Odraslo doba

• Najduži period tokom žvotnog ciklusa (pod uslovom da je trajanje života osobe prosečno)

• Do nedavno su istraživači na ovo životno doba obraćali malo pažnje (u velikom broju udžbenika se i ne pominje)

• Možemo li ga posmatati kroz faze?• Da li se promene koje se javljaju mogu

“uvremeniti”?

Šta pokušavamo da postignemo u odraslom

dobu?1. Odvajanje od roditelja (psihološko), uz uslov

da osoba bude sama sebi dovoljna u svetu odraslih

2. Naći svoje mesto u poslu3. Iskusiti emocionalnu bliskost, ostvariti

emocionalnu vezu (ne nužno seksualnu)4. Postati roditelj5. Prihvatiti starenje tela6. Postati svesan sopstvene konačosti i

smrtnosti (i na adekvatan način integristati svest o tome)

Šta pokušavamo da postignemo u odraslom

dobu?7. Sačuvati intimnost u kontekstu pritisaka koji

se javljaju tokom srednjeg životnog doba (pritisci su biološki, psihološki i socijalni)

8. Pomoći uključivanje sopstvene dece u svet odraslih

9. Razvijati i čuvati prijateljstva10. Nastaviti sa igrom11. Ostaviti “nasleđe” budućim generacijama,

pomaganjem razvoja i sazrevanja mlađih individua

Istorijat

• Solon VI pne – opisao zadatke odraslog doba

• Platon V pne – obrazovan čovek teži da razume život, i razloge ljudskog postojanja

• Konfučije – u 15-oj godini želeo je da uči, sa 30 je stajao čvrsto na zemlji, do 40-te prestao da se bavi rivijalnostima, sa 50 razmišljao o nebu, a sa 60 mogao sebi da dozvoli da sledi svoje srce

• Opisi životnog ciklusa

Istorijat

• Kulturalni antropolozi (početak XX) opisivali su začaj i značenje univerzalnh rituala, vezanih za događaje kao što su trudnoća, rađanje, menarha, nešto, smrt

• Freud – je govorio o razvoju ličnosti (um se stalno menja, interakcija uma, tela i okoline)

• Jung – je jedan od prvih autora koji govori o odraslm dobu (separacija od roditelja, promene, rast)

U današnje vreme

• Sve više istraživača se bavi odraslm dobom

• Životni vek se produžio• Postoji potreba da se bolje razume

sve veći broj odraslih, sredovečnih i starijih osoba

• Neki od značajnih autora: Erikson, Levinson, Vaillant

Šta sve utiče na to kako se razvijamo tokom odraslog

doba1. Normativni, za godine vezani uticaj mogu biti

biološki (na primer menopauza) ili socijalni (zapošljavanje,penzioisaje, brak, roditeljstvo) – uticaji se javjaju u relativno “predvidljvim” periodima

2. Normativni, za istorijske čnioce vezani uticaji –istorijski događaji koji utiču na cele generacije (ratovi, epidemije, krize)

3. Ne-normativni uticaji – idisinkratični (kao što su razvod, nezaposlenost, bolest)

Ove uticaje bolje je osmatrati kao procese, nego kao događaje

Freudove i Eriksonove faze u razvoju

Faza Modeli ponašanja Značajno Kvaliteti Freud Uzrast

1 Poverenje vs nepoverenje

Davati i zauzvrat primati Majka Nada Oralna 0-1

2 Autoomija vs stid i sumnja

Zadržati i pustiti Roditelji Volja Analna 1-3

3 Inicijativa vs krivica Stvoriti, “kao da” (igra) Primarna porodica Svrha, cilj Falusna 3-6

4 Ovladavanje vs inferiornost

Stvarati (dovršavati) Škola, susedstvo Kompetentnost Latencija 6-12

5 Identitet vs nesigurnost

Biti svoj, to podeliti Grupe vršnjaka Vernost Genitalna 12-18

6 Intimnost vs izolacija

“izgubiti” i “naći sebe” u drugoj osobi

Partnerstvo, prijateljsvo, saradnja, veze

Ljubav 20s

7 Generativnost vs stagnacija

Sstvoriti, brinuti o nekome

Podela poslova, zajedničko domaćinstvo

Briga o nekome

20s-50

8 Integritet vs očajanje

Suočiti se sa sopstvenom konačnošću

Vrsta, čovečanstvo

Mudrost 50te i na dalje

Eriksonova teorijaPostizanje intimnosti – sposobnost osobe da

ostvari bliske, sadržajne odnose sa drugom osobom, bez straha da će izgubiti samoga sebe tokm tog procesa

