Beli izvor

Vodopad izuzetne prirodne lepote. Još uvek relativno dobro skriven od javnosti. Možda najviše zahvaljujući neažurnosti naših turističkih organizacija. Reka izvire iz stenovite planine i nakon samo 30-tak metara se obrušava vertikalno sa visine od oko 10–tak metara. Odmah posle pada, voda dalje pravi tri lepe bigrene kade da bi i dalje još stotinak metara kaskadno tekla. Zaista je šteta što za ovaj izvor i vodopad pretežno zna lokalno stanovništvo.

Kako ga naci:   Na putu od Majdanpeka ka Boru na 14 kilometru videćete autobusko stajalište ofarbano u plavo na kome piše ”beli izvor” samo 100 metara odatle sa desne strane ugledaćete potok koji prolazi ispod asfaltnog puta.Jedini način da krenete ka vodopadu je da zamolite ljubaznog domaćina da prodjete kroz njegovo dvorište jer put bukvalno prolazi kroz njegovo imanje.Nastavite dalje tim šumskim putem i nakon 1km možda i manje naići ćete na ovaj prelep vodopad. Samo par kilometara pre ovog mesta pored samog asflatnog puta sa desne strane iz pravca Majdanpeka nalazi se ovoga puta obeleženo skretanje za prerast kameni most.Preporučujem da se pored puta parkirate.Zatim za samo par stotina metara šetnje, doći ćete do ove velelepne prirodne gradjevine.

GPS 44° 21' 2.21" N 22° 0' 57.68" E

Beljanički Buk

Stotinak metara velikom padinom voda na sve strane pronalazi put da bi se na kraju umirila u svom koritu gde dalje mirno nastavlja da teče ka Mlavi. Od celog nemirnog toka izdvajaju se dve kaskade koje su najveće i koje plene svojim slobodnim padom. Ako se planira dolazak na ovu prelepu planinu neka to bude u proleće kada su kaskade tj.vodopadi prepuni kristalno čistom vodom,ili na jesen posle obilnih kiša.

Kako ga naći:   Kada u Žagubici obidjete vrelo Mlave sto je vredno paznje i ne bi trebalo da se propusti ukoliko ste već u ovom kraju.Po povratku sa vrela sa desne strane je groblje,skrenite desno i nastavite usponom dalje ka Beljanici.Vodopad se nalazi na 11km od Žagubice na izuzetno tvrdom makadamu.Posle 10km lagane vožnje naići ćete na račvanje dva puta.Skrenite tj.produžite desno i za 1000 metara naglog spusta ugledaćete vodopad sa vaše leve strane.

GPS 44° 07' 45 N 21° 47' 57 E

Blederija

Vodopad koji svojim izgledom neodoljivo podseca na vodopad ”Zeleni Vir” u Lisinama.Medjutim ovaj vodopad je mnogo veci i snazniji vodom, samim tim mozda i impresivniji.Voda koja se vertikalno obrusava u veliki vir je tirkizno zelene boje.Sa strane

velikog vodopada postoji jos jedan veom mali vodeni tok koji preko leta presusuje tj. reka smanjuje svoj kapacitet vode i on nestaje.Blederija je lokalni naziv za vodopad kojeg treba posetiti u prolece kada se tope snegovi sa Miroca jer tada je bas bogat vodom.Inace vodopad nastaje na reci ”Reka” koji se nalazi na istocnim padinama planine Miroc.Naziv reka nosi po istoimenom selu kroz koji protice. Kako ga naci:   Ako dolazite iz Negotina,Bora,Zajecara ili Majdanpeka u Brzu Palanku,prodjite kroz varošicu i neposredno posle prelaska mosta skrenite levo.Odatle do vodopada imate 10km od toga 6km asfalta i 4km makadama koji je manje više u lošem stanju.Ako ga posećujete u rano proleće računajte na to da morate preći i nabujalu reku.Preporučujem,gumene cizme ako pesacite ka vodopadu ili terensko vozilo ukoliko ga posedujete.

GPS   44° 30' 32.71" N  22° 22' 13.27" E

 

Duboki Potok

Vodopad je visok preko 15 metara a nalazi se u dubokom potoku koji teče sa padina Žeželja. Iznad njega je 5-6 manjih vodopada.Inače ovo je najveći tj.najviši vodopad u Šumadiji.Kako ga naći:   Kada iz Kragujevca krenete za Jagodinu preko Sabante na izlasku iz grada proći cete kroz naselje koje se zove Ždraljica.Tu u mestu sa desne strane vam ostaje reka Zdraljica i vodenica na njoj.Sa leve strane se nalazi lokalna kafana i asfaltni put koji skreće skoro vertikalno.Skrenite levo i samo stotinak metara na prvoj krivini u levo,videćete sa desne strane planinarsku markaciju na asfaltu.Parkirajte pored puta i skrenite desno u potok.Nastavite desnom stranom potoka,proći ćete pored jedne velike stare bukve.Samo stotinak metara više naićićete na vodopad.Nikada ne presušuje ali preko leta nije tako izdasan kao u proleće.

GPS   43° 58' 23.33" N  20° 56' 25.52" E

Burev

Ševićka reka desna pritoka Peka skoro na samom izvorištu stvara neobičan vodopad.Voda koja iyvire odmah posle 50-tak metara širi se i račva u više malih tokova koji preko bigrene terase široke oko 30-tak metara prave tanane vodene zavese slivajući se i praveći impozantan prizor.

Kako ga naći: Kada od Kučeva krenete ka Majdanpeku na nekih par kilometara od centra Kučeva skrenite levo prateci putokaz Ševica.13 kilometara od Kučeva u centru sela na mestu zvanom Burev skrenite sa asfalta levo.Nakon 200m.od skretanja ostavite auto ispred poslednje seoske kuće i dalje nekih 2km seoskog makadamskog puta nastavite do platoa.Na tom platou polu desno nalazi se izvor Ševićke reke.Levo od vas je Vodopad. Pokušajte ga zaobići sa vase desne strane jer je tu pristupačnije i spustite se u podnozje vodopada gde ćete biti zateceni prelepim prizorom.

GPS 44° 32' 10.33" N 21° 43' 17.40" E

Cetina

Reka Cetina nalazi se na Povlenu.Ne tako bogata vodom kao što je bogata svojim lepim vodotokovima.Kao i većina manjih reka  za posete je najinteresantnija na proleće i u jesen,kada obiluje vodom.Na potezu od više stotina metara pravi veoma lepe kaskadne vodopade ok kojih je najvišlji takozvani gornji cetinski vodopad  visine nekih 7-8 metara.Kako ga naci:   Od Valjeva krenite prema selu Mravinci.Najlakše ćete pronaći izlaz iz Valjeva za Mravince ako sledite put do spomenika Stevanu Filipoviću.Put koji prolazi pored spomenika vodi vas dalje ka manastiru Lelić i selu Mravinci.Asfaltni put je do sela a posle je samo makadam svuda oko vas.Na samom mestu gde prestaje asfalt samo nekoliko desetina metara skrenite desno na makadamski put.Odmah po skretanju skrenite sada levo ostavljajuci malo naselje sa vikendicama sa vase desne strane.Ovaj makadamski put vas brzo vodi u šumu.Vozite samo pravo sve do jedne drvene brvnare koja se nalazi u borovoj šumi sa vase leve strane.Odmah ispod brvnare skrenite levo šumskim putem.Kada naidjete na prvi potok obratite paznju na levu stranu jer se tamo nalazi veilka stena na kojoj je relativno visoko ucrtana i planinarska markacija.Krenite levo lošim zemljanim putem i nastavite sve dok se ispred vas ne pojavi ponovo rečni tok.Tu ostanite ne prelazeci preko rečice već krenite uzvodno.Na samo stotinak metara iznad ugledaćete kaskadne velike i male vodopade Cetine.Kada se budete vraćali obratite paznju na tok reke koji vam ostaje sa vase leve strane.Na nekoliko poteza videćete nekoliko omanjih vodopada i slapova.

GPS     44°08'58.00"N 19°45' 43.00"E  

Crkvine

Iz velike stenovite vertikale izlazi uzani mlaz vode koji se elegantno bez mnogo buke spušta par metara niz kosu stenu obraslu mahovinom i završava u malom viru.Dalje teče lagano i bešumno kroz gustu vegetaciju. Nalazi se 535 metara nadmorske visine.

Kako ga naći:   Kada se nadjete na planini Rajac,nezobilazno odredište vam je Rajačka česma i Planinarski dom Čika Duško Jovanović.Odatle asfaltnim putem krenite niz padine Rajca ka selu Slavkovica. Za manje od jednog kilometra ugledaćete sa desne strane skretanje sa asfalta na veoma loš šumski put.Preporučujem da se na tom proširenju ostavi auto ako ste motorizovani.Dalje nastavite pesice uz markaciju koja je sa leve strane.Posle samo par stotina metara naići ćete na markaciju ”vodopad KT-3” i naglo skrenite levo nizbrdo.Pratite utabanu stazu koja će vas odvesti pravo do vodopada.

GPS   44° 08' 51" N  20° 14' 49" E

Crna Reka

Na severnoj strani Divčibara od više manjih potoka nastaje Crna Reka, koja daljim tokom pravi kanjon dug oko 9km. Gde se na kraju svog toka uliva u Bukovsku reku. Svojim dugim i veoma kamenitim tokom, formira više vodopada, različitih visina i do 10 metara koji su više slapovi nego vodopadi jer teku niz crne stene.U podnožju kamenitih grebena

”Ljutog Krša” nalaze se možda i najveći i najlepši vodopadi. Posetu vodopadima i kanjonu Crne Reke obogatićete predivnim pogledima sa ovih grebena kao i celog okruženja Divčibara.

Kako ga naći: Kada iz centra Divčibara krenete putem ka Mionici na samom izlasku iz mesta par stotina metara pre benzinske pumpe skrenite levo ka odmaralištu Stevan Filipović.Pre odmarališta skrenite desno uzanim asfaltnim putem.Nastavite sve do kraja asfalta i tu ostavite auto.Onda krenite samo pravo do prvih Borova.Tu ćete pronaci planinarske markacije koje će vas odvesti do reke.Obratiti pažnju na kretanje jer je staza veoma strma i kamenje u samoj reci veoma klizavo.

GPS 44°7'36.63" N 19°59'26.04" E

Divlje Stene

Interesantni vodopadi koji sa prekidima prolaze kroz dva sela.Voda sa izvora Divlje Vrelo je podeljena u dva toka zbog korišćenja vode za pokretanje vodenica.Dok se u donjem toku voda lomi u tri kaskadna vodopada visine preko 30 metara.

Kako ga naći:   Kada od Užica krenete putem Kadinjače na 8 kilometara od grada nailazite na raskrsnicu puteva.Desno put vodi za Kadinjaču i Bajinu Bastu a levo za Mokru Goru,Biosku i Kremnu.Skrenite levo i vozite dalje 2km pa ponovo skrenite levo.Posle skretanja u levo koncentrišite se na vašu levu stranu ne bi li primetili vodopad.Ukoliko ga ne vidite sa puta onda obratite pažnju na običan seoski put sa leve strane.Tu skrenite i parkirajte vozilo.Nastavite par stotina metara i skrenite ponovo levo lošim seoskim putem.Samo sto metara od tog skretanja vi ste ispod donjih vodopada u selu Volujak.Odatle pa nizvodno od vodopada nastaje Volujački potok.Kada se ponovo vratite na asfaltni put i nastavite nekoliko stotina metara napred naići ćete na lokalnu tablu na kojoj izmedju ostalih naziva sela stoji i selo Stapari.Nastavite od table 1km i sa vaše desne

strane videćete prvo jedan visok vodopad a nakon samo desetak metara i drugi manji vodopad.Ovi vodopadi se nalaze ispod vrela Divlje Stene i razdvojeni tok vode koristi se za rad dve vodenice koje su renovirane i u punoj funkciji.Iznad vodenica i vodopada možete videti i izvor Divlje stene koji pripada selu Stapari.Šteta je što su ovi vodopadi veoma zapušteni, obrasli korovom i oborenim drvecem posebno na donjim vodopadima.

 GPS   43°52 '55.82 " N  19°45 '19.77 " E

 

Duboka

Vode ovog slapa nastaju iz dva izvora.Prvi je povremeni izvor reke ponornice koja protiče kroz Dubočku pećinu, drugi je potok koji protiče sa desne strane od samog ulaza u pećinu.Niže ispod pećine ove dve rečice se ulivaju jedna u drugu i prave par malih i veoma interesantnih vodopada koji se nalaze u kratkoj ali živopisnoj klisuri.Par stotina metara ispod pećine nalazi se i selo Duboka.Pored vodopada preporučujem i obilazak Dubočke pećine koja je duga 2275 metara.Ulaz je širok 25 m i visok 20 metara, dok je pećinski kanal u svom početnom delu, širok do 40 m i visok do 31 m.Prohodna je u dužini od 132 m,dokle i dopire dnevno svetlo.Siromašna je pećinskim nakitom u ulaznom delu.Pećinski nakit se nalazi dublje u pećini ali prilaz tim delovima pećine je moguć samo uz speleološku opremu.Zato je preporuka da se ostane na ovom ulaznom delu.

Kako ga naći: Nalazi se na severu Zviške kotline, u podnožju Zviških planina.Kada od Kučeva krenete ka Majdanpeku na 9 km sa leve strane puta obratite pažnju na oznaku”Duboka” Skrenite levo i nastavite 8 km do sela Duboka.Prodjite kroz selo i pre metalnog mosta skrenite levo kod drvenog nadpisa pećina.Dalje možete samo terenskim vozilom,mada put nije dug nekih 500 metara pa se može nastaviti i pešice.Predjite potok i ući ćete u kanjon dubočke rečice.Ako idete kanjonom biće vam potrebne gumene

čizme,Možete ići desnom stranom reke i doći do nadkrivenog odmarališta a sa leve strane do ulaska u pećinu.

GPS 44° 33' 3.92" N 21° 46' 1.22" E

Gostilje

Nalazi se u selu Gostilju na istoimenom potoku na padinama Čigote i Borkovca na 850 metara nadmorske visine. U neposrednoj blizini vodopada je i ušće Gostiljske reke u reku Katušnicu. Visok je oko 20 metara, bogat je vodom i u sušnim periodima, tako da predstavlja atrakciju za posetioce i goste Zlatibora tokom letnjih meseci. Ispod vodopada postoji par slapova pre ušća koji su interesantni, veoma lepi i vredni spuštanja niz veoma strmu padinu ka reci Katušnici. Put niz padinu koja prati čitav tok potoka do ušća je lepo uređen sa dva mostića iako je strm pristupačan je svakome. Istovremeno u letnjim mesecima ovde je temperatura za vise stepeni niža i veoma je prijatno provesti dan pored vodopada jer se u neposrednoj blizini nalazi i restoran.

Kako ga naći:   Udaljen je 32km od centra Zlatibora. Na magistralnom putu ka Novoj Varoši na 14 kilometru od Zlatibora na potezu Vodice skrenite  desno pored saobraćajnog znaka za Ljubič i odmah levo ispod nadvožnjaka i nastavite pravo ka Ljubišu.Put je asfaltni.Putokazi sa kilometražom postoje sve do samog skretanja za vodopad.Moraćete da se parkirate na jednoj livadi i platite 50 din. po osobi za parking.To je novina od  2010godine.Inače na ovom putu ka Gostilju mozete jos da posetite rodnu kucu Dimitrija Tucovića,da posetite ili odsednete u planinskoj kuci Simex Ljubiš,koja u svom kompleksu ima i ribnjak sa kaliforniskiim pastrmkama.U selu se nalazi i postrojenje za flaširanje  ”Zlatibor” vode.

