politika - mostart.co.rs zemun/11-politika-oduzimanje mandata.pdf · (“hronika” br. 13/ 2....

POLITIKA

201 ASFALTIZACIJA ("Bilten SNG ZZ" br. 9/ septembar 1998)

203 GODINE SAVEZA ZA PROMENE ("Bilten SNG ZZ" br. 13/ februar 1999.)

205 Posle rata PRELAZNI PERIOD - KO ]E KOGA PRE]I ? ("Bilten SNG ZZ" br. 14/ Jul 1999)

207 Da li su bira~i pogre{ili na izborima 1996.?NA IZBORIMA NEMA "POBEDNIKA" (“Hronika” Br. 13/ 2. septembar 2000)

208 Tribina „100 dana“ u organizaciji Saveza nezavisnih gra|anaMOGLO BI I O[TRIJE(Br. 26/ 10. mart 2001.)

213 "Zemun je grad" - tribina Saveza nezavisnih gra|ana zaZemun NEMA SAMOUPRAVE AKO NEMA PARA(Br. 26/ 10. mart 2001.)

216 Kako podi}i "kapacitet institucija lokalne samouprave" ZEMUN IMA MANJE PRAVA OD UBA(Br. 53/ 20. april 2002.)

217 Skandalozno pona{anje nekih op{tinskih ~elnika na tribini o korupciji SVETI \OR\E UBIVA "KOKO[KU" (Br. 54/ 11. maj 2002)

219 [ta se zbiva sa dobitnicima PoveljeBIO JEDNOM JEDAN "OTPOR" (Br. 55/ 25. maj 2002)

220 Hronologija delovanja Saveza nezavisnih gra|ana Zemuna u okviru demokratske opozicije 1997. - 2000.

NEMA PRI^E BEZ NEZAVISNIH GRA\ANA (Br. 54/ 11. maj 2002)

199

228 Hronologija doga|aja i zbivanja posle pobede Demokratskeopozicije Srbije na lokalnim izborima septembra 2000.g.NOVA VLAST - STARI METODI(Br. 55/ 25. maj 2002)

234 Intervju: Nenad Bogdanovi}, predsednik Izvr{nog odboraSkup{tine grada BeogradaZEMUN NE MO@E SEBE DA IZDR@AVA BEZ BEOGRADA(Br. 75/ 26. april 2003.)

238 UBIJANJE ZEMUNA JE SAMOUBISTVO BEOGRADA (Br. 75/ 26. april 2003.)

ODUZIMANJE MANDATA

242 Predsednik Saveza nezavisnih gra|ana za Zemun uputio„otvoreno pismo“ novim vlastima U ÊMU JE PROMENA? (Br. 33/ 16. jun 2001.)

243 Savez nezavisnih gra|ana za Zemun o~ekuje odgovor PO[TUJE LI NOVA VLAST SVOJE STARE SAVEZNIKE(Br. 33/ 16. jun 2001)

245 Kako su neki neki u zemunskom DOS-u podlegli "kritikama"FINTA" ZA UKLANJANJE NEPODOBNIH ODBORNIKA (Br. 52/ 6. april 2002.)

248 Farsa sa poku{ajem oduzimanja mandata se nastavljaZAKON PROTIV POLITI^KE VOLJE (Br. 53/ 20. april 2002.)

249 Oduzimanje mandata ~etvorici odbornika "obznanjeno" na 12. sednici SO Zemun "PRETPRAZNI^KO VEÊ" ZAPOLITI^KO RAZRAÛNAVANJE (Br. 54/ 11. maj 2002.)

254 PISMO Saveza nezavisnih gra|ana za Zemun predsednikuSO Zemun dr Vladanu Jani}ijevi}u PODNESITE OSTAVKU, DA SAÛVATE OBRAZ (Br. 55/ 25.maj 2002.)

256 POVODOM sudske odluke o sudbini Socijaldemokratije POLITI^KA VOLJA PROTIV ODLUKE VRHOVNOG SUDA (Br. 56/ 8. jun 2002.)

258 POVODOM oduzimanja mandata odbornicimaSocijaldemokratije i SNG ZZSD TU@I SO ZEMUN(Br. 57/ 22. jun 2002.)

200

DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

"Bilten SNG ZZ" broj 9/ septembar 1998.

ASFALTIZACIJA

Elektrifikacija, industrijalizacija i kolektivizacija bilisu osnova izgradnje socijalizma. Poslednja, najcrnjafaza ovog istorijskog perioda je asfaltizacija.

Za 47 godina svoje vladavine komunisti nisu stigli dazavr{e svoj posao. I dan danas ima sela bez struje, industrijaje uvek bila u stalnom zaostatku za svetskim dostignu}ima, asamoupravlja~ki kolektivi su se raspali kao mehur odsapunice. Nastavlja~i ideja i dela svojih prethodnika koji sudanas na vlasti, pristupili su valjda zavr{noj fazi izgradnjetrasiranog puta u bolju budu}nost - asfaltiranju. Bio samimpresioniran kada mi je M.\., nekada{nji stru~ni saradnik uOp{tinskom komitetu Saveza Komunista, prilikom slu~ajnogsusreta u holu Op{tine, u kojoj je danas neki faktor, saushi}enjem pri~ao o ostvarenim i planiranim asfaltnim kilo-metrima u Zemunskim naseljima.

Gradske i op{tinske vlasti se utrkuju ko }e vi{e da asfaltira,pa se me|usobno i optu`uju. Projektant zgrade policije u ulici29.novembra, dana{nji opozicioni prvak i predsednik gradskevlade, stoje}i pred TV kamerama u Glavnoj ulici Zemunademantovao je optu`be da se asfaltira samo Centar Beogradaa da je zapostavljena periferija! Ovako otvorena uvredaZemuna odavno nije javno izre~ena. Naravno, kada se peri-ferni ljudi domognu vlasti, onda misle da je centar tamo gdesu oni.

U propagandi kojoj smo izlo`eni kao uspe{nost nam sepredstavljaju "redovne" isplate jadnih penzija i plata prosvet-nim radnicima, "stabilan" kurs dinara pri stalnim poskuplje-njima, policijske akcije na Kosovu, razni sportski i kulturnirezultati, i naravno, asfaltiranje ulica. U urbanisti~kom smislunaravno, asfaltirane saobra}ajnice se podrazumevaju.Me|utim za odre|eni kulturni mentalitet jo{ uvek su soliter ucentru i asfalt vrhunska obele`ja ure|enja grada. Zbog togaje, na primer, jo{ {ezdesetih godina asfaltiran i ceo Zemunskipark. Za razliku od npr. Luksembur{kog parka u centruPariza ~ije su staze i dan danas posute rizlom.

201

POLITIKA

Ipak, u zemunskom urbanisti~kom mraku desila su se dvadoga|aja koja su mogla da otvore o~i ili da bar za trenutakpruè zadovoljstvo i iluziju o mogu}nosti lep{eg ìvota ugradu. Prvi slu~aj se zbio pro{le godine, kada je zbog zamenetezgi na Pijaci na par dana bio oslobo|en Omladinski trg,kada je ovaj deo grada progledao, i oìveo atmosferu sa starihrazglednica. Drugi slu~aj je ovih septembarskih dana posle-dica asfaltiranja Glavne ulice. Bez saobra}ajne buke i gasovau Zemunu je bar na dve nedelje zavladao mir, a stanovnici togdela grada mogli su da se ose}aju kao da su na odmoru, negdena planini ili u primorju.

Ostvarenju ovakvog urbanisti~kog ideala humanog ìvota ugradu mo}i }e ozbiljno da se posveti samo ona politi~ka orga-nizacija koja je nastala iz ovakvih potreba samih gra|ana,kojoj lokalna vlast nije usputna stanica ili odsko~na daska zaneku drugu vlast, koja je odgovorna prema svojimsugra|anima i prema svojim potomcima.

Propagandno asfaltiranje politi~ke svesti gra|ana trajejednu zimu.

D.S.

202


EPILOG

Asfaltiranje je postalo jedan odnajunosnijih poslova u tranzicijskojSrbiji. Usledili su poznati doga|aji iafere sa opremom i vlasnikom pre-duze}a Difens, asfaltiranje je kao pro-gram postalo jedna od najzna~ajnijihaktivnosti Ministarstva za kapitalneinvesticije. Suvi{e ~esto se {irokinovobeogradski bulevari iznovaasfaltiraju ve} posle samo jedne ili dvezime... asfaltizacija jo{ uvek traje.

"Bilten SNG ZZ" broj 13/ februar 1999.

Za{to Savez Nezavisnih Gra|ana za Zemun nije u{aou Savez za promene?GODINE SAVEZA ZA PROMENEOlako obe}avane promene su u poslednjih deset god-ina politi~ki Eldorado u kojem su profitirali svi - odVo|e do vo|a opozicije.Naravno, gubitnici sugra|ani.

Jedan od glavnih razloga za osnivanje na{e lokalne poli-ti~ke organizacije bio je upravo reakcija na razdor u koaliciji“Zajedno” i gubljenje poverenja gra|ana u opozicione lidere iu velike stranke. Na{i ~lanovi su u~esnici gra|anskog protes-ta koji nisu bili ~lanovi ni jedne politi~ke partije, a koji su seosetili prevarenim od lidera stranaka zbog kojih je Protestizbio. Zbog svih ovih iskustava na{a politi~ka organizacija je iu svom nazivu insistirala na nezavisnosti i lokalnom oprede-ljenju. U~lanjenjem u Savez za promene ovi bitni atributi bibili dovedeni u pitanje.

Osim toga, bojimo se da }e se rukovodstvo Saveza zapromene postaviti kruto i nametnuti ~lanicama svoj konceptborbe za promene. Taj koncept nam je ve} poznat i on se zas-niva na nemilosrdnim deobama gra|ana na "njih" i "nas", naulici i pretnjama. Ovakav koncept stvara ose}anje neizvesne irizi~ne budu}nosti kod zna~ajnog dela bira~kog tela, a vlasti-ma omogu}ava da se sa takvim politi~kim protivnicma lakonose manipuli{u}i patriotizmom i nacionalnim jedinstvom.Vi|enjem Promena kao "poslednje i odlu~uju}e bitke" oni }eopet odbiti znatan broj vanstrana~ki opredeljenih gra|anakoji jesu za promene, ali ne i za promene u kojima su mogu}e`rtve, tenkovi, ili ponovno vi{emese~no jalovo iscrpljivanje poulicama. Posle osam godina jalovosti politi~ke opozicijemnogi gra|ani nemaju poverenja u ista imena i iste parole.

Na samom po~etku Savez za promene pokazuje starebolesti. Na primer: Vladan Bati}, demohri{}anin, izlepio jecentar Beograda plakatima u koloru sa svojim zna~ajnimlikom. ^emu to, koliko je to ko{talo, ko to pla}a? I ve} je biokod Patrijarha da daje izjave o Monarhiji. Mladi Svilanovi}bez skrupula, javno nudi sebe kao novog lidera. Milan Pani}

203

POLITIKA

204


se li~no i pojedina~no udruìo u Savez za promene, dok senjegova Alijansa od toga ogra|uje. Zoran \in|i} u {tampinajavljuje prole}ne uli~ne demonstracije...

Na{ cilj nije puko udruìvanje glasova ~lanova i simpati-zera opozicionih politi~kih stranaka. Na{ cilj je bu|enje iaktiviranje velikog dela bira~kog tela koji nije strana~ki opre-deljen, koji apstinira na izborima, kao i velikog broja onihgra|ana koji su ranije glasali za stranke koje su danas navlasti, ali su razo~arani u njihovu politiku pa sad predstavlja-ju nove potencijalne apstinente. Ti gra|ani iako su postalisvesni da ih je vlast za koju su glasali obmanula, ipak ne}eglasati za one koji ih smatraju neprijateljima, bandom crve-nom its. Zbog toga, novo opoziciono okupljanje treba da pre-raste u op{ti pokret za promene koji }e zahvatiti sve dru{tveneslojeve i grupe, mora biti {irok, tolerantan i naravno, prila-go|en lokalnim uslovima.

Pokret za promene mora da uliva poverenje svima - i onimakoji su svesni da }e izgubiti, da promene ne}e biti ratni~kapobeda nad neprijateljima, nego pre svega po~etak obnovecivilnog dru{tva - po{tovanje Ustava, uspostava zakonitosti ireda, odgovorno vr{enje javnih funkcija, za{tita gra|ana odzloupotreba vlasti i politi~ara, vra}anje dostojanstva radu istvarala{tvu.

Takav pokret }e dobiti podr{ku od gra|ana, od svog naro-da, i nije mu potrebna nikakva tzv. "me|unarodna podr{ka".Ovakvoj vlasti, koja se odmetnula ne samo od svog partijskog~lanstva, nego i od naroda, ne treba dati ni jedan povod zaklevete, laì, manipulaciju, represiju. Treba ih samo hrabrogledati u o~i i ne sklanjati im se sa puta. Ne treba mnogo govo-riti, mnoge re~i i tirade su potro{eni. Treba ih pustiti da onigalame i pri~aju gluposti. Prema njima je potro{ena i mr`nja.Ostao je samo prezir.

Godine raspleta i vremena promena potvr|uju da su~vorovi gluposti nerazmrsivi i nepromenljivi.

"Bilten SNG ZZ" broj 14/ jul 1999.

Posle rataPRELAZNI PERIOD - KO ]E KOGAPRE]I ?Posle zimskih mrazeva i soli opet }e se pojaviti noverupe

Tromese~no ratno stanje je prestalo. Dva i po meseca zemljaje bila pod stalnim vazdu{nim opasnostima, inostrani ratni avi-oni su brujali po na{em suverenom nebu i ispaljivali razne ra-kete na razne ciljeve. Naj~e{}e vojne, ali bilo je isuvi{e "gre-{aka" i tzv. "kolateralne {tete" u kojoj su stradali nedu`ni gra|a-ni. To su bili samo gra|ani, iako je bilo poku{aja da se uz ime`rtve navede i partijsko ~lanstvo. Naravno, samo kada su u pita-nju ~lanovi partija na vlasti. Jer, kako mogu stradati izdajnici?!A izdajnici su bili svi koji su smatrali da je vladaju}a koalicija"narodnog jedinstva" izloìla ceo narod i ono {to je taj narodgradio decenijama, nepotrebnom razaranju i poniènju, da bibilo potpisano mnogo vi{e od onoga {to je pre godinu traèno.Razlika u mi{ljenjima, u koncepcijama, u ratnim uslovima sepretvorila u sukob sa "unutra{njim neprijateljima". Neki od njihsu pravo na druga~ije mi{ljenje i izno{enje optu`bi platili gla-vom. Izgleda da je ovaj kvazi rat vlastima bio potreban samo dabi se u~vrstile unutra{nje pozicije. Da bi se vlast nekolicine lju-di zaklonjenih opijenim ~lanovima partije odràla i produìlabar za neko vreme.

Posle vi{e od deset godina, od kojih je najvi{e onih krvavih,vi{e je nego jasno da su rezultati brutalno suprotni obe}anjimai da je vreme za smenu vlasti. îtav fijasko je i bio posledicaolako datih obe}anja, obe}anja koja su samo ludom mogla bitiradovanje. Pogre{no definisani nacionalni ciljevi, ispostavilose, bili su pogubni za sopstvenu naciju. Sve ono {to je sru{enoovog prole}a sru{eno je u stvari jo{ pre deset godina, samo {toto tada ve}ini nije bilo vidljivo.

U ìvotu i u istoriji ~esto je ispadalo druga~ije nego {to su toèleli kreatori. Upravo, oni su u te`nji da postignu neki cilj os-tvarivali sasvim suprotne rezultate. Posle toga, naàlost, ~estonisu stizali da postanu svesni situacije, jer su postajali `rtvenarodnog gneva, ili su, u slu~aju da toga ipak postanu svesni,presu|ivali sami sebi. Ipak, najpravedniji sudija je vreme.

Najve}a {teta koja moè nastati posle ovog iskustva rata nasvojoj koì je dalje zamra~ivanje ina~e pomu}ene svesti

205

POLITIKA

pri~ama o nekakvoj "pobedi", "podvigu", zlo~ina~koj armadi i sl.Put ka izlazu iz moralnog tunela, koji je uslov svih uslova, uka-za}e se javnim preispitivanjem na primeru zlo~ina po~injenogprema gradu Sarajevu ~iji su stanovnici, gra|ani, (me|u kojimaveliki broj Srba) tri godine u opsadi neselektivno bombardo-vani, proveli bez struje i vode, razbijenih prozora, tri duge sara-jevske zime. Tek kada se ovaj, jedan od najmra~nijih periodanacionalne istorije javno i zvani~no osudi, onda se moè govo-riti i o tu|im zlo~inima, po~injenim protiv na{ih nedu`nih gra-|ana. Na{e sirene, skloni{ta, no}na bombardovanja, `rtve i ra-zaranja treba posmatrati u ovom kontekstu. Cini~ne izjaveNATO oficira o vozu koji je podleteo pod raketu moramo gleda-ti kroz prizmu ne tako davnih doga|aja kada se se jedan beo-gradski advokat "okliznuo na koru od banane". Cela ova pri~amoè se tako i nazvati: Pri~a o vozu koji se okliznuo na koru odbanane i podleteo pod NATO raketu. Naravno, to je sve biloslu~ajno, a ako i ima krivaca, onda su to same `rtve, gra|ani,jer su se na{li na pogre{nom mestu i u pogre{no vreme.

