pozori[ne novine broj 187 novembar 2012. godina xx … · slovanja projekte glorija i grk zorba,...

P O Z O R I [ N E N O V I N E B R O J 1 8 7 N O V E M B A R 2 0 1 2 . G O D I N A X X C E N A 1 0 0 D I N A R A

JUBILEJ LUDUSAFragmenti se}anja: Svetlana Bojkovi}, Dejan \urovi}, Milan Mihailovi}Caci, Aleksandar Milosavljevi}, Vesna Pavlovi}, Gor~inStojanovi}Feliks Pa{i}: Kroz ratove, preko inflacije, do tranzicije(reprint)

UVODNIK:Ma{a Stoki}: Dok je krize, bi}e i Ludusa

TEMA: Samovolja i bezakonje:Smene i sukobi u institucijama i pozori{tima –hronologije i reakcije@anko Tomi}: FAQ Zakon o pozori{tu

POZORI[TE – UPRKOS SVEMU:Vranje, Subotica, Zaje~ar, Ni{...

FESTIVALI:[abac, Mladenovac, Kragujevac, Uìce, Subotica, MESS– Sarajevo, Bijenale Crnogorskog teatra, Edinburg...

20 GODINA KASNIJE – POGLED U BUDU]NOST

PROSLAVE:êtrdeset godina Pozori{ta lutaka Pinokio, desetirodjendan Pozori{ta za decu u Kragujevcu, Danpozori{ta u „Radovi}u“, Kraljeva~ko pozori{te opet namati~noj sceni

RAZGOVORI:Primo` Bebler, Ivana Vuji}, @an Pjer Tiboda, NihadKre{evljakovi}, Emilija Mrdakovi}

PREMIJERE:„Smrt trgova~kog putnika“ Beogradsko dramskopozori{te; „Samo neka bude lepo“ Jugoslovenskodramsko pozori{te, „Mali Geza“ Narodno pozori{tePirot...

PI[U:Du{ka Radosavljevi} – Susreti u Stratfordu na Ejvonu,Goran Jevti} – Pronadjeni u pr(ij)evodu, Milo{Kre~kovi} – Prevodjenje za pozori{te, Neboj{a Bradi} –Antika Fest, Boìdar Mandi} – [umes, Jovan ]irilov –Bosna na festivale ponosna

2LUDUS 187Lu

20 godina kasnije – jubilej Ludusa

Banalan naslov? Ipak... Sumornajesenja slika, spe~ena uzavrelimletom: u Ateljeu 212 glumci jo{

~ekaju razre{enje sukoba sa upra -vnikom; u Narodnom pozori{tu smena,iako direktoru nije istekao mandat pokonkursu; sli~no i u Pozori{tu mladihu Novom Sadu – mada oni, novu upra -vu jo{ nisu dobili; Pozorje ~eka ista

pri~a; promene u Ni{u, Kraljevu, Uì ~anistrepe; Pozori{te u Vranju – zga ri{te;leskova~ko ne radi – rekonstrukcija nijezavr{ena po planu; teatar u Zaje~aruzatvorili vatrogasci; u Subotici se i daljezida; u Beogradu EPS tea trima-du` -nicima isklju~uje struju... Postoje}i Za -kon o kulturi, koji se, je l’ te, odnosi i napozori{te je ili neprimenjljiv (zbog usa -

gla{avanja sa drugim aktima) ili se nepo{tuje. Zakon o po zo ri{tu nije ni navidiku. Mra~no se {alim da, kakav jeodnos lokala (nisam si gurna da bi se tomoglo nazvati „pre stoni~kim“ stavom)prema beogradskim teatrima, sti~e seutisak da bi Osniva~ najsre}niji bio daista sru{i, izbetonira i napravi tenisketerene... ili bazene... po{to je kulturadefinitivno postala neisplativa, skupaigra~ka, od koje niko nema koristi.Naro~ito – oni koji nikada nisu nipoku{avali da je su{tinski razumeju,ve} im sluì ili „na polzu“ ili kao„nu`no civilizacijsko zlo“.

Slu{am samodeklarisane levi~arekako pri~aju o neophodnosti okretanjateatra ka trì{tu i liberalnom kapitali -zmu (sic!!); ~itam novinske napise u

DOK JE KRIZE – BI]E I LUDUSAUvodnik

HRONIKA BURNIH DE[AVANJA U TRIBEOGRADSKA TEATRAZakulisne radnje obeleìle su i po~etak novepozori{ne sezone u Beogradu – epilog burekoja od juna potresa Atelje 212 se o~ekuje;predstavnici nekoliko sindikata Pozori{ta naTerazijama po~etkom jula traìli su smenuuprave; po~etkom oktobra postavljen je noviupravnik Narodnog pozori{ta

Maša Stok i¯

Po~etkom leta, dok je atmosfera uAteljeu bila sve „uzavrelija“, od -jeknuo je glas sindikalaca Pozo -

ri{ta na Terazijama. Predsednik Samo -stalnog sindikata Branislav Jovi} i pred -sednik sindikata muzi~kih umetnikaAleksandar Petkovi} izlaze u javnost(prenosi 6. jula Tanjug) jer „od novembrapro{le godine poku{avaju da re{e na -gomilane probleme u svojoj ku}i“ i isti~uda gradona~elnik nije odgovorio na nji -hova dva pisma. Na konferenciji za no -vinare, predstavnici dva sindikata javnosu pokazali na vi{e od dvadeset stranicapobrojane optu`be na ra~un uprave. Pre -ma njihovoj oceni rukovodstvo ne poslujedoma}inski, ulazi u dugove bespotrebno,a {tedi na svojim ljudima, ispla}uju sevisoki honorari spoljnim saradnicima, azaposleni nemaju ni osnovna sredstva zarad, muzi~ari sviraju na svojim instru-mentima... Upravniku zameraju {to je triputa reìrao predstavu Briljantin, odtoga dva puta kao direktor ku}e i {to jenapravio ugovor sa sobom, koji predvi|ai tantijeme od pet odsto bruto prihoda. Za

tre}u reìju ove predstave angaòvani supomo}nica reditelja, scenograf (hono ri -san sa pet hiljada evra), kao i koreograf-ski par iz Zagreba (sa devet i po hiljada).Naveli su kao primere nezakonitog po -slovanja projekte Glorija i Grk Zorba,koprodukcije sa Festivalom Grad teatarBudva.

Mihailo Vukobratovi} isti~e za „Ve -~ernje novosti“ (12. jul) da ni{ta neod-govorno, niti {tetno nije u~inio po Ku}u.„Nisam ni ’nesavesno tro{io novac pore -skih obveznika’, kako to oni kaù. Zaovih jedanaest godina koliko sam na ~eluku}e, nijedna nadle`na slu`ba koja jekontrolisala poslovanje pozori{ta, i pro -gramsko i finansijsko, nije imala pri -medbi na moj rad... Tu sam, nigde nebeìm, spreman za sve odgovore“, a njih}e poslati, kako je rekao, nadle`nima.„Ne slu~ajno, ova kampanja dobija za -mah pred kraj sezone, kada je veliki deoansambla na gostovanju, a ostali nemajuposla u Pozori{tu“, naveo je direktorPozori{ta na Terazijama. Da se bura ubeogradskim pozori{tima ne sti{ava,prenosi 20. jula B92 i navodi da je Sekre-tarijatu za kulturu Grada Beograda ume|uvremenu iz Pozori{ta na Terazija-ma stigao dopis sa osamdeset osam pot -pisa, kao spontana reakcija zaposlenih uovoj ku}i u kome pi{e i slede}e: „S ob -zirom da je pomenuti incident izazvaoveliku pa`nju javnosti, a da su na po me -nutoj konferenciji izneti podaci i infor-macije iza kojih ve}ina zaposlenih - stal-nih ili honorarnih saradnika, ne moè dastane, èlimo da se distanciramo od~itavog doga|aja i da svojim potpisompoku{amo da za{titimo kako li~ni tako iintegritet Pozori{ta na Terazijama.“ Sin -dikalci koji su zatraìli smenu upraveodmah su reagovali, ali zbog letnje pauzevrata Pozori{ta na Terazijama ubrzo suzatvorena, a medijska prepiska izme|u~lanova ove ku}e nije se nastavila.

Nakon pisma upu}enog Skup{tinigrada u kome 25 nezadovoljnih ~lanovagluma~kog ansambla Ateljea 212 traìsmenu upravnika Kokana Mladenovi}a,vi{e od mesec dana mediji su gotovosvakodnevno izve{tavali o „Slu~aju Ate -

lje“. Sezona je i zavr{ena u turbulentnojatmosferi. Usledila je pauza u burnoj ko -munikaciji, koju je prvog dana novesezone (17.09.) u Svetogorskoj prekinuojedno~asovni {trajk upozorenja nezado-voljnih ~lanova ansambla, okupljenih uFoajeu pre zakazanog po~etka predstaveRatna kuhinja. Kako odgovor gradskeuprave na zahtev za smenu Mladenovi}anisu dobili, odlu~ili su se na ovaj korak.„Od sutra }emo normalno nastaviti sarepertoarom do kraja meseca, ali ako nido tada ne dobijemo odgovor od osniva~aAteljea, Skup{tine Beograda, od 1. okto-bra sledi obustava rada“, rekla je GoricaPopovi}, ~lan UO ovog teatra. Smenuupravnika glumci traè „zbog poreme -}enih me|uljudskih odnosa, ugroàvanjali~nog i umetni~kog integriteta, nega-tivnog nalaza budètske inspekcije, kojaje utvrdila odre|ene nepravilnosti i pre -kr{aje u radu Ateljea. (...) Posebno è li -mo da skrenemo pa`nju javnosti na jed -no opasno podmetanje! Optuèni smo dasve ovo preduzimamo zbog predstave

„Ludus” nemoè bez

Ministarstvakulture,

informisanjai informa-

cionog dru{tvaRepublike

Srbije,a verujemo dani Ministar stvone moè bez

„Ludusa”

rubrikama kulture u kojima Bebler po -staje ili Primu{ ili Primu`, al’ ni kakoda „potrefe“ umetnikovo ime – Primo`,a sarajevski MESS po njima je MESH;gledam priloge u informativnim emisi-jama gde jedna za drugom, vezano ublok, idu reportaè sa va{ara za seo skuZavetinu i gostovanja nekog teatra ulokalnom pozori{tu... I, najiskrenije,pitam se gde ìvim?

Pitala sam se isto to i pre 20 godinakada je, na ~elu sa Feliksom Pa {i }em,Ludus pokrenut. Tada su pozo ri{tniciimali status „dvorske lude“ ko joj suvlasti i firme njima bliske, ipak, udelji-vale poneku mrvicu, bili smo imzabavni. Za sve ostale, bili smo glasdru{tvene, kulturne tj umetni~ke sa ve -sti, jasnije politi~ke svesti. Pisali smo

oprezno, ali otvoreno o pojavama kojese nisu ticale samo teatra, ve} kultureìvljenja, razmi{ljanja, pona{anja.Bi lo je to, na àlost, kratkog daha.Samo reklamerstvo, samoljublje i sa -movolja oja~ali su ono {to teatru iljudima od teatra nikad nije biloimanentno – strah da se progovori osvemu {to boli, uniàva, uru{avajedno dru{tvo. Opet smo na po~etku.Mo`da ovoga puta – ne{to i pokre -nemo na duè staze. I to, ne samo napapiru, ve} i u formi novog mileniju-ma – elektronskom izdanju i prekodru{tvenih mreà, da bi svi do{li doinfomacija, pa tako i dobilipriliku da istupe.

rada, jer stari vi{e ne funkcioni{e. Napitanje o dokumentaciji koja je objavljenana sajtu Pi{taljka - da je kao upra v nikAteljea 212 potpisao autorski ugovor sasamim sobom kao rediteljem predstaveKosa, kojim je sebi odredio pro viziju odpet odsto od prodatih karata i na osnovutoga isplatio bruto 960.277,41 dinara,Mladenovi} odgovara: „Skup {tina grada ibudètska inspekcija koja je dolazila uAtelje pokazali su da ne po stoji nijedandinar koji je nenamenski potro{en. [to seti~e moje ‘bahatosti’ ve zane za dragiansambl, to apsolutno nije ta~no. Ja sam,naravno, i sam umetnik i po{tujem umet-ni~ku slobodu. U intervjuu za nedeljnik„Vreme“ 4. oktobara Mladenovi} iznosida su producentski tim Ate ljea i onnapravili podrobne analize postoje}egstanja u pozori{tu i do{li do „za pre -pa{}uju}ih rezultata“: „Bruto plata na{ihglumaca na godi{njem nivou je 38,5miliona dinara, a njihovi bruto honoraribi bili 18,8 miliona. Eto na jednom pri -meru gde je mogu}e na}i oko dvadesetmiliona dinara za produkciju predstava.Podse}am da smo za premijere za pro{lusezonu od Grada dobili ~etiri miliona.Analizom smo èleli da pokaèmo da

isklju~ivo primenom i dopunom postoje}ezakonske regulative”, a da su razgovorioko ovih tema, kao i pravljenja Zakona opozori{tu ve} zapo~eti sa nadle`nim mi -nistarstvom. „UDUS, kao reprezentativnoesnafsko udruènje, poku{a}e svimzakonskim sredstvima da za{titi svoje~lanove i sve dramske umetnike“, za -klju~uje Predsedni{tvo Udruènja.

Gradska uprava 24. septembra obja -vljuje vest da su nakon razgovora sa gra -dona~elnikom Draganom \ilasom glumciodlu~ili da 1. oktobra ne stupe u gene -ralni {trajk. Dogovoreno da }e po imeno-vanju gradskog Sekretara za kulturu bitiformirano radno telo sa zadatkom da dokraja oktobra uradi analizu stanja uPozori{tu i predloì re{enje.

Sa Trga Republike, pak, 4. oktobraosetio se (ne)o~ekivan potres - Dejan Sa -vi} imenovan je na sednici Vlade Srbije,bez detaljnog obrazloènja razloga sme -ne prethodnog, za novog upravnika Na -rodnog pozori{ta. Savi} je na ~elnoj pozi-ciji nacionalnog teatra ve} bio od 2005. do2007, od tada je na mestu direktoraOpere, da bi pre dve godine bio postavljenza {efa dirigenta pozori{ta. Njegovi prvikoraci, prenosi 6. oktobra Tanjug, bi}epodizanje organizacionog nivoa Naro-dnog pozori{ta do nivoa ozbiljnih firmi, aod konkretnih zadataka izdvojena jeobaveza ove ku}e koju }e imati u obe le -àvanju Milanskog edikta idu}e godine uNi{u.

Boìdar \urovi} je na mesto uprav -nika postavljen posle prijavljivanja najavni konkurs (po Zakonu o kulturi).„Narodno pozori{te ponekad moè da iz -gleda kao privatna pr}ija politi~ke stran -ke, Ministarstva kulture, ili upravnika,ali ono to nije i ne sme da bude. Narodnopozori{te je najuglednija pozori{na ku}au zemlji i najuglednija slika srpskognaroda i dràve“, ovako je 8. oktobra po -~eo obra}anje novinarima \urovi}, koji jeodlukom Vlade smenjen godinu dana preisteka mandata. „Kada sam do{ao,nacionalni teatar imao je sedamstoosamdeset osam zaposlenih i dvanaestmiliona zvani~nog duga, mada je ta cifrabila mnogo ve}a. Sada je sedamsto ~et r -deset i jedan zaposlen, a tih ~etrdeset se -dam nije dobilo otkaz, i dvadeset milionadinara na ra~unu od kojih je pet milionasuficit. U trenutku kada predajem svojmandat, ova ku}a nema nijedan sudskispor i karakteri{e je apsolutna zakoni-tost“, nastavio je \urovi} i dodao da ni -kada nije bio niti }e biti „partijsko ~e do“.Iza njegovog rada ostalo je, kako je na -veo, vi{e od ~etrdeset premijera i nekoli kovelikih investicija me|u kojima su MuzejNarodnog pozori{ta, adaptacija scene„Ra{a Plaovi}“, sanacija krova i sale zaprobe.

U nastavku sezone ostaje samo strahda pozori{te umesto da ismeva politiku,dozvoli da bude ismejano od strane lo {i jihglumaca koji se kriju iza zakulisnihigara.

Sonja [ulovi}

Zoran \in|i}. Apsolutno odbacujemoovakve tvrdnje kao neosnovane... Ne do -zvoljavamo da se Kokan Mladenovi} kri -je iza te predstave i da se prikazuje kaonekakav la`ni disident koji toboè branislobodu govora od nas glumaca!“ - navo-di se dalje i nagla{ava da se ne vodi poli-ti~ka akcija.

Tri dana kasnije, gostuju}i u emisijiRTVB92 „Ho}u da znam“, Kokan Mlade-novi} kaè da ne postoji nijedan razlogda podnese ostavku. „Ostavka se podnosiako ste za ne{to krivi i kada snosite od go -vornost za lo{e stanje u nekoj ku}i, a sviparametri govore da smo mi bili izuzetnouspe{ni“, isti~e Mladenovi}. Naveo je i dasukob unutar ku}e tinja jo{ od njegovogdolaska pre tri godine, a da je, izme|uostalog, nastao i zato {to inovira sistem

novca za kulturu ima, samo se neracio -nalno tro{i – na socijalni mir i ko lote -~inu. Sa mnom na ~elu Ateljea ili ne, sa -da{nji model funkcionisanja pozori{ta }ese promeniti u narednih godinu-dve ili }ese pozori{ta u Beogradu ugasiti“, naveoje Mladenovi}.

Glumci Ateljea 212 odgovaraju da jenjihov protest u odbranu od samovolje,ne dopustivog nemara prema kulturi, odvulgarnog tehnokratskog pristupa kojiodlu~uje o ìvotima ljudi, tretiraju}i gasamo kao puku statisti~ku ~injenicu“,stoji u tekstu koji je objavio „Blic“ (21.septembar). Udruènje dramskih umet-nika tako|e reaguje saop{tenjem u komese, izme|u ostalog navodi da se „sistemse ne moè menjati samovoljom pojedi-naca ili politi~kih partija na vlasti, ve}

LUDUS 1873


NI NA NEBU NI NA ZEMLJIHronologija novosadske, vru}e pozori{ne

jeseni

SMENA NA ÊLU STERIJINOG POZORJATalas smena se nastavlja u Novom Sadu

Umesto pitanja iz domena ciljazakona, organizacione struk-ture, na~ina finansiranja – na -

{em esnafu su postavljena na prvommestu pitanja iz domena ~iste glupostiili metafizike (kod nas se i takve su -protnosti mogu na}i u jednoj pojavi).

Prvo je: ~emu zakon?A, drugo je: ~emu uop{te pozori{te?U takvoj duhovnoj klimi se reak-

tivira inicijativa o dono{enju Zakona opozori{tu. Jedan od mogu}ih odgovorana ova ~udesna pitanja jeste da seuhvati{ za glavu i zakuka{. Zar je mo -gu}e da se u dvadeset prvom veku ujednoj evropskoj zemlji uop{te o tomeraspravlja?! No, ako odolimo zamam-nom zovu samosaàljenja, ostaje namrealnost da se ovim pitanjima mi kaodru{tvo i kultura vra}amo u pret-prosvetiteljsku i pretpoliti~ku eru naro-da srpskog. [tavi{e, kao pozori{tnik iposmatra~ sveta mo`da sam i privile-govan {to mogu tu neman regresije daosmotrim iz bliza. Ba{ kao {to bi seznatièljni biolog obradovao postojanjuParka iz doba Jure. (Naravno u pro -

lazu, iz blindiranog dìpa – nikakokao stalno boravi{te.)

Tu smo gde smo. Rani devetnaestivek. Iza prvog pitanja (~emu Zakon?)zapravo stoje dve {kole mi{ljenja, ba{kao i za Milo{evog vakta. Jedna stièsa pozicija vlasti koja svaku zakonskunormu instinktivno doìvljava kaoograni~avanje apsolutne a od Bogadate vlasti. Druga je od skepti~ne i re -zignirane raje, koja sa dosta prava iargumenata ne veruje u mogu}nostpromene. Odatle je ova misao daljemu tirala u pasivnu poziciju iz kojeo~e kujemo da neko drugi van nassamih donese promenu.

Nakon toga vi{e ni ne ~udi {toneko iz mase vikne i ono drugo pitanje(~ emu pozori{te?) kad su obe kolonesuprotstavljene teatru - umetnosti pro -mene. Mi, zapravo, pri~amo o ure|i va -nju i normiranju pozori{ne umetnostiu najnepovoljnijem dru{tvenomkontekstu za to. I umetnost i zakonitostsu bile neupitne makar kao proklam-ovane vrednosti pre deset godina kadaje je dan nacrt Zakona napravljen. Iza turen u nekoj fijoci.

Zakon o pozori{tu je potreban, akoni{ta - a ono zato {to tamo gde nemazakona ima samo bezakonja. Nere -gulisana oblast, kako je zovu, je samoeufemizam. I, zatim, potreban je zato{to moramo Zakonom za{tititi op sta -nak umetnosti promene, koju je upravobezakonje dovelo na ivicu postojanja ismisla. To je potrebno ne samo zbognas koji se time bavimo. Potreban jezato {to u pozori{tu odnose treba daure|uju kreativne volje samih umetni-ka, a ne klimoglavi ve~itih partijskihko mesara.

Pre nego {to se do|e do rasprave okonkretnim zakonskim re{enjima,valjalo bi imati jasnu i nespornu pred-stavu o svrsi takvog akta – o onome {tose sasvim prigodno zove duh Zakona.[ta je ideja? Koje vrednosti se njimeafirmi{u i {tite? Prva me|u mnogimabi morala biti apsolutna sloboda iz ra -àvanja ili autonomija kulturnih su -bjekata, kako bi kulturni politi~ari tonazvali (ve} jesu u uvodnim paragra -fima Zakona o kulturi i ve} su dokaza-li da nemaju nameru da se pona{ajudruga~ije nego suprotno duhu Za ko -na). O~ito je da ova vrednost nije do -voljno zakonski branjena ~im su pozo -ri{ta i dalje predmet politi~ke jagme ibizarne borbe za uticaj po svaku sce -nu, do uni{tenja. Odbrana na~ela slo -bode i nezavisnosti pozori{ta su te melj -ni principi samog smisla ove umetno -sti. Ispod toga se ne moè i}i kako godda se odvija ovaj zakonodavni postu-pak. Jer ispod togane postoji ni{ta.

FAQ: ZAKON O POZORI[TU„Da se vidi da i mi u Srbijici teatra zapolzu imamo“, govorio je knjaz Milo{. Dali se i{ta promenilo?

¤anko Tomi¯

Ono {to je tokom prve polovine sep -tembra u Novom Sadu izgledalo kaokuloarska glasina gotovo iz SF

domena, u drugoj polovini meseca dobilaje svoju zvani~nu verziju u javnosti. Dra -gan Marinkovi} bi}e novi direktor Po -zori{ta mladih - glasila je vest, iako jeaktuelni Zoran \eri} bio ìv, zdrav i, pokonkursu koji propisuje Zakon o kulturi,prav... Ina~e, ta vest, koja se poput vica{irila gradom, kuvala se prethodno nede -ljama u kontekstu – jedni o’{li, drugi do -{li - postizbornih kalkulacija oli~enih usmenama direktora u gradskim instituci-jama Novog Sada... Ko je Dragan Ma rin -kovi} gotovo niko u pozori{nim krugovi-ma u prvi mah nije znao dok se njegovomimenu nije dodao nadimak Maca, po ko -jem je poznat u ovda{njem svetu zabave.

Nakon {to je vest dospela u novo -sadske medije, Gradski odbor SPO-a uNovom Sadu potvrdio da je Odborni~kagrupa ,,Svi za Novi Sad“ Skup{tini gradauputila predlog da se za v.d. direktoraPozori{ta mladih imenuje Dragan Marin -kovi}. Potvr|uju}i 20. septembra da jeprihvatio kandidaturu SPO, Marinkovi}je rekao: „Upravljanje ovom uglednominstitucijom kulture za mene kao glumcapredstavlja veliki profesionalni izazovkojem }u rado iza}i u susret ukoliko miSkup{tina grada ukaè poverenje. Veru-jem da }e brojni planovi i ideje koje imam,uz saradnju sa izvanrednim ansamblomPozori{ta mladih u mesecima koji su prednama, postati stvarnost. Od mojih sugra -|ana i javnosti Novog Sada ne traìmni{ta drugo osim da mi pruè fer {ansu dau roku od sto dana nakon eventualnogimenovanja te svoje ideje realizujem, aukoliko to iz bilo kog razloga ne uspem,sigurno se ne}u ni prijaviti na javni

konkurs za izbor upravnika“, stajalo je uizjavi, ustvrdiv{i da nije ~lan SPO-a.

Nakon ovoga usledio je protest, gotovohisterija na dru{tvenim mreàma, portal-ima, u komentarima... Uz argumente iprotivargumente na{lo se tu svakojakogsme}a: nedopustivog palana~kog - bezimena i prezimena - sramotnog proziva -nja porekla kandidata, pri~a o „ambicioz -nim do|o{ima“ koji „nam” uzmu sve...Ukratko, do{lo je, naàlost, do potpunezamene teza, jer u ~itavom slu~aju zapra-vo nije sporno ni poreklo, ni diploma, pani kompetencija za takvu funkciju. Iznadsvega, sporan je na~in na koji se kadruje,na koji se - bukvalno preko no}i - hteodovesti novi ~ovek na mesto direktora,~injenica da se kr{i zakon... Ipak, medi-jskim natpisima, reakcijom Udruènjadramskih umetnika, uz o{tro negodovan-je javnosti – sa skup{tinske sednice povu - ~en je predlog o Marinkovi}evoj kandida-turi.

Najozbiljnije zamerke upu}ene Ma -rinkovi}u odnose se, svakako, na to da ni -je na{ao za shodno da ponudi i kon kretneideje i poteze kojima bi mo`da, ako je isti -nita njegova èlja da doprinese kva litetuPozori{ta mladih, javnost okrenuo u svojukorist. Kako saznaje „Ludus”, me|u glu -mcima ovog teatra je jedan deo njih ~akpomislio da bi Marinkovi}ev dolazak mo -`da otvorio ovaj teatar i za neku druguvrstu publike. Ipak, kako isti~u oni, nika-da ni na jednoj predstavi do sada nisuvideli Dragana Marinkovi}a.

Svi su se posle nekoliko dana maloprimirili kada je u kasni ve~ernji sat 9.oktobra stigla vest da je novoizabrani UOPozori{ta mladih, na ~ijem je ~elu BrankoKoprivica (muzi~ar za koga se zna da jebio gitarista u bendu Vlade Georgieva),predloìo Skup{tini Novog Sada Ma rin -kovi}a za v. d. Pozori{ta mladih. Dotada{ -

nji direktor Zoran \eri}, koji je najpre od -bio da podnese ostavku, o ~emu su 8. okto-bra izvestili gotovo svi mediji, na kraju seipak predomislio, rekav{i da je to u~inio izli~nih razloga: „Nisam èleo da ulazim uneke dalje sukobe i polemike niti u medi-jima, niti sa novim UO, niti sa onima kojiodlu~uju u gradu, zato sam odlu~io da sepovu~em iz toga da bih za{titio i sebe isvoj integritet“, rekao je tada \eri}.

Usledio je novi silovit talas zgraànja,nezadovoljstva i osuda, opet gotovo isklju -~ivo preko dru{tvenih mreà. îtav slu~ajrezultirao je saop{tenjem neposredno uo~iSkup{tine grada 11. oktobra, na kojoj jeglumac trebalo da bude imenovan naspornu funkciju: „Predlog SPO-a da nafunkciju v.d. upravnika Pozori{ta mladihbude imenovan Dragan Marinkovi} Macapovu~en je na zahtev samog glumca. Kaorazlog navodi se reakcija javnosti nakonobjave ove informacije i zbog napisa kojisu se pojavili u medijima.“

Obja{njavaju}i za{to nakon svega {toje o njemu izre~eno ne èli da bude direk-tor Pozori{ta mladih, Marinkovi} je iz -javio: „Zahvaljujem odbornicima koji sume na to mesto predloìli, kao i UO oveugledne institucije kulture, jer su prepoz-nali moju iskrenu nameru da u radPozori{ta unesem novi kvalitet i energijukoja mu je preko potrebna.

Kao ~ovek kojem je Novi Sad u srcu,kome se dete ovde rodilo i grad koji samzavoleo ba{ zbog toga {to je otvoren za sveljude dobre volje, spreman sam da pruìmsvoj doprinos na svakom planu, a pona-jpre u oblasti koja predstavlja moj ìvotnipoziv, ali ne po cenu {ikane kojoj smo ja imoja porodica izloèni proteklih dana“,rekao je Marinkovi}.

„Nisam na mesto direktora Pozori{tamladih u Novom Sadu do{ao preko poli-tike. Izabran sam konkursom po drugiput“, izjavio je Zoran \eri}. „Imao sampodr{ku kolektiva, medija, javnosti uop -{te, i to mi se ~inilo kao dovoljno razlogada do najavljivane promene ne}e do}i. Doposlednjeg trenutka nisam bio siguran {tada radim i koja bi odluka bila najboljakako za mene, tako i za pozori{te. Na{ao

sam se u svojevrsnom tamnom vilajetu,samo {to sam unapred znao da }u se ka -jati bilo {ta da odlu~im, jer nisam mogaoni da pretpostavim {ta }e se sve de{avatiposle toga. Posle svih psihi~kih, pa i fi zi -~kih (zdravstvenih) pritisaka kada se nadnevnom redu UO Pozori{ta mladih, kojije na prvom sastanku tek konstituisan,pojavila kao prva ta~ka moja smena, od -lu~io sam se na o~ajni~ki potez da spasembarem ne{to u {ta sam verovao, tako dasam podneo ostavku. Ta odluka je izaz-vala iznena|enje i razo~aranje u kolek-tivu. Pretpostavljao sam da }e se to desiti.Svi su mislili da ona samo meni ide u ko -rist, a u stvari, ona je mnogo vi{e na moju{tetu nego da sam pustio da me jednos-tavno smene sa poloàja direktora. Po -sledice su iste – ostao sam bez posla, pre -stao mi je radni sta` od trenutka mog raz -re{enja, nemam pravo ni na kakvu nado -knadu. A kako moj zamenik u Pozori{tujo{ nije postavljen, i samo Pozori{te je za -palo u nepredvi|enu situaciju - nastao jetzv. pravni vakuum dok se ne imenujev.d. direktor. Nisam to èleo niti mogao dapredvidim i ne znam kako }e se to raz re -{iti.“

Pravni vakuum u kom ovo pozori{tenema ~ak ni v.d. direktora traje od tada(do zaklju~enja ovog broja to stanje jenepromenjeno). Najve}u - ako ne i jedinu- krivicu u svemu ovome snosi nova grad-ska vlast, koja se od po~etka ne pona{a nibolje ni gore od svojih prethodnika, a kojisu svojim pona{anjem - direktno - omo -gu}ili da se i desi „slu~aj Marinkovi}”,odnosno „slu~aj Pozori{te mladih”... Ve}sada se ~ini da }e tu biti mrtva trka okozasluga, tim pre ako znamo da se ceo slu -

~aj okon~ao tako {to je Marinkovi} kandi-daturu povukao, prema dobro obave {te -nim izvorima, na intervenciju samog pot -predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vu -~i}a.

Koga }e nakon svega UO predloìti namesto direktora u ovom trenutku jo{ nijepoznato.

Sneàna Mileti}

Jedan od pozori{nih preokreta u NovomSadu najavljen je i u Sterijinom pozor-ju. Naime, sada je ve} izvesno da }e

sada{njeg direktora Milivoja Mla|e -novi}a, koji je podneo ostavku, zamenitiknjièvnik Selimir Radulovi}. Nezva ni -~no saznajemo da je Mla|enovi}u po nu -|eno mesto umetni~kog direktora ({to jedo nedavno bila Ksenija Radulovi}, kojojje funkcija prestala isticanjem selektor -skog mandata).

U ovom trenutku se ne zna da li }eMla|enovi} ostati i na poziciji koselekto-ra, koju obavlja odskora zajedno sa izvr -{nim direktorom Pozorja Mikijem Rado -nji }em, kao neka vrsta desne ruke novo -

izabranom selektoru - dramskom piscuIgoru Bojovi}u.

Ostavku je Mladjenovi} podneo nasednici UO Pozorja sa novim ~lanovima,imenovanim tokom oktobra. PredsednikUO je knjièvnik Sava Damjanov, a ~la no -vi su: profesor Jovan Popov, glumica Gor -dana \ur|evi} Dimi}, Mirko @ari} i GoranIbrajter (iz reda zaposlenih).

Promena na ~elu Pozorja usledila jenakon promene gradske vlasti u NovomSadu. Milivoje Mla|enovi} imenovan jena mesto direktora25. oktobra 2010. godine.

S. N.

SAOP[TENJE UDUS-A

Predsedni{tvo Udruènja dram-skih umetnika Srbije, iznova, o{troosu|uje svako nepo{tovanje ili ma -nipulaciju postoje}ih zakona (Za ko -na o kulturi i Zakona o radu) vezanoza razre{enja i postavljenja direkto-ra svih javnih ustanova – institucijakulture i pozori{nih ku}a, bilo nalokalnom, bilo na republi~kom nivoui jo{ jednom ukazuje na neophodnost{to hitnijeg dono{enja Zakona opozori{tu.

Situacija u Beogradu, NovomSadu i jo{ nekim gradovima ukazujena ozbiljno kr{enje vaè}ih propisa,{to uz imenovanje li~nosti bez odgo-varaju}ih profesionalnih, moralnih,estetskih, ~ak i pravnih preporukapredstavlja uvod, isti~emo opet, u be -zakonje i dodatno uniàvanje kul tu -re ove zemlje.

Udruènje dramskih umetnikaSrbije }e u~itini sve u zakonskimokvirima da pomogne svojim ~la -novima i poziva sve dramske umet-nike na solidarnost.

10.10.2012.

4


LUDUS 187Lu

VIDANJE RANA

Problemi pred po~etak 126. sezoneNarodnog pozori{ta bili su veliki.Aleksandar Mihailovi}, prvak

drame ove ku}e, kaè da smo prethodnihgodina bili svedoci ranjivosti i krhkostidana{njeg teatra pred silom nepozori{nihljudi kojima je dopalo da njime upravlja-ju. „Na medijskim kulisama veli ~an stve -ni uspesi i istrgnuti komadi statistike zajednokratnu upotrebu, a ispred tih kulisapoluprazan parter. Ube|ivali su nas dasu trì{te i novinski hvalospevi ja~i odsadràja i zadovoljne publike. Tako smoostali razapeti izme|u estradnog ki~a ine~ega {to ni oni koji igraju ne razumeju,ali su oba kriti~ara o~arana.“ Novi up -ravnik je stigao, a Mihailovi} veruje da }eovo biti jo{ jedan po~etak ni{kog po zo -ri{ta: „@elim da verujem da }e nova up -rava uspeti da zaceli rane i vrati pozo -ri{te publici, koje smo se tako lako odrek-li.“

Pozori{ni reditelj Ivan Vukovi} zavr -{io je FDU u Beogradu u klasi NikoleJefti}a i Alise Stojanovi}. Reìrao je u po -zori{tima {irom Srbije, a za ni{ki teatarima ambiciozne planove. „Nameravamda u pozori{te vratim klasike - bez eks pe -rimentisanja, kao i dela nacionalne dra -me, koja su bila zapostavljena. Krenu -}emo sa Nu{i}evim Svetom u reìji MiliceKralj. Za slede}u godinu ima}emo pra -izvedbu drame Konstantin, koju pi{e po -znati ni{ki pisac Dejan Stojiljkovi} – ta

predstava bi}e direktno u vezi sa pro -slavom Milanskog edikta. @elim boljusaradnju sa drugim teatrima – bi}e punogostovanja i puno }emo gostovati. Malascena }e biti mnogo aktivnija. Name -ravam da pozori{te u Ni{u radi predstaveza svoj puk, ne za festivale. Ako Ni{lijebudu zadovoljne, verujem da }e to pre -poznati i publika u drugim sredinama.“

Istovremeno, Aleksandar Mihailovi}smatra da se u prethodnom periodu po -kazalo kako koncept performansa, neve -rbalnih ili visokoestetizovanih predstava,a bez jakog dramskog predlo{ka nije do -bro repertoarsko re{enje za Narodno po -zori{te. „Da li je ovo iskustvo dokaz datreba sa~uvati narodna pozori{ta od eks -perimentalnog i avangardnog teatra –da. Da li to zna~i da, konkretno, Ni{ za -sluùje novu scenu gde bi se to novo idruga~ije moglo videti – sigurno da“,zaklju~uje Mihailovi}.

I Pozori{te lutaka Ni{ ulazi u novusezonu sa novim direktorom. Dejan Goci},diplomirani glumac za lutkarstvo, zavr -{io je bugarsku dràvnu akademijuNATFIZ i u ovom teatru je ve} godinama,a sada se nalazi u novoj ulozi i sa novomvizijom. „U narednom periodu poku{a -}emo da zadrìmo visok nivo igre kojismo negovali svih ovih godina pune}isalu i osvajaju}i nagrade na festivalimau zemlji i inostranstvu. To moèmo samodobrom unutra{njom organizacijom, pre -

ispitivanjem dosada{nje repertoarske po -litike, vra}anjem kultnih predstava kojesu nepravedno „konzervirane“, ali i sa -radnjom sa svim institucijama kulture.Planirano je i povezivanje Pozori{ta luta-ka sa {kolama i medijima, posebne akcijei manifestacije, susreti glumaca sa decomu vrti}ima, {kolama, de~jim bolnicama,izvo|enja pozori{nih predstava u selimani{kih op{tina. Razvija}emo sve vidovesamofinansiranja radi ostvarivanja {tove}eg samostalnog dohotka. Trenutnostanje u Pozori{tu lutaka je zabrinjava-ju}e jer je usled socijalnog programa predve godine trideset posto radnika oti{lo,tako da radimo u oteànim uslovima -nedostaju nam glumci, osoblje u radioni-cama i scenski radnici. Uspeli smo da se -zonu ipak zapo~nemo premijerom pred-stave Silvesterovo blago Anèla Vegen -{tajna u reìji Rumena Ra~eva i Borjane

Georgijeve. Bi}e obnovljena i predstavaLepotica i zver u reìji Zorana Lozan~i}a,sa kojom }emo nastupiti na Reviji lut -karskih kazali{ta u Rijeci, a zatim nastu-pamo na 43. Susretima pro fesionalnihpozori{ta lutaka Srbije sa najnovijomprodukcijom. Uradi}emo i no vogodi{njupredstavu, a slede}e godine, kada seobeleàva 1700 godina Milanskog edikta,najmla|im sugra|anima }emo podaritiscenski spektakl Konstantin u reìjiZorana Lozan~i}a“, kaè Goci}.

Oba ni{ka teatra su u prethodnimsezonama imala repertoarskih problema(~itaj: proma{aja). Verujem da }e noviupravnici boljim predstavama pozori -{no/lutkarske iluzije podi}i na najvi{inivo!

@eljko Andjelkovi}

Teatri u Ni{u ulaze u novu sezonu sa novimupravama: u Narodnom pozori{tu zaupravnika je postavljen mladi reditelj IvanVukovi}, a u Pozori{tu lutaka Dejan Goci},~lan ansambla ove ku}e

NEIZVESNOST ZBOG PREVENCIJE

Verovatno da u svom dvodecenij -skom postojanju, Dani Zorana Rad -milovi}a, planirani od 9. do 17.

novembra, nisu bili neizvesniji. Pri~a jeve}, verujem, poznata. Najkra}e re~eno:Protivpoàrna inspekcija Policijske up -ra ve u Zaje~aru MUP-a Srbije zatvorilaje po~etkom aprila zgradu Pozori{ta zarad sa publikom, nakon tragedije u di -skoteci „Kontrast“ u Novom Sadu u kojojje smrtno stradalo {estoro mladih ljudi.Lokalne vlasti su se potrudile da ovajproblem {to pre bude prevazi|en. Me |u -tim, ~itava procedura oko izbora projek-tantske ku}e, revizije projekata, jer je pr -vobitna suma koju je trebalo izdvojiti zanjihovu realizaciju prelazila dvadesetmiliona dinara, raspisivanja tenedera iodabira najboljeg ponu|a~a, jo{ uvek je utoku. Tako je Festival ozbiljno doveden upitanje, po{to njegovo izme{tanje nije mo -gu}e - Zaje~ar nema drugi adekvatanprostor.

Istovremeno, direkcija Dana ZoranaRadmilovi}a na ~elu sa upravnikom Po -zori{ta Vladimirom \uri~i}em, koji jeblago revoltiran {to inspekcije MUP-anisu po svemu sude}i imali isti ar{in kodsvih ovakvih ili sli~nih prostora u Srbijikada je protivpoàrna za{tita u pitanju,nije htela da Dane izme{ta van grada. „Toje pozori{na smotra koja je posve}enajednom Zaje~arcu, Zoranu Ramilovi}u, iodràvanje van grada u kojem je Zoranro|en ne bi bilo u skladu sa idejom od ko -je se krenulo 1992.“, kaè \uri~i}. Upu -}en je zahtev Odeljenju za vanredne situ -acije Policijske uprave u Zaje~aru za iz -davanje privremene dozvole. „Obezbe-

di}emo takve preventivne mere protiv-poàrne za{tite da nikakav incident ne}ebiti mogu}“, kaè upravnik Pozori{taTimo~ke krajine „Zoran Radmilovi}“.Odobrenje se i dalje ~eka.

Organizacioni odbor je usvojio pro -gram i novo vreme odràvanja Festivala,po{to su sve peripetije oko protivpoàrneza{tite odloìle ve} ustaljen termin. Takobi od 10. do 17. novembra publika trebaloda vidi sedam predstava u zvani~nojkonkurenciji, jednu van konkurencije ijednu na predfestivalskoj ve~eri. To su:Sunce tu|eg neba Milovana Mra~evi}aPuls teatra iz Lazarevca, Putuju}e pozo-ri{te [opalovi} Ljubomira Simovi}a Pozo-ri{ta Timo~ke krajine „Zoran Radmilo-vi}“ (premijerno), Jedan ~ovek, dvojicagazda, Ri~arda Bina KST „Joakim Vuji}“iz Kragujevca, Tajna Grete Garbo MireGavrana Teatra Madlenianum iz Zemu-na, Kvet~ Stivena Berkofa u KoprodukcijiGDK Gavela i Kazali{ta Virovitica, Kumo-vi Du{ana Kova~evi}a Zvezdara teatra,Terapija Jordana Cvetanovi}a i ZbogomSFRJ Kokana Mladenovi}a Ateljea 212. U~ast nagra|enih, ansambl Zaje~arskogpozori{ta izve{}e jo{ jednu premijeru -komad @arka Jokanovi}a îja je mojakoà, {to je u ovim i ovakvim okolnosti-ma, kada je zgrada zatvorena za rad sapublikom i u ovolikoj besparici, vredanpodvig.

Pored toga u pripremi je i Pozori{nigodi{njak, a tako glasi i radni naslov~asopisa, ~iji }e prvi broj biti promovisanu vreme Festivala. „@elja nam je da tobude svojevrstan pregled zbivanja u tokujedne godine, ~ime }emo vremenom stvo-

riti arhivsku gra|u o tome {ta se de -{avalu u na{oj ku}i“, isti}e Vadimir \u ri -~i}. Pored nagrade Zoran Radmilovi} zanajboljeg glumca Fetivala po oceni stru -~nog ìrija, koja je uvedena 2002. godine(prvi dobitnik je Petar Kralj) i nagradeKrstomir Milovanovi} za vizuelni identi-tet, ove godine uvodi se i jedna nova na -grada - za ìvotno delo. O tome ko }e do -biti ovo priznanje jo{ uvek se }uti, ali ka -ko kaù u direkciji Dana nije te{ko pret-postaviti kome bi moglo da pripadne ovopriznanje, usko povezano sa Zoranom,njegovim mati~nim pozori{tem Ate ljeom212 i predstavama po kojima je Zoran u{iroj javnosti ostao upam}en.