GPS   43° 39' 23.41" N  19° 50' 15.00"E

Ivanjica

Ne treba ga posebno opisivati. Nalazi se u centru Ivanjice. Inače je napravljen 1911 godine kao četvrta hidrocentrala u Srbiji. Jos uvek je u funkciji. Pored njega se nalazi restoran ”vodopad” sa čije terase se pruža predivan pogled na vodopad. Iako ga nije priroda stvorila, vredan je pažnje i posete.

GPS 43° 34' 51.32" N 20° 13' 54.46" E

Izubra

Kaskadni Vodopadi na potezu od više stotina metara, prave bravure kroz ovaj kanjon, još od vremena kada su ovde slobodni živeli Zubri odavno izumreli Evropski bizoni. Na čitavom potezu od početka kanjona do ušća u Studenicu može se proći bez većih prepreka. Žuborenja i propadanja vode skoro da ima na čitavom toku koji je dug oko 3km.

Kako ga naći: Iz pravca Kraljeva ka Novom Pazaru nekoliko kilometara pre Raške skrenite desno pored putokaza za manastir Gradac,Rudno,Golija rezervat biosfere.Ne skrećite sa glavnog asfaltnog puta sve dok se ispred vas ne pojavi Golijska visoravan tj. sa vaše desne Strane restoran Beli Bagrem na Rudnom 1057m.n.v.Odatle par kilometara nastavite makadamskim putem prateći putokaze Devići.Na raskrsnici sa leve strane sa nekoliko putokaza pratite ponovo putokaz Devići i skrenite levo.Još par kilometara nizbrdo pojaviće se drvena brvnara sa desne strane.Samo nekoliko desetina metara sa leve strane ugledaćete markaciju i putokaz ”reka Izubra” Do kanjona se moze doći i iz pravca Ivanjice koja je 40km od Golije.Ulaskom u dolinu Studenice krenite desno uzvodno uz reku.Na samom ulasku u Selo Devići skrenite levo na dobar makadamski put i za 10-tak kilometara sa desne strane naići ćete na markaciju ”reka Izubra”

GPS 43° 24' 25.35" N 20° 10' 49.84" E

Jelašnica

Nalazi se u Jelašničkoj klisuri koja je proglašena kao specijalni rezervat prirode.Iako veoma kratka,klisura je veoma lepa i okićena stenama neobičnih oblika.Kroz čitavu klisuru prolazi asfaltni put koji povezuje selo Jelašnicu i Čukljenik i dalje nastavlja ka Bojaninim Vodama.Vodopad je visok nekih 7-8 metara i nalazi se pored samog asflatnog puta sa desne strane.

Kako ga naći:   Kada iz Niša krenete ka Niškoj Banji i na kružnom toku skrenete desno ka Banji odmah po skretanju, skrenite levo i nastavite pravo sve do putokaza Bojanine

Vode.Tu skrenite desno i nastavite pravo kroz selo Jelašnicu.Na izlasku iz sela sa desne strane u steni primetićete vodopad.Ako posle vodopada nastavite jos par stotina metara naići ćete na izletište sa desne strane i otvor pećine gde je uredjeno izletište.Dalje put vas vodi  ka Bojaninim Vodama i izletištu na Suvoj planini.Od Niša do Čukljenika postoji i gradska autobuska linija.Do vodopada možete i  iz pravca severa  2 km nakon naplatne rampe ispred Niša na auto-putu E75, predjite na auto-put E80 ka Pirotu i  Sofiji. Vozite ovim auto putem sve do njegovog prestanka još 2 kilometara dalje sve do kafane , koja se zove STOP CALE MAGISTRALE sa velikim svetlećim znakom stop. Kod kafane skrenite desno prateći znak za Jelašnicu, put vas vodi preko pruge i mosta preko Nišave. Nakon mosta skrenite desno i vozite krivudavim putem kroz selo Prosek i dalje kroz selo Jelašnica. Na 3,8 km od prestanaka auto-puta nalizate na raskrsnicu. Levo je skretanje za Sofiju a desno za Bojanine Vode, postoji zanak! Vi skrenite desno, pa nekih 50-ak metara.oštro na levo. Ostanite na putu do kraja i nakon nekih 6.8 km od prestanka auto-puta ulazite u Jelašnicku klisuru.

GPS   43° 16' 47.50" N  22° 3' 47.01" E

Jelovarnik

Otkriven tek 1998.Nalazi se u gustoj šumi bukve,smrče i planinskog javora.Na istocnim padinama planine Kopaonik.Prirodnim rezervatom je proglasen zajedno sa okolnom florom i faunom, na površini od 57 hektara.Nalazi se na 1200mnv.Cine ga tri kaskade koje u vreme otapanja snegova i velikih kisa jednostavno cine samo jedan tok vode od oko 70 metara.Protok vode je oko 20 L/sec dok za vreme otapanja snegova zna da naraste i do 400L/sec.Jedan od najvecih vodopada u Srbiji.Bila bi velika steta doci na Kopaonik a ne videti ovaj predivan vodopad.

Kako ga naći:   Ukoliko želite da pešacite onda krenite od Hotela Grand ,mada je to preporučljivo samo za dobre poznavaoce ovih terena.Najbolje i najsigurnije je da krenete

kolima ili autobusom do Brzeća.Kada se serpentinama spustite u Brzeće skrenite desno i nakon nekoliko kilometara nastavite asfaltnim putem sve do policijske ispostave koja je sa desne strane.Tu se zaustavite i prijavite policiji iz sigurnosnih razloga.Od njih ćete dobiti podrobne i veoma tačne podatke kako dalje do vodopada.Posle policiske ispostave skrećete desno makadamom nekih 5km.Sa desne strane ugledaćete mostić na potoku i vodu koja prolazi ispod vaseg puta. Tu se zaustavite i krenite tim vodotokom.Uprava nacionalnog parka je shvatila vaznost ovog mesta pa je 2009 godine uradila veoma dobar prilaz vodopadu.Znači samo 200 metara od makadamskog puta i vi ste ispred najveceg vodopada u Srbiji.

GPS   43° 16' 02.85"N  20° 51' 14.32" E

 

 

Kanjon Brnjice

Reka Brnjica izvire u selu Donja Radenka i posle 2 km ulazi u kanjon koji je na dva duga poteza veoma uzan i veličanstvenog izgleda.Dalje reka Brnjica teče ka selu Brnjica koja je udaljena od Radenke nekih 7 km.da bi se na kraju svog veoma živopisnog puta sjedinila sa Dunavom.Postoje planinarska društva i pojedinci koji vode grupe kroz ovaj kanjon. Zato ne preporučujem nikome da sam na svoju ruku kreće kroz kanjon jer nije za podcenjivanje,što zbog nepristupačnosti što zbog česte pojave zmija otrovnica.Vodopad visine 4 metara se nalazi od prilike na pola kanjonskog toka reke Brnjice.Iznad vodopada postoje još dva manja vodopada od kojih je jedan udubio korito u kamenu pa je veoma interesantan za spust u letnjim danima.

Kako ga naci: Pročitajte opis puta za dolazak do dubočke pecine i vodopada ispod nje.Znači potpuno isti put.Medjutim ovoga puta ne skrecete levo ka pecini i vodopadu vec prelazite preko mosta i idete dalje.Na prvoj raskrsnici skrečete levo i sve vreme pratite oznaku Donja Radenka.Na joč jednoj raskrsnici skrećete levo ka Donjoj Radenki i dolazite do sela.Na mestu gde prestaje asfalt stotinak metara sa leve strane nalazi se domaćinstvo gospodina Siniše Pančike bez čije pomoci ne bismo nikada pronasli put do vodopada a da ne prolazimo kroz kanjon.Od te kuće nastavite dalje 1km od prilike i čim predjete žuti most nailazite na raskrsnicu makadamskih puteva.Skrenite odmah posle mosta desno na obican šumski put.Samim skretanjem već pratite tok reke Brnjice koja vam je sa desne strane.Od skretanja nastavite odprilike 1km blago silazeći putem i prateći reku koja vam je sve vreme sa desne strane.Na 200metara pre nego sto biste pregazili reku postoji sa leve strane obican sumski put.Skrenite tim putem i sve vreme pratite ovaj šumski put koji će vas nakon30-tak minuta pešačenja izvesti na jednu polu zaraslu livadu gde se sa leve strane nalazi jedna još uvek relativno dobro očuvana pojata sa celim krovom.Dalje ne pratite put vec skrećete desno u livadu i ulazite u šumu.Gde god sa livade ušli u šumu veoma brzo ćete otkriti jos jednu više stazu nego šumski put koja vas blagom kosinom sve vreme vodi niz kanjon.Nastavite ovom stazom i posle 30-tak minuta pešačenja doći ćete do same reke Brnjic.Kao orijentir da ste na pravom putu je srušena kamena vodenica od koje je ostao samo kameni temelj .Od vodenice krenite uzvodno rekom nekih 400 metara i naići ćete na ovaj prelep vodopad.Sa leve strane vodopada uoči ćete veoma strm sipar ali uz malo muke moći ćete da izadjete do vrha stene i ako želite možete zaobići vodopad i nastaviti dalje rekom još 100 metara i naići ćete na deo kanjona koji je mozda i najuži u celom toku reke,veoma interesantan za fotografisanje.Ukoliko ne želite ovim putem do vodopada,već želite proći kroz čitav kanjon.Imajte na umu da to ne radite sami.Ulazak u kanjon je na istom putu,samo ne skrećete levo 200metara pre reke već pregazite reku i odmah sa vaše leve strane videćete lepo uradjenu tablu sa nadpisom NACIONALNI PARK DJERDAP.Krenite tokom reke i za par stotina metara naići ćete na kanjon reke Brnjice.Prolazak kroz kanjon treba planirati preko leta kada je vodostaj niži.Od opreme poželjno je da imate nepromočive vreće za držanje vrednih stvari i foto aparata na mestima gde je kanjon izuzetno uzak i gde se mora plivati kao i adekvatnu obuću koja se što manje kliza po mokrim stenama.Imajte u vidu i to da prolazak kroz čitav kanjon zahteva dobru kondiciju i čitav letnji dan.Izlazak iz kanjona je u blizini sela Brnjica gde bi bilo poželjno da vas neko sačeka motornim vozilom kojim ste najverovatnije i došli do kanjona.

GPS 44° 38' 7.34" N 21° 44' 32.15" E

Kanjon Rače

Vodopada i slapova na ovoj reci nema celim kanjonskim tokom koji je dug oko 3-4km.Najveći vodopad je preko 20 metara visok a ima i slapova od samo nekoliko metara.Medjutim u ovom kanjonu nisu samo vodopadi vredni pomena.Tu su i stoletna stabla bukava i crnog bora koji sa desne strane kanjona prave pravu prašumu..Sam prolaz kroz kanjon je veoma interesantan i srednje zahtevan ukoliko ga prolazite preko leta jer je tada dobar deo kanjona suv tj.bez vode.Zapravo voda na pojedinim delovima kanjona ponire.Po negde u kanjonu se pojavljuju i izvori koji u donjem delu kanjona zajedno sa izvorom Ladjevac čine reku Raču mnogo većom nego u samom kanjonu.Prvi veci vodopad se nalazi na nekih 2km od ulaska u kanjon.Ukoliko se odlučite da prodjete kanjonom na proleće onda računajte na dobru opremu i veoma mnogo vode koja se javlja posle topljenja snegova sa Tare.

Kako ga naci: Reka Rača je manje poznata u odnosu na istoimeni manastir.Manastir i reka se nalaze na 10-tak kilometara od Bajine bašte na putu ka Kaljudjerskim barama.Na izlasku iz Bajine Bašte skrenite desno pored putokaza Rača.Nastavite samo pravo dok vas put ne dovede do samog manastira Rača.Mozete posetiti ovaj veoma lep manastri koji je zadužbina kralja Dragutina iz druge polovine XII veka.Od manastira ka kanjonu Rače predjite preko mostića i nastavite uzanim asfaltnim putev drzeći strogo uvek levu stranu sve dok ne dodjete do sela Donje Koprivne i do kraja asfalta.Tu ostavite vozilo i krenite makadamom ka reci.Sa vaše leve strane su slapovi izvora Ladjevac a vi krenite desno naviše rekom Račom.Tu u početku kanjona je i najveća voda.Da bi samo nekoliko desetina metara vec nestala.Dobrim delom kanjona kretaćete se po suvom koritu reke,mada prolazak zbog toga neće biti baš lagan jer pred vama je veoma stenovit put.Na par poteza moraćete upotrebiti metalne klinove i sajle koji se nalaze u kanjonu da bi se prebacili dalje i pratili tok sada vec ponovo pun vode.Za prolazak kroz kanjon biće vam potrebno oko 3 sata u zavisnosti od vase kondicije i zadrzavanja na vodopadima i slapovima.

GPS 43° 54' 59.86" N 19° 30' 32.30" E

Krupajsko Vrelo

Krupajsko vrelo izvire na zapadnoj strani planine Beljanice, na nadmorskoj visini od 240 mnv, nalazi se u jugoistočnom delu Krupajsko-Krepoljinske kotline, u ataru sela Milanovca, pored asfaltnog puta Despotovac-Krepoljin.Jak izvor vode koji izbija u selu Krupaja pregrađen je još 1946 i dograđivan narednih decenija. Arhitekta celog kompleksa sa mini hidroelektranom bio je Miladin Pećinar, pionir Srpske hidrotehnike. Hidroelektrana još uvek radi a sada je tu i ribnjak i prijatno uređeno seosko domaćinstvo sa restoranom i sobama za izdavanje.U neposrednoj blizini vrela je i termalni izvor sa temperaturom vode od 26,5 stepeni celzijusa.Oba izvora su pod zaštitom države kao spomenici prirode od nacionalnog značaja.

Kako ga naći:   Putem od Despotovca prema Krepoljinu sa desne strane videćete vidno obeleženo mesto”Krupajsko vrelo” skrenite tu  i još par stotina metara napred ulazite pravu u seosko domaćinstvo gde se nalazi čitav kompleks vrela,sa restoranom,ribnjakom i vodenicom.

GPS   44° 11' 1.97" N 21° 36' 32.29"E

 

Malo Vrelo

U podnozju Rakobarskog visa (689mnv) iz samih stena izvire veoma jaka i bistra voda koja laganim tokom prelazi 250 metara travnatog platoa da bi se sa 15 metara visine slomila u bisernom viru.Ispod glavnog vira voda nastavlja jos 10-tak metara kaskadno da tece da bi se napokon smirila i ponovo lagano potekla ka novom ovoga puta nizem vodopadu.Takvih bigrenih vodopada ima  jos par koji su visine od 2 do 8 metara.Vodopad je veoma izdasan vodom u prolece i daje i do 1m3u sekundi.Tokom vrelih letnjih dana ta kolicina se smanjuje i na 30litara u sekundi.

Kako ga naći:   Na potezu:Kučevo-Turija-Rakova bara-manastir Tuman-Golubac.Na 15 km severno od Kuceva u ataru sela Rakova Bara na prvoj raskrsnici u  selu skrenite desno.Onda opet na sledećoj seoskoj raskrsnici desno,pa neposredno posle te raskrsnice levo i onda samo nastavite tim putem.Uzan makadam kroz selo će vas polako odvesti uzbrdo na plato.(od sela do vodopada 2km)Kada se sa vaše desne strane na velikoj zaravni ukažu dve ogromne vrbe i pored njih drveni stolovi i klupe,znak je da treba stati jer ste stigli na odredište.Preporučujem da prvo posetite i vidite  izvor da bi posle lagano prateći tok potoka došli i do vodopada.Prostor na ovom lokalitetu je veoma pitome prirode,pogodan za kampovanje i obilazak manastira Tuman,Rakobarskog visa,Dunava i Djerdapa.

