Ova prezentacija će Vas Ova prezentacija će Vas provesti kroz uvodni deo provesti kroz uvodni deo

predmeta.predmeta.

PODATAKPODATAK Podatak je Podatak je ččinjenica, pojam ili dogainjenica, pojam ili događđaj predstavljen, zapisan ili aj predstavljen, zapisan ili

registrovan na unapred ugovoren naregistrovan na unapred ugovoren naččin. in. MoMožže biti analogni ili diskretni.e biti analogni ili diskretni.

U analognom obliku je ako je zadat pomoU analognom obliku je ako je zadat pomoćću fiziu fiziččke velike veliččine ine koja se menja neprekidno, a koja se menja neprekidno, a ččija je vrednost funkcionalno ija je vrednost funkcionalno zavisna od podatka.zavisna od podatka.

U diskretnom obliku je kada je zadat pomoU diskretnom obliku je kada je zadat pomoćću prekidnih fiu prekidnih fizziiččkih kih veliveliččina koje imaju samo odreina koje imaju samo određđene oene ošštro odvojene vrednosti.tro odvojene vrednosti.

Za obradu na raZa obradu na raččunarima podaci se zadaju u diskretnom unarima podaci se zadaju u diskretnom obliku.obliku.

Ako je podatak zadat samo pomoAko je podatak zadat samo pomoćću cifara onda se kau cifara onda se kažže da je e da je predstavljen u cifarskom ili digitalnom obliku.predstavljen u cifarskom ili digitalnom obliku.

KADA JE PODATAK U ANALOGNOM OBLIKU ?KADA JE PODATAK U ANALOGNOM OBLIKU ?

a) Ako je zadat pomoAko je zadat pomoćću fiziu fiziččke velike veliččine koja se ine koja se

neneprekidno menja.prekidno menja.

b) Ako je njegova vrednost funkcionalno zavisnaAko je njegova vrednost funkcionalno zavisna

od podatka.od podatka.

c) Ako je zadat pomoAko je zadat pomoćću fiziu fiziččke velike veliččine koja seine koja se

neprekidno menja a neprekidno menja a ččija je vrednostija je vrednost

funkcionalno zavisna od podatka.funkcionalno zavisna od podatka.

KADA JE PODATAK U DISKRETNOM OBLIKU ?KADA JE PODATAK U DISKRETNOM OBLIKU ?

a) Kada je zadat pomoKada je zadat pomoćću prekidnih fiziu prekidnih fiziččkih velikih veliččinaina

koje imaju samkoje imaju samoo odre određđene oene ošštro odvojene tro odvojene

vrednostivrednosti..

b) Kada je zadat pomoKada je zadat pomoćću neprekidnih veliu neprekidnih veliččinaina

koje su mekoje su međđusobno ousobno ošštro odvojenetro odvojene..

c) Nijedno od ponuNijedno od ponuđđenihenih..

INFORMACIJA INFORMACIJA Informacija predstavlja smisao dodeljen podacima Informacija predstavlja smisao dodeljen podacima

na osnovu dogovora za njihovo predstavljanje.na osnovu dogovora za njihovo predstavljanje.

Informacija je namerno stvoren skup podataka koji Informacija je namerno stvoren skup podataka koji zajedno zajedno ččine odreine određđeni smisao.eni smisao.

Podatak je objektivna stvar koja se javlja u prirodi, Podatak je objektivna stvar koja se javlja u prirodi, dok je informacija subjektivna jer postoji samo ako dok je informacija subjektivna jer postoji samo ako preko nje saznajemo nepreko nje saznajemo neššto novo.to novo.

Informacija se moInformacija se možže smatrati gotovim proizvodom e smatrati gotovim proizvodom koji je nastao obradom jedne ili vikoji je nastao obradom jedne ili višše sirovina e sirovina ššto to kod nas predstavlja podatak.kod nas predstavlja podatak.

INFORMACIJA JE SUBJEKTIVNA KADA :INFORMACIJA JE SUBJEKTIVNA KADA :

a) se javlja u prirodi.se javlja u prirodi.

b) je gotov proizvod.je gotov proizvod.

c) kada primalac preko nje saznaje nekada primalac preko nje saznaje neššto novo.to novo.

