OTROVI GLJIVAAutori: Branislav Uzelac i Anika VlajiDanas pouzdano znamo da se gljive upotrebljavaju u ishrani ljudi ve vie od dve hiljade godina. O tome imamo materijalna i pisana svedoanstva iz starog sveta, iz June Amerike i iz Kine. Istovremeno, ti nam istorijski izvori govore i o trovanjima gljivama i tragedijama koje su sledile iz toga. Naalost, danas takoe imamo posla sa neprijatnim, pa i strahotnim posledicama neoprezne ishrane samoniklim gljivama. Neznanje i gramzivost, udrueni sa nemarom i dalje e, sva je prilika, predstavljati izvor novih trovanja, skupih klinikih tretmana otrovanih i povremenih porodinih tragedija. Jestive gljive su svakako hrana budunosti! Sadre veoma malo kalorija, a bogate su vitaminima, proteinima i sirovim vlaknima, nemaju nepotrebnih sastojaka i sadre mnogo toga neophodnog u israni ljudi koji se malo kreu i malo zamaraju. Kljuno je, meutim, znati koje gljive, kada , kako i koliko smemo da jedemo, a koje ne. OTROVI GLJIVA Neke vrste gljiva sadre otrove. To su hemijska jedinjenja koja su standardna za promet materija unutar date vrste i mada njihova koncentracija moe da varira, po pravilu ih pojedine vrste sadre uvek, druge nikad. Zato poznavanje otrovnih vrsta gljiva, nuno mora da prethodi poznavanju jestivih vrsta. ta je i za koga i koliko otrovno, to zavisi od niza okolnosti. Gljive koje su smrtonosne za ljude, mogu puevima biti standardna hrana! Razlog tome je potpuno razliita fiziologija, pa i anatomija ove dve vrste. Otrovi koji napadju krv, jetru i bubrege, na pueve uopte ne deluju zato to kod tih ivotinja takvih tkiva i organa nema! Takoe, neke jestive vrste sadre opasne toksine, ali u tako malim koncentracijama, da bi do trovanja moglo da doe jedino ako bismo u jednom obroku uneli vie stotina kilograma. Zato otrovnim smatramo one vrste koje otrove sadre u takvoj koncentraciji, da jedan uobiajen obrok od par stotina grama moe da dovede do oiglednih simptoma. Eventualne alergijske reakcije ne spadaju u ovu problematiku, kao ni trovanja pokvarenim gljivama, jer se ovde radi o uzrocima sasvim drukije prirode. Do trovanja tekim metalima (iva, kadmijum, olovo) moe doi ako konzumiramo gljive sa zagaenih terena, ali ni to ne spada u specifina trovanja gljivama. Opte je poznato da postoji veliki broj supstanci sa opasnim efektom na ljudski organizam, u raznim vrstama gljiva. Poto je broj takvih supstanci, toksina (otrova) istinski ogroman, prikazaemo samo one vrste materija, simptoma koje izazivaju i gljiva koje ih sadre, koje se najee sreu u praksi. Suprotno nepisanom pravilu u toksikologiji, kod trovanja gljivama se smatra da je opasnost vea ukoliko od konzumiranja gljive do prvih simptoma protekne vie vremena. Na osnovu toga mi i razlikujemo sindrome, tj. skupove simptoma u odnosu na vreme do javljanja prvih znakova trovanja.

