podrŠku u upravljanju vodnim resursima u ... country report...slika 5-21: relativne promene (Δ)...

Konsultantske usluge za

PODRŠKU U UPRAVLJANJU VODNIM

RESURSIMA U SLIVU REKE DRINE IDENTIFIKACIONI BROJ PROJEKTA 1099991

CRNA GORA – OKVIR ZA PRIORITIZACIJU INVESTICIJA SVESKA 2 – ANEKSI

maj 2017. godine


PODRŠKU U UPRAVLJANJU VODNIM

RESURSIMA U SLIVU REKE DRINE IDENTIFIKACIONI BROJ PROJEKTA 1099991

CRNA GORA – OKVIR ZA PRIORITIZACIJU INVESTICIJA SVESKA 2 – ANEKSI

maj 2017. godine

BROJ PROJEKTA A038803

BR. DOKUMENTA 1

VERZIJA B

DATUM IZD. Maj 2017

PRIPREMILI svi autori i institucije kao i prvi izveštaj

PROVERILA Nađa Železnik, REC

ODOBRIO Roar Selmer Soland, COWI


SUPPORT TO WATER RESOURCES MANAGEMENT

IN THE DRINA RIVER BASIN (PODRŠKA UPRAVLJANJU VODNIM RESURSIMA U SLIVU REKE

DRINE) PROJECT ID NO. 1099991

Ovaj dokument je kreiran uz finansijsku podršku European Western Balkans Joint Fund‐a u okviru Western Balkans Investment Framework‐a. Ovde izneti stavovi su stavovi autora i stoga se ni na koji način ne može smatrati da odražavaju zvanično mišljenje donatora European Western Balkans Joint Fund‐a ili EBRD‐a i EIB‐a, koji zajedno upravljaju European Western Balkans Joint Fund‐om.

Svetska banka Crna Gora – Okvir za prioritizaciju investicija Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine Aneksi i

Sadržaj

Strana br.

Akronimi i skraćenice ........................................................................................................................................... x

1 Aneks 1 – Dodatna objašnjenja uz poglavlje 1 1-1

2 Aneks 2 Dodatna objašnjenja za uspostavljanje razvojnih ciljeva za upravljanje vodama – ključni ciljevi, poglavlje 2 1-2

3 Aneks 3 – Dodatna objašnjenja uz spisak promena u slivu reke Drine, poglavlje 3 3-3

3.1 Aneks 3-1: Dodatna objašnjenja uz poglavlje 3-3 Finansiranje i njegov uticaj na prioritete 3-3

3.2 Aneks 3-2: Matrica opšte procene uticaja 3-8

4 Aneks 4 – Dodatna objašnjenja o razvojnim opcijama za razvoj vodoprivrednih resursa, poglavlje 4 4-16

4.1 Aneks 4-1: Uz Poglavlje 4-4 Monitoring 4-16

5 Aneks 5 – Dodatna objašnjenja uz poglavlje o razvojnim opcijama za vodne bilanse 5-20

5.1 Aneks 5-1 Uz Poglavlje 5-2 Uticaj klimatskih promena na hidrologiju 5-20

5.2 Aneks 5-2 Dodatna objašnjenja uz poglavlje 5-3 Modeliranje vodoprivrednog sistema 5-43

5.3 Aneks 5-3 – Dodatna objašnjenja uz poglavlje 5-4 Procena rizika od poplava 5-1

6 Aneks 6 – Dodatna objašnjenja uz višekriterijumsku analizu za razvojne scenarije u okviru poglavlja 6 6-5

6.1 Aneks 6-1 Ekonomski troškovi i koristi po scenarijima 6-5

6.2 Aneks 6-2 Analiza osetljivosti 6-7

Svetska banka Crna Gora – Okvir za prioritizaciju investicija Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine Aneksi ii

Spisak slika

Strana br. Slika 3-1 Scenario 2, operativni troškovi za HE (u evrima, konstantne cene iz 2016.) ..................................... 3-6 Slika 3-2 HPP Scenario 3, operativni troškovi za HE (u evrima, konstantne cene iz 2016.) .............................. 3-7 Slika 5-1: Dugoročne srednje godišnje (ANN) i srednje sezonske projekcije za razmatrane hidrološke stanice

prema setu klimatskih parametara CM1 – Deo 1 ................................................................................... 5-20 Slika 5-2: Dugoročne srednje godišnje (ANN) i srednje sezonske projekcije za razmatrane hidrološke stanice





prema setu klimatskih parametara CM3 – 2. deo .................................................................................. 5-25 Slika 5-7: Dugoročne srednje godišnje (ANN) i srednje sezonske projekcije za razmatrane hidrološke stanice










prema setu klimatskih parametara CM8 – Deo 2 ................................................................................... 5-35 Slika 5-17: Relativne promene (Δ) srednjih godišnjih proticaja (ANN) tokom perioda bliske (od 2011. do 2040.

godine) i daleke budućnosti (od 2041. do 2070. godine) za razmatrane hidrološke stanice i korišćene setove klimatskih podataka (CM1-CM8). ............................................................................................... 5-36

Slika 5-18: Relativne promene (Δ) srednjih proticaja zimske sezone (DJF) tokom perioda bliske (od 2011. do 2040. godine) i daleke budućnosti (od 2041. do 2070. godine) za razmatrane hidrološke stanice i korišćene setove klimatskih podataka (CM1-CM8) ................................................................................ 5-37

Slika 5-19: Relativne promene (Δ) srednjih proticaja prolećne sezone (MAM) tokom perioda bliske (od 2011. do 2040. godine) i daleke budućnosti (od 2041. do 2070. godine) za razmatrane hidrološke stanice i korišćene setove klimatskih podataka (CM1-CM8). ............................................................................... 5-38

Slika 5-20: Relativne promene (Δ) srednjih proticaja letnje sezone (JJA) tokom perioda bliske (od 2011. do 2040. godine) i daleke budućnosti (od 2041. do 2070. godine) za razmatrane hidrološke stanice i korišćene setove klimatskih podataka (CM1-CM8). ............................................................................... 5-39

Svetska banka Crna Gora – Okvir za prioritizaciju investicija Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine Aneksi iii

Slika 5-21: Relativne promene (Δ) srednjih proticaja jesenje sezone (SON) tokom perioda bliske (od 2011. do 2040. godine) i daleke budućnosti (od 2041. do 2070. godine) za razmatrane hidrološke stanice i korišćene setove klimatskih podataka (CM1-CM8). ............................................................................... 5-40

Slika 5-22: Relativne promene (Δ) većih srednjih godišnjih proticaja verovatnoće prevazilaženja 10% tokom perioda bliske (od 2011. do 2040. godine) i daleke budućnosti (od 2041. do 2070. godine) za razmatrane hidrološke stanice i korišćene setove klimatskih podataka (CM1-CM8). ............................................... 5-41

Slika 5-23: Relativne promene (Δ) manjih srednjih godišnjih proticaja verovatnoće prevazilaženja 90% tokom perioda bliske (od 2011. do 2040. godine) i daleke budućnosti (od 2041. do 2070. godine) za razmatrane hidrološke stanice i korišćene setove klimatskih podataka (CM1-CM8) ................................................ 5-42

Slika 5-24 Planirane HE: crvenom bojom označene predložene vrednosti za usklađivanje ekološki prihvatljivog protoka u slivu reke Drine (- nema podataka) .......................................................................................... 5-1

Slika 5-25. Raspodela učestalosti velikih voda na stanici Radalj za referentni period u poređenju sa raspodelom za ceo period osmatranja. .................................................................................................... 5-1

Slika 5-26. Raspodela učestalosti velikih voda za referentni period i dva perioda u budućnosti u dva klimatska scenarija (levi dijagram: RCP 4.5, desni dijagram: RCP 8.5) ..................................................................... 5-2

Slika 6-1 Ekonomski troškovi i korist, scenario 2 (u evrima, konstantne cene iz 2016.) ................................... 6-5 Slika 6-2 Ekonomski troškovi i korist, scenario 3 (u evrima, konstantne cene iz 2016.) ................................... 6-6

Svetska banka Crna Gora – Okvir za prioritizaciju investicija Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine Aneksi iv

Spisak tabela

Strana br.

Tabela 3-1: Investicioni troškovi za HE (u evriima, stabilne cene iz 2016) ....................................................... 3-5 Tabela 3-2: Životna sredine - bez primene mera ublažavanja – faza izgradnje ................................................ 3-8 Tabela 3-3: Uticaji na društvo - bez primene mera ublažavanja uticaja - faza izgradnje ................................ 3-10 Tabela 3-4: Životna sredine - bez primene mera ublažavanja – faza operativne realizacije .......................... 3-12 Tabela 3-5: Uticaji na društvo - bez primene mera ublažavanja uticaja - faza operativne realizacije ........... 3-14 Tabela 4-1: Predlog novih meteoroloških stanica u slivu reke Lim ................................................................. 4-16 Tabela 4-2: Predlog novih meteoroloških stanica u slivu reke Tare ............................................................... 4-17 Tabela 4-3: Predlog novih meteoroloških stanica u slivu reke Pive ................................................................ 4-18 Tabela 4-4: Predlog novih meteoroloških stanica u slivu reke Ćehotine ........................................................ 4-19 Tabela 5-1 Postojeće hidroelektrane .............................................................................................................. 5-43 Tabela 5-2. 100-godišnje velike vode na Drini nahidrološkoj stanici Radalj –poređenje procena za osmotrene i

simulirane protoke. .................................................................................................................................. 5-3

Tabela 6-1 Scenario 2 ....................................................................................................................................... 6-7 Tabela 6-2 Scenario 3 ....................................................................................................................................... 6-8

Svetska banka Crna Gora – Okvir za prioritizaciju investicija Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine Aneksi v

AKRONIMI I SKRAĆENICE PGK Prosečna godišnja koncentracija AVPJM Agencija za vodno područje Jadranskog mora BiH Bosna i Hercegovina oC Stepen Celzijusa CLIDATA Programski sistem za klimatske podatke GR Građevinski radovi DIV Protočna (hidroelektrana) NNA Nacionalni nadležni organ SRD Sliv reke Drine EBRD Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj EEPA Evropska agencija za životnu sredinu EEZ Evropska ekonomska zajednica EPP Ekološki prihvatljiv protok EIA Procena uticaja na životnu sredinu EP Elektroprivreda AZŽS Agencija za zaštitu životne sredine EPCG Elektroprivreda Crne Gore EPR Pregled stanja životne sredine EPS Elektroprivreda Srbije ERS Elektroprivreda Republike Srpske EU Evropska unija EUR Evro FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu OSSRS Okvirni sporazum za sliv reke Save FBiH Federacija Bosne i Hercegovine FOCZ Federalni organ civilne zaštite FZG Federalni zavod za geologiju FHMZ Federalni hidrometeorološki zavod FHMS Federalna hidrometeorološka služba FI Federalni inspektorat FMPVŠ Federalno ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva FMERI Federalno ministarstvo energetike, rudarstva i industije FMŽST Federalno ministarstvo za životnu sredinu i turizam FMUP Federalno ministarstvo unutrašnjih poslova FMTK Federalno ministarstvo saobraćaja i komunikacija SRJ Savezna Republika Jugoslavija FSZ Federalni zavod za statistiku GSKO Globalni sistem za klimatska osmatranja BDP Bruto domaći proizvod GEPP Garantovani ekološki prihvatljivi protok (metoda) GHG Gas sa efektom staklene bašte GIS Geografski informacioni sistem PV Podzemne vode PVT Podzemno vodno telo GWh Gigavat čas HRG Hidrološka radna grupa HEC-HMS Hidrološki inženjerski centar – Hidrološki sistem modeliranja HEC-RAS Hidrološki inženjerski centar – Sistem za analizu reka