Ono {to jo{ uvek nije jasno jeste na~in na koji do te smenetreba da do|e. Nestrpljenje moè dovesti na vlast novu tiraniju,ali, isto tako, neodlu~nost i odlaganje mogu postoje}oj vlastidati vreme potrebno za ponovno u~vr{}ivanje. Prelazni periodse u ovakvom na~inu razmi{ljanja svodi na nadmetanje ko }ekoga pre}i, bez ozbiljnog, odgovornog pristupa te{komzadatku tranzicije celog dru{tva. Puka smena vlasti, zamenajednog reìma drugim, bez korenitih dru{tvenih promena samo}e da generi{e nove krize i nastavi sa teturanjima i moralnimposrtanjima. Zahtev za promenom danas jeste radikalan.Najve}a opasnost je ukoliko se sve zavr{i na radikalnoj smeniKurte i Murte, bez korenitih promena koje }e zahvatiti i samenosioce zahteva za promene.

Prelazni period ne sme biti borba za vlast, jer to moè proli-ti novu krv, prelazni period mora biti, naprotiv, odustajanje,uzdràvanje od vlasti i vlastodràca i pretendenata, da bi nekidrugi gra|ani, ugledni i stru~ni, koji nisu optere}eni partijskomlogikom i strastima, pripremili neophodne uslove za izbornove, kontrolisane i odgovorne politi~ke generacije koja }evr{iti vlast u ime svih gra|ana, po zakonu, i po{tuju}i volju ièlje svih gra|ana.

Prvi korak su OSTAVKE.Nadmetanja u prelaznom periodu svode se na borbu ko }e

koga pre}i.

Na kraju, pre|ena strana uvek budu gra|ani koji u èlji zakorenitim promenama postaju `rtve radikalnih re{enja.

206


"Hronika" broj13/ 2. septembar 2000.

Da li su bira~i pogre{ili na izborima 1996?NA IZBORIMA NEMA "POBEDNIKA"Oni koji dobiju poverenje da budu vlast morali bi tadada rade u interesu svih gra|ana, dakle i onih koji nisuza njih glasali, a ne u interesu samo svoje partije isvog ~lanstva

"Vi ste krivi {to ste glasali za radikale" kritikovao je gra|aneUgrinovaca, koji su se àlili na postupke op{tinskih vlasti,jedan funkcioner vladaju}e "tehni~ke koalicije", naravno ne izredova Srpske radikalne stranke.

Borba za glasove i poverenje bira~a je najè{}a u poslednjadva meseca pred izbore, pa su tada mogu}a i ovakva"istr~avanja". Tada se partijski aktivisti i funkcioneri razletepo udaljenim naseljima i zaba~enim ulicama, a iz se}anjaizvla~e davne prijatelje koji ìve na njihovim izbornim jedini-cama. To je prilika da se o aktuelnim op{tinskim (i svimdrugim) vlastima kaè sve ono o ~emu se godinama }utalo, toje prilika da se iz sve snage obe}ava sve i sva{ta, sa osnovnomporukom "ovog puta glasajte za nas".

Gra|ani tako od izbora do izbora daju svoje glasove ~asjednima, ~as drugima, pa posle nekoliko proma{aja jednos-tavno vi{e nikome ne veruju, {to je naj~e{}i razlog za sveizraènije neu~estvovanje na izborima. Na{a izborna iskustvau poslednjih deset godina su upravo takva. Gra|ani suobeshrabreni, ve} nekoliko puta su izigrani, a jo{ im se pre-bacuje i odgovornost da su oni "krivi", jer su "lo{e odabrali".

Izbori shva}eni na ovaj na~in su nakaradno shvatanjedemokratije i vlasti. Na àlost, ni na{i politi~ari ni na{igra|ani nisu imali prilike da ìve u dru{tvu u kome jedemokratija svakodnevna pojava, a ne samo izborna kampa-nja. U takvom dru{tvu vlast koja je izabrana je tokom celogsvog mandata, svakodnevno, pod kontrolom javnosti, a poseb-no dràvnih organa, sudova pre svega, koji postoje upravozato da sprovode zakone. I sama vlast je du`na da te zakonesprovodi.

Kod nas se, me|utim, dogodilo ne{to {to je uglavnomprili~ilo ju`noameri~kim reìmima. Onaj ko se dohvati vlastipostaje Zakon, bog i batina. Iako dràvni organi, sudovi,

207

POLITIKA

208


inspekcije, dràvne ustanove (vojska, policija, carina, poreskeslu`be...) moraju da obavljaju svoje zadatake u interesudràve, a ne u interesu partija (ili koalicija) na vlasti, kod nasse uglavnom doga|a ovo drugo.

Kad ne bi bilo tako, ako bi se ideal funkcionisanja dràve injenih organa ostvario i kod nas, onda ne bi bilo toliko va`nokoja }e partija dobiti poverenje gra|ana da vr{i funkcijuvlasti, jer bi svaka vlast bila kontrolisana i ograni~ena,gra|ani bi imali za{titu dràve, a poslovi koje obavlja vlast bilibi podlo`ni i sudu javnosti. Oni koji dobiju poverenje da buduvlast morali bi tada da rade u interesu svih gra|ana, dakle ionih koji nisu za njih glasali, a ne u interesu samo svoje par-tije i svog ~lanstva.

Promene, dakle, moèmo o~ekivati tek kad se ovih neko-liko osnovnih postulata demokratije budu usadili u svest poli-ti~ara svih na{ih stranaka. Tada dobijanje ve}ine glasova naizborima ne}e biti izborna pobeda za jedne a poraz za druge,nego dobijanje poverenja da neko vodi brod na kome se svinalazimo. Dobijanje ve}ine glasova na izborima je daklepoveravanje odgovornog i te{kog posla, a ne pobeda nadneprijateljima.

Zbog toga gra|ani ne mogu biti krivi zbog toga {to su ne-kome poklonili poverenje. Mogu biti krivi samo oni koji su topoverenje izigrali, zloupotrebili poverenu im vlast, kao i onikoji primaju dràvnu platu da bi bezakonje, samovolju i zlo-upotrebe spre~ili a to ne ~ine. Ovo je pitanje oko koga svi u~es-nici u politi~kom ìvotu, i vlast i opozicija, moraju da budusaglasni. Ovo pitanje je pravi klju~ narodnog jedinstva, patri-otizma i nacionalnog interesa. Ako politi~ari suprotstavljenihstrana budu slepi za ovaj civilizacijski nivo odnosa u dru{tvu,onda su svi "izbori" uzaludan trud i zamajavanje naroda.

D.S.

209

POLITIKA

"Hronika" broj 26/ 10. mart 2001.

Tribina „100 dana“ u organizaciji Saveza nezavisnihgra|ana

MOGLO BI I O[TRIJE^lan Izvr{nog odbora SO Zemun Vladimir Novicki jepredloìo da ovakve tribine postanu tradicija, apredsednik SO dr Vladan Jani}ijevi} pozvao gra|aneda budu "stroìji" prema vlastima

Javna tribina pod nazivom „100 dana“, u organizaciji Savezanezavisnih gra|ana za Zemun, odràna je u sredu 28. februara2001. godine u velikoj sali u Kosovskoj 9. Skupu je prisustvovalovi{e od stotinak gra|ana Zemuna, me|u kojima su bili i pred-stavnici lokalne vlasti i razli~itih politi~kih stranaka. Poredpredsednika SO Zemun dr Vladana Jani}ijevi}a, na tribinu sudo{li ~lanovi Izvr{nog odbora Gordana Orli}, Ivana Mar{i}anin,Velimir Kneèvi}, \or|e Nedeljkovi} i Vladimir Novicki, kao ipredstavnici Pokreta za demokratsku Srbiju i Srpskog pokretaobnove. Ispred organizatora prisutne je pozdravio LjubomirRankov, koji je istakao da tribina nije zami{ljena kao nekakva„pljuvaonica“, ve} dobronameran dijalog gra|ana sa pred-stavnicima vlasti. Medijator tribine bio je Petar Damnjanovi}, a~ak 21 prijava za u~e{}e u diskusiji svedo~i o velikom intereso-vanju prisutnih za pokrenute teme.

Jedan od govornika, predsednik Nezavisnog sindikata pen-zionera Srbije, Milo \ukanovi}, pozdravio je ideju tribine, i izneoneke od problema sa kojima se sindikat, na ~ijem je ~elu,suo~ava. Predsednik zemunskog odbora Srpskog pokretaobnove Mom~ilo Traìvuk, istakao je da njegova stranka èli imoè, da na sve na~ine pomogne novoj vlasti, s obzirom na to daSPO u Zemunu ima organizaciju od oko dve hiljade ~lanova.Traìvuk je izneo stav da je neophodno {to pre po~eti sa re{ava-njem bitnih problema, kao {to su kanalizacioni sistemi, asfal-tiranje ulica i urbanisti~ki haos, i naveo primere Prvomajskeulice i Keja. I ostala dva diskutanta iz redova SPO, dr Ljubi{aPopovi} i Igor Kozarski, su svoja izlaganja izneli u sli~nom tonu,uz zamerke novoj vlasti po pitanju izbora saveta mesnih zajedni-ca i njihovog raspolaganja finansijskim sredstvima.

210


^lan Izvr{nog odbora SO Zemun Vladimir Novicki je pred-loìo da ovakve tribine postanu tradicija i zaloìo se za dvosmer-nu komunikacuju izme|u vlasti i gra|ana. Novicki je izneopodatak da je Izvr{ni odbor do sada odrào 34 sednice i da su oneotvorene za sve koji èle da se uvere u to kako radi zemunskaizvr{na vlast.

Milenko Radulovi} iz Sportsko-ribolovnog dru{tva „[aran“ -Zemun, je podsetio prisutne na ~injenicu da je prethodna op{tin-ska vlast ovom dru{tvu otela prostorije i da se taj predmet ve}skoro ~etiri godine nalazi u fioci sudije ̂ etvrtog op{tinskog suda,Mladena Milovanovi}a. U ime svih ~lanova dru{tva Radulovi} seobratio predstavnicima op{tine Zemun sa molbom da u~ine sve{to je u njihovoj mo}i da se taj problem, kona~no, re{i.

Op{tinski odbornik iz Saveza nezavisnih gra|ana za Zemun,Nikola Dokmanovi} je svoje izlaganje u najve}oj meri posvetioproblemima vezanim za saobra}aj. On je podvukao izuzetno kom-pleksnu poziciju Zemuna, s obzirom na to da se na njegovoj teri-toriji nalaze dva evropska koridora, drumsko-èlezni~ki i re~ni, atu je i vazdu{na luka.

- Naredni korak po pitanju re{avanja ove problematike, treba-lo bi da bude dono{enje novih regulacionih i urbanisti~kih plano-va, najavio je Dokmanovi}. Du{an Marjanov je konstatovao daZemunu nedostaje vi{e kulturnih i zabavnih sadràja, a GoranStri~evi} je izrazio bojazan da zemunskim kejom uskoro ne}emo}i da se pro|e od automobila, dok nadle`ni prebacuju krivicujedni na druge.

- Prethodna vlast, pogotovo ova u Zemunu, je bila zapanjenakako su ovako izgubili na pro{lim izborima. Oni nisu shvatili dasu izgubili vlast upravo zbog toga {to nisu hteli da razgovaraju sagra|anima. Nova vlast, ukoliko objektivno nije u stanju da re{iniz nagomilanih problema, koji su vrlo kompleksni, moè dauradi ono {to je ni{ta ne ko{ta. A to je da razgovara sa svojimgra|anima - primetio je Dragan Stojkovi}.

Pokretanje inicijative za osnivanje mesne zajednice„Vidovdan“ u zemunskom naselju „Altina“ bila je tema o kojoj jegovorio Lazar Mom~ilovi} iz samoinicijativno formiranog privre-menog Saveta ove MZ. On je naglasio da je do sada prikupljenovi{e od 1.300 potpisa ìtelja „Altine“ za peticiju o re{avanju ovogproblema. Prema njegovim re~ima, oni su traìli pomo} odOp{tine pri re{avanju njihovog statusa, ali odgovora nije bilo.

211

POLITIKA

Najvi{e aplauza prisutnih pobrao je, u svom izlaganju,predsednik SO Zemun dr Vladan Jani}ijevi}, kad je za 6. martnajavio po~etak dugo odlaganog ru{enja bespravnih objekata naTrgu pobede. Predsednik zemunske op{tine je gra|ane upoznaosa problemima sa kojima se suo~ava nova op{tinska vlast i zamo-lio za jo{ malo strpljenja.

- O~ekivao sam, od vas gra|ana, ~ak i stroìje istupanje i kri-tike, ali verujte mi da sam malo i ohrabren ovim {to sam ~uo.Prema svakome iz op{tinske uprave budite kriti~ni, ali objek-tivno. Prema meni, molim vas, budite surovi. Ako treba,napusti}u Skup{tinu, ali kao ~ovek, uzdignuta ~ela - istakao je drJani}ijevi}.

^lan Izvr{nog odbora SO Zemun, Velimir Kneèvi}, nijemogao da sakrije svoje razo~arenje time {to skupu nisu prisu-stvovali i predstavnici stranaka sada{nje opozicije. Na àlost, nineki predstavnici partija na vlasti se nisu poneli korektno premagra|anima, koji su imali ne{to da im poru~e. Predsednik zemun-skog odbora Gra|anskog saveza Srbije i koordinator DOS zaZemun, Dragoljub Kenig, poziv da prisustvuje tribini je odbio saobrazloènjem da mu „ne pada na pamet da dolazi na tribinu,gde }e da ga pljuju“.

NIKOLA KOJI}

“DOLAZIM DA VAS SASLU[AM” Svoj odnos prema ovoj vrsti dijaloga vlasti i gra|ana, dr VladanJani}ijevi} je najbolje izrazio re~ima, koje su prisutni burnopozdravili:- Ovde sam do{ao, a do}i }u i na svaki slede}i skup, da vampogledam u lice i da vas saslu{am.

STRANA^KI KRITERIJUMIPetar Alivojvodi} iz Saveza nezavisnih gra|ana izneo jemi{ljenje da mnogi iz zemunske izvr{ne vlasti nisu dovoljnokompetentni za funkcije koje obavljaju zbog toga {to jekriterijum za njihovo postavljanje jednim delom bio strana~kiobojen. Alivojvodi} je dodao da o~ekuje da se kona~no promenipona{anje vlasti, kako se ne bi ponavljale gre{ke prethodnevladaju}e garniture.

212


Poku{aj uspostavljanja stalnogdijaloga gra|ana i vlasti napo~etku mandata, mnogi izvlasti DOS nisu shvatili kaokoristan

213

POLITIKA

"Hronika" broj 26/ 10. mart 2001.

"Zemun je grad" - tribina Saveza nezavisnihgra|ana za Zemun NEMA SAMOUPRAVE AKO NEMAPARASvaka op{tina }e mo}i da bira izme|u tri mod-ela uprave: evropskog, ameri~kog ili "modelagradskog menadèra"

Tribinu pod nazivom "Zemun je grad" odrànu u sredu 25.aprila 2001. godine u sve~anoj sali u Kosovskoj 9, obeleìla jejednodu{na ocena svih prisutnih da Zemun odavno zasluùjeono {to je nekada imao - status grada. Skup je organizovaoSavez nezavisnih gra|ana za Zemun, a uprkos ~injenici da setermin odràvanja tribine poklopio sa terminom odigravanjafudbalske utakmice izme|u nacionalnih selekcija Jugoslavijei Rusije, tribini je prusustvovalo vi{e desetina gra|anaZemuna. Pored predsednika SO Zemun dr VladanaJani}ijevi}a, skupu su se odazvali i ~lanovi Izvr{nog odboraOp{tine Gordana Orli}, Velimir Kneèvi}, \or|e Nedeljkovi} iVladimir Novicki, kao i predstavnici ve}ine stranaka ~lanicaDOS i rukovodstvo zemunskog odbora Srpskog pokretaobnove. Oni su se sloìli sa inicijativom poteklom od stranegra|ana da Zemun treba da dobije status grada, kao i sa timda Sur~in i Batajnica ispunjavaju sve uslove da postanuop{tine. SNG za Zemun je, podràvaju}i ideju o osnivanjuovih dveju op{tina, istakao da }e to biti najbolji na~in da seostvari skora budu}a saradnja Zemuna sa Sur~inom iBatajnicom na gradskom nivou.

Gost tribine dr Sneàna \or|evi}, docent na Fakultetu poli-ti~kih nauka i ~lan ekspertskog tima za dono{enje novogZakona o lokalnoj samoupravi, istakla je neophodnostuspostavljanja efikasne lokalne samouprave i decentralizacijudru{tva, kao bitnih oblika demokratskog poretka i preduslovaza evropsku integraciju na{e zemlje. \or|evi} je prisutneupoznala sa najva`nijim odredbama predloga novog zakona.Njime je data mogu}nost op{tini da bira izme|u tri modelauprave, a to su evropski, ameri~ki i model gradskog

menadèra. Dok je po evropskom modelu gradona~elnik kojise bira od stranaka u Skup{tini, nosilac relativno malihovla{}enja, ameri~ki model podrazumeva jakog gradona~elni-ka, neposredno izabranog od strane gra|ana, sa polugomizvr{ne vlasti u svojim rukama. Tre}i model, nazvan "gradskimenadèr", prema re~ima Sneàne \or|evi}, predstavlja pro-fesionalca koji se imenuje i koji sa op{tinom pravi jednu vrstuugovora.