1. VREME DO 15 MINUTA Koprinski sindrom Molekul koprin1 se nalazi u veim koliinama u gljivi poznatoj pod imenom sivi jari. Njegovo latinsko ime je Coprinus atramentarius (Bull. : Fr.)Fr., pa je po toj vrsti i otrovni molekul dobio svoje ime. Po hemijskom sastavu u pitanju je derivat aminokiselina, istih onih molekula koji izgrauju belanevine u svim ivim organizmima. Njegovo je otrovno dejstvo veoma specifino: sam za sebe, ak uzet i u veim koliinama, on nije toksian. Meutim, ukoliko se ukusan zalogaj sivog jaria zalije kakvim Koprin aom vina (ili bilo kojim drugim alkoholnim piem, ak ako se posle ruka kao dezert koriste okoladne bombone sa likerom, ak i ako se u siretu za salatu nalazi mala koliina alkohola!) dolazi do burne reakcije: crvenilo u licu slede, metalni ukus u ustima, munina, glavobolja, povraanje... Ove neprijatnosti su posledica antagonistikog efekta koji koprin ima sa alkoholom. Antagonistiki efekat se, uproeno govorei, svodi na to da kombinacija neke dve supstance unete u ljudski organizam pravi jako veliki problem, iako taj uinak ne moe izazvati ni jedna od njih sama za sebe. Ovakvo trovanje je, meutim, samo mala neprijatnost u odnosu na neka druga, samim tim to je kod koprinskog sindroma smrtni Sivi jari, Coprinus atramentarius ishod iskljuen. Sa druge strane, vano je napomenuti da se ovaj neobian aspekt prirode odavno kreativno primenjuje: ve dui niz godina se supstanca koprin aktivno koristi u leenju alkoholizma, tako to se pomou nje kontrolie da li ljudi piju ili ne.

U strukturnim trodimenzionalnim formulama atomi ugljenika (C) su sivi, vodonika (H) beli, kiseonika (O) crveni, azota (N) plavi, a sumpora (S) uti.

1

2. VREME DO 4 SATA a. Halucinogeni sindrom

Psilocin

Psilocibin

Ovaj efekat bi se drugaije mogao nazvati i psihogenim dejstvom i zato bi mnogim avanturistima, naroito mlaim, mogao zazvuati primamljivo. Danas i deca znaju da postoje "magine peurke", samo je pitanje znaju li i sledee: - dva navedena molekula se u veim koliinama nalaze u gljivama iz roda Psilocybe, odakle i njihova imena; - po hemijskom sastavu u pitanju su derivati jedne od esencijalnih aminokiselina ivog sveta triptofana; - halucinogenih supstanci ima i u gljivama iz rodova Conocybe, Inocybe i drugih; - dejstvo ovih supstanci na centralni nervni sistem je takvo da se u poetku obavezno pojavljuju nagle promene raspoloenja; - "dobra" varijanta je ako je to histerina Psylocybe bohemica euforija, tj. nagli skok raspoloenja; - "loa" mogunost je da to bude poniranje u mrani oseaj proganjanja (paranoja); - ukoliko je u organizam uneta dovoljna koliina supstance nakon uvodne reakcije poinju halucinacije koje se uglavnom manifestuju kroz promene u opaanju prostora, vremena i boja. Te halucinacije ne moraju biti ni najmanje prijatne, naprotiv, mnogo ee predstavljaju pravi komar i uzrok runih posledica koje strpljivo ekaju Mala braon gljiva iz roda Conocybe otrenjenje; - biohemijsko objanjenje ovakvog dejstva psilocina i psilocibina (ali i raznih drugih psihoaktivnih molekula u gljivama) jeste da strukturom dosta podseaju na neke supstance koje u ljudskom organizmu uestvuju u neurotransmisiji (razmena informacija meu nervnim elijama), pa tako zbunjuju nervni sistem da ne obavlja svoj posao valjano.