Davor Maru{i}

Subotica, Vranje, Leskovac – samo su nekiod gradova u Srbiji u kojima pozori{ta nerade. Me|u njima je i Zaje~ar. Kao i ostali, ioni rade „uprkos svemu“

T I K E R

- U okviru projekta Mlada bal -kanska drama zavr{eni su konkursiza dramski tekst u organizaciji Na -rodnog pozori{ta u Beogradu i Teatramladih „Nikolaj Binev“ iz Sofije. @iriNacionalnog teatra iz Beograda, ve -}inom glasova je odlu~io da je prvo-nagra|ena drama Centar za prinud-no sletanje – Gorane Balan~evi}. @i riiz Sofije nagradio je tekst IvanaDimitrova Vremenska bolest. Pre -mijera pobedni~kog komada Konkur-sa koji sproveden u Beogradu bi}epo~etkom marta 2013. na sceni Tea -tra mladih „Nikolaj Binev“ u So fiji, apobednik konkursa sprovedenog uSofiji, praizvedbu komada ima}e dokraja marta slede}e godine na Sceni„Ra{a Plaovi}“.

- Beogradsko dramsko pozori{teu~estvovalo je na ovogodi{njoj mani-festaciji „Mesec srpske kulture“ uMa|arskoj, koja se odràva u perioduod 14.septembra do 12.oktobra. Pred-stava Harold i Mod Kolina Higinsa, ureìji Milana Karadì}a, izvedena je11.oktobra u pozori{tu Új Szinház uBudimpe{ti.

- 4. Revija predstava malih formiodràna je u Pirotu od 30. oktobra do7. novembra. Izvedene su predstave:Stevan Koprivica, Divan dan (reì ja:Slavenko Saletovi}); BranislavMarkovi}, Putovanje kroz gustogranje; Du{an Radovi}, @enskirazgovori (reìja: Neboj{a Dugali}),Pozori{te „Bora Stankovi}“ Vranje;Zijah Sokolovi}, CABAres CA BA rei;Jano{ Haj, Mali Geza (reìja: StevanBodroà), Narodno pozori{te Pirot.

- U okviru manifestacije „DaniNastasijevi}a“ koja se ve} tre}ugodinu odràva oktobra meseca uGornjem Milanovcu, pod pokro vi telj -stvom Ministarstva kulture Repub-like Srbije i Op{tine Gornji Mila -novac, odigrana je praizvedba koma-da Angelska sonata Zorice Si mo vi}.Igrali su: Du{ica Novakovi}, An drijaDani}i~ i Gordana Matijevi}.

- U Narodnom pozori{tu u Kikin-di po~ele probe komada Tri ukradenaromana po prozi Sa{e Radonji}a;reditelj je Filip Markovinovic, sce -nografiju i kostim potpisuje MarinaSremac; igraju, izmedju ostalih, Bra -nislav Kneèvi}, Dragan Ostoji}, Mi -ljan Davidovi}...

- Krajem oktobra u Ateljeu 212uru~ene su nagrade za gluma~kubravuru „Zoran Radmilovi}“ – glu -mici Hani Selimovi} za ulogu u pred-stavi predstavi Otac na slu`benomputu Ateljea 212 i za epizodnu ulo gu– Silviji Kriàn za ostvarenje uprojektu Mara Sad Novosadskogpozori{ta, odigranim na 57. Steriji-nom pozorju.

- Divna Mari} i Slobodan Lju bi -~i}, glumci Narodnog pozori{ta izUìca, dobitnici su Nagrade GradaUìca za doprinos kulturi i umetnos-ti, koja im je dodeljena povodom9.oktobra, Dana Grada. Uspe{na glu -ma~ka karijera Slobodana Lju bi ~i}atraje 35 godina, od kojih je dve i podecenije proveo u uì~kom teatru.Glumica Divna Mari} po~ela je glu -ma~ku karijeru pre 33 godine, od ko -jih tri decenije igra u uì~kom pozo -ri{tu.

Udruènje dramskih umetnika Srbije raspisuje

K O N K U R Sza dodelu Nagrade za ìvotno delo

D O B R I ^ I N P R S T E N u 2012. godiniNagrada se dodeljuje dramskim umetnicima (glumicama i glumcima) za

celokupno stvarala{tvo, za ìvotno delo. Pravo da budu nagra|eni imaju dram-ski umetnici koji najmanje 20 godina ostvaruju zna~ajne uloge.

Predlog za dodeljivanje nagrade daju umetnici, kulturni i javni radnici,gra|ani, kao i umetni~ke ustanove i udruènja.

Predloge sa pisanim obrazloènjem poslati na adresu: Udruènje dramskih umetnika Srbije, 11.158 Beograd, Studentski trg 13/VI, ili e-mailom na adresu: [email protected], najkasnije do 30. novembra 2012. godine.U Beogradu, UDRU@ENJE DRAMSKIH UMETNIKA SRBIJE01.11.2012. g.

Kona~no je odleteo – Betmen ispred Narodnog pozori{ta Ni{

re{enja, pri ~emu je naro~ito poèljnaprimena novih tehni~kih i tehnolo{kihmogu}nosti. Ipak, pozori{te }e se pravitiparama. Najva`nije je da se u novembru,najkasnije u decembru, izvede konstruk-tivni sklop objekta, ono {to narod kaè –’da pokrijemo ku}u’. Sve ostalo zavisi odnovca, on je limitiraju}i faktor“.

Do sada je na ra~unu za obnovupozori{ta cirka {est i po milona dinara, stim {to se o~ekuje i uplata „Dunav osigu-ranja“ - oko trideset pet miliona. U za -datom roku stigla su dva idejna projekta.[ta dalje? „Odre|ena je deveto~lanakomisija“, kaè gra|evinski inènjerNata{a Trajkovi} ispred Odbora zadu -èna za staranje o realizaciji donetih za -klju~aka, „za izbor idejnog re{enja kojeide posle Odboru na usvajanje. Koordi-nacija izme|u Odbora, Zavoda i Pozo -ri{ta je dobra, ali zahteva vreme, jer suneke aktivnosti uslovljene jedna drugom- nije moglo da se radi paralelno. Ko -na~ni izbor idejnog re{enja nije uslovljenrokom ve} punim sastavom Komisije ikvalitetom projekta. Ina~e, po~eli su ra -dovi na izradi privremene konstrukcije,koja }e {tititi od atmosferskih uslova, iz -vr{ena je promena u katastru i od sada}e Pozori{tu imovinski-pravno pripadatisve ono {to je ono nekada koristilo, a {toje u jednom trenutku bilo otu|eno. Usko-ro o~ekujemo dobijanje lokacione do -zvole, {to je preduslov za po~etak izradeglavnog projekta, ~ije finansiranje jeobezbedio program EU Progres, pa ideproces javnih nabavki i dalje sve po za -konu. Znate, ponekad se u vanrednimsituacijama u hodu pojave neo~ekivaniproblemi, i onda morate da improvizu-jete“, kaè ona.

Dakle, ispostavlja se da je neko (slu -~ajno ili ne, ba{ u predizbornom ze ma -nu) nasumice postavio parametre obnovevranjskog Pozori{ta – i sredstva i rok.Ka’}e biti ne zna se, a do tada vranjskimpozori{nicima ostaje da kukajui da im provizuju.

Goran M. Anti}

LUDUS 1875


@RTVA PALJENICA BOGINJI TALIJIIspostavlja se da je neko (slu~ajno ili ne, ba{ upredizbornom zemanu) nasumice postavio pa -rametre obnove vranjskog Pozori{ta – i sredstvai rok; a ka’}e biti, ne zna se

POZORI[TE PONOVO RADI

Uno}i 2. jula u podmetnutom po -àru do temelja je izgorelo vra -njsko Pozori{te „Bora Stankovi}“.

Upravo u godini kada slavi sto dvadesetgodina svog postojanja, otkako ga je1892. kao poklon Vranju izgradio veletr-govac Jan~a Jovanovi} Baldìja, a prvupredstavu u njemu, Njego{ev „Gorski vi -jenac“, reìrao Radoje Domanovi}, tadaprofesor vranjske gimnazije. Da cinizambude jo{ ve}i, Pozori{te je izgorelo kao„koletaralna {teta“ u obra~unu dva lo -

rekvizite, ve}i deo bogate dokumentacije.Odmah je obrazovan Odbor za obnovupozori{ta i, u optimisti~kom zamahu, ne -ko je pomenuo, kako su skeptici odmahprimetili, dva ~inioca koji se danas po -kazuju kao poprili~no nerealni: cifru oddvesta miliona dinara i rok – 31. januar2013, Dan Grada, dakle samo sedam me -seci da se iz pepela podigne ne neka obi -~na zgrada, ve} svojevrsni organizamkakav je pozori{te, sa svim sadràjimakoje ono podrazumeva.

izradu tehni~ke dokumentacije za revi-talizaciju vranjskog po zori{ta. Mediji suneumorno izve{tavali i apelovali najavnost da pomogne u ovoj nesre}i.Javnost se odazvala u onoj meri koliko sujoj to skromne ekonomske mo gu}nostidozvolile i tu od firmi treba izdvojitiTelekom i Uni Credit Bank, koje suizdvojile po milion dinara za obnovuPozori{ta. Komandant 4. brigade VJ,general Milosav Simovi} darivao je svojumese~nu platu u fond za revitalizacijuteatra, i ne samo to – prakti~no ~itav po -zori{ni ìvot Vranja trenutno se odvijapod krovom Doma Vojske, uklju~uju}i tui 32. Borine pozori{ne dane. Tako|e,pripadnici inènjerijske jedinice êtvrtebrigade izvr{ili su detaljno ~i{}enje i iz -no{enje {uta i gareì iz spaljenog Pozo -ri{ta, ~ime su stvoreni uslovi za po~etaknjegove obnove u gra|evinskom smislu.

Uprkos tragediji koja je sna{lateatar u Vranju, odràva se jedanod najreferentnijih srpskih pozo -ri{nih festivala, 32. „Borini pozo -ri{ni dani“, pod sloganom: „Daumetnost ne za}uti“. U Domu Voj -ske je izvedeno {est predstava uzbogat prate}i program. PredstavaNarodna drama u reìji SneàneTri{i}, po tekstu Olge Dimitrijevi},otvorila je 20. oktobra Festival, ko -ji je ovoga puta imao revijalnikarakter. Sav prihod od ulaznica,kao i honorari u~esnicima Festi-vala, kako je rekla nova upravni-ca Pozori{ta Radmila Djordjevi},bi}e upla}eni na ra~un za obnovuvranjskog Pozori{ta.

OBNOVIMO VRANJSKO POZORI[TEUplate mogu biti izvr{ene na dinarski ra~un 840-2696741-93ili Devizni ra~un 01-504105-100000322-000000-0000IBAN kod: RS35908504105000032221,ili SMS-om - treba otkucati tekst „obnovimo vranjsko pozori{te“i poruku poslati na broj 2141, koja kod sva tri operatera ko{taukupno 60 dinara.

kalna ganga, pa je loma~a bila namenje-na diskoteci koja je tik uz pozori{te, ali sevatra ra{irila u neèljenom pravcu. Di -skoteka iz koje turbo-folk terori{e ~itavgrad posle nekoliko dana nastavila je saradom, dok se obnova vranjskog Po zo -ri{ta odvija mu~no i te{ko, uprkos napo -rima koje lokalna zajednica, privredno ikulturno devastirana, ulaè u obnovuvranjskog àri{ta kulture i umetnosti.

Stihija je uni{tila skoro sve – po zo -ri{nu dvoranu, krov, foaje, scenu, dva po -zori{na kluba, funduse scenografije i

Oni koji su ovu (ne)mogu}u misijushvatili ozbiljno, odmah su prionuli narad: prvo sami pozori{nici – glumci supo~eli da izvode predstave na otvorenom,snimili petominutni film o tragediji vra -njskog Pozori{ta, odràli konferenciju zamedije u beogradskom Medija-centru,uprava je uputila javni apel svim prav -nim i fizi~kim licima za pomo} u obnoviteatra. Zavod za za{titu spo menika kul -ture u Ni{u podneo je preko svog arhitek-te u Vranju Miomira Sto ja novi}a Re{enjeo utvr|ivanju mera teh ni~ke za{tite za

Na drugu godi{njicu zemljotresa, 3.novembra Kraljeva~ko pozori{te –izvodjenjem na mati~noj sceni

predstave radjene u koprodukciji sa uì -~kim Narodnim pozori{tem “Pri~a“ u re -ìji Aleksandra Luka~a, ponovo otvaravrata za posetioce. Posle dve godine „nato~kovima“, 160 odigranih predstava, 6premijera – ovaj teatar, ne bez „naknad-nih potresa“ polako staje na noge. Krajemseptembra, na konferenciji za novinare,na kojoj su pored novoimenovane vd.direktorke Biljane Konstatinovi}, govoriliarhitekta Rajko ûbri}, zaduèn za iz -vo|enje sanacije stati~kog pobolj{anjazgrade i Milo{ Mili{i}, predsednik Ko -misije za kontrolu sanacije pozori{tapoku{ano je javnosti da bude obja{njenoza{to sanacija toliko kasni. ArhitektaRajko ]ubri} iz Zavoda za za{titu spo -menika kulture, ispred tre}e komisijekoju je angaòvala lokalna samouprava

da proceni stanje objekta, rekao je da sustru~njaci sada prona{li obja{njenje za{topozori{te nije o{te}eno kao ugostiteljskideo u istom objektu koji pripada pre -duze}u „Srbija“ a.d. „Deo zgrade koji pri -pada pozori{tu obnovljen je 1983. godine,a me|uspratna ~eli~na konstrukcija ura -|ena 30-tih godina pro{log veka toliko jepouzdana da je i danas te{ko na}i takavkvalitet“, rekao je ûbri}. Mili{i} je, sadruge strane, rekao da je kraljeva~kajavnost dve godine obmanjivana da zgra-da Pozori{ta nije bezbedna i da se po -stavlja pitanje kako je potro{en novacdobijen za sanaciju u iznosu izme|u 22 i24 miliona dinara. Tvrdnjom da je `rtvaprogona zbog toga {to je odbio da }utkepodnese svoju nedavnu smenu, biv{i di -rektor Kraljeva~kog pozori{ta VladanSlavkovi} javno se stavio na raspolaga njeistra`nim organima, traè}i da se utvrdida li je kriv za navodne malverzacije oko

sanacije Pozori{ta posle zemljotresa.Ipak, lepa vest jeste da, uprkos {to maj -stori i dalje rade, a finalizacija rekon-strukcije se o~ekuje na prole}e, Kralje-

- Muzej pozori{ne umetnostiSrbije nedavno se uselio u prostorijenovog depoa, u neposrednoj bliziniobjekta u Jevremovoj ulici, u kojemina~e radi. „Napokon smo to pitanjere{ili, zahvaljuju}i i razumevanju JPPoslovni prostor Stari grad. Novi pro -stor je vrlo zna~ajan, jer }e umnogo -me olak{ati osnovnu muzeolo{kudelatnost. Pored ostalog, bi}emo uprilici da prihvatimo i muzeolo{kiobradimo ve}i broj zaostav{ina i dru -ge nove gra|e,“ kaè direktorka Mu -zeja pozori{ne umetnosti Srbije Kse -nija Radulovi}.

- Narodno pozori{te iz Somborapremijerno je izvelo novi komad Sa -loma reloaded Oskara Vajlda, uadaptaciji i reìji Predraga [trpca.Predstava je radjena u koprodukcijisa Srpskim narodnim pozori{tem uNovom Sadu. Uloge tuma~e: So nja Damjanovi}, Milan Kova~evi}, Du{anJovi}, Tatja na [anta Tor lakovi}, Ne -boj{a Savi}, Branislav Jerkovi}, Sa -nja Mikiti{in, Sr|an Aleksi}, Nema -nja Baki}, Marko Savi} i Lu}ija Tra -vi ~i}.

- Novu pozori{nu sezonu, Narod-no pozori{te Uìce, po~elo je premi-jerom predstave za decu TrnovaRuìca, po motivima [arla Peroa,Jakoba i Vilhelma Grima i ErdmanaPenera, u reìji Nemanje Rankovi}a.Sudbine likova iz poznate bajkedo~arali su Tijana Karai~i}, Bra ni -slav Ljubi~i}, Andrijana Simovi},Nevena Nedi}, Biljana Zdravkovi},Vahidin Preli}, Goran [maki}, Dra -gana Vranjanac Ljubojevi} i Igor Bo -rojevi}. Dramaturg je Spasoje @. Mi -lanovi}, scenski pokret i koreografijuje osmislio Ferid Karajica, sceno -grafiju Marijana Zorzi} Petrovi}, amuziku Sr|an Milivojevi}.

- Knjaèvsko srpski teatar izKragujevca sezonu je zapo~eo krajemseptembra, premijerom predstave Dogole koè u reìji gosta iz Nema~ke,Pjera Valtera Polica. Uloge tuma~e:Nikola Milojevi}, Vlada @ivkovi},êdomir [tajn, Aleksandar Milojevi}i drugi. Po~etkom novembra izvede-na je i premijera komada savre-menog {kotskog pisca Di Si DèksonaMoje biv{e, moji biv{i u reìji Sla -|ane Kilibarde. Igraju: Katarina Mi -trovi}, Isidora Rajkovi}, Milo{ Krs to -vi}, Du{an Staniki} i Nadja Mar{i~e -vi} .

- U Kru{evcu je krajem oktobraodràn sastanak Zajednice profesio -nalnih pozori{ta Srbije kome je pri -sustvovala ve}ina ~lanova. Jednogla -sno, za predsednika Udruènja unarednom dvogodi{njem periodu iza -bran je upravnik Kru{eva~kog pozo -ri{ta, Branislav Nedi}, a za zameni-ka Ivana Nedeljkovi}, direktorka La -zareva~kog pozori{ta.

U Kru{eva~kom pozori{tu po~et -kom sezone, premijerno je izvedenapredstava Mihaila Bulgakova Pur -purno ostrvo, u adaptaciji i reìji Ane\or|evi}. U predstavi igraju: DejanTon~i}, Toma Trifunovi}, Bran koJankovi}, Biljana Joci} Savi}, Ni kolaPantovi}, Marija Ga{i} Gaji}, MarijaVidakovi}, Neboj{a Vrani}, Bojan Ve -ljovi}, Milija Vukovi}, Milo{ \urovi},Nikola Raki}, Jovanka An dri},Dragan Marinkovi}, Sla|ana N e -storovi} Risti} i Du{an Dule Jova -novi}.

va~ko pozori{te najzad igra na mati~nojsceni – sa podjednakim elanom i entuzi-jazmom, namerom da ne dozvoleda teatar u ovoj sredini zamre.

Z.L.

Od ostalih kako ko – lokalni politi~aridonose zaklju~ke, a dràva je preko sa -vetnika za kulturu predsednika Repub-like, Radoslava Pavlovi}a, koji je bio uposeti zgari{tu, uputila poruku: „Ljudi,morate da kukate, da stalno visite uministarstvima, dok ne kaù – ej bre, ovimi se na vrh per~ina pope{e, daj da na -pravimo to vranjsko Pozori{te!“

Elem, dnevno stanje je slede}e: Odborza obnovu pozori{ta uputio je javni apelprojektantskim firmama, kao i svim ov -la{}enim fizi~kim i pravnim licima zau~estvovanje u akciji dobrovoljne pomo}iobnovi pozori{ta kroz izradu idejnogprojekta bez nov~ane nadoknade. Projek-tni zadatak postavio je Zavod za za{tituspomenika kulture u Ni{u: „To je amin zaprojektanta“, kaè Miomir Stojanovi}, vi{istru~ni sradnik u Zavodu. „ûva searhitektonska struktura i forma, ali je, uisto vreme, autorima dozvoljena punasloboda u projektovanju funkcionalnog

Pozori{te „Bora Stankovi}“ posle poàra

Pri~a, Kraljeva~ko pozori{te i NP Uìce

6


LUDUS 187Lu

Me|unarodni festival pozori{neklasike „Vr{a~ka pozori{na jesen“odrà}e se po dvadeseti put na sceniNarodnog pozori{ta Sterija od 27.oktobra i do 3. novembra pod slo -ganom „Sterija – nekad i sad“. Utakmi~arskom programu bi}e izvede-no pet predstava iz Srbije i RepublikeSrpske. Organizovan je i postfestival-ski program u okviru koga }e publikaimati priliku da vidi predstavu Du{kaPremovi}a Indigo u reìji BranislavaLe~i}a, ali i renesansnu komedijuMirandolina u reìji Fauda Tabu -dì}a. Selektor ovogodi{nje Vr{a~kepozori{ne jeseni je reditelj TiborVajda, a ~lanovi ìrija bi}e MilivojeMla|enovi}, Zoran Maksimovi} i Ste -fan Sabli}.

- Saradnja Jugoslovenskog dram-skog pozori{ta sa Fakultetom dram-skih umetnosti u Beogradu u okviruSTUDIOFEST-a koji je u junu odrànu ovom teatru, rezultirala je potpisi-vanjem Protokola o saradnji sa FDU,a jedna od predstava koja je izvedenana Festivalu, od septembra se nalazina repertoaru Teatra „Bojan Stupi-ca“. Re~ je o Pokojniku BranislavaNu{ica u reìji Igora Vuka Torbice uprodukciji FDU.

- Konferencija “Pali an|eo Istori-je” odràna je 14. i 15. oktobra uJugoslovenskom dramskom pozori{tu,u vidu sastanka umetni~kih i kre -ativnih snaga Ujedinjenih pozori{taEvrope (UTE), sa ciljem da se razgo-vara o projektu koji }e, kasnije, pre -rasti u zajedni~ki pozori{ni doga|aj.Pribliàvaju}i se stogodi{njici Sara-jevskog atentata, doga|aju koji sim -boli~ki predstavlja zamajac kasnijemlancu de{avanja koji odre|uju savre-menu Evropu, pokrenuta je inicijati-va da se ponudi teatarski odgovor natemu budu}nosti kontinenta Pored~lanova UTE, na konferenciji sugovorili i Milica Delevi}, biv{a direk-torka Kancelarije za evropske inte-gracije i ~lan Parlamenta, DubravkaStojanovi}, istori~arka, Dino Mu sta -fi}, reditelj, Predrag Markovi}, isto -ri~ar... Organizaciju konferencijepomoglo Ministarstvo kulture Repub-like Srbije.

- Krajem septembra, beograd-skom premijerom mjuzikla Glavoluda, po tekstu i u reìji Nikole Bula-tovi}a otvorena je sezona u Pozori{tuna Terazijama. Koreograf je Neboj{aGromili}, aranèr i dirigent Ivan Ili},a uloge tuma~e Hadì Nenad Mari~i},Jelena Trkulja, Ljiljana Stjepanovi},Dragan Vuji} Vujke i drugi. Dugoo~ekivana premijera Zone Zam -firove“u adaptaciji i reìji KokanaMladenovi}a, sa Ivanom Bosilj~i}em iSlobodom Mi}alovi} izvedena je 9.novembra.

- Radovi na rekonstrukciji zgra -de leskova~kog Narodnog pozori{tapo~eli su pro{log leta. Rok za zavr -{etak radova bio je kraj marta ovegodine, me|utim, zbog finansijskihproblema, radovi su pre ~etiri i pomeseca obustavljeni. Iznos od skoro60 miliona dinara za potpunu obnovuzgrade nekada{njeg [kolskog domaiz tridesetih godina pro{log veka,zajedno finansiraju Grad i Ministarst-vo NIP-a. Zavr{eno je preko osamde-set odsto radova, ali, kako kaù, prob-lem je dug od osam miliona dinara,kao i nepredvi|en vi{ak radova, bezkojih nisu mogli da se zavr{avaju niugovoreni poslovi. Grad }e se ovihdana obratiti nadle`nom mini -starstvu, jer vi{ak radova ne moè daplati, a prema procenama izvo|a~a,

POZORI[TE BEZ STALNE ADRESETeatar ne ~ini zgrada, ve} glumci i predstave– smatra Olivera \or|evi}, reditelj i umet-ni~ki direktor Drame na srpskom jezikusuboti~kog Narodnog pozori{ta

BOLNE TA^KE DRU[TVENIH DOGA\ANJANovosa|ani pobednici kragujeva~kog Festi-vala angaòvanog teatra

Ansambl Drame na srpskom jezikuNarodnog pozori{ta u Subotici,iako bez adekvatnog prostora, po -

{to je u toku izgradnja nove zgrade po -zori{ta (po svemu preti da postane„Skadar na Bojani“), proteklih par sezo-na beleì zapaène uspehe kako u zemlji,tako i u regionu.

„Na{ ansambl je u proteklih nekolikogodina izuzetni podmla|en, vaì za je -dan od najmla|ih u zemlji i pored togabeleì zapaène rezultate. Imamo stalnupraksu audicija za nove predstave takoda nam dolaze glumci sa zavr{nih godi-na studija i imaju priliku da dobijuuloge“, obja{njava „recept za uspeh“ Oli -vera \or|evi}. „Moram da istaknem dasmo u protekle ~etiri godine stalni u~e -snici Sterijinog pozorja, da u na{em te -atru gostuju reditelji poput Andra{aUrbana, koji je radio {ekspirovog JulijaCezara, Mihizovog Banovi} Strahinju,

tako|e, u Srbiji je Oliver Frlji} prvi putradio upravo kod nas - projekat Kuka-vi~luk“, nastavlja Olivera \or|evi}, ve -ruju}i da je smelost u repertoarskoj poli-tici odlu~uju}a.

„Pro{le sezone izdvojila se predstavapo drami Mom~ila Nastasijevi}a Zapis,jednoj od naj~udnijih u doma}oj knji -èvnosti, u reìji Nikole Zavi{i}a. Rad jebio, ako tako mogu da kaèm, nesvaki-da{nji poduhvat, po{to Nastasijevi} spa -da u red najzna~ajnijih srpskih pisacakoji je bio daleko ispred svoga vremena.Njegova dela se, me|utim, retko ili gotovonikada ne izvode na daskama koje ìvotzna~e. Iako je izgledalo kao ludost stavitije na repertoar, ona je nai{la na odli~anprijem kod publike. Nekako, od [ilerovihRazbojnika tako|e u reìji Nikole Za vi -{i}a, 2008. godine, trudimo se da nadgra -|ujemo ansambl kako novim glumcima,tako i ànrovski razli~itim predstavama.

I tada su nam postavljali pitanje za{to[iler i Razbojnici, ali glumci su svojomigrom i publika odzivom demantovali svesumnje“, smatra ona.

Prva premijera ove sezone je bilaûdo u Poskokovoj dragoj po romanuAnte Tomi}a, u reìji Sneàne Tri{i} i udramatizaciji Maje Pelevi}. „To je izuze-tno duhovita ansambl predstava, kojusmo prozvali {pageti - dalmatinski ves -tern i nailazi na odli~an prijem kod pu -blike“, pri~a Olivera \or|evi}. „Pravilismo i za ovu predstavu audiciju i ansam-blu su se priklju~ila dva mlada glumca:\orde Markovi} i Milo{ Mili}. Kostimo-graf je bila Mirna Ili}, scenograf LjubicaMilanovi}, kompozitor Irena Popovi}Dragovi} - dakle, u celosti ènska ekipa!Nadamo se gostovanju u regionu prven-stveno u Hrvatskoj.“ U planu je i mjuziklMala radnja horora, za koji su pripremeu toku. U pitanju je ameri~ki hit pokojem su ura|ena i dva filma. Reìju }epotpisati mladi ali iskusni Marko Manoj-lovi}. Premijera se planira krajem de -cembra. Olivera \or|evi} dodaje da Po -zori{te u drugom delu sezone o~ekujesaradnja sa Alisom Stojanovi}, reditelj-kom i profesorom na FDU.

„Moram da istaknem da nemamoadekvatne uslove. Sama zgrada u kojoj

igramo je adaptirana sala bioskopa, osta-la infrastruktura pozori{ta je sme{tena unapu{tenoj fabrici, tako da su svi primo-rani dok rade da {etaju sa jednog krajagrada na drugi... Ipak, dokazali smo dapozori{te ne ~ini samo zgrada nego glu mci i predstave“, zavr{ava u jednomda hu Olivera \or|evi}.

Ninoslav [}epanovi}

Na ovogodi{njem sedmom Me|u -narodnom pozori{nom festivalu„Joakiminterfest“, odrànom od 7.

do 16. oktobra u Knjaèvsko-srpskomteatru u Kragujevcu, u~estvovalo je dva -naest predstava iz {est zemalja (jeda -naest u takmi~arskom delu): Srbije, Ma -kedonije, Bosne i Hercegovine, RepublikeSrpske, Hrvatske i Italije. Za najboljupredstavu u celini progla{ena je MarathThe Sade Újvidéki sínháza iz NovogSada, koja po mi{ljenju ìrija inventivan,hrabar teatarski iskorak.

Misija Festivala bila je povratak pu -blike u teatar, koji je po mi{ljenju selekto-ra Gorana Cvetkovi}a mogu} samo pri -kazivanjem i igranjem dobrih, slojevitih,razigranih, ma{tovitih, estetski razvi-jenih predstava koje se istovremeno bavezna ~ajnim javnim i dru{tvenim temama.Po toj koncepciji on je selekciju podelio utri kruga. Prvi, vezan za otpor premaraz novrsnim nepravdama u dru{tvu, presvega u poniàvaju}oj poziciji radnika unovom kapitalizmu (Radnici umiru pe -vaju}i Hartefakt fond/Bitef teatar Beo -grad, Radni~ka hronika Narodnog pozo -ri{ta Republike Srpske iz Banja Luke iZlatni zmaj Slovenskog stalnog gle da -li{~a iz Trsta). Drugi korpus predstavatematski odre|en protestom protiv zlou -potrebe pojedinca zbog ciljeva koje na -me}u vlastodr{ci, ~inile su: Po{to pa{te -ta? beogradskog Ateljea 212, Marath TheSade Újvidéki sínháza iz Novog Sada iPismo iz 1920. BNP-a iz Zenice. Tre}i,vezan za li~na nesnalaènja i perma-nentne bolesti dru{tva, zbog eksploataci-je i zloupotrebe mo}nika obuhvatio je:

êkaju}i Godoa Turskog teatra iz Skoplja,Ne mo’{ pobe}’ od nedelje zrenjaninskogNarodnog pozori{ta „To{a Jovanovi}”,Terapiju zagreba~kog Teatra „Ruganti-no” i Krojcerovu sonatu Teatra Kabare izTuzle.

^lanovi ìrija 7. JoakimInterFestabili su glumica \ur|ija Cveti} i re diteljiMartin Ko~ovski i Primo` Bebler, avoditelj razgovora za okruglim stolomAleksandar Novakovi}, dramaturg i dra -mski pisac.

Po mi{ljenju Martina Ko~ovskog, beznamere da ikoga uvredi, selekcija ovogo-di{njeg InterFesta ubedljivo je najboljaod svih festivala koje je ove godine imaoprilike da vidi u regionu. „Ona ima kon -cept koji je, sa jedne strane, potpuno li -beralan i otvoren za nove sadràje, {to jeina~e karakteristi~no za ovaj Festival odnjegovih po~etaka, a, sa druge, on jestrog i veoma ~vrst i koncizan. O~igledno

je da je selektor znao {ta ho}e i programsa~inio tako da je sam koncept njegovogodabira, po meni, ravnopravan u~esnikFestivala i nosi sa sobom jak i upe~atljivautorski ’potpis’. To i publika razume iprihvata, po{to je selekcija ’aktivna’ iaktuelna i ba{ zbog toga na pravi na~inkomunicira sa gledaocima“, smatra Ko -~ovski.

Sa njim se sloìo i njegov kolegaPrimo` Bebler: „Dopada mi se to {to jeselektor odlu~io da posveti Festival an ga -òvanom teatru koji se bavi najbolnijimta~kama dru{tvenih doga|anja. Iz prika -zanog stvara se dosta ’crna’ i veoma mu -~na slika. Selekcija sastoji se od predsta-va, koje bih okarakterisao kao ’vru}e’,ba{ aktuelne, koje pobu|uju jake emocijei stimuli{u neku vrstu revolta, otpora. Nadrugoj strani su ’hladne’ predstave kojemu~nu sliku dana{njice ostavljaju kaone{to {to konstatujemo, primimo kao~injenicu i ne moèmo, barem {to se na -{ih emocija ti~e da idemo dalje od apatije.Meni je interesantno pitanje {ta u stvariod tih, ponu|enih ’toplih’ i ’hladnih’ ko -mada ima ve}i u~inak”, pita se Bebler.

\ur|ija Cveti} smatra da je selek-torska koncepcija sa dva toka, kako jeona to nazvala, u kojima su se smenji-vale dru{tveno angaòvane predstave ione malo intimnije, ali posve}ene „ve ~i -tim malim temama”, dobro funk cio nisalai komunicirala sa publikom.

„JoakimInterFest je ove godine po -slao nekoliko va`nih poruka iz Kragu-jevca. Prva je, svakako, upu}ena onimakoji su osporavali misiju Festivala. Potre-ba za njim, podr{ka kao i recepcija pro -grama, nedvosmisleno je potvrdila nje -gov me|unarodni kapacitet u poveziva -nju i pokretanju novih inicijativa. Drugavrsta poruka je usmerena na festivalskuzajednicu: pokazalo se jo{ jednom damanifestacija koja ima jasnu program-sku ideju, uspeva da uspostavi dijalog sasopstvenim vremenom i ukaè na goru}eprobleme epohe i dru{tva, na taj na~inizbegne sudbinu ’putuju}ih cirkusa’ kojiobilaze festivalske centre. Tre}a vrstaporuka je za one koji su u op{toj margin-alizaciji kulture posumnjali u njen smi -sao i vrednosti i prepustili se ’trendovi-ma’, komercijalizaciji i populisti~koj za -bavi. JoakimInterFest je privukao profe-sionalnu javnost i {iru publiku pred-stavama koje nisu pravile kompromis samra~nim vremenima, niti se ustru~avaleda ogole savremeni trenutak i ponude ne -

prijatne analize i istine. Angaòvanopozori{te je cvetalo ovog oktobra u Kra -gujevcu. Njegove plodove o~ekujemo ugodinama koje ce do}i“, smatra rediteljNeboj{a Bradi}, umetni~ki direktor kra -gujeva~kog Teatra.

Za pesnika Sa{u Mileni}a, predsed-nika Skup{tine grada Kragujevca, koji jei otvorio Festival, InterFest ima posebanzna~aj i misiju, kao i veoma va`no mestou „Oktobarskim sve~anostima grada” po -sve}enim emancipacijskoj ulozi mirov -nog aktivizma: „Kada bi ovaj poslednji,sedmi JoakimInterFest, morao da se opi -{e sa stanovi{ta naj{ireg javnog interesaKragujevca samo jednom re~i, ja bih seopredelio za re~ - ohrabrenje! Me|unaro-dni karakter JoakimInterFesta posebnopodcrtava ovu funkciju kulture. Ve} natematskom planu, spremnost savreme -nog pozori{ta da najdirektnije prezentu-je, tuma~i i kritikuje presnu dru{tvenustvarnost, bremenitu paradoksima, prob-lemima i konfliktima globalnog trenutka,imponuje politici mira. Mir nije prirodnostanje dru{tva i ~ovekovog sveta. Mir seu~i i gradi. Ovogodi{nji JoakimInterFestohrabruje gra|ane privrène vrednosti-ma tolerancije i povezivanja ljudi jasnomporukom da u svim aktuelnim napetosti-ma kultura jo{ uvek odgovara na bazi~nezahteve ~oveka da je osetljiva na nepre-vazi|ene i univerzalne jednostavnostikao sto su dostojanstvo, pravda i istina, teda je delotvoran alat humane perspektivei opstanka ~ove~anstva“,smatra Mileni}.

Zoran Mi{i}

@iri je lako i jednoglasno „po -delio” i nagrade na 7. kragujeva -~kom JoakimInterFestu: Na gra deza najbolju predstavu u celini ivizuelnost dobio je Ujvidéki szín-ház - Novosadsko pozori{te zaMarath The Sade Petera Vajsa, uadaptaciji i reìji Andra{a Ur -bana.; Nagrada za najbolju reìjudodeljena je Vladimiru Mil~inu zaêkaju}i Godoa u izvo|enju Tur -skog teatra iz Skoplja; gluma~keNagrade dobili su Maja Blagovi~ iRomeo Greben{ak za tuma~enje~itavog niza uloga u komadu Ro -landa [imelfeniga Zlatni zmajkojeg je u tr{}anskom Stalnomslovenskom gledali{~u reìraoJani{ Kica; Specijalna nagradadodeljena je Pismu iz 1920. koju jepo motivima pri~e Iva Andri}areìrao Oliver Frlji} u Bosanskomnarodnom pozori{tu iz Zenice.

U prate}em programu ovogo-di{njeg InterFesta promovisana jeautomonografija Bore Dra{kovi}a„Re~nik profesije” iz edicije „Joa -kimovi potomci”, posve}ene laure-atima nagrade Statueta „JoakimVuji}” koju kragujeva~ki Teatardodeljuje svake godine na Sretenjeza izuzetan doprinos razvoju po -zori{ne umetnosti u na{oj, a otvo -rena je i izlo`ba bosanskohercego-va~kog umetnika Nesima Tahi-rovi}a „Prastari simboli mira itolerancije” u pozori{noj galeriji„Joakim”.

Predstava Ujvidéki színháza „Marat The sade” progla{ena za najbolju predstavu u celinii nagra|ena za vizuelnost

Olivera \or|evi}

sve bi moglo da bude zavr{eno zanajvi{e dva meseca.

- Polovinom oktobra, na Novojsceni Zvezdara teatra premijerno jeizvedena predstava Marka Kameloti-ja Boing Boing u reìji Predraga Stoj-menovi}a, u produkciji agencije„Omladinka“.Uloge u popularnomfrancuskom vodvilju igraju VukKosti}, Viktor Savi}, Jelena Gavril o -vi}, Nada Macankovi}, Borka Tomo -vi}, Marina Vodeni~ar i JelisavetaOra{anin.

- Jesen je u Bitef teatru obeleènasa tri dramske premijere: DalekoTamare Bosak u reìji Nenada Pro -ki}a; te dve u koprodukciji sa Harte-fakt fondom - Grebanje ili kako seubila moja baka Tanje [ljivar, u reìjiSelme Spahi} (koproducent je bilo iBNP Zenica) i Izopa~eni Mar tina[ermana, koju je postavio An drejNosov.

- Princeza u zamku duhova potekstu i u reìji Aleksandre Milavi}Dejvis najnovija je predstava Pozo -ri{tanca Pu`, po ànru – kako kaù– „muzi~ko-scenska torta“. Ulogetuma~e: Iskra Brajovi}, BranislavZeremski, Branka [eli}, Lako Nikoli}i drugi.

- Kao svoju prvu premijeru usezoni 2012./2013. Pozori{te Bo{koBuha izvelo je po~etkom novembrarimejk ~uvene predstave Carev za -to~nik iz 1995. godine. Ova etnobajka pisca Miodraga Stanisavljevi}au reìji Milana Karadì}a bila jeveoma uspe{na kod publike, ali i kodstru~ne javnosti – osvojila je ~ak triSterijine nagrade. Zbog velikog uspe-ha i nesumnjivog umetni~kog kva -liteta, ova predstava se, u novoj po -deli, vra}a na redovan repertoar. Unjoj su Dejan Lutki}, AleksandarRadoji~i}, Vladan Dujovi}, Milo{Vlalukin, Jelena Trkulja, Ivana Lok -ner, a shodno svojoj dugo go di{ njojtradiciji i tek diplomirani glumci istudenti glume: Maja Luki}, MarkoPanteli} i Uro{ Jov ~i}.

- Tradicionalna nagrada „Poli-tike“ za najbolju reìju na Bitefu,uru~ena je 30. oktobra - 35. dobit-niku, mladom beogradskom rediteljuMilo{u Loli}u za predstavu Krvavesvadbe. Loli} je na 46. Bitefu u~e -stvovao sa predstavom koju je reìraokao gost u Folksteatru u Minhenu.

- Premijera predstave @enskiorkestar @ana Anuja, u adaptacijiIvane Dimi} i Juga Radivojevi}a, kojipotpisuje i reìju, izvedena je po~e t -kom novembra na sceni Ra{a Plaovi}Narodnog pozori{ta u Beogradu. Ulo -ge tuma~e: Nela Mihajlovi}, BojanaStefanovi}, Zlatija Ivanovi}, KalinaKova~evi~, Danijela Kuzmanovi} Pa -vlovi}, Jelena Helc Veskovi}, Vuk Ko -sti} i Branislav Toma{evi}.

Rubrika Tiker nastaje od vesti koje sa -radnici Ludusa prikupljaju i {alju. Ona jebaza podataka za elektronsko izdanje –Onli ne Ludus koje se nalazi na web adresiUDUS-a, a bi}e aùriran jedanput ne deljno.Ludus, tako|e, moète na}i i na Facebook--u, gde moète postavljati ko mentare, pred-loge za teme koje bi trebalo pokrenuti. Kra -tke tekstove (do 1500 karaktera sa ra zma -cima) i fotografije moète slati mail-om naadresu [email protected] sa nazna kom„za Tiker“

LUDUS 1877


IZVE[TAJ IZ JEFTINOG @IVOTANajbolje predstave iz oskudne sezone nauì~kom festivalu

TEATAR NA PRAVOM PUTUBogata jesen u [aba~kom pozori{tu

Festivalski ìri (SvetozarRapaji}, Neboj{a Rom~evi}, Radi-voje Dinulovi}, Azim Begagi} iAgata Juniku) dodeli}e na gradekoje nose naziv Ardalion, i to zanajbolju predstavu, reìju, ènskui mu{ku ulogu, epizodu, mladogglumca, scenografiju, ko stim imuziku. Osim stru~nog ì rijapredstave }e procenjivati i novi -nari akreditovani na Festivalu,izja{njava}e se i publika i to oce -nama od jedan do pet. Okrugle sto -love vode Marko Boti}, dra ma turgiz Rijeke, Bojan Munjin i Ne nadKova~evi}.

Sedamnaesti jugoslovenski pozori{nifestival - Festival bez prevoda, nakome }e, po oceni selektora Bojana

Munjina i Zorana Stamatovi}a, biti pri -kazano sedam najboljih predstava iz pro -tekle sezone u regionu, odràva se od 8.do 15.novembra u Narodnom pozori{tuUìce. Festival, koji je koncipiran tako dase na njemu prikazuju samo najboljepredstave iz jednogodi{nje regionalneprodukcije bez obzira na pozori{ni ànr iporeklo autora, podràli su Ministsrtvokulture i Grad Uìce.

Selektori navode da su prilikom oda -bira predstava iz Crne Gore, Bosne i Her -cegovine, Hrvatske i Srbije i ove godinebili suo~eni sa oskudnom teatarskompro dukcijom, {to je posledica recesije, alida su i pored toga odabrali najbolje. Eko -nomska kriza uslovila je i to da, osim uo -bi~ajene izlo`be fotografija sa prethodnogfestivala uì~kog fotografa RadovanaVujovi}a Baje, ne}e biti prate}ih sa dr -àja. „Kriza i sve oko nje u~inili su svojei smanjena pozori{na produkcija u goto-vo svim sredinama regije bila je stvar -nost sa kojom smo se morali suo~iti. Utakvoj situaciji automatski je bilo teèodabrati predstave kakve zasluùje uì -~ki festival, ali vo|eni èljom da ni pokoju cenu ne smemo sniziti nivo kvalite-ta programa, verujem da kona~na listaodabranih izvedbi dostojno zasluùje dabude predstavljena uì~koj publici“,navodi u svom izve{taju Bojan Munjin,pozori{ni kriti~ar i koselektor.