OBRADA PODATAKAOBRADA PODATAKA Sistematska primena operacija nad podacima Sistematska primena operacija nad podacima

naziva se obrada informacija ili obrada podataka.naziva se obrada informacija ili obrada podataka.

Skup podataka daje informacije ali Skup podataka daje informacije ali ii skup skup informacija daje novu informaciju.informacija daje novu informaciju.

U procesu obrade podataka vrU procesu obrade podataka vršši se prikupljanje, i se prikupljanje, analiza, obrada, skladianaliza, obrada, skladišštenje, dostavljanje tenje, dostavljanje podataka radi njihovog koripodataka radi njihovog korišćšćenja.enja.

Ako se obrada vrAko se obrada vršši automatskim sredstvima tada i automatskim sredstvima tada se naziva automatska obrada podataka.se naziva automatska obrada podataka.

ULAZ UNOŠENJE

PAMĆENJE OBRADA

DOSTAVLJANE IZLAZ

KORIŠĆENJE

OBJEKAT

GENERISANJE

PROCES OBRADE PODATAKA

ŠŠTA SE VRTA SE VRŠŠI U PROCESU OBRADE I U PROCESU OBRADE PODATAKA ?PODATAKA ?

a) Prikupljanje, dostavljanje i analizaPrikupljanje, dostavljanje i analiza..

b) Analiza, obrada i skladiAnaliza, obrada i skladišštenjetenje..

c) Prikupljanje, analiza, obrada, skladištenje iPrikupljanje, analiza, obrada, skladištenje i

dostavljanje.dostavljanje.

UREUREĐĐAJI ZA OBRADU AJI ZA OBRADU PODATAKAPODATAKA

MaMaššina ili automat je ureina ili automat je uređđaj koja bez neposrednog aj koja bez neposrednog uuččeešćšća a ččoveka izvroveka izvrššava određene operacije.ava određene operacije.

MaMaššina koja funkcioniina koja funkcionišše prema unapred zadanom e prema unapred zadanom programu naziva se programski upravljana maprogramu naziva se programski upravljana maššina.ina.

Programski upravljana maProgramski upravljana maššina koja nad podacima ina koja nad podacima izvrizvrššava relativno jednostavne brojava relativno jednostavne brojččane operacije ane operacije naziva se ranaziva se raččunar.unar.

RaRaččunarski sistem predstavlja skup ureunarski sistem predstavlja skup uređđaja koji kao aja koji kao celina obracelina obrađđuju podatke.uju podatke.

RaRaččunarski sistem se sastoji od dve osnovne unarski sistem se sastoji od dve osnovne komponente: komponente:

hardver hardver - - hardhardwarewaresoftver softver - - softsoftwareware

PROGRAMSKI UPRAVLJANA MAPROGRAMSKI UPRAVLJANA MAŠŠINA JE :INA JE :

a) ureuređđaj koji bez neposrednog uaj koji bez neposrednog uččeešćšća a ččoveka oveka izvrizvrššava odreava određđene operacije.ene operacije.

b) mamaššina koja funkcioniina koja funkcionišše prema unapred e prema unapred zadanom programu.zadanom programu.

c) mamaššina koja nad podacima izvrina koja nad podacima izvrššava relativno ava relativno jednostavne brojjednostavne brojččane operacije.ane operacije.

RARAČČUNARSKI SISTEM PREDSTAVLJA :UNARSKI SISTEM PREDSTAVLJA :

a) Skup ureSkup uređđaja koji kao celina ostvaruju obradu aja koji kao celina ostvaruju obradu podataka.podataka.

b) Programski upravljanu maProgramski upravljanu maššinuinu..

c) I I pod a i pod b je tapod a i pod b je taččnono..

HARDVER I SOFTVERHARDVER I SOFTVER Hardver predstavlja fiHardver predstavlja fizziiččke delove ili komponente ke delove ili komponente

raraččunarskog sistema.unarskog sistema.

Softver predstavlja programsku podrSoftver predstavlja programsku podrššku, to je ku, to je skup programa u raskup programa u raččunarskom sistemu.unarskom sistemu.

