Pitanja iz Osnova međunarodnih finansija (kod Ignjatovića)

1. Šta proučava međunarodno poslovanje kao naučna disciplina?- pravila kojima se regulišu međunarodni privredno-ekonomski odnosi. 2. Konkurentska prednost?- ostvarivanje onog stepena sposobnosti preduzeća koji se zahteva na tržištu, a koji konkurencija može ostvariti tek u  dužem vremenskom periodu ili uz veće troškove. 3. Spoljna trgovina?- sastavni deo trgovine koji obuhvata međunarodnu podelu rada i posredovanje između proizvođača i potrošača iz različitih zemalja. 4. Pojam trgovine?- trajna društvena aktivnost usmerena na tržište i komercijalno-finansijsku politiku i koja organizuje i reguliše robne tokove (fizičkih proizvoda, usluga i HOV) u prometnoj fazi društvene reprodukcije. 5. Unutrašnja i spoljna trgovina?- Unutrašnja trgovina obuhvata plasman proizvoda i usluga na domaćem tržištu.- Spoljna trgovina obuhvata razmenu roba i usluga na međunarodnom tržištu. 6. Međunarodno poslovanje?- obuhvata razmenu roba, usluga, međunarodnog kretanja rada i kapitala, direktne strane investicije, portfolio investicije, ulogu i značaj međunarodnih finansija. 7. Cilj međunarodnog poslovanja?- utvrđivanje mehanizma, pravila, načela, smernica, pretpostavki i instrumenata na kojima se zasnivaju globalni ekonomski odnosi u kojima će preduzeća uspeti da izgrade konkurentske prednosti, a država da postane ključni kataliizator te izgradnje. 8. Spoljna trgovina u užem i širem smislu?- u užem – isključivo promet (uvoz i izvoz) robe između dve zemlje ili dva trgovinsko-politička područja.- u širem – promet roba, usluga, kapitala, rada i prenos vesti (poštansko-telegrafski-telefonski promet). 9. Uloga spoljne trgovine u međunarodnom poslovanju?- Spoljna trgovina u savremenim uslovima međunarodnog poslovanja ima dvojaku ulogu: kao inicijator razvoja proizvodnih faktora i kao realizator ostvarene proizvodnje. Efekti spoljne trgovine se odražavaju na makro i mikro nivou i generisani su u stvaranju konkurentske prednosti privrednih subjekata u međunarodnim ekonomskim odnosima. 10. Konkurentska pozicija na globalnom tržištu?- zasniva se na principima efikasnosti poslovanja: produktivnosti, ekonomičnosti, rentabilnosti i ulaganju u sistemska znanja, što uslovljava inovativnost poslovnih procesa. 11. Faktori koji utiču na međunarodne odnose subjekata u međunarodnom poslovanju?- prirodni faktori, proizvodni faktori, proizvodni odnosi, ekonomski odnosi i  neekonomski faktori.  12. Neekonomski faktori koji utiču na međunarodno poslovanje subjekata?- uslovi razmene,

- fleksibilnost subjekata međunarodnog poslovanja prilagođavanju uslovima poslovanja,- razvijenost i ekonomska i politička pozicija zemlje koja učestvuje u međunarodnim ekonomskim odnosima 13. Uslovi razmene?- Uslovi razmene su odnosi između promene izvoznih cena i promene uvoznih cena roba koje su predmet međunarodne trgovine. Pozitivan aspekt uslova trgovanja se odnosi na rast cene izvoza uz opadanje ili nepromenjenu cenu uvoza, a suprotno je negativan aspekt. 14. Fleksibilnost subjekata?- proizilazi iz današnjeg poslovnog okruženja i stalne potrebe za prilagođavanjem subjekata promenama u međunarodnom okruženju: razvoju savremenih informacionih i komunikacionih tehnologija, automatizaciji proizvodnje, liberalizaciji tržišta, stvaranju inovativnih potencijala... 15. Zajedničke karakteristike unutrašnje i spoljne trgovine?- proističu iz funkcije trgovine, gde proizvođač ima za cilj plasiranje robe ili usluge na tržište, a u pravcu zadovoljnja određene potrebe potrošača, što za rezultat ima finansijsku korist. I spoljašnja i unutršnja trgovina se odvijaju na ograničenom tržištu, sa poznatim tržišnim mehanizmima ponude i tražnje i drugim tržišnim mehanizmima formiranja cena proizvoda i usluga. 