120

SEZONSKI BILTEN ZA SRBIJU

Jesen 2016. godine

Beograd, 15. decembar 2016. године

Odelјenje za monitoring klime i klimatske prognoze

Sektor Nacionalnog centra za klimatske promene, razvoj klimatskih modela

i ocenu rizika elementarnih nepogoda

web: http://www.hidmet.gov.rs

mail: office@hidmet.gov.rs

QF-E-003

Republički hidrometeorološki zavod Srbije

Kneza Višeslava 66

11000 Beograd

Republika Srbija

Jesenja temperatura vazduha u granicama višegodišnjeg proseka. Količina padavina je u većem delu Srbije bila u granicama prosečnih vrednosti, dok je na jugu zemlјe bila u kategoriji veoma kišno. U Kuršumliji je 8. novembra prevaziđen jesenji dnevni maksimum količine padavina.

Analiza jesenje sezone 2016. godine za Srbiju u odnosu na referentni klimatološki period 1981-2010.

Temperatura

Srednja temperatura vazduha tokom jeseni je bila u intervalu od 10,0ºС u Požegi do 12,9ºС u Beogradu, a u planinskim predelima od 4,6ºС na Kopaoniku do 8,4ºС na Zlatiboru (Slika 1).

Odstupanjе srednje temperature vazduha od normale1, tokom jeseni, za referentni period 1981-2010. bila su od -0,2ºC u Banatskom Karlovcu, Zaječaru, Crnom Vrhu i Sjenici do 0,4ºC u Valјevu. (Slika 2).

Prema metodi percentila2, srednja temperatura vazduha tokom jeseni je bila u kategoriji normalno u celoj Srbiji (Slika 3). 1 Pod pojmom normala podrazumeva se klimatološka standarna normala, tj. srednja vrednost klimatskog elementa izračunata za period od 1. januara 1981. do 31. decembra 2010. 2 n-ti percentil neke veličine je ona vrednost posmatrane veličine ispod koje se nalazi n procenata podataka prethodno poređanih u rastući niz.

Slika 1. Prostorna raspodela srednje sezonske temperature vazduha

Slika 2. Odstupanje srednje sezonske temperature vazduha u odnosu na referentni klimatološki period 1981-2010.

Prema metodi tercila, srednja temperatura vazduha je u većem delu Srbije tokom jeseni bila u kategoriji normalno, a u Loznici u kategoriji toplo (Slika 4).

Najviša dnevna temperatura vazduha u toku jeseni izmerena je u Banatskom Karlovcu 12. septembra i iznosila je 32,5 ºС.

Broj letnjih dana, sa maksimalnom dnevnom temperaturom višom od 25°С, bio je u intervalu od 18 koliko je zabeleženo na Paliću, Kragujevcu, Valјevu i Kuršumliji do 22 u Zaječaru. U Sjenici su registrovana dva, a na Zlatiboru jedan letnji dan. Najveće odstupanje broja letnjih dana od proseka zabeleženo je u Negotinu i iznosi 6 dana (Slika 5).

Broj tropskih dana, sa maksimalnom dnevnom temperaturom višom od 30°С, registrovan je u većem delu Srbije, sem na planinama. U nižim predelima broj tropskih dana bio je u intervalu od jednog u Loznici, Valјevu i Vranju do 11 u Negotinu. Najveće odstupanje broja tropskih dana od proseka zabeleženo je u Negotinu i iznosi 8 dana.

U toku jeseni zabeležena su tri toplotna talasa3 na pet GM stanica. Prvi toplotni talas je zabeležen na Paliću i Somboru i trajao je od 9. do 13. septembra. Drugi toplotni talas je registrovan na GM Negotin i trajao je od 14. do 18. septembra. Treći toplotni talas zabeležen je u Sjenici u periodu od 17. do 24. novembra, a na Kopaoniku od 20. do 27. novembra. Broj mraznih dana, sa minimalnom temperaturom nižom od 0ºC, bio je u intervalu od 3 u Loznici do 17 dana u Leskovcu, a na planinama od 16 na Zlatiboru do 32 dana na Kopaoniku.

3 Toplotni talas је po definiciji kontinuirani niz od pet i više dana kada je maksimalna dnevna temperatura vazduha u kategoriji veoma toplo i ekstremno toplo

Slika 3. Srednja sezonska temperatura vazduha određena metodom percentila

Slika 4. Srednja sezonska temperatura vazduha određena metodom tercila

Broj mraznih dana je za jedan do 7 dana manji od prosečnog broja za jesen u većinem delu Srbije (Slika 6). Prosečan datum pojave prvog mraza je za većinu stanica u Srbiji od 20. do 29. oktobra (Slika 7). Od početka meteoroloških merenja, najraniji datum prvog mraza, zabeležen je na Kopaoniku 1. septembra 1993. godine, a u nižim predelima u Ćupriji 11. septembra 2004. godine. Najkasniji datum pojave prvog mraza zabeležen je u Beogradu 27. decembra 1960. godine. Najniža temperatura u toku jeseni izmerena je na Kopaoniku 30. novembra i iznosila je -12,7ºС.