- Novim Zakonom o lokalnoj samoupravi }e biti uvedenafinansijska autonomija op{tina, koje }e tako imati motiv dazara|uju novac. Planira se i institucija Ombudsmana, formi-ranje op{tinske policije koja }e biti znatno efikasnija, kao iSaveta za za{titu lokalne samouprave, najavila je \or|evi}.

Izlaganje ~lana Izvr{nog odbora SO Zemun VladimiraNovickog o mesnim zajednicama kao osnovnom obliku par-ticipacije gra|ana, izazvalo je dosta polemika i kritika nara~un nove op{tinske vlasti zbog na~ina na koji su izabranisaveti mesnih zajednica. Op{tinskim ~elnicima je zamereno to{to su u savete mesnih zajednica imenovali neke ljude koji usvojim sredinama nemaju neophodan ugled i autoritet, i {to je,prema re~ima jednog broja diskutanata, u nekim slu~ajevimakriterijum bila pripadnost odre|enim politi~kim strankama.

Kako je tribina odmicala ~inilo se da su neke teme neplani-rano "isplivale na povr{inu" i da se prisutni gra|ani ne}e razi}ini do poslednjeg "no}nog" autobusa. Koliko su ovakve tribinepotrebne Zemunu, pokazali su sami gra|ani, koji su i poizlasku iz sale, jo{ dobrih tridesetak minuta proveli u "ìvom"razgovoru u parku ispred zgrade u Kosovskoj 9.

NIKOLA KOJI}

PETI PUT ISTI ZAHTEVSavez nezavisnih gra|ana za Zemun smatra da je zahtev daSur~in i Batajnica postanu posebne op{tine, koji se ve} peti putperiodi~no obnavlja u poslednjih tridesetak godina, potpuno legit-iman izraz potrebe za efikasnijim funkcionisanjem svih oblikaprivrednog, ekonomskog i dru{tvenog ìvota Sur~ina, Batajnice iostalih naselja Donjeg Srema.

214


MANJE OD NEKIH SELAVe}ina prisutnih se slo`ila sa stavom predsednika SO Zemun drVladana Jani}ijevi}a, koji je baziran na ~injenici da je napla}eniporez sa teritorije Zemuna u neskladu sa op{tinskim bud`etom. - Gradske op{tine imaju manje prava i nadle`nosti nego i naj-manje seoska op{tina, zaklju~io je Jani}ijevi}.

215

POLITIKA

Petar Buno{ je predstavljao gra|ane Batajnice

"Hronika" broj 53/ 20. april 2002.

Kako podi}i "kapacitet institucija lokalnesamouprave" (drugi seminar)ZEMUN IMA MANJE PRAVA OD UBA

Drugi seminar pod nazivom "Podizanje kapaciteta institucijalokalne samouprave", u organizaciji G-17 plus i PALGO centra,odràn je u petak 12. aprila u kabinetu predsednika SO Zemun.Cilj je ovog seminara je upoznavanje zainteresovanih ~inilacalokalne zajednice sa pravcima kretanja reformi u Srbiji i podiza-nju njihove svesti. Za razliku od prvog, koji je tretirao teorijskeaspekte institucija lokalne samouprave, ovaj se vi{e bavio nor-mativnim pitanjima, odnosno zakonskom regulativom.

Pred oko dvadesetak prisutnih, uklju~uju}i i ~etiri op{tinskaodbornika, na skupu su o novim zakonskim re{enjima govorilisudija Ustavnog suda Srbije Slobodan Vu~eti}, savetnikEkonomskog instituta dr Zoran Njegovan, prof. dr KsenijaPetovar i prof. dr Ratko Boòvi}. Naredni, tre}i, seminar planiranje za 17. maj, a tretira}e empirijski aspekt institucija lokalnesamouprave.

Govore}i o pretpostavkama ustavnih i institucionalnih prome-na Slobodan Vu~eti} je izrazio o~ekivanje da }e novi Ustav donetii visok stepen decentralizacije, kojim }e Srbija biti podeljena na{est regiona, a koji ne}e imati atribute dràve. Dodaju}i da }e svebudu}e odluke izvr{nih odbora op{tina biti legalne samo ako nisuu sukobu sa statutom op{tina on je naglasio:

-Danas zemunska op{tina ima manje prava od Uba, a Beogradima ista prava kao i Surdulica. Srbija ima najglomaznije op{tineu Evropi, jer kod nas one imaju i po dva miliona stanovnika.O~ekuje se da }e Beograd dobiti status regiona.

SLOBODAN AVRAMOVI}

NEKOMPETENTNO ÎNOVNI[TVO- Lokalni predstavnici se danas mnogo vi{e okre}u direktiva-ma vi{ih partijskih instanci nego interesima gra|ana. Problemje i nekompetentno ~inovni{tvo. Kada bi se lokalna vlast vi{eangaòvala i ìvot gra|ana bi bio bolji, a to bi obezbedilo idobar rejting vladaju}oj strukturi na izborima. Tek kada DOSizgubi glasove gra|ana zapita}e se gde je pogre{io, istakla jeKsenija Petovar.

216


"Hronika" broj 54/ 11. maj 2002.

Skandalozno pona{anje nekih op{tinskih ~elnika na tribini o korupciji

SVETI \OR\E UBIVA “KOKO[KU”

Dan pre otvaranja tr`nog centra "Zemunikum", 24. aprila,organizovana je tribina sa temom "Korupcija". I sama tema, alii sve {to se tom prilikom dogodilo, usko su povezani sadoga|ajima koji su se poslednjih desetak dana odigravali uZemunu.

Naime, uporedo sa sigurnim najavama o otvaranju"Zemunikuma", koji ima nelegalnu privremenu dozvolu,op{tinari su ru{ili ugostiteljske i druge objekte na Kejuoslobo|enja i ras~i{}avali zelene povr{ine ovog {etali{ta. Ovikontradiktorni doga|aji uticali su da je bilo ~ak i najava "orga-nizovanog protesta" prilikom otvaranja "Zemunikuma", panije ~udo {to se vi{e od stotinak Zemunaca okupilo na tribiniu sali u Kosovskoj ulici. Na skupu su, kao gosti zemunskog"Otpora" i "Hronike", govorili profesor êdomir ûpi}, ~lanSaveta za borbu protiv korupcije, te advokat MiroslavTodorovi}, dugogodi{nji sudija Okru`nog suda.

Dok su gosti iznosili stru~na zapaànja o problemu korup-cije, njenoj definiciji, nastanku i razvoju, posebno ukazav{i dau sudskim dosijeima ne postoji ni jedna prijava niti postupakpo pitanju korupcije, kao i da se borbi protiv ove "bolestidru{tva", kako su je nazvali, ne poklanja dovoljno pa`nje,~lanovi Izvr{nog odbora SO Zemun \or|e Nedeljkovi} i@arko [aki} nekoliko puta su poku{ali da prekinu predavanje,jer je bilo, kako su govorili, "previ{e dugo".

Kad se izlaganje pozvanih zavr{ilo, re~ je uzeo Nedeljkovi},optuùju}i "Hroniku za Zemun" zbog organizovanja skupa ideljenja letaka kojima su gra|ani obave{tavani o ovoj tribini.Njegovo izlaganje prekinula je bura negodovanja okupljenihgra|ana. Oni su vikali da su tema kako korupcija, tako i"Zemunikum", da bi se nje trebalo dràti, ali i da ni{ta nesmeta {to je tribinu organizovala "Hronika". Dijalog se pretvo-rio u nadvikivanje razlju}enih glasova, a u jednom trenutku[aki} je jednog starijeg ~oveka iz publike glasno opsovaore~ima neprili~nim za novine.

217

POLITIKA

\or|e Nedeljkovi} je novinarki frankfurtskih "Vesti" (listkoji izlazi za na{e ljude {irom Evrope) dobacio: "]uti,koko{ko". Gra|ani su branili organizatore, nazivaju}iop{tinare "lopovima koji ni{ta nisu promenili" i gnevno ih pita-ju}i {ta je sa "Zemunikumom". Tribina je trajala duè od pred-vi|ena dva sata, a svoje probleme, nevezane za aferu oko"Zemunikuma" izlagali su i drugi gra|ani kojima je "Otpor"obe}ao besplatnu advokatsku pomo}.

Od javno pozvanih predstavnika institucija odazvala segrupa odbornika na ~elu sa predsednikom SO Zemun drVladanom Jani}ijevi}em, predsednikom IO SO ZemunVeroljubom Jovan~evi}em i potpredsednikom IvanomAksentijevi}em, a u~e{}e u diskusiji imao je ~lan IO JovicaAn|elkovi}. Na~elnik OUP Zemun Milan Miljojkovi} setako|e odazvao pozivu, a skup na temu "Korupcija" ignorisalisu i nisu do{li, i pored li~nog uru~enog poziva, Neboj{aSimonovi}, direktor JP "Poslovni prostor" (sa saradnicima), ipredsednik IV op{tinskog suda \or|e Mirkovi}.

FILIP KNEÈVI}

PRVI PUT NIJE USPELOIzgleda da je nekim ~lanovima "op{tinske vlade" najvi{e smetaloto {to se, tek kad se "Hronika" uklju~ila u organizaciju ove tribine,pojavio tako veliki broj gra|ana, zainteresovanih za razgovor okorupciji. Da podsetimo, ova tribina je provobitno trebala da budeodràna 22. marta, ali "zbog njenog zakazivanja na Mladence" idrugih organizacionih propusta nije bilo nikakvog odziva."Hronika" tada nije bila uklju~ena u organizaciju tribine.

218



[ta se zbiva sa dobitnicima PoveljeBIO JEDNOM JEDAN "OTPOR"

Tribina o korupciji koju su organizovali zemunski "Otpor" i"Hronika za Zemun", odràna 24. aprila, izgleda da je ozbiljnopogodila neke krugove u op{tinskoj vlasti. To, na svoj na~in,pokazuje i faks, koji je stigao na adresu "Hronike", poslat safaksa jednog od potpredsednika Skup{tine op{tine, a potpisanod strane "otpora{a" Zorana \uri}a, sa slede}im tekstom:

"Slaèmo se sa navodima da nismo bili upoznati kakavsadràj }e urednik "Zemunske hronike" staviti na pozivnice zaovaj na{ skup".

Sporna re~enica na pozivnicama je glasila:"Do|ite da vidimo da li }e se odazvati predstavnici

Skup{tine op{tine, organa uprave i êtvrtog op{tinskog suda".Izgleda da su neki doju~era{nji opozicioni buka~i, a

dana{nji "nosioci vlasti", jo{ jednom pokazali koliko suosetljivi i koliko imaju visoko mi{ljenje o sebi i svom zna~ajuu istoriji Zemuna. Jo{ pre po~etka ove tribine Zorana \uri}asu napali zbog te re~enice na letku i plakatu, a na tribini su~ak izazvali i incident, sa ciljem da se {to manje govori okorupciji i da se tok razgovora skrene na drugu stranu.

Pa`nju zasluùje i poniàvaju}a situacija u kojoj su se na{lineki predstavnici zemunskog "Otpora", zbog ~ega su dobitni-ci op{tinske Povelje borca za gra|anske slobode primorani dase maltene izvinjavaju vlastima i "peru ruke" od jedne sasvimbenigne re~enice. Bilo bi mnogo umesnije i mnogo vi{e uduhu tradicije "Otpora" da su se zemunski "otpora{i" usudili dajavno osude izostanak sa tribine mnogih op{tinskihfunkcionera, na~elnika, predsednika suda…

H.Z.Z.

219

POLITIKA

Hronologija delovanja Saveza nezavisnihgra|ana Zemuna o okviru demokratske

opozicije 1997 - 2000.

NEMA PRIÊ BEZ NEZAVISNIHGRA\ANA

Na sastanku Udruène opozicije Zemuna 18. jula 2000.godine, re~eno je:

"Propust je izostavljanje SNGZ" (I. Aksentijevi}, SD);"SNGZ mora ostati prisutan zbog njegove prethodne aktivnos-ti" (J. Mandi}, DS); "Svakako treba dati podr{ku SNGZ" (\.Nedeljkovi}, NRS); "Postoji mogu}nost pomeranja kvota uzavisnosti od lokalnih prilika, kako bi SNGZ u~estvovao sanama" (V. Markovi}, SDU); "Slaèmo se da SNGZ treba datiprostor" (D. Kenig, GSS); "Podràvamo u~e{}e SNG u na{ojpri~i" (A. Mladenovi}, DSS); "SNGZ }e biti uklju~en, makar semi iz SZP odrekli svojih procenata" (@. [aki}, DHSS)

1997.

Posle osniva~ke Skup{tine 5. juna, tokom jula, Savez neza-visnih gra|ana za Zemun se angaòvao na za{titi ljudskihprava u slu~aju porodice Barbali}. Organizovan je sedmod-nevni protest gra|ana u Ulici Radi~a Petrovi}a, odràvane sukonferencije za {tampu. Zahtevi SNGZ su u{li u zvani~andnevni red 9. sednice Skup{tine grada Beograda, koja nikadanije odràna zbog nedostatka kvoruma. U tom periodu jedo{lo do zao{trene situacije u Zemunu, na fotokopirnicu pot-predsednika Lj. Rankova je ba~ena bomba, sru{eni suspomenici na Jevrejskom groblju.

*U septembru, SNGZ je u~estvovao na izborima za

Republi~ku Skup{tinu. Od 16 prijavljenih stranaka, SNGZ jesa oko 1.300 glasova bio na {estom mestu.

*Do kraja godine objavljeno je zamrzavanje aktivnosti zbog

propagandne kampanje za izbor predsednika Srbije.

220


1998.

Od januara je po~eo da izlazi iz {tampe Bilten SNGZ koji jena 4 strane i u tiraù od 300 primeraka izlazio tokom celegodine (12 brojeva).

*Po~etkom marta je i pored otkazivanja ve} upla}enog ter-

mina odràna Tribina na temu "Urbanizam kao ogledalovlasti".

*U junu je postavljena prezentacija Saveza na Internetu.

*U avgustu je ostvaren susret sa Savezom gra|ana Subotice.

Prilikom posete, u Subotici je potpisana i zajedni~ka izjava zajavnost.

*Povodom izbacivanja KUD "Branko Radi~evi}" SNGZ je

aktivno u~estvovao u javnoj osudi ovog nezakonitog postup-ka.

*Prvu zajedni~ku izjavu i obra}anje gra|anima Zemuna,

gra|anske i demokratske stranke Zemuna (DS, GSS, DSS,SD i SNGZ) potpisale su 20. oktobra. Odràna zajedni~kakonferencija za {tampu 4. novembra, a 5. novembra zajed-ni~ki je poloèn venac na Spomen kosturnicu na Zemunskomgroblju.

Tom prilikom je {tampan zajedni~ki bilten u tiraù od10.000 primeraka pod nazivom GLAS ZA ZEMUN i povodomenormnog pove}anja cena zakupa poslovnog prostora zemu-nskim zanatlijama.

*Krajem jeseni ponu|en je predlog politi~kim organizacija-

ma opozicije da se oformi Savez za Zemun. Predloènopokretanje zajedni~kog javnog glasila: novina "GLAS ZAZEMUN".

221

POLITIKA

1999.

Nije prihva}en poziv za pristupanje Savezu za promene.SNGZ je bio protiv sklapanja parcijalnih koalicija.Promovisana je ideja SVI ZA ZEMUN.

*Drugi broj "GLASA ZA ZEMUN" u istom tiraù, {tampan je

u februaru povodom privatizacije Doma "Pinki" i pove}anjabroja izbornih jedinica.

*Zbog nezainteresovanosti centrala politi~kih stranaka

opozicije za pokretanje novina, Dragan Stojkovi} osniva ipokre}e izdavanje privatnih novina "Hronika kulturnog idru{tvenog ìvota za Zemun" (9.februar) koja je jednommese~no izlazila do februara 2000. godine.

*Posle izbijanja rata, krajem marta, izdato je Saop{tenje o

obustavi politi~kih aktivnosti za vreme ratnog stanja.

*U julu je nastavljeno izdavanje Biltena SNGZ, do septem-

bra je iza{ao 15. broj.

*U obra}anju javnosti i politi~kim organizacijama opozicije

predsednik IO SNGZ Dragan Stojkovi}, od 7. avgusta upozo-rava na opasnost od sukoba, poziva na udruìvanje u Zemunui gra|anski pokret otpora.

*^lanovi Izvr{nog odbora SNGZ su inicijatori osnivanja

Odbora za za{titu starog jezgra Zemuna koji je organizovaopotpisivanje peticije gra|ana povodom bespravne gradnje naTrgu pobede u koje su se uklju~ili i aktivisti op{tinskih odbo-ra DS, DSS, GSS i SDU.

*Po~etkom oktobra predsednik IO je u~estvovao u konstitu-

isanju Gra|anskog parlamenta Srbije u â~ku i u njegovomradu je redovno u~estvovao do novembra 2000. godine, kadaje odràn i poslednji skup u oslobo|enom Zemunu.

