posebno povrtarstvo i povrtarstvo 1 vezbe moravcevic2012_2013

U N I V E R Z I T E T U B E O G R A D UP O Lj O P R I V R E D N I F A K U L T E T

ZEMUN

POVRTARSTVO-vebe-

Materijal za internu upotrebu

Dr ore Moravevisoba 045

[email protected]

2012. 1

1. Paradajz, paprika, plavi paradajz, bamnja, fizalis2. Krastavac, lubenica, dinja3. Graak, boranija4. Crni luk, beli luk, praziluk5. Mrkva, perun, patrnjak, celer, cvekla, rotkva, rotkvica,

crni koren, beli koren6. Kupus, kelj, karfiol, brokoli, kelj pupar, keleraba, ratan7. Salata, endivija, cikorija8. Spana, blitva, rukola9. Viegodinje povre

Sadraj materijala:

2

Nauno ime vuja breskva (lyco - vuk, persicum breskva)

PARADAJZ - Lycopersicon esculentum Mill.(Solanum lycopersicum), fam.Solanaceae

Centar porekla: Juna Amerika (Peru, Ekvador, Bolivija...)

LekovitostEnergetska vrednost paradajza na 100 g je 114 kJ ili 25 kcal, vode ima 94%, ugljenih hidrata 4%, malo masti i belanevina. Od mineralnih materija kalijuma 316 mg, natrijuma 125 mg, kalcijuma 43 mg, magnezijuma 51 mg , kao i gvoa. Sadri karotenoidni pigment likopen, glikoalkaloid tomatin (antibiotik, bakteriostatik, fungicid, insekticid itd.), demsin, ksantofil, amide itd. Od vitamina, karotina (provitamina A) ima 3,3 mg, B kompleksa 1,2 2 mg, C 5-20 mg, vitamina P P E K i B 9; Od oligoelemenata ima bakra, cinka, joda, pepela, itd. , a od kiselina jabunu, gama - amino buternu i limunsku 0,4 %. U zelenim plodovima, lidu i stablu ima solanina (otrov).

Actecko ime tomathe nabubreli plodovi

3Dr ore Moravevi, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - vebe

http://faostat.fao.org/site/567/default.aspx#ancor 5

PARADAJZ - Lycopersicon esculentum Mill.(Solanum lycopersicum), fam.Solanaceae

kod mlade biljke je vretenast, a kasnije razgranava, dobre je usisne modi, prodire do 1,6m dubine, glavna masa korena se nalazi u zemljinom sloju od 50cm.

SVAKI ZELENI DEO BILJKE U POVOLJNIM USLOVIMA MOE DA FORMIRA ADVENTIVNI KOREN.

KOREN

Razvoj korena pri raznim sistemima gajenja

BrazdeSupstrat

Kap po kap

9

S T A B L O

Zeljasto i sono, Razgranato (pri slobodnom rastu), Pri osnovi je uglasto i odrvenjava, a pri vrhu je oblo Bone grane (zaperci) izrastaju iz pazuha listova.

Najjae se razvijaju zaperci formirani odmah ispod cvasti, a najslabije oni iznad cvasti. Na zapercima se razvijaju svi organi kao na glavnom stablu. Zaperci se u proizvodnji uklanjaju zalamenjem (PINCIRANJE) ili se neki ostavljaju za reprodukciju.

Prekriveno je gustim dlaicama (maljama), kao i svi zeljasti delovi biljke. Postoje dve vrste malja: kratkekoje sadre solanin i duge (mrtve) bez solanina.

Zelene je boje sa jaim ili slabijim nijansama ljubiaste (mlade biljke),

Visine je od 40cm (patuljaste forme), pa do 20m (staklenika proizvodnja).

Stablo je kolencima podeljeno na internodije. One mogu biti duine od 3cm (bunaste forme, pa do 15cm (visoke sorte). Biljke u zatidenom prostoru imaju due internodije od onih sa otvorenog polja.

Prema visini stabla sve sorte paradajza se dele na: VISOKE (indeterminantne), NISKE (determinantne) i POLUVISOKE (poludeterminantne)


VISOKE SORTE (indeterminantne)

Visine preko 1m Tanke, izduene internodije, Neophodan im oslonac, Gaje se na 1 ili 2 stabla, Beru se runo, Koriste se za sveu potronju,


NISKE SORTE (determinantne)Visina stabla do 60cm, Internodije kratke i debele, Gaje se bez oslonca, Moguda je mainska berba, Koriste se za industrijsku preradu.

POLUVISOKE SORTEVisine od 50 do 100cm, Na stablu se formira oko 6 cvasti, Pogodne za gajenje u plastenicima i za ranu proizvodnju,


L I S T kotiledoni su lancetasti i maljavi, prvi pravi list je trodelan, a ostali su sloeni, neparno perasti (dva do tri para liski, plus vrna liska), liske su duboko urezane ili nazubljene, svi nadzemni delovi biljke su prekriveni lezdanim dlaicama, po veliini moe biti krupan, srednji ili sitan (sorta i ekoloki uslovi) oblik liske je jajolik do izdueno jajolik, a vrni listid moe biti i bubreast, ivica liske je razliito nazubljena, lisna ploa moe biti glatka, slabo ili jako naborana, slabo ili jako maljava, boje je od uto zelene do tamno zelene, u odnosu na stablo je uzdignut, horizontalan, rairen ili otklonjen.

Pravi list (paradajz tip)(dominantna osobina)

Razlikujumo vrni listid, osnovne listide, meulistide. Osnovni listidi su urezani.

Krompirast list(recesivna osobina)

Obino nema meulistide. Liske su manje useene nego kod normalnog tipa. Sorte paradajza sa ovakvim listovima su osetljivije na bolest plamenjau.


CVETOVI

uti, skupljeni u grozdaste cvasti, izbijaju izmeu dva nodusa (direktno iz stabla), hermafroditni, samooplodni, 5-8 kruninih listida koji su maljavi sa spoljanje strane, 5-8 ainih listida koji su zeleni i maljavi, 5-8 pranika, meusobno sraslih, koji okruuju tuak u vidu kape, tuak je zelenkasto ut zadebljao i na vrhu loptast.

Pranici

Tuak


GRAA CVETA I OPRAIVANJE


VETAKO OPRAIVANJE (U OPLEMENJIVANJU)


Grozdasta cvast

Prosta (nerazgranata)

Ravasta

Sloena (razgranata)

OBLIK CVASTI

18

PLOD

Sona bobica: Omota ploda Semene komore (2-20), Pregradni zidovi, Seme, Placenta.

19

Oblik ploda

i- indeks plodah- visina ploda (mm)d- prenik ploda

Oblik ploda Indeks oblika

Pljosnat < 0,65

Okruglo-pljosnat 0,66-0,85

Okrugao 0,86-1,00

Ovalan 1,01-1,25

Izduen > 1,26

i = h/d

< 0,65 0,66-0,85 0,86-1,00 1,01-1,25 > 1,26


Tip cherry paradajza

Paradajz u tipu ljivara

Povrina ploda1. Glatka2. Rebrasta

Boja ploda zelena crvena narandasta uta bela

Klasiranje plodova

Sitan (do 60g)Srednji (60-120g)Krupan (preko 120g)


Crni paradajz

uti paradajz

Beli paradajz

Zeleni paradajz

Pink paradajz

Ljubiasti paradajz

BOJA PLODA


KLIJANJE I NICANJE

SEME

sitno, spljoteno, prekriveno sitnim dlaicama, bledo-uto, neravne povrine, 1 g 250-350 semena Klijavost 5-6 godina.

24

Tip rasta stabla Naziv hibrida i rezistentnostVreme

stasavanja

Prosena

teina

ploda (g)

Mesto

gajenja

Nis

ki

(det

erm

inan

tni)

Topkapi F1 (V, F0,1, St) R 180 PL/OP

Florida 47 F1 (V, F1,2,A, St) R 220 OP

Hector F1 (V, F2, St, N) SR 220 OP

Orco F1 (V, F1, ToMV) VR 180 OP

Rebus F1 SR 200 OP

NS niski, Alparak , Baka R, R, SK 120, 95, 180 OP

Mobil SR 130 OP

Polu

vis

ok

i

(polu

det

erm

inan

tni)

Balkan F1 (V, F1, Tm1, Tm2) VR 130 PL

Balka F1 (V, TmV) VR120 PL/OP

Kendah F1 (V, F0,1) VR160 PL/OP

Ivet F1 (V, F1,2, For, LM, St, ToMV) R 170 PL

Marko F1 (V, F1, N) R 200 PL/OP

Magnus F1 (V, F2,ToMV, N) R 200 PL

Queen F1 (V, F1,2, ToMV) R250 OP/PL

Agenda: VR-veoma rani, R-rani, SR-srednje rani, SK srednje kasna, OP-otvoreno polje, PL-plastenik25

Vis

ok

i

(in

det

erm

ina

ntn

i)

Belle F1 (V, F0,1, ToMV) SR 200 PL/OP

Buran F1 (V, F0,1, ToMV, N) SR 200 PL/OP

Astraion F1 (V, F0,1, For, Lt, ToMV, N) R 220 PL

Amati F1 (V, F1,2,ToMV, N) SR 180 PL

Big beef F1 (V, F1,2, ToMV, S, N) SR 220 PL/OP

Sprinter F1 (V, F1,2, ToMV, N) R 180 PL

Shannon F1 (V, F1,2, For,ToMV, N) SR 200 PL/OP

Lustro F1 (V, F2,St, ToMV, N) R 160 PL/OP

Nemo Netta F1 (V, F1,2, ToMV, N) SR 180 PL/OP

Nemo Tammi F1 (V, F1,2, ToMV, N) SR 180 PL/OP

Alambra F1 (V, F0,1,ToMV, N) R 170 PL

Jeremy F1 (V, F2,ToMV, N) R 180 PL/OP

Iker F1 (V, F2,Pi, ToMV, N) SR 220 PL/OP

Jenna F1 (V, F0,1, ToMV, LM, N) R 200 PL

Zlatni jubilej F1 (V, F), Marko F1, Nada F1 SR, R 200 OP/PL

NS-6 F1 (V, F) R 140 OP

Maraton F1 (V, F, A, S) SR 220 OP

Kazanova F1 (V, F) SR 250 OP


Rezistencija

Simbol Uzronik

ToMV Virus mozaika paradajza (Tomato Mosaic Virus strain 0-2)

TSWV Virus bronzavosti paradajza (Tomato Spotted Wilt Virus)

TYLCV Virus ute kovrdavosti vrha (Tomato Yellow Leaf Curl Virus)

V Zeleno uvenue (Verticillium dahliae, V. albo-atrum, race 1)

F1,2 Fuzariozno uvenue paradajza (Fusarium oxysporum f. sp. lycopersici race 1,2)

For Fuzariozno uvenue korena paradajza (Fusarium oxysporum f.sp. Radicis lycopersici)

A Crna pegavost (Alternaria)

S Siva pegavost lia (Stemphylium sp.)