Festival }e po~eti Ribarskim sva |a -ma (CNP Podgorica i Grad Tetar Budva,Karlo Goldoni/AnaVukoti}), potom slede:Sumnja (Kamerni teatar 55 Sarajevo iUdruènje Kontakt, Patrik [enli/ Selma

Spahi}), Zoran \in|i} (Atelje 212, tekst ireìja Oliver Frlji}), Bu|enje prole}a (NPUìce, Frank Vedekind/Martin Ko~ov -ski), Drama o Mirjani i ovima oko nje(JDP, Ivor Martini}/Iva Milo{evi}), S dru -ge strane (Zagreba~ko kazali{te mladih,autorski projekt Bobo Jel~i} i Nata{a Raj -kovi}) i Vi{njik ( JDP i Grad Tetar Budva,A.P.êhov/Dejan Mija~). U ~ast nagra |e -nih Kru{eva~ko pozori{te igra}e Put okosveta (Branislav Nu{i}/Jug Radivojevi}).

„Sve ove predstave se na razli~iteestetske na~ine bave ljudskom iscrplje no -{}u, sve ve}im egzistencijalnim, dru{tve -nim i politi~kim tegobama, pa bismo zao -kruèno tematsko polje iz kojeg izviruove izvedbe mogli s malo ironije i punosete nazvati izvje{tajem iz jeftinog ìvo -ta. Malo vi{e humora toj tegobnoj slicidaje predstava Ribarske sva|e, ali za -tamnjeni me|uljudski odnosi centralnasu neuralgi~na ta~ka koja ti{ti kako sa -vremena dru{tva, tako i pozori{te. Tomàri{tu usmerene su predstave Sumnja,koja teì{te traume vidi u institucional-nim hijerarhijama mo}i, odnosno, kao upredstavama Drama o Mirjani i S drugestrane – u porodici i oko nje. PredstaveBu|enje prole}a i Zoran \in|i} prekopolitike se obra~unavaju sa sveukup-no{}u me|uljudskih odnosa u kojima senikoga ne {tedi, a predstava Vi{njik naspreko ve} klasi~nog komada ponovnopodse}a na na{ slogan - neke ozbiljne,stare i trajne ljudske vrednosti danas suu opasnosti jednako kao i ljudi i njihovesudbine, koje su postale bagatelno jeftineu odnosu na agresivne bogove dana{njecivilizacije - novac i mo}“, obrazloìo jeMunjin.

„U estetskom smislu“, kako navodi,„ovogodi{nja ponuda nudi razli~ito po zo -ri{te - od klasi~nog, preko psiholo{kedrame na jednoj strani i komedije delarte na drugoj, do neke vrste dokumen-tarnog i postdramskog pozori{ta, kao ipoliti~kog teatra novog tipa.

Uz kvalitet ukupnog programa, kojiverujem da smo dosegli, izvedbena ra z -nolikost bi}e onaj specifi~ni detalj koji jeuvek krasio uì~ki festival, zbog ~ega senadamo da }e i publika uìvati“, poru~ioje Bojan Munjin.

Zoran Stamatovi}, koselektor i direk-tor Festivala i NP Uìce, u prvi plan kaoorgani~avaju}i faktor ovogodi{nje selek-cije isti~e smanjenu pozori{nu produkci-ju u regiinu. „Nikada ranije Festival nijebio tako odre|en vanpozori{nim faktori-ma kao ove godine, jer je produkcija naprostorima biv{e Jugoslavije, odakle namdolaze predstave, veoma smanjena. Na -dam se da }e se takvo stanje popravitiprvenstveno u regionalnim pozori{nimcentrima i da }e iz tog budu}eg kvantite-ta iznedriti pozori{ni kvalitet“, kazao jeStamatovi}, dodav{i da je sada{nje stanjenormalno jer je ceo region pogo|en eko -nomskom i finansijskom krizom. „[topre priznate da je kriza zahtavila sve oko

nas, pre }ete po~eti da pronalazite puteveza oporavak“, navodi Stamatovi}, kojiposebno isti~e da pozori{ne sve~anosti uUìcu ne bi bilo da nije dragocene po -dr{ke dràve. „Da nije bilo finansijskepodr{ke Ministarstva kulture, ove godineFestival bi prvi put od osnivanja bio do -veden u pitanje. Izuzetno smo zadovoljnii dinamikom i iznosom te po dr {ke“, ka -zao je direktor Stamatovi}.

Nenad Kova~evi}

Sezona je i ove godine zapo~ela revi-jom predstava „Teatar na pravomputu“, na kojoj su nastupili gosti iz

Pri{tine, Beograda, Zrenjanina, In|ije iKragujevca. Za najbolju je progla{enapredstava Jedan ~ovek, dvojica gazdaRi~arda Bina, u reìji Neboj{e Bradi}a iizvo|enju Knjaèvsko-srpskog teatra izKragujevca. [ap~ani su svojoj publiciovom prilikom poklonili ~ak dve premi-jere: revija je 1. oktobra otvorena koma -dom Alena Ejkborna Skrivene stre pnje ureìji Primoà Beblera, a sedam danakasnije zatvorena premijerom ko medijeOtmica i vaznesenje Julijane K. @eljkaHuba~a u reìji autora.

Ovo je, ina~e, druga reìja dramskogpisca @eljka Huba~a u [aba~kom pozo -ri{tu, u kojem je pre dve sezone sa uspe-hom postavio svoj komad Bliì nebu.Ina~e, tekst Otmica i vaznesenje JulijaneK je autoru svojevremeno doneo Nagradu„Branislav Nu{i}“ na konkursu Udru ̀ e -nja dramskih pisaca Srbije. Praizvedbaovog komada je bila u Kru{eva~kom po -zori{tu u reìji Ljubosava Majere, saPredragom Ejdusom u glavnoj ulozi, aova produkcija je igrana u takmi~arskmprogramu Sterijinog pozorja. PostavkaJuga Radivojevi}a je, pod naslovom Ra -tko i Julijana, igrana u Narodnom po zo -ri{tu u Leskovcu i u~estvovala na Dani-ma komedije u Jagodini.

Pre po~etka predstave, na Maloj sce -ni [aba~kog teatra je promovisana knji-ga drama @eljka Huba~a Bizarno. Pet

autorovih drama uvr{teno je u ovo izdan-je Knjièvno izdava~ke zadruge Altera izBeograda i [aba~kog pozori{ta. Na pro -

CRVENI KLOVNPetru Kralju

Nasmejan, sulud crveni klovn,Na krov mi ku}e pao.Ja sam mu podlo plja~kao snove,A on mi du{u krao.Taj klovn je nekad bio beo,Dok be{e lutak drven,Pa nesmotreno postade ~ovek,Od svoje krvi crven.Iz krupnog, ludog klovnovskog oka,Dok je ismevao mene,Ispade suza, novoro|en~e,Kao iz ku~ke {tene.Baulja suza po nebu oka,Baulja, sklizne, pa puzi,A mi smo stegli mala srcaI smejali se suzi.

Ljubi{a Baja Ba~i}

SE]ANJE

Po ideji Du{ana Stojanovi}a naslilkao Milan Milosavljevi} Deroks

mociji su govorili Milivoje Mla|enovi},direktor Sterijinog pozorja i SvetislavJovanov, predsednik srpske sekcije Me -|unarodnog teatarskog instituta (ITI).Jovanov je i autor pogovora, u kojem iz -me|u ostalog kaè: „Povodom dosada -{njeg ostvarenog opusa @eljka Huba~amogu se izneti dve osnovne tvrdnje: prvo,

da je re~ o jednom od najprovokativnijihfenomena u savremenom srpskom pozo -ri{tu, i drugo, da se taj fenomen u odnosuna dominantne aktuelne tokove srpskedramaturgije pojavljuje kao atraktivan,ubedljiv i dobrodo{ao– izuzetak.“

Jelica Stevanovi}

Bu|enje prole}a, NP Uìce

8


LUDUS 187Lu

PROVOCIRANJE STVARNOSTIDezire central stej{n (Desire Central Station),najmla|i doma}i, me|unarodni, pozori{nifestival po tre}i put }e biti odràn u Subotici,uz premijeru novog projekta pozori{ta Ko -stolanji Deò

EKSTREMNO, ALI OBE]AVAJU]ETeatar u jednom dejstvu, Mladenovac 2012

Osnovano kao teatar na ma|arskomjeziku, Kostolanji Deò izlazi izokvira, uslovno re~eno, ku}e koje

neguje tradiciju i duh manjinske zajedni-ce. Ono postaje svojevrstan lider u pro -movisanju alternativnog, modernog po -zori{ta i pozori{nog izraza, kako krozsopstveni repertoar tako i kroz projekteDezire central stej{na, te samoga Dezirefestivala. Paradoksalno, samo na prvipogled, ovaj „manjinski“ teatar postajepravo srpsko pozori{te, jer tretira teme iprobleme sa kojima se suo~ava ~itavodru{tvo.

Najzna~ajniji poduhvat na komesada rade sufinansira Evropska unija uokviru IPA projekta, koji podrazumevame|ugrani~nu saradnju Ma|arske iSrbije. Partner iz Ma|arske je udruènje„MASK“ iz Segedina, a zvani~an nazivprojekta je Performans (The performan-ce). Sastoji se iz tri predstave Pass-portSubotica ili Grad demona, Pass-portSegedin ili Sam \avo i Pass-port Evropa.Za ta tri projekta stvoren je poseban an -sambl koji ~ine ~lanovi pozori{ta Kostola-nji, zatim dva glumca iz Ma|arske i dveglumice iz Drame na srpskom jezikuNarodnog pozori{ta iz Subotice. „Pola

ansambla je pravilo sociolo{ka istraì -vanja o ìvotu sa ove, a pola ansamblaisto to samo sa druge strane srpsko-ma -|arske granice“, pri~a Andra{ Urban,direktor Pozori{ta. „Predstava nije socio-lo{ka disertacija, ve} ima za cilj da govo-ri o postoje}im istinama ili neistinama,da isprovocira stvarnost na na~in kako toi prili~i umetnosti. Pass-port Subotica iliGrad demona govori o ìvotu na ovimprostorima, gde postoje razli~ite etni~ke ikulturolo{ke zajednice, o (ne)odnosimaizme|u njih. Mi stalno govorimo o Subo-tici kao o nekom divnom gradu gde mul -tikulturalnost postoji. Prema na{im is -traìvanjima, me|utim, ono veoma maloili nimalo ne postoji. (Ne)poznavanje jeveliko i zastra{uju}e pogotovo me|umladim ljudima“, obja{njava Urban.

„Dok smo radili na predstavama,poklopilo se da ~itava politi~ka elita govo-ri o toleranciji, ali kada ih posmatrate,zapaàte, zapravo, suprotno i jasna vamje neiskrenost i neistinost odre|enih poli-ti~kih koncepata. Ako u anketi postavitepitanje - Kako vidite ìvot za tridesetgodina? - i dobijete u devedeset postoslu~ajeva odgovor da }e da odu odavde,onda se zapitate u kakvom to dru{tvuìvite. Kada postavite pitanje - Za{to uovakvoj sredini Srbi ne u~e Ma|arski?-dobijete odgovor da je to zato {to ìve uSrbiji. Takav odgovor ne doprinosi multi-kulturalnosti, nego se kod druge stranestvara revolt i imate dve paralelne zajed-nice. Me|utim, o tome kako mogu da na -puste zemlju razmi{ljaju podjednako ijedni i drugi. Druga predstava Pass -portSegedin ili Sam \avo u fokusu ima odnos

Ma|ara sa jedne strane granice premaMa|arima sa druge strane granice. Bavise postoje}im stereotipima i poluistinamana jedan uzbudljiv, umetni~ki na~in.To jeprava evropska pri~a jer u njoj se ogleda-ju i svi problemi na{eg dru{tva. Tre}apredstava Pass-port Evropa je pri~a osvim na{im htenjima,strahovima, rado-stima vezanih za pojam Evrope. Po pla -

nu, na tre}em Dezire central stej{n festi-valu, koji po~inje 23. novembra, odi -gra}emo celu triologiju. Naravno, svakapredstava moè da se gleda zasebno, aliprvi put }emo je izvesti ba{ na Festivalukao triologiju“, najavljuje Urban dolaze}iFestival. „O~ekujemo da publika vidineka od najzna~ajnijih pozori{nih ostva-renja iz zemlje i regiona. [to se ti~e mate-rijalnih mogu}nosti, tu smo u veoma lo{ojsituaciji, ali nekako jo{ uspevamo da ra -dimo Festival, dokle - vide}emo“,zaklju ~uje Andra{ Urban.

Ninoslav [}epanovi}

Desiré Central Station 2012me|unarodni/regionalni festival savremenog pozori{ta

Subotica, 23-30. novembar 2012.

ApolitikaU~estvuju: Pozori{te Atelje 212 (Beograd), Oliver Frlji}: Zoran \in|i} (R.:

Oliver Frlji}); Gledali{~e Glej i Zavod Poza (Ljubljana), Jure Novak-KatarinaStegnar-Ur{ka Brodar: Zato sam sre}an; Slovensko Mladinsko Gledali{~e(Ljubljana), Najdèl Vilijams: Klasni neprijatelj (R.: Borut [eparovi}); Metano-ja Artopedija (Segedin), Klovnovi u Ulici alhemi~ara (meditativni objekat pododrednicom „kroja~ica od kartona”); Slovensko Mladinsko Gledali{~e (Ljub -ljana), Oliver Frlji}: Proklet bio izdajica svoje domovine (R.: Oliver Frlji});Dragana Bulut (Beograd): Pass It On; Kazali{te Hotel Buli} i Tvornica kulture(Zagreb), Antonen Arto: Svr{imo s Bo`jim sudom part one (Koncepcija: SenkaBuli} i Tomislav ]urkovi}): Pozori{te Joèf Katona (Budimpe{ta), Tadeu{Slobodànek: Na{ razred (R.: Gabor Mate); Pozori{te Jel, Georg Bihner: Vojcek iliskica vrtoglavice (K.: Joèf Na|); Pozori{te „Kosztolányi Dezs” (Subotica), Graddemona – Pass-port Subotica/Szabadka (R.: Andra{ Urban); SKC Novi Sad,Rajko \uri}-Zlatko Pakovi}: Ubiti Zorana \in|i}a (R.: Zlatko Pakovi});Pozori{te „Kosztolányi Dezs” (Subotica), Sam \avo – Pass-port Szeged/Segedini Pass-port Europe (R.: Andra{ Urban)

www.desirefestival.eu

Na sedmom po redu pozori{nom fe -stivalu Teatar u jednom dejstvu,odrànom pod sloganom „Ekstre-

mi“, pobedila je predstava Henri VI Vili-jama [ekspira, u adaptaciji i reìji NikiteMilivojevi}a i produkciji Narodnog pozo -ri{ta u Beogradu, Fonda Laza Kosti} iGlob teatra iz Londona. Odluku o jedinojfestivalskoj nagradi za najbolju pred-stavu jednoglasno su doneli ~lanovi ìrijaVladimir Stamenkovi}, Ana Sofrenovi} iVladimir Arsi}.

„Svako suo~avanje sa nekim [ekspi -rovim delom nosi u sebi brojne izazove,jo{ i vi{e kada ovu scensku adaptacijuHenrija VI treba da vide i Englezi na ob -novljenoj sceni Glob teatra u sklopu me -|unarodnog projekta takozvane pozo ri -{ne olimpijade. Uprkos svim ograni~enji-ma, izgra|ena je prikladna pozori{napri~a o ve~noj, beskrupuloznoj borbi zavlast, mestimi~no potkrepljena i sumorn-im humorom. Ve{to svedena, ova predsta-va je, pokazuju}i nameru otvorenog, di -rektnog delovanja na gledaoce, uspela dademonstrira i svoj najvi{i kvalitet“, kaèse u obrazloènju ìrija. Predstava HenriVI, pra}ena dvema izlo`bama, podigla jezavese ovogodi{njeg Festivala, a komadistog reditelja \avolijada, ra|en po moti -vima proze Bulgakova, u izvo|enju [a -ba~kog pozori{ta, bila je poslednja u tak -mi~arskom nizu. Publika je od 5. do 10.oktobra na sceni Centra za kulturu Mla -denovac videla jo{ ~etiri predstave kojesu u selekciji @eljka Huba~a bile kandi-dati za nagradu: Po{to pa{teta Atelja 212u reìji Sneàne Tri{i}, Plodni dani Atel-

jea 212 i Kulturnog centra Pan~evo ureìji Borisa Lije{evi}a, Presre}ni ljudiSrpskog narodnog pozori{ta iz NovogSada po konceptu Predraga [trpca i Ku -movi Zvezdara teatra u reìji Du{anaKova~evi}a.

Ovogodi{nja selekcija festivala Tea -tar u jednom dejstvu naslovom „Extremi“nagradila je produkciju do sada neizve-denih komada. Svih {est predstava iz go -di{njeg repertoara doma}ih pozori{ta supraizvedbe, a svaka je u Mladenovcu odi -grana na kartu vi{e. „Pozornica extremanije na{ izbor ve} na{ usud. U vremenuextremno male produkcije pravili smoFestival koji je posve}en praizvedbama.Extremno, ali i obe}avaju}e“, tvrdi selek-

tor @eljko Huba~, dok je dramaturg Gor -dana Smu|a kroz ciklus okruglih stolovasa autorima i publikom otvarala temu „Upotrazi za novim dramskim tekstom –ekstremi savremene produkcije“. U Cen -tru za kulturu izme|u dva festivalapo~eo je sa radom Dramski studio glu -mice Sanje Petrovi} Arlekino – burleska,~iji su se polaznici u prate}em programuFestivala predstavili komadom Anaje..Ana je ..Ana. Pratila ih je izlo`ba po -zori{nog kostima likovne radionice na -menjene deci starijeg osnovno{kolskoguzrasta, koju vodi Sandra Tagi}. Cilj jebio da se deca uklju~e u pozori{ni ìvotpreko upoznavanja sa razli~itim elemen-tima pozori{ta. Za stvaranja publike ni -kada nije kasno.

Marijana Terzin

Maj 2009. Pred probu u praznom bifeu pri~a mi Vlasta Velisavljevi} osvojim studentskim danima, o vremenu kada je igrao u Akademskompozori{tu, o svojoj klasi.

Malo je ìvih – kaè. Pomenu glumca Antonija Peji}a Dimbu, kogapamte retki osamdesetogodi{njaci. Kaè, igrali su u Pop ]iri i Pop Spiri ureìji Dimitrija Mite \urkovi}a. Pitam ga:

Vlasto, koga ste igrali u predstavi? – a on mi odgovara:Ja ne znam koji sam ja bio, al’ on je bio onaj drugi!

Milan Mihailovi} Caci

Iz „Uspomenara 212“VLASTA

Radmila Tomovi} i Vlasta Velisavljevi} na probi Proslave u reìji IveMilo{evi}, 2009.

Pass-port Subotica/Szabadka (Foto: Edvard Molnar)

Henri VI, NP Beograd

LUDUS 1879


[umes – 11. put

IZDR@LJIVOST FESTIVALA U [UMI

Novo se ne zasniva samo na sta -rom, ve} i na proizvodnji rizika.Umetnost traje u onoj meri koliko

su u njoj zastupljeni ekscesi. Porodicabistrih potoka, ve} jedanaesti put, uzpomo} Ministarstva kulure i op{tine Gor -nji Milanovac, realizuje [umske pozo -ri{ne susrete alternativnih trupa i pojed-inaca iz resora posve}enosti teatru. Jediniuslov je: predstave ne treba da nose op -tere}enje imitacije, mogu, jednostavno dakaèm, da ne li~e ni-na-{ta! To zna~i daje va`no da postoji autorski personalitet.Istraìvanje oslobo|eno autoriteta pret-hodnog. Zbog toga [umes postaje doga |ajkoji se – kako kaè Jovan ]irilov – odvi-

ja u dekoru napravljenom pre glu maca ipre gledaoca, a to je amalgam drevnog imodernog teatra.

Lazar Stojanovi} je napravio radio-niicu „Razgovarali{te“, Dragomir Zu -panc je prestavio film o Du{anu Makave-jevu Misterija Makavejev, sestre Bogavacsu kroz predstavu Rolerkoster ismejavalekapitalizam i korporacije, Sonja Kalaji}je odràla koncert na testeri i muziciralakeltske i renesansne pesme. Porodica bi -strih potoka je napravila dve predstaveHasid u {umi (Boìdar Mandi} i NelaAntonovi}) i Prati me, dok su AleksandarKonstatinovi} i Dòni igrali u Smirivanjustrasti. Dragana Jovanovi} je izvela Teo -

doru, vode}i publiku od biblioteke do klo -zeta, zatim do brda, a onda trk u kamenuku}u (biv{u {talu), gde svojim telom itekstom izgovara tekst o slastima vlastijedne carigradske carice, ali sada u mi -ljeu moderne ène. Ivana Koraksi} je odi -grala predstavu De~iji svet na }ilimu.Karolina Spaji} je predstavila svoj teatar„Zid“ iz Amsterdama i ispri~ala pri~u okomunitarnom pozori{tu, gde u~estvujugra|ani. Dule Stameni} i Milena Pavlo-vi} odigrali su Kap, dok je Jelena Ko va -~evi}, dramaturg Jugoslovenskog dram -skog pozori{ta, posmatrala i }utala. Sa -{ka Nikoli} lupila je glavom o drveni stonazna~avaju}i da predstava moè da tra -je i deset sekundi. U tri dana (Festival u{umi traje oko sto sati) u svom domu ovakomuna koja nastoji da ìvotom i umet-no{}u (eto, tu spada i teatar), dala je do -prinos novom kreativnom elanu. Naporkoji potpomaè da avangarda ne zamre.

Moto Festivala ove godine bio je: PO -ZORI[TE JE SLIKA KOJA POSTAVLJAPITANJA. On je implicirao mentalne i in -telektualne potencijale koje je nu`no ak -tivirati i dati doprinos novom uzbu|enjuumetni~kog doìvljaja. Odràna su i dvarazgovora na teme „Intelektualac i od -govornost“ i „[ta je to komuna“. Oba raz -govora su ukazivala na to da za la`naobe}anja nema opravdanja i da tendenci-je ka istini bivaju novi izazov i za umet-nost, i za umetnika i za publiku. Mani -pu lacije se toliko namnoìlo da nu`nostnjenog skidanja nije samo istorijski za -htev, nego i borba protiv konglomerizma.

[umes je pojava koja traje - zajedni -~ki se kuva, spava, dele senzabiliteti zapozori{te i stvara punonenadaju}e realnosti.

Bo¦ idar Mandi¯

ANTIKA FEST – projekat za bu|enje istorij -skih lokaliteta kroz razli~ite umetni~keprograme

O@IVLJAVANJE

Nebojša Brad i¯

Feliks Romulijana, jedini od arheo-lo{kih lokaliteta u Srbiji koji jeupisan na Listu svetske ba{tine,

predstavlja jedinstven kompleks kasno -anti~ke palate sa prate}im objektima ijedna je od najzna~ajnijih celina izpoznorimskog perioda na teritoriji Ev -rope. Kao takav, pruìo je 25. avgustaovog leta gostoprimstvo prvom ANTIKAFESTU. Na programu Festivala pred-stavljena je bogata nematerijalna ba{tinaIsto~ne Srbije, premijerno izvedena pred-stava Eneida po Vergilijevom spevu, u

reìji Vlade Kero{evi}a i u produkcijiTeatra Kabare iz Tuzle, potom umetni~kiprogram Dobro do{li u Tebu u okviru ko -ga je promovisana knjiga Anti~ko pozo -ri{te Gvida Paduana, uz interpretacijuanti~kih tragedija i savremenih dramainspirisanih antikom. Ovaj spektaku-laran prikaz anti~ke kulture i njenihodjeka posle Feliks Romulijane pred-stavljen je u Kladovu, blizu ostatakaTrajanovog mosta, kao i u Beogradu, nakuli Neboj{a, koja je deo istorijskog jez -gra Beogradske tvr|ave.

Ideja ANTIKA FESTA jeste da ja~areputaciju civilizacijskog nasle|a Srbijekao mogu}eg prostora za razli~ite oblikestvarala{tva, a koje }e oìvljavati arheo-lo{ke lokalitete i pro{irivati kulturni tu -rizam. Istorijska ba{tina je „dodatkom“savremene umetnosti postala ìvo mestosusreta i dijaloga posmatra~a i u~esnika,a ANTIKA FEST je ponudio posebanose}aj i doìvljaj. Ovogodi{nji Festivalinicirala je i organizovala Kreativna Sr -bija u saradnji sa Narodnim muzejem izZaje~ara, Centrom za kulturu Kladovo,Etnografskim muzejom iz Beograda, JPBeogradska tvr|ava i pozori{nim umet-nicima iz Bosne i Srbije. Festival je izaz-vao veliko interesovanje stanovnika gra -dova i gostiju, o ~emu govore odjeci u me -dijima u zemlji i regionu.

Naredni ANTIKA FEST, ~ija je pri -prema ve} zapo~eta, doprine}e jo{ inten-zivnijoj saradnji izme|u institucija i po -jedinaca, onih posve}enih za{titi i pre -zentaciji kulturne ba{tine sa jedne, kao ionih koji se bave scensko-muzi~ kimstva rala{tvom sa druge strane. Zbog toga}e u saradnju biti uklju~eni i drugi gra -dovi u Srbiji, kao i zemlje u okru ̀ enju.Pored predstava koje su nastale na os -novu anti~kih tekstova, ali i tekstova kojise bave antikom, bi}e organizovane iradionice sa univerzitetima umetnosti izzemlje i regiona.

@elja je da ovaj Festival bude nu -kleus budu}ih doga|aja na prostorimakoji predstavljaju i neguju istorijsku,ta~nije civilizacijsku ba{tinu ne samo uSrbiji i regionu. Podr{ku za projekat2013. godine, koji }e povezati Zaje~ar,Ni{, Sremsku Mitrovicu i Beograd, za -traìli smo i od UNESCO-a, kao vode}eme|unarodne organizacije za o~uvanje ipromociju svetskog kulturnognasle|a.

Knjige moète poru~iti na brojeve telefona: 2631 522, 2631 592,ili mejlom na adresu: [email protected],ili ih kupiti u prostorijama UDUS-a (Beograd, Studentski trg 13/VI)

MARIJA CRNOBORIPriredio Aleksandar Milosavljevi}cena: 800 dinara MATA MILOŠEVI]

Priredile: mr Ksenija Šukuljevi}-Markovi} i Olga Savi}

cena: 800 dinara

LJILJANA KRSTI]Priredila Ognjenka Mili}evi}cena: 800 dinara

RADE MARKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 800 dinara

MIRA BANJACPriredio Zoran Maksimovi}

cena: 800 dinara

PETAR KRALJPriredila Ognjenka Mili}evi}

cena: 800 dinara(rasprodat tira`)

OLIVERA MARKOVI]Priredio Feliks Pa{i}cena: 800 dinara

STEVAN [ALAJI]Priredio Petar Marjanovi}cena: 800 dinara

VLASTIMIR \UZA STOJILJKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 800 dinara

MIHAILO JANKETI]Priredio Veljko Radovi}cena: 800 dinara

BORA TODOROVI]Autor: Dragana Bo{kovi}

cena: 800 dinara

PREDRAG EJDUSPriredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 800 dinara

JELISAVETA SABLI]Priredili:

Zoran T. Jovanovi} i Tamara Bijeli}cena: 800 dinara

STEVO @IGONPriredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 800 dinara(rasprodat tira`)

PETAR BANI]EVI]Priredio Ra{ko V. Jovanovi}

cena: 800 dinara

KSENIJA JOVANOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 800 dinara

DIJALOZI O VOJI BRAJOVI]UAutor Dragan S. V. Babi} cena: 800 dinara

I Z D A N J A U D R U @ E N J A D R A M S K I H U M E T N I K A S R B I J E

SVETLANA BOJKOVI]Autor: Ksenija [ukuljevi}--Markovi}cena: 800 dinara

Edicija posve}ena dobitnicimaNagrade „Dobri~in prsten”

Eneida, Teatar Kabare iz Tuzle

[umes 2012.

10


LUDUS 187Lu

Pripreme za ~etrdeseti ro|endan Pozori{ta

lutaka Pinokio

ZNAÂJAN JUBILEJ

Jubilarna sezona u ovom specifi~nomteatru, na ~ijem reperotaru je tridese-tak ànrovski {arolikih predstava,

po~ela je premijerom komada Igora Bo -jovi}a Kraljevsko novo odelo, zapaènimgostovanjima u regionu i planovima zaproslavu.

Kraljevsko novo odelo reìrao je je -dan od najboljih lutkarskih reìsera da -

na{njice - poljski umetnik Jaroslav An -tonjuk, direktor glasovitog lutkarskogpozori{ta u Lomù koji se sve vi{e vezujeza na{u sredinu. „Igor Bojovi} je dugopregovarao sa Antonjukom, do njega jete{ko do}i jer je prezauzet. Jedine slo -bodne termine Antonjuk je imao u julu,pa su tokom vrelog leta organizovanemaratonske probe. Me|utim, niko se nije

Deset godina Pozori{ta za decu KragujevacFESTIVAL IZGRADIO KU]U

Premijerom lutkarskog baleta Labu-dovo jezero Pozori{te za decu Kra -gujevac obeleìlo je deceniju svog

postojanja. Proisteklo iz Me|unarodnoglutkarskog festivala malih formi danasima svoju salu, ansambl od sedam za -poslenih glumaca, dvadeset jednu pred-stavu na repertoaru i brojne nagrade safestivala u zemlji i inostranstvu.

Zoran \ori}, direktor ove ku}e, ali iselektor i direktor Me|unarodnog lut kar -skog festivala „Zlatna iskra“, „a, sve zajednu platu“, obja{njava funkcionisanjePozori{ta za decu Kragujevac. Sve jepo~elo 1. oktobra 2002. godine, ali njegovikoreni su stariji. „Jo{ 1994. godine ta -da{nja Kulturno-prosvetna zajednica po -krenula je Me|unarodni lutkarski festi-val malih formi. Festival je odràn i na -redne godine, bio je pripremljen i slede}i,ali je otkazan zbog politi~ke i ekonomskesituacije. Obnovljen je 2001. godine i na -zvan „Zlatna iskra“. Simboli~no - iskrakao ne{to {to pokre}e pomogla je na sta -nak Pozori{ta za decu“, prise}a se \ori}.Festival se prvo odràvao u novembru,da bi se pre desetak godina ustalio negdeu polovini maja i na ovogodi{njem, ~etr -naestom po redu, u~estvovalo je ~ak de -vetnaest pozori{ta. Na „Zlatnoj iskri“gostovala su lutkarska pozori{ta iz: Kine(ve} sedam godina za redom), Rusije,Ukrajine, Rumunije, Bugarske, Slova -~ke, ê{ke, Engleske i svih zemalja eksJugoslavije.

Desetogodi{njicu su obeleìli premi-jerom, lutkarskim baletom na muzikuâjkovskog Labudovo jezero (adaptacija

libreta i reìja Todora Valova), predsta -vom u kojoj „igraju” dvadeset dve lutke isedam glumaca. A, pre ta~no deset godi-na prva predstava ove ku}e bila je Guli -ver me|u lutkama, koju je reìrao @ivo -mir Jokovi} i koja je jo{ aktivna i narepertoaru. Od dvadeset jednog naslovakoji sa~injavaju repertoar, \ori} izdvajasamo najnagra|ivanije, one koji su nafestiva lima i lutkarskim smotrama uzemlji i inostranstvu osvajale najvi{epriznanja poput: Princeze na zrnu gra -{ka, Hrabrog olovnog vojnika, Kraljevi}aMarka, Na belu nedelju... Njihov reper-toar je „skrojen” tako da ga ~ini se dam -deset posto lutkarskih i trideset postodramskih predstava. Na festivalimau~estvuju isklju~ivo lutkarske predstave.„Na{ pri oritet je lutkarstvo, mada imamoveoma dobrih dramskih predstava“, kaè\ori}. U protekloj deceniji PZDKG sara |i -valo je sa poznatim rediteljima: PoljakomAn tonjukom, Evom Farka{ovom iz Slo -va ~ke, Todorom Valovom i VeselkomKun ~e vom iz Bugarske, kao i kreatorimalutaka Stefankom Kjulijevom, Emili-janom Totevom, Krumom Krumovim...

Spremaju se za „Susrete profesional-nih lutkarskih pozori{ta“, od 26. do 29.novembra u Subotici, a pre toga gosto-va}e od 5. novembra u Kini. „Ovo nam jeve} tre}i put da idemo na turneju po Kini.Prvi put bili smo u njihovoj provinciji HoNan u glavnom gradu ên ôu hiljadukilometara udaljenom od [angaja, u cen -tralnom delu Kine, i bili smo prvo evrop-sko pozori{te koje nastupilo u tom deluAzije“, kaè ne bez ponosa na{ sagovor -

nik, dodaju}i da je ku}a na ~ijem je ~eluvi{e puta u~estvovala na festivalima uPoljskoj, Slova~koj, ê{koj, Ukrajini, Bu -garskoj i svim sada{njim zemljama odTriglava do \ev|elije.

Stalan ang`man u ansamblu ima se -dam glumaca, a kao ustanova ~esto sa -ra|uju i sa kolegama glumcima iz Knja -èvsko-srpskog teatra, ali i sa svim sli~ -nim profesionalnim pozori{tima u Srbiji,od Ni{a do Subotice. Sme{teni su u zda -nju koje Kragujev~ani i danas zovu„Dom samoupravlja~a” i po re~ima \o -ri}a ima ju idealne uslove za rad: „Sa -vr{enu aku stiku, za {ta se pobrinuopoznati profesor Miji}, svetlosni park odpedeset sedam reflektora razli~itih profi-la, odli~an raz glas, montaù... Sala ima303 mesta i tako nam se zove i ve~ernjascena koja postoji ve} tre}u sezonu, nakojoj gostuju manje, kamerne predstavenaj~e{}e iz beogradskih pozori{ta“, kaèon.

Ustanova je na budètu Skup{tinegrada, koja pokriva tro{kove za platezaposlenih i deo produkcije, dok za osta -tak izrade novih predstava naj~e{}e sna -laze sami. „Taj deo tro{kova produkcijepokrivamo od sopstvenih prihoda. U pro -{loj sezoni odnos uloènog u nove pred-stave bio je sedamdeset posto iz na{ihsredstava, a trideset procenata od Grada.Iz sopstvenih sredstava ’pokrivamo’ i:teku}e tro{kove, odràvanje opreme, od -laske na gostovanja i festivale“, isti~e \o -ri}. Sara|uju i sa me|unarodnim dona-torima koji su im kako on kaè „poklo -nili” predstave poput [eherezade (tekstDòna Merdoka, reìja Pjer Valter Polic),~iji je donator bio nema~ki Sindikat auto-mobilske industrije, Lutkarskim pozori -{tem iz [angaja - Tri kineske pri~e. Napo~etku rada „VOKA” im je obezbedilaprvih dvanaest reflektora.

Kao ku}a imaju „stalne scene” u {u -madijskom regionu u: Topoli, Ra~i, Bato -~ini, Lapovu, gde igraju svakog meseca.Cena ulaznice za njihove predstave je ve}punih pet godina sto dinara i po \o ri} e -vim re~ima ni ubudu}e se ne}e menjati.

Pro{le sezone samo na mati~noj sce -ni odigrali su sto osamdeset sedam pred-stava, a u njihovoj igri uìvalo je oko pe -deset hiljada mali{ana.

Zoran Mi{i}

FESTIVAL MONODRAME IPANTOMIMEZEMUN – 2013

*********************************************************************PRIJAVE DO 15. februara 2013.POZORI[TE LUTAKA PINOKIO10080 ZEMUN, Kara|or|eva 9(ZA FESTIVAL MONODRAME I PANTOMIME)Prijava treba da sadrì:ta~an naziv i adresu pozori{ta, kompanije ili trupe,kra}e podatke o producentu,listu autora projekta,kra}i sinopsis predstave, ta~an broj osoblja potrebnih za realizaciju predstave,tehni~ke reference i potrebe za realizaciju predstave.Kontakti selektora:Milovana Zdravkovi}a 063/809 85 32, 062 224 018,Email: [email protected]

Kontakti: Vuk Mileti}, organizator Tel. 064 138 96 94 Direktor festivalaEmail: [email protected] Lada Mirkov*********************************************************************www.festmono-pan.org.rs

bunio. Dobili smo predstavu koja zadi-vljuje pre svega likovno{}u, video ani -macijama, svetlosnim efektima i eksplo -zijom boja. Spoj lutaka i ìvog dramskogteatra dao je vrlo uspe{nu, modernupredstavu. Bojovi} je svoj prepoznatljivimanir pisanja u stihovima obogatio „re t -kim ànrom satire za decu“, da citirampisca. Ja bih dodao da je ~itav komad bre -htovski ura|en. U novom ~itanju poznateAndersenove bajke radnja je sme{tena utelevizijski studio u kome novinari iznosepri~u o novom odelu vladara. Kostimi ukoje je Eva Farka{ova obukla i lutke iglumce, u isti mah i moderni i retro, sva -kako zasluùju poseban osvrt“, pri~a Vo -jislav Savi}, dramaturg i upravnik Pi -nokija.

Jubilej }e biti obeleèn prvog aprilanaredne godine velikom ansambl pred-stavom i monografijom praizvedbi lut -karskih predstava. Vojislav Savi}, kaèda }e de talji proslave biti poznati kadabudu okon~ani dogovori sa osniva~em,Skup {tinom grada. „Sezonu smo po~eli11. septembra u Sloveniji gostovanjemna festivalu Lutke 2012, koji smo otvorilina{om najatraktivnijom predstavomMaks Metalik, izvo|enom na Bi tefu,Bemusu, Belefu... ûveni lutkarski festi-val biv{e Jugoslavije u Bugojnu Su sretipozori{ta/kazali{ta BIH, koji ima velike{anse da se ozbiljno pozicionira u re -gionu, zatvorili smo predstavom Aladi-nova ~arobna lampa 22. septembra.Poslednje nedelje novembra o~ekuju nasu Subotici Susreti profesio nalnih lutkar -skih pozori{ta Srbije“, kaè VojislavSavi}.

Vesna Milivojevi}

LUDUSM O @ E T E K U P I T I . . .

B e o g r a d :U knjiàrama: „Beopolis“(TC „Euro centar”, Makedonska 30),„Aleksandar Beli}“ (Studentski trg 5) i„Plavi krug” (Majke Jevrosime 2).U „Supermarketu“ (Vi{nji}eva 10).U Muzeju Narodnog pozori{ta (Francuska 3).N o v i S a d :U „Du}anu“ Srpskog narodnog pozori{ta (Pozori{ni trg 1) iu knjiàri „Solaris“ (Sutjeska 2).

Kraljevsko novo odelo, Pozori{te lutaka Pinokio

LUDUS 18711


Iako je Pozori{te mladih tokom septembra ioktobra zbog smene/nametanja starog/no -vog direktora bilo pozori{na vest broj jedan,u ovom teatru je ba{ negde oko tog haosaiza{la premijera lutkarske predstave zaodrasle Oàlo{}ena porodica po Nu{i}u, a ureìji Emilije Mrdakovi}

BALKANSKE O@ALO[]ENE DU[E

Ro|endan Malog pozori{ta Du{ko Radovi}

SUÊLJAVANJE SA STVARNO[]U

Sezona je otvorena na De~joj scenipremijerom predstave Pinokio, kojaje iznedrila novu, mladu zvezdu Je -

lenu Petrovi}, a preseljenje na staru ad -resu, u rekonstruisanu zgradu pozori{tana Ta{majdanu u Aberdarevoj ulici, o~e -kuje se u narednoj godini, kaù u Malompozori{tu. Dan pozori{ta, 23. oktobar,kada je proslavljena {ezdeset tre}a go -di{njica postojanja, obeleèn je premi-jerom projekta Sneàna i sedam patulja-ka po tekstu Maje Pelevi}, u reìji NikoleZavi{i}a, sa Ma{om Daki} u glavnojulozi. Na proslavi su uru~ene i godi{njenagrade „Boìdar Valtrovi}“, i to: za naj -bolje ostvarenje u celini predstavi Srcejednog boksera, isto priznanje za ovajprojekat dobili su i reditelj Predrag [tr -bac i glumci Dimitrije Ili} i Marko Jan -keti}. Nagra|eni su i: Jelena Petrovi} zauloge u predstavama Pinokio i ûdneljubavi, Slobodan Obradovi} za tekst Pi -nokija, Zorana Petrov u kategoriji kostimi scena za kreacije u predstavi ûdneljubavi, kao i .Anja Ðor|evi} za muziku

u predstavi ûdne ljubavi. Predsednicaìrija bila je Nada [argin, a ~lanice AnaTomovi} i Maja Mirkovi}.

„Gra|evinski radovi dobro napredujui bi}e okon~ani ~ak pre roka. O datumupreseljenja rano je govoriti, jer je onuslovljen pre svega komplikovanom pro -cedurom porud`bine i nabavke opreme“,kaè Damjan Kecojevi}, v.d. upravnikMalog pozori{ta. „Nova scena u bioskopuJugoslavija na Novom Beogradu, na kojojpozori{te funkcioni{e od januara ove go -dine, ispunjava zahteve, pa su sve pred-stave uz male adaptacije ’legle’. Svi te -hni~ki uslovi su na zavidnom nivou. Do -bra je scena, akustika, tehnika. Ipak,neke promene su bile neophodne, kao {toje recimo prilago|avanje scenografije iliodustajanje od igranja i u foajeu, koje nanovoj adresi nije izvodljivo. Tako|e, sadaigamo za manji broj gledalaca. Po{to ne -mamo fundus za scenografiju, koja jesme{tena u Zemun polju, unapred dobroosmislimo repertoar, tehni~ki ansambl semaksimalno angaùje, a kamion Grad -

ske ~isto}e koji nam je na raspolaganjuza prevoz dekora je velike pomo}i.

Do kraja kalendarske godine bila je uplanu jo{ jedna nova predstava, ali jesada izvesno da nje ne}e biti zbog sma -njenja budèta. „Broj premijera je zna -~ajno smanjen u odnosu na perid od pretri ili ~etiri godine. Manji broj predstava,me|utim, nikako ne zna~i da je njihovkvalitet slabiji. Insistiramo na umet ni -~kom integritetu, na dru{tveno an ga -òvanim temama namenjenim mladoj iadolescentskoj publici, na{oj prepozna t -ljivoj estetici. Kreativnost nije direktnoproporcionalna uloènom novcu. Scenaza mlade, u principu, ne moè biti ko -mercijalna kao klasi~an teatar za decu imi takvu nameru i nemamo. Navikava-mo mlade gledaoce na ozbiljne teme, ba -vimo se problemima njihove populacije,odrastanjem na svim nivoima. Pri pre -mamo ih za budu}u ozbiljnu pozori{nupubliku, odgovorne odrasle osobe. Su~e -ljavamo predstave koje odrasli imaju odeci sa samom decom. Posle predstavePet de~aka imali smo zanimljivu situaci-

ju - odraslima je mnogo toga bilo prejako,a za decu je re~ bila o svakodnevici.

„Zna~aj Pozori{ta Du{ko Radovi} vi -{e se prepoznaje van mati~ne sredine“,smatra Kecojevi} i podse}a da se biv{ojupravnici Anji Su{i ~esto obra}aju kolegeiz regiona za iskustva modifikovanog{vedskog modela pozori{ta za mlade.„Predstava Neke vrlo va`ne stvari osvoji-la je nedavno najvi{e glasova publike na

Messu u Sarajevu, gde je autorski timDalija A}in Telander i Maja Pelevi} ve}osvajao nagrade. Knjiga lutanja je imalavelikog uspeha na turneji po Aziji. Dalijavaì za velikog stru~njaka za bebi dra -mu, koja je hit u svetu, a mi to ne prepo -znajemo. Pozori{te za decu i mlade ovdese jo{ uvek ne tretira onako kako za slu -ùje“, zaklju~uje Kecojevi}.

