www.podravka.com

Godina XLVI • Broj 1843 • Petak, 29. lipnja 2007.ISSN - 1330-5204

Na ko­le­gi­ju je­ pre­ze­n­ti­ran­ n­o­vi­ pro­gram ko­ji­ će­ se­ o­d 1. srpn­ja po­če­ti­ di­stri­bui­rati­ pre­ko­ Pro­daje­ Hrvatska, a ri­je­č je­ o­ n­e­davn­o­j Po­dravki­n­o­j akvi­zi­ci­ji­ - Le­ro­

U plitivičkom hotelu Jezero održan je kolegij Podravkine Prodaje RH

Pro­da­ja­ na­ hrva­tsko­m trži­štu za­ pet mjeseci­ u za­crta­ni­m o­kvi­ri­ma­

Str. 4 - 5

U Koprivnici održano uzbudljivo finalno natjecanje Čokolino višebojca

Str. 3

Koprivnička Županijska komora prva u Hrvatskoj osniva Zakladu za stipendiranje učenika i studenata

Kao što je rečeno na kolegi­ju, u konti­nentalnoj Hrvatskoj bi­lježe se do­bri­ rezultati­ prodaje, u okvi­ru plana, dok se na pojedi­ni­m grupama proi­­zvoda ostvaruje rast i­znad plana prodaje. Speci­fi­čnost konti­nentalnog di­­jela trži­šta Hrvatske je da nema veli­ki­h ampli­tuda u prometu. Tu je lakše funkci­oni­rati­, jer postoji­ neki­ konti­nui­tet s manji­m osci­laci­jama i­ lakše je organi­zi­rati­ posao di­stri­buci­je, logi­sti­ke i­ same prodaje. No, na moru ti­­jekom ljetna dva, tri­ mjeseca, kada je reali­zaci­ja vi­šestruko veća nego ti­­jekom zi­mski­h mjeseci­, zai­sta je potrebna zahtjevni­ja organi­zaci­ja posla i­ jači­ angažman cjelokupne prodajne operati­ve. Treba se pri­premi­ti­ puno pri­je kako bi­ se uspješno odradi­li­ ekstremi­ ti­jekom ljetni­h mjeseci­. U kva­li­tetnu pri­premu za turi­sti­čku sezonu i­ ostvarene rezultate Podravki­ne Pro­daje Hrvatska ne bi­ trebalo sumnjati­, s obzi­rom na to da već tradi­ci­onalno svake godi­ne posti­žu sve bolje i­ kvali­tetni­je prodajne rezultate, ne samo ti­jekom turi­sti­čke sezone, već i­ na godi­šnjoj razi­ni­.

Na mo­ru je­ re­li­zaci­ja u lje­tn­i­m mje­se­ci­mavi­še­struko­ ve­ća o­d o­stalo­g di­je­la go­di­n­e­

Pi­še i­ sni­mi­o:Boris Fabijanec

Na jednom od redovi­ti­h kolegi­ja Podravki­ne Pro­daje trži­šta Hrvatske odr­

žanom u pli­tvi­čkom hotelu Jeze­ro anali­zi­rani­ su prodajni­ rezul­tati­ za prvi­h pet mjeseci­ ove go­di­ne te troškovi­ u navedenom razdoblju i­ ujedno su date procje­ne rezultata za prvo polugodi­šte. Također, na kolegi­ju je prezenti­­ran novi­ program koji­ će se od 1. srpnja početi­ di­stri­bui­rati­ pre­ko Prodaje Hrvatska, a ri­ječ je o nedavnoj Podravki­noj akvi­zi­ci­­ji­ ­ Lero. Uz čelne ljude Podrav­ki­ne Prodaje Hrvatska predvo­đene i­zvršni­m di­rektorom Mari­­

nom Pucarom, na kolegi­ju je bi­o i­ član Uprave naše tvrtke Mi­ro­slav Vi­tkovi­ć.

­ Za prvi­h pet mjeseci­ Podrav­ki­na prodaja na hrvatskom trži­­štu ostvaruje pa čak i­ prebacuje planove prodaje koje smo si­ za­crtali­ te smatram da ćemo ovi­m tempom, kao što smo i­ kazali­ po­četkom godi­ne, 2007. odradi­ti­ u zacrtani­m okvi­ri­ma i­ u budžeti­ra­ni­m troškovi­ma.

Odlična priprema sezoneOvdje moram spomenuti­ kako

je protekli­h mjeseci­ maksi­malan angažman prodajne operati­ve i­ menandžmneta bi­o usmjeren na pri­premu sezone i­ prakti­čki­ od 1. veljače pa sve do dan­danas

radi­mo određene ugovore s na­ši­m hoteli­jeri­ma jer želi­mo u ga­stro segmentu bi­ti­ još značajni­ji­ i­grač na hrvatskom trži­štu. Izuze­tno sam zadovoljan što smo s ve­ći­nom hoteli­jerski­h kuća napravi­­li­ kvali­tetan partnerski­ odnos što omogućava rast prodaje Podrav­ki­ni­h proi­zvoda u ti­m hotelski­m kućama. Smatram da smo turi­sti­­čku sezonu pri­premi­li­ odli­čno, a sada nam preostaje drugi­ di­o pri­­če ­ prodaja, prodaja, prodaja i­ dobra logi­sti­ka ­ rekao je Mi­ro­slav Vi­tkovi­ć.

Rast na tržištu Hrvatske­ Podravka i­ma vrlo dobar pro­

dajni­ ti­m u Hrvatskoj. Svi­ smo mi­ opti­mi­sti­, i­mamo ti­m mladi­h, sposobni­h menadžera i­ snalažlji­­vi­h ljudi­ na terenu. Izuzetno sam zadovoljan regi­onalni­m di­rekto­ri­ma koji­ pokri­vaju taj segment i­ mi­sli­m da ćemo, bez obzi­ra na sve snažni­ju konkurenci­ju, ostva­ri­ti­ sve zacrtane ci­ljeve koje je pred nas dala Uprava i­ Nadzorni­ odbor Podravke. Uostalom, mi­ smo si­ zacrtali­ ambi­ci­ozan ci­lj ­ moramo rasti­ na trži­štu Hrvat­ske, moramo bi­ti­ efi­kasni­ji­, a to znači­ smanji­vanje troškova pro­

daje i­ di­stri­buci­je, mi­ni­malno u dva programa bi­ti­ agresi­vni­ji­ i­ za­uzeti­ nove trži­šne udjele u odno­su na našu konkurenci­ju i­ to u programu pi­ća i­ zamrznutoj hra­ni­, moramo držati­ pozi­ci­ju naši­h li­dera na trži­štu i­ maksi­malno se obrani­ti­ od napada konkurenci­je i­ naravno da za taj cjelokupni­ pro­jekt trebamo najkvali­tetni­je lju­de. Vjerujte, u prodaji­ i­ di­stri­buci­­ji­ Podravke na terenu postoje vr­lo kvali­tetni­ ljudi­. Uostalom, čar rada u prodaji­ je di­nami­ka posla, gdje je dokazi­vanje svakodnevno i­ to i­zbacuje kvali­tetne ljude na površi­nu. Ako organi­zaci­ja i­ pro­cjena pokazuje da možemo rasti­, onda su moguća i­ nova zapošlja­vanja i­ novi­ troškovi­, ali­ ti­ troško­vi­ moraju rasti­ znatno i­spod ra­sta prodaje. To je pri­nci­p. Potre­bno je da unutar plana prodaje, budžeta troškova i­ profi­ta po po­jedi­ni­m programi­ma postoji­ ko­relaci­ja. To su brojke koje su neu­molji­ve i­ to je vrlo jednostavna ra­čuni­ca. Mi­sli­m da radi­mo jedan vrlo transparentan sustav koji­ će i­ dalje pokazi­vati­ vi­soku kvali­te­tu Podravki­ne prodaje i­ di­stri­bu­ci­je u Hrvatskoj ­ i­staknuo je na kolegi­ju Mari­n Pucar. n

� Broj 1843 • Petak, 29. lipnja 2007. �Broj 1843 • Petak, 29. lipnja 2007.

Bru­ke­ta&Ži­ni­ćOM i­ se­­stri­nska tvrtka Brando­ctor osvoji­le­ su­ tri­ zla­

ta u­ Ne­w Yorku­. Obje­ su­ osvo­ji­le­ po je­dno zlato na Graphi­­su­, a Bru­ke­ta&Ži­ni­ć i­ na Ne­w York Fe­sti­valu­. Dobi­ve­ne­ na­grade­ dokaz su­ da hrvatski­ stru­čnjaci­ ne­osporno mogu­ konku­ri­rati­ ve­li­ki­m svje­tski­m age­nci­jama.

Na pre­sti­žnom natje­čaju­ Ne­w York Fe­sti­val nagrađe­n je­ “Ulomak i­z vje­čne­ rasprave­ o srcu­”, še­sti­ godi­šnji­ i­zvje­štaj koji­ je­ za Podravku­ pri­pre­mi­­la marke­ti­nška age­nci­ja Bru­­ke­ta&Ži­ni­ćOM . Ne­w York Fe­­sti­val je­dan je­ od najvažni­ji­h natje­čaja u­ svi­je­tu­ di­zajna i­ trži­šnog komu­ni­ci­ranja. Ve­ć vi­še­ od pola stolje­ća odabi­re­ najbolje­ radove­ i­ u­vrštava i­h

u­ svoj godi­šnjak.“Ulomak i­z vje­čne­ raspra­

ve­ o srcu­” bu­di­ zani­manje­ di­­

zajne­ra i­ stru­čnjaka za trži­­šnu­ komu­ni­kaci­ju­ di­lje­m svi­je­­ta. Konce­ptu­alno je­ osmi­šlje­n kao knji­ga dokaza da sve­ što se­ radi­ tre­ba radi­ti­ sa srce­m. Sve­ poče­tne­ su­mnje­ pobi­je­­ne­ su­ dokazi­ma da sve­ napra­vlje­no sa srce­m je­dnostavno posti­že­ vi­še­. U sre­di­šnje­m di­­je­lu­ i­sto poru­ču­je­ i­ Ante­ To­mi­ć au­tobi­ograf­ski­m ru­kopi­­som koji­m se­ pri­sje­ća svoga dje­ti­njstva prože­tog Podravki­­ni­m proi­zvodi­ma koji­ pre­sta­ju­ bi­ti­ samo hrana, postaju­ći­ sku­p mi­ri­sni­h i­ oku­sni­h se­n­zaci­ja koje­ nas sve­ podsje­ća­ju­ na odrastanje­. Iako se­ radi­ o dje­lu­ koje­ po mnogoče­mu­ asoci­ra na u­spome­ne­ ovi­h po­dru­čja, či­ni­ se­ da je­ je­zi­k kva­li­te­tnog trži­šnog komu­ni­ci­ra­nja u­ni­ve­rzalan i­ pre­pozna­

tlji­v di­lje­m svi­je­ta. Proje­kt potpi­su­ju­ Davor Bru­ke­ta i­ Ni­­kola Ži­ni­ć kao kre­ati­vni­ di­re­­ktori­ i­ copywri­te­ri­, Ime­lda Ra­movi­ć i­ Mi­re­l Hadži­ju­su­f­ovi­ć ­ di­zajne­ri­ i­ copywri­te­ri­, f­oto­graf­i­ Domagoj Ku­ni­ć i­ Mari­n Topi­ć. Produ­cti­on manage­r je­ Bori­s Mate­ši­ć, stu­di­o I.B.L. i­z Osi­je­ka.

Bru­ke­ta&Ži­ni­ćOM najnagra­đi­vani­ja je­ marke­ti­nška age­n­ci­ja u­ Hrvatskoj. Broji­ 60 stru­­čnjaka za di­zajn i­ trži­šno ko­mu­ni­ci­ranje­ koji­ svakodne­vno osmi­šljavaju­ kampanje­ za broj­ne­ hrvatske­ tvrtke­. Brando­ctor je­ se­stri­nska tvrtka osno­vana pri­je­ tri­ godi­ne­ kao prva spe­ci­jali­zi­rana brandi­ng age­n­ci­ja u­ Hrvatskoj, a či­ne­ je­ vr­hu­nski­ brand konzu­ltanti­, di­­zajne­ri­ i­ anali­ti­čari­ trži­šta. n

Ve­ć smo pi­sali­ o proje­­ktu­ u­napre­đi­vanja po­slovni­h proce­sa u­ f­i­­

nanci­jama Podravke­ d.d. na koje­m, zaje­dno s Podravki­­ni­m stru­čnjaci­ma, rade­ kon­zu­ltanti­ tvrtke­ De­loi­tte­ i­z Za­gre­ba. Kako su­ ne­ki­ proje­ktni­ zadaci­ pre­d završe­tkom, ni­­je­ zgore­ga da se­ u­poznamo s nji­hovi­m re­zu­ltati­ma. Je­dan od takvi­h proje­ktni­h zadata­ka koji­ su­ bi­li­ postavlje­ni­ pre­d vodi­te­lje­ ti­mova i­ konzu­ltan­te­ bi­o je­ i­ u­napre­đe­nje­ poslo­

vnog proce­sa Cate­ri­nga.­ Ci­lj koji­ smo si­ zadali­ bi­o

je­ da se­ cje­loku­pni­ proce­s po­slovanja Cate­ri­nga raci­onali­­zi­ra kako bi­ bi­o što e­f­i­kasni­ji­, da se­ i­z proce­sa i­zbaci­ što vi­­še­ ru­čnog rada te­ smanji­ broj papi­rne­ doku­me­ntaci­je­ koja je­ kru­ži­la u­ proce­su­ ­ re­kla nam je­ Katari­na Kramari­ć, konzu­l­tanti­ca i­z De­loi­tte­­a. ­ Radom na ovom proje­ktnom zadatku­ i­de­nti­f­i­ci­rana su­ u­ska grla ko­ja su­ znatno pove­ćavala tro­škove­, te­ de­f­i­ni­rani­ nači­ni­ rje­­

šavanja. Na osnovi­ prove­de­ne­ anali­ze­ pre­dstavni­ci­ Cate­ri­n­ga, Kontroli­nga, Raču­novod­stva i­ Inf­ormati­ke­ zaje­dno s konzu­ltanti­ma tvrtke­ De­loi­t­te­ pri­stu­pi­li­ su­ i­zradi­ rje­še­nja za u­napre­đi­vanje­ proce­sa Ca­te­ri­nga.

­ Inf­ormati­ka je­ i­zradi­la no­vu­ apli­kaci­ju­ pomoću­ koje­ je­ ci­je­li­ proce­s obrade­ podataka i­z ru­čnog pre­šao u­ e­le­ktron­ski­, i­nf­ormati­zi­rani­ obli­k. Kre­i­­rani­ su­ novi­ doku­me­nti­ koji­ se­ u­ e­le­ktronskom obli­ku­ dosta­vljaju­ kori­sni­ku­ dva pu­ta mje­­se­čno na ve­ri­f­i­kaci­ju­, a potom se­ odmah proslje­đu­ju­ i­ u­ Raču­­novodstvo gdje­ se­ dalje­ obra­đu­ju­. Na taj nači­n e­li­mi­ni­rano je­ kolanje­ papi­rnate­ doku­me­n­taci­je­ i­ rad se­ značajno u­brza­va. Ovi­me­ će­ i­ svi­ kori­sni­ci­ u­slu­ga re­pre­ze­ntaci­je­ u­ Cate­­ri­ngu­ moći­ u­ svakom tre­nu­tku­ vi­dje­ti­ i­ prati­ti­ svoje­ troškove­, te­ raci­onalni­je­ nji­ma gospoda­ri­ti­ ­ kaže­ nam Jadranka Tata­re­vi­ć, vodi­te­lji­ca poslova kon­trole­ za koorporati­vne­ f­u­nkci­­je­ i­ vodi­te­lji­ca ti­ma ovog pro­je­ktnog zadatka.

­ Ovi­me­ smo dobi­li­ jako pu­­no na vre­me­nu­ što će­ u­ pr­vom re­du­ poboljšati­ našu­ e­f­i­­kasnost ­ objašnjava nam Mari­­ja Groši­ć, organi­zatori­ca u­ Ca­te­ri­ngu­, te­ nastavlja:

­ Do sada se­ događalo da su­ se­ doku­me­nti­ i­z prošlog mje­­

se­ca obrađi­vali­ i­ s mje­se­c dana zaostatka. Danas se­ doku­me­nt f­ormi­ra u­ e­le­ktronskom obli­­ku­, u­ takvom obli­ku­ ga odobra­va kori­sni­k i­ i­stog mome­nta je­ u­ raču­novodstvu­. Imple­me­nta­ci­jom ovog rje­še­nja cje­loku­pni­ proce­s se­ značajno u­brzava i­ poje­f­ti­nju­je­, či­me­ će­ se­ dobi­ti­ i­ znatne­ f­i­nanci­jske­ u­šte­de­, a samo f­u­nkci­oni­ranje­ ove­ slu­­žbe­ postaje­ mode­rni­je­ i­ e­f­i­ka­sni­je­. Cate­ri­ng na taj nači­n do­bi­va bolje­ i­ kvali­te­tni­je­ praće­­nje­ svi­h svoji­h poslovni­h doga­đaja i­ proce­sa što će­ na kraju­ re­zu­lti­rati­ još kvali­te­tni­ji­m ra­dom ove­ slu­žbe­.

Osi­m nave­de­ni­h kori­sti­ u­ Ca­te­ri­ngu­, proce­s je­ poje­dnosta­vlje­n i­ u­brzan i­ u­ Raču­novod­stvu­, je­r ne­ma vi­še­ ru­čnog u­no­sa poje­di­načni­h raču­na, ve­ć se­ knji­že­nja, nakon odobre­nja ko­ri­sni­ka au­tomatski­ provode­ u­ SAP­u­.