Svetska banka Crna Gora – Okvir za prioritizaciju investicija Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine Aneksi vi

HEC-RAS Hidrološki inženjerski centar – Sistem za analizu reka HIS Hidrološki informacioni sistem HME Hidromašinski inženjenring RHMZ Republički hidrometeorološki zavod Srbije VIVT Veoma izmenjeno vodno telo HMZ Hidrometeorološki zavod HE Hidroelektrana HS Hidrološka stanica IAWD Međunarodna asocijacija za vodoprivredne radove na dunavskom vodozahvatu IBRD Međunarodna banka za rekonstrukciju i razvoj ICPDR Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav IMO Međunarodna meteorološka organizacija INC Prva nacionalna komunikacija INDC Planirano nacionalno učešće IPCC Međuvladin panel za klimatske promene IPF Okvir za prioritizaciju investicija ISRBC Međunarodna komisija za sliv reke Save IJČ Institut Jaroslav Černi ZK Zajednička kompanija KM Konvertibilna marka ZZŽS Zakon o zaštiti životne sredine ZV Zakon o vodama ZUO Zakon o upravljanju otpadom ZZV Zakon o zaštiti voda MPZŽS Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije MPVŠ Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Republike Srpske, BiH MPRR Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja Crne Gore MPVŠ Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Republike Srpske, BiH MCH Meteorološka, klimatološka i hidrološka baza podataka MKS Ministarstvo za komunikacije i saobraćaj MŽST Ministarstvo za životnu sredinu i turizam MZ Ministarstvo zdravlja MZ Ministartsvo zdravlja MUP Ministarstvo unutrašnjih poslova MIER Ministarstvo industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske CG Crna Gora MSTEO Ministarstvo za slobodnu trgovinu i ekonomske odnose BiH MoU Memorandum o razumevanju MS Meteorološka stanica NAMA Nacionalna akcija za primenu adekvatnih mera ublažavanja NVO Nevladina organizacija NRW Gubici vode O&M Rad i održavanje OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj SG Službeni glasnik JP Javno preduzeće RHE Reverzibilna hidroelektrana JKP Javno komunalno preduzeće Q Ispuštanje RBMP Plan upravljanja rečnim slivom RCM Regionalni klimatski model

Svetska banka Crna Gora – Okvir za prioritizaciju investicija Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine Aneksi vii

RCP Regionalni klimatski model REC Regionalni centar za životnu sredinu RES Obnovljivi izvori energije RS Republika Srpska SAA Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju SEA Strateška procena uticaja na životnu sredinu SEI Stokholmski institut za životnu sredinu SHPP Mala (mini) HE SNC Druga nacionalna komunikacija SO2 Sumpor-dioksid SOx Sumporni oksidi SRB Sliv reke Save SRO Naučno-istraživačka organizacija TNC Treća nacionalna komunikacija TPP Termoelektrana TOR Projektni zadatak UN Ujedinjene nacije UNDP Program UN za razvoj UNECE Ekonomska komsija UN za Evropu UNEP Program UN za životnu sredinu UNESCO Naučno-obrazovna i kulturna organizacija UN UNESCO-IHE UNESCO – Institut za obrazovanje o vodama UNFCCC Okvirna konvencija UN o klimatskim promenama USA Sjedinjene Američke Države USD Američki dolar WAAC Savet za vodno područje WAC Savet za vodno područje WATCAP Plan prilagođavanja klimatskim promenama WB Svetska banka WBIF Okvirni investicioni fond za Zapadni Balkan WD Direkcija za vode WEAP Sistem za procenu i planiranje voda u okviru SEI WFD Okvirna direktiva o vodama WISKI Informacioni sistem za vode KISTERS WMO Svetska meteorološka organizacija WMR Vodoprivredni region WQI Indeks kvaliteta vode WRMP Master plan za vodne resurse PPOV Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda

Svetska banka Crna Gora – Okvir za prioritizaciju investicija Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine Aneksi 1-1

1 Aneks 1 – Dodatna objašnjenja uz poglavlje 1


2 Aneks 2 Dodatna objašnjenja za uspostavljanje razvojnih ciljeva za upravljanje vodama – ključni ciljevi, poglavlje 2


3 Aneks 3 – Dodatna objašnjenja uz spisak promena u slivu reke Drine, poglavlje 3

3.1 Aneks 3-1: Dodatna objašnjenja uz poglavlje 3-3 Finansiranje i njegov uticaj na prioritete

Objašnjenje finansijskih i ekonomskih indikatora

U izradi analize troškova i koristi razmatrani su sledeći finansijski i ekonomski indikatori:

▪ Sadašnja neto finansijska vrednost (SNFV)

▪ Interna stopa finansijskog povraćaja (ISFP)

▪ Sadašnja neto ekonomska vrednost (SNEV)

▪ Interna ekonomska stopa povraćaja (IESP)

▪ Odnos koristi i troškova (OKT)

▪ Prosečan rast troškova (PRT).

Sadašnja neto vrednost

Sadašnja neto vrednost (SNV) projekta definiše se kao vrednost dobijena diskontovanjem po fiksnoj diskontnoj stopi i stanju neto gotovinskih sredstava (projektni prihodi minus projektni troškovi) za svaku godinu trajanja projekta (ili perioda koji se procenjuje). Projektni troškovi uključuju investicione troškove, kao i godišnje operativne troškove. SNV se izračunava pomoću sledeće jednačine:

1

(1 )

N

n nn

NPV NCFn

gde je:

NCFn (neto novčani/gotovinski tok) – godišnje stanje neto gotovinskih sredstava u godini koja se analizira (n=1, 2, 3, … N), i – diskontna stopa u procentima.

Razlika između finansijske i ekonomske sadašnje neto vrednosti jeste gotovinski tok iz gornje jednačine. SNFV se odnosi na neto gotovinska sredstva sa stanovišta investitora ili iz perspektive same investicije. Na primer, hidroelektrana ostvaruje prihode od prodaje električne energije, kao i od investicije i operativnih troškova. Ispitivanje neto gotovinskog toka interna je stvar hidroenergetskog preduzeća. Kod ekonomske sadašnje neto vrednosti, s druge strane, neto gotovinski tok odnosi se na prihode i troškove elektroprivredne kompanije, ali i na šire troškove i koristi koje društvo u celini snosi kao rezultat investicije.

Za privatne investitore, sadašnja neto finansijska vrednost uvek bi trebalo da bude veća od nule da bi projekat bio vredan ulaganja. Za društvo u celini, sadašnja neto ekonomska vrednost trebalo bi da bude veća od nule da bi projekat bio vredan ulaganja.

Interna stopa povraćaja

Interna stopa povraćaja je diskontna stopa po kojoj je SNV jednaka nuli, kako je i dato u jednačini koja sledi:

1

(1 )

N

n nn

IRR NCFIRR

,

gde je:


NCFn (neto novčani/gotovinski tok) – godišnje stanje neto gotovinskih sredstava u godini koja se analizira (n=1, 2, 3, … N), i – diskontna stopa u procentima.

Slično kao u slučaju sadašnje neto vrednosti, postoji finansijska i ekonomska stopa povraćaja. Za privatnog investitora, interna finansijska stopa povraćaja treba uvek da bude veća od diskontne stope (koja je često jednaka preovladavajućoj komercijalnoj kamatnoj stopi). Za društvo u celini, interna ekonomska stopa povraćaja treba da bude veća od diskontne stope kako bi se istakao značaj projekta u celosti (često niža od preovladavajuće komercijalne kamatne stope kako bi se naglasio značaj projekta za društvo u celini).

Finansijska održivost

Finansijska održivost znači da sadašnja neto finansijska vrednost treba da bude pozitivna, a interna finansijska stopa povraćaja treba da bude pozitivna i veća od diskontne stope (koja je obično jednaka preovladavajućoj kamatnoj stopi). Projekti sa visokom SNFV i IFSP smatraju se komercijalnim i mogu se finansirati iz komercijalnih izvora.

U analizi troškova i koristi, finansijski indikatori se menjaju i uključuju socijalne koristi i troškove koji utiču na društvo u celini. Analiza troškova i koristi je moćno oružje procene jer mnogi projekti koje bi trebalo implementirati nisu finansijski opravdani. Takvi projekti uključuju mnoge javne investicije ili druge društveno važne projekte. Ti projekti bi trebalo da budu ekonomski opravdani, što znači da je sadašnja neto ekonomska vrednost pozitivna, a ekonomska interna stopa povraćaja pozitivna i prevazilazi socijalnu diskontnu stopu. Pored toga, diskontovana ukupna suma socijalnih koristi mora da prevaziđe diskontovanu ukupnu sumu socialnih troškova; dakle, odnos koristi i troškova morao bi da bude veći od 1. Ako ti uslovi nisu ispunjeni, smatra se da projekat ne bi trebalo implementirati.

Finansijska održivost za projekte iz javnog sektora, koji na primer, uključuju izgradnju hidroenergetske stanice sa sezonskom ili celogodišnjom regulacijom protoka vode, znači da će projekat ostvariti pozitivan neto novčani tok u svom životnom ciklusu. Obično se ovaj neto novčani tok ubira od naknada koje potrošači plaćaju za isporučenu električnu energiju. Ako su te naknade nedovoljne za pokriće operativnih troškova, ti troškovi se moraju pokrivati iz drugih izvora, kao što je državni ili lokalni budžet. Ako projekat nije održiv, odnosno ako ima negativan neto novčani tok koji se ne može nadoknaditi ni na koji način, njegove koristi se neće ni pojaviti, ili će nestati posle određenog vremena, a uloženi novac se neće vratiti.

Prosečan rast troškova (PRT) (eng. AIC)

Prosečan rast troškova pokazuje koliki se investicioni troškovi zahtevaju da bi se ostvarila jedinica uticaja projekta. Kada je reč o energetici i električnoj energiji, PRT predstavlja nivelisani trošak energije (NTE). Ovaj trošak izražava se u valuti po jedinici uticaja. PRT je vrsta dinamičke ocene jediničnog troška kojom se zahteva opisivanje investicije u smislu implementacije i operativne realizacije. Tako se uočavaju razlike između projektnih operativnih troškova, korisnog životnog veka, i uticaja koje treba iskoristiti u određenom vremenu. Dobro je poznato u ekonomiji i finansijama da dinamički pregled uzima u obzir promene u vrednosti novca u vremenskom periodu, a troškovi i prihodi ostvareni u više različitih godina smanjuju se do "zajedničkog imenitelja", primenom metode diskontovanja. PRT se izračunava po sledećoj jednačini:

0

0

(1 )

(1 )

t nt t

tt

t nt

tt

IC OC

iAIC

EE

i

,

gde je:

ICt - investicioni trošak u godini t, OCt - operativni trošak u godini t,


i - diskontna stopa u procentima, t - godina za koju se vrši ocenjivanje, EE - uticaj na životnu sredinu, koji može da uključi bilo koji uticaj ili rezultat investicije (kao što je proizvedena energija, akumulirana voda, itd.). U slučaju razvojnih projekata sa višestrukom namenom vodnih resursa, ti indikatori mogu da budu: Evro/KWh (ili Evro/GWh) proizvedene električne energije, Mm3 akumulacionog kapaciteta, and m3/s zagarantovanog protoka. Za indikator Evro/KWh, gornjom jednačinom dobija se nivelisani trošak energije (NTE).