 GPS  44° 32.999´N  021° 41.053´ E 

Mokranjske Stene

Sikolska reka krčeci svoj put ka Timoku kroz stenje i kamenje stvorila je vodopad u neposrednoj blizini sela Mokranje. Vodopad je svojim obrušavanjem stvorio prelepo malo jezero koje u letnjem periodu posećuju meštani i Negotinci. Nažalost prilaz jezercetu i vodopadu nije baš uređen, tako da se u vreme vegetacije treba potruditi doći do njih. Međutim svaki trud je isplativ kada se ispred vas pojavi predivan prizor. U uzem lokalitetu ovog kraja vredne posete su i Rajačke pimnice.

Kako ga naći:   Nalazi se na samo 10-tak kilometara od Negotina u selu Mokranje.Kada ulazite u selo čim predjete reku sa desne strane ugledaćete belu kuću sa velikim plavim slovima ”Mokranjski vodovod”Tu ispred vodovoda postoji i velika lepa česma sa pijacom vodom.Parkirajte se pored zgrade vodovoda i desno krenite da pratite slabo vidljiv seoski put kojim je moguće proći terenskim vozilom.Lično preporučujem setnju jer se vodopad i jezerce nalaze na samo 10-15 minuta hoda.Pratite put koji se blago penje ali sve vreme prati korito reke.Na jednoj od većih krivina gde put naglo nastavlja skoro vertikalno skrenite desno i primetićete pešačku stazu koju pratite do samog vodopada.Na ovom putu ne postoje nikakve markacije.

44° 9' 50.03" N  22° 31' 38.64" E 

 

Osanica

Osanica je reka u istoimenom selu. Vodopad je veštacke gradnje ali je u svakom slučaju veoma interesantan. Na samo par stotina metara iznad njega nalazi se i prirodni kameni most takozvani ”Prerast” koji je zaštićen 1979. godine kao ”čudo prirode”. Čitav predeo od vodopada pa uzvodno je izuzetno lep i kanjonskog je tipa, veoma pristupačan za šetnju ali samo u letnjim mesecima jer se u većini slučajeva mora ići kroz reku da bi se ovaj predeo mogao doživeti u potpunosti.

Kako ga naći:   Iz centra Krepoljina ka Žagubici na dvanaestom kilometru spustajući se ni padine Osaničkog brda ,skrenite levo od glavnog puta ka selu Osanica.Selo se nalazi na par kilometara od glavnog puta.Lžzi na nadmorskoj visini od 305 metara.Pribijeno,okruženo i naslonjeno planinama i vrhovima:Calu Mare 631m,Veliki Šetač 553m i Kulare 462.Prodjite kroz selo i pratite oznaku”prerast” koja postoji na par mesta kroz selo i nepogresivo vas vodi do reke osanice.U podnožju vodopada ostavite auto i krenite u avanturu.....

GPS     44° 17' 17.16" N   21° 39' 48.66" E  

 

 

Panjica

Katastarski selo Dobrače završava na 100 m nizvodno od vodopada Na granici izmedju sela Brekovo i Dobrače u kanjonu reke Panjice, nalazi se ulaz u atraktivnu Vodenu pećinu.Reka koja teče iz pecine pravi atraktivne vodopade, slapove, bigrena korita i kaskade.Ističe se jedan vertikalni vodopad od 9-10 metara dok je drugi vodopad kaskadnog tipa visok 7-8 metara i širok 5-6 metara. U klisuri reke Panjice Josif Pančić je otkrio endemsku vrstu biljke campanula secundiflora.Biljka je uvrštena u evropsku i u svetsku crvenu listu flore.

Kako ih naci: Kada iz Arilja krenete prema Ivanjici na nekih 7-8 km od Arilja naići ćete na putokaz sa desne strane pod nazivom ’’Dobrače’’Skrenite tu i nastavite dalje asfaltnim putem prema selu.Kada posle nekoliko kilometara dodjete do sela,naići ćete na jedno skretanje preko mosta sa desne strane gde stoji putokaz Janjići.Skrenite tu desno i nastavite asfaltnim putem kroz selo.Na 500-600 metara od skretanja imaćete sada skretanje sa leve strane na tvrd makadamski put.Skrenite levo i pratite put koji se lagano penje.Na sledecoj raskrsnici seoskih puteva skrenite levo.Neposredno posle skretanja videćete prvu planinarsku markaciju.Od tada pa nadalje pratite samo markacije koje će vas nepogrešivo odvesti do vodopada.Od parkiranja vozila u poslednjem seoskom domacinstvu do vodopada na reci Panjici imate oko 25 minuta normalnog hoda.Put do vodopada vas vodi kroz veoma lepo uredjenu i markiranu stazu koja ima i par osiguranih mostića preko reke za prelazak na drugu stranu.Predeo oko vodopada je veoma lep i vredan posete.Od vodopada do vodene pećine nema viće od 100-tinak metara a tamo vas očekuje pravo iznenadjenje.Voda bukvalno teče kroz pećinu po čemu je pećina i dobila ime.Voda se dalje u malom kanjonu praveći vodopade sjedinjuje sa rekom Panjicom.

GPS 43° 39 1.10" N 20° 2' 4.75" E

Prskalo

Vodopad Prskalo, kao da je čovek svojom rukom napravio a ne mašta i čarolija vode i krečnjaka. Prizor na kome se oči odmaraju a pogled ka vrhu brzo završi u malom bisernom viru koji Prskalo sa malo buke već godinam vaja. Visok je oko 15 metara, vrlo je siromašan vodom čak i u proleće kada ima vode, mada nikada ne presuši.

Kako ga naći: Na auto putu Beograd-Niš isključenje za Ćupriju.Onda nastavite dalje prateći putokaze manastir ”Ravanica” i Resavica.Proći ćete pored manastira Ravanica,kroz mesto Senjski rudnik.Na samom ulazu u Resavicu skrenite desno,prateći putokaz Valkaluci,Nekudovo.Po makadamskom putu nekih 6 kilometara naići ćete na raskrsnicu.Skrenite desno opet prateći putokaz Nekudovo.Nekih 5 kilometara dobrog šumskog puta,sa desne strane opazićete putokaz sa nadpisom Prskalo,.Dok budete vozili ka Prskalu negde na pola puta cete videti još jednu tablu sa nadpisom ”uviralo”tu se zavrsava cela prića i magija vodopada Prskalo.Naime tu u velikom i prelepom stenovitom otvoru ponire ćitava reka Nekudovo. Inace vodopad Prskalo se nalazi na Juznom Kučaju i jedan je od lepših vodopada Srbije,uostalom pogledajte sami.

GPS 43° 59' 45.02" N 21° 42' 42.54" E

Ripaljka

Ripaljka nastaje od reke Gradašnice na planini Ozren. Nalazi se na 470 mnv. Ime je dobio od lokalnog izraza za glagol poskočiti - ripati. Visok je 17 metara.Prema navodima Jovana Cvijića bio je najveći vodopad u tadašnje vreme. Jedan je od najposećenijih vodopada u Srbiji jer se nalazi u neposrednoj blizini Soko Banje(5km) i ima uređen pristup.Uzvodno i nizvodno od glavnog slapa ima jos par veoma atraktivnih slapova koji su takođe pristupačni i mogu se nesmetano videti.Vodopad je atraktivan za posetu pretežno krajem zime i na proleće jer preko leta reka Gradašnica presuši pa samim tim i vodopad nestane. Pod zaštitom je države od 1948. godine, kao spomenik prirode.

Kako ga naći:Auto putem Beograd-Niš isključenje za Aleksinac.Odmah posle naplatne rampe desno kroz varošicu Aleksinac potom levo za Soko Banju(pratite putokaze).Posle 20-tak kilometara nailazi se na Bovansko jezero koje ostaje sa leve strane.Nastaviti pravo i za 10-tak kilometara ulazite u Soko Banju.Put ka specijalnoj bolnici i planini Ozren je lako naći.Pratiti putokaze na kojima se nalazi i natpis ”Ripaljka”.

GPS 43° 37' 33.70" N 21° 51' 9.28" E

Ripivoda

Skriven na istočnim padinama planine Radan. Ovaj vodopad je pravi užitak za oči. Kaskadnog je tipa i po slobodnoj proceni ima 40-tak metara. Za vreme letnjih suša i velikih vrućina po nekada zna da ostane bez vode. Ako je moguće posetu planirati krajem aprila ili početkom maja kada je u punom sjaju sa prelepim kaskadnim slapovima.

Kako ga naći:   Na auto putu Niš-Leskovac isključite se na izlazu za Brestovac.Pratite put za Brestovac i dalje put ka Bojniku.Od Bojnika do vodopada imate jos 25 km.Posle Bojnika pratite putokaze ka selima:Crkvice,Gornji Brestovac,Magaš,Dobre Vode.Na ulasku u Dobre Vode počinje makadam odatle još 7km do vodopada. Pratite makadam sve vreme.U samom podnožju planine desno odvaja makadamski put ka selu Bogujevcu ali vi

nastavljate pravo i lagano se penjete putem ka vrhu Radan planine.Ubrzo sa vaše leve strane ukazuje se potok, koji pratite sve dok ne ugledate vodopad.Ako posle obilaska vodopada nastavite ka vrhu Radan planine izaćićete na Vlasovo. odakle možete produžiti dalje ka Prolom Banji i Djavoljoj varoši koji se nalaze na zapadnoj  strani palnine.

GPS   43° 1' 26.66" N  21° 29' 33.53" E

 

Siga

Nalazi se odmah ispod izvora reke Siga, koja izvire u podnožju najvećeg Homoljskog vrha ”Veliki Stubelj” (940 mnv). Vodopad se širi u više malih tokova koji preko bigrene terase teku dalje nekih 30-tak metara kaskadno da bi ponovo formirali normalan tok reke Siga. Vodopad preko leta pretežno zna da presuši, mada je na proleće zaista vredan posete. Pored lepote samog vodopada, možete na samo jedan kilometar nizvodno od vodopada posetiti Golubanjsku pećinu ili izaći na Veliki Stubelj.

Kako ga naci:   Putem od Petrovca na Mlavi ka Kučaju na raskrsnici Kučaj-Kučajna skrenete desno i u selu Kučajna opet desno nekih 2km i tu pored malog mostića možete ostaviti auto i dalje krenuti pešice.Kod poslednje seoske kuće koja se nalazi sa vaše leve strane, nastavite pravo i nakon nekih 150metara polu levo nastavite malim usponom jos 300 metara i sa desne strane ukazace vam se vodopad.

 

Skakalo

Vodopad za avanturiste i one koji se dobro snalaze na teškim terenima. Jednom rečju veoma nepristupačan za posete ali i dobro skriven. Visok je 30-tak metara i bogat vodom samo u kišnim periodima i na proleće. Ispoda glavnog vertikalnog vodopada teku dva manja koja se teškom mukom probijaju kroz ogromne stene nagomilane jedna na drugu. Do samog podnožja vodopada je moguće prići nekako ali u podnožje glavnog i najvećeg vodopada skoro nikako u vreme kada je pun vode. Ostavlja utisak brutalne sile majke prirode i nikako vas ne moze ostaviti ravnodušnim prema zaglušujućem šumu.Izuzetne prirodne lepote vodopada i njegovog okruzenja dugo ce vam ostati u secanju.

Kako ga naći:   Kada iz pravca Mionice krenete ka Divčibarama na dvadesetom kilometru sa leve strane će vam se pojaviti veliko prosirenje pored puta i jedna velika kamenom zidana česma.Tu ostavite auto i podjite samo desetak metara nize od tog proširenja i ugledaćete obican šumski put.Krenite putem dok ne dodjete do rečice Manastirice..Tu se na par stotina metara nizvodno nalazi vodopad.Preporučujem da krenete levom stranom gledano nizvodno.Silazak je veoma strm i klizav.Naći ćete ga sigurno ali ćete se dobro pomuciti pri spustu ali i pri usponu.Inače Skakalo se nalazi na  rečici Manastirici , koja izvire izmedu visova Velikog brda i Orlovca, s jedne strane i masiva Kraljevog stola,najvećeg vrha Maljena sa druge strane.

GPS   44° 8' 17.22"  N  20° 1' 15.97"E

 

Skakavci

Skakavci se sastoje od dva omanja vodopada. Prvi je visine oko 5-6 metara i voda u dva izdubljena kanala u steni završava u okruglom veoma bistrom viru. Drugi vodopad je malo dalje, nekih stotinak metara polu desno. Malo je niži od prvog vodopada. Voda u širokom luku klizi niz stenu i ostavlja utisak prave vodene lepeze.

Kako ga naći:   Na 11-om kilometru od Kosjerića prema Divčibarama.Nalazi se na  južnoj strani planine Maljen, u podnožju Divčibara,  na 600 metara nadmorske visine, U istoimenom selu ”Skakavci” inače poznatom po seoskom turizmu.Kada iz Kosjerića krenete ka Divčibarama sa desne strane asfaltnog put naići ćete na skretanje u desno i velike Turističke mape celog  kraja.Skrenite desno i nastavite 6km asfaltnim putem kada prodjete kroz selo odmah preko mosta skrenite levo i nakon stotinak metara naići ćete na putokaz ”vodopad” skrenite desno i nakon 100 metara naći ćete se na lepo uredjenom mestu za odmor i  u neposrednoj blizini vodopada.

GPS   44° 03'16.45" N  19° 58' 09.67" E

Sopotnica

Ubedljivo najbogatiji vodom od svih vodopada Srbije. Izvorište se nalazi ispod vrhova planine Jadovnik na oko 1120 mnv, gde i počinju prvi vodopadi. Poslednji i najniži vodopad se nalazi na 850 mnv. Sopotnica sa više stalnih i povremenih vrela formira tokove. Ti tokovi se najpre spajaju, zatim razdvajaju i formiraju seriju vodopada. Postoji mnogo kaskada i slapova koji ovu reku čine zaista jedinstvenom.Najveci vodopad je 25 metara. Bilo je i većih u nižem delu ali su uništeni nemilosrdnom eksploatacijom sige. Sopotnica je bogata vodom tokom cele godine i bez sumnje stvara najlepše vodopade u Srbiji. U neposrednoj blizini vodopada nalaze se vodenice gde se nekada mlelo žito i valjarice gde su se valjala sukna.U selu Sopotnica postoji seoski turizam gde ćete biti prezadovoljni uslugom ljubaznih domaćina i mogućnošću punog pansiona. Sopotnica i njeni vodopadi i slapovi su proglašeni zaštićenim prirodnim dobrom od izuzetnog značaja od strane Vlade Republike Srbije u Decembru 2005.godine.

Kako ga naći:   Udaljena 315km od Beograda a 18 km jugoistočno od Prijepolja..Samo posle nekoliko kilometara posle Prijepolja naići ćete na putokaz ”vodopadi Sopotnice” i mozete skrenuti levo.Više od pola puta do vodopada je asfaltirano a ostatak je makadam koji je na pojedinim mestima u veoma lošem stanju.Postoji još jedno alternativno skretanje.Produziti dalje ka CG i skrenuti za Lučice gde je put u boljem stanju.

GPS   43° 18' 5.54"  N 19° 44' 33.37"E

 

 

Stanjinac

Nalazi se u neposrednoj blizini sela Stanjinac. Visok je 20-tak metara, bigarnog tipa i voda u njemu je pijaca. Iznad njega se nalazi i Manastir Stanjinac koji je obnovljen. Nekada su kažu iznad vodopada bile i vodenice, priča se da je u planu i njihovo obnavljanje.

Kako ga naći:   Na  tridesetom kilometru puta Knjaževac-Pirot u ataru sela Stanjinac pored samog puta sa desne strane nalazi se vodopad Stanjinac.Nemoguće je proći ovuda a ne primetiti predivan prizor koji ovaj vodopad pruža.