222


*U novembru se obnavljaju razgovori o udruìvanju svih

opozicionih stranaka u Zemunu.

*Prvi sastanak predstavnika opozicionih stranaka Zemuna

odràn je 17. decembra 1999. godine u ku}i Jovana Mandi}a.Koordinator okupljanja je bio SNGZ a sastanak je vodiopredsednik IO SNG Dragan Stojkovi}. Sastanku su prisustvo-vali: SNGZ (D. Stojkovi}, Lj. Rankov); DS (Du{an Raki},Jovan Mandi}, A. Ra`natovi}) DSS (Veroljub Jovan~evi}) SD(I. Aksentijevi}, V. Kneèvi}) GSS (D. Kenig), SDU (Z.Jovanovi}); SPO (M. Miti}) i NRS (\. Nedeljkovi}) Gost sas-tanka bio je ekonomista Branko Draga{. Dogovoreno {tam-panje zajedni~kog novogodi{njeg letka i organizacija tribine"Kuda ide Zemun".

*Drugi sastanak odràn 22. decembra, u istom strana~kom

sastavu. Prvi put je u~estvovao predstavnik DHSS @. [aki}.SNG priloìo "Program za Zemun" sa slede}im tezama:

1. Uspostava zakonitosti (Revizija svih ugovora koje jesklopila radikalska op{tinska vlast; Primena zakona) 2.Racionalizacija javnih slu`bi (Smanjenje broja zaposlenih uupravi) 3. Pro{irenje samostalnosti prigradske regije u okviruop{tine (Vra}anje mesnih zajednica; Preno{enje ovla{}enjana mesne kancelarije). 4. Reorganizacija komunalnih slu`bi ijavnih preduze}a (Stvaranje nezavisnog javnog informisanja;Organizacija lokalnog javnog prevoza; "Gradska ~isto}a") 5.Re{avanje urbanisti~kih problema starog gradskog jezgra(Izrada DUP Starog jezgra; Za{tita Keja oslobo|enja;Ure|enje pijace; Regulacija saobra}aja). Predsedavao DraganStojkovi}.

2000.

Tre}i sastanak odràn 19. januara 2000. godine u istomstrana~kom sastavu. Predsedavao Dragan Stojkovi}.Analizirana akcija rasturanja letka - novogodi{nje ~estitkegra|anima Zemuna.

223

POLITIKA

*êtvrti sastanak odràn 26. januara. Osim uobi~ajenog sas-

tava, prvi put je u~estvovala delegacija Nove Demokratije.Dogovor o organizaciji Tribine "Kuda ide Zemun".Predsedavao Dragan Stojkovi}.

*Peti sastanak odràn 2. februara. Sastanku prisustvao i

predstavnik ND - Koalicije DAN. Utvr|en tok i program tribi-ne. Organizator: Odbor za za{titu starog jezgra Zemuna. Uzajedni~kom saop{tenju stoji: "Stranke demokratske opozici-je Zemuna bezrezervno podràvaju sve elemente dva pot-pisana dokumenta od 10. janura 2000." (re~ je o dogovorulidera stranaka opozicije o zajedni~kom delovanju). Pred-vi|eno promovisanje inicijative za formiranje Gra|anskogparlamenta sa radnim naslovom "SVI ZA ZEMUN".Predsedavao Dragan Stojkovi}. Dan pre odràvanje tribine, 9.februara odràn {esti sastanak.

*Tribina zakazana za 10. februar nije odràna - op{tinske

vlasti su zaklju~ale salu i spre~ile odràvanje skupa. Ipak,Okupljenim gra|anima se u parku ispred op{tine u ime orga-nizatora obratio Dragan Stojkovi}, a sa prozora OO SPO nadrugom spratu Kosovske 9 pro~itana su planirana saop{tenja- govorili su Ljubomir Rankov i Dragutin Balaban-Bajka.

*Dogovorom koordinaciju preuzima svakog meseca druga

stranka. Sastanak odràn 22. februara vodio je Jovan Mandi}(DS). Analizirana je situacija posle neodràne Tribine.Dragan Stojkovi} je izjavio da zavr{ena pri~a sa Odborom, dasu politi~ke organizacije iza{le na ~istinu i da treba da preuz-mu vo|enje daljih akcija.

*U znak protesta zbog zabrane odràvanja Tribine na inici-

jativu SNG ZZ grupa gra|ana je od 17. februara do Uskrsasvakog ~etvrtka palila sve}e oko Zavetnog krsta porodiceUro{evi} na Trgu pobede.

*Osmi sastanak odràn 29. februara. Sastanak vodio @arko

[aki}. Direktor "Beograd filma" ne sme da ustupi salubioskopa "Sloboda" za Tribinu. SNG poziva na akciju paljenja

224


225

sve}a pored Krsta. Zakazano osve{tavanje Krsta. "Nastavakposla oko plakata o po~asnim gra|anima Zemuna.

*Deveti sastanak odràn je 6. marta, prvi put prisutan pred-

stavnik PDS (I. Barali}). Predsedavao \. Nedeljkovi}.Sastanak napustio predstavnik SPO (M. Miti}) zbog tekstovaJ. Mandi}a o stanju u GSB. Odbijen ponovljen zahtev zakori{}enje sale u Kosovskoj 9.

*U nedelju 12. marta veliki broj gra|ana se okupio oko

Zavetnog krsta, pale}i sve}e i prisustvuju}i njegovomosve{tavanju koje nije u~injeno posle preseljenja iz porteNikolajevske crkve, a i zbog arhitektonsko-urbanisti~kog skr-navljenja izgradnjom objekata na Trgu.

*Deseti sastanak 14. marta. Na dnevnom redu potpisivanje

sporazuma o saradnji stranaka na lokalnom nivou i izradaletaka i plakata. Predstavnik SPO odbacuje potpisivanje spo-razuma o saradnji. V. Markovi} (SDU) prihvata da sporazumne mora da bude potpisan. D. Stojkovi} (SNGZ) umesto spo-razuma predlaè potpisivanje zajedni~ke "Izjave o sradnji".Predsedavao Dragoljub Kenig (GSS).

*Jedanaesti sastanak odràn 4. aprila. Prvi put koordinaciji

prisustvuje i predstavnik Demokratske alternative (G.Orli})Usvajanje izgleda i sadràja plakata o po~asnim gra|anima,dogovaranje oko tehnike distribucije i finansiranja. Nastavakrazgovora o potrebi potpisivanja Sporazuma ili "Izjave".Predstavnik DSS izjavljuje da u na~elu prihvataju ideju, ali suzamoljeni od svog Glavnog odbora da ni{ta ne potpisuju, ali toih ne spre~ava da nastave saradnju. D. Kenig (GSS) kaè: "Premesec dana smo usvojili predlog da se ide na sporazum". Ipored dve ponu|ene varijante "Sporazuma (GSS) i "Izjave"(SNGZ) nije dogovoreno potpisivanje nikakvog dokumenta.Sastanak vodio Dragan Stojkovi}.

*U pismu Koordinacionom telu Udruène demokratske

opozicije Zemuna predsednik OO GSS Dragoljub Kenigobave{tava u ime OO GSS: "Od samog po~etka na{eg okup-

POLITIKA

ljanja i rada, smatrali smo i zalagali se da u cilju iskazivanjauzajamnog uvaàvanja i bolje saradnje treba potpisati spo-razum - dokument koji bi uspostavio principe i metodeaktivnosti ~lanica u UDOZ (Udruèna demokratska opozicijaZemuna). Po{to predlog koji je sa~inio GSS nije dobio saglas-nost svih… povla~imo iz procedure na{ predlog. Smatramo daodmah treba oformiti radnu grupu, predlaèmo da je ~ineDSS, DS, SD i SNGZ."

*Tokom maja meseca kona~no je od{tampan letak o

po~asnim gra|anima Zemuna, u tiraù od 50.000 primeraka,posle mu~nih natezanja oko teksta, dizajna i kvaliteta {tampeizme|u DS i GSS.

*Po~etkom juna, posle akcije lecima, izvr{en je novi napad

na sedi{te SNGZ - fotokopirnicu "Sitografija" Lj. Rankova - utoku no}i razvaljen je prozor i po ma{inama ba~ena kiselina.

*Posle snimanja priloga sa Lj. Rankovim i D. Stojkovi}em o

najnovijem aktu terora prema SNGZ, ekipi TV produkcije"Mreà" nasilno je oduzeta televizijska kamera od straneobezbe|enja Srpske radikalne stranke.

*Nastupilo je zati{je u radu zemunske opozicije u o~ekiva-

nju dogovora u vrhovima stranaka.

*SNGZ je uputio 10. jula Memorandum predsednicima

stranaka DOS, predsednicima op{tinskih odbora i ekspert-skom timu sa zahtevom da se o kvotama i kandidatima dogo-vara na lokalu bez direktiva politi~kih centrala. "Budu}i da secela strategija priprema van doma{aja op{tinskih odbora poli-ti~kih stranaka, da na{ Savez nije pozivan na sastanke na koji-ma se dogovara strategija izbornog nastupa opozicije, imamoosnova da budemo zabrinuti za re{enja koja }e po svoj prilicibiti nametnuta odozgo, bez konsultovanja situacije na terenu.Obave{teni smo da ekspertski tim bez konsultacija odre|ujekvote za u~e{}e stranaka u kandidovanju odbornika…"

226


*Sastanak Udruène opozicije Zemuna odràn je 18. jula. na

inicijativu Demokratske stranke, predsedavao je JovanMandi}. Prisustvovali su: DS, DSS, SD, GSS, SNGZ, DHSS,SDU i NRS.

Tom prilikom o statusu SNGZ rekli su: I. Aksentijevi} (SD):"Propust je izostavljanje SNGZ". J. Mandi} (DS): "SNGZ moraostati prisutan zbog njegove prethodne aktivnosti." \.Nedeljkovi} (NRS): "Svakako treba dati podr{ku SNGZ."V.Markovi} (SDU): "Postoji mogu}nost pomeranja kvota uzavisnosti od lokalnih prilika kako bi SNGZ u~estvovao sanama". D. Kenig: "Slaèm se da SNGZ treba dati prostor". A.Mladenovi} (DSS): "Podràvamo u~e{}e SNG u na{oj pri~i". @.[aki} (DHSS): "SNGZ }e biti uklju~en, makar se mi iz SZPodrekli svojih procenata."

*Na sastanku odrànom 9. avgusta prvi put su se pojavili i

predstavnici Demokratskog centra. Razmatran poslovnik oradu Udruène opozicije Zemuna i procenti u~e{}a stranaka uraspodeli mandata. Budu}i da je Pokret za demokratskuSrbiju (PDS) od ekspertskog tima u Zemunu dobio {est man-data, ponudio je da SNGZ od njihove kvote dobije dva man-data, {to su svi prihvatili.

*Na neposrednim izborima za Skup{tinu op{tine Zemun,

odrànim 24. septembra, kandidati Saveza nazavisnihgra|ana za Zemun Dragan Stojkovi} i Nikola Dokmanovi}, nalisti DOS osvojili su u izbornim jedinicama 6 i 23 ve}inupotrebnih glasova i postali odbornici.

227

POLITIKA


Hronologija doga|aja i zbivanja posle pobedeDemokratske opozicije Srbije na lokalnim

izborima 24. septembra 2000. godine

NOVA VLAST - STARI METODIForsiranje partijskih kadrova, borba za fotelje i privilegije,nastojanje da se spre~i pisanje o "nezgodnim temama",li~ne netrpeljivosti i formalno pokrivanje unapred donetih"presuda"… svakako nisu ono zbog ~ega su gra|aniZemuna masovno glasali za DOS na izborima

Hronologija zbivanja u opozicionim aktivnostima od 1997.do izbora 2000. godine, koju smo objavili u pro{lom broju"Hronike", kao i originalni zapisnici sa opozicionih sastanakakoje posedujemo, ukazuju na nekoliko bitnih i neporecivih~injenica. Pre svega, opoziciono jezgro je ~inilo samo petstranaka, me|u kojima je Savez nezavisnih gra|ana zaZemun bio u najmanju ruku ravnopravan ~inilac.

Iz SNGZ su poticale mnoge inicijative oko kojih su se okup-ljali ne samo predstavnici op{tinskih odbora stranakademokratske opozicije, nego i mnogi nestrana~ki opredeljenigra|ani. Jedna od njih bio je i Odbor za za{titu starog jezgraZemuna koji je od avgusta 1999. godine bio simbol otporagra|ana Zemuna radikalskoj vlasti i u prvom planu opozi-cione borbe sve do marta 2000. godine.

LJUDI IZ SENKE: Kad je Odbor prepustio vode}u ulogupoliti~kim partijama, na scenu je iza{ao jedan broj partijskihaktivista "iz senke" ili bolje re}i iz prikrajka, koji su osetili daje vreme da se uklju~e u predizborne aktivnosti koje su bile navidiku.

Jedan broj ovih "aktivista" u stvari nije ni imao nikakvuaktivnost, bilo je dovoljno da "statiraju" - sve je dogovaranonegde "gore" u centralama stranaka, a oni su se samo pojavilida "pokupe" ono {to im "pripada".

Najdrasti~niji primeri ovakvih kadrova su Neboj{aSimonovi} i Goran Radovanovi}, koji su se me|u Zemuncimapojavili tek posle konstituisanja vlasti 13. oktobra. Ovi"kadrovi" Demokratske stranke su odmah preuzeli i dve

228


klju~ne poluge nove vlasti - sekretara op{tine i direktora JPZIPS (Poslovni prostor). Ovi ljudi nisu prisustvovali ni na jed-nom sastanku opozicije, niti su bili vi|eni sa Zemuncima namnogobrojnim javnim skupovima i protestima. To aktuelnogpredsednika OO DS Neboj{u Simonovi}a ne spre~ava dadanas daje izjave u stilu "mi smo pobedili" a da SNGZ naziva"takozvani".

KRO]ENJE NEPOSLU[NIH: Njihovo pona{anje, kad sustupili na du`nost, od samog po~etka je izazivalo, a kasnije iosnovano nezadovoljstvo zbog o~iglednog nepoznavanjalokalnih prilika i predizbornih obe}anja gra|anima. Upravona liniji odnosa sa ovom dvojicom predstavnika vlasti, uzpodr{ku njihovog partijskog druga potpredsednika SOAleksandra Ra`natovi}a, dolazilo je do niza konfliktnihsituacija i razbijanja jedinstva u zemunskom DOS. Osnovnakarakteristika ovog pona{anja bila bi da su oni nastojali daizbornu pobedu gra|ana pripi{u svojoj partiji, na osnovu ~egabi ta njihova partija trebala da ima i vode}u ulogu, {to pred-stavlja u stvari poku{aj prisvajanja (kra|u) narodne volje.Ostale (manjinske) stranke mogu da slu{aju, a ako ne}e trebaih "ukrotiti". Dakle, oni nisu bili obave{teni da je izborna pobe-da 24. septembra bio svenarodni referendum, da izbore nisudobile partije, da je na izborima izraèna volja naroda zapromene, da nije dato poverenje ni jednoj pojedina~noj poli-ti~koj partiji.

PARTIJSKI PROFITERI: Manipulacijama i sitnim potkuplji-vanjima, manje uticajne ~lanice DOS su stavljene pod kon-trolu tako da je u saradnji sa njima Demokratska strankapo~ela da se pona{a kao gazda u zajedni~koj ku}i. Tako sedogodilo da Demokratska stranka, koja je i na {irem planugodinama uìvala ugled i uzdanicu demokratskih promena,postane obrazac nedemokratskog pona{anja, puke borbe zavlast i prevlast.

Ovakva borba za vlast u nekim "demokratskim" glavama seoslanja na logiku druga Lenjina - revolucija mora da uspe, onaje ugroèna unutra{njim neprijateljima i "poraènim snaga-ma" pa je neophodan period konsolidacije vlasti i diktature.Danas se iza ovog tipa prevare krije ~itav jedan e{alonnovokomponovanih demokrata i partijskih profitera, kojimaje to na~in da se domognu u ovim smutnim vremenima nekeli~ne koristi. Od plate, "op{tinskog 'leba", do unosnih poslova,koncesija, provizija…

229

POLITIKA

BRUKA SA "ZEMUNSKIM NOVINAMA": "Hronika zaZemun" se u Zemunu ispre~ila na putu ovakvim "demokrata-ma", pa je to u krajnjem slu~aju i bio pravi razlog da senjenom izdava~u i uredniku oduzme odborni~ki mandat. Ali,ne samo njemu, nego i drugom odborniku SNGZ, sao-bra}ajnom inènjeru Nikoli Dokmanovi}u koji svojim volon-terskim anga`manom u Savetu za saobra}aj to ni~im nijezasluìo.

Po~etnu sumnju u odbornika Stojkovi}a izazvala je njego-va odluka da ne prihvati oìvljavanje od radikala kompromi-tovanog op{tinskog lista "Zemunske novine" dok se ne defi-ni{u novi odnosi u oblasti informisanja i spre~i mogu}nost daop{tinske novine opet, po uzoru na prethodne, postanu partij-ska glasila. Iako je Izdava~ki savet predloèni elaborat raz-matrao i usvojio, on je gurnut u fijoku i nije ni stigao doPredsedni{tva DOS, Izvr{nog odbora, a kamoli Skup{tine.