Informacije koje pruža dobijeni jedinični trošak su robustne, jer se uzimaju u obzir operativni i sanacioni troškovi – kao i proizvodni efekat (električna energija, akumulacioni kapacitet, itd.) u toku korisnog životnog veka projekta. Društvo će na kraju platiti projekte razvoja vodnih resursa koji ispunjavaju razvojne ciljeve. Stoga, ako se razmatra grupa projekata u kojoj svi proizvode slične efekte (npr. količinu proizvedene električne energije ili zapreminu akumulacionog kapaciteta), i ako su svi ostali faktori jednaki, prioritet bi trebalo dati investicijama sa najnižim indikatorom PRT.

Odnos koristi i troškova

Odnos koristi i troškova predstavlja jednostavnu proporciju socijalnih koristi i socijalnih troškova.

Kako je već rečeno, diskontovana ukupna suma socijalnih koristi mora da bude veća od diskontovane ukupne sume socijalnih troškova; dakle, odnos koristi i troškova mora bit veći od 1. Ako ti uslovi nisu ispunjeni, smatra se da projekat ne bi trebalo implementirati. Uopšteno, poželjniji su projekti ili razvojne opcije koji ostvaruju najveću neto korist (pod uslovom da je odnos koristi i troškova veći od 1).

Investicioni i operativni troškovi po svakom scenariju za HE

Tabela 3-1: Investicioni troškovi za HE (u evriima, stabilne cene iz 2016)

br Ime HE ili

MHE Reka Država

Građ. radovi

HME ME EE Iskustvo

investitora Obrtna

sredstva UKUPNO

1 Komarnica Piva/ Komarnica

CG 249,120,106 8,200,000 15,000,000 12,300,000 34,154,413 3,187,745 321,962,264

2 Otilovići Ćehotina CG 704,608 455,000 1,001,000 910,400 452,196 35,232 3,558,436

3 Kruševo Piva RS/FBiH 80,055,032 13,200,000 24,000,000 20,000,000 26,815,650 1,640,707 165,711,389

4 Lukin Vir Lim CG 25,115,460 2,600,000 4,700,000 3,900,000 7,263,092 435,786 44,014,338

5 Andrijevica Lim CG 40,511,400 5,100,000 9,350,000 7,650,000 18,783,420 813,948 82,208,768

UKUPNO ZA scenario 2 491,232,089

UKUPNO ZA scenario 3 617,455,195


Financial Analysis - MNE Scenario 2 Unit Overall 1 2 3 4 5

Total HPPs

Total Investment Costs Constant EUR 491,232,089 125,465,518 100,638,095 146,041,755 119,086,721 0

Investment costs Constant EUR 491,232,089 125,465,518 100,638,095 146,041,755 119,086,721 0

Total Operation Costs Constant EUR 353,851,595 0 0 0 0 13,609,677

Fixed operation costs Constant EUR 333,030,094 0 0 0 0 12,808,850

Maintenance costs Constant EUR 57,208,047 0 0 0 0 2,200,310

Insurance costs Constant EUR 18,463,779 0 0 0 0 710,145

Personnel gross salaries Constant EUR 7,800,000 0 0 0 0 300,000

Tangible costs Constant EUR 1,950,000 0 0 0 0 75,000

Intangible costs Constant EUR 1,170,000 0 0 0 0 45,000

Depreciation Constant EUR 246,438,268 0 0 0 0 9,478,395

Variable operation costs Constant EUR 20,821,501 0 0 0 0 800,827

Water fee Constant EUR 1,299,038 0 0 0 0 49,963

Concession fee Constant EUR 14,641,847 0 0 0 0 563,148

Other fees Constant EUR 4,880,616 0 0 0 0 187,716

Installed capacity MW 0 0 0 0 291

Electricity generation per year GWh 0 0 0 0 500

Storage capacity Mm3 0 0 0 0 191

Investment costs per kW of installed power EUR/kW 1,686.634

Investment costs per kWh of generated electricity EUR/kWh 0.983

Investment costs per Mm3 of storage capacity EUR/Mm3 2,571,896

Operation costs w/o depreciation per kW of installed power EUR/kW 14.18

Operation costs w/o depreciation per kWh of generated electricity EUR/kWh 0.008

Operation costs w/o depreciation per Mm3 of storage capacity EUR/Mm3 21,629.75

Operation costs including depreciation per kW of installed power EUR/kW 46.73

Operation costs including depreciation per kWh of generated electricity EUR/kWh 0.027

Operation costs including depreciation per Mm3 of storage capacity EUR/Mm3 71,254.85

Total costs over analyzed project period EUR 598,645,415 125,465,518 100,638,095 146,041,755 119,086,721 4,131,282

Total revenues EUR 455,046,516 0 0 0 0 17,501,789

Cash flow EUR -143,598,899 -125,465,518 -100,638,095 -146,041,755 -119,086,721 13,370,507

Levelized cost of power generation capacity 170.41 EUR/kW FNPV -286,634,590

Levelized cost of electricity (LCOE) / Dynamic prime cost (DPC) 0.0993 EUR/kWh FIRR 0.93%

Dynamic generation cost of water storage capacity 259,847.23 EUR/Mm3

Slika 3-1 Scenario 2, operativni troškovi za HE (u evrima, konstantne cene iz 2016.)


Financial Analysis - MNE Scenario 3 Unit Overall 1 2 3 4 5

Total HPPs

Total Investment Costs Constant EUR 617,455,195 160,104,791 126,358,118 183,671,927 147,320,359 0

Investment costs Constant EUR 617,455,195 160,104,791 126,358,118 183,671,927 147,320,359 0

Total Operation Costs Constant EUR 448,017,285 0 0 0 0 17,231,434

Fixed operation costs Constant EUR 419,736,167 0 0 0 0 16,143,699

Maintenance costs Constant EUR 72,703,892 0 0 0 0 2,796,304

Insurance costs Constant EUR 23,633,277 0 0 0 0 908,972

Personnel gross salaries Constant EUR 11,856,000 0 0 0 0 456,000

Tangible costs Constant EUR 2,964,000 0 0 0 0 114,000

Intangible costs Constant EUR 1,778,400 0 0 0 0 68,400

Depreciation Constant EUR 306,800,598 0 0 0 0 11,800,023

Variable operation costs Constant EUR 28,281,118 0 0 0 0 1,087,735

Water fee Constant EUR 1,764,438 0 0 0 0 67,863

Concession fee Constant EUR 19,887,510 0 0 0 0 764,904

Other fees Constant EUR 6,629,170 0 0 0 0 254,968

Installed capacity MW 0 0 0 0 356

Electricity generation per year GWh 0 0 0 0 679

Storage capacity Mm3 0 0 0 0 285

Investment costs per kW of installed power EUR/kW 1,736.620

Investment costs per kWh of generated electricity EUR/kWh 0.910

Investment costs per Mm3 of storage capacity EUR/Mm3 2,166,509

Operation costs w/o depreciation per kW of installed power EUR/kW 15.28

Operation costs w/o depreciation per kWh of generated electricity EUR/kWh 0.008

Operation costs w/o depreciation per Mm3 of storage capacity EUR/Mm3 19,057.58

Operation costs including depreciation per kW of installed power EUR/kW 48.46

Operation costs including depreciation per kWh of generated electricity EUR/kWh 0.025

Operation costs including depreciation per Mm3 of storage capacity EUR/Mm3 60,461.17

Total costs over analyzed project period EUR 758,671,881 160,104,791 126,358,118 183,671,927 147,320,359 5,431,411

Total revenues EUR 618,073,809 0 0 0 0 23,772,070

Cash flow EUR -140,598,072 -160,104,791 -126,358,118 -183,671,927 -147,320,359 18,340,659

Levelized cost of power generation capacity 176.27 EUR/kW FNPV -347,042,878

Levelized cost of electricity (LCOE) / Dynamic prime cost (DPC) 0.0924 EUR/kWh FIRR 1.32%

Dynamic generation cost of water storage capacity 219,902.81 EUR/Mm3

Slika 3-2 HPP Scenario 3, operativni troškovi za HE (u evrima, konstantne cene iz 2016.)


3.2 Aneks 3-2: Matrica opšte procene uticaja

Tabela 3-2: Životna sredine - bez primene mera ublažavanja – faza izgradnje

Izgradnja Lokacija Osetljivost receptora Opseg uticaja Opšti uticaj

Geo

logi

ja i

zem

ljišt

e HE "Komarnica" Zanemarljiva Srednje negativan Neznatan

HE "Kruševo" Zanemarljiva Minorno negativan Neznatan

HE "Otilovići" Zanemarljiva Zanemarljiv Neznatan

HE "Lukin Vir" Niska Minorno negativan Manje negativan

HE "Andrijevica" Zanemarljiva Minorno negativan Neznatan

Klim

a

HE "Komarnica" Zanemarljiva Zanemarljiv Neznatan

HE "Kruševo" Zanemarljiva Zanemarljiv Neznatan


HE "Lukin Vir" Niska Zanemarljiv Neznatan

HE "Andrijevica" Zanemarljiva Zanemarljiv Neznatan

Kva

litet

vazd

uh

a

HE "Komarnica" Zanemarljiva Srednje negativan Neznatan

HE "Kruševo" Niska Srednje negativan Manje negativan

HE "Otilovići" Zanemarljiva Srednje negativan Neznatan

HE "Lukin Vir" Niska Srednje negativan Manje negativan

HE "Andrijevica" Niska Srednje negativan Manje negativan

Hid

rolo

gija

HE "Komarnica" Srednja Srednje negativan Srednje negativan

HE "Kruševo" Srednja Minorno negativan Manje negativan

HE "Otilovići" Niska Minorno negativan Manje negativan

HE "Lukin Vir" Srednja Minorno negativan Manje negativan

HE "Andrijevica" Srednja Srednje negativan Srednje negativan

Hid

rau

lika

(rež

im r

eke

) HE "Komarnica" Visoka Minorno negativan Srednje negativan


HE "Otilovići" Srednja Minorno negativan Manje negativan

HE "Lukin Vir" Visoka Minorno negativan Srednje negativan

HE "Andrijevica" Visoka Minorno negativan Srednje negativan

Kva

litet

po

vrši

nsk

ih

vod

a

HE "Komarnica" Niska Minorno negativan Manje negativan




HE "Andrijevica" Niska Minorno negativan Manje negativan

Kva

litet

po

dze

mn

ih

vod

a

HE "Komarnica" Zanemarljiva Minorno negativan Neznatan


HE "Otilovići" Zanemarljiva Minorno negativan Neznatan

HE "Lukin Vir" Zanemarljiva Minorno negativan Neznatan


Ko

pn

ena

vege

taci

ja i

nje

na

stan

išta

HE "Kormarnica" Srednja Srednje negativan Srednje negativan

HE "Kruševo" Srednja Srednje negativan Srednje negativan



HE "Andrijevica" Srednja Minorno negativan Manje negativan

Mig

raci

on

i

kori

do

ri

HE "Kormarnica" Niska Srednje negativan Srednje negativan

HE "Kruševo" Niska Minorno negativan Manje negativan

HE "Otilovići" Niska Srednje negativan Srednje negativan

HE "Lukin Vir" Niska Srednje negativan Srednje negativan

HE "Andrijevica" Niska Srednje negativan Srednje negativan

Ko

pn

ena

fau

na







Izgradnja Lokacija Osetljivost receptora Opseg uticaja Opšti uticaj A

luvi

jaln

i

eko

sist

em

i HE "Kormarnica" Niska Minorno negativan Manje negativan





Vo

den

i

eko

sist

em

i HE "Kormarnica" Srednja Srednje negativan Srednje negativan



HE "Lukin Vir" Srednja Srednje negativan Srednje negativan


Po

dru

čja

za

oču

van

je HE "Kormarnica" Niska Veoma negativan Veoma negativan

HE "Kruševo" Visoka Srednje negativan Veoma negativan


HE "Lukin Vir" Zanemarljiva Zanemarljiv Neznatan

HE "Andrijevica" Zanemarljiva Zanemarljiv Neznatan

Pre

deo

HE "Kormarnica" Srednja Minorno negativan Manje negativan


HE "Otilovići" Srednja Zanemarljiv Neznatan




Tabela 3-3: Uticaji na društvo - bez primene mera ublažavanja uticaja - faza izgradnje