GPS   43° 21' 16" N  22° 26' 36" E

Šumeće

Nalazi se u istoimenom zaseoku sela Turija u blizini Kučeva, Ovo kraško vrelo je najjače vrelo u opštini Kučevo. Iz omanje pećine u podnožju severnih obronaka planinskog masiva ’’Đula’’, koji inače obiluje izvorima, na površinu izbija besprekorno čista voda koja odmah formira jak potok. Već na par stotina metara nizvodno,nastaje lep vodopad visine 5-6metara.Nize ispod vodopada voda ovog vrela pokrece i nekoliko seoskih vodenica. Okolina je lepa i prijatna za izlete. U blizini, na oko 1,5. Km nalazi se interesantna, nedovoljno istražena pećina ‘’Zajce’’, koja je prohodna u dužini od oko 80.metara. Za vreme velikih suša snaga vrela padne na desetak litara u sekundi. Ne pamti se da je ova voda ikada presušila.

Kako ga naći:    Potrebno je doći do sela Turija, koje se nalazi 10 km od Kučeva na putu prema Požarevcu, odnosno u suprotnom smeru, oko 40 km od Požarevca prema Kučevu. U centru sela Turija, ako dolazite iz Požarevca, potrebno je skrenuti levo (prema selu Rakova Bara). Od tog skretanja, posle nepuna 2 km (oko 1700-1800m) naići ćete na par kuća (tu inače staje i lokalni autobus koji ide ka Rakovoj Bari. Na tom mestu je potrebno skrnuti desno na makadam (put je dobar, nabijen, može se ići i putničkim autom). Posle oko 1,5km (od asvalta), prvo se nailazi na vodopad koji je sa leve strane puta(može se videti i čuti), a

posle oko 200m (siđe se s makadama na desno kao na sporedni puteljak), sa desne strane je i i samo vrelo (Šumeće)

GPS 44° 31.373´ N 021° 40.484´ E

Taorska Vrela

Najveca turisticka atrakcija Kosjerica i okoline su sigurno Taorska Vrela.Mesto koje”morate”posetiti ako se nalazite u blizini.Nekada su vrela bila prebogata vodenicama kojih je bilo cak 12.Danas na zalost nema ni jedne aktivne postoje dve koje su manje-vise urusene ali jos uvek daju pun vizuelni efekat.Voda sa vrela sadrzi velike kolicine krecnjackih materija koje svojim tokom formiraju velike kolicine bigre.Citavo podrucje je prebogato Sigom koja se nemilosrdno kopa i sece i dalje prodaje kao detalji za ukrasavanje pretezno ugostiteljskih objekata ali i privatnih gradjevina.Tok vrela koji je kaskadne prirode je nekoliko stotina metara dug.Na kraju citavog toka vrela zavrsavaju svoju nemirnu cud sa dva vertikalna vodopada veoma interesantnih oblika.

Kako ih naći:   Vrela su udaljena 20km od Kosjerića.Kada prodjete cementaru nailazite na put koji se račva u dva pravca.Idite desno i samo pravo do zadruge u selu Taor inače lokalno poznato kao  ”sejalište”Posle toga nailazite na groblje koje vam je sa desne strane.Odatle je put veoma loš ali se moze sići do reke Skrapez.Ne prelazite preko mosta vec neposredno pre mosta skrenite desno.Odatle ili terencem ili pešice.Par stotina metara odatle naići ćete na prvi i najmanji vertikalni vodopad.To je znak da ste stigli.Iznad vodopada ugledaćete seoski put koji vas vodi uzbrdo do Taorskih vrela.

GPS   44° 4' 45.12" N  19° 48' 42.42"E

 

Veliko Vrelo, Lisine

Najpristupacniji i zato mozda i najposeceniji.Vodopad o kome se mozda najvise pise i zna.Medjutim u poslednje vreme je cesto pogresno nazivan ”Veliki Buk” jer Veliki Buk se nalazi na Beljanici.U neposrednoj blizi Velikog Vrela postoje nekoliko etno restorana i mogucnost iznajmljivanja bungalova.Svega nekoliko kilometara dalje su kanjon Resave i Resavska pećina.Veliko Vrelo (ili Lisine) je vodopad u istočnoj Srbiji, u podnozju Sokolice,vrha Beljanice, na reci Veliko Vrelo. Smešten je na oko 400 metara nadmorske visine. Dugo je smatran najvišim vodopadom u zemlji, sa visinom od 25 metara, dok tokom 1990-ih nisu otkriveni vodopadi na Staroj planini i Vodopad Jelovarnik na Kopaoniku. Prema tipu nastanka spada u akumulacione vodopade, nastale akumulacijom bigra. Penušava, bistra i hladna voda najpre preko malih bigrenih kaskada (gornji vodopad visine 0,5 metara, srednji vodopad visine 2 metara i donji vodopad visine 2,8 metara), a zatim niz vertikalni bigreni odsek visok preko 20 metara, voda se stropoštava uz veliku buku u dubok amfiteatar vertikalnih strana. Na dnu amfiteatra  nalazi se jezero duboko oko 5 metara, okruženo bigrenim blokovima,poznato jos kao ”zeleni vir”.Kolicina vode se krece od 120litara u sekundi pa do 10m3 u sekundi Pod zaštitom je države, kao rezervat prirode od izuzetnog značaja.

Kako ga naći:   Potpuno istim putem kao i za posetu vodopadu Prskalo.Samo što se u Resavici produzi dalje ka Despotovcu ali se posle 7-8 kilometara na raskrsnici skrene desno za selo Stenjevac i Strmosten.Na sledecoj vecoj raskrsnici desno je put za Resavsku pećinu a vi skrecete levo za  Strmosten i dalje za Lisine.

GPS   44° 6' 1.02" N 21° 38' 22.68"E

Vrelo 365

Vodopad je ustvari usce reke Vrelo u Drinu.Reka Vrelo je poznata jos kao i reka godina jer je duga 365 metara koliko i godina ima dana. Izvire ispod samih planinskih litica planine Tare u vidu snažnog prelivnog vrela (300 1/s) i nikad ne presušuje. Poseduje sve kao i sve druge prave reke.Ima izuzetno jak i prelep izvor,ribnjak,vodenicu,mini hidrocentralu,malu pritoku u vidu potocica i dva mosta.Voda je potpuno bista i cista, koristi se za vodosnabdevanje Perucca.Temperatura vode je konstantna tokom cele godine 8-10 C.Njen tok se zavrsava lepim vodopadom.Iznad samog vodopada je sagradjen restoran.Tu mozete sedeti i gledati kako se ispod vas voda vrela sa zavidne visine stropostava u Drinu uz huk i milione cestica vode koje vas mogu lepo rashladiti u toplim i sparnim letnjim danima.

Kako ga naći: Na trinaestom kilometru uzvodno od Bajine Bašte na Drini nalazi se Perućac i reka Vrelo.Nemoguce je promašiti reku jer morate preći preko mosta.Cim predjete most skrenite levo i parkirajte i tu ste.Ukoliko ste ljubitelj ribolova ali samo onog pravog (mušičarenje) onda mozete i pecati sa mušicom i svaku uhvaćenu pastrmku morate vratiti u vodu.Samo tako ribolov je potpuno besplatan.U neposrednoj blizini je i jezero Perućac gde možete provesti prijatan letnji dan na uredjenim plažama.

GPS 43° 57' 27.50" N 19° 25' 37.21" E

Veliki Skakavac

Kamišna reka krivuda sa Zlatiborskog vrha Vijogor (1281m),prolazeći kroz Mokru Goru.U daljem toku uliva se u Beli Rzav.Na potezu ”skakavci”ispod sela Semegnjevo nalazi se i vodopad Veliki Skakavac.Visok je preko 20 metara i uvek u njemu ima vode.Veoma mali broj ljudi zna za njega.Kada sam ga tražio ni lokalno stanovništvo nije znalo čak ni čulo za njega.Put do njega nije ni malo lagan ali je vredan napora kada se ispred vas pojavi ovako lep prizor.

Kako ga naći:   Mokra Gora se nalazi u zapadnoj Srbiji u dolini izmedju Zlatibora i Tare.Kroz nju protiču tri reke:Beli i Crni Rzav kao i Kamišna reka.Da bi dosli do vodopada potrebna je solidna kondicija jer vas ocekuje najmanje 1 a mozda i 2 sata pešačenja u zavisnosti od vaše kondicije.Dodjite do izvora “Bele Vode“ u sastavu ovog kompleksa nalazi se restoran,prodavnica suvenira,kupalište... Odatle krenite lepom asfaltnom stazom prateći sve vreme tok Kamišne reke.Kada dodjete do kraja asfalta gde prestaje i staza krenite levo tokom reke i tako nastavite sve dok ne dodjete do vodopada.Na putu do vodpada preći ćete preko pruge Šarganske osmice i ispod jednom metalnog mosta.I dalje trebate samo pratiti tok reke dok ne naidjete na vodopad.Kretanje je veoma otežano zbog toga što se morate kretati sve vreme rečnim tokom i sto je taj put prepun kamenja preko koga morate skakutati.

GPS   43°47'20.72"N 19°33'14.01"E

Zabava

Reka Zabava izvire na Povlenu a ime je dobila po istoimenom selu kroz koje protiče.Vodopadi(ima ih dva)nalaze se visoko iznad sela,relativno blizu samog izvora reke.Gornji vodopad je visok preko 20 metara dok je donji koji je samo desetak metara ispod gornjeg visok 9-10 metara.Okruženi bukovom šumom i veoma strmim stranama dobro su skriveni od očiju javnosti.Za njih, veoma mali broj ljudi zna i nadam se da ce od sada ipak biti mnogo više posećeniji jer to zaslužuju.

Kako ga naći:   Put do ovog vodopada vodi opet do sela Mravinci kao I za vodopade na reci Cetini.Ovoga puta po prestanku asfalta nastavite dobrim makadamskim putem oko 2km.Sa vaše leve strane uvidećete skretanje sa glavnog makadamskog puta na veoma loš šumski put.Ukoliko niste terenskim vozilom ne preporucujem skretanje automobilom.Znaci nastavite ovim šumskim putem i držite sve vreme desnu stranu puta ne skrećući nikada levo.Put će vas dovesti do rečice koju mozete preci ali odmah po prelasku parkirajte vozilo sa desne strane i krenite odmah da pratite tok reke nizvodno.Samo stotinak metara nizvodno naići ćete na vodopad.Medjutim da bi dosli u podnožje morate preći preko reke i samo tako se polako i veoma oprezno spustiti do samog vodopada.Napominjem da je silazak veoma strm ali je moguće bez ikakve opreme spustiti se do podnožja.Samo nekih desetak metara nizvodno od velikog vodopada nalazi se i manji  tj.donji vodopad koji takodje iziskuje oprezno spustanje sa leve strane da bi ga videli u svoj svojoj lepoti.GPS koordinata za ovaj vodopad nije uzeta na samom vodopadu vec na skretanju levo od sela Mravinci

GPS   44° 08' 05"N   19°45'38.56"E

Bukovački Do (Stara Planina)

Vodopadi Toplodolskog sliva

Najviše vodopada se nalazi u slivu Toplodolske reke,mada ne zaostaju ni vodopadi Arbinja tj. Dojkinaške reke i njenih pritoka. Kada iz pravca Niša ka Pirotu, prodjete Sićevacku klisuru, za 30-tak kilometara sa leve strane imaćete skretanje za Knjaževac i Temsku.Skrenite levo i odmah ponovo levo.Asfaltni put će vas za7-8km dovesti do sela Temska.Tu u selu odmah posle prodavnice i kafane skrenite desno mada ćete i sami uočiti Natpise ”topli do” i ”Manastir sv.Djordje” Put je u pocetku u lošijem stanju da bi kasnije ponovo postao potpuno asfaltiran i odlican za vožnju bilo kojim putničkim automobilom.. Krećući se ovim putem veoma brzo sa desne strane pojaviće se manastir sv.Djordja.Za manje od dva kilometra posle manastira svu pažnju posvetite desnoj strani puta jer se tu krije prvi vodopad.Nalazi se na samo 50-tak metara od asflatnog puta ali je ipak dobro skriven.Inaće to je ne tako visok vodopad ali je veoma lep i neobican.Tanak mlaz vode Bukovačkog potoka pada pravo na jednu stenu sa koje voda pršti na sve strane i pravi pravu vodenu lepezu.Na dnu vodopada je i kamena kadica prošarana raznim bojama karakterističnim za čitav ovaj predeo Toplodolskog sliva koga još nazivazuju i kanjonom Kolorada zbog svog kolorita crvene boje koji preovladjuje svuda.Odatle krenite dalje istim putem ka Toplom Dolu.Putovanje je pravo uživanje.Put je asfaltiran do centra sela a prizori koji slede na putu ka selu neće vas ostaviti ravnodušnim.Ukoliko dolazite putničkim autom preporuka je da isti ostavite u selu Topli Do jer je tu i kraj asfalta.Samo ako ste terenskim autom, možete nastaviti dalje.Nastavak sledi desnom stranom toplodolske reke.Krećući se ovim makadamskim putem prvo skretanje desno sa glavnog puta vodi ka Gornjem Piljskom vodopadu 43°19'31.75" N 22°43'28.88"E.Terenskim vozilo sigurno prolazite do samog vrha Pilja: Na samom vrhu na mestu gde prolazite pored vertikalnih stena Pilja samo stotinak metara napred sa desne strane nailazite na Lisevski potok a samo nekoliko desetina metara poludesno čeka vas vodopad koji je visok 30 metara.Ako biste dalje nastavili ovim putem on bi vas odveo na područje Krvavih Bara i Bratkove strane.Medjutim ako ste džipom preporuka je da se vratite nazad u dolinu Toplodolske reke i nastavite dalje ka Donjem Piljskom vodopadu.Znači kada se ponovo nadjete na putu kojim ste dosli iz sela Topli do,nastavite dalje i na sledećem skretanju ponovo desno skrenite i tu ostavite terenca jer dalje se neće moći voda je u potpunosti razorila i odnela put(proleće 2010).Dalje krećete pešice i na prvom mestu gde porušeni put prelazi preko vode tj.potoka skrenite desno i pratite tok potoka koji vas nepogrešivo vodi do vodopada koji je medju najvećima u Srbiji ako ne i najveći. 64m visine kaskadnog tipa.nalazi se na : 43° 19' 46.43"N 22° 43' 19.25"E i 1140 nadmorske visine.Sve vreme hoda ka vodopadu iznad vas se pruža pogled na ogromu stenu tj vrh.Pilj u samom podnožju stene se nalazi i vodopad.Prizor na vodopadu je prosto nemoguće komentarisati,treba se naći ispod njega i