• Preduslov za ostvarivanje intimnosti je uspostvaljanje sopstvenog identiteta (integrisati razičite uloge u jednu stabilnu i trajnu ličnost)

• Identitet je neophodan jer, dok ne saznamo ko smo, i šta želimo da učinimo sa svojim životom, ne možemo da shvatimo šta znači voleti neku osobu i deliti život sa njom

• Sposobnost da podelimo naše nade i strahove sa drugom osobom, i da prihvatimo potrebe druge osobe

• Intimnost ne podrazumeva seksualnost• Ako se intimnost ne ostvari, smatra Erikson, to

vodi u izolaciju

Eriksnova teorija

Generativnost • “Pronaći cilj, smisao” u životu, usmeriti se na

ostvarivanje cilja, doprinositi dobrobiti drugih – dece

• Brinuti o drugima (i van najbliže porodice) kao što su buduće generacije, društvo, svet u kome će buduće generacije živeti

• Osobe koje uspeju da jasno definišu ciljeve i put ka njima mogu biti produktivne i zadovoljne

• Ukolko osoba ne ostvaari generativnost, to vodi ka stagnaciji, osoba postaje prekupirna sosptvenim potrebama, i sebe tretira “kao svoje dete”

Evaluacija Eriksonove teorije

Koliko je u skladu sa današnjim načinom života:• Ljudi žesto žive zajedno• Brakovi se sklapaju kasnije• Ljudi sve češće žive sami• Mnogi se bore sa pitanjima identiteta u isto vreme kada

treba da postignu intimnost• Žene često ostvaruju intimnost pre nego što ostvare

profesionalni identitet• “Radnička klasa”: ranije nalazi stalan posao, ranije stupa u

brak...”skrasi se”• “Srednja klasa”: “istražuju”, “eksperimentišu”, menjaju

poslove, kasnije sklapaju brak• Pojedine grupe postaju roditelji veoma rano (“baby

fathers”)• Veoma je teško odraslo doba podeliti na faze (nemoguće)

Levinson: Seasons of men’s life

Opisuje niz faza koje daju glavne crte razvoju odrasle osobe, niz perioda, koji se prepokrivaju

• Pre odraslo doba• Rano odraslo doba 17-45• Srednje odraslo doba 40-65• Kasno odraslo doba 60+• Smenjuju se periodi stabilnosti (structure

binding) i tranzicije (structure changing), a svaki uključuje biološke, psihološke i socijalne promene i prilagođavanja

Rano odraslo doba

• Rana adultna tranzicija (17-22) – most između adolescencije i odraslog doba, važne odlike su separacija i vezivanje

• Eksterna separacija – odlazak iz porodičnog doma, finansijska nezavisnost, odgovornije uloge

• Interna separacija- manje emocionalne zavisnosti, bolja diferencijacija između selfa i porodice

• Vezivanje – istraživanje mogućnosti, doživljavanje sebe kao dela sveta

• Prijateljstva – kao zamena za roditelje i siblinge

Rano odraslo doba• Ulazak u svet odraslih (22-28) structure binding

phase• Od učenja i igre ka radu• Odluke koje se donose u adolescenciji značajno utiču

na dalji život (pitanje na osnovu čega se donose odluke, problem kada se jednom “ispadne iz koloseka u obrazovanju”)

• Početnici čine inicijalne izbore vezane za posao, odnose sa drugim osobama, način života i sistem vrednosti – pokušaj da se napravi ravnoteža između mogućnosti da “opcije ostanu otvorene” i “puštanja korenova”