Zbog nedefinisanih odnosa Dragan Stojkovi} je nastavio daizdaje "Hroniku za Zemun". To je u nekim glavama, pre svegakoordinatora DOS Dragoljuba Keniga i predsednikaodborni~ke grupe DOS Du{ana Gamsera (obojica izGra|anskog saveza Srbije), izrodilo sumnju da je Stojkovi}"izdajnik", pa su odmah, jo{ krajem 2000. godine javno iznosilitvrdnje da su odbornici SNGZ "~lanovi PDS" i da ih ta partijamora staviti pod kontrolu i "disciplinovati".

Iako u "Hronici", u tom periodu, sve do marta 2001. nije bilonikakvih kriti~kih tekstova, i {to je na razne na~ine promo-visala novu vlast, Gamser je javno izjavio da je {teta {to uZemunu "nemamo svoje novine koje bi gra|ane Zemunaobavestile o promenama". Prva kazna je odmah i usledila 14.marta - na sednici Skup{tine, naknadnim i iznenadnim ubaci-vanjem na dnevni red, bez izve{taja, rasprave o elaboratu kojije usvojio Izdava~ki savet, Dragan Stojkovi} je razre{enfunkcije glavnog i odgovornog urednika "Zemunskih novina",a odmah posle toga i Mirjana Barali} je podnela ostavku namesto predsednika Izdava~kog saveta.

"NEZGODNE" TEME: Povodom "prvih sto dana" nove vlastiSavez nezavisnih gra|ana je organizovao javnu tribinu, nakojoj su gra|ani govorili o prvim pojavama neodlu~nosti igre{kama nove vlasti, "Hronika" je, po{tuju}i principe slo-bodnog i nezavisnog novinarstva, ali i iskustvo iz vremenakad se gotovo jedina na medijskom planu suprotstavljalaradikalskoj vlasti u Zemunu, po~ela da se bavi i, neki bi rekli,

230


"nezgodnim" temama. Najpre je to bilo zbog odlaganja ru{enjaonih nakardnih objekata na Trgu pobede, a posle toga zbogodluke u JP ZIPS o izdavanju lokala i obnavljanju ugovora sazakupcima "Stare kapetanije". Po{to je me|u ~lanicama DOSdo{lo do razlaza povodom izbora Neboj{e Simonovi}a zadirektora JP ZIPS, "Hronika" je i o tome objektivnoizve{tavala, pa je na nju svaljena krivica da "radi protiv DOS",iako je potpredsednik SO Zemun A. Ra`natovi} ucenjivaoSkup{tinu istupanjem svoje stranke iz DOS, ako Simonovi}ne bude izabran za direktora ZIPS.

TRIBINA: SNGZ je 26. aprila 2001. godine organizovao iuspe{nu javnu tribinu na temu ZEMUN JE GRAD povodomZakona o lokalnoj samoupravi i zahteva Zemunaca za ve}omsamostalno{}u u zajednici sa Beogradom.

PRVI "KOORDINATOR": Otvaranje problema na relacijiSNGZ - DOS po~elo je u junu 2001. Shodno svojim tuma~enji-ma odnosa u DOS koordinator Kenig, na i ina~e retke sas-tanke zemunskog DOS, nije upu}ivao pozive predstavnicimaSNGZ. Njegovo tuma~enje je i dalje bilo da je SNG "kolektivni~lan" PDS, i da ove ~lanice imaju pravo na jedan glas u raduzemunskog DOS. To je izazvalo reakciju IO SNGZ, koji jeuputio zvani~an dopis predsedni{tvu DOS - u kome je predla-gana i smena koordinatora, o ~emu je "Hronika" op{irnoizvestila u brojevima 33 i 34 (16/30. jun). Oko statusa SNGZ uDOS mi{ljenja su bila podeljena, tako da je ipak zadr`an sta-tus quo.

SPOR OKO "ZEMUNIKUMA": Tokom oktobra pro{legodine do{lo je do dramati~nog zao{travanja odnosa unutarkoalicije DOS, zbog nastojanja grupe oko Demokratskestranke na ~elu sa sekretarom op{tine GoranomRadovanovi}em da se izda privremena gra|evinska dozvolaza tr`ni centar "Zemunikum". Posle dva glasanja na Izvr{nomodboru, preglasavanja i izdavanja nezakonitog re{enja, do{loje do javne polemike u "Glasu javnosti" izme|u ~lana IO \or|aNedeljkovi}a i odbornika SNGZ Dragana Stojkovi}a.Predsednik IO SNGZ Ljubomir Rankov je 23. oktobra izdaosaop{tenje za javnost povodom slu~aja "Zemunikum".

Na sednici Predsedni{tva DOS, odr`anoj 30. oktobra,ve}ina u~esnika u diskusiji je osudila izdavanje nelegalnogre{enja o "Zemunikumu". Tada se dogodio i incident koji sunapravili upravo glavni protagonisti tog bezakonja - pred-stavnici Narodne radikalne stranke \or|e Nedeljkovi} i

231

POLITIKA

DHSS @arko [aki}. Oni su verbalno napali prisutnog pred-stavnika SNGZ Dragana Stojkovi}a nizom uvreda, vikom iagresivno{}u, koja je nezabeleèna u radu DOS. To je imaloza posledicu saop{tenje IO SNGZ o zamrzavanju svog u~e{}au radu zemunskog DOS - dok se u njegovim redovima nalaziosobe koje su po svom kulturnom i "demokratskom" nivoumnogo bliè predstavnicima prethodne radikalske vlasti. Odtada SNGZ ne u~estvuje u radu zemunskog DOS. Povodompisanja o "Zemunikumu" jedan od vrlih protagonista ove pri~etada je prokomentarisao da Stojkovi}a "moè da progutamrak".

DRUGI "KOORDINATOR": Po{to ~lanice DOS Demokrat-ska stranka Srbije i Socijaldemokratija nisu popu{tale ovimpritiscima, rad takozvanog Predsedni{tva DOS Zemuna je to-kom predsednikovanja Zorke Jovanovi} (Socijaldemoktratskaunija) sveden na formalnost. Ni jedna od goru}ih tema uop{tini nije razmatrana - verovatno da bi bile izbegnute daljepodele i sukobi.

NOVE AKCIJE SNG: Tokom jeseni je izbio jo{ jedan javniproblem oko kojega su se suprotstavili gra|ani i pojedinci izvlasti. Lo{e vo|en sudski proces povodom osloba|anja zgrade"Magistrata", na kojoj se jo{ vijore radikalski barjaci i izbega-vanje da se proslava Dana op{tine 5. novembra obeleì uznaku 250 godina gra|anske uprave u Zemunu, naterala jegra|ane Zemuna da zapale prve sve}e za novu vlast - na Trgupobede ispred "Magistrata". U organizaciji SNGZ gra|ani suprotestvovali paljenjem 250 sve}a, nezadovoljni radom op{tin-skih vlasti.

U decembru 2001. godine radikalska "Velika Srbija" jeposvetila zapaèn prostor "Hronici za Zemun", a za njenogurednika je izme|u ostalog napisano da ima "sku~en um".

NAJAVLJENO "RAZRAÛNAVANJE": "Hronika za Zemun"je u me|uvremenu nastavila da angaòvano prati svedoga|aje, da bez straha i kompromisa pi{e o svim osetljivimtemama i da time navla~i na sebe gnev politi~ara koji su sedomogli vlasti. Vrhunac je izgleda bio uvodnik sa naslovom"Vrapci i orlu{ine" koji je Zoranu \in|i}u o{tro zameriopona{anje u aferi oko izjava profesora êdomira ûpi}a ivlasnika "Pink" televizije @eljka Mitrovi}a. To je bio razlog dase u Biltenu OO DS (broj 3/april) iskoristi pismo ~italaca -Zemuncima dobro poznate dr Smilje Kozomara Mai} i najavi"razra~unavanje" sa Draganom Stojkovi}em i oduzimanje

232


mandata odbornika. U odgovoru na to pismo predsednik OODS Neboj{a Simonovi}, poput radikalskih novinara, zaDragana Stojkovi}a ka`e da ima "bolesnu ma{tu", svrstava gazajedno sa radikalima u "pora`ene snage", a Savez nezavisnihgra|ana naziva "takozvanim", dok je zahtev za oduzimanjemandata od strane Pokreta za demokratsku Srbiju ocenio naslede}i na~in: "Oni su to (delimi~no i pod na{im uticajem) ipoku{ali, ali njihova snaga za sada nije dovoljna da se tou~ini".

NIJE "GOTOVO": Simonovi} je dalje najavio "bespo{tednuborbu" i "rezultate za 15-20 dana". Rezultati te "bespo{tedneborbe" su sada vidljivi gra|anima Zemuna: bez razmatranja iizve{taja Skup{tini komisije za administrativna i mandatskapitanja, kr{enjem ~lana 50. Poslovnika o radu Skup{tine,progla{en je prestanak mandata ~etvorici odbornika.

233

POLITIKA

Rukovodioci: predsednik op{tine sa potpredsednicima, predsed-nikom i ~lanovima Izvr{nog odbora


Intervju: Nenad Bogdanovi}, predsednikIzvr{nog odbora Skup{tine grada BeogradaZEMUN NE MO@E SEBE DA IZDR@AVABEZ BEOGRADA

Zemun ne stvara dovoljno novca da bi sebe izdràvao. Zemunima velike delove koji se bave poljoprivredom i koji ne donosevelike prihode. Zemunska privreda pro{la je kao i rakovi~ka.Zato bi Zemunu bilo teè nego Novom Beogradu bez beogradskekase. Ogromni su tro{kovi odràvanja prigradskih delova, aZemun mnogo toga ima. U pri~ama o Zemunu kao gradu imamnogo proizvoljnosti. Imali smo sve podatke i analize premakojima je samo ~etiri, pet op{tina u Beogradu u plusu, a me|unjima nema Zemuna… kaè Nenad Bogdanovi}, predsednikIzvr{nog odbora Skup{tine grada Beograda, koji je ovih dana daointervju "Hronici za Zemun".

Da li je to razlog {to se i o lokaciji svakog kioska u zemun-skoj op{tini odlu~uje u Beogradu?- Polazna konstatacija nije ta~na. Sudbina svakog kioska zav-

isi od Zemuna i grad sa tim nema ni{ta. Plan lokacija za kioskepredlaè zemunska op{tina, a jedino gradske stru~ne slu`beproveravaju da li je sve u redu sa aspekta saobra}aja, eventu-alnog ugroàvanja komunalne infrastrukture ili zelenih javnihpovr{ina. Bilo bi glupo praviti takve stru~ne slu`be po op{tinama,jer bi to bilo samo uve}avanje administracije. Zna~i, Grad neodlu~uje niti o jednom kiosku, niti je bilo kojoj op{tini uve}aopredlog makar za jedan kiosk. U Zemunu je, me|utium, aktuel-na zabluda da se neki divlji objekti ne mogu ru{iti, jer zemunskaop{tina za to nema para. Taj argument ne vaì ni za jednu op{tinuu Beogradu. U gradu smo spremni i rebalans budèta da pravi-mo ako se u nekoj op{tini odlu~e za ru{enje.

Da li to vaì i za Prvomajsku ulicu, gde je o~igledna kon-centracija gradnje bez dozvole?- Problem Prvomajske }e do}i na dnevni red kad se bude

re{avao saobra}aj u Zemunu. Tada ne}e biti poga|anja. Svi kojisu gradili nezakonito moraju da znaju da je ru{enje neizbe`no.Logi~no je da se u ~etvorogodi{njem mandatu ove op{tine tajproblem re{i.

234


Radikalska vlast ostavila je u nasle|e nova divlja naselja kao{to su "Busije", "Grmovac", "Plavi horizonti"... Moè li se tourbanizovati?- Ljudi u tim naseljima ìve u nehumanim uslovima. To }e nam

promeniti generalnu strategiju u Gradu. Svi divlji konglomeratine re{avaju se pojedina~nim aktima. Poku{a}emo da re{imo takostvorene situacije regulacionim planovima. U izradi je plan za"Altinu". Prethodno se utvr|uje koji je deo za stanovanje, a kojiza druge namene. Ovo }e biti dobar primer i za druga naseljazaga|ena divljom gradnjom, {to je podsticao Zakon o legalizaci-ji stambene gradnje iz prethodnog reìma. Te odredbe su kon-tradiktorne zakonu koji sankcioni{e bespravnu gradnju kaokrivi~no delo.

Odluka Grada da se stanovnici nehigijenskog naselja izNovog Beograda smeste na lokaciji Kamendin izazvala jeuznemirenje u naselju Zemun Polje, ~iji stanovnici smatra-ju da je pre~e zbrinjavanje suseda iz obli`njeg romskognehigijenskog naselja…- Neta~no je da }e se stanovnici nehigijenskih naselja doseliti

u Kamendin kako se pri~a. Istina je da je prioritet Beograda nes-tanak nehigijenskih naselja u 2004. Urbanisti traè sedam osamlokacija za izgradnju ~etiri do pet hiljada stanova za stanare tzvkartonskih naselja sa beogradskom li~nom kartom i za izbeglice.Prva lokacija za tu namenu je Kamendin izme|u èlezni~kepruge i autoputa. U stanove koji tu budu izgra|eni bi}e sme{tenistanari zemunskih nehigijenskih naselja i sa Vojnog puta iBa~kog Ilovnika. Novobeogradska op{tina }e na}i lokaciju zastanovnike nehigijenskih naselja sa njene teritorije, a tako }e bitii u drugim op{tinama. Smatram da bi svi trebalo da budu zado-voljni da se na ovaj na~in zbrine oko 35 do 40 hiljada ugroènihstanovnika. Za tu namenu je u ovogodi{njem budètu rez-

235

POLITIKA

ervisano 800 miliona dinara. U taj novi kolektivni centar bi}esme{teno oko pet stotina porodica, dakle tridesetak iz To{inogbunara ne bi predstavljao nikakakv problem.Uz ova higijenskanaselja urbanisti predvi|aju i organizovanje saobra}aja, {kola,obdani{ta i trgovine.

Da li je ta~no da }e Ratno ostrvo biti oduzeto Zemunu?- Dovoljno je ono {to se doga|alo pro{log leta - kad nesposob-

ni nisu organizovali ni prevoz na Lido - da se konstatuje da seRatnim ostrvom lo{e gazduje. Nedopustivo je da takav dragocenibeogradski resurs ostane neiskori{}en. Za{to ne bi i Ratnim ostr-vom upravljali na isti na~in kako se ~ini na Adi Ciganliji, gde je uposlednje dve godine u~injeno vi{e nego u prethodne dve deceni-je. Me|utim, sa urbanizacijom Ade je zavr{eno i tamo nema vi{emesta za nove ideje. O sudbini Ratnog ostrva, u svakom slu~aju,ne}e se odlu~ivati u Zemunu. Za sada su mnoge opcije u igri. Odtoga da na Lidu ostane manje vi{e neure|ena plaà i takozvanadivljina sa sojenicama pojedinaca, do toga da se tamo gradibeogradski "Menhetn". Stru~njaci }e o tome dati svoju re~, aodlu~iva}e se na osnovu toga {ta se dobija ulaganjem. U svakomslu~aju ne}e ostati ovako kako je lane bilo. Poku{a}emo da ve}ovog leta na zadovoljstvo Zemunaca i Beograda pokaèmo kakosve na Lidu moè dobro da funkcioni{e.

Ima li para za obnovu zemunskih spomenika kulture?- Zemunska op{tina moè mnogo vi{e da uradi za obnavljanje

i za{titu spomenika kulture, jer zna da smo izdvojili pare zaposebne programe. Ali, malo je inicijativa. Na primer, kao biv{iìtelj Zemuna u kojem sam proveo detinjstvo i gde se moja deca{koluju, zaloìo bih se za projekat da se urede stepenice saKalvarije prema donjem delu Zemuna. Jo{ jednom ponavljam dazemunska uprava i odbornici nemaju razloga za nezadovoljstvoBeogradom. Naprotiv, Beograd spremno do~ekuje sve inicijativeZemuncima od koristi.

Zemun o~ekuje nov status grada u Zakonu o glavnom gradu.Kada }e se usvojiti taj zakon?- Dobro bi bilo da se Zakon o glavnom gradu donese ove

godine. Komisija stru~njaka ve} na tome radi. Ali, pre nego {to sedefini{e poloàj glavnog grada njegova teritorija i organizacija -ne mora da bude zastupljen samo model simetrije, ve} da svakaop{tina u glavnom gradu na najbolji na~in bude na usluzi svojimgra|anima - potrebno je doneti Ustav Srbije kojim bi se prethod-no utvrdile bitne stvari. Jedna od tih je, svakako, da se decen-tralizuje imovina.

LJILJANA ZORKI}DRAGAN STOJKOVI}

236


ZEMUN NA TERETU BEOGRADUDa li su prihodi koje Beograd ima od Zemuna manji od tro{kovakoje Beograd ima za funkcionisanje Zemuna?- Apsolutno. Tu nema dileme. Samo gradski saobra}aj u Zemunuko{ta vi{e nego {to su mogu}nosti Zemuna. Do}i }e trenutak kada}e se to izmeniti, kada }e sve komunalne usluge dobiti ekonom-sku cenu i kada ne}e postojati potreba za javnim komunalnimpreduze}ima. Mnoge }e se komunalne usluge privatizovati.Zna~ajni su prihodi od poreza na promet u Zemunu, ali ni to nijedovoljno da se podmire komunalni tro{kovi Zemuna koji su postanovniku dva do tri puta ve}i nego za stanovnika Vra~ara.Zemun, u ovom trenutku, dakle, nije ugroèn od Beograda,Zemun dobija od Beograda.