to doziveti.Jednom rečju prelepo.Vratite se na put gde ste skrenuli ka ovom vodopadu,ovoga puta vozite dok vam to konfiguracija puta tj terena dozvoljava jer su na proleće 2010 velike vode nastale usled otapanja snegova bukvalno preorale ovaj put.Tamo gde ostavite auto nastavite dalje istim putem sve dok ne naidjete na drveni most preko Studeničke reke desne pritoke Javorske reke.Po prelasku preko mosta imate dve alternative.Prva je da skrenete desno i nastavite tokom studeničke reke.Put je dosta zarastao u rastinje i korov ali se ipak nazire i moguće je kretati se ovim uzanim putem koji će vas posle 2-3kilometra pešačenja dovesti do vodopada ”Vurnja” 43° 20' 35.76" N 22° 45' 35.07" E Pre i posle vodopada imate manje i veće slapove skoro na celom potezu Studeničke reke.Druga alternativa je da po prelasku drvenog mosta skrenete levo.U zavisnosti od godišnjeg doba pešačka staza je manje ili više vidljiva.Stazom koja vas vodi ponekada livadom,ponekada samom dolinom Javorske reke. Prvo ćete stići na Krmosljki potok: 43° 21' 49.46"N 22° 44' 00.24"E na kome se nalaze dva lepa vodopada zvana Krmoljski vodopadi..Nekih 700 metara od samog ušća Krmoljskog potoka u Javorsku reku nalazi se prelep Kurtolski vodopad sa 27 metara visine i manjim donjim vodopadom od nekih 6-7 metara.na nadmorskoj visini od 1050metara.Da bi do njih došli krenite levom stranom od Krmoljskih vodopada i nepogrešivo stižete u ušće Kurtolskog potoka u Krmoljski.Put vas u letnjem periodu do ušća vodi kroz veoma gusto rastinje ali je to jedini način da stignete do cilja.Desnom stranom od ušća Kurtulskog potoka u Krmoljski na samo stotinak metara dolazite u podnožje donjeg Kurtulskog vodopada: 43° 21' 52.33"N 22° 44' 22.54"E Sa te pozicije ne možete ni videti Kurtulski vodopad,iako je samo desetak metara iznad,već ćete morati da se vratite nazad i u širem luku zaobidjete donji vodopad i krenete uzbrdo ka velikom vodopadu.Njega možete videti i slikati samo sa stena jer silazak u podnožje zahteva najmanje 30 metara kanapa i veliki oprez pri spustu po klizavim stenama.Lično sam se spustio da samog vodopada pomoću kanapa i doživljaj je bio nezaboravan. Povratak istim putem do Javorke reke i dalje nastavak puta ka sledećem potoku.Ponovo sa desne strane nailazite na Čunguljski potok gde skoro na samom učću imate mali ali prelep donji Čunguljski vodopad koji bi mogli da nazovemo vodoskok,jer voda svom silinom udara u stenu i na kratko ponovo se vraća unazad praveći vodoskok.Produžite dalje istim potokom i doći ćete do Čunguljskog vodopada od 42 metara visine.Nalazi se na 1150 metara nadmorske visine sa koordinatama: 43° 22' 16.90" N 22° 43' 52.90"E Sva voda ovog vodopada pada i preliva se preko jedne ogromne stene.Prelep prizor i mesto gde se možete odmoriti i spremiti za povratak. Napominjem da je obilazak svih ovih vodopada moguć u jednom danu samo pod uslovom da imate terensko vozilo.Ukoliko dolazite putničkim automobilom za sve ove obilaske trebaće vam dva dana.Zato preporučujem da pronadjete prenoćište u selu Topli Do ili ako nosite kampersku opremu možete prenoćiti bilo gde na ovim prostorima i sutradan nastaviti obilazak ostalih vodopada.

Crveni Breg (Stara Planina)

Crveni breg se nalazi izmedju sela Rsovci i Visočka Ržana.Sa leve strane nemoguće je a da se ne primeti veliki izduzeni masiv stena čije boje najvise vuku ka crvenoj boji,pa otuda i naziv.Ovaj vodopad je aktivan samo u vreme velikih kiša i topljenja snegova.Negde na polovini stena jasno se sa asfaltnog puta vidi nekoliko kaskada koje teku direktno iz otvora na stenama i stropostavaju se u reku Visočicu.Prizor je zaista impozantan ali je šteta što ovaj prizor nije stalan vec samo povremen.

Cunguljski (Stara Planina)

Vodopadi Toplodolskog sliva

Najviše vodopada se nalazi u slivu Toplodolske reke,mada ne zaostaju ni vodopadi Arbinja tj. Dojkinaške reke i njenih pritoka. Kada iz pravca Niša ka Pirotu, prodjete Sićevacku klisuru, za 30-tak kilometara sa leve strane imaćete skretanje za Knjaževac i Temsku.Skrenite levo i odmah ponovo levo.Asfaltni put će vas za7-8km dovesti do sela Temska.Tu u selu odmah posle prodavnice i kafane skrenite desno mada ćete i sami uočiti Natpise ”topli do” i ”Manastir sv.Djordje” Put je u pocetku u lošijem stanju da bi kasnije ponovo postao potpuno asfaltiran i odlican za vožnju bilo kojim putničkim automobilom..

Krećući se ovim putem veoma brzo sa desne strane pojaviće se manastir sv.Djordja.Za manje od dva kilometra posle manastira svu pažnju posvetite desnoj strani puta jer se tu krije prvi vodopad.Nalazi se na samo 50-tak metara od asflatnog puta ali je ipak dobro skriven.Inaće to je ne tako visok vodopad ali je veoma lep i neobican.Tanak mlaz vode Bukovačkog potoka pada pravo na jednu stenu sa koje voda pršti na sve strane i pravi pravu vodenu lepezu.Na dnu vodopada je i kamena kadica prošarana raznim bojama karakterističnim za čitav ovaj predeo Toplodolskog sliva koga još nazivazuju i kanjonom Kolorada zbog svog kolorita crvene boje koji preovladjuje svuda.Odatle krenite dalje istim putem ka Toplom Dolu.Putovanje je pravo uživanje.Put je asfaltiran do centra sela a prizori koji slede na putu ka selu neće vas ostaviti ravnodušnim.Ukoliko dolazite putničkim autom preporuka je da isti ostavite u selu Topli Do jer je tu i kraj asfalta.Samo ako ste terenskim autom, možete nastaviti dalje.Nastavak sledi desnom stranom toplodolske reke.Krećući se ovim makadamskim putem prvo skretanje desno sa glavnog puta vodi ka Gornjem Piljskom vodopadu 43°19'31.75" N 22°43'28.88"E.Terenskim vozilo sigurno prolazite do samog vrha Pilja: Na samom vrhu na mestu gde prolazite pored vertikalnih stena Pilja samo stotinak metara napred sa desne strane nailazite na Lisevski potok a samo nekoliko desetina metara poludesno čeka vas vodopad koji je visok 30 metara.Ako biste dalje nastavili ovim putem on bi vas odveo na područje Krvavih Bara i Bratkove strane.Medjutim ako ste džipom preporuka je da se vratite nazad u dolinu Toplodolske reke i nastavite dalje ka Donjem Piljskom vodopadu.Znači kada se ponovo nadjete na putu kojim ste dosli iz sela Topli do,nastavite dalje i na sledećem skretanju ponovo desno skrenite i tu ostavite terenca jer dalje se neće moći voda je u potpunosti razorila i odnela put(proleće 2010).Dalje krećete pešice i na prvom mestu gde porušeni put prelazi preko vode tj.potoka skrenite desno i pratite tok potoka koji vas nepogrešivo vodi do vodopada koji je medju najvećima u Srbiji ako ne i najveći. 64m visine kaskadnog tipa.nalazi se na : 43° 19' 46.43"N 22° 43' 19.25"E i 1140 nadmorske visine.Sve vreme hoda ka vodopadu iznad vas se pruža pogled na ogromu stenu tj vrh.Pilj u samom podnožju stene se nalazi i vodopad.Prizor na vodopadu je prosto nemoguće komentarisati,treba se naći ispod njega i to doziveti.Jednom rečju prelepo.Vratite se na put gde ste skrenuli ka ovom vodopadu,ovoga puta vozite dok vam to konfiguracija puta tj terena dozvoljava jer su na proleće 2010 velike vode nastale usled otapanja snegova bukvalno preorale ovaj put.Tamo gde ostavite auto nastavite dalje istim putem sve dok ne naidjete na drveni most preko Studeničke reke desne pritoke Javorske reke.Po prelasku preko mosta imate dve alternative.Prva je da skrenete desno i nastavite tokom studeničke reke.Put je dosta zarastao u rastinje i korov ali se ipak nazire i moguće je kretati se ovim uzanim putem koji će vas posle 2-3kilometra pešačenja dovesti do vodopada ”Vurnja” 43° 20' 35.76" N 22° 45' 35.07" E Pre i posle vodopada imate manje i veće slapove skoro na celom potezu Studeničke reke.Druga alternativa je da po prelasku drvenog mosta skrenete levo.U zavisnosti od godišnjeg doba pešačka staza je manje ili više vidljiva.Stazom koja vas vodi ponekada livadom,ponekada samom dolinom Javorske reke. Prvo ćete stići na Krmosljki potok: 43° 21' 49.46"N 22° 44' 00.24"E na kome se nalaze dva lepa vodopada zvana Krmoljski vodopadi..Nekih 700 metara od samog ušća Krmoljskog potoka u Javorsku reku nalazi se prelep Kurtolski vodopad sa 27 metara visine i manjim donjim vodopadom od nekih 6-7 metara.na nadmorskoj visini od 1050metara.Da bi do njih došli krenite levom stranom od Krmoljskih vodopada i nepogrešivo stižete u ušće Kurtolskog potoka u Krmoljski.Put vas u letnjem periodu do ušća vodi kroz veoma gusto rastinje ali je to jedini

način da stignete do cilja.Desnom stranom od ušća Kurtulskog potoka u Krmoljski na samo stotinak metara dolazite u podnožje donjeg Kurtulskog vodopada: 43° 21' 52.33"N 22° 44' 22.54"E Sa te pozicije ne možete ni videti Kurtulski vodopad,iako je samo desetak metara iznad,već ćete morati da se vratite nazad i u širem luku zaobidjete donji vodopad i krenete uzbrdo ka velikom vodopadu.Njega možete videti i slikati samo sa stena jer silazak u podnožje zahteva najmanje 30 metara kanapa i veliki oprez pri spustu po klizavim stenama.Lično sam se spustio da samog vodopada pomoću kanapa i doživljaj je bio nezaboravan. Povratak istim putem do Javorke reke i dalje nastavak puta ka sledećem potoku.Ponovo sa desne strane nailazite na Čunguljski potok gde skoro na samom učću imate mali ali prelep donji Čunguljski vodopad koji bi mogli da nazovemo vodoskok,jer voda svom silinom udara u stenu i na kratko ponovo se vraća unazad praveći vodoskok.Produžite dalje istim potokom i doći ćete do Čunguljskog vodopada od 42 metara visine.Nalazi se na 1150 metara nadmorske visine sa koordinatama: 43° 22' 16.90" N 22° 43' 52.90"E Sva voda ovog vodopada pada i preliva se preko jedne ogromne stene.Prelep prizor i mesto gde se možete odmoriti i spremiti za povratak. Napominjem da je obilazak svih ovih vodopada moguć u jednom danu samo pod uslovom da imate terensko vozilo.Ukoliko dolazite putničkim automobilom za sve ove obilaske trebaće vam dva dana.Zato preporučujem da pronadjete prenoćište u selu Topli Do ili ako nosite kampersku opremu možete prenoćiti bilo gde na ovim prostorima i sutradan nastaviti obilazak ostalih vodopada.

Cunguljski Mali (Stara Planina)

Vodopadi Toplodolskog sliva

Najviše vodopada se nalazi u slivu Toplodolske reke,mada ne zaostaju ni vodopadi Arbinja tj. Dojkinaške reke i njenih pritoka. Kada iz pravca Niša ka Pirotu, prodjete Sićevacku klisuru, za 30-tak kilometara sa leve strane imaćete skretanje za Knjaževac i Temsku.Skrenite levo i odmah ponovo levo.Asfaltni put će vas za7-8km dovesti do sela

Temska.Tu u selu odmah posle prodavnice i kafane skrenite desno mada ćete i sami uočiti Natpise ”topli do” i ”Manastir sv.Djordje” Put je u pocetku u lošijem stanju da bi kasnije ponovo postao potpuno asfaltiran i odlican za vožnju bilo kojim putničkim automobilom.. Krećući se ovim putem veoma brzo sa desne strane pojaviće se manastir sv.Djordja.Za manje od dva kilometra posle manastira svu pažnju posvetite desnoj strani puta jer se tu krije prvi vodopad.Nalazi se na samo 50-tak metara od asflatnog puta ali je ipak dobro skriven.Inaće to je ne tako visok vodopad ali je veoma lep i neobican.Tanak mlaz vode Bukovačkog potoka pada pravo na jednu stenu sa koje voda pršti na sve strane i pravi pravu vodenu lepezu.Na dnu vodopada je i kamena kadica prošarana raznim bojama karakterističnim za čitav ovaj predeo Toplodolskog sliva koga još nazivazuju i kanjonom Kolorada zbog svog kolorita crvene boje koji preovladjuje svuda.Odatle krenite dalje istim putem ka Toplom Dolu.Putovanje je pravo uživanje.Put je asfaltiran do centra sela a prizori koji slede na putu ka selu neće vas ostaviti ravnodušnim.Ukoliko dolazite putničkim autom preporuka je da isti ostavite u selu Topli Do jer je tu i kraj asfalta.Samo ako ste terenskim autom, možete nastaviti dalje.Nastavak sledi desnom stranom toplodolske reke.Krećući se ovim makadamskim putem prvo skretanje desno sa glavnog puta vodi ka Gornjem Piljskom vodopadu 43°19'31.75" N 22°43'28.88"E.Terenskim vozilo sigurno prolazite do samog vrha Pilja: Na samom vrhu na mestu gde prolazite pored vertikalnih stena Pilja samo stotinak metara napred sa desne strane nailazite na Lisevski potok a samo nekoliko desetina metara poludesno čeka vas vodopad koji je visok 30 metara.Ako biste dalje nastavili ovim putem on bi vas odveo na područje Krvavih Bara i Bratkove strane.Medjutim ako ste džipom preporuka je da se vratite nazad u dolinu Toplodolske reke i nastavite dalje ka Donjem Piljskom vodopadu.Znači kada se ponovo nadjete na putu kojim ste dosli iz sela Topli do,nastavite dalje i na sledećem skretanju ponovo desno skrenite i tu ostavite terenca jer dalje se neće moći voda je u potpunosti razorila i odnela put(proleće 2010).Dalje krećete pešice i na prvom mestu gde porušeni put prelazi preko vode tj.potoka skrenite desno i pratite tok potoka koji vas nepogrešivo vodi do vodopada koji je medju najvećima u Srbiji ako ne i najveći. 64m visine kaskadnog tipa.nalazi se na : 43° 19' 46.43"N 22° 43' 19.25"E i 1140 nadmorske visine.Sve vreme hoda ka vodopadu iznad vas se pruža pogled na ogromu stenu tj vrh.Pilj u samom podnožju stene se nalazi i vodopad.Prizor na vodopadu je prosto nemoguće komentarisati,treba se naći ispod njega i to doziveti.Jednom rečju prelepo.Vratite se na put gde ste skrenuli ka ovom vodopadu,ovoga puta vozite dok vam to konfiguracija puta tj terena dozvoljava jer su na proleće 2010 velike vode nastale usled otapanja snegova bukvalno preorale ovaj put.Tamo gde ostavite auto nastavite dalje istim putem sve dok ne naidjete na drveni most preko Studeničke reke desne pritoke Javorske reke.Po prelasku preko mosta imate dve alternative.Prva je da skrenete desno i nastavite tokom studeničke reke.Put je dosta zarastao u rastinje i korov ali se ipak nazire i moguće je kretati se ovim uzanim putem koji će vas posle 2-3kilometra pešačenja dovesti do vodopada ”Vurnja” 43° 20' 35.76" N 22° 45' 35.07" E Pre i posle vodopada imate manje i veće slapove skoro na celom potezu Studeničke reke.Druga alternativa je da po prelasku drvenog mosta skrenete levo.U zavisnosti od godišnjeg doba pešačka staza je manje ili više vidljiva.Stazom koja vas vodi ponekada livadom,ponekada samom dolinom Javorske reke. Prvo ćete stići na Krmosljki potok: 43° 21' 49.46"N 22° 44' 00.24"E na kome se nalaze dva lepa vodopada zvana Krmoljski vodopadi..Nekih 700 metara od samog ušća Krmoljskog potoka u Javorsku reku nalazi se prelep Kurtolski vodopad sa 27 metara visine i manjim donjim vodopadom od

nekih 6-7 metara.na nadmorskoj visini od 1050metara.Da bi do njih došli krenite levom stranom od Krmoljskih vodopada i nepogrešivo stižete u ušće Kurtolskog potoka u Krmoljski.Put vas u letnjem periodu do ušća vodi kroz veoma gusto rastinje ali je to jedini način da stignete do cilja.Desnom stranom od ušća Kurtulskog potoka u Krmoljski na samo stotinak metara dolazite u podnožje donjeg Kurtulskog vodopada: 43° 21' 52.33"N 22° 44' 22.54"E Sa te pozicije ne možete ni videti Kurtulski vodopad,iako je samo desetak metara iznad,već ćete morati da se vratite nazad i u širem luku zaobidjete donji vodopad i krenete uzbrdo ka velikom vodopadu.Njega možete videti i slikati samo sa stena jer silazak u podnožje zahteva najmanje 30 metara kanapa i veliki oprez pri spustu po klizavim stenama.Lično sam se spustio da samog vodopada pomoću kanapa i doživljaj je bio nezaboravan. Povratak istim putem do Javorke reke i dalje nastavak puta ka sledećem potoku.Ponovo sa desne strane nailazite na Čunguljski potok gde skoro na samom učću imate mali ali prelep donji Čunguljski vodopad koji bi mogli da nazovemo vodoskok,jer voda svom silinom udara u stenu i na kratko ponovo se vraća unazad praveći vodoskok.Produžite dalje istim potokom i doći ćete do Čunguljskog vodopada od 42 metara visine.Nalazi se na 1150 metara nadmorske visine sa koordinatama: 43° 22' 16.90" N 22° 43' 52.90"E Sva voda ovog vodopada pada i preliva se preko jedne ogromne stene.Prelep prizor i mesto gde se možete odmoriti i spremiti za povratak. Napominjem da je obilazak svih ovih vodopada moguć u jednom danu samo pod uslovom da imate terensko vozilo.Ukoliko dolazite putničkim automobilom za sve ove obilaske trebaće vam dva dana.Zato preporučujem da pronadjete prenoćište u selu Topli Do ili ako nosite kampersku opremu možete prenoćiti bilo gde na ovim prostorima i sutradan nastaviti obilazak ostalih vodopada.