• Odluke se donose u kontekstu snova, želja• Mlade osobe traže mentore (formalne ili neformalne):

sposobne, samouveree i predane razvoju drugih• Igre u odraslom dobu: identifikacija sa sportistima ili

klubovima, rekreacija ili kartanje

Rano odraslo doba• Tranicija u30-tim – koriguju se nedostatci

prethodnih struktura i stvara osnova za razvoj oljih

• Ljudi osećaju stres, sumnjaju u sebe, osećaju pritisak vremena i da “život postaje ozbiljan”

• Faza “skrašavanja” (33-40) – konsolidacija, prelaženje sa nesigurnih izbora ka snažnom osećaju predanosti ličnoj, porodičnoj i profesionalnoj budućnosti

• Odgovorne odrasle osobe (uspešni kao partneri, roditelji, radnici)

• BOOM (becomnig ones own man)• Potreba za priznanjem• Postajanje mentorom• Prijateljstva – neka se napuštaju (partneri?) a

nova formiraju (parovi, drugi roditelji)

Srednje odraslo doba

• Tranzicija u srednjem dobu (40-45): preispitivanje, postavjanje pitanja, procenivanje uspeha

• Srednje odraslo doba (45-50) više ili manje uspešno smo razrešili da li je ono čemu smo se posvetili vredno

• Ponekad je neophodno činiti izbore, veano za nove životne strukture

• Marker događaji – razvod, bolest, promena posla, gubitak voljene osobe

Srednje odraslo doba

• Prihvatanje procesa starenja (koji može da počne i mnogo ranije,kao što je gubitak kose u kasnim 20tim), presbiopija, promena boje kose, tonusa koe, bore, razni bolovi, “ukočenost”

• Obraća se više pažnje na telo• Poricanje (neadekvatna upotreba plastične

hirirgije, spajanje sa mlađim telima, sticanje npr. Kolekcionarstvo)

• Osoba počinje da se susreće sa sopstvenom smrtnošću

• Postaje svesna da je njeno vreme ograničeno

Postoji li kriza srednjih godina?

• Da li je neophodna i neizbežna?• Ljudi povremeno osećaju gubitak

samopouzdanja, sumnjaju u sebe, zabrinuti su za budućnost

• Sve veći broj ljudi ovih godina odlučuje da načini radikalne promene u načinu života

Šta je sa ženama?

• Slični perodi u životu• Razlike u pogledu onoga o čemu maštaju• Kod žena: odluka između karijere i braka• Istraživanja su rađena u zapadnim

društvima u kojima su ispitanice “deljene” na one koje imaju akadamsku karijeru, poslovnu karijeru ili su domaćice

Specifičnosti odraslog doba kod žena

• U ranom odraslom dobu mnoge žene žele da ostvare karijeru i roditeljstvo, nije jednostavno ostvariti oba cilja, ponekada se donosi odluka “jedno ili drugo”

• Srednje doba: menopauza, gubitak sposobnosti za rađanje

Valjanost teorija o razvoju tokom odraslog doba

• Teorije mogu da potcene individualnost• Razvoj je pre kontinuiran nego diskontinuiran• Većina ljudi evaluira svoje periode promene

(tranzicije) u odnosu na “socijalni sat” – procenjuje se da li su se događaji odvijali “na vreme”

• Socijalni “penali” – podsmeh, sažaljenje, odbacivanje (“...jao, a zašto..”)

• Razlike u kuturama• Ralike u odnosu na periode (u zapadnim

društvima su se tokom poslednjih pedesetak godina značano promeile “norme” oko toga kada se treba zapošljavati, sklapati brak, postati roditelj

Brak

• Oko 90% odraslih osoba u zapadnim društvima stupe u brak bar jednom – (normativno, zavisno od uzrasta)

• Trajna lična obaveza,postizanje intimnosti, preuzimanje odgovornosti

• Ljudi u braku žive duže, zdraviji su i srećniji, imaju manje stope mentalnih poremećaja od onih koji žive sami (nisu sklopili brak, razvedeni ili udovci) – kokoš ili jaje?