Deli se na:Deli se na:

-- sistemski softver (svi programi koji pomasistemski softver (svi programi koji pomažžu u korisnicima da upravljaju rakorisnicima da upravljaju raččunarom)unarom)

-- aplikacioni softver aplikacioni softver (č(čine ga svi programi ine ga svi programi namenjeni za renamenjeni za reššavanje konkretnih problema avanje konkretnih problema korisnika)korisnika)

ŠŠTA PREDSTAVLJA HARDVER ?TA PREDSTAVLJA HARDVER ?

a) Skup programa u raSkup programa u raččunarskom sistemuunarskom sistemu..

b) FiFizziiččke delove ili komponente u rake delove ili komponente u raččunarskom unarskom sistemusistemu..

c) Programsku podrProgramsku podršškuku..

APLIKACIONI SOFTVER APLIKACIONI SOFTVER ČČINEINE ::

a) Programi namenjeni za reProgrami namenjeni za reššavanje konkretnih avanje konkretnih problema korisnikaproblema korisnika..

b) Programi koji pomaProgrami koji pomažžu korisnicima da u korisnicima da upravljaju raupravljaju raččunaromunarom..

c) FiFizziiččke delove ili komponenteke delove ili komponente..

ISTORIJSKI RAZVOJ RAISTORIJSKI RAZVOJ RAČČUNARAUNARA

Razvoj raRazvoj raččunara se opisuje pomounara se opisuje pomoćću generacija u generacija raraččunara :unara :I I generacija:generacija: 1946-1955 1946-1955

- nova tehnologija- nova tehnologija - elektronske cevi- elektronske cevi- novi proizvod- novi proizvod - komercijalni elektronski ra- komercijalni elektronski raččunariunariIIII generacija: generacija: 1956-1963 1956-1963-- nova tehnologijanova tehnologija - tranzistori- tranzistori-- novi proizvodnovi proizvod - jeftiniji i manji ra- jeftiniji i manji raččunariunariIII III generacija:generacija: 1964-1977 1964-1977 -- nova tehnologijanova tehnologija - mikro kola ( MSI i SSI )- mikro kola ( MSI i SSI )-- novi proizvodnovi proizvod - mini ra- mini raččunariunari

IVIV generacija: generacija: od od 1978 do dana1978 do današšnjih dananjih dana

- - nova tehnologijanova tehnologija - integralna kola ( VSI )- integralna kola ( VSI )- novi proizvodnovi proizvod - personalni ra- personalni raččunari unari ii rad radne ne stanicestanice- od ove godine pood ove godine poččinje masovna proizvodinje masovna proizvodnnja ja raraččunara unara ii

povezivanje u mrepovezivanje u mrežžee

VV generacija: generacija: od od 199X do dana199X do današšnjnjihih dana dana

-- nova tehnologijanova tehnologija - paralelna obrada- paralelna obrada- novi proizvodnovi proizvod - vi- viššeprocesorski paralelni raeprocesorski paralelni raččunariunari

U svakoj novoj generaciji ubrzan je rad procesora, U svakoj novoj generaciji ubrzan je rad procesora, povepoveććana je memorija, poboljana je memorija, poboljššan je sistemski softver.an je sistemski softver.

OD KOJE DO KOJE GODINE TRAJE OD KOJE DO KOJE GODINE TRAJE III GENERACIJA RAIII GENERACIJA RAČČUNARA ?UNARA ?

a) 19461946 - 1955- 1955

b) 19641964 - 1977- 1977

c) 1978 do dana1978 do današšnjih dananjih dana

d) 19561956 -- 19631963

KOJI SU NOVI PROIZVODI U KOJI SU NOVI PROIZVODI U II GENERACIJI ?II GENERACIJI ?

a) ViVišše procesorski paralelni rae procesorski paralelni raččunariunari..

b) Jeftiniji i manji raJeftiniji i manji raččunariunari..

c) Mini raMini raččunariunari..