Stan

ovn

ištv

o HE "Komarnica" Zanemarljiva Minorno negativan Neznatan





Po

ljop

rivr

eda

HE "Komarnica" Zanemarljiva Zanemarljiva Neznatan

HE "Kruševo" Zanemarljiva Zanemarljiva Neznatan

HE "Otilovići" Zanemarljiva Zanemarljiva Neznatan

HE "Lukin Vir" Zanemarljiva Zanemarljiva Neznatan

HE "Andrijevica" Zanemarljiva Zanemarljiva Neznatan

Šum

arst

vo HE "Komarnica" Niska Minorno negativan Manje negativan

HE "Kruševo" Niska Srednje negativan Srednje negativan

HE "Otilovići" Niska Zanemarljiva Neznatan



Rib

arst

vo/

Lovs

tvo






Infr

astr

ukt

ura






Izvo

ri /

kori

šćen

je

ener

gije






Zdra

vlje






Ob

razo

van

je HE "Komarnica" Zanemarljiva Zanemarljiva Neznatan





Etn

icit

et/

kult

ura

HE "Kormarnica" Zanemarljiva Zanemarljiva Neznatan







Viz

uel

ni a

spek

ti

HE "Kormarnica" Srednja Minorno negativan Srednje negativan





Ku

ltu

rna

baš

tin

a/ t

uri

zam







Tabela 3-4: Životna sredine - bez primene mera ublažavanja – faza operativne realizacije

Operativna realizacija

Lokacija Osetljivost receptora Opseg uticaja Opšti uticaj

Geo

logi

ja i

zem

ljišt

e

HE "Komarnica" Zanemarljiva Srednje negativan Neznatan





Klim

a






Kva

litet

vaz

du

ha HE "Komarnica" Zanemarljiva Zanemarljiva Neznatan

HE "Kruševo" Niska Zanemarljiva Neznatan


HE "Lukin Vir" Niska Zanemarljiva Neznatan

HE "Andrijevica" Niska Zanemarljiva Neznatan

Hid

rolo

gija

HE "Komarnica" Srednja Srednje pozitivan Srednje pozitivan

HE "Kruševo" Srednja Minor positive Manje pozitivan

HE "Otilovići" Niska Minor positive Manje pozitivan

HE "Lukin Vir" Srednja Minor positive Manje pozitivan

HE "Andrijevica" Srednja Srednje pozitivan Srednje pozitivan

Hid

rau

lika

(rež

im r

eke

) HE "Komarnica" Visoka Srednje negativan Veoma negativan


HE "Otilovići" Srednja Srednje negativan Srednje negativan

HE "Lukin Vir" Visoka Srednje negativan Veoma negativan

HE "Andrijevica" Visoka Srednje negativan Veoma negativan

Kva

litet

po

vrši

nsk

ih v

od

a HE "Komarnica" Niska Moderate negative Manje negativan


HE "Otilovići" Srednja Zanemarljiva Neznatan



Kva

litet

po

dze

mn

ih v

od

a HE "Komarnica" Zanemarljiva Minorno negativan Neznatan



HE "Lukin Vir" Zanemarljiva Minorno negativan Neznatan


Ko

pn

ena

vege

taci

ja i

nje

na

stan

išta

HE "Komarnica" Niska Srednje negativan Srednje negativan





Mig

raci

on

i

kori

do

ri HE "Kormarnica" Visoka Veoma negativan Izuzetno negativan


HE "Otilovići" Srednja Veoma negativan Veoma negativan

HE "Lukin Vir" Visoka Veoma negativan Izuzetno negativan




HE "Andrijevica" Visoka Veoma negativan Izuzetno negativan

Ko

pn

ena

fau

na HE "Kormarnica" Srednja Veoma negativan Veoma negativan





Alu

vija

lni

eko

sist

em

i

HE "Kormarnica" Niska Minorno negativan Manje negativan




HE "Andrijevica" Minorno negativan Srednje negativan Srednje negativan

Vo

den

i

eko

sist

em

i

HE "Kormarnica" Visoka Veoma negativan Izuzetno negativan

HE "Kruševo" Srednja Minorno negativan Srednje negativan

HE "Otilovići" Visoka Srednje negativan Srednje negativan

HE "Lukin Vir" Visoka Veoma negativan Izuzetno negativan

HE "Andrijevica" Visoka Veoma negativan Izuzetno negativan

Po

dru

čja

za

oču

van

je

HE "Kormarnica" Srednja Veoma negativan Veoma negativan

HE "Kruševo" Veoma negativan Minorno negativan Veoma negativan




Pre

deo



HE "Otilovići" Srednja Zanemarljiva Neznatan

HE "Lukin Vir" Srednja Srednje negativan Srednje negativan



Tabela 3-5: Uticaji na društvo - bez primene mera ublažavanja uticaja - faza operativne realizacije



Stan

ovn

ištv

o HE "Komarnica" Zanemarljiva Minor positive Neznatan

HE "Kruševo" Niska Minor positive Manje pozitivan

HE "Otilovići" Niska Minor positive Manje pozitivan

HE "Lukin Vir" Niska Minor positive Manje pozitivan

HE "Andrijevica" Niska Minor positive Manje pozitivan

Po

ljop

rivr

eda






Šum

arst

vo HE "Komarnica" Srednja Zanemarljiva Manje negativan

HE "Kruševo" Srednja Zanemarljiva Manje negativan

HE "Otilovići" Niska Zanemarljiva Neznatan

HE "Lukin Vir" Srednja Zanemarljiva Manje negativan

HE "Andrijevica" Srednja Zanemarljiva Manje negativan

Rib

arst

vo/

Lovs

tvo



HE "Otilovići" Niska Zanemarljiva Zanemarljiva



Infr

astr

ukt

ura

HE "Komarnica" Zanemarljiva Manje pozitivan Manje pozitivan

HE "Kruševo" Zanemarljiva Manje pozitivan Manje pozitivan

HE "Otilovići" Niska Manje pozitivan Manje pozitivan

HE "Lukin Vir" Zanemarljiva Manje pozitivan Manje pozitivan

HE "Andrijevica" Zanemarljiva Manje pozitivan Manje pozitivan

Izvo

ri /

kori

šćen

je

ener

gije



HE "Otilovići" Niska Manje pozitivan Manje pozitivan

HE "Lukin Vir" Niska Manje pozitivan Manje pozitivan


Zdra

vlje






Ob

razo

van

je HE "Komarnica" Zanemarljiva Zanemarljiva Neznatan





Etn

icit

et/

kult

ura









Viz

uel

ni a

spek

ti






Ku

ltu

rna

baš

tin

a/ t

uri

zam







4 Aneks 4 – Dodatna objašnjenja o razvojnim opcijama za razvoj vodoprivrednih resursa, poglavlje 4

4.1 Aneks 4-1: Uz Poglavlje 4-4 Monitoring

U Odeljku 4.4 glavnog dela Izveštaja dat je spisak predloga za unapređenje postojećih hidroloških i meteoroloških

stanica, kao i spisak predloga za uspostavljanje novih stanica. U većini slučajeva nije bilo moguće precizirati

mikrolokaciju stanica, jer to zahteva detaljne analize pristupačnosti terena, jačine GSM signala itd.

Zbog toga su za izvestan broj meteoroloških stanica pored lokacija datih u glavnom delu izveštaja takođe ponuđene i

alternativne lokacije, date u sledećem tekstu. Lokacijama su pridružene i oznake prioriteta.

Nove meteorološke stanice u slivu reke Lim

Potencijalne lokacije novih meteoroloških stanica u slivu reke Lim sa alternativama date su u sledećoj tabeli.

Tabela 4-1: Predlog novih meteoroloških stanica u slivu reke Lim

Oznaka stanice Predeo Mikrolokacija Nadmorska visina (mnm)

Geografske koordinate

Prioritet

L1a Severoistočni deo

Komova EKO Katun Štavna 1.710

N 42.712388 E 19.682786

1

L1b Severoistočni deo

Komova Božićki Katun 1.730

N 42.715404 E 19.658185

1

L1c Severoistočni deo

Komova Katun Vulića 1.740

N 42.706534 E 19.678623

1

L3b Prokletije

Prokletije-naselje Bistrica,

severozapadno od Grebaja

1.530 N 42.535749 E 19.767254

1

L3c Prokletije

Alternativno: zapadno na obroncima

Volušnice, Popadije, Talijanke

1.600 do 1.900 1

L3d Prokletije Alternativno:

jugoistočni obronci Prokletija

1.600 do 2.100 1

L4a Prokletije Zaston, bivša karaula SFRJ i Crne Gore

1.350 N 42.489489 E 19.815823

1

L4b Prokletije Alternativno: na zapadnim i

jugozapadnim padinama dela

Prokletija - Maja, Jezerce

1.600 do 2.200

1

L4c Prokletije Alternativno severnije: Katun Vezirova brada

1.630 N 42.530654 E 19.813214

1

L4d Prokletije Alternativno: Savino oko, Oko Skakavice

1.035 N 42.511922 E 19.834820

1

L4e Prokletije Alternativno: Ponor, vodopad Grlje

990 N 42.522955 E 19.841975

2


Oznaka stanice Predeo Mikrolokacija Nadmorska visina (mnm)


Prioritet

L5a Prokletije Katun Greben -Lipovica, iznad Grnčara, južna padina pri vrhu

1.800 N 42.593576 E 19.809310

1

L5b Prokletije Katun Čardak -Lipovica, iznad sela

Zagrađe, jugoistočna padina

1.800 N 42.592628 E 19.844326

1

L5c Prokletije Alternativno: Gusinje 1.035

N 42.511922 E 19.834820

2

L5d Prokletije Alternativno: Vusanje

950 N 42.529854 E 19.838812

2

Lokacije u severoistočnom delu Komova se nalaze na severnoj padini Vasojevićkog Koma. One pripadaju slivu Lima, ali

se u njihovoj neposrednoj blizini nalazi i razdelnica slivova Tare i Lima, kao i turistički objekti.

Nove meteorološke stanice u slivu reke Tare

Potencijalne lokacije novih meteoroloških stanica u slivu reke Tare sa alternativama date su u sledećoj tabeli.

