pecine istocne srbije

7/29/2019 Pecine Istocne Srbije

1/16

PEINE ISTONE SRBIJE

Kroz istoni deo ue Srbije prostire se Istona zona mlaih venanih planina. Ovaj prostor

nae zemlje je deo Planinsko kotlinske oblasti koji je predstavljen Karpatsko balkanskimplaninama. Planinsko kotlinska Istona Srbija se prostire izmeu erdapa, granice premaBugarskoj, razvoa prema slivu Vlasine i dolinama Velike i June Morave, Mlave i Peka (bezStiga i Branieva).

U planinama ove regije krenjake stene zauzimaju veliko prostranstvo. Zbog toga je ovopredeo sa izraenim svim oblicima krake erozije. Kraki reljef istone Srbije se odlikuje velikimbrojem peina i jama. Moemo da kaemo da je u ovoj regiji i najvea koncentracija peina uSrbiji.

Peine i jame su speleolokispomenici prirode. Najpoznatije turistiki ureene peinesu: Resavska, Zlotske peine, Rajkova, Potpeka, Bogovinska i Stopia peina. Dakle, veina senalazi u istonoj Srbiji.

Resavska peinaResavska peina se nalaz na podruju Gornje Resave,

20 km od Despotovca. Smetena je u krenjakom brdu"Babina glava" na obodu krakog polja "Divljakovac" i nanadmorskoj visini od 485 m. Otkrivena 1962. godine, iako suza nju i ranije znali obani koji su se u peinu sklanjali saovcama da bi se zatitili od nevremena. Za posetioce je

otvorena 1972. godine. Peina je duga 4,5 km, detaljno jeistraeno 2.830 m, a za posetioce je ureeno oko 800 m.Temperatura u Resavskoj peini je konstantna tokom celegodine i iznosi +7C, dok vlanost vazduha varira od 80-100%.Jedna je od najstarijih peina u naoj zemlji, jer je stara 80miliona godina, a stariji nakit se procenjuje na oko 45 milionagodina. Njeno stvaranje je poelo pre velikog ledenog dobahemijskim i mehanikim radom reke ponornice u krenjakojgeolokoj podlozi.

Unutranjost peine obiluje brojnim i raznovrsnimdvoranama , kanalima, galerijama, stubovima, stalaktitima, stalagmitima, draperijama i

okamenjenim vodopadima. Peinski nakit prisutan je ve na samom ulazu. Nakit je nastaorastvaranjem kalcijum karbonata, a boja zavisi od minerala kroz koji je prola voda. Pojavljuje se utri boje, crvenoj (od oksida gvoa), beloj (od kristalnog kalcijuma) i utoj (od primesa gline).

Prilikom prolaska kroz peinu posetioci se kreu spiralnom betonskom stazom, pravacobilaska je u jednom smeru, odnosno povratak nije istom stazom. Staza prolazi kroz razliitedvorane na dva nivoa (gornja i donja galerija). Najnia taka do koje dolaze posetioci nalazi se na

405 m nadmorske visine.

U gornjoj galeriji obilaze se etiridvorane. Prva je Dvorana sraslihstubova ili kolonada, koja je ime dobila

po stubovima koji su srasli od poda dotavanice, a sastoje se od kalcita ukaste

boje. U drugoj, Dvorani konica,1


2/16

tavanica je prekrivena stalaktitima koji se jo uvek formiraju. Drugu i treu dvoranu spaja kanalcrvenih brea koga u naoj zemlji ima samo u Resavskoj peini. Kanjonski kanal je najsuvlji deo

peine i ne sadri peinski nakit. Po sredini kanala nalazi se ponor Slepi tunel, dug 25 m, kojije ispitan, ali nije ureen za razgledanje. Kanjonskim kanalom stie se do tree dvorane Predvorja istorije. Ime je dobila po tome to je u njoj naen alat (kamena sekira, vrhovi

kopalja), lobanja polarne lisice i ognjite praistorijskog oveka. Kraim tunelima, koji su naknadnoprobijeni, dolazi se do Staze okamenjenih vodopada, sa Orguljama. Dvorana je veomaakustina, a mogu se videti dva kristalno bela kipa, Baba i Deda. Duim vetakim tunelomdolazimo do etvrte Kristalne dvorane, u kojoj se nalazi peinski nakit poznatiji kaoObeena ovca i Stopalo slona. Udubljenje u zidu peine nastalo spajanjem stalaktita istalagmite zove se Zvono ili Kavez.