• Serijska monogamija – druga polovina XX veka, u mnogim zemljama su stope razvoda jednako visoke kao stope sklopljenih braova

Ko “dobija” više u braku?

• Muškarci ređe imaju “blisku osobu” nezavisno od braka, a supruge obezbeđuju više emocionalne podrške za muževe, nego obrnuto

• Značajan broj brakova ne obezbeđuje harmoničan odnos

• Više se muškaraca ponovo oženi nakon razvoda nego što se žena ponovo uda

• Balans između braka i karijere (iako se stavovi oko toga menjaju, ženama nije lako kada trreba da odluče)

Roditeljstvo • Za mnoge ljude važna promena• 90% odraslih osoba postane roditelj (1994) u

20-tim i 30-tim godinama (ovo se menja u zapadnim društvima)

• Mlade odrasle osobe “prestaju da budu deca i postaju roditelji”, ponovo proživljavaju svja rana iskustva

• Period vezivanja za dete• Roditeljstvo može da ojača vezu između

mladih roditelja (“stvorili su nežmno, od njih zavisno biće”)

• Dalja individuacija u odnosu na primarnu porodicu

• Svesna i nesvesna poređenja u odnosu na način podizanja dece u generacijama

Roditeljstvo

• Varira više nego druge promene, u odnosu na uzrast – od adolescencije, do zrelog, pa čak i kasog životnog doba, planirano ili neplanirano, željeno ili neželjeno, sa najrazličitijm motivima

• Tradicionaln, roditeljstvo spada u domen bračnog para, u novije vreme sve su češće porodice sa jednim roditeljem, parovi koji usvajaju decu, “minimalno roditeljstvo” (donor)

• Sve se češće roditeljstvo odlaže – sve je veći broj sredovečnih roditelja (23 u 1930-tim,30 u 1990-tim godinama SAD)

Trudnoća i porođaj

• Dovode do znalajnih fizioloških i psihosocijanih promena

• I u idealnim uslovima ovi događai mogu biti teški, kako za mlade majke, tako i za očeve

• Mnoge trudnoće nisu planirane, mnoge nisu željene

• Čak i ako je trudnoća planirana to ne garantuje da će biti prihvaćena

• Moguće je, nasuprot tome, brzo ili potepeno prihvatanje neplanirane trudnoće

Trudnoća i porođaj

• Uticaj na odnos žene prema ocu deteta je dubok, a ženi je potrebna posebna pažnja

• Trudnoća utiče i na odnose sa drugim osobama iz okoline (šira porodica, prijatelji)

• Promene izgleda mogu biti izvor nezadovoljstva ali i zadovoljstva

• Medicinski problemi u trudnoći

Trudnoća i porođaj

• Prenatalno vezivanje – veza majke i nerođeog deteta može da se uspostavi ran, UZ može da pomogne u ovome

• Pripremanje za porođaj (“nesting behavior”)

• Fetus može da se doživi i kao uljez (pogotovo ukoliko majka ima problema u trudnoći, ne spava, ima bolove)

• “Fetal abuse” – nasilje u porodici

Trudnoća i porođaj

Rođenje deteta može biti jedan od najlepših trenutaka u životu, koji žeu ispunjava osećajem mira, ispunjenja, ato pomaže mladim majkama da se nose sa situacijama kao što su:

• Telesna iscrpljenost, bolovi, pelvična trauma• Dojenje, koje nije uvek lako uspostaviti i

održati• Nespavanjem• Porastom elesne težine, strijama, otocima,

venama..• Gubitkom libida, dispareunijom, smetnjama u

doživljavanju orgazma• Socijalnom deprivacijom – gubitak posla, manji

prihodi, nedostatak vremena za ranije omiljene aktivnosti, “kućni zatvor”, dosadu)

Trudnoća i porođaj – šta sve može “krenuti naopako”?