Tabela 4-2: Predlog novih meteoroloških stanica u slivu reke Tare

Oznaka stanice Predeo Mikro-lokacija Nadmorska visina (mnm)


Prioritet

T1 Južni deo Komova

Crkva Sv. Ilije na Carinama (na

razdelnici slivova Tare i Lima)

1.770 N 42.645340 E 19.643440

1

T2a Jugozapadni deo Komova: Veruša,

Mokra, Maglić Iznad Veruše 1.615

N 42.652846 E 19.545727

1

T2b Jugozapadni deo Komova: Veruša,

Mokra, Maglić

Alternativno: Katun Maglić

1.790 N 42.637545 E

19.565353 1

T2c Jugozapadni deo Komova: Veruša,

Mokra, Maglić

Alternativno: Mokra

1.500 N 42.604654 E

19.571917 2

T2d Jugozapadni deo Komova: Veruša,

Mokra, Maglić

Alternativno: Veruša

1.200 N 42.648847 E

19.517984 2

T3a Jugozapadne i južne

padine Komova Katun Lazovića 1.670

N 42.671260 E 19.605272

2

T3b Jugozapadne i južne

padine Komova Alternativno:

Katun Klopočki 1.680

N 42.671900 E 19.602208

2

T3c Jugozapadne i južne


Katun Pelevski 1.680

N 42.672864 E 19.600173

2

T3d Jugozapadne i južne


Katun Velja Ćura 1.670

N 42.657036 E 19.616953

2

T4a Zapadni deo

Komova Alternativno:

Katun Margarita 1.720

N 42.693333 E 19.609022

2

T4b Zapadni deo


Katun Slana Rupa 1.800

N 42.697671 E 19.614068

2




Prioritet

T4c Zapadni deo


Katun Velja Rupa 1.730

N 42.704054 E 19.608696

2

T5a Jugozapadni i južni

deo padina Komova Katun Bijele Vode, blizu izvora Tare

1.670 N 42.639644 E 19.633749

2

T5b Jugozapadni i južni

deo padina Komova

Alternativno: Katun Savovića, na

razdelnici sliva Tare i Lima

1.720 N 42.636359 E 19.622055

2

T5c Jugozapadni i južni

deo padina Komova

Alternativno: Katun Vujadinovića na razdelnici sliva

Tare i Lima

1.715 N 42.632536 E 19.622829

2

T6a Severne padine

Komova (Kučkog Koma)

Katun Martinovića 1.700 N 42.700179 E 19.655384

2

T6b Severne padine


Katun Novovića 1.700 N 42.701731 E 19.656451

2

T6c Severne padine


Katun Labovića 1.770 N 42.705720 E 19.654840

2

T6d Severne padine


Katun Valjevski Laz 1.700 N 42.705795 E 19.649258

2

T7 Međukomlje

Alternativno: Zaravan između

Kučkog i Vasojevićkog Koma - severna padina. U blizini je razdelnica slivova Lima i Tare

2.000 3

Katuni na jugozapadnim padinama Komova su povoljne lokacije, jer se nalaze u neposrednoj međusobnoj blizini i sa

više objekata. Imaju dostupni put.

Prioritet je bar jedna „visinska“ stanica na planinskom masivu Maglića, Veruša, Mokra i/ili Komova koja bi bile na

nadmorskoj visini iznad 1.500 mnm.

Napomena: Za procenu visine snega bi trebalo iskoristiti podatke iz skijaških centara Kolašin-Bjelasica (do 1.950 mnm)

i Žabljak-Savin Kuk (do 2.200 mnm).

Nove meteorološke stanice u slivu reke Pive

Potencijalne lokacije novih meteoroloških stanica u slivu reke Pive sa alternativama date su u sledećoj tabeli.

Tabela 4-3: Predlog novih meteoroloških stanica u slivu reke Pive




Prioritet

P1a Gornja Bijela 1 Na obroncima

planine iznad Bijele 1,640

N 42.882607° E 19.176536°

1

P1b Gornja Bijela 2 Na obroncima

planine iznad Bijele 1.715

N 42.865951°

E 19.176716° 1

P2a Bioč 1 Južna Padina Bioča 1.166 N 43.173285°

E 18.772391° 1

P2b Bioč 2 Južna Padina Bioča 1.111 N 43.173674°

E 18.796159° 1

P3a Gornja Bijela U blizini hidrološke

stanice 1.050

N 42.903691°

E 19.151857° 2

P3b Timar U blizini hidrološke

stanice ili kod Crkve Sv.Georgija

1.160 N 42.976639°

E 19.189768° 2

Nove meteorološke stanice u slivu reke Ćehotine

Potencijalne lokacije novih meteoroloških stanica u slivu reke Ćehotine sa alternativama date su u sledećoj tabeli.

Tabela 4-4: Predlog novih meteoroloških stanica u slivu reke Ćehotine



Prioritet

C1a Stožer 1.370 N 43.121247° E 19.518472°

1

C1b Stožer-Ponikvice Ponikvice 1.310 N 43.147718° E 19.526791°

1

C1c Stožer-Bliskovo Bliskovo 1.200 N 43.153569° E 19.539270°

1


5 Aneks 5 – Dodatna objašnjenja uz poglavlje o razvojnim opcijama za vodne bilanse

5.1 Aneks 5-1 Uz Poglavlje 5-2 Uticaj klimatskih promena na hidrologiju

Slika 5-1: Dugoročne srednje godišnje (ANN) i srednje sezonske projekcije za razmatrane hidrološke stanice prema setu klimatskih parametara CM1 – Deo 1


Slika 5-6: Dugoročne srednje godišnje (ANN) i srednje sezonske projekcije za razmatrane hidrološke stanice prema setu klimatskih parametara CM3 – 2. deo


0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

1000

DJF MAM JJA SON ANN

Q

(m3/s

)

1961-1990

Radalj

0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

1000

DJF MAM JJA SON ANN

Q

(m3/s

)

2011-2040

Radalj

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

DJF MAM JJA SON ANN

Q (m

3/s

)

2041-2070

Radalj

0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

1000

DJF MAM JJA SON ANN

Q

(m3/s

)

1961-1990

Bajina Bašta

0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

DJF MAM JJA SON ANN

Q

(m3/s

)

2011-2040

Bajina Bašta

0

200

400

600

800

1000

1200

DJF MAM JJA SON ANN

Q (m

3/s

)

2041-2070

Bajina Bašta

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

DJF MAM JJA SON ANN

Q

(m3/s

)

1961-1990

Foča Most

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

DJF MAM JJA SON ANN

Q

(m3/s

)

2011-2040

Foča Most

0

100

200

300

400

500

600

DJF MAM JJA SON ANN

Q

(m3/s

)

2041-2070

Foča Most

0

50

100

150

200

250

DJF MAM JJA SON ANN

Q

(m3/s

)

1961-1990

Prijepolje

0

50

100

150

200

250

DJF MAM JJA SON ANN

Q

(m3/s

)

2011-2040

Prijepolje

0

50

100

150

200

250

300

DJF MAM JJA SON ANN

Q

(m3/s

)

2041-2070

Prijepolje



-25

-20

-15

-10

-5

0

Rad

alj

Baj

ina

Bašt

a

Foča

Most

Pri

jepolj

e

Pla

v

Š.P

olj

e -

Piv

a

Š. Polj

e-T

ara

Vik

oč

Δ(%

)

CM1 - ANN 2011-2040 2041-2070

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

20

Rad

alj

Baj

ina

Ba

šta

Fo

ča M

ost

Pri

jep

olj

e

Pla

v

Š.P

olj

e -

Piv

a

Š.

Po

lje-

Tar

a

Vik

oč

Δ(%

)

CM2 - ANN 2011-2040 2041-2070

-16

-14

-12

-10

-8

-6

-4

-2

0

2

4

6

Rad

alj

Baj

ina

Ba

šta

Fo

ča M

ost

Pri

jep

olj

e

Pla

v

Š.P

olj

e -

Piv

a

Š.

Po

lje-

Tar

a

Vik

oč

Δ(%

)

CM3 - ANN 2011-2040 2041-2070

-8

-6

-4

-2

0

2

4

6

Rad

alj

Baj

ina

Bašt

a

Fo

ča M

ost

Pri

jep

olj

e

Pla

v

Š.P

olj

e -

Piv

a

Š.

Po

lje-

Tar

a

Vik

oč

Δ(%

)

CM4 - ANN 2011-2040 2041-2070

-25

-20

-15

-10

-5

0

Rad

alj

Baj

ina

Bašt

a

Foča

Most

Pri

jepolj

e

Pla

v

Š.P

olj

e -

Piv

a

Š. Polj

e-T

ara

Vik

oč

Δ(%

)

CM5 - ANN 2011-2040 2041-2070

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

Rad

alj

Baj

ina

Ba

šta

Fo

ča M

ost

Pri

jep

olj

e

Pla

v

Š.P

olj

e -

Piv

a

Š.

Po

lje-

Tar

a

Vik

oč

Δ(%

)

CM6 - ANN 2011-2040 2041-2070

-25

-20

-15

-10

-5

0

5

10

Rad

alj

Baj

ina

Ba

šta

Fo

ča M

ost

Pri

jep

olj

e

Pla

v

Š.P

olj

e -

Piv

a

Š.

Po

lje-

Tar

a

Vik

oč

Δ(%

)

CM7 - ANN 2011-2040 2041-2070

-16

-14

-12

-10

-8

-6

-4

-2

0

Rad

alj

Baj

ina

Bašt

a

Foča

Most

Pri

jepolj

e

Pla

v

Š.P

olj

e -

Piv

a

Š. Polj

e-T

ara

Vik

oč

Δ(%

)

CM8 - ANN 2011-2040 2041-2070

Slika 5-17: Relativne promene (Δ) srednjih godišnjih proticaja (ANN) tokom perioda bliske (od 2011. do 2040. godine) i daleke budućnosti (od 2041. do 2070. godine) za razmatrane hidrološke stanice i korišćene setove klimatskih podataka (CM1-CM8).


-5

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

50

Rad

alj

Baj

ina

Ba

šta

Fo

ča M

ost

Pri

jep

olj

e

Pla

v

Š.P

olj

e -

Piv

a

Š.

Po

lje-

Tar

a

Vik

oč

Δ(%

)

CM1-DJF 2011-2040 2041-2070

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

Rad

alj

Baj

ina

Bašt

a

Foča

Most

Pri

jepolj

e

Pla

v

Š.P

olj

e -

Piv

a

Š. Polj

e-T

ara

Vik

oč

Δ(%

)

CM2-DJF 2011-2040 2041-2070

0

20

40

60

80

100

120

Rad

alj

Baj

ina

Ba

šta

Fo

ča M

ost

Pri

jep

olj

e

Pla

v

Š.P

olj

e -

Piv

a

Š.

Po

lje-

Tar

a

Vik

oč

Δ(%

)

CM3-DJF 2011-2040 2041-2070

0

10

20

30

40

50

60

70

Rad

alj

Baj

ina

Ba

šta

Fo

ča M

ost

Pri

jep

olj

e

Pla

v

Š.P

olj

e -

Piv

a

Š.

Po

lje-

Tar

a

Vik

oč

Δ(%

)

CM4-DJF 2011-2040 2041-2070

0

10

20

30

40

50

60

70

80

Rad

alj

Baj

ina

Ba

šta

Fo

ča M

ost

Pri

jep

olj

e

Pla

v

Š.P

olj

e -

Piv

a

Š.

Po

lje-

Tar

a

Vik

oč

Δ(%

)

CM5-DJF 2011-2040 2041-2070

0

10

20

30

40

50

60

Rad

alj

Baj

ina

Bašt

a

Foča

Most

Pri

jepolj

e

Pla

v

Š.P

olj

e -

Piv

a

Š. Polj

e-T

ara

Vik

oč

Δ(%

)

CM6-DJF 2011-2040 2041-2070

0

20

40

60

80

100

120

140

Rad

alj

Baj

ina

Bašt

a

Foča

Most

Pri

jepolj

e

Pla

v

Š.P

olj

e -

Piv

a

Š. Polj

e-T

ara

Vik

oč

Δ(%

)

CM7-DJF 2011-2040 2041-2070

0

10

20

30

40

50

60

70

80

Rad

alj

Baj

ina

Ba

šta

Fo

ča M

ost

Pri

jep

olj

e

Pla

v

Š.P

olj

e -

Piv

a

Š.