Resavska peina pripada grupi prirodnih dobara od izuzetnog znaaja, odnosnonacionalnog ranga. Uredbom Vlade Republike Srbije ona je dobila status zatienog spomenika

prirode, ukljuujui i neposrednu okolinu povrine 11 hektara.

Zlotske peineIstona podgorina Kuaja, naroito okolina sela Zlot, veoma je bogata speleolokim

lolalitetima. Po nekim izvorima u toj oblasti je do sada registrovano 222 peine. Priblino jepolovina od njih istraena, a istiu se peine Lazareva, Vodena, Mandina, Vernjikica i Hajduica.Speleolka istraivanja su poela ezdesetih godina prolog veka i to provenstveno zaslugom drRadenka Lazarevia, geografa i speleologa.

Hajduica je dugaka 723 m i bogata je nakitom, Mandina peina je dugaka 410 m i sadriobilje stalaktita i stalagmita. Vodena peina je duine 180 m, a Stojkova ledenica sadrihorinzontalne i vertikalne delove kanala. Sve one za sada su dostupne samo speleolozima. Zaturistike posete ureene su Lazareva peina i Vernjikica.

Lazareva peina

Lazareva peina je poznata i kao Zlotska peina. Od Zlota je udaljena 3 km, odBrestovake Banje 14 km i od Bora 21 km. Ulaz u peinu se nalazi na na levoj obali Lazarevereke, na nadmorskoj visini od 291 m.

Za vreme svoje vladavine Turci su biili zazidali ulaz, kako bi spreili skrivanje hajduka i

zbegova. Prve arheoloke podatke o peini dao je Feliks Hofman 1882. godine, a sedam godinakasnije i Jovan Cviji. Od 1953. godine turistikim ureenjem peine bavio se Radenko Lazarevi.Ubraja se u grupu izvorskih spelolokih objekata, ima dvakanala koja je napravila reka, o dkojih je jedan krai,aktivan, a drguhi svu, fosilan. Ukupna duina ispitanihkanala je 1.592 m. Od toga na "Glavni kanal" sa "Ulaznomdvoranom" otpada 623 m. Duina suvih kanala i dvorana

je 1.225 m, a periodino plavljenih 367 m.U peini se moe pronai 24 vrste slepih mieva od

27 koliko ih ima u Evropi. Mnogi se povlae duboko uhodnike da bi izbegli susret sa posetiocima. Interesantni su

i okamenjeni ostaci kosti praistorijskih lavova i medvedakoji su naseljavali ove prostore dananje Srbije.

2


3/16

Za posetioce je ureeno oko polovine istraenih kanala. Za turiste je zanimljiva "Ulaznadvorana", kao prvi susret sa neobinim svetom podzemne tiine i venog mraka. "Glavni kanal" je

poprenog preseka, na nekim mestima je irok 10 m, a visok 18 m. Peinskim nakitom su bogate"Koncertna dvorana" i "Dvorana slepih mieva". Stalaktiti i stalagmiti, peinski stubovi, draperije,

bigrene i kalcitne kadice svih oblika i veliina zapaaju se svuda unaokolo, inei prostor lepim i

romantinim. Najlepi i najvei primerci peinskog nakita imaju i svoja imena: "Stogovi","Fontana", "Plast", "Bizon", "Carska loa", "Dirigent", "Orkestar", "Slapovi", "Kula kneza Lazara"i dr.

Vernjikica

Vernjikica se nalazi 1,5 km od Lazareve peine, ukanjonu Lazareve reke, na nadmorskoj visini od 454 m.Povezana je sa Lazarevom peinom ureenom peakomstazom. Naziv peine potie od vlake rei var, to znaikrenjak.

Prva istraivanja Vernjikice datiraju iz 1960. godine,a prilazna peaka staza je ureena 1976. godine, kada je izavren projekat turistikog ureenja peine.

Vernjikica je suva peina, nastala u suvim krenjacima, to je od znaaja za izgledpeinskog nakita. Sastoji se iz vie dvorana i suenja. Ukupna duina kanala i dvorana je 1.015 m,ukupna povrina je 13.000 m i praktino je cela ureena za posetioce. Od ulaza u peinu smenjujuse dvorane "Prijemna", "Kaskadna", "Vilingrad", "Ponor", "Koloseum", "Mramorje", "Salaoruja", "Mermerna" i "Siparska", a sve su dostupne turistima. Prava znamenitost ove peine jedvorana "Koloseum", jedna od najveih i najviih dvorana u peinama Srbije. Ima oblik kruga,

prenika je 60 m i visine 59 m. Dvorana "Vilingrad" ima najlepi nakit, a speleolozi su

najinteresantnijim oblicima dali slikovita imena: "Peinski ovek", "Baba", "Obelisk", "Konica" idr.Za Vernjikicu je karakteristian veliki broj stalaktita i stalagmita neobinih oblika i boja.