b. Gastrointestinalni sindrom Ovde neemo prikazati nijednu strukturnu hemijsku formulu, iz prostog razloga to postoji veoma veliki broj jedinjenja koja izazivaju pomenuti sindrom, pa je nemogue odluiti se za neki tipian primer. U isto vreme, ovo je i najmanje ispitana grupa otrova gljiva. Samo ime sugerie da ni kod ovog sindroma trovanja ne mora obavezno da bude traginih ishoda, naravno, ukoliko nije dolo do trovanja organizma iscrpljenog boleu i uz uslov da se neto preduzme na saniranju napravljene tete. Probleme sa bilo kojim delom sistema organa za varenje moe napraviti mnogo vrsta gljiva iz roda Agaricus (ampinjoni), ali i iz roda Boletus (vrganji sa crvenim porama), iz rodova Entoloma i Hebeloma, neke vrste iz roda Lactarius (mlenice), neke vrste iz roda Russula (zekice), neke vrste iz roda Scleroderma (krompirae), itd. Boletus luridus Najpoznatije vrste koje izazivaju teka Ovaj vrganj sa crvenim porama je u sirovom trovanja ovog tipa su leopardovka stanju otrovan. Tricholoma pardinum Qulet, zavodnica i otrovna rudoliska Entoloma sinuatum (Bull. : Fr.) Kummer. Jedna ena nam je opisala trovanje zavodnicom kao Bogu duu, Bog je nee Ono to moe biti oteavajui faktor u tretiranju ovakvih trovanja je injenica da su simptomi isti kao i kod veine trovanja neispravnim namirnicama: povraanje, Omphalotus olearius (De Cand. : Fr.) Fayod munina, vrtoglavica, bolovi u stomaku, proliv, grevi... Srea u nesrei je da se sva takva trovanja uglavnom brzo i uspeno saniraju infuzijama, ispiranjem eluca, aktivnim ugljem... Jo jedna povoljnost je i to to sve pobrojane vrste gljiva nisu jednako toksine, pa sreniji konzumenti mogu da proive samo lake digestivne (probavne) smetnje koje bi se mogle okarakterisati kao "prehlaen stomak" ili "ipak je trebalo da stanem posle treeg tanjira".

Omphalotus olearius, zavodnica Neoprezni berai ovu gljivu brkaju sa lisiarkom.

c. Muskarinski sindrom Sindrom i jedinjenje (muskarin) koje ga izaziva, dobili su ime po gljivi u kojoj su prvi put otkriveni, Amanita muscaria (L. : Fr.) Hooker, koja je poznatija kao muhara. Ova gljiva se stereotipno upotrebljava u deijim filmovima kada se opisuje umska idila, meutim, muhara je veoma toksina jer u sebi sadri supstancu koja je po hemijskom sastavu jonsko jedinjenje derivata furana i kvaternarne amonijum soli, to itaocu neupuenom u hemiju ne znai mnogo, ali je razlog zbog koga se ova supstanca dosta dobro rastvara u vodi i zato je (kao otrov) izrazito nezgodna kada dospe u organizam i kada je Muskarin treba izbaciti. Mnogo vee koliine muskarina naene su i u nekim gljivama iz rodova Clitocybe i Inocybe. Ovaj molekul prouzrokuje takozvane PSL (skraeno od engleskog: Perspiration, Salivation, Lacrimation - preznojavanje, nevoljno baljenje, nevoljno slinjenje) i SLUDGE simptome (Salivation, Lacrimation, Urination, Defecation, Gastrointestinal stress, Emesis - nevoljno baljenje, nevoljno slinjenje, nevoljno mokrenje, nevoljno izbacivanje izmeta, stres sistema organa za varenje i nevoljno povraanje). Do izvesne mere efekat je slian kao kod gastrointestinalnog sindroma, ali i u mnogome razliit. Pre nego to se navedene reakcije u potpunosti definiu, nestrunom oku otrovani od muskarina moe delovati kao da ima napad panike. Razlike su oigledne, od usporenog rada srca (panika: ubrzano) do suenih zenica (panika: proirene), a sve je to posledica Muhara, Amanita muscaria "uglavljivanja" molekula muskarina u neke metabolike procese povezane sa parasimpatikim (nevoljnim delom) centralnog nervnog sistema. Rezultat je da su lezde, beika i creva na glavnom udaru. Srea je da je protivotrov otkriven poodavno to je dobro poznati atropin (sastojak velebilja, tj. beladone) koji "odglavljuje" muskarin iz nepoeljnih mesta i dovodi organizam u red. Najvie muskarina sadri vrsta Inocybe patouillardii Bresadola i iznosi 0,037% od ukupne mase gljive, dok je kod muhare to svega 0,0002%! Smrtni ishod trovanja muskarinom je mogu ako se gljive iz rodova Inocybe i Clitocybe Inocybe patouillardii konzumiraju u koliini od 40500 g . Ova gljiva sadri najvie muskarina.

d. Panterinski sindrom Zanimljivo da se prvi put susreemo sa otrovnim molekulom, ije ime na izgled nema veze za vrstom iz koje je prvi put izolovan: Amanita strobiliformis (Paulet) Bertillon. Meutim, na japanskom jeziku se ova gljiva zove ibo-tengu-take, pa je etimologija sada jasna. Ovo nije neobino ako imamo na umu milenijumsko poznavanje i korienje gljiva na dalekom istoku (Kina i Japan).