Po

lje-

Tar

a

Vik

oč

Δ(%

)

CM8-DJF 2011-2040 2041-2070

Slika 5-18: Relativne promene (Δ) srednjih proticaja zimske sezone (DJF) tokom perioda bliske (od 2011. do 2040. godine) i daleke budućnosti (od 2041. do 2070. godine) za razmatrane hidrološke stanice i korišćene setove klimatskih podataka (CM1-CM8)


-35

-30

-25

-20

-15

-10

-5

0

Rad

alj

Baj

ina

Bašt

a

Fo

ča M

ost

Pri

jep

olj

e

Pla

v

Š.P

olj

e -

Piv

a

Š.

Po

lje-

Tar

a

Vik

oč

Δ(%

)

CM1-MAM 2011-2040 2041-2070

-35

-30

-25

-20

-15

-10

-5

0

Rad

alj

Baj

ina

Bašt

a

Fo

ča M

ost

Pri

jep

olj

e

Pla

v

Š.P

olj

e -

Piv

a

Š.

Po

lje-

Tar

a

Vik

oč

Δ(%

)

CM3-MAM 2011-2040 2041-2070

-6

-4

-2

0

2

4

6

8

10

Rad

alj

Baj

ina

Bašt

a

Foča

Most

Pri

jepolj

e

Pla

v

Š.P

olj

e -

Piv

a

Š. Polj

e-T

ara

Vik

oč

Δ(%

)

CM4-MAM 2011-2040 2041-2070

-35

-30

-25

-20

-15

-10

-5

0

Rad

alj

Baj

ina

Bašt

a

Fo

ča M

ost

Pri

jep

olj

e

Pla

v

Š.P

olj

e -

Piv

a

Š.

Po

lje-

Tar

a

Vik

oč

Δ(%

)

CM5-MAM 2011-2040 2041-2070

0

5

10

15

20

25

30

Rad

alj

Baj

ina

Ba

šta

Fo

ča M

ost

Pri

jep

olj

e

Pla

v

Š.P

olj

e -

Piv

a

Š.

Po

lje-

Tar

a

Vik

oč

Δ(%

)

CM6-MAM 2011-2040 2041-2070

-45

-40

-35

-30

-25

-20

-15

-10

-5

0

Rad

alj

Baj

ina

Bašt

a

Fo

ča M

ost

Pri

jep

olj

e

Pla

v

Š.P

olj

e -

Piv

a

Š.

Po

lje-

Tar

a

Vik

oč

Δ(%

)

CM7-MAM 2011-2040 2041-2070

-16

-14

-12

-10

-8

-6

-4

-2

0

2

4

Rad

alj

Baj

ina

Bašt

a

Fo

ča M

ost

Pri

jep

olj

e

Pla

v

Š.P

olj

e -

Piv

a

Š.

Po

lje-

Tar

a

Vik

oč

Δ(%

)

CM8-MAM 2011-2040 2041-2070

Slika 5-19: Relativne promene (Δ) srednjih proticaja prolećne sezone (MAM) tokom perioda bliske (od 2011. do 2040. godine) i daleke budućnosti (od 2041. do 2070. godine) za razmatrane hidrološke stanice i korišćene setove klimatskih podataka (CM1-CM8).


-60

-50

-40

-30

-20

-10

0

10

Rad

alj

Baj

ina

Bašt

a

Foča

Most

Pri

jepolj

e

Pla

v

Š.P

olj

e -

Piv

a

Š. Polj

e-T

ara

Vik

oč

Δ(%

)

CM1-JJA 2011-2040 2041-2070

-30

-25

-20

-15

-10

-5

0

5

10

Rad

alj

Baj

ina

Bašt

a

Foča

Most

Pri

jepolj

e

Pla

v

Š.P

olj

e -

Piv

a

Š. Polj

e-T

ara

Vik

oč

Δ(%

)

CM2-JJA 2011-2040 2041-2070

-60

-50

-40

-30

-20

-10

0

10

20

30

Rad

alj

Baj

ina

Bašt

a

Foča

Most

Pri

jepolj

e

Pla

v

Š.P

olj

e -

Piv

a

Š. Polj

e-T

ara

Vik

oč

Δ(%

)

CM3-JJA 2011-2040 2041-2070

-60

-50

-40

-30

-20

-10

0

Rad

alj

Baj

ina

Bašt

a

Fo

ča M

ost

Pri

jep

olj

e

Pla

v

Š.P

olj

e -

Piv

a

Š.

Po

lje-

Tar

a

Vik

oč

Δ(%

)

CM4-JJA 2011-2040 2041-2070

-60

-50

-40

-30

-20

-10

0

Rad

alj

Baj

ina

Bašt

a

Foča

Most

Pri

jepolj

e

Pla

v

Š.P

olj

e -

Piv

a

Š. Polj

e-T

ara

Vik

oč

Δ(%

)

CM5-JJA 2011-2040 2041-2070

-30

-25

-20

-15

-10

-5

0

5

Rad

alj

Baj

ina

Ba

šta

Fo

ča M

ost

Pri

jep

olj

e

Pla

v

Š.P

olj

e -

Piv

a

Š.

Po

lje-

Tar

a

Vik

oč

Δ(%

)

CM6-JJA 2011-2040 2041-2070

-70

-60

-50

-40

-30

-20

-10

0

Rad

alj

Baj

ina

Bašt

a

Foča

Most

Pri

jepolj

e

Pla

v

Š.P

olj

e -

Piv

a

Š. Polj

e-T

ara

Vik

oč

Δ(%

)

CM7-JJA 2011-2040 2041-2070

-45

-40

-35

-30

-25

-20

-15

-10

-5

0

Rad

alj

Baj

ina

Bašt

a

Fo

ča M

ost

Pri

jep

olj

e

Pla

v

Š.P

olj

e -

Piv

a

Š.

Po

lje-

Tar

a

Vik

oč

Δ(%

)

CM8-JJA 2011-2040 2041-2070

Slika 5-20: Relativne promene (Δ) srednjih proticaja letnje sezone (JJA) tokom perioda bliske (od 2011. do 2040. godine) i daleke budućnosti (od 2041. do 2070. godine) za razmatrane hidrološke stanice i korišćene setove klimatskih podataka (CM1-CM8).


-35

-30

-25

-20

-15

-10

-5

0

Rad

alj

Baj

ina

Bašt

a

Foča

Most

Pri

jepolj

e

Pla

v

Š.P

olj

e -

Piv

a

Š. Polj

e-T

ara

Vik

oč

Δ(%

)

CM1-SON 2011-2040 2041-2070

-10

-5

0

5

10

15

20

25

Rad

alj

Baj

ina

Bašt

a

Fo

ča M

ost

Pri

jep

olj

e

Pla

v

Š.P

olj

e -

Piv

a

Š.

Po

lje-

Tar

a

Vik

oč

Δ(%

)

CM2-SON 2011-2040 2041-2070

-20

-15

-10

-5

0

5

10

15

20

Rad

alj

Baj

ina

Ba

šta

Fo

ča M

ost

Pri

jep

olj

e

Pla

v

Š.P

olj

e -

Piv

a

Š.

Po

lje-

Tar

a

Vik

oč

Δ(%

)

CM3-SON 2011-2040 2041-2070

-5

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

Rad

alj

Baj

ina

Ba

šta

Fo

ča M

ost

Pri

jep

olj

e

Pla

v

Š.P

olj

e -

Piv

a

Š.

Po

lje-

Tar

a

Vik

oč

Δ(%

)

CM4-SON 2011-2040 2041-2070

-25

-20

-15

-10

-5

0

5

Rad

alj

Baj

ina

Ba

šta

Fo

ča M

ost

Pri

jep

olj

e

Pla

v

Š.P

olj

e -

Piv

a

Š.

Po

lje-

Tar

a

Vik

oč

Δ(%

)

CM5-SON 2011-2040 2041-2070

-20

-15

-10

-5

0

5

10

15

20

25

Rad

alj

Baj

ina

Bašt

a

Foča

Most

Pri

jepolj

e

Pla

v

Š.P

olj

e -

Piv

a

Š. Polj

e-T

ara

Vik

oč

Δ(%

)

CM6-SON 2011-2040 2041-2070

-60

-50

-40

-30

-20

-10

0

10

Rad

alj

Baj

ina

Bašt

a

Foča

Most

Pri

jepolj

e

Pla

v

Š.P

olj

e -

Piv

a

Š. Polj

e-T

ara

Vik

oč

Δ(%

)

CM7-SON 2011-2040 2041-2070

-35

-30

-25

-20

-15

-10

-5

0

Rad

alj

Baj

ina

Bašt

a

Foča

Most

Pri

jepolj

e

Pla

v

Š.P

olj

e -

Piv

a

Š. Polj

e-T

ara

Vik

oč

Δ(%

)

CM8-SON 2011-2040 2041-2070

Slika 5-21: Relativne promene (Δ) srednjih proticaja jesenje sezone (SON) tokom perioda bliske (od 2011. do 2040. godine) i daleke budućnosti (od 2041. do 2070. godine) za razmatrane hidrološke stanice i korišćene setove klimatskih podataka (CM1-CM8).


-25

-20

-15

-10

-5

0

Rad

alj

Baj

ina

Bašt

a

Foča

Pri

jepolj

e

Pla

v

Š.

Polj

e -

Piv

a

Š. Polj

e -

Tar

a

Vik

oč

Δ(%

)

CM1 2011-2040 2041-2070

0

10

20

30

40

Rad

alj

Baj

ina

Bašt

a

Fo

ča

Pri

jep

olj

e

Pla

v

Š.

Po

lje

- P

iva

Š.

Po

lje

- T

ara

Vik

oč

Δ(%

)

CM2 2011-2040 2041-2070

-25

-20

-15

-10

-5

0

5

10

Rad

alj

Baj

ina

Bašt

a

Fo

ča

Pri

jep

olj

e

Pla

v

Š.

Po

lje

- P

iva

Š.

Po

lje

- T

ara

Vik

oč

Δ(%

)

CM3 2011-2040 2041-2070

-10

-5

0

5

10

15

Rad

alj

Baj

ina

Bašt

a

Foča

Pri

jepolj

e

Pla

v

Š.

Polj

e -

Piv

a

Š. Polj

e -

Tar

a

Vik

oč

Δ(%

)

CM4 2011-2040 2041-2070

-30

-25

-20

-15

-10

-5

0

Rad

alj

Baj

ina

Bašt

a

Foča

Pri

jepolj

e

Pla

v

Š.

Polj

e -

Piv

a

Š. Polj

e -

Tar

a

Vik

oč

Δ(%

)

CM5 2011-2040 2041-2070

0

10

20

30

40

50

Rad

alj

Baj

ina

Bašt

a

Foča

Pri

jepolj

e

Pla

v

Š.

Polj

e -

Piv

a

Š. Polj

e -

Tar

a

Vik

oč

Δ(%

)

CM6 2011-2040 2041-2070

-30

-25

-20

-15

-10

-5

0

5

10

Rad

alj

Baj

ina

Bašt

a

Foča

Pri

jepolj

e

Pla

v

Š.

Polj

e -

Piv

a

Š. Polj

e -

Tar

a

Vik

oč

Δ(%

)

CM7 2011-2040 2041-2070

-15

-10

-5

0

5

10

Rad

alj

Baj

ina

Bašt

a

Foča

Pri

jepolj

e

Pla

v

Š.

Polj

e -

Piv

a

Š. Polj

e -

Tar

a

Vik

oč

Δ(%

)

CM8 2011-2040 2041-2070

Slika 5-22: Relativne promene (Δ) većih srednjih godišnjih proticaja verovatnoće prevazilaženja 10% tokom perioda bliske (od 2011. do 2040. godine) i daleke budućnosti (od 2041. do 2070. godine) za razmatrane hidrološke stanice i korišćene setove klimatskih podataka (CM1-CM8).