Masivni stub crvene boje na ulazu u "Vilingrad" visok je 8 m, a u dvorani" Koloseum" istie sestalagmit "Kolos", visine 11,5 m, koji predstavlja zatitni znak Vernjikice. Po neobinosti oblikaistie se stalagmitska grupa "Godzila", visoka 10 m. Postoji i peinski nakit koralne strukture. U"Mermernoj dvorani" nakit je izgraen od kristalastog kalcita. Panju posetilaca privlae osvetljenistalagmiti "Venera" i "Srebrna jela". "Sala oruja" je dobila ime po stalaktitima koji su u oblikukopalja, strela, bodea i maeva. Peina Vernjikica je zajedno sa Lazarevom peinom i kanjonomLazareve reke zatiena Zakonom.

Bogovinska peinaNalazi se nedaleko od sela Bogovina, koje je smeteno pored puta Boljevac-Zajear.

Bogovinska peina je najdua peina u Srbiji (duina istraenih kanala je preko 7,5 km) i svakakoje jedna od najlepih u Srbiji. U prvih 300 m u peini postoje delimino ureene staze. Bogovinskapeina je zatiena Zakonom kao spomenik prirode.

Ulaz u peinu nalazi se na 360 m nadmorske visine. Jedna je od najduih peina u Srbiji(istraeno je oko 6 km). Veliki deo kanala Bogovinske peine reprezentativni su primeri erozivnihkanala. Donja sprat, Ponorski kanal, ima stalni tok. Gornji deo, Visoki kanal je suv. Sredina,

Glavni kanal, koji ini najvei deo peine, povremeno je hidroloki aktivan. Razlog tome jeinjenica da kroz peinu tee povremeni tok koji istie na ulazu. To peini daje karaket rene

3


4/16

izvorske peine, odnosno peina predstavlja povremeno vrelo.Dublji delovi peine obilujupeinskim nakitom.U Bogovinskoj peini ivi veoma interesantna fauna. Po znaaju se izdvaja pseudokorpija ikopneni endemski rai.

CeremonjaPeina Ceremonja se nalazi u podnoju Homoljskih planina i u ataru sela Ceremonja, po

kome je dobila ime. Udaljena je 150 km od Beograda, odnosno 15 km od Kueva i magistralnogputa Beograd-Kladovo. U 19. veku u peini su se krili hajduci i zbegovi od Turaka. Peina jeranije bila poznata kao Jovanova peina, po Jovanu Grujiu, simpatizeru partizanskog pokreta, naijem se imanju nalazio ulaz u peinu. "Jovanova kua" je pretvorena u muzej i predstavlja jedanod glavnih sadraja Etno-parka.

Sve do 1977. godine, kada je proseen put do peine, Ceremonja je bila gotovo

nepristupana i dostupna samo speleolozima. Za posete je zvanino otovrena 1980. godine.Istraeno je 775 m peinskih kanala, od ega je za turiste pristupano 431 m. Ulaz u peinu senalazi na kraju doline Strugarskog potoka i u podnoju krenjake litice visoke 12 m, nanadmorskoj visini od 532 m. Strugarski potok i danas ponire u peini, periodino i tada donosivelike koliine vuenog i suspendovanog nanosa koji ugroava turistiko ureenje i korienje

peine. Od 2007. je zatieni spomenik prirode.

Po bogatstvu nakita, peina Ceremonja jejedna od najlepih peina u Srbiji. Poznata jepo velikim dvoranama koje krasi raznovrsan peinski nakit stalaktiti, stalagmiti peinskistubovi, draperije, okamenjeni vodopadi, galerije itd.

4


5/16

S obzirom da je peina Ceremonja peina ponorskog tipa i da jeotvorena, ona trpi spoljanje uticaje. U zimskom periodutemperatura je 60C, a relativna vlanost vazduha se kree od 72 do78%. U Ceremonji nema strujanja vazduha.

U morfospeleolokom pogledu u peini Ceremonja izdvajaju se 5 prirodnih celina:

Ulazni kanal je dugaak 87 m i obuhvata deo od ulaza u peinu do dvorane Arena.Siromaan je nakitom.