16. Razlike između unutrašnje i spoljne trgovine?- proističu iz mobilnosti i efikasnosti faktora proizvodnje, koja se ogledda u: različitoj pravnoj regulativi i normama, različitim monetarnim sistemima subjekata međunarodnog poslovanja, različitom stepenu razvijenosti tržišta, otežanoj mobilnosti faktora proizvodnje, raznim političkim ograničenjima, teritorijalnom udaljenošću subjekata u međunarodnoj trgovini, različitoj kupovnoj moći stanovništva... 17. Determinante međunarodnog poslovanja?- međunarodno okruženje, država kao specifičan subjekt, katalizator razmena sa inostranstvom kroz multilatelarne i bilatelarne ugovore, nezavisnost i suverenitet država, mobilnost roba i usluga i slabija mobilnost faktora proizvodnje, preduzeća kao nosioci međunarodne trgovine, rizičnost koja proizilazi iz različitosti subjekata, Političke implikacije koje utiču na poslovanje u globalnim okvirima. 18. Subjekti u međunarodnom poslovanju?- međunarodna zajednica, država, preduzeće. 19. Uloga države u međunarodnom poslovanju?- ima suverenitet na svojoj teritoriji da omogući, zabrani ili uslovi svaku ekonomsku delatnost sa inostranstvom. Takođe, svojim zakonodavnim propisima reguliše mehanizme i instrumente ekonomske delatnosti: instrumente plaćanja, mehanizmi tržišta, monetarna i fiskalna politika... 20. Bilateralizam?- metoda trgovine i plaćanja pri kojoj su platna sredstva vezana za onu zemlju u kojoj su ostvarena. Predstavlja ugovorne odnose između dve države i najčešće obuhvata privredne dogovore, razmenu i saradnju na državnom nivou. 21. Multilateralizam?- metoda trgovine i plaćanja koja preovlađuje u svetskoj trgovini i kod kojeg platno sredstvo, ostvareno izvozom ili po nekom drugom osnovu,

može biti upotrebljeno u bilo kojoj trećoj zemlji. Predstavlja ugovorne odnose između dve ili više zemalja. 22. Preduzeće kao subjekt međunarodnog poslovanja?- kao mikroprivredni subjekt ima funkciju nosioca međunarodnog poslovanja (ek. odnosa), posluje po principu efikasnog poslovanja i stvaranja konkurentske prednosti. 23. Konvencije na kojima počiva međunarodno poslovanje?- Konvencija UN o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe (Bečka konvencija),- Briselski sporazum o sudskoj nadležnosti,- Rimski sporazum o zakonu koji će se primenjivati,- Sporazumi o zaštiti intelektualne svojine,- Sporazumi o prevozu robe. 24. Pravila Bečke konvencije- pravila se tiču: obligacionih odnosa kupaca i prodavaca, ponuda za zaključenje ugovora, pitanja opoziva ponude, prihvat ponude, momenta zaključenja ugovora o međunarodnoj kupovini i prodaji, ispunjenja ugovora, tumačenja sporazuma o međunarodnoj prodaji, raskidanja ugovora i plaćanja nadoknade štete (u slučaju štete)... Za primenu ove konvencije moraju biti ispunjena dva uslova:1. da je ugovor o prodaji robe sklopljen između različitih država2. da se vrši transfer robe iz jedne zemlje u neku drugu 25. Izvori međunarodnog poslovanja?- međunarodno javno pravo,- međunarodno privatno pravo,- autonomno međunarodno trgovinsko pravo,- domaće zakonodavstvo. 26. Međunarodni ugovori?- dvostrani ili višestrani ugovori (sporazumi) najčešće političkog karaktera i predstavljaju osnovu za regulisanje privrednih pitanja u ekonomiji pojedine države. 27. Načela međunarodnog poslovanja?- načelo slobodne trgovine,- načelo slobode saobraćaja i slobode plovidbe,- načelo slobode transfera dobiti, novca i novčane vrednosti,- načelo najpovlašćenije nacije,- načelo recciprociteta,- načelo nacionalnog tretmana,- načelo preferencijalnog tretmana,- sistem pravičnog tretmana. 