PODELA RAČUNARSKIH PODELA RAČUNARSKIH SISTEMASISTEMA

Po načinu Po načinu predstavljanja predstavljanja podataka:podataka:

- analogni- analogni

- digitalni- digitalni Po nameni računara Po nameni računara

dele se na:dele se na:

- univerzalne računare- univerzalne računare

- namenske ili - namenske ili specijalne računarespecijalne računare

Po mogućnosti Po mogućnosti obrade, snage obrade, snage procesora, cene:procesora, cene:

- personalni računari- personalni računari

- radne stanice- radne stanice

- mreže- mreže

- serveri- serveri

- mini računari- mini računari

- glavni računari- glavni računari

- super računari- super računari

KAKO SE DELE RAČUNARI KAKO SE DELE RAČUNARI PREMA NAMENI?PREMA NAMENI?

a) Na analogne i digitalne.Na analogne i digitalne.

b) Na glavne računare i super računare.Na glavne računare i super računare.

c) Na univerzalne računare i na namenske Na univerzalne računare i na namenske računare.računare.

DISKRETNO PREDSTAVLJANJE DISKRETNO PREDSTAVLJANJE PODATAKAPODATAKA

Skup znakova je konačan neprazan skup različitih Skup znakova je konačan neprazan skup različitih elemenata. Znak predstavlja elemenat skupa elemenata. Znak predstavlja elemenat skupa znakova. Niska (niz) znakova ili reč predstavlja znakova. Niska (niz) znakova ili reč predstavlja konačan broj redom zapisanih znakova iz skupa konačan broj redom zapisanih znakova iz skupa znakova.znakova.

Dužina niske predstavlja broj znakova niske. Dužina niske predstavlja broj znakova niske. Prazna niska ne sadrži ni jedan znak.Prazna niska ne sadrži ni jedan znak.

Kodiranje predstavlja postupak stvaranja Kodiranje predstavlja postupak stvaranja potrebnog broja niski, za određen broj znakova, potrebnog broja niski, za određen broj znakova, gde se svakom elementu jednoznačno dodeljuje gde se svakom elementu jednoznačno dodeljuje jedna niska.jedna niska.

Skup pravila po kome se opisuje neki Skup pravila po kome se opisuje neki element određenog skupa naziva se kod. element određenog skupa naziva se kod. Svaka korišćena niska naziva se kodna reč.Svaka korišćena niska naziva se kodna reč.

Kod opisuje vezu između svakog elementa, Kod opisuje vezu između svakog elementa, polaznog skupa i kodne reči. Ova veza je polaznog skupa i kodne reči. Ova veza je jednoznačna, jer postoji potreba jednoznačna, jer postoji potreba dekodiranja.dekodiranja.

Ravnomerni kodovi su kodovi kod kojih sve Ravnomerni kodovi su kodovi kod kojih sve kodne reči imaju istu dužinu.kodne reči imaju istu dužinu.

Binarno kodiranje predstavlja kodiranje sa Binarno kodiranje predstavlja kodiranje sa elementima binarne azbuke (0,1). elementima binarne azbuke (0,1). Odgovarajući kod se zove binarni kod.Odgovarajući kod se zove binarni kod.Ako je K dužina binarnog koda, tada ima Ako je K dužina binarnog koda, tada ima KK

22

različitih kodnih reči.različitih kodnih reči.

Minimalno binarno kodiranje je kodiranje za koje Minimalno binarno kodiranje je kodiranje za koje se u kodnim rečima koristi minimalni broj binarnih se u kodnim rečima koristi minimalni broj binarnih pozicija potreban za kodiranje svih elemenata pozicija potreban za kodiranje svih elemenata skupa.skupa.

Minimalni broj potrebnih binarnih pozicija K se Minimalni broj potrebnih binarnih pozicija K se računa kao računa kao K=K=loglog22

nn

n n - ukupan broj elemenata (najmanji ceo broj, - ukupan broj elemenata (najmanji ceo broj, veći ili jednak dobijenom decimalnom broju)veći ili jednak dobijenom decimalnom broju)

ŠTA PREDSTAVLJA NISKA?ŠTA PREDSTAVLJA NISKA?

a) Konačan broj redom napisanih znakova iz Konačan broj redom napisanih znakova iz skupa znakova.skupa znakova.

b) Elemenat skupa znakova.Elemenat skupa znakova.

c) Broj znakova.Broj znakova.