Arena je najvea i najatraktivnija dvorana u Ceremonji. Dvorana je nepravilno krunogobima i veoma podsea na amfiteatre starog Rima, zbog ega je i dobila ime. Ukupna duinasistema Arene iznosi 105 m. irina Arene kree se od 40 do 50 m, a visina od 20 do 24 m. Peinski

nakit u Areni je vrhunskog kvaliteta. Posebno se izdvajaju monumentalni oblici:- Na venoj strai dinamian peinski stub, koji je i amblem Ceremonje- Vodopad masivni kalcitni kaskadni stub, visok preko 10 m- Lepa Vlajna lepravi sneno beli stub od kristalnog iskriavog belog kalcita koji simbolizujeenu ovog podneblja.U blizini je i stalagmit Mladoenja, i udno srasla dva peinska stuba Drugovi.

U Ponorsku dvoranu se ulazi iz Arene kroz otvor u visokom pregradnom draperijskomzidu. Otvor je nazvan Dveri, jer podsea na oltarske dveri. Ponorska dvorana je dobila ime polevkastom ponoru koji se u njoj nalazi. Duina sistema Ponorske dvorane iznosi 99 m. Dvorana jedugaka 36 m, a iroka 18 m. U mnotvu nakita, kao raritet izdvaja se Raspukla sfera, ogromna

polulopta od trakastog bigra, razliito obojenog, ispucala i sa odvojenim sfernim komadima.Poluprenik ove lopte kree se od 3,5 do 4 m.

5


6/16

U Andezitsku dvoranu se ulazi iz Arene irokim hodnikom. Ime je dobila po andezitu,

koji je u osnovi itave dvorane. Dvorana je eliptinog oblika, dugaka 60 m a iroka 15-20 m.Ukupna duina njenog sistema je 76 m. Od nekoliko atraktivnih grupa nakita, posebno se izdvajajuKrajputai grupa neobinih stalagmita. Posebno je privlaan sneno beli tavanini nakit.

Juni kanal je poslednji deo Ceremonje, na ijem je kraju i izlaz iz peine. On poinje namestu kod Lepe Vlajne u Areni. Juni kanal je dugaak 107,7 m, a sa kratkim slepim kanalima172 m. Siromaan je nakitom, ali postoji izvestan broj interesantnih oblika. Na juni kanal senastavljaju dva dugaka neto ua istona kanala. Na kraju prvog od ova dva kanala je i izlazniotvor iz peine.

Turistika staza u Ceremonji je jednosmerna, kruna, to prua najpovoljnije uslove zaturistiko korienje peine.

U peini su pronaeni ostaci peinskog medveda koji je iveo pre oko 100.000 godina.

U peinu uvire Strugarski potok, koji se posle kilometra podzemnog toka ponovo javljakao jako vrelo iz oblinje Bigar peine. Pretpostavlja se da je izmeu ove dve peine peinskisistem koji moe biti dugaak nekoliko kilometara. Ovde se misli na stariji sistem peinskih kanalakoji je u prolosti izlazio izlazio ispod krakog obluka na oko 20-30 metara iznad Bigar peine, ane na dananji, mlai reni horizont kojim tee Strugarski potok. Uostalom, zna se da je na ovommestu u prolosti postojao peinski ulaz koga su seljaci zatrpali.

U blizini peine se nalazi Botaniki park-arboretum, u kome su prisutne biljne vrste kojenastanjuju Karpatsko-balkansko podruje nae zemlje i Etno-park u kome posetioci mogu da seupoznaju sa zanimanjima, obiajima i predmetima materijalne kulture stanovnika Homolja.

DUBOKA PEINA6


7/16

Od prirodnih retkosti krakog porekla u istonoj Srbiji treba istai Duboku peinu,Kuevsku ili Zviku potajnicu i vodopad Sige. Duboka peina se nalazi na severnoj straniKuevske kotline. Dugaka je 1.968 m i ima dva ulaza. Posebno je impresivan ulaz koji je visok i

irok po 20 m. Glavni peinski kanal je siromaan nakitom, ali se odlikuje zanimljivim erozivnimoblicima, dok su sporedni kanali bogatiji nakitom. Kroz peinu protie ponorska reka, koja uvlanom periodu spreava dublji prolaz u peinu. Kuevska potajnica se nalazi na ulazu u Kaonskuklisuru, sa desne strane Peka. Predstavlja veliku prirodnu retkost-izvor koji povremeno daje vodu,a povremeno presuuje, to se deava sa velikom pravilnou. Vodopad Sige se nalazi neposrednoispod izvora reke Sige, glavnog izvorinog kraka Ceremonje, leve pritoke Peka.