Sterilitet – može biti jedno od najtežih iskustava, a neostvarena želja za detetom može dominirati svim oblastima života

• Samooptuživanje (za ranije seksualne indiskrecija, prekide trudnoće, venerične bolesti, ili ništa od navedenog)

• Zavist u odnosu na druge parove – može da utiče na relacije sa porodicom i prijateljima (izbegavaju se druženja, ne ide na “dečje rođendane”)

• Strah od napuštanja (partner će naći nekoga ko može da ima decu)

• Tokom terapije steriliteta smenjuju se periodi optimizma i nade sa razočarenjima i očajom

Trudnoća i porođaj – posebne okolnosti

Asistirana reprodukcija:• Veštačka oplodnja muževljevom spermom ili

spermom donora (pitanje anonimnost, narušavanja anonimnosti, odnosa partnera, genetike)

• Oplodnja in vitro – iscrpljujuće iskustvo, sa još uvek malim stopama uspeha

• Surogat majke – genetski otac i surogat majka, in vitro oplodnja uz transfer embriona) – malo se za sada zna o posledicama po surpgat majku (koje su fiziološke i psihološke)

Gubitak deteta

• Prekid trudnoće• Spontani pobačaj, ektopična

trudnoća, kasni prekid trudnoće iz medicinskih razloga

• Smrt fetusa in utero, mrtvorođenost, smrt novorođenčeta

• Odricanje deteta radi usvajanja

Prekid trudnoće

• Medicinski (zdravlje majke)• Hmani (silovaje, incest)• Eugenički • Psihijatrijski • Socijalni (trenutak u životu)• Na zahtev majke (pravo na izbor)

Prekid trudnoće - psihološkiefekti

• Mnoge žene koje odluče da prekinu trudnoću ne trpe posledice

• Mogu osećati kricivu, samoprebacivanje• Usamljenost, izolacija• Prisustvo oca bi trebalo da pomogne

(što nije pravilo)• Bolje je ako je odluka doneta trezveno,

bez žurbe i pritiska• Često se odluke donose ishitreno, u

atmosferi konflikta

Spontani pobačaj

• Emocionalne posledice mogu biti slične onima od perinatalne smrti (intenzivnije su ukoliko je vezivanje za dete bilo intenzivnije)

• Osećaj neuspeha, krivice, ljutnje• Depresivne epizode, PTSP

Smrt fetusa in uter, mrtvorođenost, neonatalna

smrt• Reakcije su teže• Šok• Neprihvatanje• Učešće roditelja u donošenju

odluka

Odricanje deteta radi usvajanja

• Više toleracije za samohrane majke, te se ovo ređe dešava

• Jedan od najstresnijih životnih događaja• Umesto razumevanja i podrške majka

se sreće sa usamljenošću i napuštanjem• Dete je “tu negde”• Ne gasi se nada da će se ponovo videti• Odrasla deca traže biološke majke• “otvorena adopcija”

Žene i majčinstvo

I dalje snažan uticaj nasleđenih stavova• Majčinstvo je “prirodno” – u stvari je za

mnoge majke veština koja se uči• “neprirodno je da majka ostavi dete i

ode na posao” – a šta da radi?• “neprirodno je da majka ostavi decu” –

generalno (čak i ako otac brine o njima)

Homoseksualnost i roditeljstvo

• Sve je češće• Urašena istraživanja nisu pokazala da

su ova deca pod većim rizikom da imaju dileme oo seksualnog identiteta, od onih koja su odgajana u heterosksualnim brakovima

• Očevi homoseksualci – rizik od iskustva razvoda roditelja, i svega što ga prati

Nešto o porodici

• Za porodične lekare• Grana porodične medicine• Socijalni kontekst osobe (pitajte

pacijenta kada ga prvi put vidite i o tome)

• Promene tokom istorije: lovci/skupljači, razvoj poljoprivrede, razvoj gradova, feudalizacm, industrijalizacija, modr+erno doba

Uloge u porodici

• Do feudalizma svi članovi porodice su jednako dopriosili

• Industrijso doba: otac “ide na posao”, a posao žene se “ne meri”

• Žene uindustrijskom dobu ili nisu mogle da rade, ili su (kao i deca) radile za manje nadnice

• Žene u Viktorijanskom dobu – bez imovine, bez imena, bez prava glasa

Porodica – u današnje vreme

• Velike višegeneracijske porodice u zapadnim društvima nestaju

• Sve su češće porodice sa jednim roditeljem

• Sve to utiče na decu, adolescente, odrasle i stare osobe

Porodica - danas

• Ko podiže decu? (očevi idu na posao, majke obezbeđuj usve ostalo, a šta se dešava kada oboje rade?)

