prethodna studija opravdanosti

Naručilac: JP ZA RAZVOJ PLANINSKOG TURIZMA STARA PLANINA

PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI

ZA PROŠIRENJE SISTEMA DODATNOG

VODOSNABDEVANJA –

STARA PLANINA

Beograd, april 2019. godine



ZA PROŠIRENJE SISTEMA DODATNOG

VODOSNABDEVANJA –

STARA PLANINA

Studiju izradio: Eko-vodo projekt d.o.o.

Rukovodilac izrade studije: Jelena Marjanović, mast.ekon.

Članovi tima: Milan Filipović, mast.inž.građ.

Aleksandra Novaković, mast.inž.tehn.

Želimir Milijanović, dipl.inž.maš.

Nebojša Kostić, dipl.inž.el.

Radomir Filipović, dipl.inž.građ.

Beograd, april 2019.godine


REŠENJE O ODREĐIVANJU ODGOVORNOG OBRAĐIVAČA

Na osnovu člana 128a. Zakona o planiranju i izgradnji (”Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09-ispravka, 64/10 odluka US, 24/11 i 121/12, 42/13-odluka US, 50/2013-odluka US, 98/2013–odluka US, 132/14 i 145/14) i odredbi Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (“Službeni glasnik RS”, br. 23/15, 77/15, 58/16 i 72/18) donosim sledeće

REŠENJE

za odgovorno lice na izradi investiciono-tehničke dokumentacije, pod nazivom:


ZA PROŠIRENJE SISTEMA DODATNOG VODOSNABDEVANJA –

STARA PLANINA

određuje se:

Jelena Marjanović, master ekonomista

Imenovana ima radno iskustvo u trajanju preko tri godine čime ispunjava propisane uslove u pogledu spreme i prakse da može samostalno da izrađuje investiciono-tehničku dokumentaciju, shodno Zakonu o planiranju i izgradnji.

Imenovani su dužni da se prilikom izrade predmetne dokumentacije pridržavaju najnovijih propisa, normativa i standarda, shodno odredbama Zakona.

Broj tehničke dokumentacije: 157-2019

Mesto i datum: Eko-vodo projekt Direktor

Beograd, april 2019. godina Radomir Filipović,dipl.inž.građ.

Prethodna studija opravdanosti za proširenje sistema vodosnabdevanja - Stara planina

SADRŽAJ

1. Uvod ..................................................................................................................................... 3

1.1. Ciljevi investiranja ........................................................................................................... 3

1.2. Osnovni podaci o investitoru i njegovim razvojnim mogućnostima................................ 4

1.3. Osnovni podaci o autorima studije i zadatak za izradu studije ........................................ 5

1.4. Planski period i informaciona osnova .............................................................................. 5

1.5. Metodološki pristup.......................................................................................................... 6

2. Analiza postojećeg stanja ..................................................................................................... 6

3. Tržišni aspekt - analiza i projekcija ..................................................................................... 7

3.1. Osnovne karakteristike proizvoda ili usluga .................................................................... 7

3.2. Analiza tražnje i ponude i procena moguće prodaje ........................................................ 7

4. Prikaz tehnološko-tehničkih rešenja u generalnom projektu .................................................. 8

4.1. Prikaz izrade generalnog projekta ........................................................................................ 8

4.2. Prikaz osnovnih elemenata generalnog projekta .................................................................. 8

4.3. Prikaz tehničko-tehnoloških rešenja iz generalnog projekta .............................................. 10

4.4. Grafički prikaz varijantnih rešenja ..................................................................................... 12

4.5. Planirani vek objekta .......................................................................................................... 12

4.6. Struktura i dinamika potrebnih ulaganja ............................................................................ 12

5. Analiza nabavnog tržišta ....................................................................................................... 13

5.1. Specifikacija i opis potrebnih inputa .................................................................................. 13

5.2. Analiza nabavke potrebnih inputa i prognoza nabavnih cena ............................................ 13

6. Prostorni aspekt, analiza i ocena lokacije.............................................................................. 14

7. Prethodna analiza uticaja na životnu sredinu ........................................................................ 15

7.1. Analiza mogućih uticaja na životnu sredinu ...................................................................... 15

7.2. Predlog mera zaštite životne sredine .................................................................................. 15