7


8/16

Duboka peina smetena je na severu Zvike kotline, u podnoju Zvikih planina. Nalazise u ataru sela Duboka, po kome je i dobila ime, 20 km od Kueva, u blizini puta Duboka Radenka, 8 km od magistralnog puta Kuevo Majdanpek.

Duboka peina je sa svojih 2275 m, jedna od najduih peina u Srbiji. Iako peina jouvek nije kompletno ureena za turistike posete, prilaz do nje je lako dostupan. Posebno jeimpresivan ulaz, irok 30 m i visok 25 m. Glavni peinski kanal u svom poetnom delu, gigantskih

je razmera, irok do 40 m i visok do 31 m. Prohodan je u duini od 132 m, dokle dopire i dnevno

8


9/16

svetlo, ali je siromaan nakitom. Peinski nakit se nalazi u udaljenim kanalima, do kojih se moedoi samo uz adekvatnu speleoloku opremu.

Duboka peina je rena, tunelska peina kroz koju periodino protie Ponorska reka. Ukratkoj, ivopisnoj klisuri u podnoju peine, moe se videti nekoliko neobino lepih malihvodopada.

Speleosistem Duboke peine sastoji se od tri celine: Glavni kanal, Glinoviti kanal iRusaljkin kanal. Ukupna duina Glavnog kanala je 1010 m, Glinovitog kanala 480 m, a duinaRusaljkinog kanala iznosi 580 m, to ukupno iznosi 1870 m. Sa sporednim kanalima dugakim405 m, ukupna duina peinskog sistema Duboke peine iznosi 2275 m.

Glavni kanal ima 4 dela. Prvi deo je dugaak 132 m, irok do 40 m i visok do 31 m. Ovoje dvorana u obliku dinovskog hangara. Zidovi i tavanica su stenoviti, mestimino sa salivima ibigrenim oblogama, a dno dvorane je kamenito. Ulazna dvorana ima dnevno svetlo. U drugomdelu, Glavni kanal je dugaak 458 m, a sa sporednim kanalima 516 m. Ovde je tavanica bogatijanakitom i to stalagmitima. Vir unutar glavnog kanala nazvan je Biljanin vir. Trei deo dugaak je265 m. U ovom delu ima malo peinskog nakita. Panju privlai Baldahin, neobian saliv uobliku nadstrenice. Duina etvrtog dela Glavnog kanala je 155 m, a sa sporednim kanalima, 172

m. Osim kratkih stalaktita ovaj deo Glavnog kanala nema peinski nakitGlinoviti kanal obuhvata najstariju fazu u razvoju speleosistema Duboke peine. U ovom

kanalu razlikuju se 4 celine:1. Glinoviti kanal do Bunara dugaak je 430 m, od ega na sporedne kanale otpada 100 m.

Tavanica i zidovi su obloeni belim kalcitom, stalagmitima i stalaktitima. Peinski pod je glinovit.Panju posebno privlai Carski presto, bela kalcitna draperija koja na jednom mestu potpuno

pregrauje kanal.2. Stalagmitski kanal je dugaak 80 m, a sa sporednim kanalom 90 m. Karakteristian je po

mnogobrojnim stalagmitma po kome je kanal i dobio ime. Interesantno je da svi stalagmiti imajuistu debljinu od 10 cm, od podloge pa do vrha.

3. Dvorana Paklena gora je dugaka 33 m, iroka 11 m i visoka 20 m. Zavrava seomanjim otvorom prepunim belih kristalnih stubova, stalaktita i stalagmita, koji je zbog svojelepote nazvan Carske dveri. Ovaj otvor predstavlja ulaz u dvoranu Carska riznica.

4. Dvorana Carska riznica dugaka je 37 m, iroka do 22 m i visoka 10 m. Ovo jenajlepi deo Duboke peine. Dvorana je krcata raznovrsnim peinskim nakitom od sneno-belogiskriavog kalcita, sa tavanicom naikanom sa hiljadama stalaktita.

Rusaljkin kanal je dugaak 380 m, a sa sporednim kanalima 472 m. Predstavlja drugu,mlau fazu speleosistema Duboke peine. Ovaj kanal je vrlo uzan i nizak, a njegova irina iznosi2-3 m. Na jednom mestu, po sredini kanala nalazi se zid od spojenih belih stalaktita i stalagmitaispred koga je postolje visine 1 m na kojem se nalazi figura, koja lii na lice ene sa smeomkosom. Figura je nazvana Rusaljka, po enama Rusaljkama, koje su deo jednog udnog, mitskog

obiaja po kojem je selo Duboka nadaleko poznato. Duboka peina je bila stanite neolitskogoveka. U peini su pronaene kosti peinskog medveda, zubi dinoterijuma, kotane igle i drugaljudska orua.