Vesna Milivojevi}

Op{te je mi{ljenje da je ovo bila jednood mo`da i ponajboljih ostvarenja uovom teatru u poslednjih desetak

godina. „Puno je razloga koji su me na -veli na to da postavim ba{ ovu Nu{i}evukomediju“, pri~a Emilija Mrdakovi}.„Njegovo vreme ne samo da nije pro{lo,nego nadolazi punom snagom. Sve ono o~emu je pisao u svojim komadima -gra mzivost, politi~ki cinizam, stremljenjeza vla{}u, pohlepa, bahatost, danas sepreliva svuda oko nas. Stra{na je ~injeni-ca da mnogi prihvataju takvo pona{anje,sma traju ga normalnim i sasvim u redu,~ak i poèljnim! Nu{i} je univerzalnipisac celog Balkana“, dodaje ona.

„Njegovi likovi su tipi~ni predstavni-ci balkanskog stanovni{tva. U Oàlo{ -}enoj porodici to su ’balkanske oàlo{}e -ne du{e’ koje jedino {to ~ine jeste kuka njenad svojom sudbinom, nikada nisu zado-voljne svojim ìvotom (ta~nije, svo jimimetkom) i stalno o~ekuju da }e im nekodrugi re{iti probleme. Ose}anje ugro -ènosti i paranoja su, tako|e, stalnoprisutni. Na po~etku svoje komedijeNu{i} pi{e: ’Doga|a se svakad i svuda!’To njegovo ’uputstvo’ mi je bilo veomadragoceno, jer sam stalno, dok sam raz -mi{ljala o predstavi, imala veliki otpor daje postavim tako da se radnja de{ava usada{njem vremenu. Takva postavka binas, ~ini mi se, odvukla u pravcu sve pri -

sutnijeg TV ki~a i novokomponovanihbogata{a ili u pravcu crne hronike u ko -joj svakodnevno ~itamo o novim ubi -stvima. Poku{ala sam da stvorim nekudrugu realnost u ku}i pokojnika, takvuda nema direktan kontakt sa savre-menim ’junacima’ politi~ke scene ili TVekrana, ali da, opet, asocijativno nosiodre|eni odnos prema njima“, pri~aEmilija Mrdakovi}.

Ona se osmelila da „olutkari“ Nu -{i}eve karaktere zato {to je umetnost uSrbiji, {to bi rekla Sarka, „zadnja rupana svirali“. „A {ta onda re}i o lutkarskojumetnosti i o njenom poloàju? U nekimzemljama lutkarske predstave za odraslesu tradicija. Tamo je prirodno lutkarskipostaviti klasi~an ili savremeni dramskikomad. Ovde, na àlost, to nije praksa.Rad na ovoj predstvi je, zapravo, i ostva -renje moje te`nje da po ko zna koji putspojim dramski i lutkarski teatar. Dosada sam to ~inila samo u predstavamaza decu. Ovo je jo{ jedan poku{aj da prib-liìm lutkarstvo glumcima koji su studi-rali glumu za dramski teatar. Odlu~ilasam da to bude ba{ Nu{i} jer sam, ~i -taju}i, njegove komedije uvek zami{ljalasa lutkama. S obzirom na to da je lut kar -

ski teatar likovni teatar, izuzetan doprinsdala je Milica Grbi} Komazec - kostimo-grafkinja, scenografkinja i kreatorka’oàlo{}enih’ lutaka“, nastavlja pri~uMrdakovi}eva. „U lutkarskom pozori{tusu ova tri elementa neraskidivi deocelokupnog re{enja predstave i od pre -sudne je va`nosti da se uspostavi dobarspoj izme|u radnje, mogu}nosti lutaka,funkcionalnosti kostima i scenografije.Milica je svojim izuzetnim ukusom ikreativno{}u prevazi{la moja o~ekivanjai uspela ne samo da sve osmisli i uklopi,nego i u~ini veoma atraktivnim. Lutke suprave karikature i svaka od njih pred-stavlja sama za sebe umetni~ko delo.“

Rad na predstavi je trajao dugo.„Glumcima je bilo veoma te{ko na proba-ma jer je posao bio zahtevan“, obja{njavarediteljka. „Trebalo je najpre da se odvojeod Nu{i}a na kakvog su navikli, a potomda kreiraju dramski, ìvoscenski lik kojisu ve} u tre}oj sceni morali da transfor-mi{u u lutkarski. U tre}em ~inu lutke, asa njima i glumci i njihovi likovi, trpe jo{jedan monstruozni preobraàj, da bi sena kraju ponovo vratili u likove sa po -~etka. Nekima je to bilo te{ko do posled-nje probe, neki su se odmah prona{li inapredovali dan za danom, a nekima sejednostavno dogodio trenutak u tokuproba. Bilo je i onih koji nisu mogli ili è -leli da se bore sa svim {to je postavljenopred njih kao zadatak, pa su vratiliuloge. Sve je to deo procesa. Gluma lut -kom zahteva izuzetnu koncentraciju,kondiciju, koordinaciju i podelu pa`nje usvakom trenu. Nisu ni svi glumci sprem-ni da sebe stave u drugi plan, da svojuenergiju podare ne~emu {to nije deo nji -hovog habitusa. Zato moram da ista -knem glumce sa lutkama u rukama, jersvoju umetnost doìvljavaju izuzetno od -govorno i profesionalno - to ne moè sva -ko. Heroji ove Oàlo{}ene porodice su:Slobodan Ninkovi} u ulozi Agatona, Ma -rija Mitrovi} kao Sarka, Mi}u igra RatkoRadivojevi}, Ginu i Proku Neda Dani -lovi} i Sa{a Latinovi}, drugi par - Vidu iTanasija, tuma~e Slavica Vu~eti} i Dra -gan Zori}, Danicu igra Jelena Galovi}, a uulozi advokata Petrovi}a je Ivan \uri}.Do uo~i kraja proba vredno je radila iVera Hr}an Ostoji}, ali je, na na{u àlost,iz zdravstvenih razloga bila primoranada napusti predstavu.“

Politi~ka previranja u Novom Sadunisu mimoi{la stvraoce ovog projekta.Mrdakovi}eva kaè: „Imala sam potrebuda pokaèm koliko ~ovek moè da bude

sme{an, mizeran i ruàn kad robuje svo -jim sitnim èljama i kada mu se ìvotsvodi na to da juri za novcem i bogat-stvom. U tom slu~aju, svako postaje tvo -rac svog li~nog pakla, a tokom rada samse po ko zna koji put uverila da je moral-na kriza toliko duboka da ne bira nigodine ni zanimanje, da je uàsna ~i -njenica da je i umetnost u sve to uklju -~ena zbog poreme}enog sistema vrednos-ti, nedostatka kriterijuma i kulturne poli-tike. Na dan kada smo postavili pred-stavu do kraja, odnosno kada se oàlo -{}ena porodica ve} protivzakonito uselilau pokojnikovu ku}u i razmestila po svimsobama kako bi sve oplja~kala, u graduje nastala pometnja oko promene vlasti.Na neku ~udnu ’foru’ promenila se vlasti uselila se u Gradsku ku}u. Nekoliko da -na pre premijere smo saznali i da ’nekilik’ (a zamislite kolega je poznat po ulo -gama u rijaliti programima) treba da bu -de postavljen za direktora Pozori{tamladih, jer je poklonik neke politi~kestranke koja je sad preuzela poslovanjenad javnim preduze}em ’Poslovni pros-tor’, te njima sada ’pripadamo’ i mi iPozori{te. Pomislih: ’Vole ljudi da deletu|e imanje!’ Nekoliko dana kasnijeiznenada je preminuo dragi kolega, po -zori{ni dizajner svetla. Imao je samotrideset i {est godina. Stalo je srce... Svismo u àlosti. Neka mu je ve~na slava!Da je Nu{i} ìv, da napi{e jednu tragedi-ju!“

Sneàna Mileti}

Emilija Mrdakovi}

Oàlo{}ena porodica, Pozori{te mladih

Sneàna i sedam patuljaka, Malo pozori{te Du{ko Radovi}

12


LUDUS 187Lu

BO@IJA DRAMAJesen u Pirotu

Na sceni Narodnog pozori{ta iz Pi -rota premijerno je izvedena (pra -izvedba na srpskom) predstava

Mali Geza po tekstu Jano{a Haja, a u re -ìji Stevana Bodroè, ~ime je smelo, pro -mi{ljeno i beskompromisno otpo~ela 60.sezona ovog teatra. Bez trunke „gleda{, ane boli“ mejkapa za publiku naviklusamo i isklju~ivo (~ast izuzecima) naokretanje glave od stvarnosti unakaènedu{egupskom tranzicijom (igara, hlebamanje-vi{e!), u izuzetnoj rediteljskoj po -stavci, sna`noj i nadahnutoj igri kom -pletnog ansambla ovog po zori{ta, stavl-jen je snaàn teatarski znak jednakostina sve ono {to je sa~ekalo Ma|arsku poulasku u EU i ono {to trese Srbiju bezEU. Predstava povezuje nekoliko tema:sa jedne strane su beda, nezaposlenost,uru{avanje porodica, alkoholizam, znakuzvika, ta~nije, skretanje pa`nje na~udesnu spoznajnost osoba sa posebnim

potrebama; sa druge sudbina Geze,autisti~nog i blago retardiranog mladi}a,nosioca o~uvane dobrote i spo sobnostivoljenja bli`njeg, koji }e prepoznatibesmisao prazne ovovremske repeti-tivnosti, oli~ene u brojanju kamenja na

beskrajnoj traci u kamenolomu u komese zapo{ljava; najzad, sa tre}e strane jeznak pitanja na izglede da se odbijemonogama sa dna i, eventualno, opet do ~e -pamo vazduha - katarzi~no obra~unava -nje sa samima.

Komentari{u}i rad na predstavi, Ste -van Bodroà je rekao: „Sjajan radni pro -ces sa ansamblom, vrlo ma{tovit, uz -budljiv i temeljit. Najdraè mi je {to samradio predstavu koja }e se povezati saovom, a uveren sam i sa drugim sredina-ma u kojima se bude igrala. Ljudi, kadavide ovakve likove, shvate da nisu sami,a ta vrsta prepoznavanja je lekovita. Kaoda ste obavili duga~ak, dragocen, dubok ibolan razgovor sa prijateljem. Voleo bihkad bi predstava imala takav efekat napubliku.“

Ako epitet smelo sa po~etka tekstapripi{emo rediteljskom rukopisu, mini-malisti~koj scenografiji, koju tako|e pot -pisuje Bodroà, kao i svedenom, ali bru -talno preciznom scenskom pokretu Dam -jana Kecojevi}a, valjalo bi tretirati kaopromi{ljeno i ta~no tuma~enje naslovneuloge Aleksandra Radulovi}a, koje je, ponjegovom mi{ljenju, plod izuzetne siner -gije rada sa rediteljem i kolegama, a po-s ebno stru~ne pomo}i osoblja Centra zaboravak dece i omladine ometene u ra -zvoju „Mara“ iz Ni{a.

U ostalim ulogama nastupili su: Ale -ksandra Stojanovi} (Tetka Ruìca), Mil -an Nakov (Lajo{ Banda i Kom{ija), Zo -ran @ivkovi} (Pi}u Tro{ak), SlobodanAleksi} (Bela Kreka~, îka Laci, Kares ipijanac), Danijela Ivanovi} (kom{inica),Tijana Petrovi} (Marika) i Natalija Ge -leban (Vizika).

Naposletku, bez kompromisa u stal-noj borbi sa neda}ama (gle ~uda, pre -te`no finansijske prirode!), a u nastoja -nju da do kraja sezone ku}a koju vodi idekorak dalje i publici ponudi vi{e, upra -vnik Gradimir Filipovi} ipak prime}ujeda to mora da uradi sa godi{njem bu -dètom koji iznosi koliko i jedna produk-cija neke od prestoni~kih pozori{nihku}a. „Sva sre}a, Piro}anci su poznati potome da znaju se sna|u! “ - ne bez gor -~ine kaè Filipovi}.

A ako se po otvaranju sezona pozna-je, sva je prilika da }e ova biti za kartuvi{e.

Ivan Mani}

MIHIZOVA NAGRADA ZA FRLJI]A„Predstave su tu da konfrontiraju publikuoko stvari oko kojih postoji neki nametnutikonsenzus, a pozori{te da opismenipubliku“, kaè laureat

Reditelj Oliver Frlji} ovogodi{nji jelaureat nagrade „Borislav Mihaj -lovi} Mihiz“, koju od 2005. godine

dodeljuju Fond „Borislav Mihajlovi} Mi -hiz“ i „Srpska ~itaonica“ Irig pod po -kroviteljstvom Vlade AP Vojvodine i Mi -nistarstva kulture Srbije. Nagrada je do -deljena u Irigu, rodnom mestu pisca Mi -hajlovi}a, nakon ~ega je u tamo{njem Do -mu kulture ansambl NP Subotica izveloFrlji}evu predstavu Kukavi~luk.

Ovogodi{nji „Mihiz“ Frlji}u je jedno-glasno dodelio ìri u kojem su bili rediteljKokan Mladenovi}, pozori{ni kriti~ar Da -rinka Nikoli} i teatrolog Svetislav Jova -nov (predsednik ìrija), i to za drama ti -~arska i dramatur{ka dostignu}a u ~etiriautorska projekta. U obrazloènju na gra -de stoji: „Oliver Frlji} je u proteklih neko-liko sezona izrastao u najprovokativnijeg

pozori{nog stvaraoca na ex-yu prostori-ma prvenstveno zato {to u nizu svojihprojekata, ~iji je vrhunac predstava Mr -zim istinu, na samosvojan dramatur{kina~in uspostavlja vi{ezna~ne i eksplo -zivne relacije izme|u paradoksalnog bi}apozori{ne iluzije i jo{ paradoksalnije pri -rode aktuelne (ili tek minule) stvarnosti.Premda pri uobli~avanju tih relacija nisuuvek u prvom planu, tekstualni slojevi idimenzije Frlji}evih predstava predstavl-jaju su{tinski elemenat pomenute vi{e -zna~nosti i eksplozivnosti. (...) Spajaju}iborhesovsku i brehtovsku tendenciju,Oliver Frlji} uspeva da postavi neotklon-jivi eti~ki imperativ kao temeljno este -ti~ko pitanje i tako na nov na~in obnovidrski, nepotkupljivi àr mihizovskogprototeksta.“

Na molbu da ovodom nagrade pro ko -mentari{e {ta misli kako se kroz da na -{nje vreme i dana{nje prostore Mihizovrad poklapa, sukobljava, proìma, pole-mi{e sa njegovim radom, te {ta misli za -{to se sve s potpisom njegova prezimenasve dramati~nije doìvljava i u teatar -skim i u parateatarskim krugovima ucelom regionu, reditelj za kaè:

„Ne znam da li postoji nekakva di -rektna poveznica izme|u mog rada i Mi -hizovog osim utoliko {to i moj rad poku -{ava da na neki druga~iji na~in analizirasredinu u kojoj radim i njezine anomali-je. Ova nagrada, ~ini mi se, mijenja per -cepciju onoga {to radim, jer se to vrlo~esto i u kazali{noj i nekazali{noj jav no -sti zlonamjerno vadi iz konteksta i lijepemi se razli~ite etikete. Ovo je prvi put daje neko moj rad poku{ao shvatiti malo{ire i zato mi ova nagrada veoma zna~i.Moje predstave funkcioniraju po principukontrapunkta i treba ih tako i gledati.îtaju}i sve {to je nakon \in|i}a, kao iono {to je pisano nakon moje Gospo|e mi -nistarke u Zagrebu, ne mogu vjerovati

{to (mi) se doga|a, jer sam ili ja {izofrenaosoba ili je sve oko mene poludjelo. Za -pravo, predstave su tu da konfrontirajupubliku oko stvari oko kojih postoji nekinametnuti konsenzus. Za mene je bitnoda kazali{te bude sredstvo politi~kog opi -smenjavanja publike, jer oni koji to trebada rade ne rade dobro. Isto se de{ava uSrbiji, Hrvatskoj, Sloveniji i u cijelom re -

gionu. Desnica ja~a evo i u susjednoj Ma -|arskoj, a sve su to direktni rezultati ne -pismenog bira~kog tela. Da ljudi znaju damisle malo dalje od onog {to im se servi-ra u predizborno vrijeme, onda ovakvipoliti~ari ne bi vodilina{e zemlje.”

S. Mileti}

UMRE@AVANJENova sezona u SNP-u uz novog direktora

Drame i ~etiri nova naslova

USrpskom narodnom pozori{tu je 4.oktobra uprili~ena prva od ~etiripremijere, koliko su ih do kraja

godine najavili u ovoj ku}i. Bila je topredstava Sluga dvaju gospodara KarlaGoldonija u reìji Borisa Lije{evi}a, ura -|ena u koprodukciji sa Budva grad tea -trom, gde je proteklog leta premijerno ibila izvedena.

Druga premijera Srpskog narodnogpozorista bila je krajem oktobra. To jedugonajavljivani i bri`no spremani ê -hovljev Galeba u reìji Tomija Janeì}a.Ekipu ~ine glumci SNP-a, postdiplomcinovosadske AU, te slobodni umetnici: Ja -sna \uri~i}, Boris Isakovi}, Boris Lije -{evi}, Filip \uri}, Du{an Jaki{i}, MilicaJanevski, Dene{ Debrei, Draginja Vogan-jac, Ivana Vukovi}, Jovan @ivanovi}, Mi -lica Trifunovi}, Tijana Markovi}, Dimi -trije Dini} i Du{an Mamula. To je obimanprojekat koji se sastoji od ~etiri - sadr ̀ in -ski, tematski i scenski - u celinu zaokru -ène predstave. Janeì~u je ovo drugi

Galeb u karijeri, a ideja za novosadskupredstavu potekla je iz rada sa pomenu-tim postdiplomcima. Reditelj je i sceno -graf i dizajner svetla. Sama predstava,{esto~asovni po zo ri{ni spektakl, rezultatje {esnaestomese ~nog kreativnog proce-sa, utemeljenog na gluma~kom i li~nomiskustvu u~esnika. Glumci su stvaralipredstavu kroz ra zli~ite gluma~ke pris-tupe i psihodramske tehike. Prvi ~inpredstave istraùje temu pozori{ta iumetnosti, drugi zaljubljiva nje, fantazijei snove, tre}i se bavi temom posedovanjapredmeta i ljudi i tretira njem drugog kaopredmeta, dok se ~etvrti bavi pitanjemsudbine i toga kako na{e odluke i potonjidoga|aji uti~u na ìvot pojedinca. Pred-stavu }e 9. decembra vi deti i publika uZagreba~kom kazali{tu mladih.

Tre}a premijera u SNP-u bila je Salo-ma reloaded, inspirisana delom OskaraVajlda u reìji Predraga [trpca, i to po~e -tkom novembra u koprodukciji sa NPSombor. êtvrti naslov SNP-a koji }emo

premijerno gledati u Novom Sadu 22, 23.i 24. novembra imao je premijeru pro {logleta na Brionima, a radi se o OdisejuGorana Stefanovskog u reìji AleksandraPopovskog. Predstava je koprodukcijaKazali{ta Ulysses, zagreba~ke Gavele,Drame mariborskog SNG-a, Ateljea 212,Sterijinog pozorja i skopljanskog TeatraNavigatorot. Nakon Novog Sada, u de -cembru }e je videti i publika u Gaveli, od7. do 11. novembra.

Novoizabrani direktor Drame SNP-a,glumac Boris Isakovi}, koji je na ovomesto do{ao na izmaku leta, pun je elanai planova: „Najva`nije mi je da napravimdobru atmosferu i vratim izgubljenu na -du. Pri~ao sam sa svima: sa kolegama, saljudima u drugim sektorima i nisamnigde nai{ao na otpor ili ne{to nega-tivno.“ Na propitivanje da li je imao ka -kvih dilema kada je dobio ponudu da sepo drugi put prihvati ovag posla koji jeradio u doba upravnikovanja Ivana M.Lali}a, Isakovi} kaè: „Znao sam, na -ravno, unapred na kakve }u te{ko}e nai -}i, ali ose}ao bih se osramo}eno da samokrenuo le|a ponudi. Na neki ~udan na -~in stalno govorim o svom kontinuitetuovde, na kakve sam ljude u SNP-u nai{aoi kako su me do~ekali, kako su oni zaistavoleli ovo pozori{te i kako se nikako nije

moglo dovesti u pitanje ono {to kaù ~ikaSteva [alaji}, Rade Kojadinovi}, BajaGardinova~ki. Se}am se da u garderoba-ma nije bilo drugog razgovora do po zo -ri{nog, ali to se vremenom promenilo, va -ljda pod teretom ìvota i dnevnih te{ko}a,ali nije nemogu}e, tvrdim. Po~e}u odprostora u kojima bismo se ponovo sre -tali, razgovarali, sedeli, pa i }utali akotreba, ali zajedno. Moramo se nau~itidisciplini, svima je dosta apatije. Potreb-no nam je usmerenje. Dogovorili smo se ida propevamo sa Sa{om Kova~evi}em, da

obnovimo kabaretsku scenu, da dove -demo i zadrìmo publiku. Mora}emo dauradimo ne{to i sa tih dvadeset devet na -slova na repertoaru jer je to neodrìvo.Imam i èlju da se, u kontekstu ovih ko -produkcija koje smo imali, nekako boljeumreè vojvo|anska pozori{ta. Studenti-ma su, naravno, vrata otvorena: evo ve}u Galebu se vidi kakve su to snage, masve }e nas (pro)oduvati!“ pri~a Boris Isa -kovi}, pun nade, èlja i planova.

Sneàna Mileti}

Galeb, SNP

Mali Geza, NP Pirot

Oliver Frlji}

LUDUS 18713


Sa dvojakim ose}anjem pi{em ovaj tekst. Radujem se {to je novi LUDUSnapunio dvadeset godina, {to je novina koja je postala relevantna i mimo esnafa.Setan sam {to mi se ~ini da je zaboravljen stari LUDUS, koji je iz biltenaUdruènja prerastao u List Udruènja Dramskih Umetnika Srbije, iz ~ega seizvodi akronim LUDUS (lat. igra). Dakle, LUDUS se pojavio septembra 1983.godine.

Zorica Simovi}, dramaturg kojoj pripada po~asno mesto u pokretanjuLUDUS-a, u jednom svom tekstu kaè: „Iako je geslo lista bilo ’tekstove vra}amo,ali ne honori{emo’, za prve brojeve prvobitnog LUDUS-a pisala su najistaknutijaimena jugoslovenskog teatra.“ Me|utim, kao {to to obi~no biva, do{lo je u jednomtrenutku do zastoja, do finansijskih i kvalitativnih preispitivanja. Ono {to ostajekao ~injenica jeste da su postavljeni temelji: dato je ime listu, iza{li su prvi broje-vi, kr~en je put, stvarala se svest o potrebi za Listom Udruènja Dramskih Umet-nika Srbije.

Danas, posle skoro trideset godina, dramski umetnici imaju svoj list najvi{egkvaliteta zahvaljuju}i Feliksu Pa{i}u (koji, na àlost, nije vi{e me|u nama),prvom uredniku novog LUDUS-a, koji je svojim naslednicima postavio najvi{estandarde. Nije lako, ali verujem da je to mogu}e.

25.10.2012.Dejan \urovi}

Pre svega, ~estitam na{im pozori{nim novinama LUDUS dvadeseti ro|endan, sa èljom da njihov ìvot zauvek traje!Moram re}i da sam ponosna na taj ro|endan, jer ne mogu a da se ne setim po~etka i svoje upornosti da pomonem da se

LUDUS rodi.Kreator i glavni urednik LUDUS-a bio je dragi, vredni Feliks Pa{i}. Ali trebalo je na}i novac i ja sam sebe zaduìla za to.

Sada mi iskrsavaju slike: Feliks i ja se spremimo, pa od vrata do vrata onih za koje znamo da imaju para. Li~no, naravno,o~ekujem da u mnogim slu~ajevima „Bolji ìvot“ ~ini moje zale|e, {to je ta~no. Re|e nailazimo na entuzijaste koji, bez obzirana seriju, ho}e da pomognu kulturu.

Bilo je tu svakakvih doìvljaja i likova: nu|enja pove}e koli~ine „kesa“; saradnja sa ~ovekom dobrotvorom, koga smoFeliks i ja prozvali „laki doru~ak“ jer smo za doru~kom sve re{avali; pa gospodin Tasi} zvani „Tasa-Dunav-Papir“; potomgospodin Tomi} zvani „Nafta“; pa Galenika (gospodin Stoji~evi}) i jo{ mnogo drugih.

Neki od na{ih dobrotvora nisu vi{e ìvi, neki su emigrirali, neki su ubijeni. To je bilo „~upavo“ vreme.LUDUS - jedina balkanska pozori{na novina - doìvela je ipak dvadeseti ro|endan.Rodio se u raspadu Jugoslavije, u na{im ratovima. @iveo svoj ìvot kroz gra|anske proteste, bombardovanje, kroz promenu

reìma i, kao i mi, sva{ta preturio preko glave. Zato, ako danas listate nekada{nje brojeve LUDUS-a, vide}ete da ta pozori{nanovina daleko prevazilazi na{e esnafske probleme i informacije. Ona je svojevrsno svedo~anstvo vremena u kome smo ìveliposlednjih dvadeset godina. To je tako, pre svega, zahvaljuju}i Feliksu Pa{i}u, pa onda njegovim saradnicima, koji su zajednosa njim oformili profil novina.

Valja re}i da je i u ratu, u medijskoj blokadi, Feliks uspevao da do|e do informacija {ta se de{ava na pozori{nim scenamabiv{ih jugoslovenskih republika. To je LUDUS objavljivao i novina je uspevala da na|e svoj put do na{ih kolega izvan granicaSrbije.

LUDUS je, zna~i, na svoj na~in ponovo pleo rasparano pletivo i danas se moè re}i da je uspeo, danas kad ve} uveliko opetrazmenjujemo pozori{na gostovanja sa susednim dràvama.

Na kraju, uz Feliksa, za poslednjih dvadeset godina napustilo je ovaj svet mnogo na{ih sjajnih pozori{nih umetnika. Ostalisu njihovi veliki intervjui u LUDUS-u, koji mo`da zasluùju da se skupe u jednu posebnu knjigu. Setimo se njih i zahvalimoim sto su obogatili ne samo na{u kulturu ve} i na{ zajedni~ki LUDUS.

Sre}an dvadeseti ro|endan!Svetlana Bojkovi}

20 GODINA KASNIJE – JUBILEJ LUDUSA

ITEKAKO PUNOLETAN

Dvadeset godina trajanja. List u kome se od A do [ govori o KULTURI,

za koju se u ovoj zemlji, kako neko re~e, izdvajaiz budèta NULA KOMA NE[TO i gde u predi-zbornoj trci tu re~ niko nije izgovorio.

Zna~i – ima smisla! Itekako!Podràvam ga svih dvadeset godina, po -

nekad ne{to napi{em, objavim. Bio sam jednovreme i u uredni{tvu. Poslednjih tridesetak bro -

jeva imam priloge„Iz Uspomenara212“.

@elim mu dugìvot i {to vi{e ~ita -laca. A da je istinada se ~ita, za ovupri li ku dokumen-tujem li ~nim foto -grafijama pod na -zivom LIST ZASVE GENERACIJE.

MilanMihailovi} CaciFoto: Caci

Foto: Caci

14

Iz foto dokumentacije Ludusa

LUDUS 187Lu

FOTO FRAGMENTI - SE]ANJAKROZ RATOVE, PREKO INFLACIJE, DO TRANZICIJE

Kada je 5. novembra 1992. iza{ao iz {tampe prvi broj „Ludusa“, rat je plamteo svuda unaoko-lo. Samo Srbija nije bila u ratu. Verovatno je to dalo ideju Svetlani Bojkovi}, tada{njoj predsedniciSaveza dramskih umetnika Srbije, da se, u mirnodopskim uslovima, pokrenu pozori{ne novine.Ali, po{to mir u ratu ipak nije bio siguran, da zavaramo protivnike, za svaki slu~aj predsednica ija posluìli smo se 5. novembra 1992. malim lukavstvom koje je na{ doma}in, Bata Milatovi}, ~inise, razumeo: u ranoj jutarnjoj emisiji Televizije Beograd predstavili smo samo maketu prve strane„Ludusa“, skrivaju}i od javnosti njegov pravi sadràj. To je, reklo bi se sada, bio iznu|enimarketin{ki potez.

Prva faza „Ludusa“ toliko se me{a sa drugom da je, u periodizaciji njegova kratkog, auzbudljivog, ìvota te{ko odvojiti ono {to pripada ratu, a {ta inflaciji. U svakom slu~aju, trudili smose da rat prime}ujemo, a da se prema inflaciji odnosimo sa superiornom ravnodu{no{}u iz kojenas je moglo pokrenuti samo sto ili dvesta sponzorskih maraka, dok je nov~anica od petsto(marona) predstavljala monetarni udar. Jedna takva moneta, udeljena od dobro~initelja komenikad nisam saznao ime, produìla je ìvot „Ludusu“ tako da je on relativno mirno uplovio uslede}u, postdejtonsku fazu.

U me|uvremenu, ìvot se toliko ume{ao u pozori{te da, u nekim trenucima, nije bilo lakorazlu~iti {ta kome pripada: pozori{te ìvotu, ili ìvot pozori{tu. To je jedna od dilema na ~ijemrazre{enju je po~ivala ure|iva~ka koncepcija „Ludusa“ i koju, bojim se, a sre}om, ne}e razre{itini novo uredni{tvo. Uostalom, kad bi dilema bila razre{ena, pozori{ne novine bile bi izli{ne.

Sudbina je „Ludusa“ da u svom kratkom veku deli sudbinu dvaju vekova, na njihovomdramati~nom prelazu. Posle ratne i infalcione faze sa~ekala ga je, po zakonomernostiisto~noevropske istorije raspadanja, faza tranzicije.

Sre}an deseti, tranzicioni, ro|endan!Feliks Pa{i}

(2002. povodom 10 godina Ludusa)

LUDUS 18715

Iz foto dokumentacije Ludusa

Foto

graf

ije:

Vesn

a Pa

vlov

i}, \

or|e

Tom

i}, V

ukica

Mik

a~a,

Mi{a

Mus

tapi

}, Br

anko

Ignj

atov

i} i d

rugi

16


LUDUS 187Lu

FRAGMENTI SE]ANJAO Ludusovim po~ecima

Se}anje prvo. Feliks mi se javlja telefonom i pita dokle sam stigao s realizacijom plana o pokretanju pozori{nih novina.Odgovaram: nigde nisam mrdnuo. „Dobro“, kaè, on pokre}e Ludus, neko} biltensko izdanje Saveza dramskih umetnika Srbi-je, koje je ure|ivala Zorica Jevremovi}, a koje je imalo tek nekoliko neredovnih izdanja. Sada bi, po Feliksovom konceptu, topostale mese~ne pozori{ne novine. NOVINE, nagla{ava, dakle ne ~asopis ili jo{ jedna teatrolo{ka publikacija! Da li sam zain-teresovan? Naravno da jesam!

Rez. Se}anje drugo. Uznemireni ~italac se obra}a redakciji pitanjem: „[ta zna~i naziv Ludus? Da li se tom skra}enicom

sugeri{e da su ~itaoci Ludus – ludaci?“ Feliks odlu~uje da ne udovolji znatièlji ~itaoca. Rez. Se}anje tre}e. Sastanak redakcije. Problem! Na Feliksovu inicijativu Ludus je pokrenuo rubriku pozori{ne kritike.

Kriti~ari su Bo{ko Milin, Ivan Medenica, Miomir Petrovi}. Mladi su i o{tri. Ceca Bojkovi} je od po~etka bila protiv, ne zato {tose boji kritike, nego smatra da izdanje esnafa dramskih stvaralaca ne treba da se bavi kritikom. To bi moglo da oneraspoloì~lanstvo. Nakon prvih kritika ispostavilo se da su njena strahovanja opravdana. ^lanstvo je uznemireno. Glasamo, iako znamoda odluku treba da donesu Ceca, predsednica SDUS-a, i Feliks, glavni i odgovorni urednik. Feliks ne odustaje, a Cecaobja{njava da }e u slu~aju da rubrika „preìvi“, ona, kao glumica, napustiti redakciju. Ova njena najava nije ucena i mi jojverujemo. Ostala je u manjini i – povukla se. Demokratija na delu.

Rez. Se}anje ~etvrto. Premda vi{e nije u redakciji, Ceca nastavlja s energi~nom potragom za pare namenjne Ludusu. Nekoga je

ubedila da u Metropolu organizuje donatorsku ve~eru za Ludus. Na ve~eru ne moè da ide sama. Mora da po|e i Feliks. On sepremi{lja. Izvukao bi se, ali mu je neprijatno. Na kraju priznaje: nema adekvatno odelo. Ta~nije, nema nikakvo odelo, asve~ena ve~era podrazumeva dress code. Ceca, me|utim, pronalazi re~enje i {alje Feliksa kod Mucija. U fundusu kostima Atel-jea pronalaze odelo Feliksove numere, te razoruànog i kostimiranog urednika {aljemo me|’ donatore.

Rez. Se}anje peto. Usred nema{tine i depresije devedesetih, kad para za Ludus nije bilo, k’o {to ih ni danas nema, Feliks na

sastanak redakcije dolazi ozaren. Neko je Novinama darivao petsto maraka! Nezamisliva svota koja }e „pokriti“ bezmalosezonske potrebe Ludusa. Nikada mi Feliks nije otkrio ko je poslao novac. Do danas podozrevam da je darodavac bio – on.

Rez. Se}anje {esto. Bombardovanje (eufemizam za rat iz 1999). Nakon sastanka redakcije, s Terazija, Feliks i ja se lagano

spu{tamo ka Bajloniju. Na pijaci ne kupujemo ni{ta. [etaju}i se, ~esto zastajkujemo. Sre}emo poznanike, naj~e{}e Feliksovebiv{e kolege s Televizije. Najavljuju bombardovanje zgrade u Aberdarevoj. Prolaze}i kroz uli~nu gu`vu oslu{kujemo frag-mente prepri~avanja dogodov{tina o kolektivnom preìvljavanju prethodne no}i. Nas dvojica, me|utim, razgovaramo oslede}em broju Ludusa. Zastajemo kod pijace, razmenimo jo{ poneku re~, a rastajemo se. Iako smo se godinama potom vi|alii druìli se, ba{ ovako se se}am Feliksa. I uvek se tako, u se}anjima, s njim rastanem: do slede}eg sastanka redakcije.

Rez...Aleksandar Milosavljevi}

Pre dvadeset godina, „Hamlet“ koga sam reìrao u JDP-u, izazvao je neku vrstu podele me|u kriti~arima: na jednoj je bilastara garda, sa izuzetkom profesora Vlade Stamenkovi}a u „Ninu“, o{tro suprotstavljena Hamletu bez {tramplica; na drugojnova, mla|a kritika spremna na izazove savremenog teatra i onoga {to se tada nazivalo postmodernom. Prvi broj ili drugi brojLudusa, vi{e se ne se}am ta~no, behu obeleèni tim polemi~kim tonovima. Feliks Pa{i} je nervom sjajnog novinara ipedantnog hroni~ara osetio da je to ne{to va`no, da ta predstava jednog 26-godi{njaka sa svega tri reìje pre toga, pa jo{ nasceni najboljeg teatra, ima ve}i zna~aj od neposrednog pozori{nog ~ina. Konzervativni kriti~ari zamerali su mi sva{ta – odtoga da nisam dovoljno {trihovao tekst, te da predstava dugo traje, do toga da je savremeni kostim apsolutno nedopustiv nasceni. Ne se}am se ni svojih, ni re~i drugih, to mi nije bilo va`no, predstava je imala dovoljno publike kao i pa`nju i potvrduonih do ~ijeg sam mi{ljenja drào. Osim toga, Sarajevo je gorelo, a ja, tada, ve} dva meseca nisam imao nikakvih vesti o majcikoja je bila u opsednutom gradu. Jedan, sada ve} pokojni, kriti~ar napisao je umesto kritike osmrtnicu. Jovan ]irilov oka~io jetaj ise~ak iz novina, kao i druge kritike, na tablu ispred starog gluma~kog salona. Se}am se reakcije jednog tada sasvimmladog glumca, koji je lupio {akom o staklo i viknuo – „Ovo je sramota!“. Salon je bio pun, tu je bila i supruga kriti~ara,poznata glumica...

Ironi~no je to {to su me, petnaestak godina kasnije, kao umetni~kog direktora JDP-a, neki od istih onih {to su se zgraàvalinad izgledom mog Hamleta, zabrinuto pitali, a povodom „Hamleta“ koga je kod nas reìrao Du{an Jovanovi} sa Mi}anovi}em(petnaest godina ranije igrao je Laerta) i Lekom, sada kao Klaudijem – „ne}e valjda igrati u helankama, bi}e savremenikostim, jel’ da?“.

A onda me je Feliks zvao da pi{em u Ludusu. Moj sta` kolumniste Svijeta, biv{eg filmskog kriti~ara zagreba~kog Oka isarajevskog Oslobo|enja, povremenog saradnika drugih jugoslovenskih novina od „Na{ih dana“ do „Reportera“, tada jebrojao ve} blizu pune decenije. Za Ludus sam pisao sa ogromnim zadovoljstvom, sve do dolaska u Jugoslovensko dramskopozori{te, ne{to manje od deceniju od „Hamleta“. Krugovi se}anja i pozori{nog trajanja polako se zatvaraju.

Gor~in Stojanovi}

Rad sa redakcijom Ludusa jebilo va`no iskustvo. De{avao separalelno sa mojim anga`manom ubeogradskim pozori{tima, uglavnomJDP-om i BITEF-om. Redakcija, na~elu sa Feliksom Pa{i}em, uvek jebila raspoloèna za moju kreativnuinterpretaciju fotografskih zadataka.

Ne se}am se, na àlost,konkretne pri~e ili situacije, ve} presvega velike podr{ke upravo FeliksaPa{i}a. Njegova ljubaznost ipoverenje su mi zna~ili u svakomtrenutku realizacije projekata.Zajedno smo osmislili serijufotografskih portreta, koja je pratilanjegove intervjue sa pozori{nimradnicima.

Serija portreta koju sam izvela u saradnji sa njim i Ludusom bila je i mojaprva fotografska izlo`ba. @ivojin Pavlovi}, ~uveni filmski reditelj, tom prilikom jenapisao tekst za katalog. Portreti su bili osmi{ljeni kao serija filmski snimaka,uvek u tri faze i uvek na novoj, originalnoj lokaciji.

Tog perioda se se}am kao aktivnog vremena i zna~ajnog iskustva. Tako|e, sese}am ~itave redakcije, koja je uvek sa odobravanjem pratila moje fotografskeakcije.

Vesna Pavlovi}

PRILO@NICI (dobrotvori, sponzori)

Ambasada Kraljevine Nor ve {ke, Beocity, Buffa, Centar za kulturu Stari grad,Centro foto, Credibel banka, Dunav hydro, Dunav papir, Eko kec, Fond za otvoreno dru{tvo- Srbija, Global, Grad teatar Budva, Gradska poslasti~arnica, ICN Gale nika, Ikarbus Zemun,Interprint, Karaì} Milutin, Karadì} Miodrag, Karadì} Milan, KGB, KMG Trudbenik,L.T.R. export-import, McDonald’s, Medifarm, Ministarstvo kul tu re Republike Srbije, Moda„Denda“, NIS rafinerija nafte Pan~evo, No vo sadska banka, Obu}a, Poslovni si stem „Krico“,Po{ta Srbije, Pro Hel vetia (Arts Council of Switzerland), Robne ku}e „Beo grad“, Saga, SCnet, Shadow’s, Skup{tina grada Beograda, Sky Pass, Soros Fond Jugoslavije, Svetlost teatar,Tajga, Takovo, Telekom Srbija, Transport {ped, VISAN, Vojvo|anska banka, Zenit, Zepter,Zlatara „Sme{ko“.

LUDUS 18717


TEST POZORI[NE INTELIGENCIJETradicionalno nadmetanje dramati~ara uUjvideki Sinhazu

Tradicionalna teatarska fe{ta u No -vosadskom pozori{tu - Takmi~enjevojvo|anskih ma|arskih dramskih

pisaca – odràna je krajem septembra.Ove godine tekstove su pisali Ana Terek,Zoltan Danji (pobednik) i Judit Ferenc.Predstave po njihovim tekstovima u tokujednog dana izreìrali su Peter Gemza,Zoltan Pu{ka{ (pobednik) i Kokan Mlade-novi}. Glumcima Novosadskog pozori{tapridruìli su se glumci iz Subotice, Be -ke{~abe i Temi{vara, a prvi put u istorijiovog takmi~enja i glumci Srpskog naro-dnog pozori{ta: Nenad Pe}inar (najboljiglumac Takmi~enja) i Milovan Filipovi}.

Prave male gluma~ke bisere ostvarili suSilvija Kriàn (najbolja glumcia ta -kmi~enja) i Arpad Mesaro{.

Sve tri predstave objedinjene nas -lovom Neka se javi najbolji, izvode se unizu, a kuriozitet ovog dvodnevnog pozo -ri{nog doga|aja jeste brzina kojom se svede{ava: izbor pri~e iz dnevnih novina,izvla~enje teme iz {e{ira, pisanje tri dra -me, kreiranje tri gluma~ke ekipe sa trireditelja koji u toku jednog dana na scenupostave tri predstave. Ovaj svojevrsni testpozori{ne inteligencije publika Ujvidekisinhaza oboàva i pohodi poput nekesvet kovine. Ove godine glumci su se tak -mi~ili i u kuvanju pasulja. Najbolji pa -suljdìja bio je dvostruki laureat Sterijinenagrade Aron Bala`.

Kata \armati, dramaturg i umet ni -~ki direktor ovog teatra, pri~a o onome {tosledi: „Najpre Bihnerov Leons i Lena.Probe su po~ele, premijera }e biti 14.novembra. Reìra nam gost iz SlovenijeDiego de Brea, ~iju smo izvanrednu pred-stavu Kad sam bio mrtav gledali pre kojugodinu na gostovanju. Sam na~in po~etkaproba bio je potpuno neo~ekivan za nas,mada sam znala da ima neuobi~ajen pro -ces rada i da moèmo o~ekivati novi entu -zijazam i kvalitetno razmi{ljanje od nje -ga. Nakon toga, krajem novembra namstiè stara poznanica, rumunska redi -teljka Anka Bradu, koja je kod nas re -ìrala predstave Istorija komunizma iMizantrop. Sada }e postaviti IbzenovRosmersholm. Premijera }e biti po~et komdecembra. Ne moèmo pobe}i sami odsebe, ne moèmo tek tako skinuti sa le|agriù savesti. [ta je greh, {ta zna~i me -njati mi{ljenje, {ta zna~i verovati u ne{to,verovati ne~emu, {ta zna~i ideologija i

dokle se moèmo sakriti iza nje? To supitanja na koja }emo poku{ati da pro -na|emo odgovore. U januaru probe }e po -~eti Kokan Mladenovi} na predstavi koja}e biti inspirisana Bomar{eovim Figaro -vom ènidbom i Seviljskim berberinom.Premijera }e biti u martu. Figarovaènidba ili Ludi dan je izvrstan prikazkaraktera, ali je ujedno i sjajna komedijaspletki. To je proglas, prethodnica Fran-cuske revolucije, a u isto vreme objavljujerevoluciju ljubavi. Na koncu sezone, ne -gde u martu, stiè jo{ jedan stari znanacna{eg teatra, gost iz Budimpe{te, „doktorza mjuzikle“ Viktor Na|. West Side Storyje naslov ~ija }e premijera biti na festi-valu NOMUS u aprilu“.