8. Finansijska analiza i ocena .................................................................................................... 16

8.1. Proračun potrebnih ulaganja............................................................................................... 16

8.2. Izvori finansiranja i obaveze prema izvorima .................................................................... 19

8.3. Obračun prihoda i troškova ................................................................................................ 20

8.4. Bilans uspeha i ekonomski troškovi i koristi po varijantama............................................. 27

8.5. Prethodna finansijska ocena rentabilnosti projekta ............................................................ 31

9. Društveno-ekonomska analiza i ocena .................................................................................. 32

EKO-VODO-PROJEKT D.O.O. Page 1


9.1. Direktni i indirektni društveno-ekonomski efekti .............................................................. 32

9.2. Predlog optimalne varijante ............................................................................................... 33

9.3. Etape i faze realizacije objekta i optimalna godina otvaranja ............................................ 33

9.4. Prethodna društveno-ekonomska ocena rentabilnosti projekta .......................................... 33

10. Analiza osetljivosti i rizika investiranja .............................................................................. 35

10.1. Osetljivost na promene polaznih parametara ................................................................... 35

10.2. Izvori i razmere rizika ...................................................................................................... 38

11. Prethodna analiza izvora finansiranja i finansijskih obaveza.............................................. 40

11.1. Sopstvena sredstva investitora ......................................................................................... 40

11.2. Prethodna ocena izvora finansiranja ................................................................................ 45

12. Prethodna analiza organizacionih i kadrovskih mogućnosti ............................................... 45

12.1. Organizacija i kadrovski potencijal .................................................................................. 45

12.2. Prethodna ocena organizacione i kadrovske podobnosti.................................................. 47

13. Zaključak o prethodnoj studiji opravdanosti ....................................................................... 47

13.1. Zaključna razmatranja ...................................................................................................... 47

13.2. Rezime studije .................................................................................................................. 49

LISTA PRILOGA

Prilog br.1: Grafički prikaz vrijantnih rešenja

Prilog br.2: Ekonomski tok za varijantu 1



Prilog br.5: Finansijski tok za varijantu 3 (Bilans uspeha projekta)

Prilog br.6: Društveni tok za varijantu 3



1. Uvod

Sadržina i način izrade prethodne studije opravdanosti propisane su pravilnikom. Prethodnom studijom opravdanosti utvrđuje se prostorna, ekološka, društvena, finansijska, tržišna i ekonomska opravdanost investicije za varijantna rešenja definisana generalnim projektom. Prethodna studija opravdanosti izgradnje postrojenja za prečišćavanje pijaće vode će razmatrati varijantna rešenja za vodosnabdevanje na Staroj planini kao novom planski građenom planinskom centru.

Stara planina udaljena je 330 km od Beograda, 70 km od Niša, 100 km od Zaječara, 50 km od Knjaževca i Pirota. Stara planina geografski pripada Istočnoj Srbiji i prostire se na teritoriji četiri opštine, Zaječar, Knjaževac, Pirot i Dimitrovgrad. Planinski masiv Stare planine sastoji se iz Zaglavka i Visoka, u kojima dominiraju Trgoviški i Beli Timok, odnosno Visočica i Toplodolska reka. Midžor je najviši vrh Stare planine u Srbiji, na visini od 2169 m.

1.1. Ciljevi investiranja

Stara Planina ima veliki potencijal za razvoj turizma. Izgradnjom osnovne infrastrukture stvoriće se uslovi da se tokom narednih godina intezivno razvija turistička privreda. Značaj razvoja Stare planine kao novog turističkog centra je prepoznat od strane države koja pruža svu neophodnu podršku za potrebne resurse. Investiranjem u razvoj vodosnabdevanja na Staroj planini stvaraju se neophodni preduslovi za izgradnju novih smeštajnih kapaciteta prema planu razvoja turizma na Staroj planini.