RavnitarkaPeina Ravnitarka se nalazi u neposrednoj blizini peine Ceremonja, u ataru sela

Ravnite. Za turistike posete je potpuno ureena 2007. kada je i proglaena za spomenikprirode. Do peine se stie asfaltnim putem za Ceremonju, s tim to se na 9. kilometru od

Kueva skree prema selu Ravnite i putuje jo 3 kilometra.

9


10/16

Ravnitarka spada u red velikih peina u Srbije. Glavni peinski kanal je dugaak 501,5 m,dok je ukupna duina svih peinskih kanala 589 m. Duina turistike staze kroz peinu iznosi 560

m. Kroz Ravnitarku protie potok Ponorac, koji izvire 2 km uzvodno u manjoj, Bisinoj peini.Ravnitarka je otkrivena 1980. Metani Ravnita su znali da peina postoji, ali su poznavali

samo ulazni deo (60-80 m). Nekoliko odvanih seoskih mladia preli su peinu od poetka dokraja, a speleolozi su kasnije samo krenuli njihovim tragom.

Peinski nakit Ravnitarke je po lepoti ravan onom u Ceremonji. Za razliku odCeremonje, koja je u sutini skup nekoliko velikih dvorana, Ravnitarka ima samo jednu peinskudvoranu Crni dvorac. Peat Ravnitarki daje njen glavni kanal, koji lii na gigantski tunel,

bogato ukraen najraznovrsnijim peinskim nakitom. Od figura, posebno se izdvajaju arackraljevia Marka, Glavonje i Lepa Ravnitarka, koja je ujedno i amblem peine.

10


11/16

Kao rena peina, Ravnitarka je siromana podnim nakitom, ali zato vrlo bogata tavaninim i

zidnim nakitom. Ulaz u peinu se nalazi na nadmorskoj visini od 406,6 m. U peini jetemperatura 8-100C.

U morfospeleolokom pogledu, u Ravnitarki je izdvojeno 9 celina:1. Savin kanal poinje od ulaza u peinu, dugaak je 88 m i siromaan je peinskim

nakitom.2. Omladinski kanal je dugaak 72,5 m, a od peinskog nakita posebno se izdvajaju:

Rudonja masivna bigrena polulopta, Odaklija prostran saliv koji lii na otvoreno ognjiteu starim kuama, lingeraj bogato nabrani salivi, nalik na sitne zavesice.

3. Labudovo jezero, duine 126,5 m, dobilo je ime po malom jezeru i figuri na njemu,koja lii na labuda. Posebno lepa je kolona stubova, nazvana Vile jezerkinje. Lepotom se izdvaja

i Harfa sklop draperija i stalagmita, koji podsee na ovaj instrument, avo masivnistalagmit, raste boje s rogom na glave, a posebno se izdvaja amblem peine, Lepa Ravnitarka

vanredno oblikovan sistem zidnih ukrasa od belog kristalnog kalcita.4. Beli dvorac je dugaak 37 m, a sa sporednim kanalom 44 m. Dobio je ime jer neodoljivo

podsea na graevine iz bajke. Snenobela tavanica sa koje visi uma masivnih stalaktita, od kojihmnogi prelaze duinu od 6 m, ostavlja vrlo snaan utisak. Posebno je lep Sneanin balkon snenobela koljka koja poinje na visini od 3,5 m. U drugom delu Belog dvorca nalazi se arackraljevia Marka velika figura konja koji lebi pod tavanicom.

5. Leopardov kanal je dugaak 16,5 m i nastavlja se na Beli dvorac. Ime je dobio poudnim arama na tavanici i zidovima, koje lie na leopardovo krzno. Ovde se nalazi Devianskikladenac, interesantna morfoloko-hidrografska pojava. U pitanju je izvor iz koga kroz uzanu

pukotinu, pod pritiskom izbija voda vertikalno i iti, rasprskavajui se o stenu iznad sebe.