28. Faktori koji otežavaju spoljnu trgovinu?- monopol, preferencijalni položaj, izjednačavanje uslova poslovanja.To su faktori koji nekim privrednim subjektima omogućavaju neograničenu slobodu i povlašćeni položaj, a za druge predstavljaju faktor ograničenja. 29. Načelo slobodnog saobraćaja i plovidbe?- cilj je da se transporti i plovidbe u međunarodnim relacijama odvijaju slobodno. Donete su mnoge konvencije koje pospešuju ovakvu slobodu:1. Konvencija o otvorenom moru predviđa da je otvoreno more slobodno za plovidbu i druge pomorske delatnosti.2. Konvencija o teritorijalnom moru i spoljnom morskom pojasu utvrđuje da države prostiru svoj suverenitet i izvan svog kopnenog prostora, na unutrašnje vode i morski pojas pored obale koji se naziva teritorijalno more.

3. Konvencija o režimu plovidbe Dunavom predviđa slobodu plovidbe u međunarodnim rekama. 30. Predmet izučavanja teorije međunarodne trgovine?- razlozi zbog kojih države učestvuju u međunarodnoj trgovini,- faktori koji utiču na međunarodne odnose subjekata u međunarodnom poslovanju. 31. Osnovna pitanja teorije međunarodne trgovine?- Koje proizvode zemlja treba da izvozi, a koje da uvozi?- Kako se formiraju odnosi razmene u realizaciji ekonomskih transakcija zemlje sa inostranstvom?- Kakve koristi može proizvesti međunarodna trgovina? 32. Zatvorena privreda i međunarodna trgovina?-input je jednak dohotku, odnosno sve što se proizvede u privredi jedne zemlje uravnoteženo je sa dohotkom te zemlje, jer rezidenti te zemlje ne mogu da kupe proizvod druge države, niti da svoj proizvod plasiraju na inostrano tržište. U zatvorenoj privredi nacionalni dohodak se raspodeljuje na domaću privatnu i javnu potrošnju i investicije. 33. Otvorena privreda i međunarodna trgovina?- Otvorena privreda otvara mogućnosti međunarodne trgovine i dohodak u njoj je jednak privatnoj i javnoj potrošnji, investicijama i trgovinskom bilansu koji predstavljaju odnos izvoza i uvoza. Dakle, u otvorenoj privredi postoje dva izvora dobara (dohodak i uvoz) i četiri upotrebe dobara (privatna i javna potrošnja, investicije i izvoz). 34. Merkantilizam?- skup načela, mera, stavova zastupnika ove teorije (merkantilista), koji se u svojim radovima bave problematikom trgovine, platnog bilansa, zaštite nacionalne valute, protekcionizma, zabranom izvoza zlata, novca isl. Osnovne karakteristike  merkantilizma u spoljnoj trgovini: - glavni oblik bogatstva bio je novac,                   - spoljna trgovina je izvor bogatstva jedne zemlje,                   - aktivna platnobilansna politika obezbeđuje se u protekcionističkim  merama,                   - sve transakcije sa inostranstvom se regulišu u kovanom zlatu i srebrnom novcu,                   - ne priznaje se međunarodno investiranje, naplata kamata, osiguranje, priliv po osnovu turizma i drugi devizni prilivi. 35. Liberalizam?- polazi od pretpostavke ukidanja svih ograničenja, odnosno, uspostavljanja slobodne konkurencije i trgovine, sa naglaskom na sferu preduzetničke privrede. Potrebno je omogućiti preduzetnicima slobodno ulaganje sredstava u delatnost za koju imaju najveće proizvodne prednosti. Isto treba da učine i države, jer će tako stvoriti komparativne prednosti na međunarodnom tržištu. Takve postavke stvaraju prednosti na strani efikasnije podele rada, nižih troškova proizvodnje, bolje snabdevenosti međunarodnog tržišta. Ovakav koncept podržale su trgovinske organizacije (Svetska trgovinska organizacija).