Predstava Marat the Sade ovog teatraosvojila je, u me|uvremenu, Grand prixJoakimInterfesta u Kragujevcu. PohodNo v osadskog teatra se nastavlja.

Sneàna Mileti}

NOVA SCENA ZA NOVE FORMEDve premijere u Domu omladine na po~etkupozori{ne sezone pokazuju da je u pitanjunovi prostor za savremeni umetni~ki izraz

Prvo izdanje Limit festivala pro{legodine u Domu omladine, ispo -stavi}e se, bilo je samo uvertira u

pozicioniranje ve} dobro poznate kon -certne dvorane i na mapu scena savre-menog teatra. Gostovanja studenata FDU,stand up komi~ara, njujor{kog La MaMaTeatra i ~ak dve premijere izvedene po -~etkom pozori{ne sezone 2012/2013, do -voljno ukazuju na opredeljenost i budu}epromi{ljanje pozori{ne politike Domaomadine. „Ne moèmo, na àlost, da ka -èmo da postoji pozori{ni program, jernedostaje urednik; nemamo ni ansambl,ni dovoljno novca da ulazimo u projektesamostalno, pa nastupamo kao koproduk-cioni partneri koji imaju infrastrukturu ine{to tehni~ke podr{ke. Mnoge su funkci-je, u tehni~kom smislu, sa renoviranjemDoma omladine od 2010. godine pro {i -rene, ali smo u produkcionom smislusmanjena ku}a za trideset odsto u odnosu

na broj ljudi koji je 2005. bio zaposlen.Podsetimo i da Dom omladine dve deceni-je nije funkcionisao kako bi trebalo, bio jei tr`ni centar i klub i bioskop“, kaè Mi -lan Lu~i}, direktor Doma omladine.

Formula je u vremenu krize pro na -|ena i po~etkom jeseni realizovane su dvepremijere: Indigo, po tekstu Du{ka Pre -movi}a i u reìji Branislava Le~i}a, odi -grana 25. septembra kao koprodukcijaBudva grad teatra, Smart studija i Domaomladine, i Stena i Kotur Vlade Aleksi}a,svojevrsna kombinacija pozori{ne pred-stave, stand up komedije i koncerta, odi -grana 4. oktobra. „Odabrali smo ova dvaprojekta po{to su nam se u~inili sveì uizrazu i kao predstave koje odgovarajuestetici Doma omladine. Na programu jeaktuelna jo{ i predstava Staklena mena -èrija po tekstu Tenesi Vilijamsa, a ureìji Ane Konstantinovi} i u dramati-zaciji Ane \or|evi}, izvedena sredinom

juna. Okosnicu u pozori{nom pogledu ~inii stand up komedija. To je dobar primerparnterstva na koji smo ponosni, a to jeànr koji i priprada ovom prostoru“, na -vodi Lu~i} i dodaje da bi voleo da u Domuomladine svoje mesto prona|e i savreme -ni ples.

Nakon nastupa ~uvenog njujor{kogteatra LaMaMa povodom osnivanja Stu -dija – Laboratorije izvo|a~kih umetnostiFakulteta dramskih umetnosti, dogovorenje i nastavak saradnje kao prirodna vezakoja mora da postoji sa FDU. „Edukacijanajmla|ih, na{e budu}e publike, tako|eje va`na i na tome za sada radi Dramskistudio Iskorak“, pri~a sagovornik i na -javljuje novu pozori{nu produkciju od fe -bruara. Dom omladine ove sezone doma -}in je i serijalu „Biseri iz upravni~kihfioka“, dok traje rekonstrukcija mati~neku}e UK „Parobrod“, ustanove koja ve}drugu godinu realizuje ovaj projekat kojiafirmi{e mlade dramske pisce ~iji su ko -madi odgurnuti nemarom, nedosta tkomnovca ili volje.

Ono ~emu teè moglo bi biti objedi -njeno u platformi Limit festivala. „@elimoda postanemo uto~i{te mladim umetnici-

ma, scena otvorena za savremene umet-ni~ke forme koje nedostaju Beogradu,iako znamo da nije realno da se isklju~ivobavimo eksperimentalnim izrazom. PrviLimit festival, na{a prva pozori{na pro -dukcija, imao je dobar odjek i pokazalo seda ljude zanima {ta je novo. U znatnoteìm okolnostima, bilo je neizvesno zbognovca, odlu~ili smo da uspostavimo konti-nuitet, pa }e se drugo izdanje Limit festi-

vala odràti od 22. do 25. novembra“, ka -è Lu~i}. Najve}a zvezda festivala bi}ekoreograf Rejmond Hoghe, poznat kaodramaturg legendarne Pine Bau{, a uprogramu }e se na}i i Psi Bojana \or -|eva, slovena~ka predstava Who is next?u reìji Janeza Jan{e, a u produkciji „Ma -ske“ i Orchard Ballads Ingrid MidgardFiskdal iz Norve{ke.

Sonja [ulovi}

OKSIMORON ILI MOGU]NOST NEMOGU]EGBeogradska premijera Molijerove komedijeGra|anin plemi} u reìji Darijana Mihaj -lovi}a, ura|ena u koprodukciji Srpske dra -me Narodnog pozori{ta iz Pri{tine sa se -di{tem u Kosovskoj Mitrovici i Narodnogpozori{ta u Beogradu, odràna je veomauspe{no u sredu 3. oktobra na Sceni „Ra{aPlaovi}“

Praizvedba Gra|anina plemi}a do -godila se 14. oktobra 1670. godine.Komad na veoma duhovit na~in

govori o neverovatnoj èlji bogatog skoro-jevi}a za uspehom u dru{tvu. On je uve -ren da se novcem sve moè kupiti - odugla|enog pona{anja, do prijatelja i dru -{tvenog statusa. Ipak, na putu do dru -{tvenog uspeha nailazi na brojne pre -preke. Predstava, kako ocenjuje Mihaj -lovi}, otvara pitanje gra|anskog duha, alii pozori{ne komunikacije.

Kako Srpska drama nema svoju salu,predstava je letos izvo|ena na trgovimapo srpskim enklavama na Kosovu i Meto-hiji, pa su duìna komada i veliki broj li -

kova maksimalno redukovani. Drama -turg Ivana Dimi}, koja je uradila adap -taciju ovog teksta, svela je likove na osamglavnih nosilaca radnje. „Pratila samrediteljsku koncepciju u kojoj je gospo|a@urden ta koja poseduje novac, jer se na -glo i na sumnjiv na~in obogatila“, obja -{njava ona i dodaje: „Kleont i njegovsluga se u adaptaciji pretvaraju da suu~itelji svih ve{tina do kojih je stalo @ur -denu, a svoje ~esto prisustvo koriste da bise udvarali @urdenovoj }erki i sluàvki.Tako su nestali likovi svih u~itelja, pa ikroja~ i njegov sluga. Scene su se skratilei glavni zaplet se zna~ajno pomerio kauvodu, a u raspletu gospodin @urden je

ka`njen za pokondirenost tako {to ostajesa svojom opakom, bogatom ènom, beznade da }e ikada postati plemi}“, dodajena{a sagovornica.

Bilo je planirano da premijera Gra -|anina plemi}a bude odràna u porticrkve Sveti Nikola u Pri{tini, ali je otka -zana zbog napete politi~ke situacije kojaje tih dana vladala. Iz bezbednosnih ra -zloga uprili~ena je 29. juna u Orahovcu, aposle toga predstava je reprizno odigranau selu Brestovik kod Pe}i i u dvori{tucrkve Svetog \or|a u centru Prizrena.Uloge tuma~e: Igor Damnjanovi} (Go spo -din @urden), Anika Gruji} (Gospo|a @ur -den), Milan Vasi} (Kleont), Bojan Stoj ~e -tovi} (Kovijel), Branko Babovi} (Dorant),Ivana Kova~evi} (Nikolija), Milena Jak{i}(Lusila) i Jasmina Stojiljkovi} (MarkizDorimen).

„Rade}i komad kroz jedan antiistori-jski doga|aj, postavljamo na scenu svo -jevrsni oksimoron. Ne samo da stvaramopozori{te tamo gde mu nije mesto, nego isprovodimo sociolo{ko istraìvanje o tomeda li je uop{te danas mogu}e biti gr a|a -nin na Kosovu. Gra|anin plemi} je, dakle,

oksimoron, kako to knjièvna teorija na -ziva. Sam ~in igranja ovog komada u na -{em vremenu doprinosi tom terminu iproizvodi nove oksimorone: mogu}nostnemogu}eg igranja ove predstave i ovogpozori{ta u svom mati~nom gradu, ru`nalepota scenografije koje nema, a koju ~inepolusru{ene zgrade u kojima se igra. Nakraju, da li je samo Molijer znao da pre -stankom va`nosti aristokratije ne}e ne -stati i skorojevi}i, foliranti, laòvi, seci -

kese, licemeri, prevaranti itd., da su onigeografski i istorijski i dalje ravnomernoraspore|eni?“ - pita se Darijan Mihajl o -vi}.

Gra|anin plemi} je u me|uvremenuimao jo{ nekoliko uspe{nih gostovanja poSrbiji, a planirano je da jednom mese~nobude izvo|en na Sceni„Ra{a Plaovi}“.

Mikojan Bezbradica

Kata \armati

Stena i Kotur, DOB

Gra|anin Plemi}

18LUDUS 187Lu


OD EGZOTIKE DO SVAKIDA[NJE JADIKOVKE

Aleksandra G lovack i

Smrt trgova~kog putnika drugi put u Beo gradskomdramskom pozori{tu Povodom premijere 2012. godine,o onoj iz 1951.

POGLED IZNUTRA

Je lena Komazec

Zapisi sa proba predstave Samo neka budelepo

Kada je 1951. godine u Beogradu,na istoj ovoj sceni na Crvenomkrstu, postavljena nova drama ve}

prominentnog ameri~kog dramati~araArtura Milera, ‘Smrt trgova~kog putnika,napisana tek dve godine ranije, bio je to,u neku ruku, iskorak u socijalnu egzo -tiku. Pri~a o Viliju Lomanu, trgova~komputniku, koji dobija otkaz u trenutkukada bi trebalo da bude nagra|en za svojdugogodi{nji, pregala~ki rad dobrompenzijom, doìvljavala se kao pri~a onekoj tamo ameri~koj stvarnosti, bitnakao informacija o teatarskim novostima,drànje koraka sa svetom. O tome da toima ikakve veze sa nama ovde nije biloni govora, kao {to nije bilo govora ni damoè do}i u nekakvoj imaginarnoj bu -du}nosti trenutak kada }emo svi biti ViliLoman.

Ovaj komad se tuma~io kao obra~unsa ameri~kim snom, i to ne samo u ko -munisti~kim delovima Evrope, od ko jih

se mogla o~ekivati zluradost, ve} i naglobalnom nivou. Put takvom tuma~enjuutrla je prethodna, tako|e preko no}i pro -slavljena drama, Svi moji sinovi, kojomMiler uveliko drma postament ameri~kogpatrijarhalnog autoriteta. Sa Smr}u trgo-va~kog putnika ide dalje, zapravo dublje,jer op{tim mestima, kakvo je stradanjenevinih u uslovima kapitalizma i suro -vog materijalizma, udahnjuje ìvot, pro -vla~e}i kroz njih ~lanove jedne porodice,svakog ponaosob, kao i njihove me|usob-ne odnose. Ovim Miler otvara prostor zapsiholo{ku dramu, zapravo, kako pri -me}uje Rejmond Vilijams, „naturali sti -~ku materiju rekonstrui{e ekspresioni-sti~ki“, jer Lomanov krah, njegov krik,ili „unutra{njost njegove glave“, kako jeprvobitno trebalo da glasi naslov drame,u potpunosti otvara pred publikom, ko -riste}i brze rezove i fle{ bekove, lome}ipri~u u krhotine pome{ane pro{losti isada{njosti. Taj psihi~ki slom nije vezan

samo za gubitak posla. Podvla~enje crteposle {ezdeset i tri godine ìvota vodi usuo~avanje sa porodicom, sa sukobomkoji unutar nje vlada, laìma koje su dosukoba dovele, kao i do uvek mu~nog ski -danja maski. Ostarelom, obespravljenomViliju Lomanu ne preostaje drugo no dabogu kapitala `rtvuje i sam ìvot, veru-ju}i da }e svojim ìvotnim osiguranjembar spasiti porodicu finansijske propasti.

Sve to je Miler dobro poznavao iznu-tra. Imao je ~etrnaest godina kada je nje -gov otac podelio sudbinu hiljada ban kro -tiralih posle kraha njujor{ke berze. Izgu-biv{i gotovo sve, napu{taju i ku}u u kojojsu ìveli, a Miler kao tinejdèr mora daradi ne bi li zajedni~kim naporima pre -ìveli. Nije stoga ~udo da je postao autordela koje se dugo smatralo najè{}omdramskom kritikom kapitalizma, a i da -nas spada u svetsku pozori{nu klasiku.Svoju svetsku premijeru je Smrt trgo-va~kog putnika imala na Brodveju 1949.godine, i to u reìji Elije Kazana, a sledi-lo je sedamsto ~etrdest dva (brojem: 742)izvo|enja. Kritika je predstavu zasulapohvalama, a drama je iste godine osvoji-la Pulicerovu nagradu.

Dve godine kasnije, na scenu Beo -gradskog dramskog pozori{ta postavlja jePredrag Dinulovi} sa Simom Jani}i jev i -

}em u glavnoj ulozi. Starijeg sina sutuma~ili Ljuba Tadi} i Rade Markovi} ualternaciji, dok je mla|eg igrao Vlastimir\uza Stojiljkovi}, a ènu Tomanija \uri -~ko. Pored njih, igrali su i: Mihailo BataPaskaljevi}, Olgica Stanisavljevi}, Olive-ra Markovi}, Ksenija Jovanovi}, MilanSrdo~. Scenograf je bio Miomir Deni},kostimograf Danka Pavlovi}, a kompozi-tor Mladen Gute{a.

Beogradska kritika beleì kao zna -~ajno da je „kroz presek ìvota jedneporodice dat ~itav presek ìvota malihljudi Amerike“, ali i da „Dinulovi}eva re -ìja nije bez nedostataka, me|u koje tre -ba ubrojiti izvesne momente koji izusredsre|ene i gorke ozbiljnosti prelaze unepotrebnu morbidnost, kao i preteranokomplikovana re{enja pozori{nog prosto-ra, {to deluje kao eksperiment radi eks -perimenta.“ Ovda{nja kritika se ipakprete`no bavi tekstom, njegovom idej -no{}u, i zaklju~uje da je „premijera Mi -lerove drame zna~ajna po Beogradskodramsko pozori{te kao jedan od putokazaza njegovo repertoarsko opredeljenje iono, svakako, treba da nastavi sa pri ka -zivanjem zna~ajnih dela iz dana{njegevropskog i ameri~kog repertoara“, iakose prime}uje da je „ozbiljnija gre{ka re -ìje to {to je zbivanja suvi{e u crno bojila,

pritiskivala ih rastrojeno{}u, besperspek-tivno{}u, tako da je predstavom domini-rala mu~na, morbidna atmosfera.“

Malo su precizniji bili u Zagrebu,gde je Pozori{te gostovalo 1953. godine.Tamo{nja kritika se vi{e bavi reìjom iglumom, a manje ideologijom, pa beleìda „komplicirani lik starog Lomana nijetrebalo toliko rastrgati i voditi u ekstrem-nosti ekstaza. Mogao je lik biti izrazitiji icjelovitiji. Njegovo samoubojstvo nerezultira toliko iz psihi~ke poreme}enos-ti“, {to nama danas dosta govori o Jani -}ijevi}evom pristupu. Mada, jo{ jednomi{ljenje posle istog tog gostovanja jeupravo opre~no: „Sima Jani}ijevi} je daojednu od najja~ih kreacija koje smo vi -djeli u posljednje vrijeme. Vladaju}i ovomogromnom ulogom od po~etka do kraja udobro odmjerenom tonu koji se kloniopatetike, a ipak je znao da se podigne kadje trebalo, on je u velikoj mjeri dao liktrgova~kog putnika, ~ovjeka s groznicomu mozgu, ali sna`nog u reakcijama, ja -kog i u o~ajanju, slomljenog tek na za -vr{etku.“ I sad samo recite da treba ve -rovati kritici!

Nova verzija, u reìji i radikalnojadaptaciji Veljka Mi}unovi}a (nedavnooven~anog Nagradom za reìju na Bije-nalu crnogorskog pozori{ta), krajemoktobra se na{la na velikoj sceni „RadeMarkovi}“ Beogradskog dramskog pozo -ri{ta. Vilija Lomana tuma~i Dragan Pe -trovi} Pele, sinove Petar Ben~ina (Bif) iPetar Strugar (Hepi), a ènu Anita Man -~i}. Ostale uloge igraju Milan û~ilovi},Pavle Peki} i Daniel Si~.

Dragan Petrovi} je tokom proba za -klju~io: „Znam da je nemogu}e, ali kadabi svako sebi postavio pitanje ‘{ta ja todugujem ìvotu’, a ne ‘{ta to ìvot meniduguje’, mnogo toga bi se pokrenulo nabolje. Valja se samo zapitati, a to je naj -teè.“ Istovremeno, „komad je sada aktu -elniji nego ikada“, smatra mladi reditelj,„jer i mi danas ìvimo u kreditima, du -govima, ratama koje treba otpla}ivati.“Da li je ova drama na isti na~in aktuelnakao nekada ili se pone{to promenilo uposlednjih {est decenija, o tome }e pisatineka nova kritika zabudu}nost.

Nova sezona Jugoslovenskog dram-skog pozori{ta i po~etak probanovog komada. Jo{ uvek neobjav -

ljene na srpskom jeziku, pri~e DorotiParker u dramatizaciji Ive Mitrovi} i uprevodu Marije Stojanovi}, okupile sumladu ekipu u Studiju JDP. Na prvoj~ita}oj probi uz reditelja Marka Manoj -lovi}a je odabrana gluma~ka ekipa:Nata{a Tapu{kovi}, Milena Vasi}, An -|elika Simi}, Dubravka Kovjani}, Sr|anTimarov, a tu su i saradnici – kostimo-grafkinja Lana Cvijanovi}, scenografBranko Hojnik i kompozitor VladimirPejkovi}, koji su uglavnom stalni Mar -kovi saradnici.

Saznala sam kako izgleda biti ujedinstvenoj poziciji nekog ko moè daprisustvuje novoj pozori{noj pri~i u na -stajanju, pratiti proces stvaranja od prve~ita}e probe do samog izvo|enja, kakonastaje dramski komad, kako se gradipozori{ni svet na sceni, {ta je zapravopozori{te, ali pozori{te iznutra, ogoljeno irazotkriveno u jednom ukradenom tre -nutku.

Sam proces rada zapo~et je temamakoje sobom nosi lik ameri~ke spisateljice,

Doroti Parker (1893-1967). Za{to ba{Doroti Parker? @ena ~ije delo stoji namargini, pomalo zaboravljeno ili ~aknikad pro~itano. O njoj nismo znali mno -go, ali se ispostavilo da je ona paradig-matska figura jedne epohe, simbol po -sleratne klime burnih dru{tvenih prome-na, pre svega u smislu transformacijeène i stvaranja njenog identiteta. Par -kerovu su poga|ale ljudske nepravde,sve zabrane – bilo da su obi~ajne, gra -|anske, ili politi~ke. Zapravo, ~ini se da onjoj nikad nije dovoljno re~eno i da nikadnije dobila dovoljno priznanja. Ekipazato sa àrom ulazi u rad na ovoj pred-stavi zasnovanoj na njenim pri~ama.Diskutuju o filmu Doroti Parker i za~a -rani krug Alana Rudolfa i pronalaze svo -ja li~na opravdanja za rad na ovom pro -jektu. U stvari, sam izbor teme i deloDoroti Parker, reditelj obja{njava svojimduboko intimnim razlozima i intersub-jektivnim, li~nim iskustvom.

Iz knjièvnog opusa Doroti Parkerodabrano je pet pri~a koje su izgradiledramski tekst. Pripovedna forma je preo-braèna u fragmentarnu i filmu bliskudramaturgiju. êtiri ène i jedan mu {ka -

rac odre|uju tematski fokus na èni.@ena je ta koja je u prvom planu i nosinarativ.

Rana faza rada podrazumeva ~ita}eprobe, koje su u ovom slu~aju fluidnije noina~e. Na samom po~etku bila je utvr -|ena govorna radnja samo mu{kog lika,dok su ~etiri glumice iz probe u probutragale za likom koji }e braniti. Naime,njihove uloge nisu u po~etku bile strogoodre|ene; moglo bi se re}i da je to jo{uvek bila nestabilna podela likova. Re -ditelj je oslu{kivao re~, dok postepeno nijesazrela odluka kome pripada koja repli-ka. Tako su, u procesu proba, podeljeneuloge. Mileni je pripala uloga ène koja~eka svog muà koji je dobio vojno od -sustvo; An|elika igra mladu ènu kojaèli da se izdvoji u o~ima svog mu{karcau odnosu na druge; ènu koja se diviumetnosti, dok prozai~no ìvi svoju sva -

kodnevicu uz muà koji ne èli da je ra -zume nam pribliàva Duda; dok je Nata -{i pripala uloga ène u braku idealnepovr{ine, dok je njihov odnos prazan iotu|en. U svim ovim likovima vidimojedan zajedni~ki – lik ène koja ~eka. Uzto, sve one ~uvaju narativni element Do -roti Parker, kao komentar radnje, jer seiz scene u scenu pojavljuju i kao nara-tori. Sve njih na neki na~in povezujejedan mu{ki lik – mu{karac koji, naiz-gled u pozadini i u drugom planu, aliuvek dominantan jer se one prema nje -mu odre|uju. Sr|an ve{to povezuje svenjih, zadràvaju}i svoj jasni izraz. Onima zadatak da odigra pet razli~itihuloga.

Glumci sada ve} po~inju da oìv lja -vaju tekst i grade jedan novi svet koji }eih povezati i koji }e postati izraz njih sa -mih, izraz koji dolazi iz njihovih poi -

manja situacija izme|u Njega i Nje. Po -{to bi pro~itali deo teksta, usledila bi de -taljna analiza iz koje je nastajala ana -tomija na{e svakodnevice. Tako detaljanpristup vodi ka preobraàjima i prome-nama. Menja se ugao posmatranja, takoda se polazna ta~ka rediteljeve misli poduticajem gluma~kog materijala i rada uprostoru, na sceni, razvija. Nestaju sloje-vi pri~e, a ostaju likovi u sukobu. Prita-jeno, iza pedantnog kostima, iza ure|ene(malo)gra|anske idile zjapi praznina,izneverena potraga za sre}om.

U poslednjem ~asu, promena redosle-da slika. Kompozicija biva promenjena upotrebi da se izgradi besprekorna celina.Da li je sada uspostavljen sklad?

A onda, pred samu premijeru, glum-ci izlaze iz svojih garderoba u punomkostimu, sve nas ostaviv{i bez daha.Lana Cvijanovi} je odabrala da ih pred-stavi u eposi bejbi-buma i Amerike pe -desetih godina. U mobilnom scenskomkvadru Branka Hojnika sve je do{lo nasvoje mesto. Svet intime u ~etiri zida,tako banalan i tako ironi~no-tuàn, alisvet iz koga iska~e i po koja iskra radostii ukradenog trenutka sre}e. To je svet ukome svi mi ìvimo.

Za mno{tvo pitanja koja su nicalatokom proba i koja su nalazila svoje od -govore, nekada vrlo jasno i bez dvouml-jenja, a nekad se za njima moralo duètragati, sada vi{e nema mesta. Ulazimo uìvot pred publikom.

* autorka je angaòvana u JDP u okviruprograma Univerzitetskaradna praksa

Smrt trgova~kog putnika, 1951.

Smrt trgova~kog putnika, 2012.

Samo neka bude lepo, JDP (Foto: Nenad Petrovi})

LUDUS 18719


POLITIKA U OPTICAJU

Igor Bur i¯

Zoran \in|i} – tema jo{ jedne pozori{nepredstave, ovog puta u Novom Sadu

GLUMAC IZME\U ZNAÎTI I BITINovi dvobroj Teatrona

âsopis za pozori{nu umetnosti Tea -tron navikao je svoje ~itaoce natematske celine koje se odlikuju ak -

tuelno{}u i teatrolo{kim zna~ajem oda -branih pristupa. Temat novog 158-159.dvobroja ~asopisa (izdava~: Muzej po -zori{ne umetnosti Srbije) iza provoka-tivnog, ali i zna~enjski utemeljenog na -slova (Glumac je mrtav, ìveo glumac!),krije izbor reprezentativnih radova izlo -è nih na 14. Me|unarodnom simpoziju-

mu pozori{nih kriti~ara i teatrologa(Predsedavaju}í: Ivan Medenica), odr -ànom krajem maja na Sterijinom pozor-ju. Uredni{tvo s razlogom navodi danaslov ne implicira, kako su se pojedini,isklju~ivo na osnovu naslova, zabrinuli,da nam u savremenom teatru, posle feno -mena postdramskog i postrediteljskog,glumac vi{e nije potreban, ve} – supro -tno tome – istraùje da li je i kako savre-meni glumac osposobljen za pozori{te ukojem treba da igra ne{to bitno druga~ijeod dramske fikcije, odnosno od doslednog

podraàvanja psiholo{kih i dru{tvenihmodela iz stvarnog ìvota.

Me|u brojnim zanimljivim pitanji-ma postavljaju se i ona vezana za sprem-nost glumca obu~enog u tehnici Stani -slavskog da osvesti dualnost izme|u re -prezentacije i prisustva, izme|u „zna -~iti“ i „biti“ , i njome se kreativno igra.Tako|e, istraùje se da li su i na koji na -~in tehnike Mejerholjda, Brehta, Gotov -skog i Barbe od zna~aja u tom pogledu?U kakvom su odnosu proces edukacije sakontinuiranim timskim radom s istim re -diteljem i saradnicma (koncept „trupe“)?O ovim i srodnim temama pi{u neki odvode}ih evropskih teatrologa i kriti~ara:

Marko De Marinis, Marija [evcova i To -mas Irmer.

U novom broju Teatron prvi put na -{oj publici predstavlja jednog od najpro -minentnijih mla|ih dramati~ara nema -~kog govornog podru~ja: Volframa Loca,dobitnika Klajstove nagrade, dramomAdresa svemir-nekoliko poruka. Kao iuvek, Teatron objavljuje priloge o recent-noj doma}oj produkciji drame, opere ibaleta, kao i oglede (kriti~arski opus Mu -harema Pervi}a, savremeno scensko tu -ma~enje Sterijinih drama na primeru KirJanje), ekskluzivni intervju s RomeomKastelu~ijem i druge.

@eljko Huba~

Studentski kulturni centar Novi Sad5. oktobra u „Fabrici“ priredio jepremijeru predstave Ubiti Zorana

\in|i}a, koju je prema tekstu Rajka\uri}a i Zlatka Pakovi}a reìrao samPakovi}. Ako se uzme u obzir to da jeAtelje 212 u maju imao premijeru pred-stave Zoran \in|i} Olivera Frlji}a, ondase moè zaklju~iti da je tragi~no na -stradali premijer Srbije ove godine biopopularan, a ispostavi}e se i plodan mo -tiv za oìvljavanje politi~kog teatra nalokalnoj sceni. Kuriozitet je i to da su obepredstave izazvale veliku pa`nju javnos-ti, ne samo pozori{ne publike.

Iako stilski i dramatur{ki prili~norazli~ite, tematski unisone u velikoj merisamo na osnovu op{tih mesta – prepo -znatljivih li~nosti i partija, pore|enje ovedve predstave, pisanje o njima u jednomtekstu, veoma je te{ko izbe}i, jer ih spajamnogo vi{e od imena u naslovu. Re~ je odva va`na umetni~ka dela ~iji je zna~ajuve}an prvenstveno velikom potrebom{irih slojeva dru{tva da se o njima go -vori, da se hvale i osporavaju. I u jednomi drugom, specifi~na je hrabrost autorakoji potpisuju tekst i reìraju vlastitadela, uprkos realnim izgledima da pro -

izvedu efekat i „iza scene“, iza svojihle|a.

Nije samo publicitet, na koji se zbogizbora teme moralo ra~unati, ono {to jepratilo predstave Zoran \in|i} i UbitiZorana \in|i}a. U Ateljeu je odjek na -stavljen i zahvaljuju}i nepozori{nim zbi -vanjima u ku}i. U „Fabrici“ su se ~ak, ipored prili~no zvu~ne gluma~ke postave(Nikola \uri~ko, Emina Elor, Bojan Di -mitrijevi}, Jovana Stipi}, Igor Filipovi},Milijana Makevi}), odlu~ili da potpunoizbegnu pompeznu najavu. Sasvim bilogi~no bilo pomisliti da samo zato {to sepredstava radila u Novom Sadu, mimoinstitucionalnih pozori{nih ku}a, medij -ski eskploatisanih reditelja, niko nije niobra}ao pa`nju na nju, nije se o~ekivalone{to veliko, bitno, naro~ito nakon kise -log gro`|a koje su osetili i „pobednici“ i„gubitnici“ ranije u Ateljeu. Pratilo ih jejo{ uobi~ajeno „principijelno“ pitanje dali je pro{lo dovoljno vremena da se hlad-nih glava suo~imo sa problemom, da li topozori{te, i koje, uop{te treba da radi, akad ve} radi, na koji na~in to da radi, ka -ko to da izgleda!?

Dobro je da su sa ba{ dve, a ne jed -nom predstavom, svi odgovori do{li nasvoje mesto, i to upravo iz pozori{ta. âk

ne dramskom formom, po definiciji jedi-nom ozbiljnom i dubokom ànru, nego izkontre. Ne treba nam hladna glava kakobi neke druge skakale po svojim, pa itu|im ramenima.

U slu~aju predstave Ubiti Zorana\in|i}a u SKC Novi Sad, ve} sam da tumpremijere – 5. oktobar - nagove {ta va daje pozadinski motiv inscenacije politi~kaborba za uklju~enje u normalne tokove,odnosno potreba da se tim sim bo lom jo{uvek podsti~e promena, otre ̀ nje nje, po -vla~enje granice. Tekst Rajka \u ri}a iZlatka Pakovi}a, kao crnohumorno na -pisani jedini mogu}i scenario svega ono -ga {to se de{avalo oko ubistva „prvogdemokratskog premijera Srbije“, skaskao ratnim profiterima, dilerima i drugimsitnim du{ama na krupnim pozicijama,posluìo je kao kroki za mo}an politi~kikabare. Od [erifa do [ekspira. Pakovi}kao reditelj i probrana gluma~ka ekipapokazali su zavidnu mo} da publiku na -jeè i nasmeju u isti ~as, kreiraju}i sceneu kojima se Slobodan Milo{evi} kao veli-ka lutka svojim poznato gordim glasom iintonacijom „pravda“ za sve {to je u~i -nio, scene u kojima se puca, peva i {mr -~e, sve za spas srpske du{e. Sve sveto – ibukvalno opijum za mase – odjednomvi{e nije bilo sveto, a u publici se osetiloolak{anje. Nagli skok od dru{tvenog kapojedina~no angaòvanom, uvid da ne -ma te televizijske realnosti koja nije ivlastita realnost, grozomorno je ali efi -kasno otre`njenje da jo{ uvek nije, ako }eikada biti, sve gotovo.

U predstavi Olivera Frlji}a, motivZorana \in|i}a je imao jo{ {iri politi~kiplan. âk se moè re}i da je na njemuinsistirano mnogo vi{e od samog efekta

predstave kao kabarea, travestije, ali onevrste u kojoj nema karikiranja. Perfor-mativnoj igri u kojoj je ono prikrivenouozbiljenim dejstvom radnje, scenskihaktova. Najja~i podsticaj za takvo {to bioje potpuna nespremnosti srpskog dru{tvada se suo~i, da procesuira atentat napremijera, kao i mnoge druge „patrio t -ske“ ~inove: dakle, u polju politi~kog, {toje na kraju, gotovo paradoksalno, otvoriloprocep prema estetskom, niz interesant-nih teatrolo{kih pitanja. Kao da je i lepo,umetnost uop{te, potrebno za jedan kva -litetan dru{tveni diskurs?! Na tom pla -nu, planu agore, onoga o ~emu se pri~a,Frlji} je i pravio dramaturgiju, postigav{ida je postavi iza svih no-no koje je gurn-uo u predstavu. Tako je Zoran \in|i}postao simbol svega onoga u {ta se ovdepuca svaki dan, blanko.

O predstavi Ateljea 212 skoro da jesve re~eno, i jo{ se govori. Svako je iza -zvan da kaè {ta misli.

O predstavi u Novom Sadu, zanimlji-vo je, do predanja je do{lo ~ak i usmenimputem. Traì se karta vi{e.

Pozori{te se pokazalo dovoljno velikoi sposobno da pokrene ne samo krea -tivne, nego i kriti~ke potencijale jednogdru{tva.

I jedna i druga na}i }e se uskoro,krajem novembra, rame uz rame, na Fe -stivalu savremenog pozori{ta „Dezire“,koji organizuje Pozori{te „Kostolanji De -è“ u Subotici. Tema je „Apolitika“. Bi}etu jo{ predstava Olivera Frlji}a, Boruta[eparovi}a, koji pored Zlatka Pakovi}a,svojim teatrom sasvim dobro odgovarajuna jo{ bolju temu za svakogod nas: „A politika?“

PREVO\ENJE ZA POZORI[TE

Miloš Kre÷kov i¯

O projektu TRANS/SCRIPT

TRANS/SCRIPT je zajedni~ki pre -vodila~ko-izdava~ki projekt Jugo -slovenskog dramskog pozori{ta i

Francuskog instituta u Srbiji. Pokrenutje s nadom da }e stru~noj pozori{nojjavnosti – ali i publici - mo}i da pruìbolji uvid i informaciju o francuskoj no -voj drami.

Sistemati~ni prevodi s francuskog nasrpski jezik u oblasti savremenog pisan-ja za pozori{te gotovo da ne postoje jo{ odvremena teatra apsurda. Pojedini pre vo -dila~ki, izdava~ki i repertoarski poduh-vati koji su se u me|uvremnu odigrali(pre svih oni koji su nam bar malo prib-liìli takve autore kao {to su Koltes iliLagar), ma kako va`ni, dragoceni iuspe{ni, bili su ipak tek povremeni, ma -nje-vi{e usamljeni, sasvim sigurno ne idovoljni. Oni su, ako po strani ostavimokomercijalne dramske pisce kao {to suJasmina Reza i Erik Emanuel [mit, u

pore|enju s koli~inom prevoda s en -gleskog, ali isto tako i s ruskog, pa ~ak inema~kog jezika, bili - po broju preve-denih i prikazanih naslova i predstavl-jenih autora - gotovo zanemarljivi. Ne -davno objavljena zna~ajna zbirka fran-cuskih drama koju je pod naslovom Pre iposle Balkona sastavio Jovan ]irilov,premostila je ipak neke od tih prazninakoje su godinama zjapile i omogu}ilasrpskoj publici da se prvi put sretne sprevodima pojedinih drama Mi{elaVinavera, Olivijea Pija i Filipa Minjane,kroz specifi~an presek francuske dra ma -turgije koji seè u pro{lost sve do prvihdecenija pro{log veka.

U sredi{tu pa{nje projkta TRANS -/SCRIPT nalazi se, me|utim, nova dra -ma, ona koju francuski dramski piscistvaraju - skoro da moèmo re}i –.ba{ uovom trenutku. Tokom pro{le sezone upripremnoj fazi projekta odabrane su iz

(prakti~no) najnovije produkcije dvade-set tri nove drame {esnaestoro autora.Sve one nastale su (sa izuzetkom petnaslova) posle 2010. godine. Napisali suih uglavnom pisci mla|e srednje genera-cije koji ve} uìvaju ozbiljan ugled (kao{to su David Lesko, Remi de Vo, LoranMovinje ili Marion Ober), ali i neki odnajzna~ajnijih mladih umetnika u sna -`nom usponu (poput Frederika Zontagaili Lisi Depo).

U prvoj fazi projekta, krajem prole}ai tokom leta, jedan mali selektorski panelsastavljen od po jednog predstavnikaPozori{ta i Instituta i tri nezavisna ~la -na, odrào je nekoliko sesija u Jugoslo-venskom dramskom i na njima razmenioinformacije, utiske, mi{ljenja i pisaneizve{taje s komentarima panelista o sva -koj od tih drama. Na taj na~in postupnoje izvr{ena njihova selekcija, i to premaizvesnim unapred ustanovljenim kriteri-juma. Uvek su, naravno, razmatranikvalitet i vrednost dela, ali isto tako i sa -vremenost izraza, prevodivost, reprezen-

tativnost, prakti~ni repertoarski i pro -dukcioni potencijal, mera u kojoj bi sa -dràj bio razumljiv srpskom gledaocu ili~itaocu. Lista se od jednog do drugog sa -stanka polako skra}ivala i kona~no svelana pet naslova koji }e u slede}oj fazi,tokom ove jeseni, biti prevedeni na srp -ski.

Va`no je napomenuti da je ovde jo{uvek re~ o radnim (grubim, doslovnim)prevodima, ne~emu {to se u pozori{nojpraksi obi~no zove prvom rukom. Radna njima bi}e nastavljen u narednoj eta -pi, tokom radionica koje }e krajem zimebiti organizovane u Jugoslovenskom dra -mskom. U tim sedmodnevnim radionica-ma kroz paralelni, odvojeni rad pettro~lanih timova bi}e omogu}en susret izajedni~ki rad autora svake od izabranihdrama s njenim prevodiocem i jednimdramskim piscem iz Srbije – budu}imautorom zavr{ne verzije prevoda. Za -hvaljuju}i ovom triangularnom modelu(koji se u jednom svom delu o~iglednooslanja na anglosaksonsku pozori{no-prevodila~ku praksu u kojoj su ulogeprevodioca i autora adaptacije, odnosnoverzije po pravilu razdvojene), dalji radna prevodu – kada se pomenute radioni-ce budu zavr{ile – mo}i }e da se nastavina znatno vi{em kvalitativnom nivou, uz

bolje poznavanje pi{~evog sveta, umet-ni~ke namere i postupka i potpunije ra -zumevanje njegovog teksta. Svi ovi pre -vodi na}i }e se kona~no u jednoj knjizi~ije }e objavljivanje i prezentacija krozseriju javnih ~itanja ozna~iti kraj projek-ta (uz mogu}e produkcije kao njegovepoèljne, idealne posledice).

Napomenimo na kraju da }e poredsvog osnovnog cilja – pruànja boljeguvida u novu francusku dramu, projektTRANS/SCRIPT Jugoslovenskog dram-skog pozori{ta i Francuskog institutapoku{ati da posluì i kao prilika da seispita jedan model programa koji bimogao biti primenjen i u radu na novojdrami iz drugih zemalja i na drugimjezicima, a pod izvesnim okolnostima ina ostalim vidovima pozori{nog izra -àvanja – {to }e opet re}i jezika – kao {tosu reìja, scenski pokret, razni oblicidizajna. I ni{ta manje va`no – da po -sluì kao mogu}nost da se na delu ispro-baju druga~iji, tananiji metodi u pripre-mi dramskog teksta za produkciju. Pro -jekat }e, najzad, nastojati da izgradiplatformu na kojoj bi mogla da po~ne dase razvija nova generacija prevodilaca sfrancuskog jezika u oblastipisanja za pozori{te.

Ubiti Zorana \in|i}a, SKC Novi Sad

20


LUDUS 187Lu

PROSTOR TI[INE I PROMI[LJANJAStudio – Laboratorija izvo|a~kih umetnostipri Fakultetu dramskih umetnosti u Beo -gradu, sme{ten u kultnoj ve`baonici br. 8,osnovan je u junu 2012. Osniva~ i vo|aStudija je prof. Ivana Vuji}

DO NAJEKSTREMNIJE INTIMNOSTI@an Pjer Tiboda, pisac iz Francuske, gostBITEF-a

Profesorka Ivana Vuji}, koja je to -kom svoje karijere pozori{nog re -ditelja osnivala brojne scene u Beo -

gradu, sada se kao pedagog posve}uje ijednom novom prostoru.

Razlozi za stvaranje Studija - Labo-ratorije izvo|a~kih umetnosti su mnogo-brojni?

Mislim da su prevagnuli dobra voljadekana Fakulteta dramskih umetnosti,prof. Zorana Popovi}a, zatim Katedre zateoriju i istoriju, sa kolegom IvanomMedenicom na ~elu, kao i drugih kolegasa ostalih katedri sa jedne strane i mojli~ni strah od konzumerskog kanibaliz-ma u prostoru i vremenu u kome ìvimosa druge. U vreme globalizma u kome ì -vimo smatrala sam da je neophodno pro -na}i prostor ti{ine i setila sam se sa ~e -`njom svojih studentskih dana na Aka -demiji i pri~e svog profesora MiroslavaBelovi}a o Akademskom pozori{tu koje jerodilo mnoge dramske pisce, reditelje,glumce, eksperimentatore, scenografe idruge umetnike. U~inilo mi se da se moraostvariti jedan prostor ti{ine i promi{lja -nja. A kom prostoru on prirodno pripa-da? Prirodno je da pripada Fakultetudramskih umetnosti i Univerzitetu umet-nosti.

Kakve aktivnosti planirate da real-izujete u Studiju?

Studio - Laboratorija svoj rad je za -po~eo gostovanjem trupe LaMaMa izNjujorka sa kojom }e Studio nastavitisaradnju u danima koji dolaze. Ta sarad-nja o~itova}e se kako u razmeni glu ma -ca, tako i u razmeni reditelja. Kris Kukul,muzi~ki direktor LaMame je 14. septem-bra odrào radionicu „Muzika u pozo -ri{tu” sa preko dvadeset i pet u~esnikastudenata FDU i Univerziteta umetnosti icelom trupom LaMaMa. Tako|e, jedansegment Studija-Laboratorije predstavlja

prostor za promi{ljanje koji }e biti i prak-ti~ni i teorijski. Na teorijskom planu, unovembru ostvarujemo dva projekta. Je -dan je prevod zbirke eseja Dànel RineltPolitika i izvo|a~ke umetnosti. Autorkaje jedna od vode}ih ameri~kih teatrolo -{kinja, koja je svoj rad posvetila pisanju osavremenom britanskom politi~kom po -zori{tu, a poslednjih deset godina radaposve}uje temi kako pozori{ni procesi iizvo|a~ke umetnosti uti~u na sve porejavne sfere. Prevod potpisuju mladi pre -vodioci, kao i studenti doktoranti Uni -verziteta umetnosti. Osim toga, Studioinicira i me|unarodni simpozijum satemom „Umetnik izvo|a~kih umetnosti –od uloge alternativnog pobunjenika douloge zvezde u svetu poznatih“, koji }eugostiti preko dvadeset pet doma}ih i ino -stranih teatrologa i prakti~ara izvo |a -~kih umetnosti - od eminentnih profesorasvetskih univerziteta do na{ih studenatakoji su zavr{ili doktorske studije. U okvi -ru simpozijuma }e biti realizovana i pre -zentacija panela projekta FDU „Identiteti se}anja – transkulturalni tekstovidramskih umetnosti i medija“. Kroz ovajsimpozijum Studio-Laboratorija i FDUsara|uju sa Univerzitetom u Vorviku,Amsterdamskim univerzitetom, ErnstBuh univerzitetom u Berlinu, Univer zi -tetom u Budimpe{ti.

