osnovi hemije3 veza rastvori.pdf

7/25/2019 OSNOVI HEMIJE3 veza rastvori.pdf

1/40

OSNOVI HEMIJE

VEZA, RASTVORI


2/40

Viestruka veza


3/40

Rezonanca ili mezomerija


4/40

Parcijalni jonski karakter kovalentne veze

Diploni karakter molekula opada od

HF do HI.

to je meusobna udaljenost elemenatau istoj periodi vea, to je vei dipolni

karakter.


5/40

K. Fajans je 1923. nastojao da rastumaiprelaz iz jonske u kovalentnu vezu

polarizacijom ili deformacijom anjona ili

katjona suprotno naelektrisanim jonom.

Fajans-ova pravila:

1. to je naelektrisanje katjona ili anjonavee, to je vea njegova mo dapolarizuje suprotno naelektrisani jon

2. to je gustina elektrinog naelektrisanjajona vea, tj. to je katjon manji, to je

vea njegova mo polarizovanja nekoganjona.

3. to je anjon vei, tj. Ako je elektronskaatmosfera dalje od pozitivno

naelektrisanog jezgra, to se anjon lake

polarizuje


6/40

Elektronegativnost elemenata Elektronegativnost elemenata je snaga nekog atoma da privue zajedniki

elektronski par u kovalentnoj vezi.

L. Pauling je odreivanjem energije hemijske veze na temelju termohemijskihmerenja pokazao da se elektronegativnost svakog pojedinog elementa moe

brojano izraziti koeficijentom elektronegativnosti.


7/40

Meumolekulske sile Dipolne privlane sile meu molekulima nazivamo van der Waals-ovim priv

a veza koja tim privlaenjem moe nastati nazivamo i van der Waals-ovom vez

Jon-dipolna veza

Magnetno polje

Vrlo slabe

meumolekulskeodnosno meuatomskeprivlane sile nazivaju

se Londonovimprivlanim silama ilidisperznim privlanimsilama.

Londonove privlane sile


8/40

Vodonina veza Veza koja nastaje izmeu molekula u kojima je vodonikov atom vezan za

atom velike elektronegativnosti.

Jaa od van der Waalsove veze, ali slabija od jonske i kovalentne veze.


9/40

Formalno naelektrisanje atoma u molekulima

molekulskim jonima


10/40

Veza izmeu atoma u kristalnoj reetki meta

Shematski prikaz jonske, kovalentne i metalne veze

Neke od modifikacija ug

grafit, c) lonsdalit, d-f) fu

C70), g) amorfni ugljenik


11/40

Kompleksna jedinjenja

Kompleksna jedinjenja su jedinjenja metala sa organskim i neorganskim ligandim

Veza izmeu atoma u kompleksnim jedinjenjima se naziva koordinaciona veza. Kompleksni jon se sastoji od centralnog jona koji je graditelj kompoleksa i moleku

vezanih za centralni jon koji se zovu ligandi.

Graditelj kompleksa i ligand ine unutranju sferu kompleksnog jedinjenja.

[Ag(NH3)2]+

unutranja sfera

Joni kompleksnog jedinjenja koji ne ulaze u sastav kompleksnog jona ine

spoljanju sferu kompleksa. Na primer:

[Ag(NH3)2]Cl ili K[Ag(CN)2]

Spoljanja sfera moe bitianjonska ili katjonska

Cisplat

Atom p


12/40


13/40

Oksidacioni broj i stehiometrijska valenca

Valenca atoma je njegova sposobnost da se vee s odreenim brojem drugih atom Valencu atoma koja proizilazi iz stehiometrijskog odnosa meusobno spojenih at

stehiometrijskom valencom i ona zavisi od broja elektrona koje je taj atom angaopovee sa drugim atomima.


14/40


15/40

Rastvori i njihova svojstva


16/40

Prema veliini estica rastvori se dele u tri grupe: Suspenzije i emulzije (rastvori kod kojih su estice rastvorene supstance v Koloidni rastvori (rastvori u kojima su estice rastvorene supstance veliin Pravi rastvori (homogeni sistemi u kojima se estice rastvorene supstance

i nalaze se u obliku molekula ili jona)

R t lji t tih t i t ti


17/40

Rastvorljivost neke vrste supstance u odreenom rastvarau zavisi od temrasti ili opadati sa porastom temperature.

Krive rastvorljivosti nekih

soli

Rastvorljivost vrstih supstanci u tenostima

Rastvorljivost tenosti u tenostima: Tenost se potpuno mea sa drug

(alkohol i voda)

Tenost se ne mea s drugom ten(nitrobenzen i voda)

Tenost se delimino mea s drug(etar i voda)


18/40

Rastvorljivost gasova u tenostima: Razliite tenosti uz iste uslove, rastvaraju razliite koliine jednog te istog gas Henri - jev zakon: Koliina gasa rastvorena u odreenoj koliini tenosti pri odreen

temperaturi je upravo srazmerna parcijalnom pritisku tog gasa iznad tenosti.

Raul ov zakon: Napon pare rastvaraa nad rastvorom, na odreenoj temperaturidirektno je proporcionalan proizvodu napona pare istog rastvaraa na istoj temperat

molskog udela rastvaraa.

xkoncentracija gasa,

pparcijalni pritisak


19/40

Krive pritiska pare rastvaraa irastvora poveanje toplote Krive pritiska pare rasi rastvora snienje ta


20/40

O i t ki iti k


21/40

Osmoza i osmotski pritisak

R t i l kt lit


22/40

Rastvori elektrolita

Elektroliti su vodeni rastvori koji provode struju.