-20

-15

-10

-5

0

Rad

alj

Baj

ina

Bašt

a

Fo

ča

Pri

jepolje

Pla

v

Š. P

olj

e -

Piv

a

Š.

Po

lje

- T

ara

Vik

oč

Δ(%

)

CM1 2011-2040 2041-2070

-5

0

5

10

15

Rad

alj

Baj

ina

Bašt

a

Foča

Pri

jep

olje

Pla

v

Š.

Po

lje

- P

iva

Š. Polj

e -

Tar

a

Vik

oč

Δ(%

)

CM2 2011-2040 2041-2070

-10

-5

0

5

10

15

20

25

Rad

alj

Baj

ina

Bašt

a

Fo

ča

Pri

jep

olje

Pla

v

Š.

Po

lje

- P

iva

Š.

Po

lje

- T

ara

Vik

oč

Δ(%

)

CM3 2011-2040 2041-2070

-6

-4

-2

0

2

4

6

Rad

alj

Baj

ina

Bašt

a

Foča

Pri

jep

olje

Pla

v

Š.

Po

lje

- P

iva

Š. Polj

e -

Tar

a

Vik

oč

Δ(%

)

CM5 2011-2040 2041-2070

-4

-2

0

2

4

6

8

10

12

Rad

alj

Baj

ina

Bašt

a

Fo

ča

Pri

jep

olje

Pla

v

Š.

Po

lje

- P

iva

Š.

Po

lje

- T

ara

Vik

oč

Δ(%

)

CM6 2011-2040 2041-2070

-20

-15

-10

-5

0

5

Rad

alj

Baj

ina

Bašt

a

Fo

ča

Pri

jep

olje

Pla

v

Š.

Po

lje

- P

iva

Š.

Po

lje

- T

ara

Vik

oč

Δ(%

)

CM7 2011-2040 2041-2070

-12

-10

-8

-6

-4

-2

0

2

Rad

alj

Baj

ina

Bašt

a

Fo

ča

Pri

jep

olje

Pla

v

Š.

Po

lje

- P

iva

Š.

Po

lje

- T

ara

Vik

oč

Δ(%

)

CM8 2011-2040 2041-2070

Slika 5-23: Relativne promene (Δ) manjih srednjih godišnjih proticaja verovatnoće prevazilaženja 90% tokom perioda bliske (od 2011. do 2040. godine) i daleke budućnosti (od 2041. do 2070. godine) za razmatrane hidrološke stanice i korišćene setove klimatskih podataka (CM1-CM8)


5.2 Aneks 5-2 Dodatna objašnjenja uz poglavlje 5-3 Modeliranje vodoprivrednog sistema

Tabela 5-1 Postojeće hidroelektrane

Ekološki protok (m3/s)

Koncesija

Država Planirane HE Reka

RS-BiH HE "Visegrad" Drina 50

RS-BiH/S HE, "Bajina Basta" Drina 50

RS-BiH/S HE, "Zvornik" Drina 60

MNE HE, "Piva" Piva 25

MNE HE, "Otilovici" Cehotina 0.8

S HE, "Uvac "("Sjenica") Uvac 0

S HE, "Kokin Brod" Uvac 0

S HE, "Radoinja-Bistrica" Uvac 14

S HE, "Potpec" Lim 13.9


Technical document RS-BiH reg. Serbia reg.

Country Planned HPP River All the year May to October (a) November to April (b) All the year Jan. Fev March April May June Jully Aug. Sept. Oct Nov. Dec.

RS-BiH HPP "Buk Bijela" ("low") Drina 24.4 24.4 16.5 24.5 16.5

RS-BiH HPP, "Foca" ("niska") Drina 27 27 18 27 18

RS-BiH HPP, "Paunci" Drina 30.2 30.2 20 30.5 20

FBIH HPP, "Ustikolina" Drina 38a - 58b 33 38 58 20

FBIH HPP, "Gorazde" Drina - 45 21.5 32 21.5

RS-BIH / S HPP, "Rogacica" Drina 60.5 60.5 33.5 50 33.5

RS-BiH/S HPP, "Tegare" Drina 61.6 61.6 33.5 50 33.5

RS-BiH/S HPP, "Dubravica" Drina 63.8 63.8 34 51 34

RS-BiH/S HPP, "Kozluk" Drina - 57.5 37 55 37

RS-BiH/S HPP, "Drina I" Drina - 57.5 37 55 37

RS-BiH/S HPP, "Drina II" Drina - 60 37.5 56 37.5

RS-BiH/S HPP, "Drina III" Drina - 60 37.5 56.5 37.5

RS-BiH HPP, "Sutjeska" Sutjeska 2.07 2.07

MNE HPP, "Otilovici" Cehotina 0.8 1.27 1.27 1.27 1.27 1.27 1.27 1.27 1.27 1.27 1.27 1.27 1.27

RS-BIH/MNE HPP "Vikoc (Luke)" Cehotina 2.11 2.5 - - - - - - - - - - - -

RS-BIH HPP, "Falovici" Cehotina 2.58 2.58 - - - - - - - - - - - -

MNE HPP, "Kormarnica" Piva - 1.82 1.82 1.82 5.8 6.04 1.82 1.82 1.82 1.82 1.82 4.82 1.82

MNE HPP, "Krusevo" Piva - 12.7 12.7 12.7 29.2 30.2 12.7 12.7 12.7 12.7 12.7 12.7 12.7

MNE HPP, "Andrijevica" Lim 3.9 2.8 1.8 3.57 3.57 3.57 3.57 8.15 3.57 3.57 3.57 3.57 3.57 3.57 3.57

MNE HPP, "Lukin-Vir" Lim 4.9 9.2 3.7 - - - - - - - - - - - -

S HPP, "Brodevaro I" Lim 10.4 10.1 6.9 10.4 10.4 10.4 25.2 10.4 10.4 10.4 10.4 10.4 10.4 10.4 10.4

S HPP, "Brodevaro II" Lim 10.4 10.1 6.9 10.4 10.4 10.4 25.2 10.4 10.4 10.4 10.4 10.4 10.4 10.4 10.4

S HPP, "Rekovici" Lim 13.9 18.2 9.2 - - - - - - - - - - - -

RS-BIH HPP, "Mrsovo" Lim 31.3 - - - - - - - - - - - - -

Minimal environmental Flow (m3/s)

MNE reg.FBiH reg.

Slika 5-24 Planirane HE: crvenom bojom označene predložene vrednosti za usklađivanje ekološki prihvatljivog protoka u slivu reke Drine (- nema podataka)


5.3 Aneks 5-3 – Dodatna objašnjenja uz poglavlje 5-4 Procena rizika od poplava

Uticaj klimatskih promena na protoke velikih voda u donjem delu sliva reke Drine

Uticaj klimatskih promena na protoke velikih voda u donjem delu sliva reke Drine je procenjen uzimajući u obzir promene protoka velikih voda na hidrološkoj stanici Radalj, koja je jedina stanica u funkciji u ovom delu reke Drine. Podaci o maksimalnim godišnjim protocima velikih voda Drine na stanici Radalj postoje za period 1950-2015, osim za pet godina koje nedostaju. Najveći protok od 5370 m3/s je osmotren 1968. godine. Na slici 5-25 je prikazana raspodela učestalosti maksimalnih godišnjih protoka za Radalj koji su procenjeni na osnovu svih osmotrenih podataka. Na istoj slici je takođe prikazana raspodela verovatnoće maksimalnih godišnjih protoka za referentni period (1961-1990), koja je procenjena na osnovu 28 raspoloživih godišnjih maksimuma iz ovog perioda (nedostaju podaci za dve godine). Mora se skrenuti pažnja da statistička analiza ovako kratkog osmatranog perioda ima veliku neizvesnost. Raspodela za referentni period ima strmiji gornji kraj od raspodele za ceo osmotreni period; na primer, procenjen 100-godišnji protok na osnovu kompletnih osmotrenih podataka je 5470 m3/s, dok je za referentni period 6020 m3/s (što predstavlja razliku od oko 10%). Slika 1 takođe pokazuje interval poverenja od 90% za opštu raspodelu ekstremnih vrednosti (GEV) (prikazano sivom bojom). Raspodela učestalosti protoka za referentni period je u okviru intervala poverenja tako da razlika između dve raspodele može da se smatra kao uzoračka neizvesnost.

Slika 5-25. Raspodela učestalosti velikih voda na stanici Radalj za referentni period u poređenju sa raspodelom za ceo period osmatranja.


Slika 5-26. Raspodela učestalosti velikih voda za referentni period i dva perioda u budućnosti u dva klimatska scenarija (levi dijagram: RCP 4.5, desni dijagram: RCP 8.5)

Da bi mogli da se koriste rezultati hidroloških simulacija sa klimatskim scenarijima (opisani u Poglavlju 5.2) neophodno je da se uporede rezultati hidrološkog modeliranja sa osmotrenim velikim vodama u referentnom periodu. Dva dijagrama na vrhu slike 5-26 pokazuju poređenje raspodele verovatnoće osmotrenih i simuliranih velikih voda u referentnom periodu dobijenih hidrološkim simulacijama koristeći ulazne podatke iz četiri klimatska modela u klimatskim scenarijima RCP 4.5 (levi dijagram) and RCP 8.5 (desni dijagram). Na ovim dijagramima je takođe prikazan interval poverenja 90% za raspodelu


maksimalnih godišnjih protoka za ceo osmotreni period 1950-2015. Klimatske simulacije za dva klimatska scenarija daju iste rezultate za istorijski period 1961-1990, što daje i iste hidrološke simulacije, i samim tim dva dijagrama se ne razlikuju. Poređenje za referentni period pokazuje da hidrološka simulacija sa ulaznim podacima iz svih klimatskih modela osim jednog (model 2) daju maksimalne godišnje protoke u očekivanom intervalu poverenja. Međutim nijedan model ne daje ekstremne vrednosti kao što su najveće osmotrene vrednosti i raspodela verovatnoće simuliranih godišnjih maksimuma ne može dati 100-godišnje protoke koji su slični osmotrenim (Tabela 5-2). Zbog toga se ne može smatrati da je raspodela verovatnoće simuliranih godišnjih maksimuma za 30-godišnji referentni period pouzdana za kvantifikovanje uticaja klimatskih promena na velike vode u donjem delu sliva reke Drine.

Tabela 5-2. 100-godišnje velike vode na Drini nahidrološkoj stanici Radalj –poređenje procena za osmotrene i simulirane protoke.