Smatram da Studio ima zadatak daistraì i jedno polje koje je potpuno zapo -stavljeno, a to su umetnici u tre}em dobuili u zlatnom dobu. Aktiviranje na{ih do -a jena koji }e prenositi svoje znanje i is -kustvo svojim mladim kolegama sma -tram veoma zna~ajnim, kao oblik pono v -nog ispitivanja na{ih ranijih iskustava ise}anja na izvo|a~ke prakse.

Tako|e, ispitivanje interdiscipli-narnih praksi bi}e jedna od tema Studija

– recimo saradnja dramaturga i koreo -grafa, koreografa i pisaca itd.

Ono na {ta sam ponosna jeste da }estudenti biti uklju~eni u sve nivoe proce-sa rada. Radi}e i na organizaciji i name|unarodnoj komunikaciji sa partneri-ma i, naravno, u umetni~kom radu. Ima -ju mogu}nost da Studio izgrade kao svojprostor promene.

Smatram da ne valjaju vi{e ni po -zori{ni umetnik ni gledalac, da su oba ukrivu, da su oba postala dva konzumen -tska kanibala, nezadovoljni i stalno glad-ni. Mislim da je na{ Studio jedan obliknove dru{tvene sfere u Srbiji. Nema tr -ì{ne logike, recimo „LaMaMa kantata”je bila besplatna, kao i radionica, svi }emo}i da prisustvuju simpozijumu. To nijetrì{na logika, to je logika poklanjanjakoja se potpuno kosi sa ovim konzumer-stvom koji nas okruùje.

Ako govorimo o prakti~nom radu la -boratorije, ona predstavlja prostor za za i -sta duboka istraìvanja i promi{ljanja,kako emotivnog i energetskog potencijalaglumaca, tako i samog procesa pro{ireneenergije, odnosno energetskog polja iz -me|u gledaoca i glumca. Tako|e, projek-ti ovog Studija nisu osu|eni na uspeh!Oni su samo put istraìvanja bez ikakvogzahteva da se postigne neki veliki golob-alni medijski uspeh.

[ta podrazumeva borba protivgloba lizma o kojoj govorite?

Borba protiv globalizma zna~i bliskusaradnju sa kolegama iz evropsikih {kolakao i {kola Severne i Ju`ne Amerike,okupljanje {to ve}eg broja zainteresova -nih profesora i studenata koji }erazmenji vati znanje. Jedino znanjem,dobrom saradnjom i poverenjem mogu}eje pokrenuti duh Laboratorije u kome }eneko, kao {to je to davno u LaboratorijiStanislavskog, uspeti da materijalizujeideje i koncepte u vidu mnogobrojnihteorijskih zapisa koje veoma pogre{nozovemo sistemom. Studio jeste i jednavrsta mosta, ba{ onako kao {to Andri}govori o mostovima kao prostorima spa -janja ljudi, {to je najteì, najmukotrpniji inajnesigurnij posao.

Koje bi onda bilo mesto Studija ukulturnoj sferi dana{njice?

Mesto Studija vezano je za via nega-tive jer u tom putu dana{njeg sveta kaop{tem gloabalnom uspehu i pobedi nevidim ni{ta do nemira, straha, strepnje ibesmisla. Centar Grotovskog u Vroclavuupravo radi seriju koja se zove Starimajstori, koja poziva, mnogi bi ih nazvali„starim umetnicima“ - one kao {to suBarba i Vasiljev. Mislim da je to ne{toveoma zna~ajno i dobro. Mislim da pro -mi{ljanje i ra|anje novih ideja mora na -stati i nastaje samo u trenutku relaksira-nosti, dosade i ~ekanja. Ne nastaje u pre -punom „timetable-u“. Mo`da je ova La -boratorija stvaranje jedne nove javne sfe -re mi{ljenja komunikacije u kojoj }e serazmenjivati znanja, a ne informacije.

Da li }e Studio biti otvoren za pu -bliku? Ko }e biti va{a publika?

Naravno, Studio je otvoren kao {to jeUniverzitet i FDU slobodna akademskaustanova koja ima svoju autonomiju iintegritet. Naravno, teorijski i prakti~nirad koji se bude prezentovao }e odmahvr{iti odre|enu vrstu promene. Rad }e isvojim formalnim i kvalitativnim odlika-ma uticati na gledaoca, to je, naravno,cilj, ali cilj je i da se slobodno primaju iose}anja gledalaca. Ne moète menjatisamo reditelja, glumca, dramaturga, po -zori{nog stvaraoca, morate menjati i pu -bliku, jer je pozori{te zajedni~ki ~in i obapartnera moraju da doìve promenu dabi ìvot bio druga~iji. Studio }e prak -

ti~nim delovanjem i menjanjem rada sa -mih studenata izvo|a~kih umetnosti, ta -ko|e poku{avati da menja i gledaoca kojibiva prisutan u samom procesu.

Da li je za vas Studio-Laboratorijanova avangarda?

Studio je poku{aj da se koncen tri -{emo u jednom veoma komplikovanommomentu za na{u zemlju, Evropu i ~itavsvet. To je poku{aj neke nove solidarnos-ti. Elfride Jelinek u jednom svom interv-juu kaè „zlo je moje jevan|elje”. Moramda kaèm da se u jednom periodu svogìvota nikako ne bih sa njom slagala. Aonda, kada je do{ao drugi period, shvati-la sam da je to vrlo ta~no, istinito i kon -kretno – kao {to kaè Breht: „Istina jekonkretna.“ Mi volimo da zata{kavamosvaku ozbiljnu istinu zato {to ne moèmoda je podnesmo i zato nismo stvaraocidobra. Ali opet, ovaj Studio nikad ne bibio osnovan i ne bi napravio neke projek-te da ljudi makar ne ~eznu da se prome-ne. Ljubav je te{ka jer ona zna~i samona{ napor i na{u skromnost, i to je jedinirezultat. Samo to je, u stvari, ogromanrezultat. I zato je tako te{ko, skoro nemo-gu}e, do}i do ljubavi, jer mi kao ljudi,kako bi rekla Elfride Jelinek, te{ko dodobra dolazimo. No, ja ipak verujem. Iono {to je najva`nije – nisam u tomesama. Veoma mi je drago {to su tu mojekolege i {to su tu pre svega studenti – onikoji }e naseliti ovaj svet i krajnje je vre -me da se opuste – kad se kaè „istina jekonkretna“, da se to i misli.

Ana Konstantinovi},apsolvent pozori{ne reìje, FDU

Bitef predstavlja ne samo me|unar-odnu izvo|a~ku scenu, ve}, izbo -rom ~lanova ìrija, i ljude koji tu

scenu pomno prate i obi~no imaju {ta dakaù. Ove godine priliku da radi ne samona Bitefu, nego ne{to kasnije i na sara-jevskom MESS-u, imao je francuski pi -sac @an Pjer Tiboda. On je, ina~e, umet-ni~ki direktor Festivala Pasa` (Passages)u Mecu, a jo{ je poznatiji kao autor blogao pozori{tu i isto~noj kulturi Theatre etbalagan, koji, nakon raskida sa listomLiberasion, pi{e za elektronske novineRue.89.com. Ranije je radio kao dopisnikiz Moskve (1996-2000.), a u centru nje -govih interesovanja su hronike, anoni -mni ljudi i pozori{te.

[ta ste prvo pomislili kad su Vaspozvali da budete u ìriju „Bitefa“, kadste videli program? Koliko ste bili upo -znati sa autorima sa srpske scene, zarazliku od onih koje ste sigurno ve} ima -li prilike da vidite na festivalima u Fran-cuskoj?

Zadovoljstvo, naravno i sre}nu mo -gu}nost da se pribliìm srpskom pozo -ri{tu, da upoznam Beograd. Znam zaBitef odavno, ~esto sam, tu i tamo, po Ev -ropi i, naravno, u Francuskoj sretao Jo va -na ]irilova, ~oveka ~ija je ljubav premapozori{tu neuni{tiva. Vi{e puta sam èleoda do|em dok sam vodio rubriku o pozo -ri{tu u listu Liberasion, ali datumi Bitefasu se preklapali sa povratkom s odmora uPariz, pa sam svaki put morao da odu -stanem. Istina, internacionalne predsta-ve koje su dolazile na Bitef naj~e{}e su,pre ili posle, bivale na francuskim scena-ma, {to nije uvek slu~aj sa srpskim pred-stavama. U Francuskoj se ne zna ba{mnogo o srpskim pozori{nim rediteljima itrupama, {to nije slu~aj sa dramskimpiscima - vi{e njih je prevedeno i postav -ljeno na scenu, pogotovo drame BiljaneSrbljanovi}.

Naravno da smo zainteresovani zava{ pregled aktuelnosti francuskog teat -ra. Pi{ete mnogo i o odnosu dràve pre -ma pozori{tu, pa me zanima koje bi me -

tode borbe bili efikasniji u trenutnojkrizi?

Pozori{te u Francuskoj bilo je obele -èno velikim pokretom dramske decen-tralizacije koja je po~ela za vreme oslobo -|enja 1945. i i{la u pravcu Kartela (@uve,Dulin, Bati, Pitef), potom rada @aka Ko -poa i njegovog naslednika @ana Dastea.Zahvaljuju}i @an Loren, pionirki te ma -terije, te onome {to je uradilo Ministar -stvo kulture sa Andre Malroom na ~elu,koji je otvorio ku}e kulture (od kojih jepozori{te bila prva aktivnost), taj pokretse tokom decenija razvio sa ljudima po -put Vilara, Plan{ona i mnogih drugih.Francuska provincija bila je pustinja.Danas pozori{ta ima svuda. Pet je nacio-nalnih pozori{ta, trideset {est dramskihnacionalnih centara, desetak koreograf-skih nacionalnih centara, tu su i nekescene posve}ene cirkusu, neke uli~nompozori{tu. Brojne su i nacionalne scene iop{tinska pozori{ta. I povrh toga, postojedramske kompanije (blizu hiljadu) kojenemaju svoje mesto - po~inju ni od ~ega,ali su ìvot budu}eg pozori{ta. ^lanovitih trupa naj~e{}e izlaze direktno izpozori{nih {kola. Postoji devet nacional-nih dramskih kompanija, ako ne ra~u -

Radionica LaMaMa trupe u Studiju - Laboratorija

@an Pjer Tiboda

LUDUS 18721


@IVOT NA DVA KOLOSEKAReditelj Primo` Bebler, pozori{tnik koji re ̀ i ra posvim zemljama nekada{nje Jugo sla vi je, a bio jedirektor ~ak {est pozori{nih ku}a, ne gubi veru una{, jedinstven kulturni prostor

namo op{tinske konzervatorije i privatne~asove. Taj zavidni pejza` danas gu{i.Daju}i veliki broj predstava, postao jetrì{te, a trì{te podsti~e normu - pred-stava je dobro ura|ena, ali nije uzbudlji-vo - direktori - funkcioneri, scenaristi -dedice.

Trì{te zazire od ikonografskih geni-ja, nepredvidivih umetnika, scenarista/pisaca, atipi~nih i neakademskih gluma-ca... Ali su ipak oni ti koji stvarajuveli~inu i snagu pozori{ta. [tavi{e, na{apozori{ta ìve po utvr|enim pravilima odpre pola veka. Svet se promenio, pa i pra -vila treba da se menjaju. Pozori{te seotvorilo drugim umetnostima, vide se ra -zne mogu}nosti, a to se ne uklapa u okvi-re Ministarstva kulture. Mlade trupe kojase pojavljuju, nemaju nikakvu èlju dajednog dana povedu zamorne strukture ukojima je teìna institucije ogromna.Ukratko, postoje}e stanje je u krizi. To jejasan znak da se paralelno razvila alter-nativna mreà manjih scena i tu ~estomoèmo prona}i nove ljude.

Treba sve ponovo postaviti. Pristalicasam toga da imenovanja u pozori{timane treba da budu hirovi nekog ministraili ène predsednika Republike (kao {to je

to bio slu~aj za vreme Sarkozija), nitimo} jednog ministra kulture i izabranihfunkcionera regija i gradova. Svet pozo-ri{ta treba biti uklju~en u organizacijupozori{nog ìvota preko komisija kojeodlu~uju. To, kao i mnoge druge stvarisam naveo u mom ‘Otvorenom pismufrancuskom pozori{tu’, objavljenom ujunu na mom blogu, malo posle dolaskalevice. Pismo je izazvalo poprili~no ko -me{anja i mnogo komentara.

Ima li u pozori{tu subverzivnihstruja, mo}i da deluje, ili je sve to na du -ga~kom {tapu, kako ovde kaèmo, zbogtoga {to dru{tvo ~ak i svoju reakciju usi -sava u sebe?

Provokacija je te{ka umetnost, aliprikladna ~im ne stvara blaèno ~lan -stvo, tupo odbijanje, ~im stvara i odràvanemir. Pozori{te treba da stvara nemir.

Paralelno sa glavnim tokovima, ~aki na ovogodi{njem Bitefu, autori stvarajupredstave koje su „jedan na jedan“ sapublikom. [ta je za Vas iza ove prakse?

Svuda je pomalo zavladala dosadaprema grandioznim pozori{nim spektak-lima, predstavama koje manifestuju sa -mo svoje tehni~ko savr{enstvo. Sa drugestrane, postoji potreba za blizinom iz me -

|u glumaca i publike, da se ne{to deliizme|u njih. Na polju savremenih umet-nosti, pozori{te je retko mesto susretaizme|u ìvih ljudi. To bi moglo i}i i do -za{to da ne - najekstremnije intimnosti.

Francuski glumac Ser` Valeti napi-sao je dramu koju se igra u podrumu zajednog gledaoca. U stvari, za svaku pred-stavu treba da se smisli jedinstvena kon -figuracija. Predstave kao Martalerove iliKastorfa zahtevaju velike scene, ali onesu potpuno suprotne velikim predstava-ma koje zaga|uju evropska pozori{ta.@elja da se stvara teatar negde drugdenego u pozori{tu (brisani prostor, napu -{tena fabrika, skvotovi itd.) je deo jednogpokreta.

Postoji li „savr{en“ spoj imperativavladaju}eg, trì{nog i unutra{njeg umet-ni~kog ose}aja potrebe za slobodnimgovorom na sceni?

Direktori pozori{ta (koji jesu ili nisuumetnici) treba da koriste novac donato-ra (dràva, regija, grad, mecene) mudro,da ne popu{taju trì{nim sirenama, dana prvo mesto stave kvalitet u odnosu nakvantitet - „predstava manje“ pre nego„predstava vi{e“, {to bi rekao nepre-vazi|eni italijanski genije Karmelo Bene.

Bilo bi zanimljivo i to kad bi podelili{ta se u Francuskoj doga|a sa ljudimakoji o teatru „samo“ pi{u, koliko prostorai novca dobijaju za to u svojim mediji-ma? Vi ste napustili jedan „Liberasion“ inastavili da pi{ete onlajn - da li je toodrìvo?

- U{ao sam jak, mlad u Liberasion,novine koje su neka vrsta {ezdesetos-ma{kog deteta. One su stvorene zato {tose niko nije prepoznavao u postoje}imlistovima, koji nisu dovoljno govorili oljudima, o borbama, o kontrakulturama,o roku, o blagim drogama... Kao ni svinovinari Liberasiona tada, ni ja nisamimao nikakvo iskustvo, {to mi je omo -gu}ilo da slobodno razmi{ljam. Vodila mestrast prema pozori{tu, tako da sam otome i pisao, ali i o mnogim drugim stva-rima. Nikad mi nije poru~ivan tekst, ni -kad mi nije cenzurisan tekst, nikad ni -sam napisao „usluàn tekst“. Mogao samnapisati dve stranice o nepoznatom glu -mcu - imali su poverenja u mene, imalismo poverenja jedni u druge. Jednakosmo bili pla}eni, nije bilo reklama, aoglasi su bili besplatni.

U kapitalisti~kom svetu, ako takvautopijska novinska avantura postane

uspe{na, ona je osu|ena na propast jertreba avansno uloìti da bi se kupio pa -pir, pla}ala {tamparija... Godine 1981.glasali smo za smrt Liberasiona i stvoriliLiberasion 2 - sa skromnim platama,reklamama i pla}enim oglasima, prikl-ju~ili su nam se profesionalniji novina-ri... To je bio po~etak „akcionifikacije“,iako su novinari ostajali ve}inski vlasni-ci sa totalno nezavisnim izdanjem. Krizesu nai{le u talasima: pad trì{ta zbogbenzinskog {oka, internet... Ukratko,oslabljene novine su postale finansijskisve manje samostalne, iako je uredni~kideo i dalje nezavisan. Kad su se novineprodale, ljudi moje generacije koji suìveli tu lepu pri~u, malo po malo suoti{li.

Ja sam 2007. pre{ao na internet, narue89.com, koji je kreirala ekipa „starih“iz Liberasiona. Pored toga, od 2006. godi-ne sam i umetni~ki savetnik festivala Pa -sa` u Mecu, pozori{nog bijenala (slede}eizdanje je od 4. do 18. maja 2013), kojipoziva isklju~ivo strane trupe sa istoka,tako da sam nastavio da uklapam dve po -zori{ne strasti - putovanje i pisanje.

Igor Buri}Prevela Sneàna Mileti}

^lan ìrija ovogodi{njeg kragujeva -~kog JoakimInterFesta bio je po -znati srpski, slovena~ki i italijanski

reditelj Primo` Bebler. Ro|eni je Nju -jor~anin, jer se rodio ba{ tamo, dok mu jeotac Ale{, diplomata (Primo` je bilonjegovo ilegalno partizansko ime), bioambasador u Ujedinjenim nacijama i umomentu njegovog ro|enja (1951,), oba -vljao je funkciju predsednika Saveta bez -bednosti. Porodica Bebler povremeno jeboravila u Beogradu, ali se i ~esto selilapo svetu, pa je Primo` u~io da ~ita i pi{e uParizu, a osmi razred osnovne {kole za -vr{io u Indoneziji. Reìju je upisao 1970.godine na klasi Vjekoslava Afri}a. „On jebio divan profesor, nije nas u~io pukomzanatu ve} otvarao antropolo{ka pitanjakoja vaè za sve umetnosti. Umeo je dapri~a punih ~etiri sata bez pauze“, se}a sena{ sagovornik.

êga se danas se}ate iz tog vremenakada ste po~injali?

Bilo je to ìvahno i uzburkano vreme.Kao studenti puno smo radili u „Krsman-cu” i „Dadovu”, a na BITEF-u gledali bu -kvalno sve. Celokupna tada{nja pozo ri -{na scena bila je okrenuta eksperimentu ito radikalnom. Diplomsku predstavu jetrebalo da radim u „Ateljeu”, ali se odgu-vla~ilo. Oti{ao sam u vojsku, tokom kojesam se dogovorio sa upravnikom Kru {e -va~kog pozori{ta, Momirom Bradi}em datamo diplomiram sa Simovi}evim û domu [arganu. Ostao sam kod njih p u ne trigodine kao reditelj i umetni~ki di rektor.Radili smo interesantne predstave pomotivima epske poezije.

Put vas vodi u Suboticu.Pozvali su me za direktora, kako se

tada zvalo, drame na srpsko-hrvatskomjeziku. Posle samo pola godine izaberume za v.d. upravnika, a kasnije i za di -rektora Ku}e. Bio sam veoma mlad, dva -deset osam godina, svi glumci su bili star-iji od mene, ali je to dobro funkcionisalo.Ostao sam {est godina i radili smo velike

hitove, poput mjuzikla sa ma|arskim an -samblom – zapravo, rok opere KaroljaVi~eka Zelenokosa na muziku GaboraLen|ela. I danas se se}am redova ispredsuboti~kog Pozori{ta.

Sledi povratak u Beograd.Prelazim u „Radovi}” 1984. godine

za upravnika i umetni~kog direktora.Bilo je to tada lutkarsko pozori{te sa ve -likom èljom ansambla da se u njemuigraju i dramske predstave. Uspeli smo ive} 1986. godine imali prvu premijeru,posle tri odlaganja od strane cenzora. Bilaje to Misterija... Beograd po tekstovimaMajakovskog i Du{ka Radovi}a koju jereìrala Ivana Vuji}. Tri-~etiri godinefantasti~no je funkcionisala Ve~ernjascena, preuzeli smo iz SKC-a [ovinisti -~ku farsu. Igrala se tri puta za ve~e i sveprepuno. U to vreme Narodno po zo ri{teimalo je godi{nje sto davdeset hljadagledalaca a mi {esto hiljada!

Ali, dolaze, kako vi volite da kaète„turbulentna vremena”.

Organizovali smo antiratne mara-tone, a bar petnaestak opozicionih stra -naka odràlo je svoje osniva~ke skup{tineu na{oj sali. Pred kraj mog drugogmandata 1992. godine iz komiteta su mi„dobronamerno” savetovali da se vi{e nekandidujem za to mesto. Shvatio samupozorenje, a makar su bili korektni dame pitaju koga bi predloìo za to mesto.Nisam imao {ta da razmi{ljam, StevaKoprivica bio je u to vreme ne samo dra -maturg na{e ku}e i zamenik direktorave} i moja desna ruka u organizacionomsmislu. Izbor je bio lak. Ali, ìvot nije.Bila je tada hiperinflacija i nisam mogaodetetu da kupim ko{ulju za Novu godinu.

Re{ili ste da se oprobate u Sloveniji? Tamo su me do~ekali sa stavom „sad

si se setio?!”, a bio sam i apatrid jer ni -sam mogao da dobijem dràvljanstvo.Kada sam ga zatraìo, iako su mi obaroditelja ro|ena u Sloveniji upitali su mena kojem osnovu ga traìm. Radio sam

kao reporter Radio Ljubljane i ìveo u vi -kendici na moru mojih roditelja u Anka -ranu. Dràvljanstvo sam dobio kada jeizmenjen zakon zbog potomaka iseljeni-ka posle Drugog svetskog rata, mahomdomobrana i Rupnikovih belogardejaca.U Kranju sam uspeo da reìram satiri~nupredstavu po aforizmima, monodramu saIvom Banom. Moja prva slovena~ka pre -mijera poklopila se sa poslednjom beo -gradskom 1993. godine po tekstu TanjePeternek Poslednji sun~ani dan, u kojojsu igrali Rade Markovi} i Branka Petri}.

Od tada ste na relaciji Slovenija -Beograd?

Moj ìvot se odvija na dva koloseka.Sin Jug je sada u Sloveniji, }erka Iskra isupruga Danijela u Beogradu, a ja lebdimizme|u ta dva. Ali, kada se pojavio kon -kurs za umetni~kog direktora celjskoggledali{ta, a dràvljanstvo sam dobiomesec dana pre toga, nisam se dvoumio.U Celju sam ostao ~itav mandat - ~etirigodine i pravili smo veoma dobre pred-stave, pobe|ivali na festivalima... Ali,moja otac i majka su iz primorja i tajmediteranski mentalitet mi vi{e prija odtakozvanog {tajerskog koji podse}a nanema~ki. Ve} sam organizovao i letnji,ambijentalni festival u Kopru, tako da mije odgovaralo da pre|em u Novu Goricugde sam na ~elo ku}e do{ao 1998. godinei ostao punih dvanaest godina.

Sledi italijanska faza.Pre{ao sam u Trst, koji je deset minu-

ta od moje ku}e, za direktora tamo{njegSlovenskog gledali{~a i tu proveo dvegodine, sve do pro{le sezone. Sada sa, opetna dva koloseka, ne samo izme|u dvezemlje nego i penzije i statusa slobodnogumetnika. Uslove za penziju ispunjavam,ali ~ekam papire iz Italije, a njihova ad -ministracija je uàsna i vi{e reìram, jersam se zasitio pozori{nog menad` menta.

Reìrao sam u Skoplju, predstavuCiciban, slovena~ku poeziju na alban-skom jeziku. U Sarajevu u koprodukcijiMessa i Pozori{ta mladih Dres natekstove dve pri~e „Jedanaest majica” i„Nevidljive ruke” Edvarda Bonda i Sema[eparda i u [apcu komad Alena Ejkbor-na Skrivene strepnje.

U stanju ste da uporedite pozori{ne(ne)prilike u ~itavom regionu?

Velika je razlika izme|u Slovenije isvih ostalih zemalja. Prvo kod pravljenjarepertoara. Samo kod njih zna se komple-tan repertoar ~ak godinu i po dana una -pred. Jedino u Sloveniji postoji pretplat-ni~ki sistem. Repertoar se prodaje kaocelina, gledaoci kupuju ~itavu sezonu,zavisno od pozori{ta negde {est a negde~ak i deset premijera. Karte su prodatebez obzira da li predstava uspe ili ne onase igra ta~no odre|eni broj repriza jer suabonenti kupili karte. To ima svojih pred-nosti i mana.

Sve predstave su kao repertoarskeceline ve} isfinansirane, jer se kod Mi -nistarstva konkuri{e sa njima kao saprojektima. Pozori{ta, uglavnom, dobijubarem devedeset posto para koje traè. Uostalim zemljama predstave se rade jednaza drugom i igraju koliko ima publike.Dobra strana je to {to ve} postoji bazi~naabonentska publika koja je unapred ku -pila karte. Lo{a je ta {to dobre predstave„ne ìve”. âk i sjajne, retko se igrajuvi{e od dve sezone. Toliko ima nove pro -dukcije da se, iako je predstava uspe{na,igra samo jednu sezonu - po{to u drugojvi{e nema abonenata; zbog tekve organi-zacije, one „umiru” i skidaju sa reper-toara. Malo ima kultnih predstava. [teta.

Smatrate da je to jedina razlika?To je organizaciona, a postoji i umet-

ni~ka. U Sloveniji je pozicija rediteljaneprikoslovena, bez razlike da li se radi o~oveku koji je tek zavr{io akademiju ili jebard, on ne mora da uspostavlja autoritet- on je ve} autoritet. Njihovi glumci su

spremni da disciplinovano slede koncep-ciju reditelja, bez obzira da li ih je ubediou to {to radi ili ne. To je tamo zakon, ~ak iza najve}e zvezde poput Radka Poli~a. Udrugim sredinama nije tako i rediteljivode veliku borbu da uspostave autoritet.Glumac kao „filter” presu|uje da li ne{tomoè da pro|e ili ne. De{ava se zbog togada u Sloveniji postoji mnogo predstavakoje uop{te ne uspevaju da ostvare bilokakav kontakt i komunikaciju sa pu bli -kom.

Kako vidite pozori{te nekada i sadana ovim prostorima?

Poloàj kulture bio je mnogo bolji inije bilo toliko jeftinog i komercijalnogteatra. Presing „da se zaradi” i „opstanena trì{tu” jednostavno tera uprave namnogo skromniju, neambiciozniju i sa -mim tim manje kvalitetnu repertoarskupolitiku. Ljudi ne smeju da rizikuju. Tajtrend ide sve dalje i u estetskom smislusiroma{i pozori{te i ubija njegov umet-ni~ki impuls. Stvari se banalizuju i podi-lazi se ukusu naj{ire publike. To je, popozori{te - katastrofalno. Ne moè teatarda bude dr~an a bez rafinmana.

Ima i stvari koje vas raduju?Drago mi je da Jugoslavija koju smo

sahranili pre dvadeset godina, {to se ti~ekulture, jo{ uvek ìvi. Ja se nigde ne ose -}am strancem - ni u Srbiji, ni Bosni, Slo -veniji... Taj duh se ose}a po festivalima ina~inu kako se primaju predstave. Jo{uvek na neki na~in postoji na{ jedin-stveni kulturni prostor i to je ono {to me~ini sre}nim.

Zoran Mi{i}

Primo` Bebler (Foto: Zoran Mi{i})

22


LUDUS 187Lu

RATNO POZORI[TE U VREME TRANZICIJESarajevski ratni teatar, najmla|e profesio -nalno sarajevsko pozori{te, ove godine jeproslavilo dve decenije postojanja

Jubilej je, svakako, odli~an povod zarazgovor sa direktorom NihadomKre{evljakovi}em o zna~aju ovog

teatra, planovima za naredni period imogu}nostima za saradnju u regional-nom kontekstu. Sarajevski ratni teatarosnovan je 17. maja 1992. godine, pet -naest dana nakon po~etka opsade Saraje-va.

Dvadeset godina kasnije, kakav jeodnos ljudi u ovom pozori{tu prema nje -govoj istoriji?

Kada sam odlu~io da se prijavim zapoziciju direktora u SARTR-u, bila mi jeveoma va`na ~injenica da se radi o tea -tru koji na odre|eni na~in predstavljainstitucionalni fenomen onoga {to se zove„teatar pod opsadom’’, odnosno, ne~ega{to su mnogi doìvljavali kao kulturni

otpor. SARTR je producirao prvu pozo -ri{tnu predstavu za vreme opsade. U ka -snijim godinama veza sa na~inom nakoji je pozori{te nastalo se izgubila.Narodnih pozori{ta ima svuda u svetu.Drugi sarajevski teatri, kao {to je Ka -merni teatar 55, koji se bavi savremenimdramskim tekstom, ili Pozori{te mladih,tako|e su modeli koji postoje. SARTR, utom smislu, zaista jeste jedan specifikumovih prostora. Moja èlja je da odSARTR-a napravimo mesto koje }e unu -tar Evrope biti relevantan prostor ondakada se ljudi bave teatrom i umetno{}upovezanim sa radikalnim situacijama.înjenica da imamo vlastito iskustvonam daje za pravo da se razvijamo u tomsmeru i da teìmo da budemo u potpu -nosti relevantno pozori{te. Po~etkomrata, sarajevska pozori{ta su prestala saradom. SARTR je tada po~eo da okupljaljude iz svih sarajevskih teatara i nasta-la je ideja o prvoj ratnoj pozori{noj pro -dukciji. To je fenomen koji je, po mommi{ljenju, jedan od najzna~ajnijih delovana{eg ukupnog istorijskog, kulturnognasle|a. To je deo pri~e o svim ljudimakoji su u tom periodu dokazivali da jeteatar jedna od bazi~nih ljudskih potre-ba.

U kontekstu pozori{ne produkcije,kakva je Va{a konkretna politika u od -nosu na ciljeve koje ste postavili?

Postoje tu dve linije. Jedno je ono {tobismo mogli nazvati umetni~kom poli-tikom. Nama je najva`nije sa~uvati vezusa pro{lo{}u. Kada govorimo o ~uvanju

veze sa pro{lo{}u na balkanskim pros-torima, to odmah zvu~i stra{no, jer seonda odmah vizualizira neki malomra~ni lik koji bi ne{to traìo, ne znamni ja {ta. Ali, to je, u su{tini, period kadasu ljudi radili iz ljubavi, iz ~iste potrebe,u situaciji u kojoj je materijalno bilopotpuno irelevantnan pojam. Tada jeumetnost bila svedena na umetnost unajsavr{enijem smislu ~ovekove potrebeda se njom bavi. Verujem da, traè}i in -spiraciju u pro{losti, zapravo traìmone{to {to nas u budu}nosti moè u~initiboljim ljudima. Ratovi, bez obzira na krvi na sve asocijacije koje su primarnonegativne, bude ona na{a se}anja na toda smo u mnogo, mnogo stvari bili boljikao ljudi, iskreniji kao umetnici. To jeono {to ja èlim sa~uvati u sada{njemradu. Dakle, mi ne se ne èlimo isklju -~ivo baviti te{kim temama, ali su{tinuna{eg iskustva èlimo sa~uvati kao deoonoga ~ime se danas bavimo. Mi smo,recimo, neke predstave (1984., 99 postoB. Brehta) radili sa tom idejom. Bio je lepi sun~an dan, na primer, dokumenta ri -sti~ka je predstava koja se bavi se}anjemna 2. maj 1992. godine. O~igledno je dapostoji tendencija da se bavimo istorij -skim i politi~kim temama. Ja sam uvekgovorio da je SARTR mesto hrabrih ljudi.Danas je vrlo te{ko biti hrabar, po{tosvako na ulici moè da kaè {ta èli, takoda je teatar izgubio funkciju da budeprovokativan na na~in da }ete ~uti ne{to{to ljudi ne smeju da kaù. Umetnici suizgubili taj alat u komunikaciji. U istovreme, me|utim, mi èlimo da otvorimoprostor mladim ljudima. Iz perspektivemnogih mojih kolega to izgleda veomahrabro. Ja iskreno verujem da me|umladim ljudima postoji vrlo va`na ener -gija koju treba izvu}i. Mi proizvodimonezaposlene glumce u koje se ulaù ogro -mne pare, jer su akademije veoma skupi

mehanizmi obrazovanja ljudi. Ja samsmatrao da je najmanje {to moèmo dau~inimo da im otvorimo prostor da osta -nu vezani za posao kojim se bave i dabudemo mesto koje }e oni prepoznavatikao prostor gde su dobrodo{li. Mi neèlimo njima sugerisati {ta bi oni trebaloda rade. Otvorili smo program koji sezove TEATARSKI OPSERVATORIJ, gdedolaze sa svojim idejama, govore {ta mi -sle da je bitno. U zavisnosti, uglavnom,od reakcije publike odlu~ujemo da lipredstavu zadràvamo na repertoru.

[ta SARTR ~ini u kontekstu regio -nalne saradnje?

Kada se govori o teatrima u Sarajevui regiji, ako èlimo da podignemo stan-darde pozori{ne produkcije, jedini na~inje da to radimo kroz saradnju. Koproduk-cijske aktivnosti su neminovnost. Isto seodnosi na teatre u regionu, po{to postojetendencije da se teatarski umetnici pove -zuju. Imali smo ve} nekoliko primeratakve saradnje. Projekti u kojima ljudi saraznih strana iznose svoja mi{ljenja suvrlo efektni... Zanimljivo je da nas na{e

ime elimini{e u jednom delu Bosne i Her -cegovine, ali nas ne elimini{e, na primer,u Beogradu. Ja sam tu malo radikalniji.U projekte treba da ulazimo iz pozicijarazli~itih mi{ljenja, ne uvek iz pozicijaistomi{ljenika. Mi smo generalno veomazainteresovani za takav rad i verujem da}e to biti neka praksa u na{em budu}emradu.

Kako }e izgledati ova sezona u Sa -rajevskom ratnom teatru?

Trenutno u ovoj godini imamo sedampremijera, planiramo da je zavr{imo sadeset. Ne verujem da je iko ikada u Bosnii Hercegovini imao deset premijera, svesa budètom koji prakti~no ne postoji. Unarednom periodu }emo imati premijereu reìji Selme Spahi}, Pjera @alice, Zija-ha Sokolovi}a, Dina Mustafi}a... Mi zanarednu godinu ve} otprilike znamo {ta}emo raditi. Tako|e, pokrenuli smo i sce -nu za decu sa ambicijom da uti~emo naformiranje budu}e publike, jer smatramoda je pitanje publike pitanje broj jedan,bez obzira na sve na{e umetni~ke ambi-cije.

Filip Vujo{evi}

PRONA\ENI U PR(IJ)EVODU

Goran Jevt i¯

Razglednica iz kazali{ne/pozori{ne Hrvatske

Kad poku{am da sagledam hrvat -sku kazali{nu (pozori{nu) sezonuza nama, upadljive su mi dve

stvari. Prvo: teme koje su dominiralerepertoarom bile su: povratak porodici,opro{taj precima zarad sre}nije bu du -}nosti, odsustvo nostalgije i hrabro hva -tanje u ko{tac sa savremenim problemi-ma, odbijanje da se krivac lo{eg ìvotatraì u povijesti (istoriji) ve} u nama - usopstvenoj nemo}i da pobedimo demoneunutar sebe, te {ta se desilo sa gra |an -skim dru{tvom i uru{avanjem svih mo -ralnih normi, kako smo od mornarapostali kauboji - imamo li jo{ uvek snageda jednostavno volimo, bez potrebe da tuljubav unov~imo... Re~ju, tema je bilajedna: mali ~ovek i njegova velika odgov-ornost za sopstvenu sre}u. I drugo:povratak dramskih um(J)etnika srpskogpor(IJ)ekla na hrvatsku kazali{nu (po -zori{nu) scenu.

Prethodnu sezonu u ZKM-u (Zagre-ba~kom kazali{tu mladih) obeleìla jepraizvedba drame Moj sin samo malosporije hoda pisca Ivora Martini}a (srp -skoj publici poznatog po komadu Dramao Mirjani i ovima oko nje, premijernoizvedenoj na sceni Bojan Stupica JDP-a),a u reìji Janu{a Kice. Ovaj izuzetantekst o komplikovanim porodi~nim odno -

sima, prihvatanju druga~ijih, sopstve -nom primitivizmu, nemo}i da pokaèmoljubav najbliìma, tuma~i ansambl Po -zori{ta predvo|en Ksenijom Marinkovi},Doris [ari}-Kukuljica,Vedranom @ivoli -}em (uz njih tu su i: Lucija [erbedìja,Sreten Mokrovi}, Goran Bogdan i dr.).Predstava je imala veliki uspeh na ma ti -~noj sceni i brojnim gostovanjima (uklju -~uju}i i Sterijino pozorje 2012.), a oven -~ana je i mnogim nagradama na vi{efestivala, izme|u ostalih Zlatnim lovo -rovim vijencem na 52. Mess-u u u Sara-jevu za najbolji tekst u selekciji Balkan(con)text. Nadam se da }emo uskoro vide-ti postavku ovog komada i na sceni ne -kog od beogradskih pozori{ta (ka zali{ta).Sledile su premijere: Idiot F.M.Dosto-jevskog u reìji Ivana Popov skog (nagra-da za najbolju predstavu na 27. Gavelin-im ve~erima); te @uta crta po tekstu JuliZeh i Charlotte Roos, u reìji Ivice Bu -ljana, sa odli~nim Goranom Bog danom,Lucijom [erbedzijom i Vedranom @ivo -li}em u glavnim ulogama; kao i Za tva -ranje ljubavi po tekstu i u reìji Pa skalaRamberta, sa Ninom Violi} i GoranomBogdanom.

HNK (Hrvatsko narodno kazali{te)Gavela je, posle uspe{ne saradnje sa To -ma`teatrom na predstavi Rat i mir, ob -

novio koprodukciju, te smo ovog leta naLovrijencu, na Dubrova~kim ljetnjim ig -rama, gledali Euripidovu Medeju u reìjiTomaà Pandura, sa izvanrednom Al -mom Pricom u naslovnoj ulozi.

HNK Ivana pl. Zajca iz Rijeke jekrajem marta imalo premijeru predstaveDabogda te majka rodila po romanu Ve -drane Rudan, a u dramatizaciji i reìjiTanje Mandi}-Rigonat, koja potpisuje iizbor muzike, dok je autor scenografijebio Aleksandar Deni}. U ovoj izuzetnoemotivnoj i dirljivoj pri~i o majkama ik}erima igrale su Zoja Odak, Edita Ka -ra|ole, Nenad [egvi} i Jelena Lopati},koja je za premijeru i prve dve reprizebila trudna i ve} petnaest dana posle po -ro|aja odigrala tre}u reprizu. Ve} krajemsezone u koprokukciji Rije~kih ljetnjihno}i i festivala Grad teatar Budva, JugRadivojevi} je postavio Goldonijevu Go -stioni~arku (kr~maricu) Mirandolinu uscenografiji Aleksandra Deni}a, sa Igo -rom \or|evi}em u glavnoj ulozi.

Za Splitsko ljeto Ivica Buljan je re ̀ i -rao komad Adio kauboju po istoi menomromanu Olje Savi}evi} Ivan~evi}, u ko -jem, pored sjajne Nata{e Janji} (srpskapublika je pamti po glavnoj ulozi u fil -movima Sveti Georgije ubiva a`dahu i Naterapiji), igraju i Milutin Milo{evi} i Ser -gej Trifunovi}.

Ulises teatar (Ulysses theatre) sa Bri -ona (Brijuna) izveo je predstavu OdisejGorana Stefanovskog u reìji AleksandraPopovskog, sa Ozrenom Grabari}em unaslovnoj ulozi, a u predstavi su igrali i:

Anita Man~i}, Svetozar Cvetkovi}, BorisIsakovi} i Jasna Djuri~i}; kao i Nu{i}evogPokojnika u reìji Lenke Udovi~ki, saMiodragom Krivokapi}em, JelisavetomSekom Sabli} i Branislavom Zeremskim.

Nu{i} se pripremao i u kazali{tu(pozori{tu) Kerempuh u Zagrebu, gde jepro{log meseca bila premijera Gospo|eministarke u reìji Olivera Frlji}a. Savet-nik za jezik i scenski govor bio je glumacBogdan Dikli}. Ekskluzivitet ove pred-stave je, osim povratka Nu{i}a na hr va t -ski repertoar, bio i taj {to se predstavaigra na srpskom, a titlovana je na hr va t -ski jezik. Tim povodom Snjeàna Kordi},lingvistkinja, pi{e: „Mnogima je kulturapostala platforma za sirovi nacional-izam, u ~iju sr` stavljaju jezik. Pro{le suve} dve tre}ine stole}a otkako je naj -mo}niji zagovornik poistove}ivanja naci-je i jezika naredio da ga posle samoubist-va poliju benzinom i spale. Njegovo izje -

dna~avanje nacije, jezika i dràve odba -~eno je u svetu, a u na{im ud`benicimaponavljaju se jo{ uvek njegove rije~i kaoda su se zabunili u stole}u. U Austrijistrana predstava iz Nema~ke nije nastranom jeziku i ne titluje se. U VelikojBritaniji strana predstava iz SAD nije nastranom jeziku i ne titluje se. Tako i kodnas, strana predstava iz Srbije, Bosne iliCrne Gore nije na stranom jeziku, pa suzato titlovi suvi{ni. Mi smo ih stavili itime ostvarili u obliku parodije misaoValtera Bendàmina da u prevodu trebaodzvanjati eho originala.“

I dok smo se mi gubili i traìli uprevodu na dve strane jednog istog polu-otoka (ostrva), Mani Gotovac je na osno -vu svoja dva autobiografska romana Fa -li{ mi u HNK-u Vara`dinu postavilapredstavu Pri~aj mi o Gorkom,ali o tome u narednom broju.

Nihad Kre{evljakovi} (Foto: Velija Hasanbegovi})

Gospo|a ministarka u zagreba~kom pozori{tu Kerempuh

LUDUS 18723


TEATAR KOJI POVEZUJE

Selma Spah i¯

Ovogodi{nje, 52. izdanje Internacionalnogteatarskog festivala MESS u Sarajevu odr -àno je od 28. septembra do 7. oktobra

Festivalski programi obuhvatili sutrideset tri predstave iz dvadesetzemalja, koje je posetilo oko deset

hiljada gledalaca i gledateljki. Zadrànaje struktura ustanovljena 2008. godine,koja se sastoji iz vi{e selekcija: programaWorld MESS - u kojem su najrenomira-nija svetska teatarska imena, ali i pred-stave nastale van evropskog kontinenta,programa koji sadrì predstave nastalena kulturnom prostoru Mitteleurope,programa za mlade autore i autorke -Future MESS, te programe koji se sastojiiz predstava za decu - Children MESS.Programskim sekcijama ove godinepridruìo se i Balkan (Con)Text, selekcijaposve}ena savremenom dramskom tek -stu nastalom na prostoru Balkana.

Festival smo otvorili predstavom Ev -ropljani mladog ~e{kog reditelja JirìjaAdameka, nastavljaju}i tradiciju promo-cije eksperimentalnog teatra i rubnihpozori{nih formi. Propitivanje i dekon-strukcija identiteta, kao i pravo da gasami izaberemo posta}e tematska okosni-ca Festivala. No} otvaranja oboga}ena je

koncertom dèz pijaniste Davida Gazaro-va, a nastavila se izvedbom autobiograf-ske plesne predstave Deda ne voli svingDùli Dosavi.