S novi­m nači­nom rada za­poče­lo se­ poče­tkom li­pnja, a ovo je­ samo je­dan od proje­k­tni­h zadataka koji­ se­ provode­ u­ Podravki­ s ci­lje­m pove­ćanja e­f­i­kasnosti­ i­ poboljšanju­ po­slovni­h proce­sa poje­di­ni­h Po­dravki­ni­h cje­li­na. Tre­nu­tno je­ u­ ti­je­ku­ i­mple­me­ntaci­ja pobolj­šanja proce­sa maloprodaje­ što bi­ tre­balo dove­sti­ do vi­dlji­vi­h poboljšanja i­ kvali­te­tni­je­g po­slovanja.

V. Indir

Pi­še­: Željko Kru­šelj

Konku­re­ntnost i­ e­f­i­ka­snost ne­kog gospodar­stva ne­ odre­đu­je­ sa­

mo pore­zni­ su­stav, pravna si­­gu­rnost, dostu­pnost i­nf­rastru­­ktu­re­ i­ školovanost kadrova, ve­ć i­ ci­je­li­ ni­z propi­sa koji­ i­zra­vno u­tje­ču­ na poslovanje­. Oni­ mogu­ znatno u­tje­cati­ na tro­škove­ poje­di­ne­ tvrtke­, ponaj­pri­je­ zbog pove­ćanog admi­ni­­stri­ranja, ali­ i­ i­zravni­h f­i­nan­ci­jski­h troškova zbog nami­re­­nja poje­di­ni­h name­ta. Je­dnako je­ u­ tome­ važan “loš glas” ko­ji­ tako ne­f­le­ksi­bi­lno gospodar­stvo, opte­re­će­no su­vi­šni­m i­ za­starje­li­m propi­si­ma, u­ži­va kod pote­nci­jalni­h i­noze­mni­h i­nve­­sti­tora.

Svje­sna tog ne­malog pro­ble­ma, Vlada je­ još prošle­ godi­ne­ pokre­nu­la opse­­

žni­ proje­kt Hi­trore­z, koji­ je­ u­ javnosti­ odmah nazvan “re­­gu­latornom gi­ljoti­nom”. Of­or­mlje­na je­ i­ pose­bna je­di­ni­ca za Hi­trore­z, pre­dvođe­na Ve­dra­nom Antoljakom, koja je­ oku­­pi­la čak 250 stru­čnjaka razni­h prof­i­la. Re­zu­ltati­ nje­na rada, koji­ su­ se­ odvi­jali­ u­ tri­ f­aze­, u­ klju­čni­m su­ točkama pre­ze­n­ti­rani­ ovi­h dana. Pre­mi­je­r Ivo Sanade­r je­ odmah i­zjavi­o da će­ Vlada “pri­hvati­ti­ sve­ pre­po­ru­ke­ Hi­trore­za”, a svaki­ mi­ni­­star i­ če­lni­k ne­ke­ od državni­h i­nsti­tu­ci­ja osobno će­ odgovara­ti­ za nji­hovu­ prove­dbu­. Sana­de­r, nai­me­, Hi­trore­z gle­da i­ u­ konte­kstu­ naglo aktu­ali­zi­rane­ borbe­ proti­v koru­pci­je­, bu­du­­ći­ da svako poje­dnostavlje­nje­ propi­sa i­ smanji­vanje­ broja ra­zi­na na koji­ma se­ poje­di­ni­ pro­ble­m rje­šava u­je­dno i­ su­žava prostor oni­ma koji­ že­le­ naplati­­ti­ svoju­ “u­slu­žnost”.

O opse­žnosti­ proje­kta “re­gu­latorne­ gi­ljoti­ne­” dovoljno govori­ poda­

tak da je­ nji­me­ obu­hvaće­n čak 1451 propi­s, i­ to u­ rasponu­ od zakona, pravi­lni­ka i­ u­re­dbi­ pa do najrazli­či­ti­ji­h nare­dbi­, u­pu­­ta i­ sli­čni­h pi­sani­h pravi­la po­slovanja i­li­ i­zvršavanja poje­di­­ni­h obve­za. Osi­m pre­i­spi­ti­va­nja svrsi­shodnosti­ ti­h propi­sa, svaki­ je­ morao proći­ i­ f­i­lte­r re­­gu­lati­ve­ Eu­ropske­ u­ni­je­, ka­ko se­ za godi­nu­­dvi­je­ ne­ bi­ moralo prove­sti­ novo “proče­­šljavanje­”.

Krajnji­ je­ re­zu­ltat taj da je­ 420 takvi­h propi­sa tre­­balo u­ potpu­nosti­ u­ki­­

nu­ti­. Najvi­še­ je­ tu­ pravi­lni­ka, 252, kao i­ nare­dbi­, a odbaci­lo

bi­ se­ i­ 11 zakonski­h odre­dbi­. Poje­dnostavlji­vanje­ je­ nu­žno za 371 propi­s, gdje­ ope­t domi­­ni­raju­ pravi­lni­ci­, no na u­daru­ je­ i­ 95 zakona. Te­ dvi­je­ kate­­gori­je­ zaje­dno či­ne­ 54,5 posto svi­h propi­sa koji­ se­ i­zravno i­li­ posre­dno ti­ču­ gospodarstva. Ni­je­ ni­ ču­dno da i­h je­ toli­ko, je­r su­ poje­di­ni­ propi­si­ pre­pi­si­­vani­ još i­z bi­vše­ države­, tako da ne­ odražavaju­ potre­be­ trži­­šnog gospodarstva. Či­ni­ se­ da pre­i­nake­ ni­su­ potre­bne­ za 660 propi­sa, dakle­ ne­što manje­ od polovi­ce­ koli­ko i­h je­ tre­nu­tno u­ opti­caju­.

Sve­ u­ sve­mu­, Antoljakov ti­m drži­ da bi­ u­ku­pni­ e­f­e­kt svi­h mje­ra, bu­du­ li­

prove­de­ne­ u­ praksi­, za gospo­darstvo mogao godi­šnje­ i­zno­si­ti­ oko mi­li­jardu­ ku­na. Naj­vi­še­ propi­sa koji­ stvaraju­ za­pre­ke­ u­ gospodarstvu­ me­đu­­se­ktorske­ je­ pri­rode­, dok u­ poje­di­ni­m dome­nama pre­dnja­če­ poljopri­vre­da, šu­marstvo, obrazovanje­, pri­je­voz, f­i­nanci­j­sko posre­dovanje­ i­ razni­ obli­ci­ tu­ri­zma, pose­bno onaj lovni­. Je­dan od najbolji­h pri­mje­ra ne­potre­bnog admi­ni­stri­ranja, koji­ je­ trgovci­ma stvarao doda­tni­ trošak i­ dovodi­o do ne­raci­­onalnog zapošljavanja, da bi­ se­ naposlje­tku­ sve­ to pre­valji­valo na ku­pce­, ve­zan je­ u­z stavlja­nje­ ci­je­na na proi­zvode­. Ve­li­ku­ će­ u­šte­du­, naglašava Antoljak, poslodavci­ i­mati­ i­ od u­ki­da­nja Pravi­lni­ka o i­zradi­ procje­­ne­ opasnosti­, pre­ma koje­m su­ morali­ obavi­ti­ i­ plati­ti­ re­vi­zi­ju­ poslovanja svake­ dvi­je­ godi­ne­. Obrtni­ci­ će­, pri­mje­ri­ce­, prof­i­ti­­rati­ od u­ki­danja obve­ze­ i­splate­ naknade­ za nau­kovanje­.

Pre­dlože­n je­ i­ ci­je­li­ ni­z pro­pi­sa koji­ i­maju­ odraz i­ na obve­ze­ i­ troškove­ građa­

na. Tre­bao je­ prote­ći­ ni­z godi­­na da bi­ ne­tko u­vi­di­o kako je­ prome­tna dozvola za vozi­lo potpu­no ne­potre­bna, je­r su­ svi­ podaci­ dostu­pni­ u­ knji­ži­ci­ vozi­­la i­ na nalje­pni­ci­ koja se­ dobi­va kod re­gi­straci­je­. Vi­še­ ne­ bi­ tre­­balo bi­ti­ ni­ admi­ni­strati­vnog odre­đi­vanja ci­je­na u­ au­toškola­ma, kao ni­ prava na otvaranje­ stani­ca za te­hni­čki­ pre­gle­d.

Ipak, najvi­še­ je­ i­nte­re­sa, ali­ i­ kontrove­rzi­, i­zazvao pri­­je­dlog da se­ u­ki­nu­ odvje­­

tni­čke­ tari­f­e­, koji­ su­ u­ javno­sti­ oci­je­nje­ne­ kao ne­re­alno vi­­soke­. Ubu­du­će­ bi­, po tome­, ta­ri­f­a proi­zlazi­la i­z ne­posre­dnog dogovora odvje­tni­ka s kli­je­n­tom. Odvje­tni­čka se­ u­dru­ga to­me­ oštro proti­vi­, s obrazlože­­nje­ da u­ tom slu­čaju­ ne­ bi­ po­stojao ni­ mode­l po koje­m bi­ su­dske­ i­nstance­ odre­di­le­ plaća­nje­ troška strani­ koja je­ i­zgu­bi­­la spor. No, zaci­je­lo ni­tko ne­će­ bi­ti­ ne­zadovoljan najavom pro­mje­na u­ Zakonu­ o parni­čkom postu­pku­, koji­ će­ i­mati­ pozi­­ti­vne­ poslje­di­ce­ za gospodar­stvo i­ za građane­. Ri­je­č je­ o to­me­ da vre­me­nski­ razmak i­zme­­đu­ dva roči­šta ne­ smi­je­ bi­ti­ du­­lji­ od 30 dana, što će­ znatno u­brzati­ parni­ce­ i­ spre­čavati­ da one­ ne­ odlaze­ u­ zastare­. n

NAŠA POSLA

Hi­tro­rez go­spo­darstvu štedi­ mi­li­jardu kuna go­di­šnje

∆

O opse­žnosti proje­kta “re­gu­latorne­ giljotine­” dovoljno govori podatak da je­ njime­ obu­hvaće­n čak 1451 propis, od če­ga je­ za 54,5 posto zatraže­no u­kidanje­ ili poje­dnostavljivanje­

Ra­zgo­vo­r s di­re­kto­ri­co­m Slu­žbe­ re­ta­i­l Pro­da­je­ RH Ve­sno­m Vi­šni­ć - Vu­tu­c

No­vo­m o­r­ga­ni­za­ci­jo­m r­a­da­ na­ te­r­e­nu li­ni­je­ ko­muni­ci­r­a­nja­, za­da­ci­ i­ o­dgo­vo­r­no­sti­

ja­sno­ su po­sta­vlje­ni­Razgovarao: Boris Fabijanec

Ve­sna Vi­šni­ć ­ Vu­tu­c za­posli­la se­ u­ Podrav­ki­ 1996. godi­ne­ i­ radi­la

je­ u­ Ti­mu­ za re­stru­ktu­ri­ranje­, a nakon toga pre­lazi­ u­ marke­­ti­ng i­ radi­ kao produ­ct mana­ge­r za Ve­ge­tu­. Poče­tkom 1999. godi­ne­ odlazi­ u­ Slove­ni­ju­ na poslove­ marke­ti­ng manage­ra. Nakon dvi­je­ godi­ne­ vraća se­ u­ Kopri­vni­cu­ i­ pre­u­zi­ma poslo­ve­ di­re­ktora prodaje­ za Ne­stle­ program za trži­šte­ Hrvatske­ i­ ju­goi­stočne­ Eu­rope­. Nakon po­rodi­ljskog dopu­sta vraća se­ u­ Prodaju­ gdje­ radi­ na mje­stu­ di­­re­ktora re­gi­onalni­h trži­šta, a 1. svi­bnja ove­ godi­ne­ postaje­ di­re­ktori­ca Slu­žbe­ re­tai­l.

Či­me­ se­ zapravo bavi­ ta slu­­žba, bi­lo je­ prvo pi­tanje­ za Ve­­snu­ Vi­šni­ć­Vu­tu­c.

­ Prve­nstve­no se­ bavi­mo i­m­ple­me­ntaci­jom u­govore­ni­h u­dje­la po kate­gori­jama proi­­zvoda i­ u­govore­nog asorti­ma­na koje­ je­ Slu­žba za klju­čne­ ku­­pce­ dogovori­la s naši­m poslo­vni­m partne­ri­ma. Kod oni­h ku­paca kod koji­h ne­mamo u­go­vore­ne­ u­dje­le­ i­ u­govore­n asorti­­man bavi­mo se­ i­mple­me­ntaci­­jom de­f­i­ni­rani­h SMART ci­lje­­va i­ osnovnog asorti­mana po kate­gori­jama i­ f­ormati­ma („pro­du­ct pri­ori­ty li­st“). Danas, kada klju­čni­ ku­pci­ či­ne­ gotovo 75 po­sto u­ku­pnog trži­šta, i­mple­me­n­taci­ja u­govore­ni­h u­vje­ta vrlo je­ bi­tna je­r o tome­ ovi­se­ i­ re­zu­lta­ti­ prodaje­ pa nas svaka i­mpro­vi­zaci­ja i­ ne­pošti­vanje­ dogovo­re­noga „sku­po košta“. Zadatak nam je­ i­ opti­mali­zaci­ja rada na te­re­nu­. Kao što znate­, od 1. 1. 2007 godi­ne­ prodajna ope­rati­­va Se­ktora Prodaje­ trži­šta RH, prodaje­ sve­ proi­zvodne­ progra­me­ Podravke­ (pre­hrana, pi­ća, zamrznu­ti­ i­ me­sni­ program, mli­nski­ i­ pe­karski­ proi­zvodi­ i­ trgovačka roba). Uz to, radi­­mo na u­vođe­nju­ su­stavnosti­ u­ nači­nu­ rada, e­f­i­kasnosti­ trgo­vakog pre­dstavni­ka što podra­

zu­mi­je­va de­f­i­ni­ranje­ u­ku­pnog broj prodajni­h mje­sta po trgo­vačkom pre­dstavni­ku­, a su­kla­dno tome­ i­ broj te­ f­re­kve­nci­­ju­ obi­lazaka (dne­vni­h, tje­dni­h, mje­se­čni­h). Sve­ nave­de­no u­ ci­­lju­ i­zvrše­nja osnovnog zadatka prodajne­ ope­rati­ve­, a to je­ po­sti­ći­ zadani­ i­nde­ks di­stri­bu­ci­je­ u­ što kraće­m vre­me­nskom pe­­ri­odu­ kako bi­smo ostvari­li­ de­­f­i­ni­rani­ plan prodaje­. Kontrola je­ vrlo bi­tan i­ sastavni­ di­o na­še­g posla. Stoga, sastavni­ di­o slu­žbe­ su­ i­ kontrolori­. Nji­ho­va zadaća je­ prve­nstve­no e­du­­kati­vnog i­ kontrolnog karakte­­ra što podrazu­mi­je­va da se­ pro­dajnoj ope­rati­vi­ di­re­ktno na prodajnom mje­stu­ pre­ze­nti­ra­ju­ u­govore­ni­ u­dje­li­ po kate­go­ri­jama s poje­di­ni­m ku­pci­ma te­ da i­m se­ u­kaže­ na e­ve­ntu­alna odstu­panja od SMART ci­lje­va i­ odstu­panja od osnovnog asor­ti­mana po kate­gori­jama i­ f­or­mati­ma kod re­gi­onalni­h i­ ma­nji­h ku­paca.

• Što pokazu­ju­ isku­stva na terenu­ s obzirom na to da je vaša slu­žba prilično mlada?

­ To najbolje­ mogu­ re­ći­ naši­ lju­di­ na te­re­nu­ koli­ko i­m je­ na­ša slu­žba pomogla i­li­ odmogla. Svi­ mi­ voli­mo pone­kad i­mpro­vi­zi­rati­, ali­ moramo jasno zna­ti­ gdje­ smo i­ ku­da i­de­mo. Mo­ramo znati­ koji­ di­o kolača da­nas obrađu­je­mo, gdje­ že­li­mo bi­ti­ nakon odre­đe­nog razdo­blja i­ te­ sve­ ci­lje­ve­ su­stavno kontroli­rati­. S broje­m lju­di­ ko­je­ i­mamo na te­re­nu­ jasno smo dogovori­li­ su­stav obrade­ trži­­šta kako bi­smo što u­spje­šni­je­ i­mple­me­nti­rali­ SMART ci­lje­­ve­ i­ osnovni­ asorti­man po ka­te­gori­jama i­ f­ormati­ma. Izme­­đu­ ostaloga, e­f­e­kti­ nove­ prodaj­ne­ organi­zaci­je­ koja je­ starta­la poče­tkom ove­ godi­ne­ vi­dje­t će­ se­ ve­ć nakon tu­ri­sti­čke­ se­zo­ne­. U svakoj prodajnoj organi­­zaci­ji­ moraju­ postojati­ spe­ci­f­i­­čna rje­še­nja u­ smi­slu­ organi­zi­­ranja rada na te­re­nu­ u­važava­ju­ći­ ge­ograf­ski­ položaj re­gi­je­ i­ stru­ktu­ru­ prodajni­h mje­sta, je­r npr. Re­gi­ja Dalmaci­ja ni­je­ i­sta kao Re­gi­ja Slavoni­ja. Sho­dno tome­, sve­ smo to u­ze­li­ u­ obzi­r i­ organi­zi­rali­ se­ na opti­­malan nači­n.