Ivkov Vir (Stara Planina)

Nalazi se u ataru sela Senokos na Vodeničkoj reci.Kada iz sela Visočka Ržana krenete ka Dojkincima nakon nekoliko kilometara nailazite na raskrsnicu puteva.Levo je put za Brlog i Dojkince.Desno je put za Slavinje,Kamenicu,Senokos..Skrenite desno sve vreme prateci put za selo Senokos.Kada dodjete u selo samo nastavite pravo istim putem i izadjite iz sela

prateći makadamski put ka Srebrnoj Glavi.Na mestu gde ćete morati da predjete reku, ako ste terenskim vozilom tu ga ostavite a dalje nastavite pešice.Pratite makadamski put koji naglo počinje da se penje uzbrdo.Na od prilike kilometar od mesta gde ste ostavili auto i prešli reku naići ćete na veoma ostru krivinu.Na samoj krivini primetićete sa desne strane malu stazu ili malo prosirenje.Skrenite tu i krećite se sve vreme tom stazom. Sa vaše desne strane je vodenička reka.Pratite je sve dok ne naidjete na ovaj prelep vodopad.

GPS 43° 10' 34.31" N 22° 56' 36.34" E

Krmoljski (Stara Planina)

Vodopadi Toplodolskog sliva

Najviše vodopada se nalazi u slivu Toplodolske reke,mada ne zaostaju ni vodopadi Arbinja tj. Dojkinaške reke i njenih pritoka. Kada iz pravca Niša ka Pirotu, prodjete Sićevacku klisuru, za 30-tak kilometara sa leve strane imaćete skretanje za Knjaževac i Temsku.Skrenite levo i odmah ponovo levo.Asfaltni put će vas za7-8km dovesti do sela Temska.Tu u selu odmah posle prodavnice i kafane skrenite desno mada ćete i sami uočiti Natpise ”topli do” i ”Manastir sv.Djordje” Put je u pocetku u lošijem stanju da bi kasnije ponovo postao potpuno asfaltiran i odlican za vožnju bilo kojim putničkim automobilom.. Krećući se ovim putem veoma brzo sa desne strane pojaviće se manastir sv.Djordja.Za manje od dva kilometra posle manastira svu pažnju posvetite desnoj strani puta jer se tu krije prvi vodopad.Nalazi se na samo 50-tak metara od asflatnog puta ali je ipak dobro skriven.Inaće to je ne tako visok vodopad ali je veoma lep i neobican.Tanak mlaz vode Bukovačkog potoka pada pravo na jednu stenu sa koje voda pršti na sve strane i pravi pravu vodenu lepezu.Na dnu vodopada je i kamena kadica prošarana raznim bojama karakterističnim za čitav ovaj predeo Toplodolskog sliva koga još nazivazuju i kanjonom Kolorada zbog svog kolorita crvene boje koji preovladjuje svuda.Odatle krenite dalje istim putem ka Toplom Dolu.Putovanje je pravo uživanje.Put je asfaltiran do centra sela a

prizori koji slede na putu ka selu neće vas ostaviti ravnodušnim.Ukoliko dolazite putničkim autom preporuka je da isti ostavite u selu Topli Do jer je tu i kraj asfalta.Samo ako ste terenskim autom, možete nastaviti dalje.Nastavak sledi desnom stranom toplodolske reke.Krećući se ovim makadamskim putem prvo skretanje desno sa glavnog puta vodi ka Gornjem Piljskom vodopadu 43°19'31.75" N 22°43'28.88"E.Terenskim vozilo sigurno prolazite do samog vrha Pilja: Na samom vrhu na mestu gde prolazite pored vertikalnih stena Pilja samo stotinak metara napred sa desne strane nailazite na Lisevski potok a samo nekoliko desetina metara poludesno čeka vas vodopad koji je visok 30 metara.Ako biste dalje nastavili ovim putem on bi vas odveo na područje Krvavih Bara i Bratkove strane.Medjutim ako ste džipom preporuka je da se vratite nazad u dolinu Toplodolske reke i nastavite dalje ka Donjem Piljskom vodopadu.Znači kada se ponovo nadjete na putu kojim ste dosli iz sela Topli do,nastavite dalje i na sledećem skretanju ponovo desno skrenite i tu ostavite terenca jer dalje se neće moći voda je u potpunosti razorila i odnela put(proleće 2010).Dalje krećete pešice i na prvom mestu gde porušeni put prelazi preko vode tj.potoka skrenite desno i pratite tok potoka koji vas nepogrešivo vodi do vodopada koji je medju najvećima u Srbiji ako ne i najveći. 64m visine kaskadnog tipa.nalazi se na : 43° 19' 46.43"N 22° 43' 19.25"E i 1140 nadmorske visine.Sve vreme hoda ka vodopadu iznad vas se pruža pogled na ogromu stenu tj vrh.Pilj u samom podnožju stene se nalazi i vodopad.Prizor na vodopadu je prosto nemoguće komentarisati,treba se naći ispod njega i to doziveti.Jednom rečju prelepo.Vratite se na put gde ste skrenuli ka ovom vodopadu,ovoga puta vozite dok vam to konfiguracija puta tj terena dozvoljava jer su na proleće 2010 velike vode nastale usled otapanja snegova bukvalno preorale ovaj put.Tamo gde ostavite auto nastavite dalje istim putem sve dok ne naidjete na drveni most preko Studeničke reke desne pritoke Javorske reke.Po prelasku preko mosta imate dve alternative.Prva je da skrenete desno i nastavite tokom studeničke reke.Put je dosta zarastao u rastinje i korov ali se ipak nazire i moguće je kretati se ovim uzanim putem koji će vas posle 2-3kilometra pešačenja dovesti do vodopada ”Vurnja” 43° 20' 35.76" N 22° 45' 35.07" E Pre i posle vodopada imate manje i veće slapove skoro na celom potezu Studeničke reke.Druga alternativa je da po prelasku drvenog mosta skrenete levo.U zavisnosti od godišnjeg doba pešačka staza je manje ili više vidljiva.Stazom koja vas vodi ponekada livadom,ponekada samom dolinom Javorske reke. Prvo ćete stići na Krmosljki potok: 43° 21' 49.46"N 22° 44' 00.24"E na kome se nalaze dva lepa vodopada zvana Krmoljski vodopadi..Nekih 700 metara od samog ušća Krmoljskog potoka u Javorsku reku nalazi se prelep Kurtolski vodopad sa 27 metara visine i manjim donjim vodopadom od nekih 6-7 metara.na nadmorskoj visini od 1050metara.Da bi do njih došli krenite levom stranom od Krmoljskih vodopada i nepogrešivo stižete u ušće Kurtolskog potoka u Krmoljski.Put vas u letnjem periodu do ušća vodi kroz veoma gusto rastinje ali je to jedini način da stignete do cilja.Desnom stranom od ušća Kurtulskog potoka u Krmoljski na samo stotinak metara dolazite u podnožje donjeg Kurtulskog vodopada: 43° 21' 52.33"N 22° 44' 22.54"E Sa te pozicije ne možete ni videti Kurtulski vodopad,iako je samo desetak metara iznad,već ćete morati da se vratite nazad i u širem luku zaobidjete donji vodopad i krenete uzbrdo ka velikom vodopadu.Njega možete videti i slikati samo sa stena jer silazak u podnožje zahteva najmanje 30 metara kanapa i veliki oprez pri spustu po klizavim stenama.Lično sam se spustio da samog vodopada pomoću kanapa i doživljaj je bio nezaboravan. Povratak istim putem do Javorke reke i dalje nastavak puta ka sledećem potoku.Ponovo sa desne strane nailazite na Čunguljski potok gde skoro na samom učću

imate mali ali prelep donji Čunguljski vodopad koji bi mogli da nazovemo vodoskok,jer voda svom silinom udara u stenu i na kratko ponovo se vraća unazad praveći vodoskok.Produžite dalje istim potokom i doći ćete do Čunguljskog vodopada od 42 metara visine.Nalazi se na 1150 metara nadmorske visine sa koordinatama: 43° 22' 16.90" N 22° 43' 52.90"E Sva voda ovog vodopada pada i preliva se preko jedne ogromne stene.Prelep prizor i mesto gde se možete odmoriti i spremiti za povratak. Napominjem da je obilazak svih ovih vodopada moguć u jednom danu samo pod uslovom da imate terensko vozilo.Ukoliko dolazite putničkim automobilom za sve ove obilaske trebaće vam dva dana.Zato preporučujem da pronadjete prenoćište u selu Topli Do ili ako nosite kampersku opremu možete prenoćiti bilo gde na ovim prostorima i sutradan nastaviti obilazak ostalih vodopada.

Kurtulski (Stara Planina)

Vodopadi Toplodolskog sliva

Najviše vodopada se nalazi u slivu Toplodolske reke,mada ne zaostaju ni vodopadi Arbinja tj. Dojkinaške reke i njenih pritoka. Kada iz pravca Niša ka Pirotu, prodjete Sićevacku klisuru, za 30-tak kilometara sa leve strane imaćete skretanje za Knjaževac i Temsku.Skrenite levo i odmah ponovo levo.Asfaltni put će vas za7-8km dovesti do sela Temska.Tu u selu odmah posle prodavnice i kafane skrenite desno mada ćete i sami uočiti Natpise ”topli do” i ”Manastir sv.Djordje” Put je u pocetku u lošijem stanju da bi kasnije ponovo postao potpuno asfaltiran i odlican za vožnju bilo kojim putničkim automobilom.. Krećući se ovim putem veoma brzo sa desne strane pojaviće se manastir sv.Djordja.Za manje od dva kilometra posle manastira svu pažnju posvetite desnoj strani puta jer se tu krije prvi vodopad.Nalazi se na samo 50-tak metara od asflatnog puta ali je ipak dobro skriven.Inaće to je ne tako visok vodopad ali je veoma lep i neobican.Tanak mlaz vode Bukovačkog potoka pada pravo na jednu stenu sa koje voda pršti na sve strane i pravi pravu vodenu lepezu.Na dnu vodopada je i kamena kadica prošarana raznim bojama

karakterističnim za čitav ovaj predeo Toplodolskog sliva koga još nazivazuju i kanjonom Kolorada zbog svog kolorita crvene boje koji preovladjuje svuda.Odatle krenite dalje istim putem ka Toplom Dolu.Putovanje je pravo uživanje.Put je asfaltiran do centra sela a prizori koji slede na putu ka selu neće vas ostaviti ravnodušnim.Ukoliko dolazite putničkim autom preporuka je da isti ostavite u selu Topli Do jer je tu i kraj asfalta.Samo ako ste terenskim autom, možete nastaviti dalje.Nastavak sledi desnom stranom toplodolske reke.Krećući se ovim makadamskim putem prvo skretanje desno sa glavnog puta vodi ka Gornjem Piljskom vodopadu 43°19'31.75" N 22°43'28.88"E.Terenskim vozilo sigurno prolazite do samog vrha Pilja: Na samom vrhu na mestu gde prolazite pored vertikalnih stena Pilja samo stotinak metara napred sa desne strane nailazite na Lisevski potok a samo nekoliko desetina metara poludesno čeka vas vodopad koji je visok 30 metara.Ako biste dalje nastavili ovim putem on bi vas odveo na područje Krvavih Bara i Bratkove strane.Medjutim ako ste džipom preporuka je da se vratite nazad u dolinu Toplodolske reke i nastavite dalje ka Donjem Piljskom vodopadu.Znači kada se ponovo nadjete na putu kojim ste dosli iz sela Topli do,nastavite dalje i na sledećem skretanju ponovo desno skrenite i tu ostavite terenca jer dalje se neće moći voda je u potpunosti razorila i odnela put(proleće 2010).Dalje krećete pešice i na prvom mestu gde porušeni put prelazi preko vode tj.potoka skrenite desno i pratite tok potoka koji vas nepogrešivo vodi do vodopada koji je medju najvećima u Srbiji ako ne i najveći. 64m visine kaskadnog tipa.nalazi se na : 43° 19' 46.43"N 22° 43' 19.25"E i 1140 nadmorske visine.Sve vreme hoda ka vodopadu iznad vas se pruža pogled na ogromu stenu tj vrh.Pilj u samom podnožju stene se nalazi i vodopad.Prizor na vodopadu je prosto nemoguće komentarisati,treba se naći ispod njega i to doziveti.Jednom rečju prelepo.Vratite se na put gde ste skrenuli ka ovom vodopadu,ovoga puta vozite dok vam to konfiguracija puta tj terena dozvoljava jer su na proleće 2010 velike vode nastale usled otapanja snegova bukvalno preorale ovaj put.Tamo gde ostavite auto nastavite dalje istim putem sve dok ne naidjete na drveni most preko Studeničke reke desne pritoke Javorske reke.Po prelasku preko mosta imate dve alternative.Prva je da skrenete desno i nastavite tokom studeničke reke.Put je dosta zarastao u rastinje i korov ali se ipak nazire i moguće je kretati se ovim uzanim putem koji će vas posle 2-3kilometra pešačenja dovesti do vodopada ”Vurnja” 43° 20' 35.76" N 22° 45' 35.07" E Pre i posle vodopada imate manje i veće slapove skoro na celom potezu Studeničke reke.Druga alternativa je da po prelasku drvenog mosta skrenete levo.U zavisnosti od godišnjeg doba pešačka staza je manje ili više vidljiva.Stazom koja vas vodi ponekada livadom,ponekada samom dolinom Javorske reke. Prvo ćete stići na Krmosljki potok: 43° 21' 49.46"N 22° 44' 00.24"E na kome se nalaze dva lepa vodopada zvana Krmoljski vodopadi..Nekih 700 metara od samog ušća Krmoljskog potoka u Javorsku reku nalazi se prelep Kurtolski vodopad sa 27 metara visine i manjim donjim vodopadom od nekih 6-7 metara.na nadmorskoj visini od 1050metara.Da bi do njih došli krenite levom stranom od Krmoljskih vodopada i nepogrešivo stižete u ušće Kurtolskog potoka u Krmoljski.Put vas u letnjem periodu do ušća vodi kroz veoma gusto rastinje ali je to jedini način da stignete do cilja.Desnom stranom od ušća Kurtulskog potoka u Krmoljski na samo stotinak metara dolazite u podnožje donjeg Kurtulskog vodopada: 43° 21' 52.33"N 22° 44' 22.54"E Sa te pozicije ne možete ni videti Kurtulski vodopad,iako je samo desetak metara iznad,već ćete morati da se vratite nazad i u širem luku zaobidjete donji vodopad i krenete uzbrdo ka velikom vodopadu.Njega možete videti i slikati samo sa stena jer silazak u podnožje zahteva najmanje 30 metara kanapa i veliki oprez pri spustu po klizavim