Ciljevi investiranja u projekat izgradnje postrojenja za prečišćavanje pijače vode su višestruki. Osnovni cilj investiranja je da se nakon izgradnje postrojenja za prečišćavanje vode poboljša i ostala osnovna infrastruktura što bi omogućilo gradnju smeštajnih kapaciteta i pratećeg turističkog sadržaja. Iz socio-ekonomskog ugla razvoj bazne infrastrukture je neophodan kako bi se omogućila izgradnja smestajnih kapaciteta. To bi pre svega značilo otvaranje novih radnih mesta čime bi se smanjila stopa nezaposlenosti u ovom geografskom području. Dolazak novih hotela donosi za sobom čitav niz pozitivnih efekata na celokupnu privredu. Misli se pre svega na otvaranje novih ugostiteljskih objekata, zdravstvenih centara, poboljšanje puteva i ostale prateće infrastrukture. Iz finansijskog ugla, rast broja domaćih i stranih turista znači nove prihode državi, lokalnoj samoupravi kao i stanovništvu koje živi od turizma. Za ostvarenje ovih društveno-ekonomskih i finansijskih ciljeva investiranja neophodna je podrška države kako bi se u planiranom vremenskom periodu izgradnio planinski centar.



1.2. Osnovni podaci o investitoru i njegovim razvojnim mogućnostima

Investitor i krajnji korisnik projekta je Javno preduzeće za razvoj planinskog turizma Stara planina.

• Sedište: Miloša Obilića 1, 19350 Knjaževac • Pravna forma: Javno preduzeće • Matični broj: 07405669 • Ogranak: Koče Popovića 3, 11000 Beograd • PIB: 100630918 • Šifra delatnosti: 7022 • Naziv delatnosti: Konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem

Javno preduzeće za razvoj planinskog turizma „Stara planina“ osnovano je kao javno preduzeće za razvoj, izgradnju i uređenje turističkog centra „Babin zub", Knjaževac, Knjaza Miloša br. 41, odlukom Skupštine opštine Knjaževac („Službeni list Opštine“ broj 14/90, 3/93 i 23/93). Skupština opštine Knjaževac je donela Odluku o prenosu osnivačkih prava u Javnom preduzeću sa opštine Knjaževac na Republiku Srbiju. U skladu sa navedenim 10. aprila 2008. godine zaklјučen je Ugovor o prenosu osnivačkih prava u Javnom preduzeću za razvoj, izgradnju i uređenje turističkog centra „Babin zub“ Knjaževac, između Republike Srbije i Opštine Knjaževac overen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu. Na osnovu rešenja Vlade, 12. februara 2009. godine, zaklјučen je Ugovor o spajanju uz pripajanje „Stara planina“ d.o.o. Knjaževac, Javnom preduzeću „Babin zub“ Knjaževac a zatim 14.05.2009. godine izvršena je promena imena u Javno preduzeće za razvoj planinskog turizma „Stara planina“ Knjaževac. JP „Stara planina“ je 14.07.2011. godine osnovalo Društvo sa ograničenom odgovornošću“ pod poslovnim imenom „SP resort“ d.o.o. sa sedištem Jabučko ravnište, Opština Knjaževac, koje je u Agenciji za privredne registre upisano sa matičnim brojem 20766794.

JP Stara Planina se bavi izgradnjom turističkog kompleksa na lokaciji Jabučko ravnište na Staroj planini, što podrazumeva: pribavlјanje zemlјišta za izgradnju, učešće u izradi planske i tehničke dokumentacije, pribavlјanje odgovarajućih uslova i saglasnosti od resornih ministarstava, pribavlјanje građevinskih dozvola za izgradnju budućih objekata, koordinaciju i stručni nadzor u toku izgradnje, ishodovanje upotrebnih dozvola i održavanje izgrađenih objekata. Pored planiranog nastavka izgradnje smeštajnih kapaciteta, pratećih objekata i infrastrukture, JP „Stara planina", proširuje svoje učešće vršenjem funkcije pružanja konsultantskih usluga, izbora suinvestitora za izgradnju planiranih objekata, kao i operatera za upravlјanje izgrađenim objektima. Javno preduzeće od 2012. godine vrši usluge isporuke vode, održavanje druge komunalne infrastrukture, održavanje pristupnih saobraćajnica, pešačkih staza i platoa, održavanje zelenih i slobodnih površina i održavanje parkovskog mobilijara.



1.3. Osnovni podaci o autorima studije i zadatak za izradu studije

Autor studije je preduzeće za projektovanje, konsalting i inženjering Eko-vodo projekt d.o.o.