Ff ili LM Plesnivost lista paradajza (Fulvia fulva)

Lt Pepelnica paradajza i paprike (Leveillula taurica)

Pi Plamenjaa paradajza (Phytophthora infestans)

N Nematode (Meloidogyne arenaria, M. incognita, M. Javanica)

Big beef F1 (V, F1,2, ToMV, S, N) 27

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - vebe

Ukrtanje paradajza

ta je to hibridno seme ?Hibridno seme dobija se posebnim nainom ukrtanja, komplikovanijim i duim u odnosu na proizvodnju sortnog semena. Kao rezultat ovakvog ukrtanja javlja se hibridna snaga, zahvaljujudi kojoj su ove biljke bujnijeg porasta, vede otpornosti i vedeg potencijala za prinos od biljaka proizvedenih iz sortnog semena. Hibridna snaga kod paradajza se ogleda u povedanju prinosa, ranostasnosti a naroito u ranijem zrenju plodova prve i druge etae. Jedna od osobenosti hibrida jeste da ove povoljne osobine zadravaju samo u prvoj generaciji, zato se hibridno seme mora svake godine iznova obnavljati, tj. kupovati. Hibridni paradajz pored imena nosi oznaku F1.


KLASIFIKACIJA PARADAJZA (Lycopersicon esculentum L.)

1. L.e. ssp. spontaneum divljivar. racemigerum-II- pimpinellifolium

2. L.e. ssp. subspontaneum poludivljivar. cerasiforme trenjoliki-II- pyriforme krukoliki-II- pruniforme ljivoliki-II- elongatum izdueni plodovi-II- succenturiatum krupan plod sa velikim brojem semenih komora

3. L.e. ssp. cultum gajenivar. vulgare gajeni-II- validum patuljasti-II- grandifolium krupnolisni (krompirast list)


KalemljenjeKalemljenjem paradajza na posebno selekcionisane podloge dobija se: snaan korenov sistem, otporniji na bolesti i tetoine, laka proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane, povedan prinos i ujednaen kvalitet plodova.Ovu skuplju proizvodnju opravdava kvalitet koji ima cenu.

PODLOGE ZA KALEMLJENJE PARADAJZAMaxifort, Beaufort , Vigomax (De Ruiter Seeds), Arnold (SG)Licopersicon esculentum var. cerasiformae (trenjoliki paradajz), Licopersicon esculentum var. pruniformae (ljivoliki paradajz) Licopersicon esculentum var. pyriformae (krukoliki paradajz)


14

3

2


Povedanjem broja grozdova po biljci povedava seukupan, ali smanjuje rani prinos i pogorava njegovkvalitet. Zavisno od cilja proizvodnje, formira se iodgovarajudi uzgojni oblik biljke. Zbog toga se u ranojproizvodnji paradajz gaji na jedno, ree na dva stabla.

Ukoliko se gaji na dva stabla ostavlja se prva bonagrana. Ostali boni izdanci (zaperci) se odstranjuju(pinciraju) u ranoj fazi, do maksimalne duine5cm.Pinciranje je najbolje obaviti otrim noem ilimakazama ukoliko su boni izdanci preko 10cm.

Ako se paradajz gaji na jedno stablo, onda se kod ranihsorti vrh glavnog stabla zakida iznad etvrte ili estecvetne grane, a kod kasnih sorti krupnih plodova iznadeste do osme cvasti. Iznad poslednje cvasti ostavlja semaksimalan broj listova.

Zakidanje zaperaka

Donji listovi se uklanjaju ispod cvetne granice u kojoj zapoinje zrenje

SPECIFINE MERE NEGE

Postavljenje oslonca i vezivanje Formiranje uzgojnog oblika Vetaka oplodnja.


Na otvorenom polju oplodnju paradajza pomau vetar i insekti. U plastenicima i staklenicima njihovodelovanje je smanjeno te se javlja problem nedovoljne oplodnje cvetova i smanjen prinos. Zbog togamoramo pomodi oplodnju i to na sledede naine po vanosti:

Vetakim konicama sa bumbarima (oko 3 standardne konice/1000m2) Elektrinim zujalicama Protresanjem nosede konstrukcije (ice) Ventilatorima .

Primena hormonskih preparata pri oplodnji paradajza nije dozvoljena.

Vetaka oplodnja

Konice sa bubmarima


PINCIRANJE

LIST

Nodus

liska

Nodus

Nodus

Boni izdanak

Boni izdanak


U proizvodnji paradajza u zatidenom prostoru (grejani objekti) prve cvetne grane (do pete) imajuskolonost ka savijanju i pucanju usled teine plodova na njoj. Da bi spreili tu pojavu koja znatnoredukuje rani prinos paradajza na formirane cvetne grane (posle oploenja) postavljaju se plastinidrai kao podrka toj cvetnoj grani. U kasnijoj fazi plodonoenja elastinost cvetne grane je bolja,cena ploda paradajza je nia pa se ova mere i ne sprovodi.

Loa ishrana biljaka tokom plodonoenja moe dovestido toga da ova pojava bude masovna tokom celeproizvodnje. Reenje nije u stavljanju ove podrkeved u iznalaenju optimalne, odgovarajude iizbalansirane ishrane useva.

PODRKA CVETNIM GRANAMA


STANDARDI ZA BOJU PLODA (USA)


PARADAJZPosle 2 nedelje uvanja


Faza i opis Trajanje (dana posle nicanja)

Nicanje (pojava kotiledona) 3-4

Prvi pravi list 3-5

Obrazovanje pupoljaka 20-35

Poetak cvetanja 50-75

Trajanje (dana posle cvetanja

Poetak obrazovanja plodova 5-10

Sazrevanje 40-50

I i II cvast se javljaju u razmaku od 10 do 15

dana, a kasnije na oko 7 dana.

RAST I RAZVIDE PARADAJZA


ETAPE ORGANOGENEZE

Etapa Faza rasta Znaaj

I Seme i klijanje

IINicanje 3 do 4 prava

listaOd uslova u ovoj etapi zavisi broj formiranih listova do 1. cvasti. Manji broj listova biljka ranostasnija.

III Faza 3-4 listaTraje 1-3 dana i u njoj poinje obrazovanje generativnih organa. Biljka izrazito osetljiva na nedostatak vlage.

IV Faza oko 4 listaU njoj se obrazuju gen. organi i diferencira se broj cvetova na cv. grani. Nastupa oko 25 dana posle nicanja.

V4-7 listova (oko 50 dana vegetacije)

Formiranje cveta (C, K, A,G). Traje oko 20 dana. Nastaje i formiranje druge cvasti . Biljci obezbediti hranu (P, K, Me)

VIBiljka stara oko 60

dana (pred rasaivanje)

Makro i mikro sporogeneza (formiranje polena i semenskih komora). Do ove etape najvie rastu listovi.

VIIVI i VII etapa traju oko

3-5 dana.Raste cvet, posebno krunini listidi.Bri rast stabla.

VIII 70-90 dana vegetacijeRaste cvetna osa i pupoljci postaju vidljivi. Krunini listidi i pranici dobijaju utu boju. Rani paradajz se u ovoj fazi najede rasauje.

IX 70-90 dana vegetacije Masovno cvetanje i opolodnja cvetova 1. cvasti.

X Oplodnja

XI Obrazovanje klice

XII Sazrevanje Ove tri etape (X, XI, XII) traju 40-50 dana.

Etape ogranogeneze zavise pre svega od uslova gajenja.

41

1. Capsicum annuum ssp. MACROCARPUM KRUPNORODNEGrupa varijeteta GROSSUMVar. DOLMA babureVar.ROTUNDA rotundeVar.CORDATUM srcolike

b)Grupa varijeteta LONGUM konusni, oblika kanije i roga

2. C.a. ssp. Microcarpum sitnoplodneGrupa varijeteta SHIPCA ipke

Var.ACCUMINATUM feferoneVar. CONOIDES obine ipkeVar. FUSIFORMIS plodovi vretenastog oblikaVar. ABBERVIATUM plodovi sa zaobljenim vrhom

Grupa varijeteta CERASIFORME trenjolike

3) C. a. ssp. FASCICULATUM - ukrasne

Rodu Capsicum pripada veliki broj vrsta (preko 25), a najznaajnije su:- Capsicum annuum (jednogodinja)- Capsicum frutescens (viegodinja) - Capsicum pendulum (viegodinja) - Capsicum pubescens (viegodinja) - Capsicum chinense (viegodinja) Od navedenih vrsta najrasprostranjenija je i ima najvedi privredni znaaj Capsicum annuum sa slededim podvrstama (Popov):

Sistematika i klasifikacija paprike

PAPRIKA - Capsicum annuum, fam Solanaceae


Capsicum frutescens

Capsicum pendulum

http://www.uniprot.org/taxonomy/4073

Najljuda sorta

Naga Jolokia, 1 milion SU, Banglade

43

Capsicum pubescens

Capsicum chinense http://www.uniprot.org/taxonomy/4073 44

Botaniko ime Capsicum dobila je od grkih rei kapso, kaptein (ljutina, gutati) i kapsakes (mahuna)

I centar porekla: Juna Amerika, Centralna Amerika.II centar porekla: Azija (zapadna Indija)

Grka re peperi i latinska piper, koje znae crni biber.

POREKLO


Visoka nutritivna i bioloka vrednost paprike ogleda se u znaajnom sadraju ugljenih hidrata, belanevina, biljnihvlakana, ulja, organskih kiselina, mineralnih materija, vitamina, pigmenata, kapsaicina i eterinih ulja.

ZNAAJ

Voda. U sirovoj industrijskoj paprici se kree 82-92%U osuenom proizvodu iznosi max. 11% (JUS E.H6.101, 1975).Ugljeni hidrati . Od ukupne koliine eera koje plod paprikesadri, oko 90-98% ini glukoza, a ostatak saharoza. Na poetku

formiranja ploda sadraj eera je oko 20% (raunato na suvu

materiju), da bi kasnije, u fazi zrelosti, dostigao maksimum od 40%.

Kod zainske paprike je naroito vaan sadraj eera jer znaajno

utie na zainske osobine. Uslovi uzgoja, kao i sortne karakteristike,

bitno utiu na sadraj eera. Celuloza je u paprici prisutna u

koliini 10-18% (raunato na suvu materiju).Proteini . Plod paprike je bogat u azotnim materijama(belanevine, aminokiseline, ..). Sadraj proteina u paprici u odnosuna suvu materiju je 16-17% u perikarpu i 18% u semenu.

Lipidi. Mlevena zainska paprika sadri proseno oko 10-14% ulja.Sadraj ulja u perikarpu je oko 6%, dok je u semenu 20-30%, odega je najvie nezasiene masne kiseline sa 18 C-atoma, tj. linolne(18:2).

Organske kiseline. Organske kiseline imaju velikog uticaja naformiranje ukusa paprike. Plodovi su relativno siromani organskimkiselinama, najvei je sadraj jabune i limunske kiseline.Mineralne materije. Perikarp ploda paprike sadri 5-6%mineralnih materija, raunato na suvu materiju. Od makroelemenata

zastupljeni su: kalijum, natrijum, kalcijum, fosfor, magnezijum,

gvoe, aluminijum, hlor, sumpor. Najzastupljeniji mikroelementi

su: bakar, cink, kobalt, mangan.46

Vitamin mg/100g

C 100 300

B1 0,07 0,15

B2 0,04 0,07

E 0,30 8,24

Pantotenska kiselina 0,12 0,14

Niacin 0,20 0,76

Amid nikotinske kiseline 1,40

Karoten 3,00 37,00

Sadraj vitamina C u paprici je 4-6 puta veda nego kod limuna.

Kapsaicin. Ljutina paprike potie od kapsaicina, koji se nalazi u ilicama ili bonim pregradama ploda, uspecijalnim elijama koje su ugraene izmeu tkiva ilica. Ove elije lako pucaju, rasipajui svoju sadrinu po celomplodu, to daje utisak da je ceo plod ljut. Ljutina kapsaicina se oseti i pri razblaenju 1:2.000.000.