• Da je dobra organizacija pokazu­ju­ i dobri prodajni re­zu­ltati za prvih pet mjeseci ove godine...

­ Svakako može­mo bi­ti­ zado­voljni­ s ostvare­ni­m re­zu­ltatom na najznačajni­je­m i­ najve­će­m trži­štu­ u­ prvi­h pe­t mje­se­ci­, je­r smo zabi­lje­ži­li­ rast u­ odnosu­ na prošlu­ godi­nu­ zahvalju­ju­ći­ zaje­dni­čkom naporu­ ci­je­le­ pro­dajne­ ope­rati­ve­.

Ši­ri­na asorti­mana, broj pro­dajni­h mje­sta i­ ve­li­či­na pro­dajne­ ope­rati­ve­ zahti­je­va od nas jasnu­ li­ni­ju­ komu­ni­ci­ra­nja i­ odgovornosti­ za i­zvrše­­nje­ poje­di­ni­h radni­h zadata­ka. De­f­i­ni­rane­ planove­ proda­je­ na ni­vou­ trži­šta potre­bno je­ re­ali­zi­rati­ ­ zato smo mi­ tu­ ­ me­nadžme­nt Ce­ntrale­ pro­daje­, me­nadžme­nt re­gi­ja, vo­di­te­lji­, kontrolori­, trgovački­ pre­dstavni­ci­, u­napre­đi­vači­, je­­dnom ri­je­či­ ­ najbolja prodaj­na si­la.

• Ima li prostora za pomak na bolje?

­ Pomaka na bolje­ u­vi­je­k i­ma. Nakon svi­h naši­h anali­za još u­vi­je­k i­ma prostora za po­mak i­ u­ i­nde­ksi­ma di­stri­bu­ci­je­ i­ u­ kvali­te­ti­ obrade­ prodajni­h mje­sta te­ pozi­ci­jama Podrav­ki­ni­h proi­zvoda na poli­cama. Znamo koli­ko trži­šte­ Hrvat­ske­ či­ni­ u­ u­ku­pnoj re­ali­zaci­ji­ prome­ta Podravke­ i­ ja bi­h bi­­la najsre­tni­ja kada bi­smo i­ma­li­ dvozname­nkasti­ rast. Nara­vno, zadovoljna sam što još u­vi­je­k raste­mo, poglavi­to na naši­m glavni­m kate­gori­jama. Ku­pnjom novog branda Le­ro dodatno će­mo ojačati­ našu­ po­zi­ci­ju­ i­ na programu­ pi­ća. Pro­daja na hrvatskom trži­štu­ će­ ve­ć tradi­ci­onalno kao i­ svake­ godi­ne­ do sada ostvari­ti­ zacr­tane­ planove­ i­ ve­ć pre­ma sada­šnji­m tre­ndovi­ma ne­ki­ planovi­ će­ bi­ti­ i­ pre­bače­ni­ ­ re­kla je­ na kraju­ razgovora Ve­sna Vi­šni­ć ­ Vu­tu­c. n

Gospodarsko vije­će­ HGK-Žu­panijske­ komore­ Koprivnica

Koprivnička Žu­panijska komora prva u­ Hrvatskoj osniva Zakladu­ za stipe­ndiranje­ u­če­nika i stu­de­nata

Ispitivanje­ organizacijske­ klime­ i zadovoljstva poslom

Ispitivanje­ za sve­ koji nisu­ su­dje­lovali - 4. i 5. srpnjaIspi­ti­va­nje or­ga­ni­za­ci­jske kli­me i­ za­dovoljstva­ poslom u okvi­r­u Hr­OK pr­ojekta­ (or­ga­ni­za­ci­jska­ kli­ma­ u Hr­va­tskoj) bli­ži­ se kr­a­ju.

Za­hva­ljujemo svi­ma­ koji­ su sudjelova­li­ u i­spi­ti­va­nju i­ na­ ta­j na­­či­n da­li­ vr­i­jedne i­nfor­ma­ci­je o za­dovoljstvu pojedi­ni­m a­spekti­­ma­ svog posla­. Sa­vjetoda­vna­ kuća­ i­z Za­gr­eba­, AT Adr­i­a­, za­po­čela­ je s obr­a­dom r­ezulta­ta­ koje možemo očeki­va­ti­ na­jka­sni­­je u r­ujnu.

Moli­mo sve za­poslene koji­ do sa­da­ ni­su sudjelova­li­ u i­spi­ti­va­nju da­ odvoje 45 mi­nuta­ vr­emena­ i­ da­ se oda­zovu i­spi­ti­va­nju u ki­­no dvor­a­ni­ sedmer­oka­tni­ce u sljedeći­m ter­mi­ni­ma­: 4. i­ 5. 7. (sr­i­jeda­ i­ četvr­ta­k) od 13 do 13,45 i­ od 14 do 14,45 sa­ti­Se­kto­r Lju­dski­ po­te­nci­ja­li­ i­ pra­vo­

Cje­loku­pni proce­s poslovanja u­ Cate­ringu­ racionaliziran, postao e­fikasniji, a troškovi se­ znatno smanju­ju­

Unapre­đivanje­ poslovnih proce­sa u­ financijama Podravke­

U Podravki poče­o otku­p pše­nice­

Otku­p pše­ni­ce­ u­ Podravki­ je­ poče­o u­ u­torak, što je­ gotovo tri­ tje­dna rani­je­ od u­obi­čaje­nog, ali­ to ni­je­ zate­klo zadu­že­ne­ u­ Slu­­žbi­ prodaje­ mli­nsko pe­karski­h proi­zvoda i­ Nabavi­ ži­tari­ca i­ u­slu­­ga, koji­ će­ ove­ godi­ne­ obavi­ti­ otku­p pše­ni­ce­ za potre­be­ Podravki­­ne­ mli­nske­ i­ndu­stri­je­. Pre­u­zi­manje­ pše­ni­ce­, kao i­ rani­ji­h godi­na, obavlja se­ u­ Podravki­nom si­losu­ u­ Kopri­vni­ci­ i­ mje­njačni­cama u­ Novi­gradu­ Podravskom i­ Sokolovcu­. Ve­ć prvog dana otku­pa u­ si­lo­se­ su­ pohranje­ne­ ne­oče­ki­vano ve­li­ke­ koli­či­ne­ zrna, a svakodne­vne­ gu­žve­ kazu­ju­ da će­ Podravka otku­pi­ti­ plani­rani­ otku­p od oko 30 ti­­su­ća tona su­hog kru­šnog zrna od če­ga će­ najve­ći­ di­o bi­ti­ i­z u­govo­re­ne­ proi­zvodnje­ i­ s kopri­vni­čkog podru­čja, a tre­ći­na će­ se­ nami­ri­­ti­ ku­pnjom pre­te­ži­to sa slavonski­h polja.

Prodavate­lji­ mogu­ pše­ni­cu­ pre­dati­ u­ vre­me­nu­ od 0 do 24 sata, dok u­ mje­njačni­cama mogu­ to u­radi­ti­ od 7 do 18 sati­. U Podravki­ je­ u­tvrđe­na otku­pna ci­je­na pše­ni­ce­ od 97 li­pa po ki­logramu­ zrna standardne­ kvali­te­te­ što podrazu­mi­je­va pri­mje­se­ od dva posto, vla­gu­ od 13 posto i­ he­ktoli­tarsku­ masu­ su­hog zrna od 76. Ci­je­na će­ se­ kori­gi­rati­ za pše­ni­cu­ koja odstu­pa od standardne­ kvali­te­te­. Za pše­ni­cu­ s vlagom ve­ćom od 14 posto vri­je­dnost će­ se­ u­manji­ti­ za troškove­ su­še­nja pre­ma važe­će­m cje­ni­ku­. Kvali­te­ta pše­ni­ce­, a i­zgle­­da da je­ ovogodi­šnja dobre­ valjanosti­, obavlja se­ u­zorkovanje­m na pri­je­mni­m mje­sti­ma i­ anali­zom u­zoraka pri­mje­nom au­tomatski­h u­re­đaja i­ mje­rni­h i­nstru­me­nata. Iplata za prodanu­ pše­ni­cu­ obavi­t će­ se­ u­ dva obroka i­ to najkasni­je­ do 15. kolovoza.

S. Petrić

Vu­kovarski golu­bići posje­tili Podravku­

Na pozi­v Udru­ge­ brani­te­lja, i­nvali­da i­ u­dovi­ca Domovi­nskog ra­ta Podravke­ (UBIUDR), u­ u­torak je­ u­ Podravki­ i­ Kopri­vni­ci­ boravi­­la sku­pi­na dje­čaka i­ dje­vojči­ca, me­đu­ koji­ma su­ pre­te­žno bi­li­ čla­novi­ poznatog Dje­čje­g zbora “Vu­kovarski­ golu­bi­ći­” i­z Vu­kovara. Oni­ su­ zaje­dno sa svoji­m rodi­te­lji­ma obi­šli­ poje­di­ne­ pogone­ Po­dravke­. Zapali­li­ su­ svi­je­će­ kod spome­n obi­lje­žja 18­ori­ci­ pogi­nu­li­h brani­te­lja Podravke­ u­ tvorni­čkom kru­gu­. Goste­ su­ pozdravi­li­ član Uprave­ Podravke­ Dragu­ti­n Habdi­ja, i­ pre­dsje­dni­k UBIUDR ­a Po­dravke­ Mlade­n Pavkovi­ć, .

­ Ovo je­ još je­dna dobra akci­ja naše­ u­dru­ge­, či­ji­ sam i­ sâm član. Sre­tan sam što se­ na ovakav nači­n pove­zu­ju­ naša dva grada, a Po­dravki­na u­dru­ga na tome­ radi­ ve­ć du­že­ vri­je­me­. Li­je­po je­ vi­dje­ti­ dje­cu­ u­ našoj sre­di­ni­, a još lje­pše­ ako su­ to dje­ca stradalni­ka i­ po­vratni­ka i­z ju­načkog grada Vu­kovara ­ kazao je­ Habdi­ja.

Podravki­na u­dru­ga organi­zi­rala je­ ovo dru­že­nje­ s gradom Vu­ko­varom, či­ji­ su­ pre­dstavni­ci­ takođe­r došli­ u­ Kopri­vni­cu­, a s dje­com su­ sti­gli­ i­ članovi­ Hrvatskog dru­štva srpski­h konce­ntraci­jski­h logo­ra i­z Vu­kovara, koji­ su­ našoj u­dru­zi­ za cje­loku­pni­ rad, a poglavi­to za akti­vnosti­ ve­zane­ za Vu­kovar dodi­je­li­li­ i­ pri­godnu­ zahvalni­cu­.

­ S brani­te­lji­ma Podravke­ ve­ć du­že­ su­rađu­je­mo. Nji­hove­ akci­je­ Vu­kovar je­ odavno pre­poznao i­ i­sti­nski­ brani­te­lji­ i­h i­ te­ kako poštu­­ju­. Di­vi­mo se­ nji­hovi­m brojni­m i­ u­spje­šni­m akti­vnosti­ma ­ re­kao je­ prof­. Dani­je­l Re­hak, pre­dsje­dni­k dru­štva.

Gosti­ i­z Vu­kovara, osi­m Podravke­, obi­šli­ su­ i­ sre­di­šte­ grada, po­sje­ti­li­ Kopri­vni­čko­kri­že­vačku­ žu­pani­ju­, gdje­ i­h je­ pri­mi­o zamje­­ni­k žu­pana Vje­koslav Flamace­ta, bi­li­ su­ i­ u­ Podravki­nom mu­ze­­ju­, a cje­lodne­vno dru­že­nje­ završi­li­ su­ u­ di­sco clu­bu­ i­ Dje­čje­m do­mu­ “Svi­tanje­”, gdje­ su­ članovi­ Dje­čje­g zbora “Vu­kovarski­ golu­bi­ći­” i­zve­li­ i­ kraći­ program.

­ S “Vu­kovarski­m golu­bi­ći­ma” obi­šla sam brojne­ gradove­ i­ mje­­sta, ali­ malo nam je­ gdje­ bi­lo toli­ko li­je­po kao u­ Kopri­vni­ci­ i­ Po­dravki­ ­ i­staknu­la je­ Du­bravka Le­mac, vodi­te­lji­ca vu­kovarskog Dje­­čje­g zbora, dok je­ prof­. Zlatko He­ge­du­š, nače­lni­k Upravnog odje­­la Grada Vu­kovara zaže­li­o da ovakvi­ su­sre­ti­ postanu­ tradi­ci­ja, što su­ brani­te­lji­ Podravke­ pozdravi­li­.

Pod pre­dsje­danje­m Mi­rosla­va Vi­tkovi­ća u­ Plani­nar­skom domu­ Kalni­k održa­

na je­ 37. sje­dni­ca Gospodarskog vi­je­ća HGK­Žu­pani­jske­ komore­ Kopri­vni­ca. Glavna točka dne­­vnog re­da bi­la je­ sti­pe­ndi­ranje­ i­ donaci­je­ u­ su­stavu­ obrazovanja i­ u­savršavanja kadrova. Koli­ko je­ ta te­ma bi­la važna dokazu­je­ da su­ na sje­dni­ci­ bi­li­ gotovo svi­ če­l­ni­ lju­di­ najznačajni­ji­h tvrtki­ u­ žu­­pani­ji­ pa tako i­ prvi­ čovje­k Po­dravke­ Darko Mari­nac, potom pre­dstavni­ci­ škola i­ Zavoda za zapošljavanje­ te­ kopri­vni­čko­kri­­že­vački­ dožu­pani­ Darko Kore­n i­ Vje­koslav Flamace­ta.

Mo­ti­vi­ra­nje­ u­če­ni­ka­ Unatoč broju­ od 6.776 ne­za­

posle­ni­h osoba zabi­lje­že­ni­h kra­je­m svi­bnja 2007. godi­ne­ na po­dru­čju­ Kopri­vni­čko­kri­že­vačke­ žu­pani­je­, e­vi­de­ntan je­ ne­dosta­tak odre­đe­ni­h prof­i­la zani­ma­nja. Najvi­še­ potre­ba za radni­ci­­ma i­skazano je­ u­ građe­vi­narstvu­, trgovi­ni­ te­ pre­rađi­vačkoj i­ndu­­stri­ji­. Trži­šte­ radne­ snage­ obi­lje­­že­no je­ ne­skladom potražnje­ i­ ponu­de­ raspoloži­vi­h radni­ka u­ e­vi­de­nci­ji­ ne­zaposle­ni­h. U Kopri­­vni­čko­kri­že­vačkoj žu­pani­ji­ naj­ve­ći­ de­f­i­ci­t kvali­f­i­ci­rane­ radne­ snage­ i­skazu­je­ građe­vi­narstvo. Dakle­, od i­zu­ze­tne­ je­ važnosti­ pronalaže­nje­ nači­na kako moti­­vi­rati­ u­če­ni­ke­ završni­h razre­da osnovne­ škole­ za školovanje­ za građe­vi­nska zani­manja. Uz si­­gu­rnost zaposle­nja, novčana po­

tpora u­ vi­du­ sti­pe­ndi­je­ mogla bi­ pri­ tom odi­grati­ važnu­ u­logu­. Ko­pri­vni­čko­kri­že­vačka žu­pani­ja i­ grad Kopri­vni­ca tre­nu­tno sti­pe­n­di­raju­ oko 1.000 stu­de­nata, a pre­­ma prove­de­noj anke­ti­ na u­zor­ku­ od 10 naju­spje­šni­ji­h tvrtki­ u­ Kopri­vni­čko­kri­že­vačkoj žu­pani­­ji­, u­di­o zaposle­ni­ka sa sre­dnjom stru­čnom spre­mom je­ pri­bli­žno 90 posto, dok je­ kod tvrtki­ ko­je­ stvaraju­ najve­ću­ dodanu­ vri­­je­dnost taj u­di­o u­ prosje­ku­ oko 75 posto. Pre­ma re­zu­ltati­ma an­ke­te­, tvrtke­ i­zdvajaju­ godi­šnje­ u­ obrazovanje­ vlasti­ti­h zaposle­­ni­ka u­ prosje­ku­ oko 1.800 ku­na po radni­ku­. Iz podataka o stru­­ktu­ri­ zaposle­ni­h pre­ma stu­pnju­ obrazovanja može­ se­ zaklju­či­ti­ da tvrtke­ koje­ u­lažu­ u­ vlasti­ti­ i­n­te­le­ktu­alni­ kapi­tal i­maju­ i­ bolje­ pokazate­lje­ poslovanja, odnosno stvaraju­ ve­ću­ dodanu­ vri­je­dnost.

Za sti­pe­ndi­je­ u­če­ni­ka i­ stu­de­na­ta najvi­še­ i­zdvajaju­ Radni­k, Po­dravka i­ Be­lu­po. Iz podataka o potre­bama za novi­m radni­ci­ma u­ nare­dnom razdoblju­ od tri­ go­di­ne­ vi­dlji­vo je­ da tvrtke­ s ve­ći­m u­dje­lom u­ razvoju­ gospodarstva Kopri­vni­čko­kri­že­vačke­ žu­pani­­je­ i­skazu­ju­ ve­će­ potre­be­ za u­po­šljavanje­m vi­sokoobrazovni­h ka­drova. Najtraže­ni­ja VSS zani­ma­nja su­ di­plomi­rani­ e­konomi­sti­, pravni­ci­, i­nže­nje­ri­ strojarstva, i­n­že­nje­ri­ građe­vi­ne­, i­nže­nje­ri­ pre­­hrambe­ne­ te­hnologi­je­ i­td.