36. Protekcionizam?- Opravdanost protekcionizma se ogledaa u zaštiti mladih industrija, koje su potencijal u stvaranju komparativnih prednosti države. Instrumenti protekcionizma su najpre bile carine, ali i drugi:

kvote, dobrovoljna izvozna ograničenja, standardi... 37. Intervencionizam?- usmeren je na čitav niz mera i instrumenata kojima država reguliše međunarodnu trgovinu i međunarodna plaćanja na svojoj teritoriji. Mere su direktno usmerene na rešavanje industrijskih i poljoprivrednih problema, putem finansijske, monetarne i fiskalne politike (direktno) i investicione politike (indirektno). 38. Bruto nacionalni dohodak?- agregat autputa na nivou države. Predstavlja zbir bruto domaćeg proizvoda i neto dohotka koji je ostvaren iz ostalog dela sveta (uvećan za dohotke ostvarene u inostranstvu, a umanjen za istu vrstu dohotka koji je isplaćen jedinicama nerezidentima). 39. Input? Dohodak? Izvoz? Uvoz?- Input su sva ulaganja u proizvodne faktore, tj. u proizvodnju neke privrede.- Dohodak je rezultat koji daju sva ulaganja u proizvodne faktore, tj. u proizvodnju neke privrede.- Izvoz je prodaja dobara i usluga proizvedenih u domaćoj državi na inostrano tržište.- Uvoz je kupovina proizvoda i usluga proizvedenih u inostranstvu. 40. Bruto domaći proizvod?- agregat autputa na nivou države. Predstavlja finalni rezultat privredne aktivnosti na teritoriji jedne države i čini ga ukupna vrednost dobara i usluga proizvedenih na teritoriji jedne države u toku jedne godine. 41. Oportunitetni trošak? Marginalna stopa transformacije?- Oportunitetni trošak označava da proizvodnja jednog dobra uvek znači trošak zbog neproizvodnje drugog dobra. Oportunitetni trošak je gubitak koji nastaje zbog neproizvodnje drugog dobra.- Marginalna stopa transformacije je količina proizvoda od čije proizvodnje treba odustati da bi se proizvodnja drugog proizvoda povećala za jedinicu. 42. Granica proizvodnih mogućnosti? Relativna ponuda i tražnja? Relativna cena?- Granica proizvodnih mogućnosti je maksimalna količina jedinica jednog proizvoda, koja se može proizvesti pri bilo kojoj datoj količini jedinica drugog proizvoda.- Relativna ponuda i tražnja predstavljaju količnik ponude ili tražnje u svetskim razmerama, broja jedinica jednog proizvoda sa ponudom ili tražnjom broja jedinica drugog proizvoda u funkciji formiranja relativne cene.- Relativna cena je tačka preseka kriva relativne ponude i tražnje. 43. Nabrojiti teorije međunarodne trgovine?- teorija apsolutnih prednosti- teorija komparativnih prednosti- neoklasična teorija međ. trg.- teorija opšte ravnoteže- teorija troškova supstitucije- teorija rasprodaje viškova- produktivitetna teorija- teorija dominirajuće privrede- teorija periferne privrede 44. Teorija apsolutnih prednosti?- Adam Smit (tvorac) polazi od pretpostavke društvene podele rada između dve zemlje i prednosti koje dolaze od specijalizacije unutar pojedinih delatnosti baziranih na takvoj podeli. Apsolutna prednost je sposobnost jedne zemlje da