stenama.Lično sam se spustio da samog vodopada pomoću kanapa i doživljaj je bio nezaboravan. Povratak istim putem do Javorke reke i dalje nastavak puta ka sledećem potoku.Ponovo sa desne strane nailazite na Čunguljski potok gde skoro na samom učću imate mali ali prelep donji Čunguljski vodopad koji bi mogli da nazovemo vodoskok,jer voda svom silinom udara u stenu i na kratko ponovo se vraća unazad praveći vodoskok.Produžite dalje istim potokom i doći ćete do Čunguljskog vodopada od 42 metara visine.Nalazi se na 1150 metara nadmorske visine sa koordinatama: 43° 22' 16.90" N 22° 43' 52.90"E Sva voda ovog vodopada pada i preliva se preko jedne ogromne stene.Prelep prizor i mesto gde se možete odmoriti i spremiti za povratak. Napominjem da je obilazak svih ovih vodopada moguć u jednom danu samo pod uslovom da imate terensko vozilo.Ukoliko dolazite putničkim automobilom za sve ove obilaske trebaće vam dva dana.Zato preporučujem da pronadjete prenoćište u selu Topli Do ili ako nosite kampersku opremu možete prenoćiti bilo gde na ovim prostorima i sutradan nastaviti obilazak ostalih vodopada.

Tri Kladenca (Stara Planina)

    Za ovaj vodopad se može reći da je zaista do 2010godine bio skoro nepoznat široj javnosti Srbije.Ja sam ga pronašao i fotografisao u maju mesecu uz veliku i svesrdnu pomoć gospodina Ilije iz sela Dojkinci. To je vodopad na najvećoj nadmorskoj visini u Srbiji (1645mnv) inače se nalazi na Dojkinačkoj reci koja na samo 250 mnv. Iznad vodopada izvire iz istoimenog vrela ”Tri Kladenca” na Staroplaniskom vrhu Kopren (1963mnv.) Dolazak do njega je moguć iz dva pravca.Prvi je da nastavite tokom Dojkinačke reke kuda ste već prošli i videli predhodne vodopade. Drugi pravac je ako izlazite na vrh Kopren sa neke druge strane onda se od vrela’Tri Kladenca ” krene desno kroz kleku ali da se naglo skreće ka četinarskoj šumi.Kada udjete u šumu potražite običan zemljani put ili je višlje ili nize od vašeg ulaska u šumu.Kada ga pronadjete krenite nekih stotinak metara putem i skrenite pod oštrim uglov levo niz padine ali sve vreme vodeći računa o konfiguraciji terena jer se kroz šumu nazire druga strana Dojkinačke reke sa vaše leve strane.Pratite je i blago skrećite levo ka samoj reci.Od šumskog puta gde ste

skrenuli od prilike nekoliko stotina metara nize bi trebali da izadjete u podnožje vodopada.Ako se ponovo vraćate ka izvoru tri kladenca možete istim putem nazad a možete sada i desnom stranom koja je dosta strma i u letnjem periodu gusto obrasla rastinjem.Lično sam se vratio desnom stranom jer vegetacija nije bila još potpuna.Ovo je i bliži put do izvora. Ukoliko se odlucite da dodjete do ovog vodopada iz pravca sela Dojkinci prateći tok reke sve do vodopada,imajte na umu da je to dosta zahtevna staza i da u jednom pravcu imate oko 15 km od sela Dojkinci do vodopada.

    GPS   43° 19' 09.79" N 22° 49' 19.01"E

Piljski Donji (Stara Planina)

Vodopadi Toplodolskog sliva

Najviše vodopada se nalazi u slivu Toplodolske reke,mada ne zaostaju ni vodopadi Arbinja tj. Dojkinaške reke i njenih pritoka. Kada iz pravca Niša ka Pirotu, prodjete Sićevacku klisuru, za 30-tak kilometara sa leve strane imaćete skretanje za Knjaževac i Temsku.Skrenite levo i odmah ponovo levo.Asfaltni put će vas za7-8km dovesti do sela Temska.Tu u selu odmah posle prodavnice i kafane skrenite desno mada ćete i sami uočiti Natpise ”topli do” i ”Manastir sv.Djordje” Put je u pocetku u lošijem stanju da bi kasnije ponovo postao potpuno asfaltiran i odlican za vožnju bilo kojim putničkim automobilom.. Krećući se ovim putem veoma brzo sa desne strane pojaviće se manastir sv.Djordja.Za manje od dva kilometra posle manastira svu pažnju posvetite desnoj strani puta jer se tu krije prvi vodopad.Nalazi se na samo 50-tak metara od asflatnog puta ali je ipak dobro skriven.Inaće to je ne tako visok vodopad ali je veoma lep i neobican.Tanak mlaz vode Bukovačkog potoka pada pravo na jednu stenu sa koje voda pršti na sve strane i pravi pravu vodenu lepezu.Na dnu vodopada je i kamena kadica prošarana raznim bojama karakterističnim za čitav ovaj predeo Toplodolskog sliva koga još nazivazuju i kanjonom Kolorada zbog svog kolorita crvene boje koji preovladjuje svuda.Odatle krenite dalje istim

putem ka Toplom Dolu.Putovanje je pravo uživanje.Put je asfaltiran do centra sela a prizori koji slede na putu ka selu neće vas ostaviti ravnodušnim.Ukoliko dolazite putničkim autom preporuka je da isti ostavite u selu Topli Do jer je tu i kraj asfalta.Samo ako ste terenskim autom, možete nastaviti dalje.Nastavak sledi desnom stranom toplodolske reke.Krećući se ovim makadamskim putem prvo skretanje desno sa glavnog puta vodi ka Gornjem Piljskom vodopadu 43°19'31.75" N 22°43'28.88"E.Terenskim vozilo sigurno prolazite do samog vrha Pilja: Na samom vrhu na mestu gde prolazite pored vertikalnih stena Pilja samo stotinak metara napred sa desne strane nailazite na Lisevski potok a samo nekoliko desetina metara poludesno čeka vas vodopad koji je visok 30 metara.Ako biste dalje nastavili ovim putem on bi vas odveo na područje Krvavih Bara i Bratkove strane.Medjutim ako ste džipom preporuka je da se vratite nazad u dolinu Toplodolske reke i nastavite dalje ka Donjem Piljskom vodopadu.Znači kada se ponovo nadjete na putu kojim ste dosli iz sela Topli do,nastavite dalje i na sledećem skretanju ponovo desno skrenite i tu ostavite terenca jer dalje se neće moći voda je u potpunosti razorila i odnela put(proleće 2010).Dalje krećete pešice i na prvom mestu gde porušeni put prelazi preko vode tj.potoka skrenite desno i pratite tok potoka koji vas nepogrešivo vodi do vodopada koji je medju najvećima u Srbiji ako ne i najveći. 64m visine kaskadnog tipa.nalazi se na : 43° 19' 46.43"N 22° 43' 19.25"E i 1140 nadmorske visine.Sve vreme hoda ka vodopadu iznad vas se pruža pogled na ogromu stenu tj vrh.Pilj u samom podnožju stene se nalazi i vodopad.Prizor na vodopadu je prosto nemoguće komentarisati,treba se naći ispod njega i to doziveti.Jednom rečju prelepo.Vratite se na put gde ste skrenuli ka ovom vodopadu,ovoga puta vozite dok vam to konfiguracija puta tj terena dozvoljava jer su na proleće 2010 velike vode nastale usled otapanja snegova bukvalno preorale ovaj put.Tamo gde ostavite auto nastavite dalje istim putem sve dok ne naidjete na drveni most preko Studeničke reke desne pritoke Javorske reke.Po prelasku preko mosta imate dve alternative.Prva je da skrenete desno i nastavite tokom studeničke reke.Put je dosta zarastao u rastinje i korov ali se ipak nazire i moguće je kretati se ovim uzanim putem koji će vas posle 2-3kilometra pešačenja dovesti do vodopada ”Vurnja” 43° 20' 35.76" N 22° 45' 35.07" E Pre i posle vodopada imate manje i veće slapove skoro na celom potezu Studeničke reke.Druga alternativa je da po prelasku drvenog mosta skrenete levo.U zavisnosti od godišnjeg doba pešačka staza je manje ili više vidljiva.Stazom koja vas vodi ponekada livadom,ponekada samom dolinom Javorske reke. Prvo ćete stići na Krmosljki potok: 43° 21' 49.46"N 22° 44' 00.24"E na kome se nalaze dva lepa vodopada zvana Krmoljski vodopadi..Nekih 700 metara od samog ušća Krmoljskog potoka u Javorsku reku nalazi se prelep Kurtolski vodopad sa 27 metara visine i manjim donjim vodopadom od nekih 6-7 metara.na nadmorskoj visini od 1050metara.Da bi do njih došli krenite levom stranom od Krmoljskih vodopada i nepogrešivo stižete u ušće Kurtolskog potoka u Krmoljski.Put vas u letnjem periodu do ušća vodi kroz veoma gusto rastinje ali je to jedini način da stignete do cilja.Desnom stranom od ušća Kurtulskog potoka u Krmoljski na samo stotinak metara dolazite u podnožje donjeg Kurtulskog vodopada: 43° 21' 52.33"N 22° 44' 22.54"E Sa te pozicije ne možete ni videti Kurtulski vodopad,iako je samo desetak metara iznad,već ćete morati da se vratite nazad i u širem luku zaobidjete donji vodopad i krenete uzbrdo ka velikom vodopadu.Njega možete videti i slikati samo sa stena jer silazak u podnožje zahteva najmanje 30 metara kanapa i veliki oprez pri spustu po klizavim stenama.Lično sam se spustio da samog vodopada pomoću kanapa i doživljaj je bio nezaboravan. Povratak istim putem do Javorke reke i dalje nastavak puta ka sledećem

potoku.Ponovo sa desne strane nailazite na Čunguljski potok gde skoro na samom učću imate mali ali prelep donji Čunguljski vodopad koji bi mogli da nazovemo vodoskok,jer voda svom silinom udara u stenu i na kratko ponovo se vraća unazad praveći vodoskok.Produžite dalje istim potokom i doći ćete do Čunguljskog vodopada od 42 metara visine.Nalazi se na 1150 metara nadmorske visine sa koordinatama: 43° 22' 16.90" N 22° 43' 52.90"E Sva voda ovog vodopada pada i preliva se preko jedne ogromne stene.Prelep prizor i mesto gde se možete odmoriti i spremiti za povratak. Napominjem da je obilazak svih ovih vodopada moguć u jednom danu samo pod uslovom da imate terensko vozilo.Ukoliko dolazite putničkim automobilom za sve ove obilaske trebaće vam dva dana.Zato preporučujem da pronadjete prenoćište u selu Topli Do ili ako nosite kampersku opremu možete prenoćiti bilo gde na ovim prostorima i sutradan nastaviti obilazak ostalih vodopada.

Piljski Gornji (Stara Planina)

Vodopadi Toplodolskog sliva

Najviše vodopada se nalazi u slivu Toplodolske reke,mada ne zaostaju ni vodopadi Arbinja tj. Dojkinaške reke i njenih pritoka. Kada iz pravca Niša ka Pirotu, prodjete Sićevacku klisuru, za 30-tak kilometara sa leve strane imaćete skretanje za Knjaževac i Temsku.Skrenite levo i odmah ponovo levo.Asfaltni put će vas za7-8km dovesti do sela Temska.Tu u selu odmah posle prodavnice i kafane skrenite desno mada ćete i sami uočiti Natpise ”topli do” i ”Manastir sv.Djordje” Put je u pocetku u lošijem stanju da bi kasnije ponovo postao potpuno asfaltiran i odlican za vožnju bilo kojim putničkim automobilom.. Krećući se ovim putem veoma brzo sa desne strane pojaviće se manastir sv.Djordja.Za manje od dva kilometra posle manastira svu pažnju posvetite desnoj strani puta jer se tu krije prvi vodopad.Nalazi se na samo 50-tak metara od asflatnog puta ali je ipak dobro skriven.Inaće to je ne tako visok vodopad ali je veoma lep i neobican.Tanak mlaz vode Bukovačkog potoka pada pravo na jednu stenu sa koje voda pršti na sve strane i pravi

pravu vodenu lepezu.Na dnu vodopada je i kamena kadica prošarana raznim bojama karakterističnim za čitav ovaj predeo Toplodolskog sliva koga još nazivazuju i kanjonom Kolorada zbog svog kolorita crvene boje koji preovladjuje svuda.Odatle krenite dalje istim putem ka Toplom Dolu.Putovanje je pravo uživanje.Put je asfaltiran do centra sela a prizori koji slede na putu ka selu neće vas ostaviti ravnodušnim.Ukoliko dolazite putničkim autom preporuka je da isti ostavite u selu Topli Do jer je tu i kraj asfalta.Samo ako ste terenskim autom, možete nastaviti dalje.Nastavak sledi desnom stranom toplodolske reke.Krećući se ovim makadamskim putem prvo skretanje desno sa glavnog puta vodi ka Gornjem Piljskom vodopadu 43°19'31.75" N 22°43'28.88"E.Terenskim vozilo sigurno prolazite do samog vrha Pilja: Na samom vrhu na mestu gde prolazite pored vertikalnih stena Pilja samo stotinak metara napred sa desne strane nailazite na Lisevski potok a samo nekoliko desetina metara poludesno čeka vas vodopad koji je visok 30 metara.Ako biste dalje nastavili ovim putem on bi vas odveo na područje Krvavih Bara i Bratkove strane.Medjutim ako ste džipom preporuka je da se vratite nazad u dolinu Toplodolske reke i nastavite dalje ka Donjem Piljskom vodopadu.Znači kada se ponovo nadjete na putu kojim ste dosli iz sela Topli do,nastavite dalje i na sledećem skretanju ponovo desno skrenite i tu ostavite terenca jer dalje se neće moći voda je u potpunosti razorila i odnela put(proleće 2010).Dalje krećete pešice i na prvom mestu gde porušeni put prelazi preko vode tj.potoka skrenite desno i pratite tok potoka koji vas nepogrešivo vodi do vodopada koji je medju najvećima u Srbiji ako ne i najveći. 64m visine kaskadnog tipa.nalazi se na : 43° 19' 46.43"N 22° 43' 19.25"E i 1140 nadmorske visine.Sve vreme hoda ka vodopadu iznad vas se pruža pogled na ogromu stenu tj vrh.Pilj u samom podnožju stene se nalazi i vodopad.Prizor na vodopadu je prosto nemoguće komentarisati,treba se naći ispod njega i to doziveti.Jednom rečju prelepo.Vratite se na put gde ste skrenuli ka ovom vodopadu,ovoga puta vozite dok vam to konfiguracija puta tj terena dozvoljava jer su na proleće 2010 velike vode nastale usled otapanja snegova bukvalno preorale ovaj put.Tamo gde ostavite auto nastavite dalje istim putem sve dok ne naidjete na drveni most preko Studeničke reke desne pritoke Javorske reke.Po prelasku preko mosta imate dve alternative.Prva je da skrenete desno i nastavite tokom studeničke reke.Put je dosta zarastao u rastinje i korov ali se ipak nazire i moguće je kretati se ovim uzanim putem koji će vas posle 2-3kilometra pešačenja dovesti do vodopada ”Vurnja” 43° 20' 35.76" N 22° 45' 35.07" E Pre i posle vodopada imate manje i veće slapove skoro na celom potezu Studeničke reke.Druga alternativa je da po prelasku drvenog mosta skrenete levo.U zavisnosti od godišnjeg doba pešačka staza je manje ili više vidljiva.Stazom koja vas vodi ponekada livadom,ponekada samom dolinom Javorske reke. Prvo ćete stići na Krmosljki potok: 43° 21' 49.46"N 22° 44' 00.24"E na kome se nalaze dva lepa vodopada zvana Krmoljski vodopadi..Nekih 700 metara od samog ušća Krmoljskog potoka u Javorsku reku nalazi se prelep Kurtolski vodopad sa 27 metara visine i manjim donjim vodopadom od nekih 6-7 metara.na nadmorskoj visini od 1050metara.Da bi do njih došli krenite levom stranom od Krmoljskih vodopada i nepogrešivo stižete u ušće Kurtolskog potoka u Krmoljski.Put vas u letnjem periodu do ušća vodi kroz veoma gusto rastinje ali je to jedini način da stignete do cilja.Desnom stranom od ušća Kurtulskog potoka u Krmoljski na samo stotinak metara dolazite u podnožje donjeg Kurtulskog vodopada: 43° 21' 52.33"N 22° 44' 22.54"E Sa te pozicije ne možete ni videti Kurtulski vodopad,iako je samo desetak metara iznad,već ćete morati da se vratite nazad i u širem luku zaobidjete donji vodopad i krenete uzbrdo ka velikom vodopadu.Njega možete videti i slikati samo sa stena jer silazak