11


12/16

6. Crni dvorac, koji je dugaak 43 m, predstavlja klasinu peinsku dvoranu proseneirine oko 20 m i visine 12 m. Dobio je ime po crnim stenama, koje su na pojedinim pravcima

proarane belim kalcitnim oblicima. Dvorana deluje tajanstveno. Kao da je upravo ovde ivela zlavila, koja je zaarala Beli dvorac i lepog princa njegovog gospodara. U Crnom dvorcu se nalazi

jedna vrlo lepa kompozicija nazvana Ikonostas snenobeli nakit svih vrsta na crnoj podlozi. U

dverima stoji Iguman. Ispod Ikonostasa vide se udni oblici, koji su dobili naziv Ptice.7. Izvorski kanal je dugaak 72 m. Panju privlae Glavonje grupa stalagmitaneobinog oblika i Bela kapija beli ukras na crnoj podlozi.

8. Mali beli dvorac je slepi kanal, dugaak 17 m, koji ima oblik manje dvorane. Posebna jelepa grupa stalagmita i stalaktita nazvana Zbeg.

9. Duanove galerije su poslednja celina Ravnitarke. Dobila je po Duanu Nedeljkoviu,oveku zaslunom za izgradnju infrastrukture, koja je peine Ceremonja i Ravnitarka pribliila

posetiocima. Predstavlja stariji, suvi peinski sistem koji se dodiruje sa glavnim peinskimkanalom. Prvih 15 metara predstavlja jedinstven kanal, koji se zatim razdvaja na

Prekonoka peinaNalazi se nedaleko od Svrljiga, iznad sela Prekonoga, u blago nagnutoj krakoj zaravni, na

mestu zvanom, "akrinina strana".Pre nego to je devastirana bila je najstarija ureena peina uSrbiji. Poznata je po tome to ju je istraivao poznati naunik Jovan Cviji, koji je u njoj naao

paleolitske arheoloke nalaze. Prekonoka peina je zatiena Zakonom kao spomenik prirode.

Nakit u ovoj peini je lep i raznolikog je oblika. Stalaktiti su beli, ukasti, crvenkasti,motkasti kao i grozdasti. Mahovinasti i grozdasti su slini koralima, dok su kalcitni salivi i zavesekristalaste strukture i razliitih oblika, krtinjaka ili konica. Pretpostavlja se da je Prekonoku

peinu, pored medveda, kao stanite koristio i peinski ovek, to je i utvreno po kamenomoruju i artefaktima koji su pronaeni. Prvih 50 metara peine je prekopano od strane tragaa za

blagom. I dalje se moe istraivati, kao i kompleks oko nje pa je interesantna za peinarenje i sveaktivnosti vezane za podzemno istraivanje. Preporuuje se i zaljubljenicima u ekstremenesportove.

12


13/16

Cerjanska peinaPrvi put Istraivana 1976. godine od strane Speleolokog odseka Planinarskog saveza Beograda, a

peina je svojevremeno bila najdua u Srbiji sa istraenom duinom od 4240 m. Uzan ulaz jeproiren miniranjem, a nanos u niskom ulaznom delu je iskopan. U julu 1996., tokom letnje

istraivake akcije peina je ponovo izmerena, zajedno sa veinom novotkrivenih kanala.Cerjanska peina se nalazi blizu sela Cerje, 15 km od Nia. Ulaz u peinu, na nadmorskoj visini od515 m, predstavlja ponor reice Provalije, koja ponovo izvire na Kravljanskom vrelu, 2800 mseverozapadno, na nadmorskoj visini od 310 m. Na padinama brda iznad vrela se nalazi 123 mduboka "Jama iznad Kravljanskog vrela", na nadmorskoj visini od 450 m. Cerjansku peinukarakteriu male dimenzije ulaznog dela i velike dimenzije Glavnog kanala - visina uglavnom

prelazi 20 m. Cerjanska peina je mokra peina. Leti, kada je korito Provalijske reke suvo, imavode u jezercima u ulaznom delu. Tavanice nekih peinskih kanala se sastoje od neobine mase,koja izgleda kao krenjak koji se raspada. Mnogobrojna su mesta u peini na kojima treba traitinove kanale - uglavnom u delu iza Salomne dvorane, i u visokim delovima Glavnog kanala.

Rajkova peina

Rajkova peina se nalazi se u istonoj Srbiji, 2 km od Majdanpeka. Do peine vodi asfaltniput pored obale reke Mali Pek i vetakog jezera Veliki zaton. . itava okolina izvorita malog

13


14/16

Peka je bogata meovitom umom bukve, javora i hrasta i predstavlja jedinstveno prirodno ispeleoloko bogatstvo. Rajkova peina je dobila ime po uvenom Rajku Vojvodi, za koga se

pretpostavlja da je iveo u 19. veku. On je, po predanju, danju bio mehandija, nou je pljakaoturske karavane, a blago sakrivao u ovoj peini.