Slabo je rastvoran u vodi. Dobro se rastvara u mastima, uljima i alkoholu. Ako se uzima u veoma malim koliinama

kapsaicin u organizmu poveava apetit, podstie peristaltiku creva, pomae varenje. Moe se primenjivati u leenju

reumatskih tegoba (utrljavanjem u kou ari i izaziva priliv krvi u potkono tkivo, stvarajui oseaj toplote). U veimkoliinama je tetan, naroito kod osoba sa oteenom sluzokoom probavnog trakta.

Kapsaicin, dihidrokapsaicin, nordihidrokapsaicin, homokapsaicin i homodihidrokapsaicin pripadaju grupi jedinjenja

kapsaicinoida. Ukupan sadraj kapsaicinoida u paprici kree se izmeu 0,1 i 1,0%, od toga kapsaicin i dihidrokapsaicinine 80-90% (www. chezwilliams.com).

Ljutina paprike izraava se u SU jedinicama (Wilbur Scoville Skovilove jedinice). Broj SU jedinica dodeljuje se naosnovu podatka koliko puta je treba razblaiti da se ne oseti ljutina. ili paprike sadre i do 1% kapsaicina i srodnih

jedinjenja (kapsaicinoida), to je oko 150.000 SU jedinica. ist kapsaicin ima ljutinu 16.000.000 SU jedinica.47

Karotenoidi paprikeNajznaajnije bojene materije. Kvalitet ploda paprike odreuje se na osnovu sadraja karotenoida.

Korienjem hromatografskog metoda se moe izvesti odvajanje pigmenata paprike i mogu se

identifikovati sledee komponente: kapsantin, kapsorubin, zeaksantin, lutein, kriptoksantin, -karoten i-karoten.

Zelena boja ploda paprike potie od hlorofila i karotenoida hloroplasta: ksantofili (lutein,

neoksantin, violaksantin) i -karoten.

Sazrevanjem plod dobija narandastu, a na kraju procesa intenzivnu crvenu boju. Ova promena se

deava uglavnom zbog sintetizovanih novih oksigenovanih karotenoida (sa keto grupama),

karakteristinih samo za papriku. Najvaniji meu njima su kapsantin i kapsorubin, koji ine 65-80%

ukupne boje crvene paprike.

Sadraj ukupnih karotenoida moe se poveati sa oko 30 mg/kg (u nezrelom plodu) na oko 1000mg/kg(u zrelom plodu). U ishrani su znaajni pre svega zbog svoje provitaminske aktivnosti i antioksidativnesposobnosti.


BiH, 3867 Bulgaria

(staklenici), 3751 Croatia, 3365

Greece, 3900

Hungary, 5200

Italy,

11721 Netherlands

(staklenici), 1200

Romania, 20162

Serbia, 18827

Turkey, 88000

Povrine pod paprikom u nekim zemljama Evrope [ha]


BiH; 10,3

Bulgaria

(staklenici); 15,9

Croatia; 10,6

Greece; 30,7

Hungary; 40,0

Italy; 27,8

Netherlands

(staklenici);

275,0

Romania; 11,8

Serbia; 8,0 Turkey; 20,4

Proseni prinosi paprike u nekim zemljama Evrope [t/ha]


050

100

150

200

250

300

7. n

edel

ja

9. n

edel

ja

11

. ne

de

lja

13

. ne

de

lja

15

. ne

de

lja

17

. ne

de

lja

19

. ned

elja

21

. ne

de

lja

23

. ne

de

lja

25

. ne

de

lja

27

. ne

de

lja

29

. ne

de

lja

31

. ne

de

lja

33

. ne

de

lja

35

. ne

de

lja

37

. ne

de

lja

39

. ne

de

lja

41

. ne

de

lja

43

. ne

de

lja

45

. ne

de

lja

47

. ne

de

lja

49

. ned

elja

51

. ne

de

lja

53

. ne

de

lja

Cena paprike (ilje) na zelenoj pijaci u Vranju (din)

2008. godina 2009. godina


Jako je razgranat i iliast. Slabe je usisne i regenerativne modi, najvedim delom u oraninom sloju. Biljke iz rasada formiraju plidi korenov sistem u sloju do 30cm, dok biljke iz direktne setve imaju koren koji prodire u dubinu do 1m i irinu 50-70cm.

U odnosu na nadzemnu masu slabo je razvijen.

KOREN

Ponik paprike


Zeljasto, razgranato, visine 30 do 100 cm, ispunjeno sri. Boja stabla je zelena, dok kolenca (nodusi) mogu biti obojeni antocijanom. Na poprenom preseku stablo je okruglo ili petougaono. Stablo kulturne paprike je glatko i bez malja. Razlikujemo nekoliko tipova grananja stabla:

aolika forma Buketna forma Prelazna forma

Visina zavisi od sorte i agroekolokih uslova gajenja.

* NISKO manje od 50cm, * SREDNJE 50 do 70cm, * VISOKO vie od 70cm

STABLO


Ovo je mera koja se primenjuje u visokim plastenicima i staklenicima zbog velike bujnosti hibrida. Na taj nain se dobije vedi broj krupnijih, ujednaenijih i kvalitetnijih plodova po biljci .Potpora moe biti u obliku palira od manile ili ice. Nema opteg obrasca za formiranje uzgojnog oblika paprike. 1) Primer rezanja ranih hibrida u tipu babure:Pustimo biljku da se posle rasaivanja ukoreni i razgranaKada grane dostignu veliinu od 20-25 cm izaberemo dve najjae, a ostale zakinemo na drugom kolencu s tim da na zakinutim izdancima ostavimo listove, ali uklonimo cvetove Na 2 stabla koja smo ostavili zakidamo bone izdanke iznad drugog kolenca Na glavnim stablima na svakom kolencu ostavimo jedan plod2) Primer rezanja ranih hibrida u tipu kapije i ljutih u tipu ipke: Na svim formiranim granama ostavljamo i beremo 2 ploda (prodaju se na komad) Nakon ubiranja po dva ploda najslabije grane se otklanjaju i ostavljaju se samo dve najae Dalje voenje je kao kod prethodnih hibrida (rana babura)

Opta pravila Ostavljati dovoljno vegetativne mase (lida) Pravovremeno uklanjati viak grana Orezivanje prilagoditi osobinama hibrida Kod babura se ostavlja manji broj plodova u poreenju sa ipkama i kapijama (HRF tip)

Formiranje i voenje biljke

Neki naini orezivanja paprike


Loe orezivanje redukuje prinos!Ako ostavimo mali broj plodova, ili ukoliko redukujemo lisnu masu izazvademo opadanje cvetova i plodova.


Posledice grada, 22. jul


22. septembar


Kotiledoni listidi su uski, lancetasti, glatki, bez malja i po obodu celiPravi listovi su prosti, celi ili luno nazubljeni po obodu, asimetrini, od iroko ovalnog do ovalno lancetastog oblika.Sitnoplodne sorte imaju mani list na duim drka,a, a krupnoplodne imaju ire liske i krade lisne drke. Krupnoda lista je u korelaciji sa krupnodom ploda.Povrina lista je glatka, mada moe kod pojedinih sorata biti izraena i maljavost.Boja listova je zelena (od svetle do tamne nijanse), ree ljubiasta. Boja lista je u korelaciji sa bojom ploda (svetliji list = svetliji plod).

LISTOVI

CVETOVI

Pojedinani ili 2 do 3 u grupi na kratkim drkama,(5-7) ainih listida, 5 do 7 kruninih, najede belih ili ljubiasto obojenih, 5 do 7 sumporasto ljubiastih pranika.Plodnik nadcvetan sa 3 do 5 komora.Samooplodna biljka (moguda stranooplodnja i do 50 %).

58

Plod je uplja bobica, koja nije tako sona kao kod paradajza, i ima 3 do 5 semenih komora. Na plodu razlikujemo:

Perikarp ( mesnati deo ploda ): egzokarp, mezokarp, endokarpCentralna placenta ( semenoa)Bona placenta ( pregrade ili ilice)

PLOD

Kod semenske proizvodnje potrebna izolacija od 500m. Pri ukrtanju paprike dominantna je:

* crvena boja nad belom,* crvena nad utom,* ljuta nad slatkom,* visedi plodovi nad uspravnim.

Cvetanje zapoinje 60-70 dana posle nicanja. Cvetanje traje maksimalno 12h.


Srcolike (igraste)Feferone (plodovi dugi 8-10cm, irine 0,8-1cm, debljina perikarpa 0,5cm).Trenjaste

OBLIK PLODA

Paradajz paprike ( rotunde). Oblikom podsedaju na plod paradajza. Odnos visine (H) prema preniku ploda (R), H:D = 1:2.

Babure (kockaste ili prizmatine). Imaju 1, 3 ili 4 vrha. Odnos H:D je 2:1 do 3:1

Kanije ili kapije.Plodovi su spljoteni, kupastog oblika, duine preko 10cm i irine preko 5cm sa debelim perikarpom. Zovu ih jo i ajvarue.

Polubabure (H:D= 3-4:1)

ipke. H:D= 4:1 do 7:1


Jako krupan - vie od 150gr Krupan od 40 do 150gr Srednje krupan od 10 do 40gr Sitan manje manje od 10gr

KRUPNODA PLODA

ZelenautaNaranzastaCrvenaCrna

BOJA PLODA

GlatkaRebrastaNaboranaIspucala

POVRINA PLODA

Vrlo tanak 0,5-1mmTanak 1-2mmSrednji 2-4mmJako debeo vedi od 6mm

DEBLJINA PERIKARPA

Seme


Pljosnata (ravna) Tanjirasta Peharasta

OBLIK AICE

Babure,rotunde

Kapije,trenjolike

ipke, roge, feferone, zainske


Pljosnato, bubreasto sa trnolikim izratajem na hilumu, uto,vrste i naborane semenjae.

Seme je u preniku 3-5mm i 0,5-1mm debljine. Najvedim delom je privrdeno za glavnu placentu, a manjim delom

za bone placente. U plodu moe biti 70-600 semena. Masa 1000 semena je 0d 5 do 7g.

SEME


Karakteristike sorte

BABURE Palanaka babura

Palanaka babura. Snana, kompaktna biljka, niskog rasta, sa viseim plodovima. U tehnolokoj zrelosti je mleno

ute boje, a u biolokoj crvene. Ranostasna je sorta. Pogodna je za gajenje na otvorenom polju, ali u zatienom

prostoru.

orokari. Snana, kompaktna biljka, niskog rasta, sa treim plodovima. U tehnolokoj zrelosti je mleno ute boje,

a u biolokoj crvene. Srednjestasna je sorta. Pogodna je za sve vidove potronje i prerade.

Anita. Srednje kasna sorta u tipu babure. Plod je mase 100-150g, debljine perikarpa do 8mm. U tehnolokoj zrelosti je

belo-ute boje, a u biolokoj crvene. Odlina je za sveu potronju i za preradu.

Atina. Kasna sorta. Plod je mase 120-180g, perikarpa debljine oko 7mm. Boja ploda u tehnolokoj zrelosti je uta, a u

biolokoj crvena. Ima lep izgled, dobar ukus i visok sadraj suve materije (8-9%)

Boni. Plodovi su ute boje, mesnati, slatki, duine 8-10cm, a u ramenom delu 7-8cm. U biolokoj zrelosti dobija

crvenu boju.Plodovi imaju masu od 140 do 180g.

Istra F1. Plodovi su krupni, ujednaeni, bledo-ute boje. Rani je hibrid koji se moe koristiti za proizvodnju u

zatienom prostoru i na otvorenom polju.