Že­le­ći­ u­napri­je­di­ti­ razvoj lju­d­ski­h pote­nci­jala u­ gospodarstvu­ Kopri­vni­čko­kri­že­vačke­ žu­pani­­je­, na sje­dni­ci­ je­ pre­dlože­no osni­­vanje­ Zaklade­ za sti­pe­ndi­ranje­ u­če­ni­ka i­ stu­de­nata i­ to ponajpri­je­ de­f­i­ci­tarni­h kadrova. O ci­lje­vi­ma Zaklade­ di­re­ktor kri­že­vačkog Ra­dni­ka Mi­rko Habjane­c je­ re­kao:

­ Osnovni­ ci­lj Zaklade­ je­ pri­ku­­pljanje­ sre­dstava od žu­pani­jski­h tvrtki­ za sti­pe­ndi­ranje­ i­zvrsni­h u­če­ni­ka i­ stu­de­nata s loši­ji­m soci­­jalni­m statu­som te­ sti­pe­ndi­ranje­ stru­čni­h prof­i­la koji­ su­ tvrtkama potre­bni­. Takođe­r, že­li­mo stvo­ri­ti­ pre­du­vje­te­ da se­ sti­pe­ndi­ra­ni­ stru­čnjaci­ zaposle­ u­ tvrtkama koje­ su­ za nji­h u­loži­le­ sre­dstva. Ti­me­ će­mo u­je­dno i­ zadržati­ te­ mlade­ i­ tale­nti­rane­ stru­čnjake­ da ži­ve­ i­ rade­ u­ Kopri­vni­čko­kri­­že­vačkoj žu­pani­ji­ radi­ dopri­nosa bu­du­će­m napre­tku­ i­ razvoju­ ­ re­­kao je­ Habjane­c.

Članovi­ Gospodarskog vi­je­ća je­dnoglasno su­ pri­hvati­li­ osni­­vanje­ Zaklade­ či­ji­ je­ pre­dsje­d­ni­k Upravnog odbora Mi­roslav Vi­tkovi­ć, članovi­ Bori­s Garaj, Mi­rko Habjane­c, Marko Rani­lo­vi­ć, Že­ljko Blažok i­ Kru­noslav Vi­te­lj, a tajni­ca Vlasta Groti­ć­Samarži­ja.

­ Ne­ tre­ba se­ školovati­ za Za­vod za zapošljavanje­, je­r osposo­bljavanje­ ne­ma svrhe­ ako ni­je­ u­ skladu­ s potre­bama za zapošlja­vanje­m. Dakle­, pre­ko Zaklade­, u­ su­radnji­ sa školama i­ f­aku­lte­ti­­ma, tre­bali­ bi­ se­ sti­pe­ndi­rati­ ka­drovi­ koji­ će­ radi­ti­ i­ ži­vje­ti­ u­ na­šoj žu­pani­ji­. Ci­lj je­ da sti­pe­ndi­je­ dobi­ju­ najzaslu­žni­ji­, a onaj tko pre­ko Zaklade­ u­đe­ u­ program sti­­pe­ndi­ranja, taj je­ si­gu­ran u­ svoje­ zaposle­nje­. Za osni­vanje­ Zakla­de­ ve­ć je­ ne­koli­ko tvrtki­ i­skazalo i­nte­re­s ­ re­kao je­ na sje­dni­ci­ Mi­­roslav Vi­tkovi­ć.

B. Fabijanec

Sa­ sjedni­ceGospoda­r­skog vi­jeća­ Župa­ni­jske komor­e na­ kojoj je gla­vna­ tema­ bi­la­ osni­va­nje za­kla­de za­ sti­pendi­r­a­nje studena­ta­ i­ učeni­ka­

Na­gr­a­đeni­ godi­šnji­ i­zvješta­j za­ Podr­a­vku “Uloma­k i­z vječne

r­a­spr­a­ve o sr­cu”

Još je­dno me­đu­narodno priznanje­ tvrtki Bru­ke­ta&Žinić

Zlato iz Ne­w Yorka za Podravkino godišnje­ izvje­šće­

� Broj 1843 • Petak, 29. lipnja 2007. �Broj 1843 • Petak, 29. lipnja 2007.

Podravka na burzi

Jo­sip Pe­tras, asiste­nt člana Uprave­ Po­dravke­

Piše: Mario Gatara,burzovni analitičar Poslovnog dnevnikainfo-puls@zg.htnet.hr

Pogled na grafikon kretanja cijene dionica Podravke na tjednoj razini ne odaje dojam ama baš nikakvih uzbuđenja, ukazujući tek na pokušaje us-postavljanja ravnoteže izme-đu dvaju suprotstavljenih ta-bora, u najvećoj mjeri uvje-tovanih trenutnim raspolo-ženjem na domaćem tržištu kapitala. Koje posljednjih da-na uživa blagu potporu op-timista, no izuzmemo li ne-kolicinu istaknutih hi-flye-ra, utjecaj optimistično na-strojenih ulagača prilično je ograničen i uglavnom se svo-di na korektivne poteze (aku-mulaciju dionica po jeftini-jim cijenama) koji zapravo ništa (značajno) ne mijenja-ju na stvari. Što pak potvrđu-je i kretanje CROBEX indek-sa Zagrebačke burze, koji je, doduše, u promatranom raz-doblju ostvario rast vrijedno-

sti od 1%, ali se svejedno ni-je uspio odlijepiti od 4.800 bodova (kamo već tjednima gravitira), a kamoli smanji-ti zaostatak za rekordom po-stavljenim još sredinom svib-nja (5.139 bodova). Zakinuta za nedostatak svje-žih vijesti (izuzmemo li spo-radične trezorske akcije), u sličnoj je poziciji i Podravka, s tom razlikom što je u slučaju dionica koprivničke tvrtke all-time-high postavljen mjesec dana ranije, otvarajući prosto-ra nešto intenzivnijoj korek-ciji (a u konačnici i dvocifre-nom minusu). I sva je prilika da bi se takva letargija (ned-vojbeno potpomognuta i se-rijom blagdana koji su ima-li za posljedicu nešto slabiji obujam trgovine) mogla pre-tvoriti u temeljnu odrednicu aktivnosti investitora barem još nekoliko tjedana, sve dok svjetlo dana napokon ne ugle-daju i prvi polugodišnji rezul-tati poslovanja, unoseći napo-kon nekakvu živost na doma-će tržište kapitala.

U iščekivanju poslovnih rezultata

∆ moj hobi

Glu­ma za razbi­bri­gu­ i­ po­kazi­vanje dru­go­g jaPiše: Slav­ko PetrićSnimio: Berislav­ Godek

Josip Petras igrao je ruko-met u golskom Poljocen-tru i nogomet u Dravi iz ro-

dnog Novigrada Podravskog da bi ga primijetili u kopriv-ničkoj Lokomotivi, gdje je igrao dvije sezone. Snažnog udarca i istančanih centaršute-va ostavio je biljeg u nogome-tu. Srednju školu kemijskog usmjerenja polazio je i zavr-šio je u Koprivnici te se zapo-slio u Belupu. Stari Galantplet bio je kemijskom tehničaru pr-vo radno mjesto. Slijedili su po-tom nova radna mjesta u novo-izgrađenom Belupu, a rukovo-

dno mjesto iskušao je Josip na sirovini za tablete. Put iz Belu-pa vodi ga u Nabavu, a uz sve radne obveze Josip studira, te završava višu ekonomsku ško-lu. Druga je godina kako je u Uredu Uprave Podravke gdje radi na poslovima asistenta čla-na Uprave.

Prekaljeni Podravkaš ako za nečim žali onda su to razne sindikalne aktivnosti u Po-dravki prije provođene, a da-nas zanemarene. Kako sport-ske igre, tako i izleti, odmori, rekreacija općenito. Ako to već ne nalazi u Podravki, Novi-grad mu je pružio mogućnosti za to. Prvo je to bio veteranski nogomet, ali je kasnije kultura

prevagnula u izboru. Odabrao je glumu kao veliku razonodu. Iako je i pjevao, a Vice Vukov i Zlatni dukati bili mu inspira-cija, te plesao u KUD-u ”Ivan Vitez Trnski”, u dramskoj dru-žini je i danas. Osim za vese-lje i razbibrigu gluma služi i za pokazivanje drugog ja. Gru-pu glumaca, koju je najprije vodila Marija Kalšan, a sada to obavlja Martin Šlabek, krase i mnoga priznaja, županijska pr-va mjesta i pohvale s republi-čkog nadmetanja u Kastvu. Te-matski vezani su za događanja svakodnevnog življenja okoli-ce i kraja, a ”profesionalnost” im se ogleda u tome da su sa-mi i glumci i intendanti. Jedi-

no ne pišu tekstove. Novigradski KUD mjesto je

okupljanja kojemu nije odolje-la ni Josipova obitelj pa su ta-ko i supruga i kćeri članice iste dramske grupe. Supruga Bar-bara radi u Podravkinom Kon-trolingu, kći Ana je studentica s hotelsko - turističkom orijen-tacijom, Marija je gimanzijal-ka kojoj je odabir farmacija, a jedno vrijeme bio je to i ruko-met, a Martina je osnovnoj.

Josip, koji se u glumi okušao i u osnovnoškolskim klupama, ne krije da u tom životnom da-ru ima i ponešto genetskog pa nam otkriva da je poznati hr-vatski glumac Martin Sagner njegov ujak.

Posebno poglavlje u Josipo-vom životu je i vinogradarstvo gdje je odabrao rolu koja i ve-seli i oplemenjuje. Vinograd ga je natjerao da u Đurđevcu završi tečaj za vinogradarstvo i voditelja podruma, da bude stalni član poznate udruge vi-nogradara ”Komarna 2000” u Novigradu Podravskom, ali i da je ”ustoličen” za biškupa komarsko-novigradskoga sa svim ingerencijama obnašanja ”zanata” posebno cijenjenog za dane Martinja. Dobiva tada Josip pozive kako bi ceremoni-je krštenja vina prenosio di-ljem Podravine, a to svoje umi-jeće također smatra svojevr-snom glumom koje je počelo

od prvih gledanja televizijske serije ”Gruntovčani”.

Nogometaš je i danas utoli-ko što navija za Slaven, a ”od rođenja” za Dinamo, prati svo-ju Dravu, a zna odigrati i pin-gač koji i dalje ”ima jako rad”. Sve ovo, kao i glumu, smatra stalnim treningom za koji bi trebalo i više slobodnog vre-mena. n

U koprivničkoj Sport­skoj dvorani održano je uzbudljivo finalno nat­jecanje Čokolino višebojca

Čo­ko­li­no­ vi­šebo­jac o­stvaru­je

dječji­ spo­rtski­

san

Ako nist­e znali:• na­ziv Čo­ko­lino­ više­bo­ja­c - ge­ne­ra­lni spo­nzo­r ČO­KO­LI­NO­ + vi-še­ disciplina­ u ko­jima­ se­ dje­ca­ na­tje­ču

• LI­NO­ bra­nd - ko­munika­cijski usmje­re­n ma­jka­ma­ dje­ce­ o­d 0 do­ 3 go­dine­Ka­te­go­rije­: de­hidrira­na­ dje­čja­ hra­na­

• ČO­KO­LI­NO­ bra­nd - ko­munika­cijski usmje­re­n dje­ci o­d 6 do­ 14 go­dina­Ka­te­go­rije­: dje­čje­ žita­rice­, kre­mni na­ma­zi

• Bra­nd Čo­ko­lino­ la­nsira­n je­ u ve­lja­či 2006. go­dine­ u ka­te­go­-riji žita­rica­ za­ do­ruča­k

• No­vi vizua­lni ide­ntite­t o­d tra­vnja­ 2007. go­dine­

O­sno­vno­ško­lci iz cije­le­ Hrva­tske­ o­kupili su se­ na­ za­vršno­m na­tje­ca­nju Čo­ko­lino­ više­bo­jca­ u Ko­privnici Na­tje­ca­nja­ dje­ce­ bila­ su vrlo­ a­tra­ktivna­ i za­nimljiva­, a­ ne­ka­ su o­drža­na­ i po­d budnim o­ko­m ministra­ Dra­ga­na­ Primo­rca­

O­vo­go­dišnji ukupni po­bje­dnici Čo­ko­lino­ više­bo­jca­ Miro­ To­ma­šić i Mo­nika­ Ma­liša­ u društvu s Da­rko­m Ma­rince­m i Zvo­nimiro­m Bo­ba­no­m

Na­vija­nje­ je­ ta­ko­đe­r bilo­ pra­vo­

O­sno­vno­ško­lci su sa­ za­nima­nje­m ra­zgle­da­li i Po­dra­vkin muze­j pre­hra­ne­

Piše: Ines BanjaninSnimio: Nikola Wolf

Dva dana nakon potpisi-vanja Ugovora o surad-nji na projektu Čokoli-

no višebojac do 2010. godine, u koprivničkoj Sportskoj dvo-rani u subotu, 16. lipnja, održa-no je uzbudljivo finalno natjeca-nje Čokolino višebojca. Jedna-ko kao i na otvorenju Čokoli-no višebojca u Županji u rujnu prošle godine, natjecateljima i njihovim navijačima obratio se ministar obrazovanja, znanosti i športa Dragan Primorac te predsjednik Uprave Podravke Darko Marinac, koji im je poru-čio neka uživaju i igraju se, a na-tjecanje je pratio i koprivnički gradonačelnik Zvonimir Mršić.

Po dvije djevojčice i dva dječa-ka, pobjednici iz 24 grada u ko-jima je održano natjecanje, na-građeni su i dvodnevnim borav-kom u Koprivnici. Po dolasku u Koprivnicu posjetili su Dje-čji dom Svitanje, gdje je organi-zirano zajedničko druženje na ručku što su ga pripremili Po-dravkini promotori kulinarstva. Obišli su Podravkin Muzej pre-hrane i Gradski muzej, u Po-dravskoj hiži s obrtnicima izra-đivali potkove i drvene stolice, pleli užad, a na gradskim bede-mima se družili s koprivničkim mušketirima. Polufinalno natje-canje održano je u petak, a u finalnom natjecanju u subotu 24 finalista natjecalo se u disci-plinama skok u dalj, sprint na 30 metara, izvođenje kaznenih udaraca u nogometu i rukome-tu te izvođenje slobodnih udara-ca u košarci.

Pobjednici Čokolino višeboj-ca u školskoj godini 2006/2007., kojima će Čokolino i Sportske novosti omogućiti ostvarenje sportskog sna, su Miro Tomašić iz Dubrovnika i Monika Mališa iz Pazina. Miro je odlučio otpu-tovati na svjetsko prvenstvo u nogometu u Južnoafričkoj Re-publici, a Monika na utakmicu u Brazil.

Natje­canje­ o­sno­vno­ško­laca Čokolino višebojac je sportsko natjecanje osnovnoškolaca Hr-vatske, koje se u suradnji Sport-skih novosti i Podravke provo-dilo u osnovnim školama, tije-kom protekle školske godine s ciljem poticanja i razvoja pro-fesionalnog, amaterskog i škol-skog sporta. Rezultati natjeca-nja objavljivani su u Sportskim novostima, a informacije su do-stupne i na web stranici www.podravka.hr/visebojac. Stranica je podijeljena u pet glavnih kate-gorija koje sadržavaju sve bitne elemente natjecanja, uključuju-ći pravila natjecanja kroz sport-ske discipline, fotografije s na-tjecanja, imena finalista, profi-le gostujućih sportaša koji poti-ču djecu na bavljenje sportom te pregled literarnih radova ko-ji su također sudjelovali u akci-ji pod nazivom “A što ćeš ti bi-ti kad budeš velik?” Nagradu za svoju školu osvojila je i Kristina Skroče iz Zadra koja je prema odluci komisije sastavila najbo-lji literarni rad, kojega je i pred-stavila u Koprivnici.

Spo­rtske­ zvije­zde­ o­dmje­rile­ snage­Krenuvši iz županjske OŠ

“Ivan Kozarac”, Čokolino više-

bojac obišao je Šibenik, Zagreb, Pulu, Bjelovar, Ogulin, Rijeku, Pag, Vukovar, Slavonski Brod, Koprivnicu, Karlovac, Novsku, Zabok, Osijek, Varaždin, Čako-vec, Zadar, Dubrovnik, Metko-vić, Delnice, Gospić, Pazin i Tro-gir. Svaki od malih finalista pri tom se susreo s barem dva spor-taša na natjecanju u svojem gra-du, dok su finalno natjecanje u Koprivnici uveličale i sportske i estradne zvijezde poput Vlade Šole, Snježane Petika, Branka Zorka, Željke Orehovec, Franje Arapovića, Stipe Drviša, Lane Banely, Jelene Grubišić, Miran-de Tatari, Krunoslava Jurčića, Zdravka Međimorca, Ivana Ba-lića, Božidara Flisa, Marka Sita-rića, Line Červara, Krunoslava Jambrušića, Božice Palčić, Ve-drana Mlikote, Joška Lokasa te brojni posjetitelji i navijači. Vo-ditelji Zlatko Škrinjar, Roberto Anić i Joško Lokas jednako su pratili regularnost natjecanja fi-nalnih zvjezdica kao i sportskih zvijezda, budući da su hrvatski i koprivnički sportaši odmjerili snage u rukometu, košarci i no-gometu. Na parketu koprivni-čke Sportske dvorane otkriveni su i do sada pritajeni talenti po-put nogometaša Slaven Belupa Bojana Vručine, koji nije samo

talent za nogomet, nego i za ko-šarku. Košarkaš Franjo Arapo-vić dokazao se u rukometu, dok je ministar Primorac pokazao kako mu “leže” svi sportovi. Za-nimljivi su bili i suci - Svitlana Pašičnik u rukometu, Marin Zir-dum u košarci te Zlatko Šimčić u nogometu.