• Ko brine o starim osobama?• Siromaštvo – pesimizam, odbacivanje,

problemi u edukaciji (deca “espremna za školu”, problemi koji se “rešavaju” brzom hranom i TV-om, roditelji koji rade i deca koja podiu decu)

Stereotipovi – o

ženama

Posao

• Zauzima centranomesto u odraslom dobu• Može biti mučenje• Može biti i izvor zadovoljstva• Očigledno je da nam služi da zaradimo za

život, zauzimaveliki deo vremena, ali je i...• Aktivnost koja daje smisao, pravac, sadržajan

način da se provede vreme, i okruženje u kome se može osvtariti komunikacija

• Zadovoljni mladi radnici (koji imaju mentora) i zadovoljni sredovečni (koji su mentori)

Sindrom izgaranja

• Je prolongiran odgovor na hronične emocionalne i interpersonalne stresore na poslu

• Definisan je dimenzijama iscrpljenosti, cinizma i neefikasnosti

• Ože da značajno utiče na lično i socijalno funkcionisanje, i na taj način doprinosi pogoršanju kvaliteta rada i interpersonalih odnosa

Sindrom izgaranja

• Opisuje se kao psihička i fizička iscrpljenost, koja je rezultat dugotrajnog stresa, prenapornog rada i nezdravih uslova

• Kada postoji nesklad uoženog truda i rezultata

• Pre je deskriptivni nego medicinski termin

Sindrom izgaranja

• Ljudi koji rade sa ljudima• Zdravstveni radnici• Visok nivo zahteva na poslu• Mentalno i fizički onesposobljava

radnike• Štetan je i za korisnike usluga• Štetan za organizacije

Faktori koji doprinose razvoju

zdravstveni radnici • Skučen prostor• Neučestvovanje u donošenju odluka• Premalo autonomije ili odgovonosti• Nemogućnost da se pokaže inicijativa• Neadekvatna edukacija i veštine• Nejasnoće oko zadataka• Nedostatak mogućnosti za upućivanje• Strah od bolesti

Sindrom izgaranja

• Odgovornost• Visoki zahtevi• Nedostatak podrške• Ograničeni resusri• Pitanja vezana za klijenta• dosada/preterana količina posla

Simptomi sindroma izgaranja

Telesni :• Glavobolje,• Gastrointestinalni simptom• Poremećaji spavanja• Bolovi (u leđima, u mišićma)• Gubitak apetita• Gubitak težine

Simptomi sindroma izgaranja

Emocionalni:• Depresija• Bes• Iscrpljenost• Umor• Anksioznost• Preokupacija smrću• Nisko samopoštovanje• Apatija• Povlačenje• Smetnje s koncentracijom

Simptomi sindroma izgaranja

Osećanje emocionalne iscrpljenostiCinizam, negativna osećanja prema

klijentimaSamopotcenivanje

sindrom izgaranja - faze

Maslach, 1982

emocionalna emocionalna iscrpljenostiscrpljenost

depersonalizacijadepersonalizacija

Smanjena Smanjena profesionalna profesionalna realizacijarealizacija

2211 33

Zasto je i etičko pitanje

• Emocionalna iscrpljenost

• Depresonalizacija, nema empatije

• Osecanje nekompetentnosti,

Upotreba alkohola i droga

Krađe

Pad kvaliteta usluga

Problemi granica

Izbegavanje određenih tipova slučajeva

Umesto zaključka

• Šta reći o odraslom dobu• Može biti sjajan period• Može biti nocna mora....

• Kada se osobi ucini da je postigla ravnotežu....stiže starost