u podnožje zahteva najmanje 30 metara kanapa i veliki oprez pri spustu po klizavim stenama.Lično sam se spustio da samog vodopada pomoću kanapa i doživljaj je bio nezaboravan. Povratak istim putem do Javorke reke i dalje nastavak puta ka sledećem potoku.Ponovo sa desne strane nailazite na Čunguljski potok gde skoro na samom učću imate mali ali prelep donji Čunguljski vodopad koji bi mogli da nazovemo vodoskok,jer voda svom silinom udara u stenu i na kratko ponovo se vraća unazad praveći vodoskok.Produžite dalje istim potokom i doći ćete do Čunguljskog vodopada od 42 metara visine.Nalazi se na 1150 metara nadmorske visine sa koordinatama: 43° 22' 16.90" N 22° 43' 52.90"E Sva voda ovog vodopada pada i preliva se preko jedne ogromne stene.Prelep prizor i mesto gde se možete odmoriti i spremiti za povratak. Napominjem da je obilazak svih ovih vodopada moguć u jednom danu samo pod uslovom da imate terensko vozilo.Ukoliko dolazite putničkim automobilom za sve ove obilaske trebaće vam dva dana.Zato preporučujem da pronadjete prenoćište u selu Topli Do ili ako nosite kampersku opremu možete prenoćiti bilo gde na ovim prostorima i sutradan nastaviti obilazak ostalih vodopada.

Tupavica (Stara Planina)

  Nalazi se na 5 kilometara i 400 metara od sela Dojkinci na nadmorskoj visini od oko 1015.Iz sela Dojkinci krenite ili terencem ili pešice putem koji prati tok Dojkinačke reke.Na putu ka vodopadu preći ćete 4 mosta koji nisu mostovi na Djokinačkoj reci već raznih potoka koji su pritoke Dojkinačke reke.Kada nakon 5km predjete  preko betonskog mosta po prvi put preko Dojkinačke reke,nastavite jos 400 metara putem i tu na velikoj krivini predjite preko malenog drvenog mostića i odmah nakon prelaska ugledaćete potok koji se uliva u Dojkinačku reku samo 50 metara uz potok stizete na vodopad.Tupavica vazi za jedan od najlepših vodopada Srbije,prosudite sami.

GPS   43° 16' 08.11" N 22° 46' 13.23"E

 

Vurnja ( Stara Planina)

Vodopadi Toplodolskog sliva

Najviše vodopada se nalazi u slivu Toplodolske reke,mada ne zaostaju ni vodopadi Arbinja tj. Dojkinaške reke i njenih pritoka. Kada iz pravca Niša ka Pirotu, prodjete Sićevacku klisuru, za 30-tak kilometara sa leve strane imaćete skretanje za Knjaževac i Temsku.Skrenite levo i odmah ponovo levo.Asfaltni put će vas za7-8km dovesti do sela Temska.Tu u selu odmah posle prodavnice i kafane skrenite desno mada ćete i sami uočiti Natpise ”topli do” i ”Manastir sv.Djordje” Put je u pocetku u lošijem stanju da bi kasnije ponovo postao potpuno asfaltiran i odlican za vožnju bilo kojim putničkim automobilom.. Krećući se ovim putem veoma brzo sa desne strane pojaviće se manastir sv.Djordja.Za manje od dva kilometra posle manastira svu pažnju posvetite desnoj strani puta jer se tu krije prvi vodopad.Nalazi se na samo 50-tak metara od asflatnog puta ali je ipak dobro skriven.Inaće to je ne tako visok vodopad ali je veoma lep i neobican.Tanak mlaz vode Bukovačkog potoka pada pravo na jednu stenu sa koje voda pršti na sve strane i pravi pravu vodenu lepezu.Na dnu vodopada je i kamena kadica prošarana raznim bojama karakterističnim za čitav ovaj predeo Toplodolskog sliva koga još nazivazuju i kanjonom Kolorada zbog svog kolorita crvene boje koji preovladjuje svuda.Odatle krenite dalje istim putem ka Toplom Dolu.Putovanje je pravo uživanje.Put je asfaltiran do centra sela a prizori koji slede na putu ka selu neće vas ostaviti ravnodušnim.Ukoliko dolazite putničkim autom preporuka je da isti ostavite u selu Topli Do jer je tu i kraj asfalta.Samo ako ste terenskim autom, možete nastaviti dalje.Nastavak sledi desnom stranom toplodolske reke.Krećući se ovim makadamskim putem prvo skretanje desno sa glavnog puta vodi ka Gornjem Piljskom vodopadu 43°19'31.75" N 22°43'28.88"E.Terenskim vozilo sigurno prolazite do samog vrha Pilja: Na samom vrhu na mestu gde prolazite pored vertikalnih stena Pilja samo stotinak metara napred sa desne strane nailazite na Lisevski potok a samo

nekoliko desetina metara poludesno čeka vas vodopad koji je visok 30 metara.Ako biste dalje nastavili ovim putem on bi vas odveo na područje Krvavih Bara i Bratkove strane.Medjutim ako ste džipom preporuka je da se vratite nazad u dolinu Toplodolske reke i nastavite dalje ka Donjem Piljskom vodopadu.Znači kada se ponovo nadjete na putu kojim ste dosli iz sela Topli do,nastavite dalje i na sledećem skretanju ponovo desno skrenite i tu ostavite terenca jer dalje se neće moći voda je u potpunosti razorila i odnela put(proleće 2010).Dalje krećete pešice i na prvom mestu gde porušeni put prelazi preko vode tj.potoka skrenite desno i pratite tok potoka koji vas nepogrešivo vodi do vodopada koji je medju najvećima u Srbiji ako ne i najveći. 64m visine kaskadnog tipa.nalazi se na : 43° 19' 46.43"N 22° 43' 19.25"E i 1140 nadmorske visine.Sve vreme hoda ka vodopadu iznad vas se pruža pogled na ogromu stenu tj vrh.Pilj u samom podnožju stene se nalazi i vodopad.Prizor na vodopadu je prosto nemoguće komentarisati,treba se naći ispod njega i to doziveti.Jednom rečju prelepo.Vratite se na put gde ste skrenuli ka ovom vodopadu,ovoga puta vozite dok vam to konfiguracija puta tj terena dozvoljava jer su na proleće 2010 velike vode nastale usled otapanja snegova bukvalno preorale ovaj put.Tamo gde ostavite auto nastavite dalje istim putem sve dok ne naidjete na drveni most preko Studeničke reke desne pritoke Javorske reke.Po prelasku preko mosta imate dve alternative.Prva je da skrenete desno i nastavite tokom studeničke reke.Put je dosta zarastao u rastinje i korov ali se ipak nazire i moguće je kretati se ovim uzanim putem koji će vas posle 2-3kilometra pešačenja dovesti do vodopada ”Vurnja” 43° 20' 35.76" N 22° 45' 35.07" E Pre i posle vodopada imate manje i veće slapove skoro na celom potezu Studeničke reke.Druga alternativa je da po prelasku drvenog mosta skrenete levo.U zavisnosti od godišnjeg doba pešačka staza je manje ili više vidljiva.Stazom koja vas vodi ponekada livadom,ponekada samom dolinom Javorske reke. Prvo ćete stići na Krmosljki potok: 43° 21' 49.46"N 22° 44' 00.24"E na kome se nalaze dva lepa vodopada zvana Krmoljski vodopadi..Nekih 700 metara od samog ušća Krmoljskog potoka u Javorsku reku nalazi se prelep Kurtolski vodopad sa 27 metara visine i manjim donjim vodopadom od nekih 6-7 metara.na nadmorskoj visini od 1050metara.Da bi do njih došli krenite levom stranom od Krmoljskih vodopada i nepogrešivo stižete u ušće Kurtolskog potoka u Krmoljski.Put vas u letnjem periodu do ušća vodi kroz veoma gusto rastinje ali je to jedini način da stignete do cilja.Desnom stranom od ušća Kurtulskog potoka u Krmoljski na samo stotinak metara dolazite u podnožje donjeg Kurtulskog vodopada: 43° 21' 52.33"N 22° 44' 22.54"E Sa te pozicije ne možete ni videti Kurtulski vodopad,iako je samo desetak metara iznad,već ćete morati da se vratite nazad i u širem luku zaobidjete donji vodopad i krenete uzbrdo ka velikom vodopadu.Njega možete videti i slikati samo sa stena jer silazak u podnožje zahteva najmanje 30 metara kanapa i veliki oprez pri spustu po klizavim stenama.Lično sam se spustio da samog vodopada pomoću kanapa i doživljaj je bio nezaboravan. Povratak istim putem do Javorke reke i dalje nastavak puta ka sledećem potoku.Ponovo sa desne strane nailazite na Čunguljski potok gde skoro na samom učću imate mali ali prelep donji Čunguljski vodopad koji bi mogli da nazovemo vodoskok,jer voda svom silinom udara u stenu i na kratko ponovo se vraća unazad praveći vodoskok.Produžite dalje istim potokom i doći ćete do Čunguljskog vodopada od 42 metara visine.Nalazi se na 1150 metara nadmorske visine sa koordinatama: 43° 22' 16.90" N 22° 43' 52.90"E Sva voda ovog vodopada pada i preliva se preko jedne ogromne stene.Prelep prizor i mesto gde se možete odmoriti i spremiti za povratak. Napominjem da je obilazak svih ovih vodopada moguć u jednom danu samo pod uslovom da imate terensko

vozilo.Ukoliko dolazite putničkim automobilom za sve ove obilaske trebaće vam dva dana.Zato preporučujem da pronadjete prenoćište u selu Topli Do ili ako nosite kampersku opremu možete prenoćiti bilo gde na ovim prostorima i sutradan nastaviti obilazak ostalih vodopada.

Bela (Stara Planina)

Selo Bela se nalazi u blizini Zavojskog jezera.Kada iz Pirota krenete ka zavojskom jezeru,vozite samo pravo do jedne raskrsnice na kojoj postoje oznake.Levo je selo Pokrivenik desno novim asfaltnim putem skrenite ka selu Bela.Držite se ovog asfaltnog puta sve do mosta na zavojskom jezeru gde asfalt i prestaje.Predjite most i nastavite dalje makadamom do sledeće rasksnice gde ćete imati tri putokaza.Levo je put za Gostušu i V.Lukanje a desno je put za selo Bela.Skrenite desno.To je jedini put do sela koji je veoma strm i uzan.Na samom ulazu u selo sa vaše leve strane ugledaćete ove interesantne izvore.Izvor se nalazi na samo nekoliko metara iznad vodopada i uvek je bogat vodom.

  GPS 43°13'56.75" N 22°43'9.89" E

Jarišor (Stara Planina)

  Posle Draganovog vira nastavljate dalje Dojkinačkom rekom.Posle prelaska betonskog mosta na Dojkinačkoj reci (ne računajuci most na levoj pritoci) nakon 500 metara naići ćete na urušenu kamenu zgradu.Produžite dalje i nakon 300 metara naići ćete na još jednu zgradu u boljem stanju.To je takozvana ’Šumaska kuća’ gde su boravili radnici šumskog gazdinstva..Nastavite dalje još nekoliko stotina metara prateći tok leve strane Dojkinačke reke i naići ćete na potok koji se sa malim vodopadom uliva u reku.Sada krenite ovim potokom uzvodno.Uspon je veoma strm ali samo nakon 300 metara naići ćete na ovaj vertikalni vodopad od 10-tak metara.Nalazi se na 1372 mnv.Iznad njega postoje jos dva malo manja vodopada(slapa) ali je veoma strmo i teško zaobići ovaj vodopad.

Krajinci (Stara Planina)

  Kada od Pirota krenete ka Rsovcima,Visočkoj Ržani,Dojkincima....I kada na 12-tom kilometru od Pirota na vrhu sa desne strane prodjete pored planinarskog doma.Onda nastavite još nekih3-4 kilometara do velike lakat krivine sa koje puca pogled prema Bugarskoj.Tu se zaustavite malo pre krivine,videćete makadamski put sa desne strane.Ostavite auto na tom putu a vi krenite još desetak metara niz put i tu naglo skrenite

u šumu.Krećite se potpuno vertikalno naniže sve dok ne naidjete na potok.U zavisnosti gde ste se spustili naći ćete se ispod ili iznad vodopada.Sam vodopad je u ataru sela Krajinci(selo pre Rsovaca) nastao je velikim tektonskim poremećajem.Tri četiri ogromne stene oslonjene jedna na drugu i zaglavljene u malom kanjonu izgledaju velicanstveno,kao da ih je neko doneo i spustio tu.

Slapovi Arbinja (Stara Planina)

   Od sela Dojkinci pa nadalje nekih 15 kilometara rečnog toka.Ulazite,nesumljivo u najlepši rečni tok u Srbiji.Toliko slapova i vodopada ne poseduje ni jedna reka u Srbiji.Prošetati ovim tokom pravo je uzivanje.Čitavim tokom voda žuri, leti preko prelepih stena.Sad je širokog toka, nakon stotinak metara već se suzava u korito širine jedva jednog metra, varijacijama nikad kraja. Polovina puta je prohodna i običnim autom,dok dalje ka Koprenu morate imati dzip.Mada i njega morate na kraju ostaviti ako zelite krenuti dalje prema samom vrelu (Tri Kladenca)Najveći vodopad na samoj Dojkinačkoj reci je Draganov vir sa nekoliko metara visine ali ni ostali slapovi vas neće ostaviti ravnodušnim. Na ovim fotografijama vidite samo deo te lepote, ako dodjete i prošetate ovuda nećete se pokajati, posebno u letnjem periodu.