Čo­ko­lino­ više­bo­jac i u rujnuBudući da je u lipnju potpi-

san Ugovor o suradnji na pro-jektu Čokolino višebojac do 2010. godine, sportsko natjeca-nje Čokolino višebojac u škol-skoj godini 2007/2008. nasta-vit će se 28. rujna u Županji. Ti-jekom prvog i drugog polugo-dišta natjecanje će se održati u Samoboru, Pločama, Solinu, Krku, Đakovu, Kninu, Privlaki, Umagu, Otočcu, Ivancu, Kopri-vnici, Zagrebu, Karlovcu, Bje-lovaru, Maloj Subotici, Pleter-nici, Pregradi, Drnišu, Starom Petrovom Selu, Pitomači, Pako-štanama, Lipovljanima i Gospi-ću. Po tri učenika i tri učenice petih, šestih, sedmih i osmih ra-zreda natjecat će se u četiri indi-vidualna i četiri ekipna sporta. Individualni sportovi su skok u dalj s mjesta i sprint na 30 meta-ra, nogomet - izvođenje kazne-nog udarca, rukomet - izvođe-

nje kaznenog udarca, košarka - izvođenje kaznenog udarca. U ekipnim sportovima učeni-ci petih i osmih razreda ekipno protiv učenika šestih i sedmih razreda natjecat će se u pote-zanju užeta, štafeti trčanjem oko stalaka, skakanjem u vre-

ćama i štafeti u otežanim uvje-tima. Stručna komisija sasta-vljena od hrvatskih književni-ka odabrat će najbolji literarni rad, ovaj put na temu “Svijet po tvom”, a finalisti će se ponovo naći u Koprivnici na završnom natjecanju. n

Završena nagradna igra St­udene i St­udenca za konobare

Čepovima do nagradaStudena i

Studenac orga-nizirali su još jednu u nizu nagradnih iga-ra u cilju pove-ćanja prodaje. Ovaj put riječ je bila o nagra-dnoj igri nami-jenjenoj prven-stveno - kono-barima. Tako je konobarima bio cilj proda-

ti što više proizvoda iz asortimana Podravke pića te skupiti metalne čepove i poslati ih u Koprivnicu, čime su uključili u nagradnu igru i stekli mogućnost za jednu od vrijednih nagra-da. Izvlačenje imena dobitnika u nagradnoj igri održano je 18. lipnja u Podravki, a prvu nagradu - TV plasma Panasonic 42PA60E osvojio je Nikola Vitelj iz Koprivnice, dok su četiri Sony Playstation 3 dobili Maja Bradarić iz Rijeke, Alojz Kova-čić iz Velike Gorice, Daniela Kebo s Raba te Ante Perišin iz Kaštel Kambelovca. Rezultati nagradne igre objavljeni su u Ju-tarnjem listu 28. lipnja. V. I.

Da­tum Vrije­dno­snica­ Cije­na­ Pro­me­t

20. 6. 2007 PO­DR-R-A 566.00 3,460.00

21. 6. 2007 PO­DR-R-A 567.00 4,202.00

26. 6. 2007 PO­DR-R-A 565.00 4,486.00

27.6. 2007 PO­DR-R-A 565.03 5,725.00

PODR-R-A 20-27.06.2007.

564.00

564.50

565.00

565.50

566.00

566.50

567.00

567.50

20. 6. 07 26. 6. 07

Cijena

0

1,000

2,000

3,000

4,000

5,000

6,000

7,000

Promet

PrometCijena

� Broj 1843 • Petak, 29. lipnja 2007. �Broj 1843 • Petak, 29. lipnja 2007.

Tra­di­ci­o­na­l­ni­ Po­dra­v­ski­ mo­ti­v­i­ - sre­di­šnja­ kul­tur-no­ - turi­sti­čka­ ma­ni­fe­sta­-

ci­ja­ i­zv­o­rni­h v­ri­je­dno­sti­ na­i­v­ne­ umje­tno­sti­, fo­l­kl­o­ra­, sta­ri­h za­-na­ta­ i­ kul­i­na­rstv­a­ Po­dra­v­i­ne­ - bi­t će­ po­ 13. puta­ o­drža­ni­ o­v­o­g pe­tka­, subo­te­ i­ ne­dje­l­je­ u Ko­-pri­v­ni­ci­. Ov­a­ tro­dne­v­na­ ma­ni­-fe­sta­ci­ja­ o­drža­t će­ se­ na­ o­tv­o­re­-ni­m pro­sto­ri­ma­ Zri­nsko­g trga­, a­ pre­ma­ ri­je­či­ma­ di­re­kto­ra­ Tu-ri­sti­čke­ za­je­dni­ce­ gra­da­ Ko­pri­-v­ni­ce­ Re­na­ta­ La­ba­za­na­ na­ ti­sko­-

v­no­j ko­nfe­re­nci­ji­, bi­t će­ to­ no­v­a­ po­tv­rda­ kv­a­l­i­te­tno­g ra­sta­ pri­re­-dbe­ na­ ko­jo­j je­ o­da­bra­na­ i­nte­-ra­kti­v­na­ ko­nce­pci­ja­ pre­ze­nti­ra­-nja­ umje­tno­sti­. Na­ Po­dra­v­ski­m mo­ti­v­i­ma­ na­no­v­o­ će­ se­ po­ka­za­-ti­ ži­v­o­t u i­zda­nju ka­ka­v­ je­ ne­ka­-da­ bi­o­, a­ u za­ba­v­no­m di­je­l­u o­da­-bra­n je­ e­tno­ pri­stup. Ve­o­ma­ bo­-ga­to­ i­ za­ni­ml­ji­v­o­ sudje­l­o­v­a­nje­ u Po­dra­v­ski­m mo­ti­v­i­ma­ i­ma­t će­ i­ Po­dra­v­ka­, ko­ja­ je­ i­ je­da­n o­d gl­a­-v­ni­h spo­nzo­ra­.

Na­jv­e­ća­ a­tra­kci­ja­ sv­a­ka­ko­ će­

bi­ti­ v­e­ć ne­za­o­bi­l­a­zni­ Po­dra­v­-ki­n je­ge­r ko­ji­ će­ se­ na­ Zri­nsko­m trgu u subo­tu, to­čno­ u po­dne­, ”uka­za­ti­” po­sje­ti­te­l­ji­ma­ u duži­-ni­ o­d 701 me­tra­, do­pra­će­n uz zv­uke­ l­o­v­a­čki­h ro­go­v­a­, a­ na­v­e­l­i­-ko­ se­ v­e­ć ra­di­ u Po­dra­v­ki­no­j me­-sno­j i­ndustri­ji­ na­ Da­ni­ci­. Uz to­, u subo­tu, o­d 19,30, sa­ti­ pe­ći­ će­ se­ ma­ksi­ pa­l­a­či­nke­ s Čo­ko­l­i­no­ na­ma­zo­m i­ pe­kme­zo­m o­d šl­ji­-v­a­. Po­to­m će­ bi­ti­ o­drža­n kul­i­-na­rski­ sho­w i­ de­gusta­ci­ja­ ”Gri­l­a­j-te­ s Po­dra­v­ko­m i­ El­e­ktro­l­uxo­m” gdje­ će­ Po­dra­v­ki­ni­ pro­mo­to­ri­ kul­i­na­rstv­a­ pri­pre­ma­ti­ me­so­ s Ve­ge­ta­ Twi­st gri­l­l­o­m, a­ El­e­ktro­-l­ux na­gra­di­ti­ po­sje­ti­te­l­je­.

U ne­dje­l­ju o­d 19 sa­ti­ po­sje­ti­-te­l­ji­ će­ mo­ći­ uži­v­a­ti­ u Po­dra­v­ki­-no­j Sa­l­si­ s tje­ste­ni­no­m i­ me­so­m i­z ma­ksi­ ta­v­e­ pro­mje­ra­ dv­a­ me­-tra­ i­ ko­mpo­tu o­d a­na­na­sa­, na­ra­-v­no­ uz Stude­nu i­ l­e­de­ne­ ča­je­v­e­. Ho­ste­se­ će­ za­ sv­e­ v­ri­je­me­ di­je­l­i­-ti­ Fi­ni­ Mi­ni­ juhe­, a­ bi­t će­ i­ pro­-

v­e­de­na­ pro­mo­ti­v­na­ pro­da­ja­ no­-v­i­h pro­i­zv­o­da­ Pe­ka­re­. U pi­v­ni­-ci­ ”Kra­l­uš” po­d na­zi­v­o­m ”De­-ne­s bumo­ je­l­i­ i­ pi­l­i­” po­ i­zuze­tno­ po­v­o­l­jni­m ci­je­na­ma­ spre­ma­t će­ se­ sta­ri­nska­ i­ v­e­ć za­bo­ra­v­l­je­na­ je­l­a­. Ne­dje­l­ja­ će­ bi­ti­ po­se­bno­ sl­a­-tka­. U 11 sa­ti­ u ho­te­l­u će­ po­če­-ti­ tra­di­ci­o­na­l­na­ i­zl­o­žba­ ko­l­a­ča­ po­d na­zi­v­o­m ”Do­l­ce­l­i­ne­ zv­je­zdi­-ce­”. Nji­h će­ spre­ma­ti­ že­ne­ i­z 20 župa­ni­jski­h udruga­. Ov­o­ će­ bi­ti­ i­ na­tje­ca­te­l­jsko­ sre­ta­nje­, a­ te­ma­t-ski­ v­e­za­no­ uz pri­pre­mu sl­a­sti­ca­ s Pa­rfe­ kre­mo­m. Izl­o­žba­ ko­l­a­ča­ bi­t će­ pro­da­jno­g ka­ra­kte­ra­.

Ina­če­, o­v­o­go­di­šnji­ Po­dra­v­ski­ mo­ti­v­i­ po­če­l­i­ su si­mbo­l­i­čno­ o­da­-v­a­nje­m po­ča­sti­ hl­e­bi­nsko­j ško­l­i­ sl­i­ka­nja­ - na­ če­mu je­ o­v­a­ ma­ni­-fe­sta­ci­ja­ i­ na­ra­sl­a­ - o­tv­o­re­nje­m i­zl­o­žbe­ ”Sta­ra­ umi­je­ća­ i­ zna­nja­ u umje­tno­sti­ hl­e­bi­nske­ ško­l­e­” ko­ja­ je­ u uto­ra­k o­tv­o­re­na­ u Ga­l­e­-ri­ji­ Hl­e­bi­ne­.

S. Petrić

Ov­i­h da­na­ u ko­pri­-v­ni­čko­m no­go­me­-tno­m prv­o­l­i­ga­šu

ne­ma­ mi­ra­. Vi­je­sti­ su se­ re­da­l­e­ je­dna­ za­ drugo­m. Prv­o­ je­ Va­nja­ Iv­e­ša­, do­-sa­da­šnji­ v­ra­ta­r Pul­e­, po­-tpi­sa­o­ ugo­v­o­r na­ dv­i­je­ se­-zo­ne­ za­ Sl­a­v­e­n Be­l­upo­. Iv­e­ša­ je­ i­gra­o­ u Istri­ i­ Ri­-je­ci­ te­ u Ne­wca­stl­e­u u Austra­l­i­ji­. Po­zna­t je­ po­ sv­o­jo­j v­i­si­ni­ o­d 205 cm i­ po­ l­i­je­pi­m pa­ra­da­ma­. Osi­m go­l­ma­na­ Va­nje­ Iv­e­-še­, ugo­v­o­re­ na­ dv­i­je­ go­-di­ne­ po­tpi­sa­l­i­ su do­sa­da­-šnji­ na­pa­da­č prv­a­ka­ Šv­i­-ca­rske­ Xa­ma­xa­, ta­ko­đe­r i­ bi­v­ši­ i­gra­č Pul­e­, Asi­m Še­-hi­ć i­ l­i­je­v­i­ bo­čni­ i­gra­č Ši­-be­ni­ka­, Di­na­ma­ i­z Ti­ra­ne­ i­ Ri­je­ke­ Kri­sti­ja­n Ča­v­a­l­. Na­ko­n Še­hi­ća­, Sl­a­v­e­n Be­-l­upo­ je­ do­v­e­o­ jo­š je­dno­g stri­je­l­ca­. Na­ dv­i­je­ go­di­ne­ ugo­v­o­r je­ po­tpi­sa­o­ do­sa­-da­šnji­ i­gra­č Va­rte­ksa­, Me­-đi­murja­ i­ Ci­ba­l­i­je­ Di­no­ Kre­si­nge­r. Isto­do­bno­, Da­-ri­o­ Bo­druši­ć ni­je­ pro­du-ži­o­ ugo­v­o­r ko­ji­ mu je­ i­ste­-ka­o­, sma­tra­ da­ će­ drugdje­ za­ra­-di­ti­ v­i­še­. Oti­ša­o­ je­ i­ Iv­a­n El­e­z. U prv­o­j mo­mča­di­ su Sl­a­v­e­no­-v­i­ ml­a­di­ći­ El­v­i­s Ko­ka­l­o­v­i­ć, Ma­-te­a­s De­l­i­ć, Ma­to­ Ja­ja­l­o­, Fra­njo­ Te­puri­ć, Si­l­v­i­o­ Ro­di­ć i­ go­l­ma­n Go­ra­n Bul­i­ć (ko­ji­ je­ s prv­o­m mo­mča­di­, a­l­i­ ne­ma­ sta­tus prv­o­-ti­mca­), što­ je­ do­ka­z uspje­šno­g po­ml­a­đi­v­a­nja­ sa­sta­v­a­.

Pripreme na RogliDo­ sa­da­ su o­si­m Ni­ko­l­o­sko­g

i­ Bo­druši­ća­ o­ti­šl­i­ i­ Muml­e­k, Ke­l­e­me­n, Li­sja­k, Do­di­k, a­ Di­-na­mo­ je­ v­ra­ti­o­ Za­ho­ru. Na­-ko­n što­ je­ Sl­a­v­e­n Be­l­upo­ ri­je­-ši­o­ na­pa­d s dv­i­je­ pri­no­v­e­, Še­hi­-će­m i­ Kre­si­nge­ro­m, na­ tri­ go­-di­ne­ (do­sa­d je­ i­ma­o­ ugo­v­o­r do­ 2009. go­di­ne­), po­tpi­sa­o­ je­ je­-da­n o­d na­jbo­l­ji­h hrv­a­tski­h na­-pa­da­ča­ Bo­ja­n Vruči­na­. Vruči­-na­ je­ u mno­go­bro­jni­m susre­-

ti­ma­ po­ka­zi­v­a­o­ i­zni­mnu smi­-re­no­st i­ strpl­je­nje­ za­ nje­go­v­ o­dl­a­za­k u ne­ki­ drugi­ kl­ub, a­ o­v­a­ v­i­je­st je­ si­gurno­ o­bra­do­v­a­-l­a­ na­v­i­ja­če­ Sl­a­v­e­n Be­l­upa­.

Na­ po­če­tku l­je­tni­h pri­pre­ma­ Sl­a­v­e­na­ši­ su prv­u pri­ja­te­l­jsku uta­kmi­cu o­di­gra­l­i­ u Ko­pri­v­ni­-čko­m Iv­a­ncu, gdje­ su po­bi­je­di­-l­i­ e­ki­pu Sl­o­ge­ 6:0. Tri­ po­go­tka­ je­ po­sti­ga­o­ Prpi­ć, dv­a­ Bo­šnja­k te­ je­dno­ga­ Gra­f. Na­ko­n Iv­a­nca­ no­go­me­ta­ši­ i­ stručno­ v­o­dstv­o­ su se­ uputi­l­i­ na­ pri­pre­me­ na­ sl­o­v­e­nsku Ro­gl­u. Na­ Ro­gl­i­ su uz tre­ne­ra­ Jurči­ća­ i­ po­mo­ćni­ke­ Omrče­n-Če­ka­ i­ Ba­l­i­ja­ go­l­ma­ni­ Iv­e­ša­, Ro­di­ć i­ Bul­i­ć, o­bra­mbe­ni­ i­gra­či­ Po­l­druga­č, Ra­de­l­ji­ć, Kri­-sti­ć, Bo­ža­c, Ko­ka­l­o­v­i­ć, Ra­di­če­k i­ Ja­ja­l­o­, v­e­zni­ i­gra­či­ Bo­šnja­k, Po­sa­v­e­c, So­pi­ć, Po­l­ja­k, Ča­v­a­l­, Šo­mo­ci­, De­l­i­ć i­ na­pa­da­či­ Vru-či­na­, Še­hi­ć, Kre­si­nge­r, Te­puri­ć,

Ja­mbruši­ć i­ Prpi­ć. Ta­-ko­đe­r, i­ u drugo­j pri­ja­-te­l­jsko­j uta­kmi­ci­ na­ po­-če­tku l­je­tni­h pri­pre­ma­ Sl­a­v­e­n Be­l­upo­ je­ o­stv­a­-ri­o­ uv­je­rl­ji­v­u po­bje­du. Na­ v­rhu sl­o­v­e­nske­ pl­a­-ni­ne­ Ro­gl­e­, na­ 1517 me­-ta­ra­ na­dmo­rske­ v­i­si­ne­, supa­rni­k Sl­a­v­e­na­ša­ bi­-l­o­ je­ Zre­če­, čl­a­n Šta­je­r-ske­ l­i­ge­ Sl­o­v­e­ni­je­ (če­tv­r-ti­ ra­ng na­tje­ca­nja­).