• Sedište: Bulevar Crvene Armije 9a/17, 11070 Novi Beograd • Pib: 100836288 • Matični broj: 17353721 • Odgovorno lice za tehnički deo: mast.inž.građ. Milan Filipović • Odgovorno lice za ekonomski deo: mast.ekon. Jelena Marjanović

Prethodna studija opravdanosti sadrži i Generalni projekat. Zadatak za izradu Prethodne studije opravdanosti je da izloži i razmatra varijantna rešenja za vodosnabdevanje na Staroj planini kao novom turističkom centru i da ukaže na najbolje rešenje od predloženih varijanti. Prethodnom studijom opravdanosti utvrđuje se opravdanost investicije sa raznih aspekata za varijantna rešenja. U ovom slučaju imamo 3 varijane i sve su definisane generalnim projektom.

1.4. Planski period i informaciona osnova

Da bi se obezbedili osnovni preduslovi za izgradnju objekata visokog turizma u toku dosadašnjeg perioda urađene su sledeće podloge:

1. Plan razvoja turizma na Staroj planini sa predinvesticionom studijom i fizičko-tehničkim karakteristikama skijališta (Predlog finalnog izveštaja). Naručilac: Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja republike Srbije Izvršilac: Horwath i Horwath Consulting Zagreb d.o.o.; Jun 2007

2. Stara planina Resort Area Master Plan Naručilac: Ministarstvo ekonomije i regionalnog turizma republike Srbije Izvršilac: Ecosign Mountain Resort Planners Ltd. Canada; Jun 2007

3. Plan detaljne regulacije Naručilac: Ministarstvo ekonomije i regionalnog turizma republike Srbije Izvršilac: Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, Beograd

Zahvaljujući prethodnim aktivnostima ostvarivaće se planski i održivi razvoj Stare Planine.

Za izradu prethodne studije opravdanosti Investitor je obezbedio projektne zadatke kao i osnovu koju čine: Prostorni plan Republike Srbije, regionalni prostorni plan, prostorni plan jedinice lokalne samouprave i neophodne prethodne radove. Prethodna studija opravdanosti je rađena na



osnovu Generalnog projekta izgradnje postrojenja za prečišćavanje pijaće vode - PPV Stara planina i primenom sledeće zakonske regulative:

• Zakon o vodama (Sl. glasnik RS br.30/10, 93/12, 101/2016) • Zakon o komunalnim delatnostima (Sl. glasnik RS br.88/11, 104/16) • Zakon o zaštiti životne sredine (Sl.glasnik RS br.135/04,... 14/2016) • Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće 42/1998-4, 44/1999-19 • Pravilnik o sadržini i obimu prethodnih radova, prethodne studije opravdanosti i studije

opravdanosti (Sl. glasnik RS br. 1/2012) • Zakon o planiranju i izgradnji ("Sl.glasnik", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 –

odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014 i 83/2018)

1.5. Metodološki pristup

Pri definisanju i razmatranju varijantnih rešenja koristi se metodološki pristup kao način istraživanja pomoću koga se dolazi do objektivnog i sistematskog naučnog saznanja. U izradi Prethodne studije opravdanosti kao i pri izradi tehničke dokumentacije (proračuna, crteža itd.) korišćeni su sledeći licencirani softverski alati:

• AutoDesk AutoCad • Urbano canalis • Microsoft Project • Microsoft Excel • Microsoft Word

2. Analiza postojećeg stanja

Postojeći sistem vodosnbdevanja se zasniva na dovođenju izvorske vode sa kaptaža Šopur i Dojkina vrela do rezervoara pitke vode Dojkina Vrela i Vidikovac. Iz rezervoara voda se upušta u distributivnu vodovodnu mrežu.

Izgrađeni objekti vodosnabdevanja su:

• Rezervoar „Dojkina vrela“ • Rezervoar „Vidikovac“. • Kaptaže „Šopur'' i „Dojkina vrela“



Postojeći objekti omogućavaju snabdevanje ukupnog kapaciteta 10 l/s. Objekti su smešteni na lokaciji “Vidikovac” udaljeni od predmetnog područja oko 2km.