proizvede određeni proizvod sa nižim troškovima inputa od neke druge zemlje i time ostvari najniže oportunitetne troškove. 45. Teorija komparativnih prednosti?- Zemlja se specijalizuje u proizvodnji onog proizvoda u kojem ima komparativne prednosti, tj. gde ostvaruje veću produktivnost i niže oportunitetne troškove. 46. Neoklasične teorije međunarodne trgovine?- predstavnici su Tausig i Vajner. Tausig uvodi kamatu kao troškove kapitala u teoriju međunarodne trgovine. Po njemu troškove proizvodnje treba razložiti na kamatu i nadnice, a ostale troškove proizvodnih faktora ne treba uključiti u razmatranje jer se sastoje od prethodnih plaćanja za rad koji su ta sredstva proizveli. 47. Teorija opšte ravnoteže?- polazi  od pitanja: koje robe zemlja treba da izvozi, a koje da uvozi i kako se formiraju odnosi razmene između zemalja. Olin (predstavnik) ukazuje na različitu raspoloživost i vrstu faktora proizvodnje (odnos rada i kapitala) i da specijalizacija jedne zemlje zavisi od toga kojim faktorima zemlja raspolaže. Koje robe će se razmenjivati na međunarodnom tržištu zavisiće od odnosa ponude i tražnje, koje uslovljavaju odnos proizvodnih faktora koji je uslovljen cenama tih faktora 48. Teorija troškova supstitucije?- uvodi sva tri proizvodna faktora: rad, kapital i zemljište. Haberler (predstavnik) polazi od pretpostavke da ti faktori imaju nepromenjivu onudu u jednoj zemlji. Da bi se povećala proizvodnja jednog proizvoda, istovremeno se mora smanjiti proizvodnja drugog, usled nepromenjive ponude faktora proizvodnje, uz nepostojanje drugih ograničenja. 49. Teorija dominirajuće privrede?- polazna pretpostavka jeste dominacija razvijenih zemalja u svetskoj privredi. Značajni faktori međunarodnih ekonomskih odnosa su: moć i prinuda, pregovaračka snaga, veličina zemlje i vrsta privredne aktivnosti zemlje. 50. Teorija periferne privrede?- polazi od realnosti stanja u svetskoj privredi i trgovini i podele sveta na razvijene (zemlje centra) i nerazvijene (zemlje periferije). Zemlje centra imaju slabiju cenovnu elastičnost tražnje za primarnim proizvodima u međunarodnoj trgovini, što dovodi do pada cene pomenutih proizvoda i pogoršanja opšte ekonomske pozicije zemlje periferije, jer se smanjuju izvozni prihodi zemlje periferije. Zemlje periferije imaju visoku dohodovnu elastičnost i slabiju cenovnu elastičnost, što dovodi da zsvoj dohodak usmeravaju u potrošnju u zemlje centra. 51. Faktori konkurentske prednosti?- faktori uslova proizvodnje- priroda i uslovi tražnje- srodne i prateće industrijske grane- strategija, struktura i rivalstvo preduzeća- uloga vlade- šanse iz okruženja. 52. Faktori uslova proizvodnje?- resursi: ljudski, fizički, znanja, kapitala, infrastrukture. 53. Globalizacija je?- proces uspostavljanja globalnih vrednosti koje prevazilaze okvire pojedinih država. 54. Evolutivna razdoblja globalizacije?