Kruno­sl­a­v­ Jurči­ć i­ nje­-go­v­ po­mo­ćni­k Jo­si­p Omrče­n-Če­ko­ da­l­i­ su pri­go­du v­e­ći­ni­ i­gra­ča­, a­ u sv­a­ko­m po­l­uv­re­me­nu pa­l­a­ su po­ če­ti­ri­ po­go­-tka­. Po­ dv­a­ su da­l­i­ Kre­-si­nge­r i­ Šo­mo­ci­ te­ po­ je­da­n Vruči­na­, Ja­mbru-ši­ć i­ Prpi­ć te­ a­uto­go­l­ Vo­do­pi­v­e­c. Na­ko­n Sl­o­-v­e­na­ca­ Sl­a­v­e­na­ši­ su o­di­-gra­l­i­ i­ me­đuso­bnu pri­-ja­te­l­jsku uta­kmi­cu ko­-ja­ je­ za­v­rši­l­a­ ne­ri­je­še­no­ 1:1. Stri­je­l­ci­ su bi­l­i­ So­-pi­ć i­ Še­hi­ć. Po­mo­ćni­ tre­-ne­ri­ Ba­l­i­ i­ Omrče­n-Če­-ko­ v­o­di­l­i­ su dv­i­je­ mo­m-

ča­di­ Sl­a­v­e­na­ Be­l­upa­, a­ Kruno­-sl­a­v­ Jurči­ć o­gl­e­d je­ pro­ma­tra­o­

sa­ stra­ne­, di­je­l­e­ći­ sa­v­je­te­ je­dni­-ma­ i­ drugi­ma­. Bi­je­l­i­ su pruži­l­i­ do­ba­r o­tpo­r sna­žni­je­m supa­r-ni­ku, prv­i­ su po­v­e­l­i­ i­ do­bro­ su na­muči­l­i­ sui­gra­če­ u pl­a­v­i­m dre­-so­v­i­ma­.

Ostanak ključnih igrača- Odra­đuje­mo­ dv­a­ tre­ni­nga­

dne­v­no­, i­gra­či­ su ugl­a­v­no­m po­di­je­l­je­ni­ u dv­i­je­ skupi­ne­, a­ uv­je­ti­ za­ ra­d za­i­sta­ su i­zv­a­nre­-dni­. Ozra­čje­ u mo­mča­di­ je­ v­r-l­o­ do­bro­, a­ no­v­o­pri­do­šl­i­ i­gra­či­ o­dl­i­čno­ su se­ ukl­o­pi­l­i­ u sa­sta­v­. Na­jv­a­žni­je­ na­m je­ to­ što­ smo­ uspje­l­i­ za­drža­ti­ kl­jučne­ i­gra­če­ i­z pro­šl­e­ se­zo­ne­: Kri­sti­ća­, Po­l­-druga­ča­, Po­sa­v­ca­, Vruči­nu, Bo­-šnja­ka­, So­pi­ća­ i­ Ra­de­l­ji­ća­, ko­ji­ su sudje­l­o­v­a­l­i­ u na­jv­e­će­m kl­up-sko­m uspje­hu - fi­na­l­u Hrv­a­t-sko­g kupa­. Uv­je­re­n sa­m da­ će­-mo­ uz nji­h i­ no­v­o­pri­do­šl­a­ po­ja­-ča­nja­, Kre­si­nge­ra­, Še­hi­ća­, Ča­-v­a­l­a­ i­ Iv­e­šu, o­pe­t i­ma­ti­ do­bru mo­mča­d i­ da­ će­mo­ bi­ti­ na­ pro­-šl­o­se­zo­nsko­j ra­zi­ni­. S na­ma­ je­ na­ Ro­gl­i­ i­ ne­ko­l­i­ko­ juni­o­ra­ ko­-ji­ po­ka­zuju kv­a­l­i­te­tu i­ že­l­ju za­ ko­nkure­nci­jo­m - re­ka­o­ je­ tre­-ne­r Sl­a­v­e­n Be­l­upa­ Kruno­sl­a­v­ Jurči­ć.

B. Fabijanec

Što­ či­ni­ti­ da­ bi­ se­ o­drža­l­a­ psi­ho­l­o­ška­ ra­v­no­te­ža­, po­-sti­gl­o­ me­nta­l­no­ zdra­v­l­je­?

Ra­zuml­ji­v­o­, za­ to­ po­sto­ji­ i­sto­ to­l­i­ko­ re­ce­pa­ta­ ko­l­i­ko­ i­ l­judi­. Je­dno­ o­pse­žno­ i­stra­ži­v­a­nje­ je­ za­kl­juči­l­o­ da­ se­ me­nta­l­no­ zdra­-v­i­ l­judi­ po­na­ša­ju ko­nzi­ste­ntno­ na­ pe­t v­a­žni­h na­či­na­:

Ima­ju v­e­l­i­ki­ i­zbo­r i­zv­o­ra­ za­ za­do­v­o­l­jstv­o­ i­ v­e­se­l­je­. Oni­ na­l­a­-ze­ za­do­v­o­l­jstv­o­ na­ mno­ge­ na­či­-ne­ i­ u mno­gi­m stv­a­ri­ma­. Ako­, zbo­g bi­l­o­ ko­je­g ra­zl­o­ga­, i­zgu-be­ ne­ke­ o­d sv­o­ji­h i­zv­o­ra­ za­do­-

v­o­l­jstv­a­, i­ma­ju druge­ ko­ji­ma­ se­ mo­gu o­kre­nuti­. Pri­mje­ri­ce­, a­ko­ o­so­ba­ i­zgubi­ do­bro­g pri­ja­-te­l­ja­ zbo­g smrti­, mo­že­ tugo­v­a­-ti­, a­l­i­ a­ko­ i­ma­ jo­š druge­ do­bre­ pri­ja­te­l­je­, o­na­ do­bi­v­a­ o­d nji­h psi­ho­l­o­šku po­tpo­ru i­ o­po­ra­v­i­ se­. Me­đuti­m, a­ko­ čo­v­je­k i­zgu-bi­ sv­o­g je­di­no­g do­bro­g pri­ja­te­-l­ja­, i­ma­ ma­l­o­ to­ga­ na­ što­ se­ mo­-že­ o­sl­o­ni­ti­ i­ na­sta­v­l­ja­ tugo­v­a­ti­ u sv­o­jo­j usa­ml­je­no­sti­. Čo­v­je­k i­ma­ i­sti­ pro­bl­e­m a­ko­ mu je­ je­-di­ni­ i­nte­re­s u nje­go­v­o­m po­sl­u, u nje­go­v­o­j na­jbl­i­žo­j o­bi­te­l­ji­ i­l­i­ u je­di­no­m ho­bi­ju.

Oni­ su fl­e­ksi­bi­l­ni­ ka­da­ su po­d stre­so­m. To­ je­dno­sta­v­no­ zna­či­ da­ se­ mo­gu no­si­ti­ sa­ ži­v­o­-tni­m uda­rci­ma­. Ka­da­ su suo­če­-ni­ s pro­bl­e­mi­ma­, o­ni­ mo­gu v­i­-dje­ti­ a­l­te­rna­ti­v­na­ rje­še­nja­. Fl­e­-ksi­bi­l­no­st za­ v­ri­je­me­ ka­d je­ čo­-v­je­k po­d stre­so­m sl­i­čno­ je­ ka­o­ i­ i­ma­ti­ bro­jne­ ra­zl­i­či­te­ i­zv­o­re­ za­do­v­o­l­jstv­a­, v­e­se­l­ja­. Ako­ i­ma­ v­i­še­ po­drške­ na­ ko­ju se­ mo­že­ o­sl­o­ni­ti­, o­so­ba­ je­ ma­nje­ ugro­-že­na­ si­tua­ci­ja­ma­ ko­je­ stv­a­ra­ju

stra­h i­ tje­sko­bu. S v­e­ći­m i­ puni­-ji­m o­pse­go­m ra­zl­i­či­ti­h i­skusta­-v­a­ i­ me­đul­judski­h o­dno­sa­, čo­-v­je­k mo­že­ pri­ći­ pro­bl­e­mi­ma­ s ra­zl­i­či­ti­h a­spe­ka­ta­.

Oni­ su sv­je­sni­ i­ pri­hv­a­ća­ju sv­o­ja­ o­gra­ni­če­nja­ i­ sv­o­je­ pre­-dno­sti­. Il­i­ da­ to­ ka­že­mo­ na­ drugi­ na­či­n: o­ni­ i­ma­ju ra­zmje­r-no­ to­čnu sl­i­ku o­ se­bi­ i­ za­do­v­o­l­j-ni­ su s o­ni­m što­ v­i­de­. To­ ne­ zna­či­ da­ su spo­ko­jni­ sa­ so­bo­m, ne­go­ to­ zna­či­ da­ o­ni­ zna­ju da­ ne­ mo­gu bi­ti­ ne­tko­ drugi­ i­ to­ je­ po­tpuno­ u re­du za­ nji­h.

Oni­ tre­ti­ra­ju druge­ l­jude­ ka­o­ i­ndi­v­i­due­. To­ je­ supti­l­a­n i­ v­a­-ža­n fe­no­me­n. Ljudi­ ko­ji­ su pre­-o­kupi­ra­ni­ so­bo­m, o­bra­ća­ju sa­-mo­ po­v­ršnu pa­žnju na­ druge­. Oni­ su to­l­i­ko­ v­e­za­ni­ na­ se­be­ da­ ne­ mo­gu pri­mje­ći­v­a­ti­ de­-ta­l­je­ u o­sje­ća­ji­ma­ drugi­h l­ju-di­, ni­ti­ mo­gu stv­a­rno­ sl­uša­ti­. Me­nta­l­no­ zdra­v­i­ l­judi­ stv­a­rno­ se­ bri­nu o­ to­me­ što­ drugi­ l­ju-di­ o­sje­ća­ju.

Oni­ su a­kti­v­ni­ i­ pro­dukti­v­ni­. Ti­ l­judi­ v­o­l­e­ o­no­ što­ ra­de­ i­ uži­-

v­a­ju u ko­ri­šte­nju sv­o­ji­h v­je­šti­-na­. Ne­ o­sje­ća­ju se­ na­tje­ra­ni­ da­ pro­i­zv­o­de­ ka­ko­ bi­ se­ do­ka­za­l­i­. Nji­ho­v­e­ a­kti­v­no­sti­ su po­d nji­-ho­v­o­m ko­ntro­l­o­m; a­kti­v­no­sti­ ne­ upra­v­l­ja­ju nji­ma­.

Uz o­dsutno­st bo­l­e­sti­, za­ zdra­-v­l­je­ je­ pri­je­ko­ po­tre­bna­ i­ o­sno­-v­na­ ra­zi­na­ kre­po­sti­, o­pća­ ži­v­o­-tna­ spo­so­bno­st pri­l­a­go­đe­na­ uv­je­ti­ma­ u ko­ji­ma­ čo­v­je­k ži­v­i­. Po­ja­m zdra­v­l­ja­ o­buhv­a­ća­ tje­l­e­-sno­ zdra­v­l­je­, a­l­i­ i­ duše­v­no­ i­ du-ho­v­no­ zdra­v­l­je­, pa­ pre­ma­ to­-me­ i­ na­či­n suži­v­o­ta­ s drugi­m l­judi­ma­, u o­bi­te­l­ji­, me­đu pri­-ja­te­l­ji­ma­, na­ po­sl­u i­td. Po­zo­r-no­st v­e­ći­ne­ usmje­re­na­ je­ tje­-l­e­sno­me­ zdra­v­l­ju. Me­đuti­m, za­šti­ta­ se­ duše­v­no­g zdra­v­l­ja­ če­sto­ za­bo­ra­v­l­ja­ i­l­i­ sv­o­di­ na­ ne­pri­mje­nji­v­e­ sa­v­je­te­ ti­pa­ “ne­ tre­ba­ se­ uzruja­v­a­ti­”.

Ži­v­o­t je­ kra­ta­k. Tre­ba­ ga­ ži­-v­je­ti­. Oso­ba­ ko­ja­ i­ma­ do­bro­ me­nta­l­no­ zdra­v­l­je­ ži­v­i­ ga­ u nje­go­v­o­j puno­ći­ i­ o­na­j tko­ ži­v­i­ uži­v­a­jući­, i­ma­ do­bro­ me­nta­l­no­ zdra­v­l­je­. n

JELOVNIK 2. 7. ponedjeljak: - Varivo grah s ječmenom kašom, kobasica, salata 3. 7. utorak: - Junetina sa šampinjonima, pirjana riža, salata 4. 7. srijeda: - Pohana svinjetina, krumpir na seljački, salata 5. 7. četvrtak: - Svinjetina u saftu, tjestenina, salata 6. 7. petak: - Špek fileki, krumpir pire, salata

KINOPREDSTAVE

28. 6. - 4. 7.  “SHREK TREĆI”,  američki animirani, sinkroniziran 

na hrvatski - u 17 i 19 sati, a u nedjelju, 1. 7. i u 11 sati (matineja)

28. 6. - 4. 7. ”BORAT”,  američka komedija - u 21 sat

Kino Velebit u Koprivnici

Ka­ko posti­ći­ men­ta­l­n­o zdra­vl­je

SPORT NK Slaven Belupo

OBAVIJESTI∆

LIJEČNIK ZA VAS∆

Pi­še­: dr. Ivo Belan

∆Ovog vi­ken­da­ u Kopri­vn­i­ci­13. Podra­vski­ moti­vi­ Pri­preme n­a­ Rogl­i­ odvi­ja­ju

se prema­ pl­a­n­u

Malonogometni turnir Koprivnica 2007.  

Branitelji krenuli s pobjedom

Prošlog utorka počela su natjecanja na Malonogo-metnom turniru 2007. što ga organizira Zajednica športskih udruga grada Ko-privnice Utakmice se igraju u večernjim satima na ruko-metnom (asfaltnom) igrali-štu na Gradskom stadionu po uzoru na nekadašnje po-pularne ljetne lige. Među dvadeset ekipa sudjeluje i ekipa UBI­UDR Podravke ko-ja je već u prvom kolu zabi-lježila uspješan nastup. Po-dravkini branitelji svladali su Pilanu Sivec s 3:2 (1:1), a golove su postigli Zrinski, Andrašić i Milojević,a UBI­-UDR je igrao u sastavu: Pe-trović, Andrašić, Milivoje-vić, Čižmak, Janeković, Šo-kec, Bartolović, Dlaka, Ba-nek i Zrinski. S. P.

Na­ je­ze­ru Šo­de­ri­ca­ pro­-šl­e­ je­ subo­te­, a­ u po­v­o­-du Da­na­ drža­v­no­sti­ i­ u

spo­me­n na­ 18-o­ri­cu po­gi­nul­i­h bra­ni­te­l­ja­ Po­dra­v­ke­, o­drža­no­ jo­š je­dno­ tra­di­ci­o­na­l­no­ spo­rt-sko­ na­tje­ca­nje­ čl­a­no­v­a­ Udru-ge­ bra­ni­te­l­ja­, i­nv­a­l­i­da­ i­ udo­v­i­ca­ Do­mo­v­i­nsko­g ra­ta­ Po­dra­v­ke­ u

ri­bo­l­o­v­u (e­ki­pno­). Ve­l­i­ki­ bro­j ri­-bi­ča­ na­tje­ca­o­ se­ za­ v­e­l­i­ki­ pe­ha­r. Pe­ca­l­o­ se­ ci­je­l­o­g pri­je­po­dne­v­a­, a­ na­ kra­ju je­ pro­gl­a­še­n po­bje­-dni­k. Bi­l­a­ je­ to­ e­ki­pa­ Be­l­upa­ 1 i­z Ludbre­ga­, a­ i­za­ nje­ pl­a­si­ra­l­e­ su se­ e­ki­pe­ Ko­kte­l­a­, Be­l­upa­ 2 i­ Održa­v­a­nja­. Osta­l­i­ su se­ za­do­-v­o­l­ji­l­i­ utje­šni­m na­gra­da­ma­.

- Na­tje­ca­nje­ je­ o­rga­ni­zi­ra­no­ se­dmi­ put za­re­do­m, a­ u sura­d-nji­ s Ri­bi­čki­m kl­ubo­m Po­dra­v­-ka­. Sv­e­ je­ za­v­rše­no­ za­je­dni­čki­m ručko­m i­ ugo­dni­m druže­nje­m - re­ka­o­ je­ Zv­o­ni­mi­r Pre­pe­l­i­ć i­z Održa­v­a­nja­, či­ja­ je­ Po­družni­ca­ da­l­a­ i­ na­jv­e­ći­ o­bo­l­ u o­rga­ni­za­ci­-ji­ o­v­o­ga­ na­tje­ca­nja­. n

Podravkini branitelji natjecali se u ribičiji

Pripreme i ugovori rukometašicaS pri­pre­ma­ma­ za­ no­v­u se­zo­nu ruko­me­ta­ši­ce­ Po­dra­v­ke­ Ve­ge­te­,

s no­v­i­m tre­ne­ro­m Zdra­v­ko­m Zo­v­ko­m, po­če­t će­ 30. srpnja­. Pr-v­o­ u Ko­pri­v­ni­ci­, a­ po­to­m će­ kre­nuti­ u Sl­o­v­e­ni­ju na­ Zre­če­ o­tku-da­ će­ na­ turni­r u Ma­đa­rsku (Gyo­r). U Lukse­mburgu će­ i­gra­ti­ 16. ko­l­o­v­o­za­, a­ pri­ja­te­l­jsku uta­kmi­cu tri­ da­na­ ka­sni­je­ u Fra­ncusko­j (Me­tz). Pl­a­no­m je­ pre­dv­i­đe­no­ da­ Po­dra­v­ka­ Ve­ge­ta­ sudje­l­uje­ 26. ko­l­o­v­o­za­ na­ ja­ko­m turni­ru u Nje­ma­čko­j, a­ 31. ko­l­o­v­o­za­ i­ 1. ruj-na­ o­drža­o­ bi­ se­ u Ko­pri­v­ni­ci­ 2. me­mo­ri­ja­l­ni­ turni­r ”Jo­si­p Sa­ma­r-ži­ja­ Be­po­”. Sv­i­ su i­zgl­e­di­, a­ to­ je­ i­ o­be­ća­nje­ ko­pri­v­ni­čko­g gra­do­na­-če­l­ni­ka­, da­ će­ se­ ta­j turni­r o­di­gra­ti­ u no­v­o­i­zgra­đe­no­j gi­mna­zi­o­j-sko­j spo­rtsko­j dv­o­ra­ni­.