Ledeni dani, sa maksimalnom dnevnom temperaturom vazduha nižom od 0ºC, zabeležini su u Dimitrovgradu i Vranju (jedan dan) dok je u planinskim krajevima registrovano od 4 ledena dana na Zlatiboru i Sjenici do 7 dana na Kopaoniku.

Registrovana su dva hladna talasa4 u toku jeseni. Prvi hladni talas je zabeležen u Banatskom Karlovcu, Velikom Gradištu, Vranju i Kuršumliji u periodu od 21. do 29.septembra. Drugi hladni talas je zabeležen od 5. do 10. oktobra u Zrenjaninu, Sremskoj Mitrovici i Beogradu, a u Velikom Gradištu od 6. do 10. oktobra.

4 Hladni talas je po definiciji kontinuirani niz od pet i više dana dana kada je minimalna dnevna temperatura vazduha u kategoriji veoma hladno i ekstremno hladno

Slika 5. Odstupanje broja letnjih dana u odnosu na referentni period 1981-2010.

Slika 6. Odstupanje broja mraznih dana u odnosu na referentni period 1981-2010.

U Beogradu je tokom većeg dela jesenjeg perioda srednja, maksimalna i minimalna temperatura vazduha bila oko granica višegodišnjeg proseka. Ispod proseka je bila sredinom oktobra i krajem novembra (Slika 8).

Tromesečni hod srednje dnevne temperature vazduha u Beogradu i na Kopaoniku tokom jeseni 2016. godine prikazan je na slikama 9, 10.

Redosled najtoplijih i najhladnijih jeseni je prikazan na slici 11. Može se uočiti da je najtoplija jesen bila 2012. godine, zatim 1963. godine, dok je na trećem mestu bila jesen 2000. godine. Najhladnija jesen zabeležena je 1988. godine, potom 1978. i 1972. godine.

Slika 7. Prosečan datum pojave prvog mraza u Srbiji

Slika 8. Tromesečni hod srednje, maksimalne i minimalne temperature vazduha u Beogradu

Slika 9. Tromesečni hod srednje dnevne temperature vazduha u Beogradu

Slika 10. Tromesečni hod srednje dnevne temperature vazduha na Kopaoniku

Slika 11. Odstupanje srednje jesenje temperature vazduha na teritoriji Srbije od proseka 1981-2010 koji

iznosi 10,7 ºS za 20 najtoplijih i najladnijih jeseni u periodu 1951-2016. godina

Padavine Ukupna količina padavina je tokom jeseni u većem delu Srbije bila u granicama prosečnih vrednosti u odnosu na normalu za referentni period 1981-2010, od 166,2 mm u Zrenjaninu do 371,6 mm na Kopaoniku. Suma padavina je u odnosu na normalu bila u intervalu od 89% u Loznici do 180% u Zaječaru (Slika 12).

Prema metodi percentila suma padavina tokom jeseni je u većem delu Srbije bila u kategoriji normalno i veoma kišno. Ekstremno kišno je bilo u Kikindi, a kišno u Beogradu, Kragujevcu, Kralјevu i Dimitrovgradu (Slika 13).

Suma padavina je prema metodi tercila u većem delu Srbije bila iznad proseka, dok je u Loznici, Smederevskoj Palanci, na Zlatiboru i Crnom Vrhu bila u granicama prosečnih vrednosti (Slika 14).

Maksimalna dnevna količina padavina registrovana je u Vranju 9. novembra i iznosila je 69,5 mm. U Kuršumliji je 8. novembra prevaziđen jesenji dnevni maksimum količine padavina za tu stanicu sa 57,7 mm. Raniji maksimum je zabeležen 1. septembra 1978. godine i iznosio je 54,6 mm.

Broj dana sa padavinama od jednog milimetra i više, registrovanih tokom jeseni bio je u intervalu od 29 u Sremskoj Mitrovici do 53 na Kopaoniku. Zabeleženi broj dana sa

Slika 12. Prostorna raspodela količine padavina u procentima od normale

Slika 13. Količina padavina određena metodom percentila

padavinama od jednog milimetra i više je u većem delu Srbije bio iznad prosečnih vrednosti dok je u Loznici, Požegi i Sremskoj Mitrovici bio ispod proseka (Slika 15).

Tokom jesenje sezone snežni pokrivač je osmotren na planinama, a u nižim predelima u delu istočne i južne Srbije. Broj dana sa snežnim pokrivačem je u nižim predelima Srbije, bio u intervalu od 1 u Vranju, Kuršumliji i Nišu do 2 dana u Zaječaru, Negotinu, Leskovcu i Dimitrovgradu. U planinskim predelima broj dana sa snežnim pokrivačem je bio u intervalu od 3 u Sjenici do 15 na Kopaoniku.