- Protoglobalni poretci (univerzalne civilizacije i imperije)- Doba renesanse (1350-1600)- Kolonijalna osvajanja i ekspanzija industrijalizma- Megaglobalizacija – vreme hladnog rata i posle. 55. Protoglobalni poretci?- Put svile se smatra protoglobalističkim konceptom. Kineski trgovci su prenosili svilu preko pustinje Gobi i prodavali jeftino u zamenu za zlato, srebro i vunu. Deo svile je stizao i u Italiju gde se proizvodila tradicionalna odeća rimskih aristokrata. U periodu Rimskog carstva i stare Grčke razvijale su se kultura, ekonomija i prvobitne institucionalne forme koje su vodile ekspanziji društva. Zatim sledi pojava neukih Nomada i feudalizma koji su unazadili Evropu. Tek nakon Krstaških ratova Evropa je ponovo počela da se ekonomski razvija. 56. Doba renesanse?- bitnu ulogu imaju začeci razmene faktora proizvodnje, pre svega radne snage, čija se mobilnost širila na sve kontinente. Trgovina robljem se smatrala kao princip dominacije jedne klase u odnosu na drugu. 57. Kolonijalna osvajanja?- Otkriće Amerike (1492) otvorilo je nova tržišta i na taj način označilo prodor Evropljana i velika kolonijalna osvajanja. Industrijska revolucija (18. vek) omogućila je stvaranje novih ekonomski moćnih država u Evropi (V. Britanija, Nemačka i Francuska) i Americi. Transportna revolucija (19. vek) označila je početak savremenog tržišta koje obuhvata: biznis, konkurenciju, ponudu, tražnju, komunikaciju i novac. 58. Megaglobalizacija?- vreme hladnog rata i posle. Mnoge socijalističke zemlje su karakterisale kontrolisano – autoritarno društvo, sve do pada Berlinskog zida (1989) kada su iste pristupile tranziciji: novom globalnom poretku zasnovanom na političkoj, ekonomskoj, kulturnoj, informatičkoj i tehnološkoj revoluciji. Veliku podršku tome su imale tri glavne finansijske institucije: MMF, Svetska banka i Svetska trgovinska organizacija. 59. Koje struje su se formirale po pitanju globalizacije?- hiperglobalisti, skeptici, transformacionalisti.  60. Ključni fenomen ekonomske globalizacije?- američka globalna moć koja se sprovodi preko globalnog sistema koji je isključivo projektovan od strane Amerike, tako da odslikava unutrašnje američko iskustvo. 61. Na čemu se baziraju ekonomski aspekti globalizacije?- na moći i profitu.

62. Društveni aspekti globalizacije?- Izražavaju se kroz: socijalni aspekt, moralne i kulturne vrednosti, stavove pojedinaca i država prema drugim državama, bilatelarne i multilatelarne odnose između država i institucija... 63. Tranzicija?- promena društveno-političkog i ekonomskog uređenja jedne zemlje. To podrazumeva napuštanje socijalističkog načina privređivanja zasnovanog na društvenoj svojini nad sredstvima proizvodnje, kao i afirmaciju tržišta. 64. Faze procesa tranzicije?1. raskršće

2. očekivanja – horizonti3. proces odlučivanja4. znanje5. strategija realizacije6. motivacija7. izazovi8. timski rad9. uspeh10. razvoj – prosperitet 65. Strategija realizacije?- Od formulisane strategije zavisi uspešnost tranzicije. Treba usaglasiti pojedinačnu strategiju (na nivou preduzeća) i globalnu (na nivou države). U globalnoj strategiji treba naglasiti važne odrednice: planiranje industrijskog rasta  i investicija, zaštita domaće industrije, obrazovanje kadrova, funkcionisanje velikih infrastrukturnih sistema, podsticanje naučnih i tehnoloških istraživanja, razvojna makroekonomska, finansijska i spoljnotrgovinska politika, antimonopolska politika i uvođenje regulativnih mera. 66. Motivacija?