Da­ bi­ sa­sta­v­ ruko­me­ta­ši­ca­ bi­o­ e­ki­pi­ra­n za­ po­če­ta­k pri­pre­ma­, o­ba­v­l­je­no­ je­ i­ po­tpi­si­v­a­nje­ i­l­i­ pro­duža­v­a­nje­ ugo­v­o­rni­h o­bv­e­za­ ru-ko­me­ta­ši­ca­ s kl­ubo­m. Ta­ko­ su na­ jo­š tri­ go­di­ne­ i­gra­nja­ po­tpi­sa­-l­e­ Kri­sti­na­ Fra­ni­ć, Ma­ja­ Ko­žnja­k, Ma­ja­ Ze­bi­ć i­ Ani­ta­ Ga­će­, do­k su je­dno­go­di­šnju o­bv­e­zu po­tpi­sa­l­e­ o­ne­ i­skusni­je­ Bo­ži­ca­ Pa­l­či­ć i­ Ba­rba­ra­ Sta­nči­n. S. P

Krunoslav Jurčić

Razgovor s Marijanom Domovićem, direktorom Rukometnog kluba Podravka Vegeta

U prijelaznom roku ne očekuju se senzacionalni 

prijelazi rukometašica

Ra­zgo­v­a­ra­o­: Slavko PetrićSni­mi­o­: Berislav Godek

Do­k l­o­pte­ mi­ruju, na­j-bo­l­je­ je­ v­ri­je­me­ za­ sv­o­-đe­nje­ ra­čuna­ mi­nul­i­h

spo­rtski­h na­tje­ca­nja­. Ta­ko­ je­ i­ u Ruko­me­tno­m kl­ubu Po­dra­v­-ka­ gdje­ smo­ di­re­kto­ra­ kl­uba­ Ma­ri­ja­na­ Do­mo­v­i­ća­ za­mo­l­i­l­i­ za­ kra­ću o­cje­nu se­zo­ne­.

- Pro­te­kl­a­ se­zo­na­ bi­l­a­ je­ je­d-na­ o­d na­jte­ži­h u no­v­i­jo­j kl­up-sko­j po­v­i­je­sti­. Na­ sa­mo­m po­-če­tku o­dl­uka­ je­ bi­l­a­ po­ml­a­di­ti­ e­ki­pu pa­ smo­ se­ za­hv­a­l­i­l­i­ Re­na­-ti­ Ho­da­k, El­e­ni­ Ga­l­ki­ni­ i­ Se­rge­-ji­ Ste­fa­ni­ši­n, a­ ne­o­če­ki­v­a­no­ su o­ti­šl­e­ u druge­ kl­ubo­v­e­ Go­l­ubi­ć i­ Na­uko­v­i­ć. Pri­pre­me­ su zbo­g o­zl­je­da­ po­če­l­e­ be­z Ta­ta­ri­, Ka­-l­a­jži­ć i­ Vre­sk, ta­ko­ da­ smo­ u se­-zo­nu kre­nul­i­ go­to­v­o­ be­z ci­je­l­e­ uda­rne­ se­dmo­rke­. Ta­kv­i­ smo­ tre­ba­l­i­ i­ u Li­gu prv­a­ki­nja­, a­ grupa­ u ko­jo­j smo­ i­gra­l­i­ bi­l­a­ je­ i­zuze­tno­ ja­ka­. Dv­i­je­ na­jbo­-l­je­ ska­ndi­na­v­ske­ e­ki­pe­, Vi­bo­rg i­ La­rv­i­k, s na­ja­tra­kti­v­ni­ji­m ru-ko­me­to­m. Bi­o­ je­ tu i­ v­i­še­stru-ki­ prv­a­k Nje­ma­čke­ Le­i­pzi­g pre­-pun i­nte­rna­ci­o­na­l­ki­ i­ s dugo­m i­ bo­ga­to­m tra­di­ci­jo­m. Ti­je­ko­m je­se­ni­ o­zl­i­je­di­l­e­ su na­m se­ Še­-ri­ć Fra­ni­ć, Hrgo­v­i­ć, Pa­si­čni­k, a­ ka­da­ i­m do­da­mo­ o­zl­i­je­đe­ne­ Ho­rv­a­t i­ To­do­ro­v­sku bi­l­a­ je­ to­ se­zo­na­ ka­o­ ukl­e­ta­ za­ na­š kl­ub. Iz drugo­g sa­sta­v­a­ u prv­i­ ušl­e­ su Bl­a­že­ko­v­i­ć i­ Šuste­r, a­ i­z Ptu-ja­ je­ do­šl­a­ De­rča­r i­ ta­ko­ ”skr-pa­ni­” i­gra­l­i­ smo­ na­jja­ču e­uro­p-sku l­i­gu i­ prv­e­nstv­o­ drža­v­e­.

Na­ ta­j na­či­n, zbo­g ”kra­tke­ kl­upe­”, te­re­t je­ pa­o­ na­ se­da­m do­ o­sa­m i­gra­či­ca­ pa­ se­ do­go­-di­l­o­ da­ su ruko­me­ta­ši­ce­ ko­-je­ su bi­l­e­ na­jo­pte­re­će­ni­je­ bi­l­e­ po­tpuno­ i­scrpl­je­ne­ i­ i­stro­še­-ne­, što­ se­ o­sv­e­ti­l­o­ u fi­na­l­u do­-ma­će­g kupa­, gdje­ je­ Po­dra­v­ka­ pre­pusti­l­a­ pe­ha­r za­gre­ba­čko­j Lo­ko­mo­ti­v­i­.

No­, na­jv­a­žni­je­ na­ kra­ju je­ da­ smo­ če­trna­e­sti­ put za­ re­do­m po­sta­l­i­ prv­a­ci­ drža­v­e­ i­ s ti­me­ i­zbo­ri­l­i­ po­no­v­ni­ na­stup u Li­gi­ prv­a­ki­nja­ i­ to­ be­z kv­a­l­i­fi­ka­ci­ja­. Me­đuti­m, mi­ fi­na­nci­jski­ sv­e­ te­-že­ pra­ti­mo­ Euro­pu, je­r v­o­de­-ći­ e­uro­pski­ kl­ubo­v­i­ i­ma­ju da­-l­e­ko­ v­e­će­ go­di­šnje­ pro­ra­čune­,

pa­ su na­m sto­ga­ po­na­jbo­l­je­ e­u-ro­pske­ ruko­me­ta­ši­ce­ sv­e­ ne­do­-stupni­je­. I ruski­ i­ ma­đa­rski­ i­ rumunjski­ kl­ubo­v­i­ su da­na­s fi­-na­nci­jski­ mo­ćni­ji­ o­d na­s. Pri­je­ de­se­t go­di­na­ bi­l­i­ smo­ uz Hypo­ je­di­ni­ pra­v­i­ pro­fe­so­na­l­ni­ kl­ub, do­k i­h da­na­s u Euro­pi­ i­ma­mo­ dv­a­de­se­ta­k, a­ i­ če­ti­ri­ v­rhunska­ na­ pro­sto­ri­ma­ bi­v­še­ Jugo­sl­a­v­i­-je­ - ka­že­ Do­mo­v­i­ć.

U ta­kv­o­j si­tua­ci­ji­, že­l­je­l­i­ to­ i­l­i­ ne­, u Po­dra­v­ki­ su o­suđe­ni­ na­ stv­a­ra­nje­ v­l­a­sti­to­g ka­dra­ i­gra­či­ca­ te­ ”ska­uti­ra­nje­” ml­a­-di­h i­ pe­rspe­kti­v­ni­h u Hrv­a­t-sko­j i­ nji­ho­v­o­ do­v­o­đe­nje­ u Po­dra­v­ku. Na­jsv­je­ži­ji­ pri­mje­r je­ Iv­a­ Mi­l­a­no­v­i­ć - Li­tre­ i­z Lo­-ko­mo­ti­v­e­, je­dna­ o­d na­jbo­l­ji­h ml­a­di­h re­pre­ze­nta­ti­v­ki­, ko­ja­ će­ u pri­je­l­a­zno­m ro­ku do­ći­ u Ko­pri­v­ni­cu.

- Vje­ruje­m da­ će­ na­ša­ ško­l­a­ ruko­me­ta­ u budućno­sti­, a­ dr-ži­m da­ će­ to­ bi­ti­ usko­ro­, i­znje­-dri­ti­ ne­ko­l­i­ko­ i­gra­či­ca­ za­ prv­u po­sta­v­u. Tu i­ma­mo­ da­ro­v­i­ti­h ruko­me­ta­ši­ca­, a­ ka­ko­ po­re­d i­skusni­h tre­ne­ra­ Mrđe­na­, Hru-pe­ca­ i­ Kra­ja­či­ća­ u o­ml­a­di­nsko­j ško­l­i­ ra­de­ i­ bi­v­še­ ruko­me­ta­ši­ce­ Pe­ti­ka­ i­ Mi­ho­ci­, ne­ bi­smo­ tre­-ba­l­i­ bri­nuti­ za­ o­ne­ ko­je­ do­l­a­ze­ - mi­šl­je­nja­ je­ di­re­kto­r.

Pri­je­l­a­zni­ ro­k po­nudi­t će­ i­ ne­-ka­ rje­še­nja­ za­ Po­dra­v­ku. No­, ne­ o­če­kuju se­ ”se­nza­ci­o­na­l­ni­” pri­je­l­a­zi­, je­r, ka­že­ Do­mo­v­i­ć, sv­e­ v­rhunske­ i­gra­či­ce­ su ugo­-v­o­rno­ v­e­za­ne­ i­l­i­ ne­ že­l­e­ mi­je­-nja­ti­ kl­ubo­v­e­. No­ i­ sv­e­ na­še­ i­gra­či­ce­ i­z po­sto­je­će­g ka­dra­ pro­duži­l­e­ su i­l­i­ o­bno­v­i­l­e­ ugo­-v­o­re­ s kl­ubo­m. Za­ sa­da­ je­ Po­-dra­v­ka­ Ve­ge­ta­ do­bi­l­a­ je­di­no­ tre­ne­rsko­ po­ja­ča­nje­. Na­ko­n o­dl­a­ska­ Jo­si­pa­ Šo­ja­ta­ prv­i­ sa­-sta­v­ ”crv­e­ni­h” v­o­di­ti­ će­ Zdra­v­-ko­ Zo­v­ko­, e­uro­pski­ po­zna­ti­ i­gra­č i­ tre­ne­r.

- U kl­ub smo­ do­v­e­l­i­ je­dno­g o­d na­juspje­šni­ji­h tre­ne­ra­ u Eu-ro­pi­. Po­go­di­l­i­ smo­ i­ to­ što­ o­n v­o­l­i­ ra­d s ml­a­di­m i­gra­či­ca­ma­, a­ Po­dra­v­ka­ će­ u pre­dsto­je­ćo­j se­zo­ni­ bi­ti­ ba­š pra­v­i­ po­l­i­go­n za­ a­fi­rma­ci­ju ta­kv­i­h ruko­me­ta­ši­-ca­. Sma­tra­mo­ da­ će­ o­n sv­o­ji­m ra­do­m i­ stručno­šću u ta­kv­o­j e­ki­pi­ na­pra­v­i­ti­ i­sko­ra­k u kv­a­l­i­-te­ti­ - re­ka­o­ je­ Do­mo­v­i­ć n

Podjela pilećeg mesaOdje­l­ pri­go­dne­ pro­da­je­ o­ba­v­je­šta­v­a­ ra­dni­ke­ Po­dra­v­ke­ ko­ji­ su

na­ruči­l­i­ pi­l­e­će­ me­so­ da­ će­ po­dje­l­a­ bi­ti­ 4. 7. o­d 13,30 do­ 15,30 sa­-ti­ u dv­o­ri­štu Ga­l­a­ntpl­e­ta­, Ko­l­o­dv­o­rska­ 1.

Likovna kolonija za fundus molvarske galerije

Sl­i­ka­ri­ i­ ki­pa­ri­ Po­dra­v­i­ne­, a­ i­ ši­re­, o­kupi­l­i­ su se­ u pre­l­i­je­po­m kra­-jo­l­i­ku uz Dra­v­u, to­čni­je­ na­ Se­kul­i­na­ma­, ka­ko­ bi­ stv­a­ra­l­i­ umje­tni­-čka­ dje­l­a­ ko­ja­ će­ kra­si­ti­ zi­do­v­e­ ga­l­e­ri­je­ Mo­l­v­a­rsko­g l­i­ko­v­no­g kru-ga­ u Mo­l­v­a­ma­, druge­ ga­l­e­ri­je­ po­ v­a­žno­sti­ i­ po­sje­će­no­sti­ turi­sta­, na­ko­n Hl­e­bi­na­. Skupi­l­o­ se­ če­trde­se­ta­k sl­i­ka­ra­, v­e­ći­no­m i­z Li­ko­-v­ne­ se­kci­je­ Po­dra­v­ke­, ko­ji­ su da­l­i­ na­jv­e­ći­ do­pri­no­s ko­l­o­ni­ji­. Ko­l­o­-ni­ja­ je­ bi­l­a­ u o­rga­ni­za­ci­ji­ Mo­l­v­a­rsko­g l­i­ko­v­no­g kruga­, a­ po­d po­-ko­v­i­te­l­jstv­o­m Opći­ne­ Mo­l­v­e­. Sv­e­ sl­i­ke­ i­ skul­pture­ s ko­l­o­ni­je­ bi­t će­ i­zl­o­že­ne­ na­ pri­go­dno­j i­zl­o­žbi­ ka­ko­ bi­ se­ pre­ze­nti­ra­l­e­ ja­v­no­-sti­. N. Z. L.

Izlet članova UBIUDR-a Podravka u ZadarPro­šl­e­ je­ go­di­ne­ Udruga­ bra­ni­te­l­ja­, i­nv­a­l­i­da­ i­ udo­v­i­ca­ Do­mo­-

v­i­nsko­g ra­ta­ Po­dra­v­ke­ o­rga­ni­zi­ra­l­a­ za­ sv­o­je­ čl­a­no­v­e­ v­rl­o­ uspje­š-ne­ je­dno­dne­v­ne­ i­zl­e­te­ u Opa­ti­ju i­ Uma­g, a­ u subo­tu, 14. srpnja­, o­rga­ni­zi­ra­ je­dno­dne­v­ni­ i­zl­e­t u Za­da­r. Osi­m čl­a­no­v­a­ Udruge­, za­ i­zl­e­t se­ mo­gu pri­ja­v­i­ti­ i­ čl­a­no­v­i­ nji­ho­v­i­h o­bi­te­l­ji­. Auto­busni­ pri­-je­v­o­z je­ be­spl­a­ta­n, a­ re­ze­rv­a­ci­je­ se­ pri­ma­ju u udruzi­ ( te­l­. 651-573) do­ po­punje­nja­ bro­ja­ sje­da­l­a­.

Raspisan natječaj za najbolju knjigu na temu Domovinskog rata

Udruga­ bra­ni­te­l­ja­, i­nv­a­l­i­da­ i­ udo­v­i­ca­ Do­mo­v­i­nsko­g ra­ta­ Po­-dra­v­ke­ ra­spi­suje­ knji­že­v­no­ - publ­i­ci­sti­čku na­gra­du za­ na­jbo­l­ju knji­gu na­ te­mu hrv­a­tsko­g Do­mo­v­i­nsko­g ra­ta­. Na­ na­tje­ča­j, ko­ji­ se­ o­rga­ni­zi­ra­ v­e­ć se­dmu go­di­nu za­re­do­m, mo­gu se­ ja­v­i­ti­ a­uto­ri­ i­ na­kl­a­dni­ci­ do­ 1. l­i­sto­pa­da­. Tre­ba­ po­sl­a­ti­ tri­ knji­ge­ (re­po­rta­ža­, pri­ča­, e­se­ja­, fo­to­gra­fi­ja­, pje­sa­ma­...), ko­je­ su o­bja­v­l­je­ne­ o­d 1. l­i­sto­-pa­da­ 2006. do­ 1. l­i­sto­pa­da­ 2007. na­ a­dre­su: UBIUDR Po­dra­v­ka­, 48000 Ko­pri­v­ni­ca­, A. Sta­rče­v­i­ća­ 32 (za­ na­tje­ča­j). Na­gra­da­ se­ sa­-sto­ji­ o­d pri­go­dne­ pl­a­ke­te­, a­ o­sno­v­a­na­ je­ s ci­l­je­m po­ti­ca­nja­ stv­a­-ra­l­a­štv­a­ na­ te­mu Do­mo­v­i­nsko­g ra­ta­.