Bianca F1. Rani hibrid namenjen za zatien prostor i za otvoreno polje. Mleno-bela boja plodova u tehnolokoj

zrelosti prelazi u mleno utu, a potom sporo u crvenu boju (bioloka zrelost). Plodovi su mase 150-200g.

Bobita F1. Blok babura. Uspeno se gaji i na otvorenom polju i u plasteniku. Plod je sa debelim zidom. U biolokoj

zrelosti dobija narandastu boju

Vranjska, Taltos, Brill F1, Planika F1, Vedrana F1, Dallas F1, KT-1 F1, Mango F1, Dominy F1, Valentin F1,

Belladonna F1, Albatros F1, Blondy F1, Lafayette F1, Delta F1, Calibra F1, Claudio F1, Gemini F1, Apolo F1,

Nikita F1,....

POLUBABURE

Mavanka. Snana, razgranata bilja, umerene visine, treih plodova. U tipu je polubabure. U tehnolokoj zrelosti je

mleno ute boje, a u biolokoj crvene. Srednje je rana sorta.

Matica. Srednje rana sorta. Boja ploda u tehnolokoj zrelosti je ukasto-zelena, au fiziolokoj intenzivno crvena.

Kupastog je oblika, sa jednim vrhom. Masa ploda je 70-90g, debljine mesa 5-6mm.

Cecil F1. Visoka paprika vegetativnog tipa. Plodovi su duine 12-16cm, teine 120-130g, debelog mesa. U

tehnolokoj zrelosti su ute, a u punoj crvene boje.

Somborka, Buketna I, Moravica, Parainka, Gypsy F1, Albatros F1, Danubia F1, Ciklon F1, Century F1, DRV

9460 F1,...

64

DUGE I ROGE

Ekstaza. Rana sorta plodova duine 25-30cm. Plodovi su slatki i ukusni. Biljka je

visokog stabloa. Gaji se u plastenicima i na otvorenom polju.

Ringo F1. Rana je paprika u tipu roge.Plodovi su krupni, teki i vrlo kvalitetni.U

tehnolokoj zrelosti je uto zelenam, a u punoj crvena. Koristi se sve i na razne naine

preraen.

Pinokkio F1, Kameleon F1, Adina F1, Silvija,...

KANIJE (KAPIJE)

Palanaka kapija. Snana kompaktna biljka, visokog rasta. U tehnolokoj zrelosti

plod je svetlo zelene boje, a u biolokoj intenzivno crvene. Plod je debelog je mesa i

izraene krupnoe i duine. Koristi se u sveem stanju i za preradu. Rana je sorta.

Palanako udo. Veoma snana biljka, umereno visokog porasta, viseih plodova.

Plodovi su srcolikog oblika u tehnolokoj zrelosti tamnozelene, a u biolokoj tamno

crvene boje, debelog perikarpa i izraene krupnoe. Srednje rana sorta.

Slonovo uvo. Slatka paprika ajvarua sa krupnim i mesnatim plodovima koji na biljci

vise. Boja ploda iz zelene prelazi u tamno crvenu. Dostie masu od 150 do 250g.

Srednje rana sorta.

Amfora. Srednje rana sorta. Prosena masa ploda je 130g, a debljina mesa 4-6mm.

Boja ploda u tehnolokoj zrelosti je tamno-zelena, au fiziolokoj intenzivno crvena.

upska rana. Snana biljka, kompaktnog, visokog rasta, viseih plodova. U

tehnolokoj zrelosti je ute-ilibarne, a u biolokoj crvene. Rana je sorta. Pogodna je

za ranu poljsku proizvodnju i proizvodnju u zatienom prostoru

Kurtovska kapija, Una, Duga bela, Belcanto F1, Atris F1,...


IPKE

Sirena F1. Snana kompaktna biljka, visokog rasta, viseih plodova. U tipu je ipke. U

tehnolokoj zrelosti je svetlo zelene boje, a u biolokoj crvene, dugog ploda, debelog

perikarpa i ljutog ukusa. Veoma je rana sorta. Izuzetno pogodna za ranu proizvodnju u

zatienom prostoru.

Romana. Rana sorta, visokog rasta, viseih plodova.U tehnolokoj zrelosti plod je uto-

zelene boje, a u biolokoj intenzivno crvene, veoma dug, umereno ljutog ukusa.

Plamena. Rana sorta, blago ljutog ukusa. Plod je duine oko 15cm, irine 2,5cm. U

tehnolokoj zrelosti je bele do svetlozelene boje, au biolokoj crvene.

Pinir F1. Vrlo rani hibrid dugakih ljutih paprika.Plodovi su duine 25-30cm i

podjednake su ljutine celom tom duinom. Koristi se u negrejanim i grejanim objektima

zatienog prostora.

Homera F1. Duga ljuta papriica u arlston tipu. Plodovi su vrlo ujednaeni, pravi,

veliine 3,5x20cm, mleno-zelene do svetlo-ute boje. Odlikuje se visokom rodnou.

Kobra, Krunica, Fortesse F1, Jepeto F1,Thoros F1, Biskra F1,Yanka F1, Bichop F1,

Veronika F1, Rapires F1,...

PARADAJZ PAPRIKE (ROTUNDE)

Beli kalvil, Zeleni rotundl, Novosaanka, Olimpia, Alma,..

FEFERONE

Feferona crvena, Feferona uta, Rumenka, Karmen, Zlata, Balkan...

INDUSTRIJSKE PAPRIKE

Horgoka slatka-2 (HS-2), Horgoka slatka-3 (HSH-3), Odvajajua slatka-1,

Peani grom, Tisa, Gorogled 66

NAINI I ROKOVI PROIZVODNJE PAPRIKE

U Srbiji se paprika uglavnom proizvodi iz rasada, osim industrijske paprike (oko 5.000ha) koja se proizvodi najede direktnom setvom semena. Proizvodnja se obavlja:

Na otvorenom polju U zatidenom prostoru

ROKOVI PROIZVODNJE

Mesto

proizvodnje

Setva rasada Pikiranje Rasaivanje Poetak berbe

Otvoreno

polje

10.II 1. III Da 15.IV 10.V 15.VI

Otvoreno

polje

15.III 25.III Moe, ali retko

se izvodi

15.V 25.V 15.VII


Rasad se moe proizvoditi u svim oblicima zatidenog prostora. U objektima gde se vri grejanje vazduha i zemljita odgaja se rasad najboljeg kvaliteta. Za ranu zimsko prolednu proizvodnju paprike treba koristi rasad zatidenog korenovog sistema. Taj rasad se proizvodi u kontejnerima, saksijama i tresetnim kockama. Po pravilu je to pikiran rasad. Za proizvodnju na otvorenom polju koristi se upan rasad (golih ila), najede nepikiran.

PROIZVODNJA RASADA

UPAN RASAD paprike starosti 60 dana treba da ima najmanje est pravih listova tamno zelene boje, bez simptoma bolesti sa elastinim stablom visine oko 20cm.PIKIRAN RASAD u momentu sadnje treba da ima najmanje 8 pravih listova i formirane cvetne pupoljke.


Pravilno odnegovan rasad

Supstrati i zemljino-ubrevite smee za setvu semena i odgajanje rasada treba da su sterilisani i da ne sadre patogene i tetoine. Dezinfekciju manje koliine supstrata najbolje je obaviti pomodu bureta sa vodenom parom ili pak nekim dozvoljenim hemijskim sredstvom (ortocid ili cineb, 50g/m2 leje ili previkur N, 25g/10 l vode).

UTICAJ SUPSTRATA NA KVALITET RASADA


Maliranje se moe vriti i u plastenicima i na otvorenom polju. Osnovna prednost koridenja mala se ogleda u racionalnijem koridenju vode, kontroli korova, smanjenim tetama od bolesti, povedanju koliine CO2, boljem iskoridavanju svetlosti.... Kao mal koristi se organski materijal (slama, piljevina, kora...) ili plastine folije Kod proizvoaa sa manje iskustva pri gajenju na malu mogu nastati problemi, koji su obino posledica loeg navodnjavanja Pri nastiranju mal folijom ona treba u potpunosti da nalegne na zemljite (bez vazdunih depova)

Maliranje zemljita (nastiranje)

50cm

32-33cm


Folija 1-1,2m


Navodnjavanje sistemom kap-po-kap82


Nije bolest, ali izgleda kao da jeste:

Trule vrha paprike Stvara ogromne tete. Nastaje pucanjem delijskog zida usled neredovnog zalivanja uz nedostatak kalcijuma. Ovu estu pojavu moemo spreiti dodavanjem kalcijum nitrata od faze razvoja od 7-9 listova 0,6% svakih 7 dana. Takoe i upotrebom sistema kap po kap ili redovnijim zalivanjem u letnjim mesecima smanjujemo pojavu pucanja delija usled naglog povedanja koliine vode (tj.povedanja delijskog pritiska- turgora). Otedene plodove ne uklanjati, jer su manje anse da se to dogodi na novim.Oegotine od sunca javljaju se na otkrivenim delovima ploda. Najvede se tete javljaju na sortama krupnog ploda gde lisna masa ponekad ne moe da pokrije sve plodove.Otedenja prizemnog dela mladih biljaka od visokih temperatura, mogu se pomeati sa otedenjima od pogrizajudih sovica.Opadanje cvetova javlja se nakon rasaivanja prebujnog rasada usled niskih temperatura ili zemljine sue.Otedenja od pesticida javljaju se pri njihovoj nepravilnoj primeni.

Trule vrha

Oegotine od sunca


Otedenje od insekticida

Otedenje od herbicida (Reglone)

Viak azota


Berbu je najbolje obavljati svakih 4-6 dana. Kod nas se paprika najede bere i klasira runo. U ukupnim trokovima radne snage berba iznosi 50-60 %. Pri takvoj berbi treba obratiti panju da plod ne kidamo, nego da plod odseemo otrim noem sa stabljikom duine 3 cm (kod krupnoplodnih paprika). Feferone se mogu brati i jednokratno. Biljke se poupaju sa njive i donesu na jedno mesto gde se vri otkidanje plodova. Postoje i kombajni za berbu feferone i zainske paprike. Beremo po sunanom vremenu, nikako posle kie.

Paprika se moe brati u tehnolokoj i u fiziolokoj zrelosti (npr od zelene ka crvenoj boji). Prinos fizioloki zrelih plodovaje za 20-25% manji u odnosu na papriku obranu u tehnolokoj zrelosti. Ne treba ostavljati prezrele plodove na biljci, jer de to usporiti formiranje ostalih plodova.

Prinosi na otvorenom polju od 50 tona su mogudi. U zatidenom prostoru prinosi se kredu od 70 do 200t/ha. Prinosi su direktno zavisni od vremena proizvodnje, tehnologije gajenja i sortimenta.

Priprema plodova za trite se sastoji u pranju, klasiranju i pakovanju.

BERBA, PAKOVANJE I UVANJE


PLAVI PARADAJZ, PATLIDAN - Solanum melongena, fam Solanaceae

Eggplant (eng) biljka sa jajastim plodom Berengenas (spain) jabuka ljubavi

Italija; 8000 panija; 4000

Grka; 3000

Francuska;

1000

Holandija;

85

Turska;

31000

Evropska

Unija (bez

Turske);

16085

Srbija; 1500

Plod plavog patlidana sadri (% na sveu materiju):

suve materije 6,0-13,5 ukupnih edera 2,2-4,6 saharoze 0-1,2 hemiceluloze 0,3-0,8 pektina 0,5-0,7 celuloze 0,7-1,7 belanevina 0,3-1,5 masti 0,1-0,4 min. materija 0,4-0,7 askorb. kiselina 1,5-19,0 mg/100 g

Vodi poreklo iz Indije i Burme


KORENOV SISTEM

Dobro razvijen sa izraenim centralnim korenom, koji se pri pikiranju skraduje. Glavne ile dostiu dubinu do 90cm, a najveda masa korena se nalazi u sloju zemljita do 40cm. Na lakim zemljitima dublji je korenov sistem.