3. Tržišni aspekt - analiza i projekcija

3.1. Osnovne karakteristike proizvoda ili usluga

Izgradnjom postrojenja za prečišćavanje vode, Stara planina bi dobila pijaću vodu u dovoljnoj količini za očekivani rast turista usled intezivnog i planskog razvoja turizma. Po osnovu prodaje proizvoda, u ovom slučaju pijaće vode, javno preduzeće će ostvarivati prihode. Voda bi se fakturisala svim korisnicima na Staroj planini. Pošto bi korisnici uglavnom bili privredni subjekti u anliziranim projekcijama je predložena cena koju trenutno naplaćuje opština Knjaževac uvećana za 20%. To znači da bi cena pijaće vode 2021.godine nakon izgradnje sistema u prvoj fazi iznosila 99,5 din/m3.

Uspostavljanje realne cene vode, koja pored svih troškova proizvodnje, distribucije i prečišćavanja, obuhvata i troškove investicionog i tekućeg održavanja, zaštite izvorišta uslov je za održivost postrojenja.

3.2. Analiza tražnje i ponude i procena moguće prodaje

Poslove iz svoje delatnosti JP “Stara planina”, obavlja za poznate korisnike u planinskom centru. Kada je reč o infrastrukturnim objektima, nije potrebno analizirati tržište tražnje jer, kako je već rečeno, PPV se gradi za unapred poznate korisnike.

Pretpostavlja se da će nakon završetka izgradnje sistema za vodosnabdevanje JP „Stara planina”, funkcionisati kao distributer, odnosno prodavac vode na veliko na Staroj planini, odnosno njenom celokupnom tržištu. Trenutno JP Stara planina svu proizvedenu količinu vode koristi za svoje potrebe i potrebe Hotela na planini u vlasništvu. Ta voda se ne fakturiše pa se i ne ostvaruju prihodi po tom osnovu. Izgradnjom PPV, očekuje se da će sistem raditi u prvoj fazi kapacitetom 5,52 l/s a u drugoj rast od 16,97 l/s i da će taj kapacitet biti dovoljan za očekivanu novoizgrađenu turističku ponudu. Nije moguće očekivati otvaranje velikog broja hotela koji ne bi imali vodu ili bi imali problem sa vodosnabdevanjem.

Izgradnja infrastrukture u ovom domenu značila bi otvaranje vrata investitorima i omogućila razvoj hotelske industrije. Investiranje u vodosnabdevanje je preduslov intezivnijeg razvoja planinskog turizma na Staroj planini.



4. Prikaz tehnološko-tehničkih rešenja u generalnom projektu

4.1. Prikaz izrade generalnog projekta

Generalni projekat je urađen sa ciljem da se sagledaju resursne i prostorne mogućnosti, oderede ograničenja izgradnje. Kroz postupke vrednovanja varijanti cilj je da se usvoji generalna koncepcija, makrolokacija i prostorna dispozicija objekta, utvrde osnovne funkcionalne, tehnološke i tehničke karakteristike objekta, etapnost gradnje, uslovi eksploatacije, odnos prema prostoru i životnoj sredini, kao i osnove za ekonomsku analizu.

Prilikom izrade projekta korišćene su sledeće podloge:

• Hidrološka analiza sliva Zubske reke na Staroj planini na profilu akumulacije Konjarnik i sliva Goleme reke na mestu uzvodno od ušća Kozarničke reke u Golemu reku (obrađivač „Energoplan“ DOO Beograd – juli 2018. Godine)

• Izveštaji o sistematskim simultanim merenjima proticaja na vodotocima Stare planine za period 2013. – 2018. Godine

• Izveštaji o mikrobiološkim i fizičko–hemijskim ispitivanjima vode Zubske reke • Prostorni plan Parka prirode i turističke regije Stara planina, 2008. God. (Sl. Gl. RS

br.115/08) • Prostorni plan opštine Knjaževac (Sl. List opštine Knjaževac br. 9/1 od 5.12.2011.) • Izmena i dopuna Plana detaljne regulacije I faze turističkog rizorta „Jabučko ravnište“ na

Staroj planini (Sl. List opštine Knjaževac br. 2/11) • Izmena Plana generalne regulacije ski centra „Konjarnik“ na Staroj planini (Sl. List

opštine Knjaževac br. 4/16) • Plan detaljne regulacije II faze turističkog rizorta „Jabučko ravnište“ na Staroj planini