- ima dvojako značenje: motivisanost zaposlenih u zemlji u pravcu uspešnosti odvijanja tranzicionih procesa i motivisanost stranog kapitala za investicije u domaća preduzeća. Motivacija zaposlenih zavisi pre svega od socijalne klime u društvu. Država ima ulogu u procesu stranog ulaganja stvaranjem poviljnog političkog ambijenta. 67. Izazovi?- dolaze iz okruženja preduzeća. Neophodnno je da preduzeća urade SVOT analizu, odnosno da analiziraju svoju snagu i slabosti, i da identifikuju šanse i pretnje iz okruženja. Najčešći izazovi su: politički pritisci koji usporavaju globalizaciju i otvaranje privrednih granica stranom kapitalu. 68. Nacionalni prosperitet?- pokazatelj privrednog i društvenog rasta jedne zemlje. Moguće je ostvariti ulaganjem u ljudski kapital, što doprinosi povećanju produktivnosti. 69. Na čemu se zasniva ekonomski razvoj jedne države?- na mikroekonomskim osnovama kreiranjem stabilnog poslovnog okruženja i na prosperitetnom makroekonomskom okruženju: makroekonomska politika, otvorenost tržišta, privatizacija i stabilna politička situacija. 70. Nacionalna konkurentnost?- podrazumeva niz promena u preduzeću i na makroekonomskom planu. 71. Strategija konkurentnosti?- podrazumeva visoku produktivnost, investicije i kontinuirane inovacije. 72. Novi uslovi globalne ekonomije?- mali broj kupaca, visoke cene, personalizacija, visoka produktivnost, visoke investicije, kreiranje klastera, inovativnost, visokokvalifikovana radna snaga. 73. Kako su definisani instrumenti stvaranja konkurentske prednosti?- u konkurentskoj strategiji, a to su: inovativna konkurencija, sofisticirani potrošač, kvalitet i partnerstva između kompanija. 74. Sredstva u fizičkom i socijalnom obliku?- Fizički kapital: finansijski (novac), infrastruktura, prirodna bogatstva.- Socijalni kapital: znanje, informacija, podaatak, institucionalni okviri, kultura, Ljudski kapital, monitoring i analiza.

 75. Fizički kapital : finansijski (novac), infrastruktura, prirodna bogatstva.

76. Socijalni kapital : znanje, informacija, podaatak, institucionalni okviri, kultura, Ljudski kapital, monitoring i analiza. 77. Koje su promene uticale na stvaranje konkurentske prednosti na mikroekonomskoj osnovi?- formiranje ciljnih tržišta- konkurencija- tehnološke promene- ekonomska znanja- definisanje klastera- investicije- inovacije. 78. Klasteri su …?- privredne grupacije (skupina preduzeća) iste, slične ili povezane delatnosti. 79. Koju ulogu imaju klasteri u strategiji konkurentnosti?- povećanje produktivnosti- povećanje mogućnosti inovacija- stimulisanje i omogućavanje nove poslovne forme i širenje postojeće lepeze klastera. 80. Nivoi ekonomske razvijenosti?- ekonomija ulaznih faktora proizvodnje- ekonomija investicija- ekonomija inovacija. 81. Nacionalna strategija?- sinhronizovane aktivnosti države, preduzeća, državnih i drugih institucija u cilju stvaranja konkurentske prednosti i prilagođavanja poslovanja u uslovima globalizacije. 82. Šta podrazumeva definisanje nacionalne strategije?- Restruktuiranje i reforme- Kreiranje ambijenta- Definisanje ključnih faktora- Formiranje nacionalnog saveta konkurentnosti- Definisanje klastera, sredstava i sistema- Koordinaciju, monitoring i kontrolu. 83. Nacionalni savet za konkurentnost?- pruža pomoć u definisanju nacionalne strategije. U sastav Saveta treba da uđe sva intelektualna snaga društva kako bi se adekvatno sagledale sve ekonomske determinante i konkurentski potencijali privreddnih subjekata i privrede