ŠTA PREDSTAVLJA ŠTA PREDSTAVLJA KODIRANJE?KODIRANJE?

a) Skup pravila po kome se opisuje neki Skup pravila po kome se opisuje neki elemenat određenog skupa znakova.elemenat određenog skupa znakova.

b) Postupak stvaranja potrebnog broja niski, za Postupak stvaranja potrebnog broja niski, za određen broj znakova, gde se svakom određen broj znakova, gde se svakom

elementu jednoznačno dodeljuje jedna niska.elementu jednoznačno dodeljuje jedna niska.

c) Vezu između svakog elementa, polaznog Vezu između svakog elementa, polaznog skupa i kodne reči.skupa i kodne reči.

MINIMALNO BINARNO MINIMALNO BINARNO KODIRANJE JE :KODIRANJE JE :

a) Kodiranje kod koga sve kodne reči imaju istu Kodiranje kod koga sve kodne reči imaju istu dužinu.dužinu.

b) Kodiranje od binarne azbuke.Kodiranje od binarne azbuke.

c) Kodiranje za koje se u kodnim rečima koristi Kodiranje za koje se u kodnim rečima koristi minimalni broj binarnih pozicija potrebnih za minimalni broj binarnih pozicija potrebnih za kodiranje svih elemenata skupa.kodiranje svih elemenata skupa.

PREDSTAVLJANJE BROJNIH PREDSTAVLJANJE BROJNIH PODATAKAPODATAKA

Brojni podaci su oni podaci koji su zadani pomoću Brojni podaci su oni podaci koji su zadani pomoću brojnih vrednosti: celobrojni, sa fiksnom tačkom,brojnih vrednosti: celobrojni, sa fiksnom tačkom,

sa pokretnom tačkom.sa pokretnom tačkom. Pozicioni brojni sistem je sistem u kome svaka pozicija Pozicioni brojni sistem je sistem u kome svaka pozicija

ima svoju težinu. ima svoju težinu. Brojni sistemi:Brojni sistemi:

• BINARNI B=BINARNI B={0,1}{0,1} • OKTALNI B=OKTALNI B={0,1,2,3,4,5,6,7}{0,1,2,3,4,5,6,7}

• DECIMALNI B=DECIMALNI B={0,1,2,3,4,5,6,7,8,9}{0,1,2,3,4,5,6,7,8,9} • HEHEKSKSADECIMALNI B=ADECIMALNI B={0,1,2,3,4,5,6,7,8,9,A,B,C,D,E,F}{0,1,2,3,4,5,6,7,8,9,A,B,C,D,E,F}

PREDSTAVLJANJE CELIH PREDSTAVLJANJE CELIH BROJEVABROJEVA

Za predstavljanje celih brojeva koristi se 32 Za predstavljanje celih brojeva koristi se 32 pozicija.pozicija.

S (pozicija najveće težine) predstavlja predznak S (pozicija najveće težine) predstavlja predznak broja.broja.

Ako ceo broj preveden u binarni ima manje od Ako ceo broj preveden u binarni ima manje od 31 cifre onda se dopisuje potreban broj 31 cifre onda se dopisuje potreban broj beznačajnih nula s leve strane.beznačajnih nula s leve strane.

Ako je S:=0 radi se o pozitivnom broju, ako je Ako je S:=0 radi se o pozitivnom broju, ako je S:=1 radi se o negativnom.S:=1 radi se o negativnom.

SS

031

FIKSNI ZAREZFIKSNI ZAREZ

Položaj binarne tačke u predstavljanju binarnog Položaj binarne tačke u predstavljanju binarnog broja se usvaja pri projektovanju računara i on je broja se usvaja pri projektovanju računara i on je fiksan.fiksan.