Arenijus-ova teorija:Molekuli elektrolita pri rastvaranju u vodi disosuju na n

atome ili atomske grupe, koji se nazivaju joni (+ i -).

ELEKTROLITI

jaki slab

Hid t ij i l t ij


23/40

Hidratacija i solvatacija

Hidratacija raste u nizu:

Molarna provod

Jonizacija kovalentnih jedinjenja


24/40

Jonizacija kovalentnih jedinjenja

Jaina kiselina opada u nizu:Odnos izmeu izmmolarnog snienj

poveanja topljenmolarne konstant(K) nazivamo van

faktorom:

Hemijske reakcije


25/40

Hemijske reakcije

Hemijske reakcije predstavljaju trajne promene u strukturi polaznih

supstanci i nastajanje novih supstanci koje se po sastavu i svojstvima

razlikuju od polaznih supstanci.

Hemijske reakcije se dele u tri grupe i to:

Oksido-redukcione reakcije

Komleksne reakcije (menja se koordinacioni broj), koje se dele na tri

podrgupe:

kompleksne reakcije u uem smislu

protolitike reakcije

reakcije precipitacije i rastvaranja

Hemijske reakcije pri kojima dolazi do disocijacije i asocijacije molekul

atoma i jona.


26/40

Redoks reakcije


27/40

j


28/40

ODVIJANJE HEMIJSKE REAKCIJE


29/40

TEORIJA SUDARA

KADA SE IZMEAJU REAKTANTI DA BI DOLO DO HEMIJSKE RJEST DO NASTAJANJA PROIZVODA REAKCIJE POTREBNO JE:

1.ESTICE REAKTANATA SE MORAJU SUDARITI

2.ESTICE TREBA DA IMAJU DOVOLJNU ENERGIJU 3.ESTICE TREBA DA SE SUDARE SA POGODNOM ORJENTACIJO

ISPUNJAVANJE OVIH USLOVA DODVODI DO EFIKASNOG SUDA

Cl +NOCl -> NO + Cl2

ENERGIJA AKTIVACIJE-MIN E POTREBNA ZA


30/40

POETAK HEMIJSKE REAKCIJE I NASTANAKPRELAZNOG STANJA

B i h ij k k ij


31/40

Brzina hemijske reakcije

Hemijska kinetika je deo hemije koji se bavi prouavanjem brzine o

hemijskih reakcija.

Prouava se:

odreivanje brzine hemijske reakcije

uticaj pojedinih faktora na brzinu reakcije

mehanizam odvijanja reakcije

Faktori koji utiu na brzinu hemijske reakcije su:

- priroda reaktanata - koncentracija reaktanata

- temperatura - povrina

- katalizatori - zdraenje

Uticaj prirode reaktanata


32/40

j p Sloene reakcije, talone reakcije i heterogene reakcije su obino lagan

Uticaj koncentracije reaktanata

Odnos izmeu brzine reakcije i koncentracije reaktanata nali su prvi 1867naunici C. M. GULDBERG i P. WAAGE i formulisali ga u Zakonu o dejstvu

Brzina hemijske reakcije proporcionalana je proizvodu koncentracija reaktanata h


33/40

AA + BB CC + DD

V = - D[A]/ A DT = -D[B]/ B DT

BRZINA NESTAJANJA REAKTANAT

V = D[C]/ C DT = D[D]/ D DT

BRZINA NASTAJANJA PROIZVODA + B = C + D

V1 = K [A][B] (BRZINA DIREKTNE REA


34/40

K = KONSTANTA BRZINE REAKCIJE

ZAVISI OD FIZIKO-HEMIJSKIH OSOBINA REA

I TEMPERATURE (NE ZAVISI OD [A] I [B])

K = V / [A][B]

MOL DM-3S-1 = MOL DM3 S-1

MOL2DM-6

Uti j t t


35/40

Uticaj temperature

Sa porastom toC za 10oC, brzina poraste 2-3 puta (eksponencijalno).

Sa porastom temperature znatno raste udeo molekula sa energijom k

Eaktivacije


36/40

Uticaj povrine


37/40

Ako se smanji veliina estica reaktanata povea se broj molekula na pmogu reagovati a samim tim se poveava brzina hemijske reakcije.

Uticaj katalizatora Katalizatori su supstance ije prisustvo u reakcionoj smei menja brzi

(najee poveavaju brzinu reakcije). karakteristike delovanja katalizatora:

deluju u maloj koliini

ne uestvuju u hemijskoj reakciji

ubrzavaju samo termodinamiki mogue reakcije

specifinost delovanja ne utiu na poloaj hemijske ravnotee

Proces u kome katalizatori deluju na brzinu hemijske reakcije naziva

postoji:

homogena katalizareaktanti i katalizator ine jednu fazu (imaju isto

heterogena kataliza-reaktanti i katalizator su u razliitim fazama

Mehanizam delovanja katalizatora


38/40

Mehanizam delovanja katalizatora

Uticaj zraenja


39/40

Na neke hemijske reakcije utie zraenje

(obino uv, moe i mikrotalasno)

npr. Cl2 + H2 ne reaguju u mraku na svetlosti inicira se raspadanje Cl..Cl

na cl. radikale, koji u sudaru sa H..H grade

hcl, nastaje radikal H. koji se sudara sa novim molekulom Cl2 (lanana

fotosinteza takoe ne moe bez zraenja

Uticaj zraenja

Uticaj koncentracije reaktanata

Poveanjem koncentracije reaktanata poveava se broj efikasnih sudabrzina reakcije vea i ona se poveava srazmerno poveanju koncentreaktanata.


40/40

osnovi hemije3 veza rastvori.pdf

Documents