Jedna od najzapaènijih predstavaovogodi{njeg programa je Te{ko je bitibog vi{estruko nagra|ivanog filmskog ipozori{nog reditelja Kornela Mondrucaiz Ma|arske, kao i Villa+Govor, ~ilean-ska predstava o stravi~nim zlo~inimaPino~eove diktature. Romeo Kastelu~ido{ao je u Sarajevo sa kontroverznompredstavom O pojmu lica, po pitanju SinaBoìjeg, koja je nakon dugo vremenaizvedena u integralnom obliku - sa sce -nom u kojoj u~estvuje dvanaestero lokal-ne dece. Pored ve} etablirane kompanijeRi~i/Forte, italijanskog autorskog dvojcaStefana Ri~ija i Djanija Fortea, FutureMESS je ove godine ugostio mladu evrop-sku teatarsku zvijezdu Martu Gornicku,~iji je Magnifikat vi{estruko nagra|en naovogodi{njem Festivalu.

Zadràn je fokus na regionalnomteatarskom stvarala{tvu, te su pozvanibrojni me|unarodni selektori i selektor-

ke, ~ime je stvorena prilika za interna-cionalni festivalski ìvot predstava izregije. Balkan (Con)Text predstavio jenajrecentnije uprizorene dramske teksto-ve Olge Dimitrijevi}, Refeta Abazija,Ivora Martini}a, Konstantina Ilieva iRadmile Smiljani}, dok su u programuMitteleurope, izme|u ostalih, igrale ipredstave Andra{a Urbana, Olivera Fr lji -}a, Tanje Mileti}-Oru~evi} i \er|a Preva-zija.

No} zatvaranja po~ela je predstavomMaks Blek Hajnera Gebelsa, koji je osvo-jio i Grand Prix Festivala. Vrlo nam jezna~ajno da je poslednja izvedena pred-stava bila 99% - Sjaj i bijeda Tre}egrajha, produkcija Sarajevskog ratnogteatra i diplomska reìja mladog Nermi-na Hamzagi}a, koji je novo, uzbudljivoime bosanskohercegova~ke teatarskescene.

Odràn je i master klas Elise Gu~oVakarino o historiji plesa, kao i ~etiri

radionice, od kojih je jednu, onu o perfor-mansu, vodila mlada britanska trupaAkcioni heroj (Action Hero). Predava~iceradionice o dokumentarnom filmu bile suAn Makpis i Anajansi Prado, ~asoveMajsner (Meisner) tehnike drào je jedanod najzna~ajnijih gluma~kih pedagogadana{njice Viliam Esper; a mlade dram-ske autore i autorike iz Poljske, Slova~ke,Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske,Ma|arske i Ukrajine podu~avao je MarkRejvenhil.

Slijede}e izdanje Festivala odràt }ese od 27. septembra do 6. oktobra 2013.godine i plan je da u Sarajevo, izme|uostalih, dovede predstave koreografa ireditelja Akrama Kana i Vima Vandekej-busa, ali i niz novih, inovativnih i uzbu-dljivih teatarskih umjetnika i umjetnica.

* Autorka je rukovoditeljka umetni~kogprograma i selektorkaFuture MESS-a

NAGRADE MESS-APriznanja su, izmedju ostal-

ih, dobili: Grand Prix – Zlatnilovorov vijenac za najbolju pred-stavu u cjelini- Maks Blek Hajn-era Gebelsa; Zlatni lovorov vi je -nac za najboljeg reditelja - Ro -meo Kastelu~i za O pojmu lica,po pitanju Sina Boìjeg; Zlatnilovorov vijenac za najbolje glu -ma~ko ostvarenje: Ivana Ro{~i}za Mrzim istinu i Jovo Maksi} zaBunar; Zlatni lo vorov vijenac zanajbolji tekst u selekciji Balkan(Con)Text

Ivor Martini} za Moj sinsamo malo sporije hoda; Na -gradu “Rejhan Demirdì}” zanajboljeg mladog glumcu/glumi -cu - glumice predstave Vi -lla+Govor – Franciska Levin,Makarena Zamudio i Karla Ro -mero. Direkcija Festivala svojunajzna~ajniju nagradu “Zlatnilovorov vijenac za doprinosumjetnosti teatra” dodelila je bh.dramaturginji Ljubici Ostoji}, aNagradu “Marko Kova~evi}“ zateatarsku kritiku i teatarsku pu -blicistiku projektu Bhteatar.ba iMilanu Ma|arevu za knjigu „Te -a tar pokreta Joèfa Na|a“.

GROTESKA I APSURD

Ana Tas i¯

Bijenale crnogorskog teatra odràno uPodgorici i na Cetinju

Bijenale crnogorskog teatra odrànoje u Podgorici i na Cetinju od 4. do16. oktobra, gde su predstavljena

najbolja pozori{na ostvarenja u CrnojGori nastala u poslednje dve godine.Program Bijenala je obuhvatio tri selek-cije. Glavna selekcija, koja se moè ocen-iti kao vrlo kvalitetna, obuhvatila je pre -dstave: Vjera, ljubav, nada prema tekstuEdena fon Horvata, a u reìji Ane Vu -koti} (CNP), Enciklopedija izgubljenogvremena prema tekstu Slobodana [naj -dera, u reìji Lidije Dedovi} (Zetski dom,Cetinje), Konte Zanovi} Radmile Vojvodi}(CNP), Lukrecija iliti `dero rediteljaJago{a Markovi}a (Gradsko pozori{tePodgorica), Mediterano Erola Kadi}a(centar za kulturu Tivat), Rasprava Oli -ve ra Frlji}a (CNP) i Lasice Stevana Bod -roè (CNP). Najbolja dela crnogorskihautora ura|ena van Crne Gore predstav -ljena su u Selekciji Plus: Povodom galebaBorisa Lije{evi}a (Pozori{te Mladih izNovog Sada) i Nesporazum Veljka Mi}u -novi}a (Narodno pozori{te u Beogradu).Tri predstave su igrane u Selekciji OFF -komedija Ma}ado prema tekstu Gorana]etkovi}a, a u reìji Slobodana Milato vi -}a, zatim [epardov komad Ludi od ljub -avi, diplomska predstava cetinjskih stu -denata glume u adaptaciji Jelene Milo -{evi} (Kraljevsko pozori{te Zetski dom),kao i tuma~enje Pu~inijeve opere SestraAn|elika u reìji Petra Pejakovi}a.

Predstava Vjera, ljubav, nada moèse ànrovski odrediti kao groteskna tra -gedija, a ostvarena je veoma ma{tovito,poetski prodorno, teatralno. Naracija upredstavi je fragmentarna, u slikama segradacijski iscrtavaju o~ajni~ki poku{ajiprotagonistkinje Elizabete (Vanja Mila -~i}) da prona|e posao i nekako preìvi u

okolnostima sveproìmaju}e krize koja jedubinski prodrla u dru{tvo, masakrira-ju}i njegov duh posebno u niìm slojevi-ma. Glavni motivi u predstavi su tragiko-mi~no i teatralno iscrtani. To su pitanjabolnosti op{te nezaposlenosti u dru{tvu,odsustva prava na rad, kao i stra{ne su -rovosti sistema koji ubija ljudsku slobo-du, problem inferiornog poloàja ène upatrijarhalno ure|enom dru{tvu. Vaànje i motiv mogu}nosti i granica borbe po -jedinca protiv sistema u kojem novac di -ktira sva pravila igre, gde materijalniprihodi klju~no odre|uju ~oveka - njego -ve vrednosti, karakter, dru{tveni status.Za predstavu je zna~ajna i njena poetskavizualnost, elegantna prakti~nost kliznescenografije koja omogu}ava dinami~no iefektno menjanje prizora. Kostim je, ta -ko|e, rasko{no stilizovan, predimenzio -niran, u skladu sa rediteljskom kon cep -cijom groteskne stilizacije.

Drugo ve~e Festivala je nastavljenona Cetinju, na sceni Kraljevskog pozori -{ta Zetski dom, gde je igrana predstavaveoma bliske tematike - Enciklopedijaizgubljenog vremena nastala prema filo-zofskom komadu Slobodana [najdera, ureìji Lidije Dedovi}. I ovde je centralnatematika klju~no dru{tveno-politi~ki od -re|ena. Glavni lik je Gregor Samsa (Sr -|an Grahovac), `rtva tranzicije, radnikkoji gubi posao nakon ~etrdesetak godinaslu`be, jer se èlezara u kojoj je radiozatvorila. Tekst, kao i predstava, izgra -|eni su, izme|u ostalog, na isprepleta -nim motivima iz Kafkinog Preobraàja,kao i iz Ki{ove Enciklopedije mrtvih. Utom smislu, ona nosi tenzi~nu atmosferukafkijanske pretnje i prepoznatljive uti -ske o apsurdu sveprisutne birokratizacijedru{tva, ali i nepodno{ljivo ose}anje ne -

kog ve~itog ~ekanja, nadanja da }e ìvotpostati kvalitetniji. Predstava se opakorazra~unava sa dru{tvenim okolnostimakoje demorali{u pojedinca, surovo one -mogu}avaju njegovo li~no i profesionalnoostvarivanje i napredovanje. Fragmen-tarna i vizualno izuzetno rasko{na, ce -tinjska Enciklopedija izgubljenog vreme-na ima elemente fantastike, mjuzikla,epskog teatra, konceptualne umetnosti.Oni su sklopljeni u jednu „nekoherentnokoherentnu“ celinu koja odgovaraju}ereflektuje pad i koprcanja dana{njeg pot -puno obespravljenog i obezglavljenog ~o -veka.

Dru{tveno-politi~ke teme su bitnoprisutne i u predstavi Revizor, nastalojprema klasi~noj dru{tvenoj komediji Ni -kolaja Gogolja, u rediteljskom tuma~enjuVeljka Mi}unovi}a (produkcija Crnogor -skog narodnog pozori{ta). Genijalni Go -goljev tekst je dosta skra}en, ali smisaonije o{te}en, radnja je zgusnuta, brojnilikovi su izvedeni iz tkiva originalnogteksta. Izme|u ostalih, isklju~en je likOsipa zbog, kako je rekao reditelj na raz -govoru posle predstave, spre~avanja otre -`njenja gledalaca, imaju}i u vidu da jeOsip jedan od retkih svetlih ta~aka u ko -madu (adaptacija teksta: @anina Mir -~evska). U predstavi su prisutni elementiteatra apsurda, kao i vodvilja, koji je ianticipirao teatar apsurda (zbog besmis-lenosti, plasti~nosti radnje i mehani~no -sti, krutosti, neprirodnosti likova). Iakonapisana davne 1836. godine, tematikaGogoljeve groteskne komedije vi{e je negostra{no aktuelna u na{im tranzicionimdru{tvima zbog ìve, so~ne, vi{ezna~nekritike vlastoljublja, patolo{kih è|i zavla{}u, naàlost, kod nas vrlo prepo znat -ljivih.

Lukrecija iliti `dero Gradskog pozo -ri{ta iz Podgorice nastala je na osnovunepotpunog, renesansnog teksta nepoz-natog kotorskog autora, a njen reditelj jeJago{ Markovi}, koji je tre}i put postavioovaj komad na scenu (prvi put u Po zo -ri{tu na Terazijama 1994. godine, a dru -gi put pre nekoliko godina na sceni HNKu Rijeci). Ova predstava nosi ne{to vedri-je, optimisti~nije, karnevalskije tonove odprethodne tri produkcije prikazane na

ovogodi{njem Bijenalu, ali ni ona nijepotpuno oslobo|ena tamnih slojeva. Na -protiv, nezaobilazno je va`no i njeno na -li~je, tmuran prikaz jednog zaostalogdru{tva koje umire u svom bezna|u.Predstava ima poznati Markovi}ev sen -zi bilitet, onaj iz Skupa i Kate Kapuralice- rediteljski rukopis je utemeljen na ra -sko{noj senzualnosti i upe~atljivim scen-skim slikama, va`nosti muzike (italijan-skih {ansona) koja odre|uje pokrete glu -maca i atmosferu njihove igre. U kombi-naciji magi~nih i snolikih elemenata,bajke i stvarnosti, pratili smo radnju kojase de{ava Ivanjske no}i, kada je sve mo -gu}e, kada dolazi do stapanja ovog i onogsveta (tu se mogu prepoznati tema t skeparalele sa Snom letnje no}i). Na razgo -voru posle izvo|anja predstave na Bije-nalu glumci su zanimljivo naveli i to daim je u procesu rada reditelj govorio daprobaju da na sceni otelotvore atmosferuslika Voje Stani}a, atmosferu lokalne mi -zerije, bede, bezna|a.

Selekciju Plus je otvorilo izvo|enjeLije{evi}eve dokumentarne predstavePo vodom Galeba, koja je doìvela odli~anprijem podgori~ke publike i izazvala izu -zetno ìv razgovor izme|u publike iautora posle predstave, obeleèn izrazi-ma odu{evljenja gledalaca i sre}e izvo |a -~a zbog takvih reakcija publike. Ko me -dija Ma}ado, prikazana u Selekciji OFF,nezavisna je produkcija koja se bavi pri -

jateljstvom izme|u Sr|e (Du{an Kova -~evi}) i Du{ka (Sr|an Grahovac), dvojicezgubidana koji celodnevno lo~u litre ra -kije i smi{ljaju opcije materijalnog preì -vljavanja. Pometnje unosi tre}a osoba,crna ovca njihovog prijateljstva (SlavkoKalezi}), koja ih virtualno vodi u razli -~ite delove sveta. Kalezi} {armantno iduhovito izvodi niz kabaretskih ta~akastvaraju}i zabavni intermeco. Tekst ovekomercijalno vrlo uspe{ne predstave na -pisao je Goran ]etkovi}, a reditelj je Slo -bodan Milatovi}.

U okviru festivala je organizovan irelevantan prate}i program. Pored raz -govora sa stvaraocima predstava, koji subili uprili~eni posle svake predstave, rea -lizovani su i okrugli stolovi, @ene, dramai izvedba - u kojoj su u~estvovale autorkei teoreti~arke ènskog dramskog pismana podru~ju nekada{nje Jugoslavije:Dubravka \uri}, Elizabeta [eleva, Na -ta{a Nelevi}, Nata{a Govedi}, Lada âleFeldman i druge, kao i debata Pozori{nitrend: novi konteksti razmatranja i vred-novanja, za koju su bili pozvani JelenaLuìna, Anja Su{a, Bla` Lukan i Nata{aNelevi}. Festival je zatvoren predstavomBio je lijep i sun~an dan u reìji TanjeMileti} Oru~evi}, koprodukcijom festivalaMESS i Sarajevskogratnog teatra.

Vjera, ljubav, nada, CNP

Jovo Maksi} u predstavi Bura

24


LUDUS 187Lu

EDINBUR[KI PARATEATAR

Ana Tas i¯

Novo dramsko pisanje na edinbur{komFrind` festivalu

Imaju}i u vidu ovogodi{nje statistikenajobimnijeg pozori{nog festivala usvetu - edinbur{kog Frindà, koji se

odrào od 3. do 27. avgusta, prostor je -dnog novinskog ~lanka je surovo mali ibrutalno sku~en, svakako nedovoljan dabi mogao da dâ iole dublji presek, dadopusti iscrtavanje relevantnije mapebrojnih pozori{nih doga|anja na ovomfestivalu. Na poslednjem Frindù uEdinburgu (ovaj festival postoji od 1947.godine) prikazano je impresivnih dvehiljade {est stotina devedeset i pet (br o -jem: 2695) predstava u dve stotine s e -

od edinbur{kih festivala koji ìve uavgustu. Paralelno sa Frindòm proteùse i: Internacionalni festival, filmskifestival, sajam knjiga, muzi~ki festivaliitd. Otuda tvrdnja da je Edinburg uavgustu „grad-teatar“ u pravom smislute re~i. Njegove ulice su preplavljeneperformerima i igra na ulicama jeduboko isprepletana sa ìvotom, gotovoda su svi stanovnici i prolaznici u~esniciu tom specifi~nom parateatru. Predstavese igraju od ranih jutarnjih do kasnihno}nih sati na najrazli~itijim prostorima- tradicionalnim pozori{tima, ulicama,

donskog Rojal Korta. Tokom Frindà jena ovoj sceni igrano dvadesetak razli~itihpredstava. êtiri su bile njihove (ko)pro -dukcije, dok su ostala dela bila gostuju}aostvarenja drugih uglednih britanskihteatara sli~ne repertoarske orijentacije.Najvi{e interesovanja na Festivalu iza -zvala je predstava Pismo sa poslednjeguto~i{ta/Dobar sa ljudima, ostvarenaprema dva teksta danas najzna~ajnijihsavremenih {kotskih dramskih pisaca -Dejvida Griga i Dejvida Herouera, ura -|ena u koprodukciji Traversa, Trisijklteatra i Pejns Plaf-a, a u reìji DòrdàPerina. Re~ je o dve autohtone, ali te ma t -ski vrlo povezane predstave u trajanju odpo pedesetak minuta. One se bave proble-mom nuklearne pretnje, odnosno dru -{tveno-politi~kim implikacijama potenci-jalnih ratnih sukoba. Protagonistkinjaprvog dela je premijerka Britanije koja seu bliskoj budu}nosti suo~ava sa nu kle -arnim uni{tenjem Kraljevstva i konse -kventnom dilemom da li se treba svetitiili ne (premijerku igra Belinda Lang).Radnja drugog dela de{ava u hotelu u{kotskom Helensburgu, nekoliko miljadaleko od najve}e nuklearne baze uBritaniji (u Fazlejnu), gde dva lika, mla -di} koji se vra}a u rodni grad i starijaèna, recepcionarka hotela, ~ijeg je sinaovaj nekada maltretirao, diskutuju o bri -tanskom vojnom u~e{}u. Tema globalnogdru{tvenog nasilja isprepletana je sa di -skretnim motivima latentne seksualnosti,koje Herouer veoma ~esto uklju~uje usvoje komade. Op{te je mi{ljenje da jeprvi deo predstave, nastao prema Grigov-om tekstu, daleko uspe{niji, jer je tekstduhovitiji i komunikativniji, dok je He -rouerov nedovoljno prodoran i direktan.

Od gostuju}ih predstava prikazanihna sceni Travers, izdvoji}emo Jutro, pro -dukciju londonskog teatra Lirik Hemer -smit nastalu na osnovu najnovijeg tekstanagra|ivanog autora Sajmona Stivensa,a u reìji [ona Holmsa. Ovo je vrlo su mo -rna i skoro neprobojno pesimisti~na pri~ao odrastanju, dru{tvenom bezna|u i na -silju kao posledici odsustva smisla ìv -ljenja i pravca delovanja. Radnja pratidve devoj~ice, Stefani (Skarlet Bilhem) iKet (Joana Nastari), koje odvode de~akaStivena (Ted Rajli) na nepoznato mesto,predlaù mu seks u troje, da bi ga ondavezale i ubile uz jezivu hladno}u i za -prepa{}uju}u rutinu. Doga|aji su pri ka -zani tako da devoj~ice nisu oblikovanekao nekakva ~udovi{ta, ve} kao ljudskabi}a sa svojim stvarnim, realnim prob-lemima (Stefanina mama je na samrtiitd.), ~ime se ova zbivanja ~ine zastra -{uju}e sva kodnevnim, odnosno ne otkri-vaju se kao slu~aj dru{tvenog ekscesave} uobi ~a jenih de{avanja. Vrlo zapa ̀ e -no bilo je i gostovanje pozori{ta Hempst-ed, tako|e iz Londona, sa predstavomNe}emo se vi{e razdvajati prema najno -vijem komadu australijskog pisca TomaHoloveja, a u reìji proslavljenog Dèj m -sa Mekdonalda (on je na scenu ranijepostavio niz prai zvedbi tekstova Kerilêr~il, Sare Kejn, Martina Krimpa). N e -}emo se vi{e razdvajati je toplo i vrlodirljivo ispri~ana, ali i pomalo poraznaduodrama o starosti, gubitku fizi~ke sna -ge i eutanaziji.

Posebno je i to {to je na programuovogodi{njeg Frindà bilo {est predstavakoje su nastale na osnovu verbatim dra -me, koja je u poslednje vreme u svetu vrlou trendu, kao i dokumentarno pozori{teuop{te (da podsetimo, predstave êkaoni-ca i Plodni dani Borisa Lije{evi}a kodnas su pionirski primeri verbatim dramei pozori{ta). Jedna od ovakvih predstavaje Preko Hilsboroa kompanije Zip dap

teatar, koja u te ma t ski fokus postavljatragediju koja se desila pre dvadesetakgodina na stadinu Hilsborou u [efildu,najve}u nesre}u u istoriji engleskogfudbala u kojoj je ìvot izgubilo devedeseti {estoro ljudi, navija~a Liverpula, apovre|eno sedam stotina {ezdeset i {estosoba. Tekst predstave je nastao iz auten-ti~nih razgovora sa pre ̀ ivelima, oàlo{ -}enim ~lanovima porodica stradalih,predstavnicima medija, po liti~arima, pol -icajcima (tekst i reìja Dò Holidej i LejlaDouli). Predstava je odli ~no dokumento-vana, veoma dru{tveno angaòvana, is -pri~ana sa polemi~kom stra{}u, ali i sasaose}anjem, pri ~emu, kroz tako de talj -nu i vi{estranu analizu konkretnog do -ga|aja iz pro{losti, impli citno name}eimperativ istraìvanja uzroka uop{tenogdru{tvenog nasilja. Iskazi aktera doti~u i~injenicu nezainteresovanosti dràve uprocesu otkriva nja krivaca nesre}e, za -tim fakat da je policija krila svoje gre{ke,kao i situaciju da su tabloidni, le{inarskimediji u Britaniji ovaj nesre}ni doga|ajiskoristili kao senzaciju, na~in da dra -sti~no po ve }aju svoju prodaju, crpe}i pr o -fit iz ljud ske muke (na primer, dnevnetabloidne novine San).

Predstava Usu|ujem li se da kaèmje, tako|e, bazirana na verbatim drami,a bavi se pitanjem prvog seksualnog is -kustva koje je ispri~ano sa mnogo humo-ra. êtiri glumice igraju i ènske i mu{kelikove - kompaniju Prohibited Dàrgon,koja izvodi predstavu, ~ine isklju~ivoène. Na scenografski svedenoj sceni, {toje naj~e{}i slu~aj u ovoj vrsti pozori{ta,ove glumice uz puno plesa, fizi~kinagla{ene radnje, uzdaha i zavitlanihbrushaltera otelotovoruju ra zli~ite likovei njihove ispovesti o bolovima, strahovi-ma, tenzijama i neprijatno stima Prvog

puta. Verbatim predstava Nola grupeLuk left – luk rajt (Look Left Look Right)tematizovala je ekolo{ku katastrofu iz2010. godine, kada je do{lo do izlivanjadva miliona {eststo hiljada litara nafte uMeksi~kom zalivu, osamdesetak kilo-metara jugoisto~no od obale Luizijane,na platformi Dipvoter horajzon (izvo|a~radova je bila kompanija Briti{ Petrole-um). Ovu najve}u eko lo{ku katastrofu uistoriji SAD glumci su u predstavi de -taljno podvrgli analizi. Igrali su likoveradnika koji su u~estvovali u toj nesre}i,ribara koji ìve u blizini i ~iji su posloviuni{teni zbog prosipanja nafte, zatimnau~nika, eksperata za biologiju mora,advokata (tekst predstave je nastao naosnovu intervjua sa ovim ljudima). êtiriglumca su vrlo pro dorno prikazala ra -zli~ite aspekte ove ka tastrofe: ekolo{ke,politi~ke, psiholo{ke, ekonomske. Ostaleizvedene verbatim predstave su: Izgorelasrca kompanije Pekjulius stejd` sa te -mom lakovernosti polaznika motiva-cionih terapija, zatim ^vrste pretpostavkegrupe Z teatar , ko ja se bavi razbijanjempredrasuda prema kriminalcima, kao iNemogu}nost sa stanka Ivone Lejk, kojatretira mogu} nosti online upoznavanja idejtovanja. Verbatim pozori{te, kao pod -skup dokumentarnog scenskog izraza,danas je inspirativno zbog istraìvanjanovih tea tarskih mogu}nosti izvan ari -stote lov skog, iluzionisti~kog pozori{ta.Tako|e, napu{tanje fiktivnih likova iradnje i direktno suo~avanje sa stvar -no{}u indi katori su potrebe autora davrate istinu u teatar na najeksplicitnijimogu}i na~in u vremenima neophodnos-ti za konfrontacijom sakrupnim dru {tvenimpitanjima.

damdeset i devet (279) razli~itih scenskihprostora, a izvelo ih je dvadeset dve hil -jade ~etiri stotine pedeset i sedam (22457) u~esnika iz ~etrdeset i sedam (47)zemalja. Program je obuhvatio solo pred-stave, me|u kojima su najtraènije bilestend-ap komedije, kabaretska dela, novicirkus, mjuzikli, savremeni ples i fizi~kiteatar, predstave za decu, operske pred-stave i na kraju, ali svakako ne najma-nje va`no, dramski teatar, scenska tu ma -~enja dramske klasike, kao i brojna po -stavljanja savremenih dramskih teksto-va. I to je samo program Frindà, jednog

barovima, klubovima, crkvama, dvori -{tima, parkovima. To je i jedan od razlo-ga zbog kojih }emo se u ovom tekstu za -dràti na davanju preseka predstava kojesu nastale na osnovu savremenog dram-skog pisanja, pri ~emu }emo se posebnofokusirati na predstave koje su igrane nasceni Travers teatra, kao i na produkcija-ma verbatim drame.

Kada je re~ o produkciji savremenedrame, najzna~ajnije edinbur{ko pozo -ri{te je svakako Traverse, verovatno na j -va`niji prostor afirmacije novog dram-skog pisanja u celoj Britaniji pored lon -

Pretplatite se na

LUDUSGodišnja pretplata za Srbiju: 1000,00 din.

Dinarski teku}i ra~un:

Udruènje dramskih umetnika Srbije

255-0012640101000-92

(Privredna banka Beograd A.D.)

Godi{nja pretplata za inostranstvo: 30,00 evra

Devizni ìro ra~un:

5401-VA-1111502

(Privredna banka Beograd A.D.)

Instrukcije za uplate u evrima potraìti u

Udruènju dramskih umetnika Srbije

Ne}emo se vi{e razdvajati pozori{ta HempstedUli~ni teatar

LUDUS 18725


SUSRETI U STRATFORDU NA EJVONU

Duška Radosav l jev i¯

Dok su letos o~i britanske pozori{ne javnos-ti bile uprte prvo u Olimpijske igre pa naj -zad i u Edinburg, u [ekspirovom rodnomgradu se istovremeno odigrao jedan skoronezapaèni, mada isto tako zna~ajan me -|unarodni susret

IZLET U SIBIRAleksandar Mi losav l jev i¯

Razglednica s pozori{nog putovanja

Polovinom avgusta na sceni Svonteatra izvedena je koprodukcijaRSC-a (Rojal [ekspir kompani) i

Vuster grup teatra iz Sjedinjenih dràvaTroil i Kresida, a na velikoj sceni RSTpredstava pod naslovom San letnje no}i(kako vam drago) – nastala po naru -d`bini „Svetskog festivala [ekspira“, ureìji gosta iz Rusije Dmitrija Krimova.

Paralelno igranje ovih predstavaizazvalo je pometnju u gradu: prvi pro -jekat }e biti zapam}en po masovnomegzodusu gledalaca u toku predstave, adrugi po njihovom horskom odobravan-ju, o~aranom uzdisanju, grohotimasmeha. Posmatraju}i ovu situaciju, ni -sam se mogla oteti utisku koliko je ovajsusret tri razli~ite tradicije – britanske,ameri~ke i ruske – zna~ajan sa sta no -vi{ta kulturolo{ki specifi~nog odnosaprema pozori{nom autorstvu, teme kojom

se bavim u svojoj novoj knjizi „Theatre-Making“ – „Teatro-tvorba“ (termin auto-ra).

Iniciraju}i koprodukciju Troila iKreside, Rupert Guld (stalni reditelj RSC-a od 2010.) je kao po~etnu premisu po -stavio ideju da Vuster grup teatar igraTrojance, a RSC – Grke. Potom je martaove godine britansku stranu projektaprepustio novopostavljenom ku}nompiscu RSC-a Marku Rejvenhilu. Pri pre -me su tekle – odvojeno i izolovano, sve dotehni~ke probe kada su se partneri prviput sreli na sceni.

Rediteljka Vuster Grupe Elizabet Le -kompt bavila se komadom iz ugla krizeidentiteta bele ameri~ke populacije koja,bar po stavu pisca Filipa Delorije citira-nom u programu predstave, odgovoresamospoznaje traì u civilizaciji Indija -naca. Glumce Vuster Grupe, odevene ukostime inspirisane indijanskom no{ -njom, dodatno prate sekvence iz ame -ri~kih filmova na ekranima podignutimoko scene, koje oni pokretima kopirajuna na~in koji Ben Brentli iz NjujorkTajmsa naziva „sofisticiranim kareoka-ma“.

Istovremeno, u odbranu „realizma“,Rejvenhil se drì autenti~ne komplek-snosti ovog [ekspirovog problemskog ko -mada pre nego {to bi mu poku{ao namet-nuti narativnu koherenciju. Rediteljevo~itanje se, dodu{e, ovde fokusira nahomoerotski odnos Ahila i Patrokla i za -~injeno je trun~icom kempa pomo}u Ti -resije Zubina Varle – transvestita priko-vanog za invalidska kolica. Njegovi Grci,s druge strane, mogli bi podjednako bitiokupatori Iraka s obzirom na vrstu ratnespreme koju nose.

Ne ~udi, zato, {to razumevanje iukus Majkla Bilingtona (kriti~ar Gardi-jana) ne zadiru u teritoriju nastalu u ovojprodukciji, a koju je nazvao „bizarnonepovezanim spektaklom“ i ocenio sa

dve zvezdice. Zabrinjavaju}e je to {to odstrane mejnstrim kriti~ara nije u~injenni najmanji poku{aj razumevanja pro -jekta sa pozicije umetni~kog razvoja stilasamih stvaralaca predstave. O~ekivanjakriti~ara i ponekih gledalaca zasnivalasu se na prezentaciji samog teksta, a nena njegovom prevo|enju na scenski jeziksa autorske ta~ke gledi{ta. Ta~nije, nisuuzeti u obzir ni pre|a{nje poigravanjeVuster Grupe sa vizuelnim „kareokama“u njihovom prvom tuma~enju [ekspira,u Hamletu (2007.), ili koliko reprezen ta -cija ameri~kih uro|enika podse}a nakontroverznu upotrebu „garavog lica“ uprodukciji Put 1 i 9 (1981.), a onda kolikoRejvenhilovo dekadentno vi|enje Grkamoè ili ne mora da evocira njegov svet -ski poznat spisateljski prvenac [o -ping&Faking.

San letnje no}i (kako vam drago)Dmitrija Krimova, dakle, bio je iznenad-jenje – podjednako u smislu produkcije ipercepcije publike u Stratfordu. Oni ~ijese poimanje savremenog ruskog pozo -ri{ta zasniva na do perfekcije preciznomrealizmu Leva Dodina i Teatra Mali, kojisu ~esto u poslednje vreme gostovali uUjedinjenom kraljevstvu, nai{li su naneznatne tragove istog u predstavi ukojoj ucestvuju pet metara visoke lutke,operski peva~i, cirkuski akrobati i jedanDèk Rasel terijer sa paso{em. Krimov,po vokaciji scenograf i pedagog posve}enkolaborativnom pozori{nom stvarala -{tvu, objasnio je da psa pominje i sam[ekspir u opisu pratnje trupe Majstora uSnu letnje no}i... A ovaj San bavi seupravo majstorima, gotovo isklju~uju}isve ostale elemente komada.

Krimovljeva predstava mnogo vi{euklju~uje publiku u svoja de{avanja odTroila i Kreside. Tako je od samog po -

~etka: delovi scenografije (deblo, grane,fontana koja curi) – koje sam [ekspirpredlaè, a Krimov demonstrativno od -bacuje, razigrano se odvla~e sa scenekroz auditorijum, sve preko glava pu -blike u prvim redovima. Ako imate sre}e,pas Venja }e vam dozvoliti da ga poma -zite. Istovremeno, reìrana „publika“sedi na sceni, nude}i eventualnu parodi-ju i samih na{ih reakcija. „Ne{kolovani“glas jednog „amatera“ obave{tava nas daglumci nisu tu da nas zabave, ve} da iz -vedu dobru predstavu. Da li je ovo impro -vizacija, to je moderna umetnost, ovo jeavangarda – pronose se komentari me|u„gledaocima“, uvla~e}i nas postepeno uigru, a da bismo na kraju postali svedocifinih harmonija uspostavljenih izme|u„glavnih likova“ i „~lanova publike“.

Projekat Dmitrija Krimova moè dapodseti na eksperimente Velfer stejta(The Welfare State) i Bred and Papit tea -tra (Bread and Puppet theatre) {ezdesetihgodina u Britaniji i SAD, ali nikako nemoè biti tuma~en kroz postmodernizam.On je, naprotiv, reprezentativan primerkulturnog nasledja sredine iz koje je po -tekao. Tako Adrian Djurdjea, na primer,povezuje Krimovljev rad kao pedagoga i

pozori{nog stvaraoca (ove dve funkcijesu nerazdvojive po{to ~esto radi sa svojimsada{njim i nekada{njim u~enicima) satrenutkom u istoriji ruskog teatra kada jescenograf David Borovski napravio „ìvuzavesu“ za Hamleta Jurija Ljubimova1989. godine u pozori{tu Taganjka. Bio jeto momenat kada je scenografija prestalada ima dekorativnu ili konceptualnu fun -kciju i postala je deo dramske akcije posebi.

U Stratfordu su se, dakle, nakon sa -mo nedelju dana putevi ovih teatarskihhodo~asnika i raskrstili – San je otisao uEdinburg, a Troil i Kresida u London.No, jedinstvenost ovog trojnog susretaostao je na~in na koji su svi prisutni krozsvoja dela prezentovali specifi~no na -sle|e, koje se da razumeti jedino u kon -tekstu njegovog umetni~kogrodosolova.

Knjiga ‘Theatre-Making’ sefokusira na razmi{ljanja o „de-profesionalizaciji“ i „multi-profe-sionalizaciji“ u savremenom tea -tru (Mark Rejvenhil u ulozi re -ditelja, ovog puta, npr.) i sve vi{ezastareloj i ve{ta~koj podeli u bri -tanskoj dramaturgiji na tzv. po -zori{te zasnovano na originalnomtekstu sa jedne, odnosno teatarutemeljen na principu divajzingasa druge strane. Tokom pisanja,iskristalisale su se jos dve teme:ko-zavisni odnos autorstva i kri -tike i kulturolo{ki razli~ito poi -manje pozorisnog autorstva naIstoku i Zapadu. Ruski reditelji,na primer, imaju status autora ~ijise koncept uvaàva, dok je uloganjihovih britanskih i ameri~kihkolega naj~e{}e svedena na pukuinterpretaciju teksta.

Postmodernizam, a naro~itopoststrukturalizam, pomogli su dase ovo stanovi{te na Zapadu pro -meni. Ri~ard [ekner je, {ezdesetihgodina u Sjedinjenim dràvama,revolucionarno uticao na razvojpozori{ta, prakti~no podcrtavaju}iodnos izmedju performansa i ritu-ala, oslanjaju}i se na antropolo{kestudije i tako zapravo utemeljiopotpuno nezavisnu disciplinu iz -vo|a~kih umetnosti. Osamdesetihgodina, [eknerova sledbenica Eli -zabet Lekompt nasledila je nje -govu scenu Performing garaù,gde je – odvojiv{i se od od njegovePerformans grupe, 1975. Godine –nastao Vu ster grup teatar.

Mora se, istovremeno, imati na umu da poststrukturalizam i postmodern-izam nisu imali isti uticaj na Isto~nu Evropu. âk i ako se zna da su eksperi-mentalni poku{aji avangardnih umetnika (poput Vsevolda Mejerholjda iOBERIU-a) bili, iz politi~kih razloga, „zamenjeni“ socijalisti~kim realizmom istandardizovanom verzijom „Sistema“ Stanislavskog, rusko pozori{te razvijalose na sebi svojstven na~in, naj~e{}e u smeru tehni~kog usavr{enja (razli~itihizvodja~kih profesija), dok se na Zapadu pre insistiralo na individualnosti ikreativnosti samih izvodja~a. Susreti izmedju umetnika ove dve toliko razli~itesredine, koje sve ~e{}e globalizacija XXI veka omogu}ava, pokazuju da njihovonerazumevanje nije jezi~ke prirode i da se ne moè prevazi}i simultanimprevodom. Ono je duboko – konceptualno.

Iz Novog Sada put Sur~ina polazimo usedam sati izjutra, a na krasnojarskiaerodrom sle}emo koji minut posle

{est ujutro po lokalnom vremenu. Iznovosadskog stana izlazim po mraku, au sibirski hotel ulazim u svitanje. Ono {tose u takvom slu~aju de{ava u organizmuputnika, ponajpre u njegovoj glavi, zovese dèt leg. Vremenska razlika izme|uBeograda i Moskve je dva sata, a izme|uMoskve i Krasnojarska ~etiri. Ukupno,zna~i, {est! Prvi put sam u Rusiji, a snjom }u se, eto, upoznati u Sibiru.

Cilj ranojesenjeg putovanja nisu su -bjektivne opservacije o dèt leg-u, a ni

mo je upoznavanje sa sibirskim lepotama,ve} uspostavljanje saradnje s tamo{njimkolagama, u prvi mah onima iz Opere, apotom i Baleta. Mi bismo i sa Dramom,ali je u Dràvnom teatru Opere i BaletaKrasnojarska nema.

Delegaciju Srpskog narodnog koja jekrenula u Rusiju, osim potpisnika, ~inesolisti Opere Branislav Jati} i Sa{a [tuli},te Aleksandar Koji}, dirigent i direktorOpere. Svako ima precizan zadatak: prvadvojica }e pevati na Gala koncertu kojimKrasnojarci otvaraju trideset petu se zo -nu, maestro }e dirigovati, dok ja treba da

potpi{em Ugovor o saradnji dva pozo -ri{ta.

Sibirci su, rekle bi diplomate, iska -zali viskok stepen èlje da sara|uju snama. Slu{ali su Jati}a, koji je sara|ivaos Anatolijem Petrovi~em êpurnojem,tamo{njim glavnim dirigentom (imaju ihu Pozori{tu sedam).

Krasnojarsk, o kojem je svojevreme -no êhov pisao kao o najlep{em sibir -skom gradu, administrativni je centarKrasnojarske oblasti i tre}i po veli~inigrad u Sibiru, minulog aprila dobio jemilionitog stanovnika. Zgrada Dràvnogteatra u Krasnojarsku je, poput SNP-a,iznikla usred grada u vidu bele betonskegra|evine za koju je te{ko na}i oprav-danje, osim u ~injenici da je, poput SNP-a, namenjena pozori{tu, i to bri`ljivo ure -|enom, o~igledno jo{ pa`ljivije odrà -vanom i odlu~no vo|enom. A vodi gasposobna, energi~na, lepa i {armantnadama - Svetlana Vladimirovna Guzij.Zavidi nam, kaè, na na{e tri scene, jer

imaju samo jednu, ali nas s ponosom pro -vodi beskrajnim hodnicima krasnojar -skog teatra (lavirinti su, dakle, obavezniosnov pozori{ne arhitekture). Pokazuju}iteatarske radionice (sme{tene u posebnojzgradi, kao {to je slu~aj i s „Kombina -tom“ SNP-a) raspituje se da li su na{eopremljenije, ve}e, komformije... Ljuba -zno odgovaram da nisu, premda se sla -dim pri pomisli kako }e se sibirska dele-gacija iznednaditi kad nas bude posetilau novembru i videla na{e renoviranopozori{te, sve sa radionicama. U novem-bru }emo, naime, izvesti Travijatu sa ru -skim operskim solistima kao gostima.

Na sve~anom koncertu na{a operskatrojka je odu{evila publiku. O~igledno danismo dàbe dolazili, a ono {to su na{iumetnici pokazali uverilo je ruske kolegeda Sporazum nisu potpisali s ma~kom udàku.

Dan po koncertu doma}ini nas vodena ru~ak. Gde drugo no u „Balkanskigril“ prekoputa Pozori{ta? Restoran, ra -

zume se, vodi Beogra|an. Na meniju susibirski specijaliteti: }evap~i}i, leskova -~ka mu}kalica, kara|or|ev stek, {lji -vovica, kajsijeva~a i dunjeva~a. Ne}enas, dakle, kada u februaru budemo go -stovali u Krasnojarsku, do~ekati jedinoljubazni Sibirci, ve} i tranzicionim stica-jem okolnosti formirana srpska prethod-nica.

Ako smo ~lanstvom u Evropskoj tea -tarskoj konvenciji definisali svoju pozici-ju u evropskom pozori{nom kontekstu,dramskim koprodukcijama s teatrima izVojvodine (Sombor, Zrenjanin) i regiona(Hrvatska, Slovenija, Makedonija) u~vr -stili odnose s kom{ijama, onda se sarad-njom sa Sibircima otvara prostor za„mar{ na Istok“ Opere i Baleta SNP-a.Uostalom, nedavnim izuzetno uspe{nimnastupom na presti`nom operskomfestiv alu „Armel“ u Segedinu, gde smoizveli Milevu Aleksandre Vrebalov, Ope -ra SNP-a je prakti~no „napala“i Zapad.

Troil i Kresida, RSC i Vuster grup teatar

26


LUDUS 187Lu

MOBING - ZLOSTAVLJANJE NA RADUPo definiciji, mobing je psiholo{ki teror uposlovnom ìvotu

Ucene, poniàvanje, {pijuniranje,ismejavanje, ignorisanje, ukolikose doga|aju na poslu predstavljaju

psiholo{ki teror koji se naziva mo bing. Toje oblik pona{anja na radnom mestu,kojim jedna osoba ili vi{e njih pe riodi~noili permanentno psihi~ki zlo sta vlja iponiàva drugu osobu sa ciljemugroàvanja njenog ugleda, ~asti, ljud-skog dostojanstva i integriteta.

Naj~e{}e se javlja “uspravni mo -bing” koji podrazumeva da pretpostavl-jeni zlostavlja jednog ili vi{e podre|enihposlenika. Mnogo re|e se de{ava da je -dna grupa zaposlenih zlostavlja pretpo -stavljenog. Drugi vid je “horizontalnimobing”, koji se de{ava izme|u onih kojiimaju isti poloàj na hijerarhijskoj lestvi-ci.

Klini~ku sliku posledica ~ine pore -me}aji raspoloènja i pona{anja, a naj~ -e{}e i ozbiljne somatske smetnje.

A {ta na to kaè zakon u Srbiji? Zakon o spre~avanju zlostavljanja

na radu donet je 2010. godine. Zakonomje izri~ito zabranjen bilo koji vid zlostavl-janja na radu i u vezi sa radom za -poslenih i drugih lica angaòvanih vanradnog odnosa. Ministar rada i socijalnepolitike je doneo Pravilnik o pravilimapona{anja poslodavaca i zaposlenih uvezi sa prevencijom i za{titom od zlo -stavljanja na radu kojim se propisujupravila pona{anja poslodavaca i zapo -slenih, odnosno drugih radno-anga ̀ o -vanih lica u vezi sa prevencijom i za -{titom od zlostavljanja na radu i u vezi sa

radom, odnosno seksualnog uznemira-vanja.