Fiksni zarez može da se nalazi odmah posle bita Fiksni zarez može da se nalazi odmah posle bita za predznak. Tada se može prikazati binarni broj za predznak. Tada se može prikazati binarni broj koji ima apsolutnu vrednost 1. Sa ovim prikazom koji ima apsolutnu vrednost 1. Sa ovim prikazom se smanjuje relativna greška prikazanog broja.se smanjuje relativna greška prikazanog broja.

s - predznaks - predznak

c - ceo deo brojac - ceo deo broja

r - razlomljeni deo brojar - razlomljeni deo broja

ss cc rr

n-1 n-2 0 -1 -m

HEKSADECIMALNI SISTEM JE:HEKSADECIMALNI SISTEM JE:

a)a) BB={0,1,2,3,4,5,6,7}={0,1,2,3,4,5,6,7}

b)b) BB={0,1,2,3,4,5,6,7,8,9}={0,1,2,3,4,5,6,7,8,9}

c)c) BB={0,1,2,3,4,5,6,7,8,9,A,B,C,D,E,F}={0,1,2,3,4,5,6,7,8,9,A,B,C,D,E,F}

STANDARDNI KODOVISTANDARDNI KODOVI

Standardni binarni kodovi služe za znakovno Standardni binarni kodovi služe za znakovno predstavljanje podataka u računaru. Najčešće se predstavljanje podataka u računaru. Najčešće se koristi ISO 7 odnosno ’’aski’’ (ASCII) kod.koristi ISO 7 odnosno ’’aski’’ (ASCII) kod.

Logički kodovi su definisani sa dve vrednosti:Logički kodovi su definisani sa dve vrednosti:

T (true) i F (false).T (true) i F (false). EBCDIC - prošireni binarno kodirani decimalni kod EBCDIC - prošireni binarno kodirani decimalni kod

koji je definisao IBM.koji je definisao IBM. Kodovi za grafičke podatke služe za generisanje, Kodovi za grafičke podatke služe za generisanje,

pamćenje, obradu i vizuelni prikaz podataka na pamćenje, obradu i vizuelni prikaz podataka na ekranu. Grafički podaci se pamte RASTERSKI i ekranu. Grafički podaci se pamte RASTERSKI i VEKTORSKI.VEKTORSKI.

RASTERSKI I VEKTORSKI RASTERSKI I VEKTORSKI PRIKAZ GRAFIČKIH PODATAKAPRIKAZ GRAFIČKIH PODATAKA

Kod vektorske grafike slika se pamti kao skup Kod vektorske grafike slika se pamti kao skup određenog broja elementarnih geografskih oblika određenog broja elementarnih geografskih oblika (polilinije i polimarkeri).(polilinije i polimarkeri).

Kod rasterske grafike slika se pamti tačka po tačka u Kod rasterske grafike slika se pamti tačka po tačka u rasteru. Raster je dvodimenzionalna mreža tačaka. rasteru. Raster je dvodimenzionalna mreža tačaka. • Postoji:Postoji:

- Crno bela slika što ima 2 nijanse, 1 bit.- Crno bela slika što ima 2 nijanse, 1 bit.

- Crno bela sa sivim nijansama što ima 256 nijansi, 8 bita.- Crno bela sa sivim nijansama što ima 256 nijansi, 8 bita.

- Slika u boji koja ima 16 miliona boja, 24 bita (3x8 bita).- Slika u boji koja ima 16 miliona boja, 24 bita (3x8 bita).

ZA ŠTA SLUŽE STANDARDNIZA ŠTA SLUŽE STANDARDNIBINARNI KODOVI?BINARNI KODOVI?

a) a) Služe za definisanje vrednosti ’’true’’ i ’’false’’.Služe za definisanje vrednosti ’’true’’ i ’’false’’.

b) b) Služe za predstavljanje polilinija i Služe za predstavljanje polilinija i polimarkera.polimarkera.

c)c) Služe za znakovno predstavljanje podataka u Služe za znakovno predstavljanje podataka u računaru.računaru.

ŠTA SE MOŽE PRIKAZATI SA ŠTA SE MOŽE PRIKAZATI SA 24 bita?24 bita?

a) a) Crno bela slika.Crno bela slika.

b) b) Crno bela slika sa sivim nijansama.Crno bela slika sa sivim nijansama.

c) c) Slika u boji.Slika u boji.