ZEMUN GRAD - ILUZIJANerealna su o~ekivanja da Zemun moè postati grad ili da budeizvan Beograda. Svakako }e se razmatrati da li od Zemuna trebanapraviti tri ili pet op{tina, jer je sada sa vi{e od dvesta hiljadastanovnika preglomazan. Nisu bez osnova zahtevi da Sur~in budeop{tina, da Batajnica dobije taj status ili da se zemunska selapodele na nekoliko op{tina a da Zemun stari grad bude zasebnaop{tina. Me|utim, mora se sve dobro izmeriti da bi se prona{laprava mera isplativosti lokalne samouprave. U sada{njim uslovi-ma raznorodne komunalne strukture nijedna od ovih sredina nijesposobna sama da se izdràva. Pitanje je odakle }e pomo} stizati,od Beograda ili od republike. Smatram da bi Beograd trebalo dazadrì sada{nju teritoriju, ali je decentralizacija i nova organi-zacija neminovna.

ZEMUNU NEDOSTAJE BULEVARNacrtom generalnog urbanisti~kog plana predvi|ene su dveklju~ne saobra}ajnice kroz Prvomajsku i Ugrinova~ku ulicu.Zemunu nedostaje bulevar i saobra}jni stru~njaci utvr|uju kako}e se definisati ova dva pravca i koji }e biti prioritetan, jer uZemunu saobra}ajno zagu{enje traì hitno re{enje.Oba pravcapodrazumevaju povezivanje zemunskih saobra}ajnica i sanovosadskim i zagreba~kim autoputom. Neminovna su ru{enjana ovim potezima, a opredeli}emo se za jevtiniju varijantu s tim{to }e se svakome ponuditi alternativno re{enje.

237

POLITIKA


Zemunski klan je op{te prihva}en izraz, koji najmanje ima veze sa Zemunom i ZemuncimaUBIJANJE ZEMUNA JE SAMOUBISTVO BEOGRADA

U svojoj sedam milenijuma dugoj istoriji Zemun je imaomnogobrojne padove, uspone i bolne doga|aje. Jedan od njihbio je kada su Zemunci 1096. godine pretukli nekolicinu bara-ba iz krsta{kog pohoda, koji su se u gradu nepristojnopona{ali i maltretirali stanovnike. Zemun je zbog toga bioka`njen - popaljen i oplja~kan, a mnogi stanovnici pobijeni. Ito nije bilo dovoljno - u istorijskim kartama iz tog perioda bioje ucrtan kao Malevilla - Zlo mesto.

Devet vekova posle toga Zemun se opet proslavio - u svet-skim razmerama. Na svim svetskim jezicima je na{ gradpostao poznat po takozvanom "Zemunskom klanu" - kako supolicajci i novinari obeleìli kriminalce koji su se iz cele Srbijesakupili da ba{ u na{em kom{iluku instaliraju svoje ku}e,svoje tvr|ave i svoje poslove. Ovog puta, Zemunci su vi{e oddecenije }utali, trpeli, "gledali svoja posla". I opet su ispalikrivi.

Naziv "Zemunski klan" je op{te prihva}en. Upotrebljavajuga policajci, politi~ari, na àlost i novinari. Vrhunac jedostignut kad je u vikend izdanju lista "Danas" (12/13. aprila),gde se to najmanje o~ekivalo, na naslovnoj strani pojavio kru-pan naslov: "[e{elj i Zemunci planirali ubistvo". Time je i ono"kriminalci" izbrisano, ostalo je samo "Zemunci". Valjda sepodrazumeva da su Zemunci - kriminalci, i jo{ povezani sa[e{eljom. Slu~aj upotrebe imena na{eg grada postao jeprimer kako se nepromi{ljeno{}u (da ne kaèmo zlomnamerom) moè podstrekavati negativna emocija premacelom jednom gradu i svim njegovim stanovnicima. Ovo ne biZemuncima toliko padalo u o~i i smetalo, kada bi ime Zemunai Zemunaca tako lako bilo upotrebljavano i u nekim drugim,pozitivnim situacijama. Na àlost, tada je muzej Beogradski, abiblioteka je Beogradska,

Neka vrsta odbojnosti prema Zemunu i Zemuncima koja segaji "s' one strane Save", evidentna je odavno. O njoj jednomtreba progovoriti otvoreno. Od po~etka zajedni~kog ìvota sa

238


Beogradom Zemun je najpre doìvljavan kao Austro-Ugarskigrad u negativnom istorijskom kontekstu neprijateljske "tam-nice naroda". Zatim, pridavala mu se nekakva hipoteka zbog~etvorogodi{nje vladavine NDH. Kad se ta vrsta mrakaponovila na istorijskoj sceni, Zemuncima je pripisana"tu|manov{tina". Verovatno iz takve vrste predube|enja i stra-ha, namerno je ba{ u Zemunu od po~etka devedesetih instali-rana ekstremna nacionalisti~ka desnica koja je valjda trebalaZemun da "za{titi". Zahvaljuju}i tome i "Zemunskim novina-ma" koje je SRS besplatno delila po celoj Srbiji, i onaj ko nika-da nije ~uo za Zemun, zapamtio ga je kao "[e{eljov grad".Neposredno pre obra~una sa kriminalom, Zemunci iz Zemunpolja su optuèni za rasizam jer su se usprotivili urbanisti~kojpolitici gradske vlade. I, posle svega, Zemun je dotu~ennajnovijom zdu{no prihva}enom sintagmom o "Zemunskomkriminalnom klanu" i "Zemuncima koji sa [e{eljom planirajuubistva".

Na àlost, pojedini Beogra|ani ili ne znaju ili ne èle daznaju da im je iz te "Austro-Ugarske" od po~etka oslobo|enjaod Turaka dolazila civilizacija i kultura. Da su Obrenovi}iudavali svoje }erke u Zemun i preko tih rodbinskih vezaBeogra|anima uvozili evropsku civilizaciju - od raznih znanja,do na~ina ìvota.

Ti beogradski nazovi patriote su gurali Zemun u Austrijuiako je on bio jedan od centara kulturnog i privrednognacionalnog bogatstva upravo Srba. Bogatstva bez koga jenemogu}e zamisliti stvaranje moderne srpske dràve u 19.veku.

Ne znaju da je najstarija beogradska crkva - upravoNikolajevska u Zemunu (1756), da je najstarija biblioteka naBalkanu upravo Zemunska (1825), da su osniva~i Medicin-skog fakulteta u Beogradu - Zemunci, da je otac srpske{tampe i pisac prvog Ustava (koji se danas slavi kao dràvnipraznik) upravo Zemunac Dimitrije Davidovi}, da je BrankoRadi~evi} u Zemunu, da je Isidora Sekuli}, da su… Doklenabrajati sve tekovine grada Zemuna kojima treba da seponosi cela Srbija, a kamoli grad Beograd. Ali, avaj. Zemun jedecenijama poniàvan, oduziman mu je identitet, degradiranje urbanisti~ki, komunalno, kulturno… Jedan od mogu}ihrazloga je i taj {to je Zemun imao nagla{en multietni~ki imultikonfesionalni karakter koji je smetao do{ljacima i kvazipatriotama. Grad koji je za samo 55 godina od 30.000

239

POLITIKA

stanovnika porastao na 200.000 promenio je svoj osnovnisadràj i smisao. Umesto da se njegova ba{tina neguje i nanjoj gradi nova ku}a sa novim stanarima, ona je potirana.Zbog toga, sasvim je razumljivo da su ovim gradom zavladaliSpasojevi}i iz Medve|e i sli~ni tipovi. Zemunci su u velikojmanjini u svom ro|enom gradu, i }ute. Kao poslednjiMohikanci gledaju kako se gubi Zemun. Zbog toga bi sasvimlogi~no bilo o~ekivati da odumiranjem Zemunaca odumre iime grada. Mo`da danas zaista vi{e zasluùje ime Malevilla.Zemun }e se uskoro zvati samo prostor od Dunava do parka iod Muhara do Kara|or|evog trga. Pa }e biti istog ranga kaoûbura ili Dor}ol. Ne}e mu biti potrebna ni op{tina. Zemun }etako postati ono {to danas realno i jeste: Mesna zajednica nateritoriji Beograda. Mo`da je tako i bolje. Jer i ono malo para,od ogromnog bogatstva koje se iz Zemuna uliva u zajedni~kubeogradsku kasu, kojima "Zemunci" raspolaù, tro{e seuglavnom za plate ~inovnika i za investicije tipa lakiranje par-keta, tapaciranje name{taja, ure|enje klozeta.

Ubijanje Zemuna je svojevrsno samoubistvo Beograda.Kratkovidi beogradski stratezi, u Zemunu vide samo Eldoradoprihoda od gra|evinskog zemlji{ta, robnog prometa, komu-nalnih da`bina za zelenilo, ~isto}u, vodu, kanalizaciju, iposebno ke{a od pijace, parkinga, groblja… A ulaganja uZemun su sme{na u odnosu na prihod. I obi~ne su poli-tikantske laì da je "Zemun na grba~i Beograda". Kad je tako,dragi Beogra|ani, pa za{to se ne oslobodite tog tereta? Da jebilo pameti u Gradu Beogradu, od Zemuna i njegovog Starogjezgra bi odavno bila napravljena turisti~ka i kulturno istorij-ska Meka kojom bi se Beograd i Srbija ponosili. I tada bizajednica ova dva grada bila opravdana i puna smisla.Prestonici je potreban pedigre - istorijski kontinuitetgra|anskog dru{tva koji zadire 250 godina u pro{lost, amalom Zemunu imponuje da bude uz bok svetskoj metropoli.

Naprotiv, na{i politi~ari prepuni sebe, samozaljubljeni,~esto bahati, arogantni, podcenjuju sve {to nije u delokrugunjihovog znanja i sposobnosti.

Takvo pona{anje je pre samo nekoliko godina biloka`njeno izbornom voljom gra|ana, a tada{nji gubitnik se u~udu pitao "Za{to kad sam sredio fasade i poplo~aoGospodsku ulicu". Zaboravio je da nije hteo da razgovara sagra|anima i da uvaì njihove legitimne zahteve. Kad dana{njigradski funkcioner kaè gra|anima "Ne}ete nam vi odre|ivati

240


gde }emo da gradimo", on pravi istu vrstu politi~ke gre{ke.Ne}e mu pomo}i nikakva propaganda, podmetanja, laì, kadapoku{ava da ocrni svoje sugra|ane i opravda sebe. Bolje bibilo, ako za to jo{ uop{te ima vremena, da bar malo razmi{ljakao ~inovnik koji je u slu`bi, javnom servisu gra|anima ispasi ugled sebi i vlastima koje predstavlja.

Ali, |avo je odneo {alu, i osvetni~ki odnos prema Zemunu iZemuncima uzima maha. Primera za to ima mnogo. Posaonovina i je da ih pedantno beleì za neka budu}a vremena.Politi~ari su prolazni, njihova imena se zaboravljaju. Bezodgovornosti, njihova dela ili nedela ostaju na teret generaci-jama koja dolaze, kao sudbina protiv koje se ne moè.Prekidanje tog statusa nedodirljivosti i kona~no utvr|ivanjepojedina~ne odgovornosti moè bar uliti nadu da ne ìvimo na"zlom mestu" i da }e na{a deca imati {ansu da ìve u gradukoji obe}ava "bolji ìvot".

DRAGAN STOJKOVI}

241

POLITIKA

Zemun se iz Beograda jo{ uvek gleda preko Ratnog ostrva.

ODUZIMANJE MANDATA

"Hronika" broj 33/ 16. jun 2001.

Predsednik Saveza nezavisnih gra|ana za Zemunuputio „otvoreno pismo“ novim vlastimaU ÊMU JE PROMENA?Ko isklju~uje ovu lokalnu politi~ku rganizaciju izDOS

Savez nezavisnih gra|ana za Zemun je neformalni ~lanDOS, koji funkcioni{e na nivou Zemuna, jer je u svim priprema-ma za izbore, pa i jo{ pre formiranja DOS, inicirao prva okup-ljanja i kontakte op{tinskih odbora opozicionih stranaka kojesu kasnije postale DOS. U ono vreme kad su ~elnici svih boja uokviru DOS pozivali na saradnju sve stranke, sve nevladine or-ganizacije i sve ljude dobre volje, dakle u vreme kada je treba-lo dobiti izbore, Savez je aktivno u~estvovao u svemu {to je naneki na~in moglo da pomogne pobedi Demokratske opozicijeSrbije. Do{li su izbori i dva odbornika u Skup{tini op{tine su izredova Saveza nezavisnih gra|ana za Zemun. Ali, stvari su seokrenule, pa im sada niko nije potreban, a mnogi su i nepoèlj-ni. Ve} na drugi sastanak DOS – predstavnici SNGZZ nisu po-zvani! Kakve nevladine organizacije i kakvi ljudi dobre volje,sada su sami sebi dovoljni!

Zemunski DOS je ne samo zaboravio na one koji su pomagali,nego sada verovatno smatra da tamo neki gra|ani samo smeta-ju. [ta uop{te gra|ani traè u gradu? [ta }e nam grad ako su unjemu i gra|ani? Dosta je {to je u njemu samo DOS.

Okupljanje zemunskog DOS je upravo tako - na sastanak poz-vati samo one koji su na{i a svi drugi su nepoèljni. Iako je odnekih ~lanica DOS upozoreno da treba pozivati i Savez nezavis-nih gra|ana na sastanak DOS, op{tinski koordinator LjubomirKenig to smatra “suvi{nim”.

Bilo bi dobro ~uti obja{njenje u ~emu ste vi, gospodo iz DOS(makar zemunskog), druga~iji od “onih” i u ~emu je promena?Da li je ustvari SNGZZ postao na ovaj na~in jedina demokrat-ska opozicija u Zemunu, strankama na vlasti koje se kriju izanaziva DOS – stoji u “otvorenom pismu” koje je novim vlasti-ma uputio Ljubomir Rankov, predsednik Saveza nezavisnihgra|ana “Za Zemun”.

242



Savez nezavisnih gra|ana za Zemun o~ekuje odgovor DOS ZemunaPO[TUJE LI NOVA VLAST SVOJESTARE SAVEZNIKELjubomir Rankov je podsetio ~elnike DOS da jeupravo SNGZZ bio inicijator i nosilac svih okupljanjaopozicije u Zemunu od oktobra 1998. godine

Nezadovoljan odnosima koji vladaju u organizaciji i funkcio-nisanju DOS Zemuna, Savez nezavisnih gra|ana za Zemun je upismu podeljenom svim ~lanicama ove koalicije izneo svoje pri-medbe na rad Predsedni{tva DOS Zemuna. U pismu, koje je pot-pisao Ljubomir Rankov, predsednik Izvr{nog odbora SNGZZ,navedeni su razlozi zbog kojih je zatraèna kadrovska smena narukovode}em mestu u DOS Zemuna. To se, kako stoji u pismu,odnosi pre svega na neredovno odràvanje sastanaka zemun-skog DOS na koje SNG ZZ nije pozivan u poslednjih {est mese-ci, kao i na „izostanak politi~ke rasprave o mnogim bitnim do-ga|ajima i problemima u funkcionisanju op{tinske uprave“.

U pismu se dalje navodi da SNGZZ najo{trije osu|uje kvalifi-kacije i politi~ka podmetanja izraèna kroz stav Du{ana Gamse-ra (GSS), po kojem je SNGZZ “kolektivni ~lan Pokreta za demo-kratsku Srbiju“, te da PDS treba da kontroli{e SNGZZ. Ukazuju-}i na ~injenicu da je SNGZZ nezavisna politi~ka organizacija i danije ni~iji kolektivni ~lan, Ljubomir Rankov je podsetio ~elnikeDOS da je upravo SNGZZ inicijator i nosilac svih okupljanja opo-zicije u Zemunu od oktobra 1998. godine.

„Politi~kim dogovorom i uvaàvanjem ~injenica, vode}i ra~u-na o ugledu ove organizacije me|u gra|anima Zemuna, iz kvo-te PDS koji je dobio {est mandata, SNGZZ je dobio dva. SNGZZi PDS su na taj na~in ostvarili jedino tehni~ku saradnju i me|usobom zbog toga nemaju nikakvih problema“, stoji u pismu. Tajvid saradnje su obe}avale i druge stranke, i tada je bilo svejed-no ko }e se odre}i svojih mandata u korist SNGZZ.

Savez nezavisnih gra|ana za Zemun je ocenio da „istupanjaDu{ana Gamsera i pona{anje Dragoljuba Keniga ne doprinosedobrim odnosima unutar DOS, ve} da su sra~unata na izaziva-

243

POLITIKA - ODUZIMANJE MANDATA

244


nje me|usobnih sukoba me|u ~lanicama i otvaranje sasvimdruk~ijih procesa unutar DOS od onih koji su normalna i kon-struktivna analiza pojava“.

SNGZZ je pismo zaklju~io zahtevom upu}enim DOS Ze-muna da se, u pismenoj formi, izjasni o statusu ove organi-zacije - da li }e ubudu}e SNGZZ biti pozivan na sastankeDOS i da li }e njegov predstavnik imati pravo glasa.