Starost biljke 7 nedelja 87Dr ore Moravevi, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - vebe

STABLO

Stablo je okruglo, razgranato, u osnovi drvenasto, a u gornjem delu zeljasto i sono.

NISKE SORTE, visina stabla 35-50 cm, SREDNJE VISOKE, 55-70 cm, VISOKE, 75-100 cm i IZRAZITO VISOKE, preko 100 cm.

Stablo se grana, i formira bun prenika 40-60 cm. Posle formiranih 5 do 12 listova poinje grananje (sortan odlika). Broj grana se krede od 3-11. Mlado stablo ima zelenu ili zeleno ljubiastu boju i guste malje. Sa starenjem u osnovi odrveni, dobije mrko zelenu boju, a broj malja se smanjuje.


LIST

Listovi su razliite forme od lancetaste do siriko ovalne. Liska je vie ili manje narezana na delove. Prekriveni su maljama. Nervatura lista je zelena ili ljubiasto obojena.

CVETCvetovi se javljaju na stablu izmeu grana. Cvetovi su pojedinani, retko u grupi 2-3. Dvopolni su i na kratkim drkama. Duina drke je sortna odlika, kao i koliina malja na njima. aica se sastoji od 5 do 7 listida sraslih u osnovi. Krunica je srasla u osnovi i razliito obojena, najede svetlo ljubiasto. Pranici (6-10) su u osnovi prekriveni krunicom, prstenasto rasporeeni oko tuka. Plodnik je dobro razvijen i trodelan. Samooplodnja dominatna (stranooplodnja i do 40%)


SISTEMATIKA (Filov)

Plavi patlidan ini pet podvrsta sa vedim brojem varijeteta:

1. ssp.agrestis divlji2. ssp.subspontaneum polukulturni

var.arabicum arapskivar.leucoum dekorativni

3. ssp.orientale istonoazijskivar.depressum ranozrelivar.pekinense pekinkivar.serpentinum zmijolik

4. spp.meriodionale junoazijskivar.palestinicum palestinskivar.esculentum indijskivar.americanum ameriki

5. ssp.occidintale zapadnoazijskivar.zhukowkii ukovskivar.falcatum srpastvar.izmir izmirskivar.bulgaricum bugarskivar.azerbaijanicum azerbejdanskivar.europaeum evropskivar.ramosisinum puzavi, polegljivi. 91Dr ore Moravevi, Poljoprivredni

fakultet BU, Povrtarstvo FM - vebe

PLOD

Plod je bobica. Slabo prinosne sorte daju po biljci 5 plodova, dok visoko prinosne preko 12. U zavisnosti od sorte i uslova gajenja plodovi mogu biti: Jako krupni preko 800g Krupni 400-800g Srednji 200-400g Sitni 100-200g Jako sitni ispod 100g.

Plodovi mogu biti sa sjajem ili bez. Broj komora je od 7 do 11.

Meso ploda je najede bele boje ili bele sa zelenkastom nijansom. Zbog vrstine pokoice plod je pogodan za transport.


Solanin M (C31 H51 N012)Solanim M je otrovna materija, jer razgaujekrvne sudove u crevima, nadraujeeludanu i crevnu sluzokou, izazivapovradanje i rastrojstvo. Stoga se plodplavog patlidana nikada ne koristi sve. Ovamaterija se gubi kuvanjem ili peenjemploda.

Najvedi sadraj solanina M je u botaniki zrelim plodovima.

- Okrugao- Plosnato okrugao- Kratko krukolik- Izdueno krukolik- Jajolik- Cilindrican- Zmijolik

OBLIK PLODA

- Kratak do 10cm- Srednje dug 10-25cm- Dugi 25-40cm- Jako dug iznad 40

DUINA PLODA

BOJA PLODOVA

- Crno ljubiasta- Ljubiasta- Zeleno bela- Svetlo zelena- Bela


- Broj semana u plodu je razliit (50-420)- Seme je sitno, pljosnato, bubreasto,- Prenik semena je oko 2,5mm, svetlo

smee boje, sjajne povrine (sa starodu gubi sjaj),

- Masa 1000 semena je 4-6g- Klijavost uva do 6 godina

SEME

SORTIMENT

Domadi srednje dugi, Dugaki ljubiasti,Kekemeti lila, Junior, Epic F1,Picola F1,Ova F1, Murena F1, Solara F1, Arrow F1, Madonna F1, Tango F1, Galine F1, Clasic F1... 94


PHYSALIS ssp. fizalis, paradajz za slatko

Rizom

Baljkast, horizontalan, razgranat, lankovit sa adventivnim korenidima

Stablo

Zeljasto, prosto ili razgranato, maljavo pri vrhu, na poprenom preseku uglasto

Listovi

Prosti (pojedinani), na dugim drkama, lancetasti ili jajoliki, 4-15cm x 2-8cm, blago useeni po obodu, maljavi.


Cvetovi

Pojedinani na dugim drkama, prenika 15-25mm. Krunica je bela ili zelenkasta sa 5 listida. aica sa 5 listida od zelene ka narandastoj boji, zvonasta prema mehuru, maljava.

Plod

Bobica koja je unutar mehura, bobica je prenika 1,5-2,5cm, pa i vie. Bogat je vitaminom C.Boja je uta, narandasta, crvena ili zelena.


Seme

Bubreasto, uto smee, sitno (kao kod plavog patlidana, samo sitnije)

Rod PHYSALIS Ph. Pubescens. Plod je 5-10g, okrugao i ut Ph. Peruviana. Plod je 6-12g, utonarandast, ovalan Ph. Aepuata. (Meksiki), 40-80g, okrugao, zelen ili ut.


Hibiscus esculentus - BAMNJA Fam. Malvaceae

Jednogodinja zeljasta biljka poreklom iz Severne Afrike

KORENOV SISTEMVretenast, sa glavnom korenovom ilom do 2m (najveda masa do 45cm)STABLOPoludrvenasto, visine od 90 do 250cm. Stablo i svi zeleni delovi su maljavi. Stablo ima tz. Cik-cak formuLISTOVIProsti, pojedinani, srcolikog oblika sa 3-5 renjeva. Takoe su maljavi. Vie biljke imaju i vede listove.


CVETOVIFormiraju se u pazuhu listova. Limun ute su boje sa tamnom mrljom pri dnu kruninih listida. Zvonastog su oblika i stoje uspravno.PLODVieugaona (sortna odlika) aura koja u tehnolokoj zrelosti moe da bude zelena ili crvena. Mlada aura se koristi u ishrani. Fizioloki zrela aura puca po avovima.SEMEOkruglo, maslinaste boje, prenika oko 3mm.


KRASTAVAC- Cucumis sativus, fam. CucurbitaceaeJednogodinja zeljasta dikotiledona biljka. Prema Vavilovu postoje dva centra porekla krastavca:1) Kineski centar (Centralna i zapadna Kina) i 2) Indijski centar

Nisko kalorina hrana, (100 g sveeg ploda ima samo 8-10 kcal odnosno 3 do 42 kJ).VODA (94-98%), 0,3-2g sirovih proteina0,05-0.3g sirovih masti, 1-2,5g ugljenih hidrata (na 100gsveeg ploda);Vitamini (B1 , B2 , B3 , B5 , C).Prijatan ukus potie od organskih kiselina koje se nalaze u plodu, dok gorak ukus potie odglukozida kukurbitacina, iji je sadraj uslovljen sortom i nainom gajenja.


BiH; 8,2

Bulgaria

(staklenici);

168,8Croatia; 22,1

Greece; 59,2

Hungary; 55,4

Italy; 34,6

Netherlands

(staklenici); 713,3

Romania; 13,4

Serbia; 7,1Turkey;

28,5

Proseni prinosi krastavca u nekim zemljama Evrope [t/ha]


BiH;

3047

Bulgaria

(staklenici); 371Croatia;

800

Greece; 2100

Hungary; 1000

Italy; 2065

Netherlands

(staklenici); 600

Romania; 12986

Serbia; 8755Turkey; 59000

Povrine pod krastavcem u nekim zemljama Evrope [ha]


020

40

60

80

100

120

140

160

180

200

220

240

260

7. ned

elja

8. ned

elja

9. ned

elja

10. ned

elja

11. ned

elja

12. ned

elja

13. ned

elja

14. ned

elja

15. ned

elja

16. ned

elja

17. ned

elja

18. ned

elja

19. ned

elja

20. ned

elja

21. ned

elja

22. ned

elja

23. ned

elja

24. ned

elja

25. ned

elja

26. ned

elja

27. ned

elja

28. ned

elja

29. ned

elja

30. ned

elja

31. ned

elja

32. ned

elja

33. ned

elja

34. ned

elja

35. ned

elja

36. ned

elja

37. ned

elja

38. ned

elja

39. ned

elja

40. ned

elja

41. ned

elja

42. ned

elja

43. ned

elja

44. ned

elja

45. ned

elja

46. ned

elja

47. ned

elja

48. ned

elja

49. ned

elja

50. ned

elja

51. ned

elja

52. ned

elja

53. ned

elja

Cena krastavca na zelenoj pijaci u Vranju [din.]

2008. godina 2009. godina


02

4

6

8

10

12

14

Proseni prinosi krastavca po Okruzima u Srbiji [t/ha]


KORENOV SISTEM vretenast tip, prodire u supstrat do 80cm, a u irinu ide do 100cm, ima najslabiji koren od svih biljaka iz fam. tikava, najveda masa korena je u sloju od 5 do 25cm, slabe je regenerativne sposobnosti, ukoliko se krastavac u rasadnom periodu pikira, prijem biljaka je najvedi kada se ova mera primenjuje do faze pojave prvog pravog lista (Slika 1). Pikiranje u kasnijoj fazi prouzrokuje slab prijem sejanaca.

STABLO zeljasto, polegljivo, vreasto, uglasto, maljavo, prosene duine do 2,5m u staklenicima i do 10m. razlikujemo glavno stablo, zatim stablo II i III reda, celom svojom duinom ima mogudnost formiranja adventivnih korenova.

Slika 1


Raljika ili viticaLISTOVI Prosti, krupni, trodelni ili petodelni, izrastaju pojedinano

sa kolenaca stabla, na dugakim drkama, tamno do svetlo zelene boje lica, sa nalija sivo zeleni, sa urezima, maljavi ili bodljikavi.

Po obliku liska je srcasta, uglasta ili loptasta. U pazuhu listova se razvijaju bona stabla, raljike i cvet. Raljike mogu biti proste i razgranate


Morfoloke i anatomske varijacije cveta

enski cvet

Muki cvet

CVET stranooplodna, entomofilna vrsta, ut, obima 2-3cm, zvonast, K5C(5)A(5) ( ) G1 ( ) Na glavnom stablu preovlauju muki cvetovi, koji se i prvi pojavljuju, dok na bonim granama I i II reda preovlauju enski cvetovi.Miris cveta je najintenzivniji ujutru (5h), pa je i opraivanje insektima tada najintenzivnije. Prostorna izolacija kod semenske proizvodnje krastavca je minimalno 1000m.