Ibotenska kiselina

Po hemijskoj strukturi ibotenska kiselina je izoksazolski prsten hidrobromid sa tragovima aminokiselinske strukture. Ne nalazi se iskljuivo u jednoj vrsti gljiva, naprotiv, vei broj vrsta iz roda Amanita, npr. panterovka, Amanita pantherina (De Cand. : Fr.) Krombholz, i muhara sadre ovu supstancu. Takoe, iboten je naen i u vrstama A. gemmata (Paulet) Bertillon i A. regalis (Fr.) Michael. Njegovo dejstvo na ljudski organizam u poetku trovanja vie lii na pijanstvo: munina i povraanje, gubitak koordinacije, a vrlo esto ili postepeni gubitak svesti (plutanje izmeu sna i jave) ili hiperaktivnost (manino ponaanje). U najveem broju sluajeva prisutni su i grevi (spazam) miia i tremor. Kod tekih oblika trovanja, rtva pada u komu i moe doi do smrtnog ishoda.

Panterovka, Amanita pantherina

Ceo ovaj paket efekata proizvodti molekul muscimol koji nastaje obradom ibotenske kiseline unete u ljudski organizam. Muscimol deluje slino ve opisanim mehanizmima: on strukturom podsea na jedan molekul koji normalno postoji u organizmu i obavlja svoj posao, tj. inhibiciju nervnog sistema (dranje pod kontrolom protoka tj. sinapsi za holin, dopamin, serotonin i adrenalin - molekule i hormone odgovorne za ispravan prenos podataka meu nervnim elijama, kontrolore straha, uzbuenja...). Jasno, ako se tu Ibo-tengu-take, Amanita strobiliformis umea muscimol (ili bilo koja druga supstanca) ceo posao biva jako loe odraen i nastaju opisani efekti. Smatra se da za najtea trovanja sa smrtim posledicama treba i preko 100 g sirove panterovke.

3. PRODUENO VREME (6-8 ASOVA I DUE) a. Giromitrinski sindrom Molekul giromitrin se nalazi u nemalim koliinama u gljivi Gyromitra esculenta (Pers. : Fr.) Fr., poznatijoj kao hrak. Ove gljive nestruni sakupljai esto zamene sa popularnim smrcima (koji su inae uslovno jestivi moraju se termiki obraditi pre upotrebe). To moe, a ne mora da bude smrtonosna greka, jer je hrak jestiva gljiva koja moe da ubije! (Esculenta na latinskom znai jestiv.) O emu se zapravo radi? Mali je broj gljiva, praktino zanemarljiv, koje su jestive presne, a jo je manji broj ljudi koji tu Hrak, Gyromitra esculenta problematiku dovoljno poznaju. Tako se i hrak priprema termikom obradom (dinstanje, prenje...) i pri tome ne izaziva nikakvo trovanje kod onih koji ga jedu. Pitanje je ta e biti sa kuvarom koji je pripremao jelo od ovih gljiva? Giromitrin je po hemijskom sastavu nezasieni aldehidni derivat hidrazina, to opet znai mnogo manje od objanjenja da se taj molekul u vrlo kiseloj sredini eluca jako brzo promeni u drugu supstancu (MMH) koja ima tetna svojstva. Nastali molekul MMH ometa rad vitamina B6 u ljudskom organizmu, a ovaj vitamin ima presudnu ulogu u metabolizmu aminokiselina i u irokom spektru enzimskih procesa (ubrzavanje i regulacija metabolikih procesa itavog organizma). Zahvaljujui tome, otrovani giromitrinom najpre dobijaju glavobolju praenu umorom, a onda poinju bolovi u stomaku, povraanje, proliv i groznica, to sve zajedno nije mnogo tipino i opet dosta lii na trovanje hranom. U drastinijim sluajevima posle dan-dva nastupa otkazivanje funkcija jetre. Jedina olakavajua okolnost je injenica da je Giromitrin MMH termolabilna supstanca, tj. da se raspada na temperaturi malo ispod 90C. Upravo zato moe lako da se desi da od celog drutva koje je uivalo u delikatesnom obroku gljiva nastrada jedino onaj koji ih je pripremao, naroito ako je dugo (udisao) isparenja budueg obroka u neprovetrenoj kuhinji! Smrtna doza giromitrina za decu je 1030 mg po kilogramu telesne mase, a za odrasle 2050 mg. Jedan kilogram sveeg hrka sadri 12401675 mg giromitrina. Nije teko izraunati treba li rizikovati, zar ne?