U zemunskom odboru Pokreta za demokratsku Srbiju tvr-de da izme|u SNGZZ i PDS nema nikakvog nesporazuma uprogramskom smislu i politi~kom radu, te da su oni sagla-sni da predstavnik SNGZZ u~estvuje u diskusijama, ali pra-vo glasa zadràva PDS. Istovremeno, PDS se ogradio od pis-ma upu}enog DOS Zemuna od strane Saveza nezavisnihgra|ana za Zemun.

Ne èle}i da komentari{e nezvani~ne stavove pojedinih pred-stavnika stranaka zemunskog DOS po pitanju statusa SNGZZ,Ljubomir Rankov je kratko rekao da „SNGZZ na upu}enopismo o~ekuje i pismeni odgovor od Predsedni{tva DOS Ze-mun, kako bi se kona~no otklonile sve nedoumice vezane za po-loàj SNGZZ u okviru DOS“. Tek tada }e Izvr{ni odbor SNGZZodlu~ivati o daljem politi~kom anga`manu ove organizacije, injenoj saradnji sa DOS, zaklju~io je Rankov.

NIKOLA KOJI}

Op{tinski pe~at na partijski dokument!


Kako su neki u zemunskom DOS-u podlegli "kritikama"FINTA" ZA UKLANJANJE NEPODOBNIH ODBORNIKA

Odbornicima Saveza nezavisnih gra|ana za Zemun NikoliDokmanovi}u i Draganu Stojkovi}u op{tinski kuriri su krajempro{le nedelje uru~ili pisma, koja im je uputio "[efOdborni~ke grupe DOS Du{an Gamser". Tekst ovog pisma injihov odgovor objavljujemo u celini. Pred zaklju~enje broja"Hronika" je saznala iz pouzdanih izvora da je Pokret zademokratsku Srbiju, koji je iz svoje kvote ustupio svoja dvamandata gra|anima, na najvi{em nivou odlu~io da se morapo{tovati "koalicioni sporazum" i disciplina, pa je kona~nopopustio pred zahtevima da se ovim neposlu{nim gra|animau redovima nekada{nje Demokratske opozicije Srbije oduzmuodborni~ki mandati.

Pismo u kojem PDS tra`i oduzimanje mandata stiglo je uop{tinu Zemun u ~etvrtak 4. aprila. O~ekuje sa da Komisija zaadministrativno mandatna pitanja ovaj zahtev stavi na dnevnired i o tome izvesti Skup{tinu na prvom slede}em zasedanju.

PISMO {efa odborni~ke grupe DOSILI U PDS ILI VAN IZ "GRUPE"

Po{tovani gospodine odborni~e, molimo Vas da nas u rokuod tri dana pismeno obavestite o tome da li ste jo{ uvek ~lanpoliti~ke organizacije PDS (Pokret za demokratsku Srbiju)i samim tim odbornik DOS-a u Skup{tini op{tine Zemun iline.Ukoliko nas ne izvestite o svom statusu smatra}emo da vi{ene pripadate Odborni~koj grupi DOS-a, niti istompoliti~kom telu.S po{tovanjem, [ef Odborni~ke grupe DOS-a u SO ZemunDU[AN GAMSER

245


ODGOVOR odbornika Stojkovi}a i Dokmanovi}a,kojima su oduzeti mandati DA LI UOP[TE POSTOJI TA GRUPA

Gospodine [efe Odborni~ke grupe, povodom Va{eg pismenogzahteva koji ste nam uputili 27. marta, obave{tavamo Vas ovimputem o onome {to dobro znate jo{ od 1997. godine - DraganStojkovi} i Nikola Dokmanovi} su ~lanovi lokalne politi~ke orga-nizacije "Savez nezavisnih gra|ana za Zemun". Od uspostavljanjavi{epartijskog sistema nikad nismo bili ~lanovi ni jedne politi~kepartije, pa ni politi~ke organizacije PDS (Pokret za demokratskuSrbiju). Odbornici u SO Zemun nismo postali "samim tim" negoglasovima bira~a na izbornim jedinicama 6 i 29, na neposrednimizborima, kao kandidati Demokratske opozicije Srbije, 24. sep-tembra 2000. godine.Po{to Vas izve{tavamo o svom statusu, nemate osnova da sma-trate kako ne pripadamo Odborni~koj grupi DOS-a u Skup{tiniop{tine Zemun.Koristimo priliku da Vas ovim povodom priupitamo da li"Odborni~ka grupa DOS" kojoj se Vi potpisujete kao "[ef" uop{tepostoji, budu}i da nije odràla ni jedan sastanak, vi{e od godinudana.Po{tuju}i funkciju "[efa Odborni~ke grupe", srda~no, odbornici

DRAGAN STOJKOVI}NIKOLA DOKMANOVI}

P.S. SA ÊTIRI PITANJAU "post skriptumu" odbornici Stojkovi} i Dokmanovi} konstatujuda na dopisima koji su im upu}eni "stoji pe~at Skup{tine op{tineZemun, pa se time name}e nekoliko pitanja:1. Da li ste vi kao predsednik jedne odborni~ke grupe ovla{}eni dasvoje potpise overavate op{tinskim pe~atom?2. Da li Odborni~ka grupa DOS ima svoj pe~at?3. Da niste mo`da zloupotrebili pe~at Skup{tine op{tine Zemun?4. Da li znate kako se kvalifikuje delo zloupotrebe pe~ata?"

GAMSER NE ZNA KO JE STAVIO PEÂTU telefonskom razgovoru Du{an Gamser je izjavio da on nijekoristio pe~at Skup{tine op{tine na pismima koja je potpisao, i dane zna ko je to uradio. Potvrdio je i da je smisao upu}enog pitanjau oduzimanju mandata odbornika ~lanovima SNG ZZ.

246



Farsa sa poku{ajem oduzimanja mandata se nastavljaZAKON PROTIV POLITI^KE VOLJE

Pismo {efa odborni~ke grupe DOS u SO Zemun Du{anaGamsera upu}eno 27. marta odbornicima Draganu Stojkovi}ui Nikoli Dokmanovi}u, u kojem se od njih traì da se izjasneda li su "jo{ uvek ~lanovi Pokreta za demokratsku Srbiju, asamim tim i odbornici DOS u SO Zemun", pokrenulo je pri~uo oduzimanju mandata ovoj dvojici odbornika Saveza ne-zavisnih gra|ana za Zemun. Nekoliko dana kasnije, u Op{tinuje stigao i dopis kojim se centrala PDS pridruùje pomenutojinicijativi, uz obrazloènje da odbornici Stojkovi} iDokmanovi} nisu ~lanovi te stranke.

U me|uvremenu nije odràna sednica Skup{tine op{tineZemun, na kojoj se jedino moè konstatovati prestanak bilo~ijeg odborni~kog mandata. Zakon, pak, nalaè da takva ini-cijativa najpre mora da dobije "zeleno svetlo" od Komisije zaadministrativna i mandatna pitanja SO Zemun. Tom komisi-jom predsedava Dragan Veli~kovi}, koji je za "Hroniku"istakao da je dobio dopis kojim se traì oduzimanje mandataovim odbornicima. Me|utim, Veli~kovi} taj predlog ne èli dastavi na dnevni red naredne sednice ove komisije, zbog toga{to ta inicijativa, prema njegovim re~ima, nema zakonskoutemeljenje.

- Koliko ja znam odbornici Stojkovi} i Dokmanovi} nikadnisu bili ~lanovi Pokreta za demokratsku Srbiju, koji im jesamo ustupio svoje dve kandidature za odbornike. Te man-date ovi odbornici dobili su neposredno od gra|ana na izbori-ma 24. septembra 2000. godine, na zajedni~koj listiDemokratske opozicije Srbije, objasnio je Veli~kovi} i dodaoda, po zakonu, odborniku mandat prestaje, uz jo{ neke drugerazloge, i isklju~enjem iz stranke koja ga je predloìla zaodbornika, {to se u ovom konkretnom slu~aju ne moè sma-trati. Samim tim nema ni zakonskog osnova da se konstatujeprestanak tih mandata, zaklju~io je Veli~kovi}.

Ukoliko se, ipak, desi da neki drugi ~lan Komisije zaadministrativna i mandatna pitanja inicira raspravu o "spor-nim" mandatima, Dragan Veli~kovi} ne}e podràti predlog o

247


oduzimanju ova dva odborni~ka mandata. U tom slu~aju,moglo bi da do|e do preglasavanja unutar komisije, i bezobzira na kr{enje zakona, ovaj predlog dobije potrebnuve}inu. Ako do toga do|e, na prvoj narednoj sednici SOZemun bi}e samo konstatovano da je dvojici odbornikaizabranim od strane gra|ana Zemuna prestao da te~e mandat.A ovaj slu~aj osta}e upam}en po tome {to su gra|anima slo-bodnog Zemuna oduzeti mandati izvojevani u najteìm dani-ma novije zemunske istorije.

NIKOLA KOJI}

UTICAJ NEFORMALNIH GRUPAPrema poslednjim informacijama, pismeni zahtev, potekao iz cen-trale Pokreta za demokratsku Srbiju, je isto tako i zamrznut poslesastanka Gradskog odbora odrànog u ~etvrtak 18. aprila.Sredinom idu}e nedelje bi}e odràna sednica Predsedni{tva PDS,na kojoj }e biti razmotren slu~aj dvojice odbornika Savezanezavisnih gra|ana u Skup{tini op{tine Zemun. Ovoj sedniciprisustvova}e i Ivan Barali}, odbornik PDS u Skup{tini op{tineZemun. U izjavi za "Hroniku" on kaè da nema razloga za ovakavpoku{aj oduzimanja mandata. - Dopis iz na{e Centrale nije rezultat nikakvih zvani~nih razgovo-ra ni odluka u stranci. To je rezultat uticaja neformalnih grupaunutar DOS. Odbornici ~iji je mandat doveden u pitanje ni na kojina~in nisu svojim radom u Skup{tini zasluìli oduzimanje man-data. Redovno su prisustvovali sednicama, aktivno su u~estvovaliu njihovom radu uvek sa pozitivnim inicijativama, a glasali su istokao i mnogi drugi odbornici DOS-a, nekad "za", nekad "protiv".Tako|e, ni na koji na~in nisu materijalno profitirali zahvaljuju}isvom politi~kom anga`manu. Voleo bih da se javno iznesu argu-menti zbog kojih je neko pokrenuo ovu kampanju protiv nezavis-nih gra|ana - zaklju~io je Barali}.

248



Oduzimanje mandata ~etvorici odbornika obznanjeno" na 12. sednici SO Zemun"PRETPRAZNI^KO VEÊ" ZAPOLITI^KO RAZRAÛNAVANJE

Konflikt koji je mesecima tinjao izme|u dva suprotstavlje-na dela zemunske vladaju}e koalicije, kulminirao je oduzi-manjem mandata ~etvorici odbornika SO Zemun nadvanaestoj sednici op{tinskog parlamenta, odrànoj uponedeljak, 29. aprila. Iako je ovakav epilog sukoba unutarDOS Zemuna bio o~ekivan, malo ko je mogao da pretpostavida }e se to dogoditi na sednici, koja je na dnevnom redu imalasamo usvajanje op{tinskog budèta za 2002. godinu, i to svegajedan dan pred prvomajsko - uskr{nje praznovanje.

Ispostavilo se, kasnije, da je samo jedan uski krug ljudiokupljenih oko ~elnika najbrojnije politi~ke grupacije u SOZemun, znao kako }e se odvijati tok ove sednice. Na samomnjenom po~etku, predsednik SO Zemun dr Vladan Jani}ijevi}pro~itao je odbornicima konstataciju o prestanku mandataodbornicima Draganu Stojkovi}u i Nikoli Dokmanovi}u izSaveza nezavisnih gra|ana za Zemun, te Ivanu Aksentijevi}u,potpredsedniku SO Zemun i Bo{ku Nestorovi}u, ~lanovimaSocijaldemokratije. Obrazloènje koje je tom prilikom dato,glasilo je da je ovim odbornicima "prestalo ~lanstvo u partija-ma koje su ih predloìle za odbornike".

Mada o ovome nije otvorena rasprava, za govornicu jeiza{ao Dragan Veli~kovi}, predsednik Komisije za administra-tivna i mandatna pitanja SO Zemun, koji je istakao da "ovaj~in predstavlja kr{enje zakona". Prema njegovim re~ima,~lanovi Komisije nisu ni razmatrali predlog o prestanku man-data ovoj ~etvorici odbornika, {to upu}uje na zaklju~ak da jeSkup{tina op{tine Zemun prekr{ila zakonom predvi|enu pro-ceduru.

- Ovo se zove politi~ki lin~, koji predvode potpredsednikSO Aleksandar Ra`natovi} i predsednik zemunskog odboraDemokratske stranke Neboj{a Simonovi}, izjavio je IvanAksentijevi}, posle ~ega su sednicu napustili i odborniciDemokratske stranke Srbije, zajedno sa jo{ nekoliko odborni-ka iz ostalih stranaka.

249


Dok je u skup{tinskoj sali utvr|ivan kvorum, ~etvoricaodbornika kojima su oduzeti mandati odràli su u holuOp{tine improvizovanu konferenciju za novinare, iznose}isvoje vi|enje novonastale situacije. Oni su, tom prilikom,istakli da "ne priznaju nezakonito oduzimanje mandata" i da}e se "svim pravnim sredstvima boriti za mandate koje su impoverili gra|ani Zemuna". Revoltirana ovakvim razvojemdoga|aja, odbornik Mirjana Barali} iz Pokreta za demo-kratsku Srbiju najavila je da }e zajedno sa svojim strana~kimkolegom Ivanom Barali}em, vratiti odborni~ke mandate.

U isto vreme, grupa od 35 odbornika, koju je sekretarOp{tine Goran Radovanovi} okvalifikovao kao kvorum, iakoza to bilo neophodno prisustvo jo{ najmanje jednog odborni-ka, za samo nekoliko minuta i gotovo bez rasprave, usvojila jebudèt op{tine Zemun za teku}u godinu. Prema najavipredsednika SO Zemun dr Vladana Jani}ijevi}a, naredna sed-nica Skup{tine trebalo bi da bude odràna najkasnije do 20.maja.

NIKOLA KOJI}

EMBARGO I NA FOTOGRAFIJEîtaoci "Hronike" bi}e u ovom broju uskra}eni za nekolikofotografija. Do sada uobi~ajena praksa da nam op{tinski fotografKrsta Golubovi} ustupi fotografije za objavljivanje prekinuta jezabranom sekretara op{tine Gorana Radovanovi}a.U ovom broju zbog toga su izostale fotografije (i vesti) ouskr{njem prijemu sve{tenstva SPC kod predsednika op{tine, oprijemu za pobednike zemunskog Auto relija, polaganju venacapovodom Dana pobede 9. maja, kao i fotografije sa 12. sedniceSkup{tine op{tine.

REDAKCIJA

250


Odbornici SO Zemun o pozadini ove odlukeTO JE POLITI^KI LIN^ I OSVETA

êtvorica odbornika u Skup{tini op{tine Zemun, kojima suoduzeti mandati na poslednjoj sednici op{tinskog parlamenta,odràli su u utorak 7. maja zajedni~ku konferenciju za novi-nare u sali hotela "Central" u Zemunu. Ivan Aksentijevi} iBo{ko Nestorovi} iz Socijaldemokratije, kao i DraganStojkovi} i Nikola Dokmanovi} iz Saveza nezavisnih gra|anaza Zemun, istakli su, tom prilikom, da ne priznaju odluku oprestanku svojih mandata, zbog toga {to je u pitanju "~inkojim su prekr{eni zakon i Poslovnik o radu SO Zemun".

Novinarima je podeljen obiman materijal, kojim su ova~etvorica odbornika potkrepila svoje tvrdnje da "iza svegastoji Demokratska stranka" i da je u pitanju "~isto politi~kilin~".

Potpredsednik Ivan Aksentijevi} podsetio je prisutne na~injenicu da su njih ~etvorica zajedno osvojili gotovo desetodsto svih glasova koje je DOS dobio u Zemunu. Aksentijevi}je istakao da su de{avanja u Socijaldemokratiji u poslednjihgodinu dana pravi pokazatelj nepo{tovanja zakona, {to je uZemunu kulminiralo oduzimanjem mandata njemu iNestorovi}u.

Odbornik i izdava~ i urednik "Hronike za Zemun" DraganStojkovi} ocenio je da razlog za poku{aj oduzimanja manda-ta ~lanovima Saveza nezavisnih gra|ana za Zemun leì u"objektivnom i kriti~kom pisanju" jedinog glasila u Zemunu.

- "Hronika" je, izme|u ostalog, pisala i o slu~aju"Zemunikum", {to je po meni jo{ jedan od povoda za neza-konit poku{aj oduzimanja mandata. Takva mogu}nost najav-ljena je po~etkom aprila i u Biltenu Demokratske stranke uZemunu, u vidu "razra~unavanja sa Draganom Stojkovi}em",{to su bile re~i potpredsednika op{tine AleksandraRa`natovi}a, tako|e ~lana Demokratske stranke.

Dragan Stojkovi} je, u svom obra}anju novinarima,postavio i pitanje "{ta je slede}e za oduzimanje, ako nastavimovako da pi{em".