TIPOVI CVETANJA (ISPOLJAVANJE POLA) KOD fam. Cucurbitaceae

(2., 4. i 5. su dominantni tipovi cvetanja kod krastavca)

1. HERMAFRODITE savren cvet (A, G)2. MONOECIUS - , 3. ANDROECIUS -4. GYNOECIUS -5. ANDROMONOECIUS - + 1. (uloga )6. GYNOMONOECIUS - + 1. (uloga )7. TRIMONOECIUS - + + hermafroditni (1.)

108

Crte biljke krastavca


ta je to partenokarpija?Osobina krastavca da razvije plod bez oplodnje, da raste kao list ili grana, i ako polen nije dospeo na ig tuka.

110

Popreni presek ploda okrugao, touglast, zaobljeno trouglast.

U kilogramu korniona prve klase ima 80 - 100 plodova, druge 25 - 80, trede 12 - 25 i etvrte 7 - 10 plodova.

Klase korniona (kratak plod)I 3-6cmII 6-9cmIII 9-12cmIV 12-15cm

PLODBobica (sona) razliitog oblika i povrine ploda.Na poprenom preseku ima tri semene komeore

Klase salatnog krastavca (dug plod)Dugi salatari (od 30 do 45 cm)Poludugi salatari (od 20 do 28 cm)Mini salatari (od 16 do 20 cm)

Povrina ploda1. Glatka (holandski tip)2. Bradaviasta (bele ili crne bodlje)

ameriki tip

112

Varijacije duine i preseka ploda

113

SEME lancetasto belo ili bledo uto duine 7-12mm klijavost uva 6-7 godina,Masa 1000 semena je 30-35g


SORTE

KORNIONIPariski kornion , Palanaki korinion- stara inostrana sortaSirano F1, Nais F1, Miror F1, Mirta F1, Pola F1 domadi hibridi

Danas najzastiupljeniji: Promissa F1, Harmonie F1, Octopus F1 , Pasamonte F1 Profi F1, Ringo F1, Ajax F1, Regal F1, Bereg F1, Haro F1, Asterix F1 , Adam F1 ,Anusha F1, Marinda F1, Levina F1...

1. Za potronju u sveem stanju (salatne sorte),2. Za konzervisanje (kornioni),

Prema nainu iskoridavanja:

SALATNE SORTEDelikates, Dugi zeleni, Sprinter, Tajfundomade sorteSlavija F1, Renesansa F1 domadi hibridi

Caman F1, Adrian F1,Tornac F1, Darina F1, Rawa F1, Jazzer F1, Pontia F1, Ekron F1, Pontia F1, Raider F1, Verino F1 Olympian F1, Tornado F1 , Kung fu F1, Augie F1 - najzastupljeniji inostrani hibridi.

115

Proizvodnja na otvorenom polju116

Proizvodnja u tunelima


Hidroponska proizvodnja


Proizvodnja na slami


Gajenje na mrei


Donja kopa


Vezanje na kanap u stakleniku


Vezanje na kanap u visokom tunelu


list

Plod

50cm

Svaki hibrid ima svoju tehniku orezivanja!

Primer orezivanja staklenikog krastavca

Sistem kiobrana

Sistem brajdi


LUBENICA Citrullus vulgaris Schard.(Citrullus lanatus (Thunb.) Matsum. & Nakai)

fam. Cucurbitaceae

Svet; 3.414.345

Kina; 2.014.500

Rusija; 112.000

Turska; 137.000

Iran;

100.000

SAD; 57.140

Grka; 19.000

panija; 16.100

Srbija;

19.645

Povrine pod lubenicom, ha127

27,9

34,4

28,4 27,7

21,5

29,2

33,8

45,0

17,4

Svet Kina Rusija Turska Iran SAD Grka panija Srbija

Prinos lubenice, t/ha


Centar porekla: Centralna i Juna Afrika Jednogodinja zeljasta biljka

KORENOV SISTEM

razgranat i dubok, glavni koren preko 1m, a boni korenovi 40-45cm, korenove dlaice imaju izuzetnu mod usvajanja vode.

Proizvodnja rane lubenice (pokrivanje agrotekstilom)

129

STABLO razgranato, snano, puzavo, dugako preko 4m, pokriveno je dugim, gustim, mekanim i beliastim dlakama, iz glavnog stabla izbijaju bone vree prvog reda iz njih drugog reda, najsnanije su vree pri osnovi glavnog stabla.


LISTOVI

na dugim drkama, naizmenino rasporeeni na stablu,

izrastaju na kolencima,

razliite su krupnode i stepena useenosti,

prema vrhu vree listovi su sitniji, prema centru krupniji,

u pazuhu listova obrazuju se vitice, muki i enski cvetovi.


TIPOVI CVETANJA (ISPOLJAVANJE POLA) KOD fam. Cucurbitaceae

1. HERMAFRODITE savren cvet (A, G)2. MONOECIUS - , 3. ANDROECIUS -4. GYNOECIUS -5. ANDROMONOECIUS - + 1. (uloga )6. GYNOMONOECIUS - + 1. (uloga )7. TRIMONOECIUS - + + hermafroditni (1.)

CVET jednodoma biljka, jednopolni cvetovi monoecius, trimonoecius, andromonoecius (TIPOVI CVETANJA)

cvetna formula. C(5)K(5)A(2)+(2)+1 G1 pojedinani cvetovi prvo cvetaju cvetovi i ima ih dosta vie na biljci stranooplodna biljka (moguda samooplodnja).


PLOD sona bobica razliite forme, veliine, boje kore, pljosnati, sferini, elipsoidni, cilindrini, povrina glatka, blago segmentirana, boja kore jednobojna ili raznobojna, debljina kore sortna odlika (0,5-3cm), masa od 1 do 50kg, jestivi deo (meso) crvene, ute ili narandaste boje, Plod sadri 8-14% suve materije.

Kora

Meso (40-60%)

Farao F1

Seme (2-6%)


SEME crno ili areno, krupno, pljosnato, ovalno, uva klijavost i do 20godina, AT=30-150 g


SORTIMENT LUBENICE

Sremska, Vukovarska, Mramorna, Zajearka...

Varda F1, Vasko F1, Bonta F1 , Galaxy F1 , Crisby F1, Lady F1, Dumara F1, Caravan F1 ,Trophy F1, Farao F1, Crimson Sweet F1, Paladin F1 , Top gun F1, David F1 (besemena),Sultan F1 , Paladin F1, Crimstar F1, Daytona F1, Madera F1, Fantasia F1, Mediteria F1, Constellation F1, Samanta F1, Super Mara F1, Aramis F1 (besemena), Rosa F1 (besemena), Zora F1, Hevei futo F1, Saci F1, Samanta F1, GiantFlesh F1, NS-43 F1, NS-44 F1, Danka ....

NOVE (dominantne na njivama u Srbiji)STARE (podlone Fuzarioznom uvenudu)

BOJA KORE uto-bela (tip arlston grej), tamno zelena (tip sugar beby) arena (tip crimson sweet)

Besemena lubenica je triploidtvrde semenjae i sterilnog je polena pa joj je potreban opraiva, tj. obina lubenica (4-5:1) 135


Rod Citrullus, u koji spada lubenica, obuhvata pet razliitih vrsta:

- Citrullus vulgaris Schard. Obina (kulturna) lubenica. Ovoj vrsti pripadaju svejednogodinje kulturne forme i jednogodinje divlje forme. Divlje forme imaju beloobojeno meso ploda sa ili bez gorine. Neke forme bez gorine koriste se kao stonahrana ili pak za spravljanje slatka.

- Citrullus mucosospermus Fursa. Potie iz Zapadne i Centralne Afrike, jestiva golosemenalubenica.

- Citrullus colocynthis L. Viegodinja vrsta rasprostranjena u Severnoj Africi i CentralnojAziji sve do Indije. Karakteriu je krupni sivozeleni cvetovi. Plodovi su dosta krupni, sagorkim mesom. Teko se ukrta s obinom lubenicom.

- Citrullus ecirrhosus Cong. Viegodinja vrsta sa veoma razvijenim korenom i malimplodovima, sa belim i gorkim mesom. Teko se ukrta s obinom lubenicom.Karakteristino je da ne obrazuje malje ili su slabo razvijene, inae je endem namibijskepustinje.

- Citrullus naudinianus Hook. Hodenova lubenica. Viegodinja vrsta koja se srede upustinjama u Jugozapadnoj Africi. Ova vrsta razvija dvodome biljke. Cveta u drugoj godinivegetacije. Plodovi srednjekrupni i bradaviasti. Kora je tanka, mesnati deo soan ikiselasto-slatkog ukusa, i jestiva je. Ova vrsta teko se ukrta s obinom lubenicom.

Klasifikacija, prema Krivenku (1990)

136

KALEMLJENJE LUBENICE

Lubenica moe da se kalemi na: Lagenariju spp. (vrg, lejka, ajduk, natega, tikva sudovnjaa, jurgeta...) Posebno selekcionisane hibridne podloge kao to su Nphasis F1, Strongtosa F1, Macis F1, , Friend F1 , Strong F1 , Nimbus F1, Cirrus F1, Root power F1 itd.

Kalemljenje se vri u fazi mladih biljaka, rasad star 3-4 dana.

1. Povedana otpornost biljke na bolesti (Fusarium sp.)2. Bujnija vrea, vedi broj listova, grana i plodova (razvijeniji

korenov sistem),3. Plodovi su krupniji i slai,

Proizvodnja je skuplja (vedi utroak rada i semena).

Prednosti:

KAKO SE TO RADI?

Alat ilet, skalpel, male burgije, bukove akalice...

Posle kalemljenja: 25oC, RVV 95%

Lagernaria spp..

Mane:


Podloga Plemka

Priprema podloge Priprema plemke

http://www.watermelon.dzaba.com138


Spajanje podloge i plemke specijalom tipaljkom139

Okalemljene biljke


Rasad lubenice pred sadnju


Rasad u saksiji


Japan

Japanske etvrtaste lubenice.

Vie atrakcija, nego poslastica!!! 144

DINJA Cucumis melo, fam. Cucurbitaceae

Vodi poreklo iz Srednje Azije Jednogodinja zeljasta biljka.

KORENOV SISTEM dobro razvijen, glavni koren preko 1m, boni 25-30cm, zauzima do 6m3, u poreenju sa lubenicom koren joj je slabije razvijen

STABLO puzavo, razgranato sa vreama duine do 3m. zelene je boje i gusto je prekriveno grubim maljama. tri nedelje posle inicanja u pazuhu I lista javljau se bone grane I reda, a kasnije i II reda.


LISTOVI rasporeeni naizmenino, lisne drke su zelene, rebraste, sone, prekrivene maljama, uspravne ili visede, liska je tro ili petodelna, nazubljena ili talasasta po ivici, sa obe strane prekrivena maljama, u pazuhu listova javljaju se vitice (raljike) i cvetovi.

CVET jednodoma biljka sa tipovima cvetanja kao kod lubenice(monoecius, trimonoecius, andromonoecius) enski cvetovi pojedinani, muki grupisani 5-7, enski cvetovi se javljaju vie na stablu I i II reda, jedna biljka dinje formira proseno do 25 enskih i preko 100 mukih cvetova.


NAINI OREZIVANJA DINJE


PLOD sona bobica razliitog oblika, veliine i boje, masa od 0,5 do 20 kg (najede 2-5kg), povrina ploda glatka, segmentirana, bradaviasta i naborana, neke sorte imaju mreastu koru (manje pucanje plodova), boja kore je uta, bledo uta, smea, bela, zelenkasta, meso najede uto, belo, oran, zeleno, najede sa 3 semene komore (ree 4 i vie).