b. Amatoksinski sindrom Dobro je ako vas susret sa otrovima gljiva plai, jer takav strah proizvodi neophodnu koliinu opreza, koji vam moe sauvati ivot. Sada emo se upoznati sa toksinima koji su odgovorni za najvei broj trovanja sa smrtnim ishodom! U pitanju su jedinjenja izolovane iz grupe gljiva u rodu Amanita, mada se ti isti otrovi nalaze i u vrstama iz rodova Lepiota, Galerina itd... Radi se o supstancama koje u jako malim koliinama mogu izrokovati smrt ljudskog bia. Po hemijskom sastavu to su biciklini oktapeptid (amanitin) i heptapeptid (faloidin), preciznije derivati aminokiselina, odnosno molekuli koji lie na belanevine.Smrtonosno dejstvo amanitina potie od injenice da on onesposobljava glavnu supstancu odgovornu za proizvodnju belanevina (proteina) u eliji. Poto su proteini sr postojanja svakog ivog bia jasno je da je ovo ravno ubistvu elije, a samim tim i organizma sastavljenog od tih elija. Falotoksini deluju drugaije, ali sa vrlo slinim ishodom: oni se nepovratno vezuju za Amanitin deo elijske membrane (citoskeleta) ime joj remete praktino sve funkcije i ponovo je rezultat smrt elije. Na udaru su prvenstveno, svakako, jetra i bubrezi zbog prirode svog posla u organizmu. Simptomi trovanja su u poetku jako slini svakom trovanju hranom: jaki bolovi u stomaku, povraanje i strahoviti prolivi. Opasno kod ovog trovanja ju to to ovi problemi srazmerno brzo nestaju posle oko 24 sata, sa ili bez posebnog bolnikog tretmana, pa se obino odustaje od daljeg leenja. Meutim, obino posle 3 dana poinje zastraujui razvoj situacije: disfunkcija jetre (dolazi ak do nekroze, tj. odumiranja tkiva), teki prolivi, grevi, delirino stanje, otkazivanje bubrega, galopirajua koma i, u Faloidini najteim sluajevima, smrt.

Postoje i brojni naini koje je medicina kreirala kao odbranu od ovog zastraujueg trovanja - ispiranje eluca, promena krvne plazme, penicilin, drenaa creva, tretman aktivnim ugljem, hiperbarina terapija, injekcije steroida... Na alost, ove metode nisu uvek svemogue jer puno toga zavisi od duine delovanja toksina u organizmu, stanja samog organizma, raspoloivog medicinskog materijala i pravovremene dijagnoze. U svakom sluaju sreni su oni pojedinci koji su ovako neto preiveli i kojima je kao trajna uspomena ostao hronini aktivni hepatitis, cirozne promene jetre ili ak presaeni organ.

Lepiota cristata, jedna od malih otrovnih sunanica.

Zelena pupavka, Amanita phalloides je masovni ubica iz carstva gljiva.