Serije godišnjih maksimuma Period Broj podataka 100-godišnji protok (m3/s)

Osmotreno 1950-2015 62* 5470 Osmotreno 1961-1990 28** 6020 Simulirano sa klimatskim modelom 1 1961-1990 29*** 4508 Simulirano sa klimatskim modelom 2 1961-1990 29*** 5113 Simulirano sa klimatskim modelom 3 1961-1990 29*** 3919 Simulirano sa klimatskim modelom 4 1961-1990 29*** 5195 *Nedostaju podaci za: 1962, 1963, 2004, 2005 ** Nedostaju podaci za: 1962, 1963 ***Godina 1961 (period zagrevanja hidrološkog modela) nije obuhvaćena

Međutim, sa slike 5-26 se može predvideti trend velikih voda u budućnosti u donjem slivu Drine. Na srednjim i donjim dijagramima na slici 5-26 prikazane su empirijske raspodele velikih voda za stanicu Radalj dobijene na osnovu četiri klimatska modela i dva klimatska scenarija. Dijagrami takođe pokazuju medijane raspodele za ansamble klimatskih modela (plave linije). U studijama uticaja klimatskih promena smatra se da je medijana (ili srednja vrednost) ansambla pouzdaniji pokazatelj od bilo kog pojedinačnog rezultata (IPCC, 2014). Stoga se, na osnovu položaja medijane ansambla empirijske raspodele velikih voda može zaključiti da se velike vode veće učestalosti mogu dogoditi u bliskoj budućnosti (2011-2040), ali vrednosti protoka neće prevazići vrednosti zabeležene u toku istorijskog perioda. Pored toga, nepouzdanost koja je nasleđena iz ansambla klimatskog modela je prilično niska jer svi modeli daju veoma slične empirijske raspodela maksimalnih godišnjih velikih voda. Medijana ansambla raspodela velikih voda u daljoj budućnosti (2041-2070) u slučaju RCP 4.5 ima slično ponašanje kao u bliskoj budućnosti, ali je gornji kraj medijane ansambla raspodela u slučaju RCP 8.5 iznad najveće osmotrene velike vode. Takođe, neizvesnost pojedinačnih modela za daleku budućnost je veća i pojedini modeli daju vrednosti velikih voda koje značajno prevazilaze najveće osmotrene protoke. Prilagođavanje teorijske raspodele i 30-godišnje serije simuliranih godišnjih maksimuma neće dati pouzdanu procenu 100-godišnjih protoka i stoga nije uzeto u obzir pri proceni uticaja klimatskih promena na velike vode reke Drine. Na osnovu rezultata prikazanih na slici 2 može se zaključiti sledeće:

• Srednje velike vode se mogu češće javljati i u bliskoj i u daljoj budućnosti. To znači da se npr. 10-godišnje ili

20-godišnje velike vode mogu češće očekivati, tj. na svakih 5, odnosno 10 godina.

• Ekstremne velike vode koje prevazilaze osmotrene najveće velike vode se mogu dogoditi u dalekoj

budućnosti sa istom učestalošću koja je procenjena iz osmotrenih podataka. Procenjuje se da je povećanje

vrednosti protoka velikih voda oko 5%, dobijeno na osnovu medijane ansambla raspodele velikih voda.


Treba napomenuti da su rezultati sveobuhvatne analize uticaja klimatskih promena na velike vode, koja je sprovedena u okviru WATCAP projekta (World Bank, 2015), pokazali mali porast vrednosti protoka velikih voda u donjem delu sliva Drine (7% za 2011-2040 i 14% za 2041-2070). S obzirom da je ova studija osmišljena tako da se procene uticaji klimatskih promena na velike vode, može se smatrati da su njeni rezultati pouzdaniji od rezultata hidroloških simulacija iz ovog projekta, koje su koncipirane tako da pomognu modeliranje vodoprivrednog sistema i samim tim su bile fokusirane na održavanju vodnog bilansa i nisu se bavile tačnošću protoka velikih voda.


6 Aneks 6 – Dodatna objašnjenja uz višekriterijumsku analizu za razvojne scenarije u okviru poglavlja 6

6.1 Aneks 6-1 Ekonomski troškovi i koristi po scenarijima

U sledećim tabelama dati su podaci o ekonomskim troškovima i koristima. Slika 6-1 Ekonomski troškovi i korist, scenario 2 (u evrima, konstantne cene iz 2016.)

Ekonomska analiza - CG, scenario 2 Jed. Ukupno 1

Koristi od vodosnabdevanja -

Ukupan broj stanovnika # 146,000

Ekonomska vrednost vode evro/m3 0.4

Upotrebljena voda l/p/d 60

Koristi od navodnjavanja -

Površina km2 1697.85

Ukupna potencijalna vrednost prodaje Evro/m2 1.13

Navodnjavana površina % 8%

Izbegnuta ulaganja u zaštitu od poplava Evro/god. 0

Izbegnute štete Evro/god. 0

Koristi od snabdevanja el.energijom Evro/god 0

Ukupne koristi Evro/god. -

Ukupne investicije 0.88 432,284,238 110,409,656

Ukupni troškovi rada i održavanja 180,654,963 0

Neto korist 864,917,817 110,409,656 -

SNEV 131,459,232

IESP 16.17%

OKT 1.35


Slika 6-2 Ekonomski troškovi i korist, scenario 3 (u evrima, konstantne cene iz 2016.)

Ekonomska analiza, CG, scenario 3 Jed. Ukupno 1

Koristi od vodosnabdevanja -

Ukupan broj stanovnika # 146,000

Ekonomska vrednost vode Evro/m3 0.4

Upotrebljena voda l/p/d 60

Koristi od navodnjavanja -

Površina km2 1697.85

Ukupna potencijalna vrednost prodaje Evro/m2 1.13

Navodnjavana površina % 8%

Izbegnuta ulaganja u zaštitu od poplava Evro/god. 0

Izbegnute štete Evro/god. 0

Koristi od snabdevanja el.energijom Evro/god. 0

Ukupne koristi Evro/god. -

Ukupne investicije 0.88 543,360,571 140,892,216

Ukupni troškovi rada i održavanja 235,581,228 0

Neto koristi 987,348,122 140,892,216 -

SNEV 80,470,025

IESP 12.21%

OKT 1.17


6.2 Aneks 6-2 Analiza osetljivosti

U sledećim tabelama prikazani su rezultati analize osetljivosti u okviru analize troškova i koristi.

Tabela 6-1 Scenario 2

Diskontna stopa

SNFV SNEV K/T NTEE (evro/kWh)

4% -206,617,748 358,501,636 1.78 0.0582

5% -238,222,160 293,913,774 1.67 0.0674

6% -260,464,700 241,561,601 1.57 0.0774

7% -275,988,720 198,376,742 1.49 0.0881

8% -286,634,590 162,193,501 1.41 0.0993

9% -293,699,554 131,459,232 1.35 0.1112

10% -298,109,315 105,042,869 1.29 0.1235

11% -300,532,501 82,106,996 1.23 0.1363

12% -301,457,801 62,021,448 1.18 0.1496

Cena el.energije SNFV ISFP SNEV IESP K/T

0.0350 -286,634,590 0.93% 131,459,232 16.17% 1.35

0.0400 -264,479,193 1.69% 150,636,039 16.87% 1.40

0.0500 -219,905,413 3.03% 189,217,283 18.17% 1.50

0.0600 -175,331,633 4.20% 227,798,527 19.36% 1.60

0.0700 -130,757,853 5.26% 266,379,770 20.46% 1.70

0.0800 -86,184,073 6.25% 304,961,014 21.49% 1.80

0.0900 -41,610,293 7.17% 343,542,258 22.46% 1.90

0.1000 2,963,487 8.06% 382,123,502 23.39% 2.01

0.1100 47,537,267 8.90% 420,704,746 24.27% 2.11

0.1200 92,111,047 9.72% 459,285,990 25.11% 2.21

0.1300 136,684,827 10.51% 497,867,234 25.92% 2.31

0.1400 181,258,607 11.28% 536,448,477 26.71% 2.41

0.1500 225,832,387 12.03% 575,029,721 27.46% 2.51

Investiciona

promena SNFV ISFP NTEE (evro/kWh) ENPV EIRR B/C

0% -286,634,590 0.93% 0.0993 131,459,232 16.17% 1.35

-1% -282,575,414 0.98% 0.0984 134,952,357 16.43% 1.36

-5% -266,338,707 1.16% 0.0948 148,924,861 17.51% 1.41

-10% -246,042,823 1.40% 0.0902 166,390,490 18.97% 1.48

1% -290,693,767 0.89% 0.1002 127,966,106 15.91% 1.33

5% -306,930,474 0.73% 0.1039 113,993,603 14.94% 1.29

10% -327,226,357 0.53% 0.1084 96,527,973 13.80% 1.23

Promene u radu i

održavanju SNFV ISFP NTEE (evro/kWh) ENPV EIRR B/C

0% -286,634,590 0.93% 0.0993 131,459,232 16.17% 1.35

-1% -285,420,422 0.98% 0.0991 131,762,495 16.18% 1.35

-5% -280,563,751 1.15% 0.0980 132,975,548 16.23% 1.35

-10% -274,492,911 1.36% 0.0966 134,491,864 16.28% 1.36

1% -287,848,758 0.89% 0.0996 131,155,968 16.16% 1.35

5% -292,705,430 0.71% 0.1007 129,942,915 16.11% 1.34

10% -298,776,270 0.48% 0.1021 128,426,599 16.05% 1.34


Tabela 6-2 Scenario 3

Diskontna stopa

SNFV SNEV K/T NTEE (evro/kWh)

4% -232,563,088 348,210,937 1.60 0.0542

5% -277,164,203 269,978,506 1.49 0.0628

6% -308,875,960 207,598,140 1.39 0.0720

7% -331,326,629 156,994,871 1.31 0.0819

8% -347,042,878 115,301,445 1.23 0.0924

9% -357,806,226 80,470,025 1.17 0.1033

10% -364,888,424 51,015,567 1.11 0.1147

11% -369,208,470 25,844,425 1.06 0.1266

12% -371,438,441 4,138,648 1.01 0.1389

Cena el.energije SNFV ISFP SNEV IESP K/T

0.0350 -347,042,878 1.32% 80,470,025 12.21% 1.17

0.0400 -316,949,975 2.10% 106,517,213 13.06% 1.22

0.0500 -256,406,964 3.47% 158,920,771 14.61% 1.33

0.0600 -195,863,954 4.68% 211,324,329 15.99% 1.44

0.0700 -135,320,944 5.78% 263,727,886 17.26% 1.55

0.0800 -74,777,933 6.81% 316,131,444 18.44% 1.66

0.0900 -14,234,923 7.78% 368,535,002 19.54% 1.77

0.1000 46,308,088 8.70% 420,938,559 20.58% 1.88

0.1100 106,851,098 9.59% 473,342,117 21.57% 1.99

0.1200 167,394,109 10.45% 525,745,675 22.51% 2.10

0.1300 227,937,119 11.28% 578,149,232 23.42% 2.21

0.1400 288,480,130 12.08% 630,552,790 24.29% 2.32

0.1500 349,023,140 12.87% 682,956,348 25.13% 2.43

Investiciona

promena SNFV ISFP NTEE (evro/kWh) ENPV EIRR B/C

0% -347,042,878 1.32% 0.0924 80,470,025 12.21% 1.17

-1% -341,936,214 1.36% 0.0915 84,865,027 12.42% 1.18

-5% -321,509,555 1.55% 0.0881 102,445,038 13.31% 1.22

-10% -295,976,233 1.80% 0.0839 124,420,051 14.53% 1.29

1% -352,149,543 1.27% 0.0932 76,075,022 12.00% 1.16

5% -372,576,201 1.10% 0.0966 58,495,012 11.21% 1.12

10% -398,109,524 0.90% 0.1008 36,519,999 10.31% 1.07

Promene u radu i

održavanju SNFV ISFP NTEE (evro/kWh) ENPV EIRR B/C

0% -347,042,878 1.32% 0.0924 80,470,025 12.21% 1.17

-1% -345,505,600 1.36% 0.0921 80,865,492 12.22% 1.17

-5% -339,356,489 1.52% 0.0911 82,447,361 12.27% 1.17

-10% -331,670,099 1.73% 0.0898 84,424,698 12.34% 1.18

1% -348,580,156 1.28% 0.0926 80,074,558 12.19% 1.17

5% -354,729,268 1.11% 0.0936 78,492,688 12.14% 1.16

10% -362,415,657 0.89% 0.0949 76,515,352 12.07% 1.16

podrŠku u upravljanju vodnim resursima u ... country report...slika 5-21: relativne promene (Δ)...

Documents