SEME izdueno, elipsoidno i pljosnato, ute ili krem boje najede, u jednom plodu 400-600 semena, AT 35-50g


HIBRIDICapri F1, Fiata F1, Corin F1, Dikti F1, Agos F1, Centro F1, Sembol F1, Hoby F1, Flesh F1, Nirit F1, Rina F1, Brennus F1, Super star F1, Early down F1, Mila F1, Ajax F1, Agos F1, Zengo F1, Passport F1, Aikido F1, Bari F1,..

SORTIMENT

SORTEAnanas, Desertna, Medna rosa, Sezam, Cerovaa, Persijska, Topaz..


Varijeteti u okviru vrste Cucumis melo se lako ukrtaju meu sobom to je dovelo dopojave velike raznolikosti koja se ogleda u fizikim osobinama i ukusu ploda:

boja mesa (narandasta, zelena, bela)

tekstura i boja kore (hrapava ili glatka, be, zelena bela)

oblik (izduen, okrugao, spljoten)

Dinja spada u red Cucurbitales, vrsta Cucumis melo L. Sve kulturne, poludivlje i divljedinje francuski botaniar Charle Naudin je razvrstao u 10 varijeteta:

var. cantalupensis - kantalupevar. reticulatus - mreaste dinjevar. sacharinus - slatke dinjevar. inodurus - nearomatinevar. flexuosus - zmijolike dinjevar. chito - limunaste dinjevar. dudaim - male dinjevar. erithraeus - aromatine dinjevar. acidulus - dinje sa kiselim mesom

var. agrestis - korovska dinja

Botanika klasifikacija

151

Ananas type Galia type


Amarillo type Honeydew type


Orange flesh


Green flesh


White flesh


Rinds


Retato type


Cantaloupensis type

Rochet type


Asya Stepansky, Irina Kovalski and Rafael Perl-Treves Plant Systematics & Evolution: June 1999, Vol. 217: 313-333


Piel de Sapo type (frog skin)


Proizvodnja dinje u zatidenom prostoru (vertikalni uzgojni oblik)166

GRAAK Pisum sativum, fam. Fabaceae

KOREN

Vretenast, prodire duboko u zemljite (100-120cm). Bone ile prodiru u stranu do 80cm. Dobre je usisne modi. Na korenu se nalaze kvrine bakterije-azotofiksatori.

STABLO

Zeljasto, tanko, slabo razgranato. uplje je i na poprenom preseku uglasto. Prekriveno je pepeljkom. Niske sorte do 50cm Srednje visoke do 100cm Visoke preko 100cm.U niskih sorata lanci su kradi, a u visokih dui.

Centrom porekla graka smatra se Jugozapadna Azija (Avganistan, Indija), Zakavkazje i Etiopija, Jednogodinja je samooplodna, zeljasta biljka.


L I S T

Sloen, parno perast. Jedan sloen list moe imati 1 do 3 para liski. Prvo lide ima obino manje liski, a srednje najvie.Pojedinane liske u listu su ovalnog, jajastog do jajasto okruglog oblika, sitnije ili krupnije (sorta, uslovi uspevanja).U pazuhu listova nalaze se dva krupna ZALISKA. Zalisci su krupniji od pojedinanih liski u listu. Stoni graak po pravilu ima ljubiasto obojen donji deo zaliska.Vrhovi lisnih drki zavravaju se RALJIKAMA. Postoje sorte kod kojih su sve pojedinane liske preobraene u raljike (AFILA tip).Lide je takoe prekriveno pepeljkom.


CVETLeptirastog oblika, bele boje, sastoji se od 5 ainih, 5 kruninih listida od kojih su 2 srasla u obliku zastavice, 2 su slobodna (krila), a 1 je savijen, izrastao i ini unid u kome se nalazi tuak i 10 pranika (9 sraslih i 1 slobodan). Samooplodan je. Cvetovi su pojedinani, ede dvojni, a ima sorata sa tri i vie cvetova u grupi.

Cvetanje pa i zrenje poinje odozdo navie. Jedan cvet cveta oko 3 dana, cela biljka od 2 do 3 nedelje (sortna odlika).Kod ljudskog graka boja cveta je bela.


Mahuna sa 2 do 10 zrna.Oblik mahune zavisi od sorte, a moe biti prava ili malo povijena, sa tupim ili zailjenim vrhom.Na poprenom preseku je okrugla ili pljosnata.Po krupnodi moe biti : sitna do 5cm, srednja 5-7cm, krupna 7-10cm.Odnos duine i irine iznosi 3-5:1.Boja mahune je zelena, razliitog intenziteta. Anatomska graa mahune: zrna (var. vulgare) poluederac (var. medulare) ederac (var. sacharatum)Kod zrnaa mahuna ima na unutranjoj strani pergamentni sloj (lako se odvaja). Poluederci i ederci nemaju taj sloj, mahune su naborane i u isharni se koriste cele.

PLOD


Metoda

Vrednosti

Optimum Minimum Maksimum

Tenderometar 110 90 180

Teksurometar 110 90 180

ANT% 16 11.3 23.3

Specif. masa 1.06 1.04 1.09

Pokazatelji kvaliteta zrna graka

Veliina zrna je sortna odlika. Mlada zrna su sitnija i kvalitenija od krupnih.Odreivanje tehnoloke zrelosti fizika metoda (pomodu tenderometra) meri se otpor koji zrno prua pritisku ili pomodu teksturometra gde se meri otpornost prema probadanju na osnovu specifine teine; hemijska metoda prema sadraju skroba i edera ili belanevina); morfoloka metoda utvrivanje odnosa zrna i mahuna.

Period tehnoloke zrelosti je veoma kratak (2-3 dana).

171

Okruglo, uglasto, glatke ili naborane semenjae.Apsolutna masa do 200g sitno 200-250g srednje krupno iznad 250g - krupno

SEME


Industrijska klasifikacija zrna graka po krupnodi [mm]

Oznaka Kategorija Glatko semeSmeurano

seme

A Ekstra fino < 7,5 < 7,5

B Vrlo fino 7,5-8,2 7,5-8,2

C Fino 8,2-8,7 8,2-9,3

D Srednje krupno 8,7-9,3 9,3-10,2

E Krupno > 9,3 > 10,2

Sitnije frakcije se pakuju u manja pakovanja (konzerve, kese) i imaju viu cenu Krupnije frakcije se pakuju u veda pakovanja

Krupnije zrno je hranljivije, ali je po pravilu tvrdo i loijeg ukusa.


S O R T E

Postoji nekoliko hiljada sorata graka.

Prema visini stabla dele se na visoke (preko 110cm), srednje (45-110cm) i niske ( do 45cm) sorte.

Prema vremenu stasavanja na rane, srednjerane i kasne.

Na osnovu naina koridenja mahuna i zrna dele se na krunce (koristi se mlado zrno), ederce (mlada mahuna se koristi) i njivske (za zrelo zrno) sorte.

Podela na glatke ili naborane (smeurane), tj. sitnozrne i krupnozrne uslovljena je oblikom i veliinom semena.

Rane (period nicanje-berba je do 60 dana)(DOMADE)- Frukogorac, Mali provansalac, Tami, Maja, Visak...(STRANE)- Avola, Cash, Masterfon, Karina, Kalvedon, Action, Danielee, Erli swit...

Kasne (preko 70)(DOMADE)- Flora...(STRANE)- Stern, Jof, Frila, Verdo, Juwel...

Srednje kasne (66-70)(DOMADE)- Palanaki G-65, Palanaki G-67, Zelena dolina,...(STRANE)- Sprinter, Orkado, Skinado...

Srednje rane (61-65)(DOMADE)-Vitez (afila tip), Kosmaj, Dunav, Mali provansalac, Gostas, Galija...(STRANE)- Protor, Triton, Polar, Lancet, Visto, Oskar

Najvie se gaje sorte sa smeuranim zrnom koje su ukusnije i boljeg kvaliteta.


Kakav je to AFILA tip graka?Bezlisni graak. Listovi su mu preobraeni u vitice (raljike). Podnosi gudi sklop (oko 150biljaka po m2), lake se ubira, pa su gubici manji.

Graak ederacPoto se u ishrani koriste mlade mahune naziva se jo i boranija graak. Mahune se beru postepeno dok su mlade. Za razliku od krunca gaji se na vrlo malim povrinama. Najede se sredu sorte visokog rasta kao to su vodiki ederac, engleski ljubimac, rani hajnrih...


KLIJANJE I NICANJE

Ne iznosi kotiledone


Phaseolus vulgaris var. sphaericus, sa okruglim semenom Phaseolus vulgaris var. elipticus, sa eliptinim semenom Phaseolus vulgaris var. oblongus, sa valjkastim semenom Phaseolus vulgaris var. subcompresus, poluspljoten Phaseolus vulgaris var. Compresus, spljoteno

KORENOV SISTEM

BORANIJA - Phaseolus vulgaris, fam. Fabaceae

Bretenast (osovinski), glavna ila prodire do 100cm. Najvedi deo bonih grana je u oraninom sloju.Na korenu se nalaze kvrice sa bakterijama azotofiksatorima. Neke sorte nemaju kvrice.

KLASIFIKACIJA VRSTE Ph. vulgaris:

Jednogodinja zeljasta biljka koja se gaji radi sonih mahuna.


STABLO

Zeljasto je i razgranato, slabo odrvenjeno u donjem delu. Grananje je slabije ili jae izraeno (sortna odlika) i poinje ili u osnovi ili u gornjem delu stabla. Na poprenom preseku je okruglasto ili rebrasto. Boje je svetlo do tamno zelene. Mogude prisustvo antocijan ljubiaste boje, pre svega u vrnom delu. Visina stabla je sortan odlika i razlikujemo: uave (niske) sorte - 30-50cm, srednje visoke sorte - 70-80cm, visoke (pritkaice) - 150-300cm


L I S T

Dikotiledona je biljka i prilikom nicanja iznosi dva kotiledona listida bubreastog oblika, smeurane povrine i zelene boje.

Posle kotiledonih listida javljaju se dva prosta lista srcolikog oblika. Svi ostali listovi su trojni na duim lisnim drkama

Sloen troper list je zelene boje sa srcolikim liskama koje su prekrivene maljama.

1.KOTILEDONI LISTIDI2.PRVI PRAVI LISTOVI3.STALNI (TROPERI) LISTOVI

Izraeni su pokreti listova.179


C V E T

Karakteristine leptiraste grae, najede bele boje, sastoji se od5 ainih, 5 kruninih listida od kojih su 2 srasla u oblikuzastavice, 2 su slobodna (krila), a 1 je savijen, izrastao i iniunid u kome se nalazi tuak i 10 pranika (9 sraslih i 1slobodan).

Nalaze se u pazuhu listova kao pojedinani, u grupi ili u oblikugrozdaste cvasti.

Boja cvetova je najede bela, ali moe biti i uta, ljubiasta,crvena, arena...

Postoji pozitivna korelacija izmeu boje cvetova i semena, veliine cvetova i veliine semena.

180

P L O D

MAHUNA, sa 4-12 semena, duine 8-14cm (30cm).