O zloupotrebi slu`benog poloàja i malverzacijama pri-likom zapo{ljavanja novih radnika u Javno preduze}u"Poslovni prostor Zemun" govorio je odbornik i ~lan Upravnog

251


odbora tog javnog preduze}a Bo{ko Nestorovi}. Navode}ikonkretna imena zaposlenih koji su primljeni bez ispunjava-nja predvi|enih uslova i mimo saglasnosti Upravnog odbora,Nestorovi} je za sve malverzacije optuìo direktora JP"Poslovni prostor Zemun" Neboj{u Simonovi}a.

Odbornik iz Saveza nezavisnih gra|ana za Zemun NikolaDokmanovi} sloìo se sa nedavno izre~enom opaskom da jeon u celoj pri~i samo "kolateralna {teta".

- Kao diplomirani saobra}ajni inènjer profesionalno sampoku{ao da se bavim saobra}ajem u op{tini Zemun. Od straneIzvr{nog odbora SO Zemun postavljen sam za predsednikaSaveta za saobra}aj, {to mi je pruìlo mogu}nost da dam svojdoprinos {to boljoj i kvalitetnijoj organizaciji saobra}aja uop{tini Zemun. Sve vreme sam poku{avao da gra|anski i~asno obavljam sve volonterske funkcije u Op{tini, istakao jeDokmanovi}, i dodao da su Stojkovi} i on sami finansiralipropagandni materijal za lokalne izbore.

NIKOLA KOJI}

PISMA NATA[I MI]I]Kao slede}i korak koji }e ova ~etvorica odbornika preduzeti uborbi za mandate koje su im poverili gra|ani Zemuna, najavljenoje obra}anje doma}im i stranim organizacijama koje se bavegra|anskim i izbornim pravima. Istovremeno, ovi odbornicipredali su pisma predsednici Narodne skup{tine Republike SrbijeNata{i Mi}i}, u kojima je upozoravaju na kr{enje Zakona prilikomoduzimanja njihovih mandata.

252


Obrazloènje predsednika SO ZemunONI SU ISTUPILI IZ DOS

Povodom "prestanka mandata petorici odbornika SOZemun" (jedan odbornik je ranije opozvan od strane Srpskeradikalne stranke), prvi ~ovek zemunske op{tine uputio je uutorak 7. maja saop{tenje svim sredstvima javnog informisa-nja, u kome se poja{njavaju razlozi koji su doveli do ovakvogepiloga.

"Shodno ~lanu 152, stav 9. Zakona o lokalnoj samoupravi,svojstvo odbornika prestaje opozivom od strane politi~keorganizacije koja ih je kandidovala (predloìla). Zakon nepoznaje instituciju pozajmice mandata", stoji u saop{tenju.

"Srpska radikalna stranka opozvala je na osnovu ovog~lana jednog odbornika, PDS dvojicu koji su ionako svojimobjavama u javnim glasilima kao Savez nezavisnih gra|anaistupili iz DOS-a, a Socijaldemokratija je opozvala svoja dvaodbornika i ukoliko bi se ispostavilo da u Socijaldemokratijijo{ nije pravosna`no re{eno pitanje pravonasle|a te strankeod strane obe struje, nezadovoljna strana uvek moè sudskimputem zahtevati utvr|enje statusa. Zahtev za smenu tihodbornika postoji ve} nekoliko meseci", zaklju~uje se usaop{tenju koje je potpisao predsednik Skup{tine op{tineZemun dr Vladan Jani}ijevi}.

^lan 50 Poslovnika o radu Skup{tine op{tine(strana 17):

MORA BITI IZVE[TAJAKomisija za administrativna i mandatska pitanja…"razma-tra razloge prestanka mandata pojedinih odbornika o ~emupodnosi izve{taj Skup{tini sa predlogom za raspisivanjedopunskih izbora."

253



PISMO Saveza nezavisnih gra|ana za Zemun predsedniku SO Zemun dr Vladanu Jani}ijevi}uPODNESITE OSTAVKU, DA SAÛVATEOBRAZ

Predsednik Saveza nezavisnih gra|ana za Zemun LJubomirRankov i odbornici SNGZ Nikola Dokmanovi} i Dragan Stojko-vi}, kojima su nedavno oduzeti mandati, uputili su 14. maja ovegodine pismo predsedniku Skup{tine op{tine Zemun dr Vlada-nu Jani}ijevi}u, koje zbog zna~aja ove teme - prenosimo u celi-ni:

Gospodine Predsedni~e,Povodom nezakonitih radnji progla{enja prestanka mandata

odbornicima u Skup{tini op{tine Zemun Draganu Stojkovi}u iNikoli Dokmanovi}u, koje su u~injene na 12. sednici SO Zemun,odrànoj 29. aprila 2002. godine, èlimo da Vas jo{ jednom pod-setimo na slede}e ~injenice:

1. Odbornici Dragan Stojkovi} i Nikola Dokmanovi} su ~lano-vi politi~ke organizacije Savez nezavisnih gra|ana za Zemunkoja ih je predloìla za kandidate na neposrednim izborima zaSkup{tinu op{tine, kad su oni, osvojiv{i potrebnu ve}inu glaso-va i izabrani.

Dakle, njima nije prestalo ~lanstvo u politi~koj organizaciji ko-ja ih je predloìla, pa stoga nema osnova za prestanak njihovogmandata.

2. Savez nezavisnih gra|ana za Zemun je dobio dva mandataiz kvote Pokreta za demokratsku Srbiju na njihov predlog i op-{tom saglasno{}u svih ~lanica zemunskog DOS, o ~emu postojeoriginalni zapisnici iz jula - avgusta 2000. godine.

3. Ne postoji politi~ka odluka niti konsenzus da se Savezu ne-zavisnih gra|ana oduzmu mandati – o tome nije bilo rasprave nakoordinaciji zemunskog DOS. Dakle, ne postoji ni obrazloènjeza ovaj ~in.

4. Pismo sa zahtevom za oduzimanje mandata upu}eno iz kan-celarije PDS nije pro{lo kroz proceduru rasprave na op{tinskomodboru i ostalim organima ove stranke.

254


5. Pismo sa zahtevom nije razmatrano na Skup{tinskom telu -Komisiji za administrativno-mandatska pitanja {to je obavezadefinisana u ~l. 50 Poslovnika o radu Skup{tine.

Ceo politi~ki skandal je rezultat delovanja samo jedne nefor-malne grupe iz struktura vlasti, koja je uzurpirala demokratskaprava, koja zloupotrebljava vlast, koja metodama prethodnih re-ìma sprovodi obra~un sa neistomi{ljenicima.

Ne ulaze}i u motive i okolnosti u kojima ste pristali da ba{ Viprekr{ite skup{tinski Poslovnik, iako ste Vi najodgovorniji zanjegovu doslednu primenu, smatraju}i da imate jo{ samo jednupriliku da spasite ugled Skup{tine i svoj li~no, javno Vas poziva-mo:

Sazovite u roku od sedam dana Vanrednu sednicu Skup{tineop{tine sa jednom ta~kom dnevnog reda: Izve{taj Administrativ-no-mandatne komisije. Pri tome, traìte stru~no mi{ljenje neza-visnih pravnika iz ove oblasti.

Druga mogu}nost, koja bi tako|e u~inila da se bar Vi li~no spa-site sramote koja }e ostati zabeleèna u istoriji na{eg grada, jesteda podnesete ostavku na funkciju koju obavljate.

Budu}i da ste upravo od Saveza nezavisnih gra|ana i njegovihodbornika uìvali punu podr{ku za svo proteklo vreme od stu-panja na du`nost, budu}i da smo Vam omogu}ili da brojnim pri-likama uspostavite bliske odnose sa gra|anima Zemuna, Va{epona{anje na 12. sednici SO Zemun primljeno je sa nevericom irazo~aranjem.

Ostaju}i dosledni razlozima i idejama koje su nas rukovodileda se angaùjemo u politi~kom ìvotu na{eg grada u najteìmtrenucima njegove novije istorije, upu}ujemo Vam pozdrave ko-ji su, na àlost, ovoga puta samo kurtoazni, dakle kao i uvek dosada – iskreni.

255



POVODOM sudske odluke o sudbini Socijaldemokratije POLITI^KA VOLJA PROTIV ODLUKEVRHOVNOG SUDAPravni osnov za oduzimanje mandata odbornicima

Socijaldemokratije Ivanu Aksentijevi}u i Bo{ku Nestorovi}u,akteri skandala u Skup{tini op{tine Zemun na{li su u privre-menim re{enjima Ministarstva pravosu|a, koja su u nekolikonavrata bila poni{tavana odlukama Vrhovnog suda Srbije. Iakosu vi{e puta bili upozoravani da treba sa~ekati pravnookon~anje spora izme|u dva krila Socijaldemokratije, VukaObradovi}a i Slobodana Orli}a, njima se ùrilo da na taj na~inelimini{u politi~ke neistomi{ljenike unutar DOS.

Posle najnovije i kona~ne odluke Vrhovnog suda Srbije olegitimitetu i kontinuitetu Socijaldemokratije koju vodi VukObradovi}, a posle ujedinjenja Orli}evog krila Socijaldemo-kratije sa Socijaldemokratskom unijom i stvaranja Socijal-demokratske partije, cela situacija postaje sasvim ~ista i jasna.Naravno, oni koji su je zakomplikovali, napravili aferu i destabi-lizovali politi~ku situaciju u op{tini Zemun, ne}e se lako pomir-iti sa ovim ~injenicama. Jedan op{tinski funkcioner je komen-tarisao da “nije sve gotovo, poslednju re~ }e dati predsedni{tvoDOS”. Ovakvo shvatanje prava i dràve bilo je poznato ipostrevolucionarnom periodu Titove Jugoslavije, ali je ve} uvremenima samoupravnog socijalizma izbegavano kao {tetno,pa su pronalaène druga~ije forme da se nepoèljni odstrane. Usvakom slu~aju, nikome od odgovornih politi~ara nije padalo napamet da odluke Suda obara odlukama Centralnog komiteta.

Povodom kona~ne, pravosna`ne i izvr{ne odluke Vrhovnogsuda Srbije, saop{tenjem se oglasio i zemunski odborSocijaldemokratije. U saop{tenju se isti~e da je “krnjePredsedni{tvo DOS-a dalo sebi za pravo da se stavlja iznadvrhovne sudske instance, izbornih zakona i koalicionog spo-razuma, i da je odlu~ilo da tzv. SDP (nastao navodnim ujedi-njenjem SDU i grupe gra|ana okupljene oko Slobodana Orli}a)zadrì poslani~ke mandate”.

Zemunski odbor SD upozorio je sve aktere koji su u~estvovaliu kr{enju zakona i nepo{tovanju sudskih odluka da “ne gube izvida da }e, ako ne sada, onda u najskorijoj budu}nosti i izme-

256


njenom odnosu politi~kih snaga, odgovarati za po~injene neza-konitosti”.

U saop{tenju se jo{ isti~e da su odbornici SD u SO Zemun koji-ma nisu oduzeti mandati, Branko Radulovi} iz Batajnice iDragi{a Boì} iz Zemun polja, ostali lojalni partiji koja ih je ikandidovala na izborima.

Epilog cele afere sa oduzimanjem mandata odbornicima So-cijaldemokratije u Skup{tini op{tine Zemun moè uslediti veo-ma brzo, jer je ova stranka odlu~ila da traì poni{taj svih skup-{tinskih, kao i odluka ostalih radnih tela i Upravnog odbora JP“Poslovni prostor – Zemun”, u kojima nisu u~estvovali legalnipredstavnici Socijaldemokratije. Uz to, Ivan Aksentijevi} i Bo{koNestorovi}, kojima su na ovaj na~in oduzeti mandati, podne}etokom slede}e nedelje tu`bu protiv Skup{tine op{tine Zemun injenog predsednika dr Vladana Jani}ijevi}a. Uostalom, i sampredsednik SO Zemun u jednom od saop{tenja povodom oduzi-manja odborni~kih mandata, istakao je da “ukoliko bi se ispo-stavilo da u Socijaldemokratiji jo{ nije pravosna`no re{eno pita-nje pravonasle|a te stranke od strane obe struje, nezadovoljnastrana uvek moè sudskim putem zahtevati utvr|enje statusa”.Na potezu je, dakle, ponovo sud, a pred “ponavlja~ima” je novaprilika da nau~e istorijsku lekciju o podeli vlasti na zakonodav-nu, izvr{nu i sudsku.

D. S. - N. K.

PO SISTEMU KONJA ZA SENATORA”Socijaldemokratija Zemuna isti~e da je Socijaldemokratska parti-ja tek nedavno registrovana, pa tako nije ni u~estvovala na izbori-ma, a nije ni potpisnik koalicionog sporazuma. “Po nama – to li~ina odluku rimskog imperatora, koji je svog konja odredio za sen-atora”, stoji dalje u saop{tenju SD.

257



Povodom oduzimanja mandata odbornicimaSocijaldemokratije i SNG ZZSOCIJALDEMOKRATIJA TU@I SO ZEMUN

Potpredsednik SO Zemun Ivan Aksentijevi} i odbornikBo{ko Nestorovi}, kojima su na 12. sednici SO Zemunnezakonito oduzeti mandati, u zakonom predvi|enom roku,podneli su tu`bu nadle`nom Sudu u Beogradu protivSkup{tine op{tine Zemun.Odbornici Socijaldemokratije utu`bi su naveli da je zahtev za oduzimanje odborni~kihmandata podnelo neovla{}eno lice (Slobodan Orli}, koji jejo{ 8. maja 2001. godine isklju~en iz SD), {to je konstatovanokona~nom i izvr{nom presudom Vrhovnog suda Srbije, kaoi da je dono{enjem osporenih re{enja o prestanku mandataprekr{en Zakon o lokalnoj samoupravi i PoslovnikSkup{tine op{tine Zemun. Uz tu`bu je priloèno i vi{e od 60kucanih strana dokaznog materijala, na osnovu kojeg setraì od Suda da poni{ti osporena re{enja kao nezakonita ida donese presudu koja u svemu zamenjuje akta tuèneop{tine Zemun. Aksentijevi} i Nestorovi} navode da ovomtu`bom èle ne samo da povrate svoje odborni~ke mandate,ve} i da dokaù da je pravda u Srbiji dosti`na i da se za njuvredi boriti, jer je to i “borba za Srbiju kakva je obe}anagra|anima, za Srbiju u kojoj }e vladati pravo i pravda”,saop{tio je Op{tinski odbor Socijaldemokratije Zemun

PDS NIJE NADLE@AN Po{to Predsednik Skup{tine op{tine Zemun dr Vladan Jani}ijevi} nijeuvaìo zahtev Saveza nezavisnih gra|ana za Zemun da povu~ere{enja o oduzimanju mandata odbornicima Draganu Stojkovi}u iNikoli Dokmanovi}u, Okru`nom sudu u Beogradu je 19. juna preda-ta tu`ba sa svom potrebnom dokumentacijom i zahtevom da se sud-skim putem poni{ti nezakonit postupak oduzimanja odborni~kihmandata.Da podsetimo ~itaoce “Hronike” da je dr Vladan Jani}ijevi} prepo~etka 12. sednice SO Zemun, koja je odràna 29. aprila, pro~itao“konstataciju” o prestanku mandata odbornicima SNG ZZ, a naosnovu dopisa koji je dobio od sekretara Pokreta za demokratsku

258


Srbiju Aleksandra Marinkovi}a. Zahtev PDS nije, u skladu saPoslovnikom Skup{tine, razmatrala Komisija za administrativna imandatna pitanja, pa ni Skup{tina nije po ovom pitanju raspravljalaniti donosila odluke. Odbornici Dragan Stojkovi} i Nikola Dokmanovi} su bili i ostali~lanovi Saveza nezavisnih gra|ana za Zemun, koji ih je predlo`ioza kandidate na izbornoj listi DOS, iz kvote PDS, tako da ni poZakonu o lokalnoj samoupravi ne postoji osnov da PDS oduzimamandate odbornicima SNG ZZ koji su izabrani na neposrednimizborima.SNG ZZ }e uputiti obave{tenje i Predsedniku Skup{tine SrbijeNata{i Mi}i} sa zahtevom da do okon~anja sudskog postupka neraspisuje dopunske izbore na izbornim jedinicama 6 i 23 uZemunu, saop{tio je predsednik SNG ZZ Ljubomir Rankov.

N.K.

259


Odbornici izabrani na neposrednim izborima kojima je oduzet mandat u momemntu kada su jo{ verovali u “funkcionisanje

pravne dr`ave”

260


EPILOG

Predlog za podizanje tu`be koji je podneoSNG zbog oduzimanja mandata odbor-nicima Op{tinski sud nije prihvatioproglsiv{i se nenadle`nim i ne smatraju}iza potrebnim ovaj zahtev nije prosledionadle`nom sudu. Ivan Aksentijevi} je uprivatnom tu`benom sporu dobio parnicuprotiv SO Zemun uz materijalnu nadok-nadu.Savez nezavisnih gra|ana je posle ovihdoga|aja zamrzao svoju aktivnost i nepojavljuje se u javnom `ivotu Zemuna.

politika - mostart.co.rs zemun/11-politika-oduzimanje mandata.pdf · (“hronika” br. 13/ 2....

Documents