Peinu je prvi istraio geograf Jovan Cviji 1894. godine, a istraivanje je nastavljeno tek

sedamdesetih godina 20. veka, pod rukovodstvom dr Radenka Lazarevia Za turiste je otvorena1975. godine.

Ulazni deo peine iz pravca sela Rajkova bio je nastanjen jo u praistoriji, o emu svedoikameni eki koji se uva u arheolokoj zbirci Muzeja u Majdanpeku. Rajkova peina je protona

peina, kroz koju protie Rajkova reka. Nakon izlaska iz peine ona se spaja sa Paskovom rekom,koja takoe istie iz peine i tako nastaje Mali Pek.

Po svojim speleolokim kaarkteristikiama i morfogenetskoj evoluciji, jedna je odnajinteresantnijih peina u naoj zemlji. Peina se sastoji od ponorskog i izvorskog dela i u oba serazlikuju nii - hidroloki aktivni i vii - suvi horizont. Sa duinom od 2.304 m do sada istraenihkanala najdua je peina u Srbiji. Spajanjem renog i suvog kanala dobijena je kruna staza duine1.410 m, a turisti za sada obilaze delove renog i suvog horizonta duine 633 m. Temperatura u

peini je + 8C, relativna vlanost vazduha je blizu 100%.

14


15/16

Rajkova peina je bogata peinskim nakitom razliitih oblika, od sneno belog kristalnogkalcita, najkvalitetnijeg u Srbiji. Hodajui peinskom stazom posetilac ima jedinstven doivljajuborenja bistre Rajkove reke koja odjekuje peinskim prostorima "Jeeve dvorane", sa hiljadamakalcitnih cevica na stropu. Zatim sledi prelazak preko rumenih bigrenih kada, pored "Zimske

bajke" sa "Belim medvedom" i ulazak u "Kristalnu umu" u kojoj se nalazi "Treperavo jezerce".Neke od najpoznatijih figura su i "Egipatska boginja", "Pu" ", "Panj sa gljivama" i druge.

LITERATURA I IZVORI

1. Dr Neven Krei (1988), Karst i peine Jugoslavija, Nauna knjiga, Beograd2. Dr Dragan P. Rodi (1987), Geografija Jugoslavije I, Nauna knjiga, Beograd3. http://srbijauslici.blogspot.com/2012/08/resavska-pecina.html4. http://www.glassrbije.org/%C4%8Dlanak/obele%C5%BEeno-40-godina-od-otvaranja-

resavske-pe%C4%87ine5. http://www.javolimsrbiju.rs/news/putovanja/resavska-pecina---speleoloski-biser.html6. http://opusteno.rs/regioni-f43/rajkova-pecina-t15421.html

7. http://www.upoznajsrbiju.co.rs/blog/rajkova-pecina/8. http://www.srbija.travel/priroda/pecine/9. http://panacomp.net/srbija?s=pecine_srbije

15
http://srbijauslici.blogspot.com/2012/08/resavska-pecina.htmlhttp://www.glassrbije.org/%C4%8Dlanak/obele%C5%BEeno-40-godina-od-otvaranja-resavske-pe%C4%87inehttp://www.glassrbije.org/%C4%8Dlanak/obele%C5%BEeno-40-godina-od-otvaranja-resavske-pe%C4%87inehttp://www.javolimsrbiju.rs/news/putovanja/resavska-pecina---speleoloski-biser.htmlhttp://opusteno.rs/regioni-f43/rajkova-pecina-t15421.htmlhttp://www.upoznajsrbiju.co.rs/blog/rajkova-pecina/http://www.srbija.travel/priroda/pecine/http://panacomp.net/srbija?s=pecine_srbijehttp://srbijauslici.blogspot.com/2012/08/resavska-pecina.htmlhttp://www.glassrbije.org/%C4%8Dlanak/obele%C5%BEeno-40-godina-od-otvaranja-resavske-pe%C4%87inehttp://www.glassrbije.org/%C4%8Dlanak/obele%C5%BEeno-40-godina-od-otvaranja-resavske-pe%C4%87inehttp://www.javolimsrbiju.rs/news/putovanja/resavska-pecina---speleoloski-biser.htmlhttp://opusteno.rs/regioni-f43/rajkova-pecina-t15421.htmlhttp://www.upoznajsrbiju.co.rs/blog/rajkova-pecina/http://www.srbija.travel/priroda/pecine/http://panacomp.net/srbija?s=pecine_srbije


16/16

16

pecine istocne srbije

Documents