OBLIK PLODA1. Valjkast2. Sabljast3. Srpast

POPRENI PRESEK1. Elipsoidan2. Okrugao3. Polupljosnat4. Pljosnat

KONZISTENCIJA MAHUNE1. Sona2. Vlaknasta

Neke sorte nagomilavaju u mahunama sklerenhimske delije, najede na ivici mahune, tako da se stvaraju tzv. KONCI. Kod boranije ova pojava nije poeljna, za razliku od pasulja gde su konci dobrodoli (bolja vridba). 181

S E M E

Razliite je veliine, oblika i boje.Masa 1000 semena (apsolutna masa) je 150-1000g

HILUM izraen i razliito obojen

OBLIK SEMENA1.Bubreasto2.Cilindrino3.Ovalno4.Okruglo5.Pljosnato

BOJA SEMENA1.Bela2.uta3.Smea4.Crna5.arena 182


KLIJANJE I NICANJE BORANIJE

Iznosi kotiledone


SORTE

Postoje niske i visoke forme boranije. Preteno se gaje niske sorte zbog jednostavnije i jevtinije proizvodnje. Visoke forme boranije (pritkaice) najede se gaje u vrtovima i okudnicama.

Sorte sa utom mahunomDosta se gaje posebno za sveu potronju. Mahune su beliaste ili ute.UNIDOR (Royal Sluis) -Biljke su uspravne, a mahune se formiraju vrlo koncentrisano i visoko na biljci (100% u gornjoj tredini biljke) to je ini pogodnom za runu i mehanizovanu berbu.Mahune su prave i lepe intenzivno ute boje.DARINA (SM Palanka)- Prava, ovalno pljosnata mahuna, uta sa ljubiastim prugama, duine 14 - 16 cm. Za sve oblike potronje i zamrzavanje. Prinos do 15 t/ha.ZLATNA OLOVKA (SM Palanka)- stablo visoko oko 40cm, mahuna duga do 15cm, zlatnouta, okruglog preseka, malo povijena, nena, sona, odlinog ukusa. Stasava za oko 55 dana. Osetljiva na bolesti.PALANAKA RANA (SM Palanka)- prava, nena, malo pljosnata mahuna duine oko 13cm i belim semenom. Rana, prinosna, pogodna za potronju u sveem stanju i za preradu.UMADINKA (SM Palanka)- Mahuna je blago povijena, pljosnata, uta sa ljubiastim arama, duine do 14 cm. Pogodna za sveu potronju i zamrzavanje. Prinos do 10 t/ha.ECHO (Sluis-Groot)- Rana uta boranija podesna za mainsko branje. Okrugle ute mahune su bez konca duine oko 13cm i prenika 10,5mm.FRUIDOR (Clause)- uta mahuna sa semenom smee boje. Pogodna za sveu potronju. Dobro podnosi nie temperature pa se moe sejati ranije.SUNDANCE, FREOR, FRUIDOR, PV-701, SONESTA, ORINOCCO, URANUS, CASTOR...

Niske sorte

184

Sorte sa zelenim mahunamaPrvenstveno se gaje za preradu.LODI (Asgrow) Ravan Romano tip, bunaste, srednje rane boranije sa zelenim, pljosnatim mahunamaTIBER (Clause)- Tamno zelena mahuna romano tipa. Duine 12-13cm. Biljka je jaka i robusna, amahune se uglavnom koriste za sveu potronju.NERINA (Royal Sluis)- Mahune su tamno zelene boje, uske, ujednaenog sazrevanja i due vreme ostaju u tehnolokoj zrelosti. Biljka je uspravna i pogodna za mehanizovanu berbuHYSTYLE (Clause)- Visoka biljka sa dobrim prinosom tamno zelenih mahuna, prenika 9-11mm. Mahune su odlinog kvaliteta i mogu se koristiti svee ili preraene. Odlino podnosi visoke temperature.ROMA II (S&G)- Srednje rana boranija u Romano tipu. Mahune su glatke, bez konca, svetlo do srednje zelene. TOP KROP- Stara sorta ije su biljke visine 35-40cm, s mnogo listova i ljubiastim cvetovima. Mahune su duge 15cm, valjkaste, nene, bez konca. Stasava za oko 50 dana posle setve. Otporna na mozaik pasulja. Vrlo rodna, pogodna za preradu i sveu potronju.ESPADA, ROMANO, MAGNUM, SCYLLA, SCUBA, GREEN ARROW, EDEN...

Visoke sorte

Puterka, krupnog tamno modrog semena, sa mahunama od 15cm,Starozagorski er...


Postavljanje oslonca za visoke sorte boranije


ZNAAJ

CRNI LUK, Allium cepa L., fam. Alliaceae

Zauzima znaajno mesto u ljudskoj ishrani. Koristi se sve ili na razliite naine pripremljen. Bogat je vitaminima i mineralnim materijama. Koristi se kao lek protiv crevnih oboljenja, kao oblog za reumatske i zapaljive procese, regulie rad srca i nivo eera u krvi. Ljut ukus i specifian miris daju mu eterina ulja od ije koliine zavisi ljutina i ukus luka.

Crni luk je zeljasta, dvogodinja, monokotiledona, stranooplodna biljka. Vodi poreklo iz Centralne Azije (nizijski deo).

U crnom luku ima najvie ugljenih hidrata i malo belanevina i masti. Pored znatnog prisustvamineralnih soli, naroito kalijuma i sumpora, i raznih oligoelemenata, crni luk je bogatvitaminima (B1, B2, C, E, K ), a ima i karotena (provitamin A), glikozida, eterinih ulja, biljnihhormona slinih insulinu, kao i bakteriostatika.

HEMIJSKI SASTAV

BiH, 5073

Bulgaria

(staklenici), 1281Croatia, 2200

Greece, 7300

Hungary, 2700

Italy, 13589

Netherlands (staklenici),

26200

Romania,

34810

Serbia, 18908

Turkey, 75000

Povrine pod crnim lukom u nekim zemljama Evrope [ha]

U Srbiji se crni luk gaji na oko 20000 hektara sa veoma niskim prosenim prinosom od 6 do 8t/ha.

U svetu se najvie gaji u Kini na785713ha, Indiji 520000ha, Pakistanu 104000ha, Rusiji113000ha, Ukrajini 60000ha.

Stara je kulturna biljka ijim se centrom porekla smatra Srednja Azija.

Predstavlja jednu od vodeih povrtarskih kultura u svetu.

RASPROSTRANJENOST

Bulgaria

(staklenici); 12,5

Croatia; 18,5

Greece; 27,5

Hungary; 25,3

Italy; 29,7

Netherlands

(staklenici); 43,1

Romania; 11,4

Serbia; 7,5

Turkey; 26,8; 0

Proseni prinosi crnog luka u nekim zemljama Evrope [t/ha]

02

4

6

8

10

12

14

16

18

20Proseni prinosi crnog luka po Okruzima u Srbiji [t/ha]

CIKLUS RAZVIA CRNOG LUKA

I godina II godina

Dvogodinji ciklus razvia (direktna setva semena)

I godina II godina III godina

Trogodinji ciklus razvia (gajenje preko arpadika)

Botaniki posmatrano crni luk je dvogodinja biljka, ali u zavisnosti od naina gajenja moe biti i trogodinja biljka.

PRAVO STABLO (DANCE ili PLITICA), veoma je skraeno, iz apikalnog meristema razvijaju se listovi i pupoljci (Crte 2).

LIST uplja liska (pero) i Cilindrini lisni rukavac

LANO STABLO(skup lisnih rukavaca)

KOREN Primarni koreni (odumire sa pojavom prvog pravog lista) Sekundarni korenov sistem je rasporeen kruno po itavoj povrini stabla prema rasporedu listova (prve godine). Druge godine korenii se ne nalaze na sredinjem ispupenom delu koji se naziva PETA (Crte 2).

Crte 1MORFOLOKE OSOBINE

Uzduni presek Popreni presek

1. Suvi ovojni listovi2. Unutranji mesnati otvoreni listovi3. Unutranji mesnati zatvoreni listovi koji tite klicu

i sa njom ine gnezdo4. Peta5. Dance ili plitica (pravo stablo)1. Suvi ovojni listovi

2-3 razliito obojena listia bele, ute, crvene, utosmee...boje.

2. Unutranji mesnati OTVORENI listoviNastali su zadebljanjem osnove lisnog rukavca normalno razvijenih listova koji su formirali pera.

3. Unutranji mesnati ZATVORENI listoviNastali od celih lisnih rukavaca onih listova koji ne formiraju lisna pera i okruuju pupoljak.

Pupoljak (klica)Formiraju se na plitici. Moe ih biti 1-20. Iz jarovljenih pupoljaka izbijaju cvetonosna stabla.

LUKOVICA Predstavlja zadebljale osnove listova u kojima se deponuje hrana.

Crte 2

195

Pri ranoj setvi u naim uslovima (krajfebruara-poetak marta) kada je dankratak, intenzivnije se razvija korenov

sistem i listovi, to kasnije doprinosiadekvatnom formiranju lukovice, a

samim tim i veem prinosu. Kanjenje sasetvom dovodi po pravilu do bregulaska biljke u fazu formiranja lukovice

(dui je dan). Takva biljka nije imaladovoljno vremena da formira

odgovarajui korenov sistem i lisniaparat to e prouzrokovati lo kvalitetformiranih lukovica (sitne) i slab prinos.

KAKO NASTAJE LUKOVICA?

Crni luk je biljka dugog dana, ali

je reakcija na duinu dana odreenamestom njegovog nastanka (selekcije).

Sorte nastale na veoj geografskoj iriniformiraju lukovicu i generativne organe

pri duini dana od 14 do 16h, a oneselekcionisane na manjoj geografskoj

irini pri duini dana od 12 do 14h. Prikupovini semena i sadnog materijala

treba voditi rauna o ovoj injenici.

1. spljoteno okrugli2. okrugli3. izdueno okrugli4. vretenast5. panski6. ravan (spljoten)7. spljoteno-okrugao8. zailjeno pljosnat9. zailjen

OBLIK LUKOVICE

Prema JPGRI deskriptoru:

Oblik lukovice je odreen odnosom njene visine i prenika. Najvie se cene sorte i hibridi ijelukovice imaju pljosnato okrugli do okrugli oblik (indeks od 0.7 do 1.1), vie suvih ovojnih listia(ljuspi), tanak i zatvoren vrat (da u glavicu ne prodiru izazivai bolesti). Vane su i druge osobine:visoka rodnost, dobar ukus, sposobnost dueg uvanja, otpornost prema bolestima. Gleda se ikolika je duina vegetacije, otpornost na suu i visoke temperature, reakcija na duinu dana i sl.

Najvea potranja je za lukom okruglih lukovica, belog mesa, tankog vrata i prenika 40-70mmsa uto-braon suvim ovojnim listova. Lukovi za skladitenje moraju imati visok sadraj suvematerije, vrstu lukovicu sa to vie suvih ovojnih listova zbog lake mehanizovane etve,manipulacije u skladitu i uvanja.

CVETONOSNO STABLO (BIK). Razvija se iz klice (1-20). Pojava je uglavnom uslovljena temperaturom, veliinom lukovice i sortom. Cevasto je, sa karakteristinim proirenjem pri osnovi i pupoljkom na vrhu koji je obavijen opnom. Po pucanju opne iz pupoljka se obrazuje loptasta cvast.

CVAST. tit, loptastog oblika sa nekoliko stotina cvetova. Obavijena je tankom opnom koja puca onda kada se prvi cvetovi otvore.

CVETOVI. Beli na dugim drkama sa K6 i A6, plodnik ima 3 semena gnezda sa po 2 semena zametka. Opraivanje je entomofilno (insektima)

ta inicira pojavu cvetonosnog stabla?

Temperatura. Temperatura ima veliki znaaj za prolaenje stadijuma jarovizacije, bez ega luk ne moe da cveta i obrazuje seme. Jarovizacija je neophodna

posebno povrtarstvo i povrtarstvo 1 vezbe moravcevic2012_2013

Documents