Detalјan prikaz jesenje količine padavina u Srbiji sa 164 meteorološke stanice prikazan je na slici 16. Uklјučujući u analizu i podatke sa klimatoloških i padavinskih stanica, zaklјučuje se da je najveća sezonska količina padavina zabeležena na padavinskoj stanici Osonica (GMS Zlatibor) i iznosila je 409 mm, zatim na Vlasina Ridu (GMS Vranje) sa 374,6 mm i Šarbanovcima (GMS Niš) sa sezonskom sumom padavina od 346,4 mm.

Slika 14. Količina padavina određena metodom tercila

Slika 15. Odstupanje broja dana sa padavinama od 1.0 mm i više

Na slikama 17 i 18 prikazana je kumulativna količina padavina za Zaječar i Niš tokom jeseni i po mesecima u odnosu na prosečne kumulativne količine padavina.

Slika 16. Prostorna raspodela količine padavina za jesen sa 164 meteorološke stanice (118 padavinske stanice, 18 klimatolških stanica i 28 Glavnih meteoroloških stanica)

Slika 17. Kumulativna količina padavina za Zaječar

Slika 18. Kumulativna količina padavina za Niš

Na slici 19 prikazana je ocena temperature vazduha i količine padavina u Srbiji za sezonu jesen prema raspodeli tercila u odnosu na referentni period 1981-2010. Za niz 1981-2016. godina мože se uočiti da je jesen 2016. 2016. 2016. 2016. godine sa temperaturom vazduha u granicama

prosečnih vrednosti i količinom padavina iznad višegodišnjeg proseka.

Slika 19. Ocena temperature vazduha i količine padavina tokom jeseni u Srbiji za period 1981-2016. godina prema pripadajućim tercilima u odnosu na referentni period 1981-2010. godina

Trajanje sijanja sunca (osunčavanje)

Tokom jeseni, trajanje sijanja sunca bilo je ispod granica prosečnih vrednosti u većem delu Srbije. Vrednosti osunčavanja bile su u intervalu od 286,7 u Požegi do 482,1 časova u Kikindi (Slika 20).

U odnosu na normalu za referentni period 1981-2010. trajanje sijanja sunca iznosilo je od 80% u Zaječaru do 110% u Kruševcu (Slika 21).

Slika 20. Osunčavanje u časovima

Slika 21. Osunčavanje u procentima od normale

Analiza jesenje sezone 2016. godine za Srbiju u odnosu na referentni klimatološki period 1961-1990.

Температура Odstupanja srednje temperature vazduha od normale, u toku jeseni, za referentni period 1961–1990. bila su od -0,1ºC u Zaječaru i Velikom Gradištu do 1,0ºC u Loznici, a na planinama od -0,4ºC na Crnom Vrhu do 0,7ºC na Kopaoniku (Slika 22).

Prema metodi percentila, srednja temperatura vazduha je u većem delu Srbije bila u kategoriji normalno, dok je toplo bilo u Loznici i Negotinu (Slika 23).

Prema metodi tercila, srednja temperatura vazduha u većem delu Srbiji bila je u kategoriji normalno, hladno je bilo na Crnom Vrhu, dok je toplo bilo na Paliću, Loznici, Valјevu, Beogradu i Negotinu .

Slika 22. Odstupanje srednje sezonske temperature vazduha u odnosu na referentni klimatološki period 1961-1990.

Slika 23. Srednja sezonska temperatura vazduha u Srbiji određena metodom percentila

Padavine

Suma padavina tokom jeseni je u većem delu Srbije bila oko prosečnih vrednosti u odnosu na normalu za referentni period 1961-1990. Suma padavina je bila u intervalu od 105% u Loznici do 205% na Kopaoniku u odnosu na normalu (Slika 24).

Prema metodi percentila, suma padavina tokom jeseni je u većem delu Srbije bila u kategorijama veoma kišno i kišno, ekstremno kišno na Paliću, Kikindi, Leskovcu i na Kopaoniku, a u kategoriji normalno u Loznici, na Zlatiboru, Crnom Vrhu i Negotinu (Slika 25).

Suma padavina je prema metodi tercila bila iznad prosečnih vrednosti u većem delu Srbije, a u Loznici u granicama proseka.

Napomena: Klimatološka analiza meteoroloških elemenata urađena je na osnovu podataka sa 28 Glavnih meteoroloških stanica. Pored ovih podataka za detalјniju analizu padavina korišćeni su i podaci sa 18 klimatoloških i 118 padavinskih stanica.

Slika 24. Količina padavina u procentima od normale

Slika 25. Količina padavina određena metodom percentila