(Sl. List opštine Knjaževac br. 33/16) • Plan detaljne regulacije III faze turističkog rizorta „Jabučko ravnište“ na Staroj planini u

izradi (Odluka o izradi Sl. List opštine Knjaževac br. 10/17)

4.2. Prikaz osnovnih elemenata generalnog projekta

Projekat je podeljen u naredna poglavlja:

1. Uvod

2. Podloge

3. Potrebe za vodom



3.1. Broj stalno prisutnih i broj turista

3.2. Specifična potrošnja

3.3. Ukupne potrebe za vodom (za sve relevantne periode)

4. Postojeći objekti vodosnabdevanja

5. Podaci o potencijalnim novim izvorištima

5.1 Uvod

5.2. Hidrološki podaci Goleme reke i Zubske reke

5.3 Podaci o kvalitetu vode u Zubskoj i Golemoj reci

5.3.1 Izmeren kvalitet - Zubska reka

5.3.2 Izmeren kvalitet - Golema reka

6. Tehničko rešenje postrojenja za pripremu pitke vode

7. Odabir tehničkog rešenja sistema vodosnabdevanja

7.1 Uvod

7.2 Tehnički opis novoprojektovanih objekata

7.2.1 Vodozahvat na Crnovrškoj reci

7.2.2 Crpna stanica Crnovrška reka

7.2.3 Crpna stanica Kozarnica

7.2.4 Crpna stanica Zubska reka

7.2.5 Rezervoar sa crpnom stanicom Repušački potok

7.2.6 Rezervoar sa crpnom stanicom Leskova

7.2.7 Potisni cevovodi

7.2.8 Postrojenje za pripremu pitke vode

7.3 Varijantna rešenja

7.4. Hidraulički proračun varijantnih rešenja

8. Troškovi realizacije projekta

8.1 Procena investicionog koštanja varijantnih rešenja

8.2 Procena operativnog koštanja varijantnih rešenja



8.3 Tok novca

8.4 Neto sadašnja vrednost investicije

9. Zaključak

4.3. Prikaz tehničko-tehnoloških rešenja iz generalnog projekta Postojeći sistem vodosnabdevanja Stare Planine se sastoji kaptaža „Dojkino vrelo“ i „Šopur'' iż kojih se voda dovodi do rezervoara „Dojkino Vrelo” i „Vidikovac” odakle se upušta u istribucionu vodovodnu mreže.Pokazalo se da u pojedinim hidrološkim godinama sa postojećim kaptiranim izvorima ne mogu da se zadovolje potrebe u vodi postojećih potrošača. Ovim sistemom osim što se ne mogu zadovoljiti postojeće potrebe za vodom ne može se planirati ni dalji razvoj turizma Stare Planine. Postojeći izvori u zbiru obezbeđuju prosečan kapacitet od 3 L/s. Količina vode koja se može zahvatati iz Zubske reke zavisi od hidroloških parametara i na osnovu prikazanih podataka o merenjima zaključuje se da se može zahvatati oko 6.0 L/s sa obezbeđenosti od 95% što je dovoljno da pokrije trenutnu potrebu za vodom i razvoj Stare planine do kraja prve faze i zajedno sa postojećim izvorištima i početak razvoja u drugoj fazi. Optimalni način korišćenja vode iz Zubske reke je korišćenje već izgrađenih objekata za sistem osnežavanja. Voda za vodosnabdevanje zahvata se iz akumulacije na Zubskoj reci koja je formirana izgradnjom betonske pregrade neposredno nizvodno od ušća Repuškog potoka. Betonska pregrada dugačka je oko 50 m sa slapištem u sredini dužine 10 m. Visina betonske pregrade je oko 10 m. Slapište betonske pregrade je na koti 1080,16 mnm dok je kruna pregrade izdignuta na kotu 1081,73 mnm. U desnom boku ugrađen je zahvat vode na koti 1071,68 mnm u vidu čeličnog cevovoda DN300 na kome se nalazi odvojak DN300 za pražnjenje akumulacije.