Smrtna doza zelene pupavke (Amanita phalloides (Vail. : Fr.) Link) je za odraslu zdravu osobu oko 50 g sveih gljiva! Isto vai za vrste Amanita verna (Bull. : Fr.) Lamarck i Amanita virosa (Lamarck) Bertillon. Smrtna doza za gljive iz roda Lepiota je oko 100 g i varira u zavisnosti od vrste, telesne mase otrovanog i njegovog opteg zdravstvenog stanja.

Mala smrt, Galerina marginata na trulom panju.

c. Orelaninski sindrom Evo jo jednog razloga za odnos strahopotovanja prema gljivama: radi se o supstanci orelanin, izolovanoj iz gljive Cortinarius orellanus Fr. Osim orelanina, u ovoj gljivi, ali i u brojnim drugim vrstama iz roda Cortinarius, nalazi se jo ceo set tetnih materija nazvanih kortinarini, vrlo slinih faloidinskim otrovima. Orelanin je po hemijskom sastavu hidroksilni derivat bipiridina, inae neobino slian supstancama koje se koriste u poljoprivredi kao jaki herbicidi (unitavai nepoeljnih biljaka, tj. korova). Ovaj molekul unitava sistem odbrane elija od agresivnih reagenasa i tetnih nus-procesa ime se dovodi do unitenja elijske membrane i propadanja elije. Pokazalo se, takoe, da orelanin ima izraen afinitet prema elijama Orelanin bubrega, tako da one najvie stradaju prilikom trovanja ovom supstancom. Najvea opasnost od orelanina zapravo preti od injenice da je i on neka vrsta ubice iz zasede, slino amatoksinima. Njegovo prisustvo se u mokrai moe dokazati samo 24 sata nakon unoenja u organizam, a simptomi poinju najranije posle 2 ili ak 21 dana! Simptomi su tipini za poremeaj rada bubrega: preesto mokrenje, izraena e, a slede munina, povraanje i groznica. Na alost, svi pobrojani simptomi lako mogu da se ne dovedu u vezu sa konzumiranjem gljive nekoliko dana (nedelja!) pre toga, pa da shodno tome i lekarski tretman ne bude tman adekvatan. Izuzetno je nepovoljna i injenica da do danas nije pronaen ni jedan srazmerno efikasan protivotrov, ve da se terapija svodi na spoljno (vetako) podravanje funkcija bubrega dok se sam organizam ne izbori sa poslednjim koliinama otrova, ukoliko doza nije bila letalna. Orelanin i kortinarine u razliitim koliinama sadre jo i vrste Cortinarius speciosissimus Khner & Romagnesi, C. orellanoides Henry, C. splendens Henry, C. limonius (Fr. : Fr.) Fr. i mnoge druge gljive iz ovog roda. Za smrtni ishod je Tipian izgled gljiva iz roda Cortinarius sa dovoljno da se u obroku nae 100 g ovih kortinom koja se otvaranjem eira cepa. gljiva, to je valjan razlog da se izbegnu sve vrste koje ovde pripadaju.

UMESTO ZAKLJUKA Univerzalnog naina za odbranu organizma od otrova gljiva, jasno je, nema i na veliku alost svih neopreznih konzumenata, nee ga skoro ni biti. Ako se oprez i promiljanje pre svakog obeda od gljiva shvate kao jedini efikasan nain, onda se vei deo problema u samom poetku reava.

Otrovni ampinjon izaziva gastrointestinalni sindrom trovanja.

Mala bela gljiva iz roda Clitocybe uzrokuje muskarinski sindrom trovanja.

Naravno da je izuzetno korisno to pre ustanoviti tunu injenicu unoenja otrovnih gljiva u organizam, ukoliko se ve odigrala i hitro se obratiti lekaru. (Telefon nacionalnog centra za kontrolu trovanja je 011-3608440, traite doktora Todorovia.) U takvoj nezavidnoj situaciji jo je bolje znati i tano: kojih vrsta, kada i u kolikoj koliini. Ali svakako je najbolje da to toga nikad ne doe... I na kraju, mali kuriozitet: u svim ispitivanjima i kroz sve jezive prie preivelih iskristalisalo se da su ene otpornije na dejstva toksina gljiva. Ako neko ima ideju zato, neka nam javi. U Beogradu marta 2007.