Mogu}i oblici zlostavljanja

Pona{anja od kojih se treba uzdr -àvati, definisana su ~lanom 12. Pravil-nika. Radi prevencije od zlostavljanja iseksualnog uznemiravanja poslodavac izaposleni treba da se naro~ito uzdrè od:

a) pona{anja koja se odnose na ne -mogu}nost odgovaraju}eg komuniciran-ja, kao {to su:

- neopravdano i namerno onemo gu -}avanje zaposlenog da iznese svoje mi -{ljenje, kao i neopravdano prekidanjezaposlenog u govoru,

- obra}anje uz viku, pretnju i vre -|anje,

- uznemiravanje zaposlenog putemtelefonskih poziva i drugih sredstava zakomunikaciju, ako to nije u vezi sa ra -dnim procesom i poslom koji zaposleniobavlja,

- druga istovrsna pona{anja; b) pona{anja koja mogu da dovedu

do naru{avanja dobrih me|uljudskihodnosa, kao {to su:

- ignorisanje prisustva zaposlenog,odnosno zaposleni se namerno i neoprav-dano izoluje od drugih zaposlenih tako{to se izbegava i prekida komunikacijasa njim,

- neopravdana fizi~ka izolacija za -poslenog iz radne okoline,

- neopravdano oduzimanje zaposle -nom sredstva potrebnih za obavljanje po -sla;

- neopravdano nepozivanje na zajed-ni~ke sastanke,

- neopravdana zabrana komunici-ranja sa zaposlenim,

- druga istovrsna pona{anja; v) pona{anja koja mogu da dovedu

do naru{avanja li~nog ugleda zapo sle -nog, kao {to su:

- verbalno napadanje, ismejavanje,ogovaranje, izmi{ljanje pri~a, {irenje ne -istina o zaposlenom uop{te i u vezi sanjegovim privatnim ìvotom,

- negativno komentarisanje li~nihkarakteristika zaposlenog,

- imitiranje glasa, gestova i na~inakretanja zaposlenog,

- poniàvanje zaposlenog pogrdnim idegradiraju}im re~ima,

- druga istovrsna pona{anja; g) pona{anja koja mogu da dovedu

do naru{avanja profesionalnog inte -griteta zaposlenog, kao {to su:

- neopravdane stalne kritike i omalo-vaàvanja rezultata rada zaposlenog,

- nedavanje radnih zadataka zapo -slenom koje nije opravdano potrebamaprocesa rada,

- neopravdano onemogu}avanje za -poslenog da izvr{ava radne zadatke,

- davanje poniàvaju}ih radnih za -dataka kojih su ispod nivoa znanja ikvalifikacija,

- davanje te{kih zadataka ili onihkoji su iznad nivoa znanja i kvalifikaci-ja;

- odre|ivanje neprimerenih rokovaza izvr{enje radnih zadataka,

- ~esta promena radnih zadataka ilineopravdana prekidanja u radu, kojanisu uslovljena procesom rada,

- neopravdano prekomerno nadzi-ranje rada,

- namerno i neopravdano uskra }i -vanje ili zadràvanje informacija koje suu vezi s poslom,

- manipulisanje sa sadrìnom i po -slovnim ciljevima zaposlenog,

- zlonamerno, odnosno zloupotrebomovla{}enja davanje radnih zadataka kojinisu u vezi sa poslovima za koje je za -posleni radno angaòvan,

- neopravdana, neosnovana ili pre -komerna upotreba kamera i drugih te -hni~kih sredstava kojima se omogu}avakontrola zaposlenih,

- neopravdano i namerno isklju ~i -vanje zaposlenog iz obrazovanja, stru -~nog osposobljavanja i usavr{avanjazaposlenih,

- druga istovrsna pona{anja; d) pona{anja koja mogu da dovedu

do naru{avanja zdravlja zaposlenog,kao {to su:

- neopravdane stalne pretnje (npr.raskidom radnog odnosa, odnosno otka-zom ugovora o radu ili drugog ugovora) ipritisci kojima se zaposleni drì u stal-nom strahu,

- pretnja da }e se protiv zaposlenogprimeniti fizi~ka sila,

- fizi~ko uznemiravanje koje nemaelemente krivi~nog dela,

- namerno izazivanje konflikata istresa,

- druga istovrsna pona{anja; |) pona{anja koja bi se mogla sma -

trati seksualnim uznemiravanjem, kao{to su:

- poniàvaju}i i neprimereni komen-tari i postupci seksualne prirode,

- poku{aj ili izvr{enje nepristojnog ineèljenog fizi~kog kontakta,

- navo|enje na prihvatanje pona -{anja seksualne prirode uz obe}avanjenagrade, pretnju ili ucenu,

- druga istovrsna pona{anja.

Dakle, po slovu zakona zlostavljanjepostoji ako su kumulativno ispunjeniuslovi:

-da postoji pona{anje navedeno u~lanu 12. Pravilnika, ili drugo pona{anjekojim se naru{ava dostojanstvo zapo -slenog,

-da se ta pona{anja ponavljaju vi{eputa u odre|enom vremenskom peri-od({est meseci), tako da se moè smatratikontinuiranim pona{anjem, i

-da na strani lica koje vr{i takvopona{anje postoji namera povrede dosto-janstva, ugleda, li~nog i profesionalnogintegriteta i naru{avanja zdravlja za -poslenog.

Zlostavljanjem se ne smatraju:• odluka, re{enje, ponuda aneksa

ugovora o radu, upozorenje i dr., kojim jere{avano o pravima, obavezama i odgov-ornostima iz radnog odnosa, protiv kogazaposleni ima pravo na za{titu u postup-ku propisanom posebnim zakonom,

• uskra}ivanje i onemogu}avanjeprava iz radnog odnosa neispla}ivanjezarade i drugih primanja, odre|ivanjeprekovremenog rada suprotno zakonu,uskra}ivanje prava na dnevni, nedeljniili godi{nji odmor i dr.,

• radna disciplina koja je u funkcijibolje organizacije posla,

• aktivnosti koje su opravdane zaostvarivanje bezbednosti i zdravlja naradu,

• diskriminacija u vezi sa kojim seza{tita obezbe|uje u skladu sa posebnimzakonom,

• povremene razlike u mi{ljenjima,problemi i konflikti u vezi sa obavljan-jem poslova i radnih zadataka, osim akoisti nemaju za cilj da povrede ili namernouvrede zaposlenog i dr,

Procedure i postupci za za{tituod zlostavljanja

Za{tita od zlostavljanja koja seostvaruje kod poslodavca

Zakon kaè da zaposleni koji sumnjada je izloèn zlostavljanju, pre svega,treba da se obrati licu za koje sumnja davr{i zlostavljanje i da mu ukaè nanjegovo pona{anje. Ako to ne da rezul-tate, onda se obra}a licu za podr{ku ililicu kod poslodavca ovla{}enom za pod -no{enje zahteva za za{titu od zlostav -ljanja, odnosno drugom licu koje uìvanjegovo poverenje, radi predo~avanjaproblema i pruànja saveta o na~inudaljeg postupanja i re{avanju spornesituacije.

Zahtev za za{titu od zlostavljanjapodnosi se u roku od {est meseci od danakada je poslednji put izvr{eno pona{anjekoje predstavlja zlostavljanje, sa opisomspornog pona{anja i dokazima.

U roku od tri dana od dana prijemazahteva za za{titu od zlostavljanja poslo-davac, odnosno ovla{}eno lice kod poslo-davca je obavezno da odredi posrednika,odnosno ponudi lica sa spiska posredni-ka.

Ako strane u sporu i poslodavac nemogu da se sporazumeju o izboru po -srednika, obaveza je poslodavca da bezodlaganja, podnosiocu zahteva i zapo -slenom koji smatra da je izloèn zlostav -ljanju a nije podnosilac zahteva, dostavipismeno obave{tenje da postupak posre-dovanja nije uspeo, jer nije postignutsporazum o odre|ivanju, odnosno izboruposrednika. Od dana dostavljanja oba ve -{tenja te~e rok od 15 dana, propisan Za -konom, za podno{enje tu`be sudu zaza{titu od zlostavljanja. Ali, ako poslo-davac, odnosno ovla{}eno lice kod poslo-davca ne dostavi ponudu, u propisanimrokovima, rok za podno{enje tu`be suduza za{titu od zlostavljanja te~e od danaisteka roka za njihovo dostavljanje.

Stru~njaci koji se iz raznih pozicija iuglova bave ovom pojavom, ipak, nisuzadovoljni usvojenim zakonskim tekstomkoji u sebi nosi razli~ite protivre~nosti, ivelike mogu}nosti da se u prakti~nompravnom ìvotu upotrebljava uz zna ~aj -ne pote{ko}e. Nadalje, stoje i primedbe dasu nejasno postavljene aktivna i pasivnalegitimacija, da nije svrsishodna nemo -gu}nost tu`be povodom pojedina~nogakta poslodavca (koji su ~esto izvor traj -nog ili kontinuiranog zlostavljanja i mo -è stvoriti dugotrajne posledice koje sa -svim sigurno mogu biti posmatrane kaozlostavljanje na radu), da se tuma~enjeza konski standarda „pona{anje koje seponavlja“ moè iskristalisati samo usudskoj praksi, da je neadekvatno regu -lisano sankcionisanje zaposlenog koji jepo~inio zlostavljanje i odgovornog lica upravnom licu (pogotovo u slu~aju kada jepostignut sporazum). Ipak, najvi{e jeprimedbi na nedostatke pri ure|ivanjupostupka kod poslodavca, koji je pre pu -{ten improvizaciji posrednika. Zlostavl-ja~ i poslodavac imaju interes da sepostupak zavr{i u internoj fazi - dok tonije slu~aj sa `rtvom. Ovo ga ~ini nesamo neefikasnim sredstvom u borbiprotiv zlostavljanja, ve} i potencijalnimdodatnim oru`jem za zlostavlja~a. Akomirenje ne uspe, `rtva ima izuzetnokratak rok od 15 dana za podno{enjetu`be nadle`nom sudu Ako mirenje uspe,„poni{tava“ se sve {to je zlostavlja~ do togtrenutka uradio, a jedina sankcija jesteona koja je u samom sporazumu na -pisana i na koju je zlostavlja~ pristao.

* integralni tekst moète pro~itati na sajtuUDUS-a

Sneàna Zubi}

Pro{le sezone koleginica me jeobavestila o obaveznom sastan -ku u probnoj sali Narodnog

pozori{ta u Ni{u. Do{ao sam bez obzira{to na Oglasnoj tabli nije postojaloobave{tenje o bilo kakvoj radnoj oba -vezi u tom terminu. Na sastanku, ko -me je prisustvovalo {estoro glumaca, oddoti~ne koleginice, ina~e glumice, sa -znao sam da je tada{nja direktorkaPozori{ta telefonski, iz Subotice gde jereìrala neku predstavu, naloìla dasamostalno organizujemo dvadeseto -minutni program sastavljen iz peva -~ko-gluma~kih segmenata po izboru, asve u ~ast proslave jubileja politi~kepartije kojoj pripada za jednu od ni{kihmesnih zajednica! Direktorka je poseb-no naglasila da je upitanju RADNAOBAVEZA bez mogu}nosti odbijanja.Meni je odredjeno da otpevam ariju izmjuzikla Violinista na krovu u komeigram.

U~inio sam ono {to bi u~inio svakiozbiljan glumac u bilo kom pozori{tuuradio: izvinio sam se kolegama i oba -vestio ih da u takvim amatersko-dile-

tantsko-politi~kim igrokazima van po -zori{ta ne mogu i ne èlim da u~estvu-jem. Smatrao sam tada, a i sada, da jeiznajmljivanje glumaca za priredbe,slave i proslave ne{to najbednije inajstra{nije {to umetnik moè doìvetii probao najdobronamernije daukaèm da ovakvo nametanje radneobaveze predstavlja praksu nepoznatui u ama terskim, kamoli u profesional-nim in stitucijama.

Moj gest okarakterisan je i pravnoformulisan kao najteì mogu}i pre kr -{aj. Na teret mi je stavljeno: 1.Odbija -nje radne obaveze; 2. Izostajanje sapredstave 3. Povreda radne du`nosti 4.Ugroàvanje discipline. Ka`njen samudaljenjem sa posla na odre|eno vr e -me, obustavom skoro tre}ine li~nog do -hotka za taj mesec i uslovnim preki -dom Ugovora o radu, koji }e postatipunopravan bez upozorenja ako na -pravim i najmanji gre{ku. O usmenomi verbalnom maltretiranju, najru` ni -jim kvalifikacijama u kancelariji i pohodnicima da i ne govorim. To je i ne -mogu}e dokazati. Sa repertoara suskinute skoro sve predstave u kojimaigram, a koje su radjene pre postav -ljanja tada{nje Direktorke. Obratiosam se pravnoj slu`bi UDUS-a, gde jekonstatovano da je delovanje Direktorasa umetni~ko-eti~kog aspekta sramno iponiàvaju}e, ali sa pravne ta~ke kaomobing gotovo nedokazivo i potpunopokriveno odredbama Zakona o radu.Sudski proces bi bio dugotrajan i skup,verovatno i neodrìv. Verujem da ova -kvih slu~ajeva ima i u drugim sredi-nama, samo se malo ko usudjuje da sejavno oglasi.

Aleksandar Marinkovi}Prvak Drame Narodnogpozori{ta u Ni{u

DRASTIÂN PRIMER

LUDUS 18727


KONKURSI NA[I NASU[NIPostavljanje projekta, precizni opisi i plan,finansijske kalkulacije, preporuke, opre-manje materijala – LUDUS }e u narednimbrojevima poku{ati da „rasvetli“ misterijuuspe{nog u~e{}a na razli~itim konkursimaza sredstva za teatarske poduhvate

DR@’ TE LOPOVA – ILI – KO JE LUD NE BUDI MU DRUG!Priznajem da sam sa velikim zani-

manjem pro~itao ovaj sastav va{egbiv{eg Glodura – Aleksandra Sa{e

Milosavljevi}a – sit sam se ismejao! Sva ka~ast, nema {ta! I mislio sam se ne{to, doksam ~itao ovo kozersko {tivo – kako bi tobilo dobro i uspe{no, da ASM tako duhovito,kako pi{e svoje utuke na moje utuke –postavlja repertoar i bira reditelje zapozori{te u kome je sada Upravnik, pa ondani ovih polemika ne bi ni bilo – ili bi sena{li neki drugi razlozi? Jer vidim izdoti~nog {tiva, da se iza brega valja pravaratna ma{inerija jednog dobro organizo-vanog svetonazora, sa kojim sam odavnona sasvim suprotnoj strani – {anca, zida,tran{eje, rova, strelja~kog stroja, ulice,reke, mora, okeana, galaksije,kosmosa...istorije, znanja, isku stva, civi-lizacije. Ho}u da kaèm – da ne budezabune – ASM i ja ne ìvimo na istoj plan-eti, niti u istoj galaksiji, niti u istom istori-jskom dobu, pa je ovaj na{ sada{nji sukob -nastao sada ve} oko druge predstave o kojojsam ja pisao ne gativnu kritiku, a onotpisao sa ciljem dezavuisanja mogkriti~arskog rada, - samo spoljni izrazduboke suprotstavljenosti izmedju dvasveta kojima pri padamo.

No, krenimo od po~etka. Ve} u pro {lomotpisivanju ASM napomenuo sam da ovajstale{ki list LUDUS pravi izdava~ki faul –prekr{aj pravila i novinarstva i izdava{tvai samih principa na koje se poziva. Naime– ovaj list NE objavljuje pozori{ne kritike.Svojevremeno, kad sam sa jednim od rani-jih Urednika dogovarao saradnju, nudiosam mu da objavljuje – prenosi mojekritike sa Radija Beograd 2, ali sam dobioodgovor da to ne}e i}i, jer je jedan od prin-cipa LUDUSA da se ne objavljuju kritike –{to sam ja shvatio kao ~uvanje, kolikotoliko uspo stavljenog mira i tolerancije

izmedju, verovatno strasno suprotstavl-jenih stavova u profesiji – pa bi objavlji-vanje kritika dovelo do mu~nih situacija ite{kih polemika. Odjednom, ASM objavikritiku moje kritke na predstavu SEOBE uSNP, {to me je priznajem, jako iznenadilo.Verovatno je LUDUS bila jedina novinakoja je iz nekih razloga – mo`da sentimen-talnih - prihvatila njegov suvoparni i doci-raju}i tekst sa ogromnim brojem pisanihznakova, a bez mnogo kreativ nosti ielegancije. Iznenadio sam se, ne zbogsadràja i cilja tog tada{njeg n a pisa, negonajvi{e zato {to je tekst objav ljen u listukoji, ne samo {to iz principa ne objavljujekritike na predstave, nego nije objaviuo niegzemplarno, kritiku koja se kritikuje! Tosmatram ozbiljnim izdava~ko-uredjiva~kim propustom, jer se postavljapitanje – KAKO }e se ~itaoci LUDUSAobavestiti o jednoj radio kritici, koju jadodu{e, prosledjujem na mnoge E-mailadrese, ako je nisu pro~itali u doti~nom~asopisu? Zato smatram da je bar u slu~ajuove druge polemi~ke epi zode, potrebno inu`no ...makar UPUTITI va{e ~itaoce nasjat RADDIO BEOGRADA gde se nalaze svemoje kritike pa i ovs o kojoj se obvde radi -NAJAVLJENO UBI STVO Agate Kristi, ureìji Ksenije Krnajski.

Dobro – po{to pretpostavljam da jesada osnovna informacija pisanog materi-jala dostupna – moèmo po~eti preispiti-vanje teksta odgovora ASM na tu kritku.Prvo – ~estitam i zahvaljujem ASM navremenu i pa`nji koje je posvetio momkriti~kom tekstu – da se toliko studioznobavio i odlukama o reperoarskim potezima,koje je povla~io u svom upravni ~kom raduu SNP, verujem da bi bilo manje prilika zaovakve polemike. No, umesto da se usred-sredi na pomno analiziranje i studioznopromi{ljanje dela i izbora autorske i sarad-

ni~ke ekipe za svaku reperoarsku jedinicukoju plasira, on se naknadno bavi OPRAV-DAVANJEM ve} izvedenih – POGRE[NIHpoteza, a da pritom, zapravo ne negira,odnosno ne opovrgne, NI JEDNU mojukriti~ku opasku o predstavi. Ne znam ko jeod malobrojnih kriti~ara pozitivno pisao opredstavama koje je uop{te za svogamandata ASM postavio na scenu SNP.Znam jedino – koliko je iz dnevne {tampebilo dostupno, koliko je novca iz dotacijaprotra}io na ogromne i enromne honorarevelikim umetnicima, za radove vrlo skrom-nih rezultata. O tome se – koliko znam jo{vodi polemika unutar ku}e SNP i kako }ese to sve zavr{iti – ne znam, ali ja musigurno ne}u donositi cigarete, neka zna,pa kako mu bog da!

Iskren da budem, verujem da je ga -laksija ASM krenula u rat protiv mojegalaksije, ba{ zato da prikrije i prekrijeSTVARNE probleme koji su se nadvili nadnjegovu zvezdu padalicu – od pri li~noglasne halabuke koju su podigli sindikalnivodji SNP, sa jasnim pitanjima o finasijskojpodlozi onolikih proma{aja koje je ovopozori{te ostvarilo pod upra vom UpravnikaASM. A nije to prvo – repertoar i kasa SNP,{to je doti~ni Uporavnik ASM do sadaupropastio u svojoj, sasvim ~udno –neopravdano, prili~no dugoj karijeri. Prvo~ega se ja se}am od stvari koje je upropas-tio, bio je nekada{nji, prili~no izda{nofinansirani i ambiciozni BELEF. Predstavekoje su tamo igrane pod njegovim Umet-ni~kim rukovodstvom, bile su tako slabe daje ubrzo i sam BELEF skoro sasvimukunut – bar ga sada ne}ete na}i, ni lupomda ga traìte po letnjem Beogradu. Ko neveruje – mogu mu poslati kritike tih pred-stava – ja sam ih sa~uvao iako verujem dabi mnogi voleli da ih se potpuno zaboravi,radi li~nog samopouzdanja.

Jadna je dràva i kultura jednog naro-da, kad je jedan tako nesposoban i netalen-tovan filistar kao ASM, dospeo dotle dabude Upravnik drugog najve}eg pozori{tau zemlji – SNP! Nesre}a koja dubokopotresa i dugove~no obeleàva stanje uovom, jednom od najstarijih po zori{tu Srbana Balkanu i - {to je najgore lo{ uticaj kojina pozori{nu i op{tu kulturu naroda –lo{im repertoarom i po gre {nom program-skom politikom i este ti kom, ovo pozori{te{iri – potkopava te melje dru{tvenog bi}a iuni{tava – stalnim pogubnim uticajem iisklju~ivo{}u niskog dometa i namera,

trajno, su{tinu kreativnog Duha Naroda.Pojmovi i na~in formiranja dru{tvene iestetske svesti koji se {ire dugogodi{njimupornim delovanjem, pre svega rukovod-nih or ga na i naro~ito netalentovanim inema {tovitim aktivnostima pogre{nopostavljenog Upravnika – bez znanja opozo ri{tu, bez odgovaraju}e {kole, bez{irine pogleda na pozori{te i umetnost i bezza maha i dometa – trajno o{te}uju dru{tve -no bi}e pogubnim uticajem na gledaoce –stvarne i potencijalne, pa i one izgu bljene.Verujem da se negativna selekcija kadrova,koja se u na{em dru{tvu vr{i dugi niz godi-na – vlasti se menjaju, sisitemi se menjaju– od socijalizma do liberalnog kapitalizma,pa ka nacionalizmu...ali kadrovi ostaju –izgleda, namerno izabrani da ruiniraju -malo po malo, ili mnogo po mnogo, svedelove dru{tva – i tako tonemo dodna...patent programiranog postavljanjarukovodilaca – smatram da je to glavna inajopasnija poluga razbijanja svih struk-tura koje dru{tvo ~ine dru{tvom – i organi-zacijom. Ali – izgleda da je na{e dru{tvo, ilidovoljno bogato da to moè sve da isplati ida ipak kako tako, opstane, ili da jePRILAGODLJIVOST, ne samo kadrova,nego i samog dru{tva toilika da }emo – kaoona àba u toploj, pa vru}oj vodi – cr}i,izumreti kao narod, a da to i ne primetimo.

O tome sam pisao kritiku predstaveNajavljeno ubistvo, po banalnom teksti}ujedne engleske usedelice koju, samo takodosadni tipovi bez trunke ma{te i krea -tivnosti, kao {to je jedan banalni, ali opa sniASM, mogu da ~itaju i da teraju druge da to~itaju i gledaju na sceni.. On mene proziva{to nisam ~itao tu glupost – pa sigurno daAgatu Krtisti nisam ~itao – jedva samsmogao energije za DEST MALIH CRNACAi dosta mi je tog za ludnog {trikeraja za ceoìvot...I jo{ me podse}a na zna~aj turskogmizanscena za ànr krimipozori{ta!...Moè{ misliti – @ANRkrimi}a!...Pa to samo neko ko nema ni èljeni smisla da pomeri svoj ìvot u bilo kompravcu, nego uìva u dosadnoj i ispraznojpasivnosti – moè uop{te da ~ita ili gleda, ane da jo{ i organizuje – kaè ASM, ve} celedve godine je PLANIRANA ba{ ta glupostda se igra na repertoaru drugog najve}egnacio nal nog pozori{ta! To je sramota iponiènje za duh i kulturu i dru{tvouop{te! I jo{ me – sa beskrajnom duhovi-to{}u, ASM proziva za pravopis i pisanjeove ili one re~i! Jeste – prelistao je dve tristranice interneta – pa {ta!?...To, ASM –nije ni izdaleka dovoljno za vodjenje jednogta kvog pozori{ta – odnosno dovoljno je za

UPROPA[TAVANJE tog i svakog drugogpozori{ta i svega ~ega se prihvatao ve}godinama i godinama – i NIKOM NI -[TA!...Eto, o tome sam ja pisao i ovu i svedruge kritike, uz sve ~ime se bavim ko likogod mogu, {to ASM naravno, vrlo dobrozna, pa se zato i ispizmio toliko na mojepisanije – s pravom, nema {ta! Sve je topronicljivi i lukavi ASM dobro pro~itao umojim kritikama i zato je i poùrio da nanjih britko odgovori – razvikao se - DR@TE LOPOVA, da se ne vidi ~iji su prsti udèmu!

Eto zato smo ASM i ja na dva ra zli~itakraja sveta, u dva razli~ita vremena, u dvegalaksije, u dva odvojena ko smosa – iNIKADA se ne}emo sresti. A ta njegovaàlosna primedba da sam uza lud studirao– i to BESPLATNO, reìju – taman jetakva kakav je i njegov àlosni i netalento-vani upropstni rad u pozori{tu. To kolikosam ja izreìrao – pa makar to bila i samojedna jedina predstava – vi{e je zna~ilo zaumetnost, pa i za taj isti SNP – stariji }e sesetiti, pa to mogu re}i i ASM – nego svanjegova gimnazijska piskaranja iuvla~enja u tudje koè i predsatavljanja zanekog drugog, {to mu polazi za rukomsamo u njegovoj jalovoj i kilavoj galaksijinemo}nih cepa~a dlake na ~etvoro, u ~emuje svakako doktorant – nema {ta! A daza{to nisam reìrao i vi{e, nego sam moraoda pobegnem iz tog i takvog ASM-pozori{ta, zahvlajujem se njemu i njemusli~nim frazerima i aktivistima, koji neprezaju ni od ~ega da se preko tudje odranekoè domognu masnog zalogaja – ~ime seneslavno pro slavio i tada{nji UpravnikSNP i jo{ tri pozori{ta na kojima je izabranna kon kursima – takodje nepozvan, sacelom svitom pomo}nika u napornom posluga{enja pozori{ne vatre u Novom sadu.

A {to se ti~e njegove ASM - potkazi-va~ke, usputne delatnosti – trebalo-ne-trebalo – ~u}e i pro~ita}e ko treba - da se jaobave{tavam isklju~ivo preko raznih BBCizdanja, {to bi trebalo – naravno, da zna~ida ne ~itam POLITIKU ni druge presti`nenacionalne dnevnike – i ne dao bog – to jepruèna ruka dolaze}oj desnici u politici ineda se tek tako sakriti. Ima ASM tih koàza presvla~enja i ima tih magare}ih glavaza premetanje, koliko god ho}e{ – iskustvosveta i veka u tom pogledu je neprebrojivo.

Goran Cvetkovi}Napomena:Kritika je objavljena na sajtu Radio

Beograda. Tekst objavljujemonelektorisan, onako kako ga je autor napisao.

Rubrika „Polemike“ bi}e i dalje prisutna na stranicamaLudusa, ali po odluci Redakcije ograni~ena: temama koje suu skladu sa koncepcijom lista; duìnom tekstova (maksimal-no 3000 karaktera sa razmacima); obavezom autora tekstada ne omalovaàva, vre|a ili diskvali fikuje na bilo kojineprimeren na~in osobe, institucije ili projekte o kojimapolemi{e. Ludus }e objavljivati i odgovore autora pomenutihu ovoj rubrici pod istim uslovima.

Hteli to ili ne, vremena se polako isigurno menjaju. Sve je teè opre -miti predstavu iz budètskih sred-

stava (kad su u pitanju subvencionisanapozori{ta) ili uz pomo} „ljudi dobre volje“tj sponzora. Sve jedno da li je u pitanjuprojekat nekog nacionalnog, lokalnog,mesnog teatra ili nezavisne kompanije(trupe), novca je sve manje; ipak, fondo-va koji raspisuju konkurse za pomo} prirealizaciji poduhvata ima, mada ve}inapozori{tnika ili lako odustaje od ovakveideje ili olako pristupa u~e{}u na njima.Fondovi su razli~iti – raspisuju ih mi -nistarstvo i sekretarijati na dràvnom ililokalnom nivou, NVO organizacije, stranikulturni centri i ambasade, a ni pristuponima koje Evropska unija podràva iorganizuje, nije ograni~en. LUDUS }e unarednim brojevima, poku{ati potankoda objasni kako im se pristupa, na koji

na~in se popunjavaju obrasci, rade kal -kulacije, o kojim detaljima treba voditira~una. Kultura u organizovanim sredi-nama funkcioni{e ili zahvaljuju}i njima– razli~itim fondovima i grantovima, ilikao industrija, koja zavisi od trì{ta. Ka -ko ekonomski uslovi kod nas jo{ uvek nedozvoljavaju trì{no pona{anje i organi-zaciju teatarskog poslovanja, bar ne upotpunosti, obra}anje fondovima ra -zli~itih institucija sve ~e{}e postaje jediniizlaz za produkciju.

Jedno je sigurno: novo organizacionodoba u oblasti kulture, pa tako i po zo -ri{ta, odavno je tu – kod nas; treba se sa -mo prilagoditi i pristupiti mu bez strahada }e projekat biti odbijen, odnosno la -komislenog „kako }emo-lako }emo-dajsamo da uzmemo pare“ pristupa. Teme -ljan, dobro osmi{ljen i DOKUMENTOVANpristup (aplikacija), ali i odgovorno i opet

DOKUMENTOVANO kori{}enje dobijenihsredstava, osnov su za po~etnu i budu}usaradnju, na svim nivoima i svim vrsta-ma konkursa. Sticajem okolnosti, pretho -dne ~etiri godine imala sam priliku da sepozabavim, kao ~lan nekoliko komisija:aplikacijama, pristupima, na~inu razmi -{ljanja onih koji se prijavljuju. Dobroosmi{ljeni projekti, temeljito potkrepljeni:saètim opisom sa nagla{enim zna~ajempoduhvata za razvoj lokalne sredine iumetni~ke forme, medjunarodne i regio -nalne saradnje, socijalne svesti (po razli -~itim osnovama – od multikulturalnosti,tolerancije do nasilja u svim oblicima);potvrdjenim spiskom u~esnika i njihovimbiografijama; sporazumima o mestu ivremenu igranja (gostovanja, u~e{}a nakonferencijama i simpozijumima, etc);pozivnim pismima; potpisanim (a neizmi{ljenim) preporukama; te jednos-tavnom, a preciznom kalkulacijom (bezdetalja kao {to su „cvetni aran`mani“ i„koktel“, po{to za to niko ne}e dati no -vce!) – uvek su imali sve {anse da, upr -kos ograni~enim sredstvima, dobiju ma -kar neku subvenciju.

Za po~etak ovog serijala tekstova,Ludus objavljuje {ablon za kalkulacijuprojekta, dobijen ljubazno{}u direktorkeBeogradskog dramskog pozori{ta, Ma{eMihailovi}.

(nastavi}e se)Ma{a Stoki}

Otkup teksta, prevod neto brutootkup tekstaprevodtotal IAutorski honorariRediteljAdaptacijaasistent rediteljascenografkostimografkompozitorasistent kostimografakoreograforganizatortotal IIIzvo|a~ki honorariGlumci pripreme

total IIIOprema predstavevideo produkcijamaterijal i izrada scenematerijal i izrada kostimatotal IVPropagandni materijalpriprema i {tampa prog.total V

I+II+III+IV+VREKAPITULACIJA

Praizvedba, Velika scena, 10 lica (3 gosta)

POLEMIKA

28


LUDUS 187Lu

Putujem, mislim, ose}am

BOSNA NA FESTIVALE PONOSNAJovan ¬ i r i lov

Pozori{ne novine Theatre newspaper

YU ISSN 0354-3137COBISS.SR-ID 54398983

Izlaze jednom mese~no(osim u julu i avgustu)Published monthly(except on July and August)Tira` (printed): 1500 primeraka

Izdaje (Publisher)Udruènje dramskih umetnika Srbije –The Drama Artists’ Association of SerbiaBeograd, Studentski trg 13/VITelefoni/phone: +381 (0) 11/2631-522,2631-592 i 2631-464; fax: 2629-873http://www.udus.org.rse-mail: [email protected] 100040788Teku}i ra~un – bank account:255-0012640101000-92(Privredna banka a.d.)Devizni ra~un:IBAN: 5401-VA-1111502(Privredna banka a.d.)

Predsednik (President – chairwoman)Ljiljana \uri}

Glavni i odgovorni urednik (editor)Ma{a Stoki}

Redakcija (editorial office)@anko Tomi} (zamenik glavnog iodgovornog urednika – assistant editor),Gor~in Stojanovi}, Milica Kralj, IgorBuri}, Filip Vujo{evi}, Sanja Tasi}Krsmanovi}, Goran Jevti}, Zoran Mi{i}

Saradnici (associates)Du{ka Radosavljevi}, Ninoslav[}epanovi}, Nenad Kova~evi}, IvanMani}, @eljko An|elkovi}, Ana Tasi},Sneàna Mileti}, Goran Anti}, JelicaStevanovi}, Mikojan Bezbradica, JelenaKova~evi}, Sonja [ulovi}, AleksadraGlovacki

Lektor (Language consultant)Dubravka Vranjanac

Sekretar redakcije(editorial office assistant)Radmila Sandi}[email protected]

e-mail (za tekstove i fotografije//for papers&photos):[email protected]

Grafi~ki dizajn i priprema za {tampu(graffic design&print processing)Tatjana [email protected]

Dizajn LUDUSA (LUDUS design)\or|e Risti}

Redizajn LUDUSA (Ludus redesign)AXIS studio

[tampa (print)KIZ ALTERA,Beograd, @ivojina @ujovi}a 2

Sarajevo, 29. septembar 2012.Iako je direktor Dino Mustafi} samo

jedan iz selektorskom tima na ~elu saitalijanskim teatrologom \or|om UrsiniUr{i}em, ja pre svega imam poverenja uDina da je i ovogodi{nji Mess na prov-ereno zavidnom nivou. I {to je najva`nije,orijentacija je bliska Bitefu, te }u sigurnovideti ne{to i za naredni 47. Bitef 2013.Dnevno ima predstava koliko mi profe-sionalci selektori sasvim dobro izdrà -vamo. Olak{ica je {to su danas predstavekratke, sat do sat i po.

Doma}a predstava Bio je lijep sun -~an dan je jedno ~estito vi|enje bosanskograta, onako kako su ga doìvele `rtve.Ima po{tenja, ~estitosti i istinoljublja, alije te{ko od tako velike teme napraviti iveliku predstavu. Kada je re~ o dramamainspirisanim tek minulim ratovima, uvekse setim da je i prva evropska drama,Persijanci, napisana na temu rata u komje i sam autor u~estvovao. Ali Eshil je

jedinstveni genije sa kojim je hiljadugo-di{nja istorija pozori{ta i drame po~ela.

Te{ko je biti bog je predstava danasnajzna~ajnijeg reditelja Ma|arske Kor -nela Mundruca, koji nije na festivalu,negde u svetu snima film. Kao sineast, onje isto tako zna~ajan kao i u teatru. Upredstavi je scenografija filmska, sa sto -tinama predmeta u kamionu. Prikazanaje savremena Ma|arska sa glumcimaneslu}enih nijansi. Neobi~nost te jedno -stvnosti je kao stvorena za Bitef. Za njimamo`da imamo prvog kandidata za pod -naslov Bitefa, skra}en naslov ma|arskepredstave koji bi glasio Te{ko je biti, usmislu te{ko je postojati, biti bilo {ta, apogotovu ne{to odre|eno.

Italijanska predstava Okus australi-jskog oraha nije vi{e {okantna, ali ipakjedinstvena po otvorenom prikazivanjuseksualnih aktivnosti na sceni u svimrodnim kombinacijama. Takva je za nim -ljiva u svojoj bespo{tednoj otvorenosti.Bilo je toga ve} erotske 1969. godinemnogo, i na prvim Bitefima, ali nikadatako direktno i sa tolikim trajanjem.

Odet i Odeta je bezazleni i bezna~ajnipas de deux dve sarajevske {kolovanebalerine na temu, zna se, Labudovog je -zera.

Sarajevo, 30. septembar 2012.Komad savremenog hrvatskog dra -

mati~ara Ivora Martini}a Moj sin samomalo sporije hoda je korektna ve} odnaslova. Drama prema hendikepiranomsinu i svim porodi~nim odnosima koji sedobro znaju, a posle predstave zaboravl-jaju. Jedino ako nije bar ne{to druga~ijanego uobi~ajeno prikazivanje porodicepo~ev od Strindberga, samo tada ubi stve -nije i time bolje. Sve je to prikazano u ko -rektnoj reìji poljskog reditelja Janu{aKice, koji je zaljubljen u hrvatsko kaza-li{te, a i oni u njega. Sa dosta razloga...

Magnifikat je te ve~eri mnogo za -nimljiviji jer je neuobi~ajeno scenskooìvljavanje rediteljke Marte Gurnicke,peva~ki sjajnog poljskog hora. U~esnicesu odevene onako kako se nose u ìvotu.Jednostavno, minimalisti~ki - a doìvljaj!

Banja Luka, 6. oktobar 2012.Evo nas na jo{ jednom bosanskom

festivalu. Ovoga puta u Republici Srp -skoj. Re~ je o jedanaestom Me|unarod-nom festivalu pozori{ta za djecu. Kao isuboti~ki de~ji festival, i ovaj se ba nja -lu~ki iskristalisao u festival lutkarskihpredstava za decu. Sa zadovoljstvom pri -hvatam poziv da budem na ~elu ìrija ukom su jo{ ljubljanski reditelj EdvardMajaro, sjajan tip pun znanja i ose}anja,i doma}i banjalu~ki teatrolog dr LukaKecman, pun profeionalnih pozori{nihznanja.

Festival se otvara jednom kompliko-vanijom predstavom secesionisti~kog Me -terlinkovog komada Plava ptica, nekadaponosa MHAT-a, koji je sa~uvao slavnupredstavu Stanislavskog i Moskvina iz1908. godine decenijama i koja mo`da idanas ìvi u svom starom obliku sa no -vim glumcima. I ja sam uspeo da je prenekolika decenija vidim uìvo u Moskvina jednoj od oko pet hiljada repriza.

Jednog dana Lalanit, Kad je [temili{ao u Var{avu, Bugarski bioskop i Lje -potica i zvijer, zaista premnogo.

Banja Luka, 8. oktobar 2012.Ljubljanska Sneguljica sa zanim -

ljivom scenografijom - rudarski toranj ilineka druga skalamerija - a usred togotu|enog sveta jedna poeti~na Sneguljicaili, kako smo je mi zvali u detinjstvu, Sne -àna. Naravno da patuljci-rudari i ovdekora~aju u ritmu poznatog Diznijevogmar{a iz istoimenog filma, dolaze}i izfoajea preko gledali{ta na scenu.

Mariborska predstava po SingeruKada je [lemili i{ao u Var{avu ima iz -vanrednu scenografsku izmislicu redi -telja Jelene Sitar Cvetko i scenografaSvjetlana Jaukovi}a. Na sceni je samojedan obi~ni altdaj~ kredenac. Sa svojimbrojnim fiokama i otvorima, pravo je me -sto za lutkarske cake. Uìvanje je bilovideti kao su troje lutkara iskoristili ovajoriginalni lutkarski prostor kakav do sa -da nisam nigde video.

Sa uìvanjem smo videli muzejskurekonstrukciju poznate ljubljanske pred-stave lutkarskog veterana Milana Kle -men~i~a iz 1938. godine Dr Fausta, u de -koru i sa marionetama kakve pamtim izdetinjstva u Lutkarskom pozori{tu u Ki -kindi. Moj kolega u ìriju, Edi Ma jaron,istori~ar lutkarstva, odu{evio me je meni

nepoznatom ~injenicom da je po soko la -nama Kraljevine Jugoslavije osnovanotridesetak lutkarskih pozori{ta, izme|uostalog u mojoj rodnoj Kikindi, gde samse zarazio virusom pozori{ta do da na -{njeg dana..

Banja Luka, 9. oktobar 2012.Posle standardnih predstava jo{ je -

dne Sneguljice, ovoga puta iz Mostara ine tako va`nih stvari kakve nismo videliu predstavi Va`ne stvari iz Zrenjanina,desilo se pravo remek-delo: Pikova damaiz Grodna u Ukrajini, u reìji poznatogruskog reditelja Olega @ug`de. Sve je bilocarski, u najboljoj tradiciji ruskog teatra,otmeno, puno pu{kinovske otmene tra gi -~nosti, vizuelno precizno i lutkarski jo{preciznije. Lutkarska predstava za odra -sle u vrhunskoj formi. Kao stvoreno zaosveènje Bitefovog repertoara narednegodine. Desilo se da sa rediteljem @ug -`dom zajedno ~ekam na {alteru u Banci.Nisam uspeo da ga izvu~em iz njegovesplendid isolation, sav zagledan u nekesvoje budu}e ma{tarije. Nisu ga otvorilini moji bezrezervni komplimenti, koji miodavno ne prili~e, a na koje je on izgledave} dugo navikao.

Banja Luka, 10. oktobar 2012.U var{avskoj predstavi Ribar i zlatna

ribica – vi{e mraka nego predstave.Sve Tri prelje, sjajno i uverljivo iskle-

sane lutke, Marketa Sikorova animiratako uverljivo da je dobila nagradu zaglumu (to jest za animiranje sa prate}omglumom. Nekako mi je manjkavo anima-tore lutaka nagra|ivati doslovno samo zaglumu, kad je to pre svega i vi{e animaci-ja nego gluma).

Predstava Dah. Ovo jo{ nisam do ̀ i -veo - i dva kraja su gre{ka, ali pet, kao uovoj predstavi, to je zaista prvi{e.

Banja Luka, 11. oktobar 2012.Telefon. Pomo}u animiranja ìca na

telefonu, ma{toviti reditelji iz Plevena uBugarskoj Bonjo Lungov i KonstnatinKarakostov ansamblu smislili na desetineìvotinja.

Posle nagrada, koje sam ja pro~itao uime ìrija, uvek pomalo upla{en da li }emi zvi`dati, prikazan je Svirano de Ber -èrak (pazite Svirano, a ne Sirano!) IgoraBojovi}a, Pozori{tanca „Pu`“. Navikliovih dana na lutke, malo smo se iznedriliovom predstavom popularnih glumaca saBodom Ninkovi}em na ~elu. Nekako sunam se, posle serije maju{nih nestvarnihlutaka, u~inili prevelikii prestvarni.

SUMMARY20 years later – Ludus JU BI -

LEE Fragments of memory:Svetlana Bojkovi}, Dejan \u -

rovi}, Milan Mihailovi} Caci, Alek-sandar Milosavljevi}, Vesna Pa vlo -vi}, Gor~in Stojanovi}

Through wars, through infla-tion to the transition by Feliks Pa{i}(reprint)

EDITORIAL:No Ludus without the crisis by

Masha Stoki}ISSUE TOPIC:Autoracy and lawlessness –

cha nge of government and conflictsin institutions and theaters - chro -nology and reactions

FAQ Law on Theatre by @ankoTomi}

THEATRE DESPITE EVERY-THING:

Vranje, Subotica, Zaje~ar, Ni{ ...CELEBRATIONS:Forty years of Pinocchio Puppet

Theater, the 10th birthday of Chil-dren’s theater in Kragujevac, anni -versary of Theatre „Radovi}“, Kra -ljevo theater again on home stage

FESTIVALS:[abac, Mladenovac, Kraguje-

vac, Uìce, Subotica, MESS – Sara-jevo, Biennial Montenegrin Theatre,Edinburgh ...

INTERVIEW: Primo` Bebler, Ivana Vuji},

Jean Pierre Thibodeaux, Nihad Kre -{e vljakovi}, Emilija Mrdakovi}

PREMIERES:Death of a Salesman Belgrade

Drama Theatre, Just let it be niceYugoslav Drama Theatre, Little Ge -za National Theatre Pirot...

ESSAYS:Encounters in Stratford-upon-

Avon by Du{ka Radosavljevi},Found in translation by Goran Jev -ti}, Tran s lating for theater by Milo{Kre~ kovi}, Antiqa Fest by Neboj{aBradi}, Fo rrest encounters Festivalby Bo ̀ idar Mandi}, Bosnia proudfor its festivals by Jovan ]irilov

Redakcija Ludusa za dr -àva pra vo prilago |ava -nja sadràja i obima tek -stova zbog pobolj{anjakvaliteta lista. Molimosve sa ra dnike i sago vor -nike da posebno naglasepo trebu za autorizacijomprilago|enih tek stova.

Mariborska predstava Kada je [lemil i{ao u Var{avu

pozori[ne novine broj 187 novembar 2012. godina xx … · slovanja projekte glorija i grk zorba,...

Documents