Na osnovu analize potencijalnih izvorišta i potreba za vodom prema krajnjoj fazi razvoja Stare Planine za potrebe vodosnabdevanja koristiće se voda iz Crnovrške reke. Na osnovu podataka o hidrološkim podacima zaključuje se da zahvatanjem vode iz živog toka Crnovrške reke omogućava se kapacitet do 33.00 L/s. S obzirom da je neophodni kapacitet u krajnjoj fazi (80 L/s) znatno veći od dostupnog prema hidrološkim podacima nameće se kao rešenje u krajnjoj fazi izgradnja akumulacije na Crnovrškoj reci koja će omogućiti zahvatanje svih 80 L/s za krajnju fazu razvoja.dimenzionisati da omguće povećanje kapaciteta do 80 l/s što je uslovljeno izrgadnjom akumulacije koja se neće detaljnije razmatrati u okviru ove analize.

Generalnim projektom razmatraće se tehnička rešenja koja će omogućiti snabdevanje potrošača do kapaciteta prve faze (6 L/s) i druge faze (20 L/s) kao i sagledavanje rasta dela treće faze sve do 40 L/s s obzirom da je to makismum kapaciteta koji se može ispuniti raspoloživim izvorištima bez izgradnje akumulacije dok će se objekti tako dimenzionisati da omguće povećanje kapaciteta do 80 L/s što je uslovljeno izrgadnjom akumulacije koja se neće detaljnije razmatrati u okviru ove analize.



Kako bi se voda iz Crnovrške reke dopremila do potrošača na lokaciji Jabučko Ravnište neophodno je izgraditi vodozahvat na reci i to na lokaciji neposredno nizvodno od mesta gde se ulivaju Kozarnička i Golema reka u Crnovršku reku. Mesto vodozahvata se nalazi na koti 807.00 mnm dok se rezervoar čiste vode Dojkino vrelo do kojeg jeneophodno dovesti vodu na 1527.5 mnm. Kako bi se zahvaćena voda dopremila do potrošača neophodo je predvideti potisni cevovod sa sistemom crpnih stanica na njemu.

Sledeći objekti su neophodni za dopremanje vode sa Crnovrške reke do potrošača uzimajući u obzir sve predložene varijante:

• Vodozahvat na Crnovrškoj reci • Crpna stanica sa rezervoarom Crnovrška reka • Crpna stanica sa rezervoarom Kozarnica • Crpna stanica sa rezervoarom Zubska reka • Crpna stanica sa rezervoarom Repušački potok • Crpna stanica sa rezervoarom Leskova • Potisni cevovod • Postrojenje za pripremu pitke vode • Cevovod za potrebe korisnika na lokaciji Crni vrh

Analiza sistema je izvršena tako da se razmatra fazna izgradnja do postizanja kapaciteta od 40 l/s i to u dve faze (prva 20 l/s i druga do 40 l/s) a uzimajući u obzir prilikom dimenzionisanja svih objekata krajnji prognozirani kapacitet od 80 l/s. S obzirom da povećanje sistema sa 40 l/s na 80 l/s predstavlja isklučivo povećanje kapaciteta izgrađenih objekata bez različitih uticaja na tehno-ekonomske parametre po varijantnim tehničkim rešenjima krajnja faza je isklučena iz tehno-ekonomske analize.

Obzirom na trenutne potrebe za pijaćom vodom i opcijom korišćenja više alternatvnih izvorišta za rešavanje vodosnabdevanja po fazama koje prate rast potrošnje definisana su varijantna tehnička rešenja.

Varijante tehničkog rešenja su određene uzimajući u obzir sledeće parametre:

• Trenutne i očekivane potrebe za novim kapacitetom pijaće vode • Lokacija i kapciteti postojećih objekata • Novi objekti u sistemu • Topografski uslovi terena • Raspoloživa količina vode u izvorištima

S obzirom da je u krajnjoj fazi neophodno dovesti vodu iz Crnovrške reke a usled ograničene količine vode sa Zubske reke, u krajnjoj fazi se u svim varijantnim rešenjima predviđa izgradnja vodozahvata na Crnovrškoj reci i sistem crpnih stanica sa potisnim cevovodom do postojećeg rezervoara Dojkina vrela. Kako su trenutne potrebe za vodom višestruko manje od krajnje



planirane koliline vode koja je zasnovana na nepredvidivom razvoju turizma nameću se varijante tehničkog rešenja koja će omogućiti povećanje kapaciteta do 20 l//s sa bližeg izvorišta (Zubska reka) u prvoj fazi a koja će moći da se nakon rasta potrošnje do planiranoh 40 l/s uklopi sa izgradnjom celokupnog sistema koji predviđa dovođenje vode sa Crnovrške reke. Osim tehničkog rešenja u kojem se kombinovano koriste dva izvorišta u zavisnosti od faze razmatraće se i varijanta koja predviđa dovođenje vode sa Crnovrške reke u prvoj fazi. Na osnovu iznetih pretpostavki zaključuje se da lokacija postrojenja zavisi od varijante tehničkog rešenja.