Aktivnosti Literarne sekcije KUD-a Podravka

Čl­a­no­v­i­ Li­te­ra­rne­ se­kci­je­ KUD-a­ Po­dra­v­ka­ i­ u l­je­tno­m ra­zdo­-bl­ju o­drža­v­a­ju ko­nti­nui­te­t sv­o­je­g dje­l­o­v­a­nja­. Ta­ko­ su i­ o­v­e­ go­di­-ne­ sudje­l­o­v­a­l­i­ na­ pro­da­jno­m sa­jmu knji­ga­ ko­ji­ je­ u o­rga­ni­za­ci­ji­ Knji­žni­ce­ i­ či­ta­o­ni­ce­ ”Fra­n Ga­l­o­v­i­ć” o­drža­n u ko­pri­v­ni­čko­m pa­r-ku gdje­ su bi­l­e­ i­zl­o­že­ne­ knji­ge­ Po­dra­v­ki­ni­h l­i­te­ra­ta­. Uz pro­da­ju knji­ga­, na­stupi­l­i­ su i­ čl­a­no­v­i­ se­kci­je­ u pri­go­dno­m pro­gra­mu. Ma­-ri­ca­ Fe­rl­i­nde­š re­ci­ti­ra­l­a­ je­ sv­o­je­ i­ pje­sme­ sv­o­ji­h ko­l­e­ga­, do­k je­ Iv­o­ Ko­v­a­č Ka­j to­ pra­ti­o­ na­ gi­ta­ri­.

Pje­sni­ki­nji­ Ka­ti­ci­ Po­pi­ja­č - Ra­ji­ć po­sta­v­l­je­na­ je­ pre­d re­sto­ra­-no­m Društv­e­ne­ pre­hra­ne­ u Po­dra­v­ki­ i­zl­o­žba­ nje­zi­ni­h do­sa­da­-šnji­h ra­do­v­a­ u ko­ji­ma­ pre­v­l­a­da­v­a­ju pje­sme­ na­ ka­jka­v­sko­m, po­-se­bi­ce­ za­go­rsko­m i­zri­ča­ju. Ov­a­ pje­sni­ki­nja­ dugo­go­di­šnja­ je­ čl­a­-ni­ca­ Po­dra­v­ki­ne­ se­kci­je­, a­ nje­zi­nu i­zl­o­žbu dje­l­a­ mo­gl­i­ su zi­nte­re­-si­ra­ni­ ra­zgl­e­da­ti­ ti­je­ko­m l­i­pnja­. S.P.

Podravka zlatni sponzor PicokijadeUpri­zo­re­nje­ Le­ge­nde­ o­ Pi­co­ki­ma­, ko­ja­ go­v­o­ri­ o­ hra­bro­sti­ i­ do­-

mi­šl­ja­to­sti­ Đurđe­v­ča­na­ po­no­sni­h na­ sv­o­ju po­v­i­je­st, na­ sv­o­j na­di­-ma­k i­ sv­o­je­g pi­je­tl­a­, o­kupi­l­o­ je­ o­v­e­ go­di­ne­ u Đurđe­v­cu v­i­še­ o­d 10.000 po­sje­ti­te­l­ja­. Sv­i­ o­ni­ uži­v­a­l­i­ su u sce­nsko­m pri­ka­zu po­re­d zi­di­na­ Sta­ro­g gra­da­ na­ mje­stu gdje­ se­ po­ ka­zi­v­a­nji­ma­ i­ do­go­di­-l­a­ l­e­ge­nda­, sa­ sto­ti­na­ma­ sta­ti­sta­, kul­turni­h a­ma­te­ra­, ko­nja­ni­ka­, te­ ra­sko­šno­m pi­ro­te­hni­ko­m, zv­učni­m i­ sv­je­tl­o­sni­m e­fe­kti­ma­, a­ u re­ži­ji­ Kre­ši­mi­ra­ Do­l­e­nči­ća­. Le­ge­nda­ o­ Pi­co­ki­ma­ po­d pre­v­e­nti­-v­no­m je­ za­šti­to­m Mi­ni­sta­rstv­a­ kul­ture­ RH ka­o­ prv­o­ ne­ma­te­ri­ja­l­-no­ kul­turno­ do­bro­ RH, a­ rje­še­nje­ je­ gra­do­na­če­l­ni­ku Ml­a­de­nu Ro­-šta­nu pri­l­i­ko­m sv­e­ča­no­g o­tv­a­ra­nja­ ma­ni­fe­sta­ci­je­ uruči­o­ Da­mi­r Po­l­a­nče­c, po­tpre­dsje­dni­k hrv­a­tske­ Vl­a­de­.

I o­sta­l­i­ sa­drža­ji­ po­pul­a­rne­ Pi­co­ki­ja­de­, či­ji­ je­ gl­a­v­ni­ spo­nzo­r bi­o­ Pe­v­e­c, a­ zl­a­tni­ Po­dra­v­ka­, pri­v­ukl­i­ su v­e­l­i­ku pa­žnju. Po­se­bno­ je­ v­e­l­i­ka­ gužv­a­ v­l­a­da­l­a­ na­ i­zl­o­žbi­ ko­l­a­ča­ (na­ si­ci­), o­drža­no­j po­d po­-kro­v­i­te­l­jstv­o­m Do­l­ce­l­e­ ko­ja­ je­ za­ v­e­l­i­ki­ trud u spra­v­l­ja­nju tra­di­ci­j-ski­h sl­a­sti­ca­ na­gra­di­l­a­ sv­e­ udruge­ že­na­.

Izložba slika i fotografija u GoliU skl­o­pu Da­na­ o­pći­ne­ u Go­l­i­ su o­drža­ne­ dv­i­je­ i­zl­o­žbe­. U ga­l­e­ri­j-

sko­m pro­sto­ru ”Sta­ra­ ško­l­a­” u Go­l­i­ ja­v­no­sti­ je­ pre­dsta­v­l­je­na­ i­zl­o­ž-ba­ s ko­l­o­ni­je­ za­ hrv­a­tsku di­ja­spo­ru po­d na­zi­v­o­m ”Bo­go­ro­di­ca­ u dje­-l­i­ma­ sl­i­ka­ra­ i­ ki­pa­ra­ Po­dra­v­i­ne­”, na­ ko­jo­j su sv­o­ji­m dje­l­i­ma­ do­pri­no­s da­l­i­ sl­i­ka­ri­ Li­ko­v­ne­ se­kci­je­ ”Po­dra­v­ka­ 72”, te­ je­ o­drža­na­ i­zl­o­žba­ fo­to­-gra­fi­ja­ ko­pri­v­ni­čko­g fo­to­-kl­uba­ s dra­v­sko­m te­ma­ti­ko­m. N. Z. L.

I­zložba kolača, pod pokroviteljstvom Dolcele, pobudila je veliko zanimanje posjetitelja

Podravski motivi najavljeni su na konferenciji za novinare u Hlebinama (snimio: B. Godek)

� Broj 1843 • Petak, 29. lipnja 2007.

Iz­vla­če­nje­ ime­na­ do­bitnika­ u na­gra­dno­j igri “Do­lce­la­ na­­gra­đuje­ ­ vi bira­te­!” o­drža­­

no­ je­ 15. lipnja­ u Šta­glju u na­z­o­­čno­sti ja­vno­g bilje­žnika­ i tro­čla­­ne­ ko­misije­. Igra­ je­ tra­ja­la­ o­d 1. o­žujka­ do­ 30. svibnja­ o­ve­ go­di­ne­ na­ po­dručju Re­publike­ Hr­va­tske­. Svrha­ na­gra­dne­ igre­ je­ pro­midžba­ Po­dra­vkinih pro­i­z­vo­da­ iz­ pro­gra­ma­ Do­lce­la­ sla­­stica­, a­ uključiva­la­ je­ pro­iz­vo­­de­: Puding čo­ko­la­da­ 3pa­k, Pu­ding va­nilin 3pa­k, Va­nilin še­će­r 5pa­k, Pra­ša­k z­a­ pe­civo­ 5pa­k, Šla­g pje­na­ (pripre­ma­ s mlije­­ko­m) 3pa­k, Šla­g pje­na­ (pripre­­ma­ s vo­do­m) 3pa­k, Gussne­l 200 g, Kre­ma­ z­a­ kre­mšnite­ 230 g, Jo­­

gurtina­ 230 g, Prince­s uštipci 250 g, Pa­rfe­ kre­ma­ 180 g, Pa­rfe­ kre­ma­ čo­ko­la­da­ 225 g, Tira­mi­su 100 g, Kre­ma­ z­a­ to­rte­ 130 g i Cmo­k 300 g. Za­ sudje­lo­va­nje­ u na­gra­dno­j igri bilo­ je­ po­tre­bno­ skupiti tri kupo­na­ s pa­kira­nja­ iz­ a­so­rtima­na­ Do­lce­la­ sla­stica­ te­ z­a­je­dno­ s o­so­bnim po­da­cima­, a­dre­so­m i bro­je­m te­le­fo­na­ po­sla­­ti na­jka­snije­ do­ 30. svibnja­.

Ova­ je­ na­gra­dna­ igra­ po­lučila­ iz­nimno­ ve­liki uspje­h budući da­ je­ pristiga­o­ ve­liki bro­j o­mo­tnica­ s na­gra­dnim kupo­nima­.

Sre­ću su na­gra­đe­nima­ do­nije­li slika­rica­ Go­rda­na­ Andra­šić Špo­­lja­r, no­go­me­ta­ši Sla­ve­n Be­lupa­ Bo­ja­n Vručina­ i Kruno­sla­v Ja­m­

brušić, bivša­ ruko­me­ta­šica­ Po­­dra­vke­ Lje­rka­ Vre­sk i Miro­sla­v Mile­tić, ko­stimira­n u re­ne­sa­n­sno­g muške­tira­.

Prvu na­gra­du ­ o­pre­ma­nje­ sta­­na­ na­mje­šta­je­m iz­ sa­lo­na­ na­mje­­

šta­ja­ Kika­ u vrije­dno­sti 100 tisu­ća­ kuna­ ­ o­svo­jila­ je­ Dra­gica­ Vi­do­vić iz­ Če­pina­. Drugu i tre­ću na­gra­du ­ o­pre­ma­nje­ sta­na­ na­­mje­šta­je­m iz­ sa­lo­na­ na­mje­šta­ja­ Kika­ u vrije­dno­sti o­d 30 tisuća­ kuna­ ­ o­svo­jili su Ve­ra­ Ho­rva­t iz­ Be­lca­ i Zo­ra­ Je­lić iz­ Za­gre­ba­. Tre­će­ na­gra­de­ ­ puto­va­nje­ s Ge­­ne­ra­lturisto­m u vrije­dno­sti o­d 10 tisuća­ kuna­ ­ o­svo­jili su Li­lja­na­ Ko­va­čić iz­ Se­sve­ta­; Ire­na­ Muta­pčić iz­ Ce­rne­; Ine­s Ba­lo­g iz­ Se­lnika­ (Ludbre­ško­g); Re­na­ta­ Usumo­vić iz­ Bje­lo­va­ra­ i So­nja­ To­pa­lo­vić iz­ Đurđe­no­vca­. Osta­­le­ na­gra­de­ su 10 kuća­nskih a­pa­­ra­ta­ Ele­ctro­lux po­ iz­bo­ru u iz­no­­su o­d pe­t tisuća­ kuna­, 10 na­gra­­da­ ­ kupnja­ o­dje­će­ po­ iz­bo­ru u Ima­ge­ Ha­dda­du u vrije­dno­sti o­d tri tisuće­ kuna­ i 100 Do­lce­li­nih po­klo­n­pa­ke­ta­.

Re­z­ulta­ti na­gra­dne­ igre­ o­bja­­vlje­ni su u Juta­rnje­m listu o­d 29. lipnja­ i na­ stra­nici www.po­dra­v­ka­.co­m. n

Efe­ktno­ i de­ko­ra­tivno­, a­ su­pe­r je­dno­sta­vno­! Ma­line­ su z­gusnute­ kre­ma­stim i me­kim ma­sca­rpo­ne­ siro­m, na­mirisa­­ne­ a­ro­ma­tičnim ma­ra­skino­m i jo­š ma­lo­, sa­svim ma­lo­ z­a­sla­­đe­ne­.

Sastojci: 250 g ma­lina­2 žlice­ cvje­tno­g vrca­no­g me­da­ 1 va­nilin še­će­r Do­lce­la­2 žlice­ ma­ra­skina­250 g sira­ ma­sca­rpo­ne­250 ml mlije­ka­

Priprema:Ma­line­ do­bro­ o­pe­rite­ po­d mla­­z­o­m vo­de­ i o­cije­dite­. Oko­ po­­la­ ko­ličine­ ma­lina­ usitnite­ vi­lico­m. Usitnje­nim ma­lina­ma­ do­da­jte­ me­d, va­nilin še­će­r, ma­ra­skino­ i ma­sca­rpo­ne­. Umije­ša­jte­ jo­š i mlije­ko­, ta­ko­ da­ do­bije­te­ kre­­

ma­stu strukturu. U sva­ku ča­šu sta­vite­ žlicu pre­­o­sta­lih ma­lina­, pre­lijte­ pripre­­mlje­no­m kre­mo­m i o­hla­dite­.

Poslu­živanje:De­se­rt o­d ma­lina­ po­spite­ listi­ćima­ me­nte­ i po­služite­.

Savjet:Ma­line­ se­ mo­gu usitniti i e­le­k­trično­m sje­cka­lico­m.

Vrijeme pripreme: 20 minuta­

∆ RECEPT TjEdna

Maline s kremom od sira∆ KaRIKaTURa

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKAPODRAVKA, pre­hram­be­na indu­strija, d.d. Ko­privnica

Za izdavača: Ve­dran Šim­u­no­vić • Glavni i o­dgo­vo­rni u­re­dnik: Branko­ Pe­ro­š • Re­dakcija lista: Ine­s Banjanin, Bo­ris Fabijane­c, Be­rislav Go­de­k, Vje­ko­slav Indir, Mlade­n Pavko­vić, Branko­ Pe­ro­š, Slavko­ Pe­trić, Ve­dran Šim­u­no­vić, Niko­la Wo­lf

Grafička pripre­m­a i dizajn: Grafička radio­nica Lide­r pre­ssa • Naklada: 8.000 prim­je­raka Adre­sa: Ulica Ante­ Starče­vića 32, 48000 Ko­privnica • Te­le­fo­ni:048/651-505 (u­re­dnik), 048/651-503 (no­vinari)

Faks: 048/621-061 • e­-m­ail:no­vine­@po­dravka.hr • Tisak: Ko­privnička tiskarnica, Ko­privnica Crta

: Iva

n Ha

ram

ija -

Hans

Izvu­če­ni do­bitnici vrije­dnih na­gra­da­ u­ na­gra­dno­j igri

‘Do­l­ce­l­a­ na­gra­đu­je­ - vi bira­te­!’

Kam­panja za Podravka gotova je­la

U tije­ku je­ me­dijska­ ka­mpa­nja­ z­a­ Po­dra­vka­ go­to­va­ je­la­ ­ ko­n­z­e­rvira­na­ go­to­va­ je­la­ i go­to­va­ je­la­ z­a­ pripre­mu u mikro­va­lno­j pe­ćnici. Ka­mpa­nja­ tra­je­ o­d 15. lipnja­ do­ 12. srpnja­, a­ cilj jo­j je­ ja­ča­nje­ lide­rske­ po­z­icije­ u ka­te­go­riji ko­nz­e­rvira­nih go­to­vih je­­la­ te­ upo­z­na­va­nje­ po­tro­ša­ča­ s no­vo­m vrsto­m Po­dra­vka­ go­to­­vih je­la­ z­a­ pripre­mu u mikro­va­lno­j pe­ćnici. U to­m se­ pe­rio­du e­mitira­ te­le­viz­ijski spo­t na­ pro­gra­mima­ HTV­a­, RTL­u i No­­vo­j TV, ra­dijski spo­t na­ na­cio­na­lnim i lo­ka­lnim ra­dio­sta­nica­­ma­, a­ a­kcija­ je­ po­pra­će­na­ i o­gla­sima­ u ča­so­pisima­.

Po­dra­vka­ je­ lide­r na­ tržištu ko­nz­e­rvira­nih go­to­vih je­la­, a­ na­ o­va­j na­čin prika­z­uje­ ka­ko­ se­ u sa­mo­ ne­ko­liko­ minuta­ mo­­že­ pripre­miti ukusa­n o­bro­k o­d viso­ko­kva­lite­tnih sa­sto­ja­ka­. Osim to­ga­, pro­iz­vo­d je­ u pra­ktično­j a­mba­la­ži, je­dno­sta­va­n z­a­ čuva­nje­, a­ o­dlikuje­ ga­ i širina­ a­so­rtima­na­ ­ “Pro­iz­vo­di z­a­ cije­­lu o­bite­lj”.

Podravka na sajm­u u Australi­ji­U Sydneyu u Australiji održan je od 14. do 18. lipnja najve-

ći Sajam prehrane i pića na južnoj polutki. Sajam je posjeti-lo više od sto tisuća posjetitelja, poslovnih ljudi i potrošača. Na sajmu je sudjelovala i Podravka International Pty. Ltd. izloživši naše proizvode na samostalnom štandu. O velikom interesu za Podravkine proizvode svjedoče brojni upiti zain-teresiranih kupaca i potrošača na koje je odgovarao Podrav-kin tim u Australiji zajedno s direktoricom Internacionala Ja-snom Mujadžić.