Analizirane varijante su:

• Varijanta I (PPV na Crnovrškoj reci, koristi se izvorište Crnovrška reka u obe faze) • Varijanta II (PPV na Vidikovcu, koristi se izvorište Zubska reka u prvoj fazi i Crnovrška

reka u drugoj fazi) • Varijanta III (PPV na Zubskoj reci, koristi se izvorište Zubska reka u prvoj fazi i

Crnovrška reka u drugoj fazi)

4.4. Grafički prikaz varijantnih rešenja

Grafički prikazi varijantnih rešenja se nalaze u prilogu br.1.

4.5. Planirani vek objekta

Procena eksplatacionog perioda objekata je 25 godina za mašinsku, tehnološku i elektro opremu a 40 godina za građevinske objekte.

4.6. Struktura i dinamika potrebnih ulaganja

Za sva tri varijantna rešenja je zajedničko to da imamo dva investiciona ulaganja u projektnom periodu od 20 godina. Jedno u 2020.godini čime počinje prva faza a drugo u 2026. godini kada počinje druga faza projektnog perioda.



U prvoj varijanti ukupno investiciono ulaganje je 723.700.000 dinara.

• Prva faza 640.200.000 dinara • Druga faza 83.500.000 dinara

U drugoj varijanti ukupna inicijalna investicija je 814.960.000 dinara.

• Prva faza 412.903.923 • Druga faza 402.056.077

U varijanti 3 inicijalno ulaganje 754.876.000 dinara.

• Prva faza 386.603.923 • Druga faza 368.272.077

Detaljniji pregled ulaganja je dat u tački 8.1.

5. Analiza nabavnog tržišta

5.1. Specifikacija i opis potrebnih inputa

U cilju realizacije projekta neophodno je izvrštiti ulaganja u sledeće objekte:

• Pumpne stanice sa rezervoarom • Postrojenja za pripremu vode za piće • Cevovodi

5.2. Analiza nabavke potrebnih inputa i prognoza nabavnih cena

Cene navedene opreme su određene na osnovu formula kojima se vrši islustvena projektantska procena vrenosti objekata.

Pumpne stanice sa rezervoarom fiksne zapremine 200 m3 :

Investiciona cena je određivana po formuli (važi za P<5000kW):

1000000/)540000)(600()..(. +×= kWPEURmilsCp



Cevovodi:

Cenom su obuhvaćeni svi troškovi vezano za daktilni cevovod – za svu fazoneriju, anker blokovi

Tabela br.1: Cene inputa

Investiciona P r e č n i k c e v o v o d a ( mm )

jedinična cena

100 150 200 250 300 350 400 450 500 600 700 800 900 1000

Ccev. (€/m’)

do 25 bara 65 95 123 147 172 197 223 250 278 334 394 456 521 588

Ccev. (€/m’) preko 25 bara

78 114 148 176 206 236 268 300 333 401 473 547 625 706

PPV:

Investiciona cena postrojenja za prečišćavanje vode je odredjivana po formuli:

CPPV = 60.000 €/(l/s) instalisanog kapaciteta postrojenja; za bistrenje + peščane filtre + dezinfekcija

6. Prostorni aspekt, analiza i ocena lokacije Lokacije novoplaniranih objekata izabrane su na osnovu analize u okviru generalnog projekta a prema raspoloživosti dovoljne količine vode u izvorištima, topografskim uslovima terena, mogućnosti izgradnje objekata za zahvatanje, transport, prečišćavanje i distribucije pijaće vode do potrošača. Lokacije su u potpunosti usaglašene sa prostornim i urbanističkim planom.

Naredne lokacije su predviđene za izgradnju objekata PPV:

• Crnovrška reka • Zubska reka • Vidikovac • Repušački potok • Kozarnička reka • Trasa cevovoda između navedenih objekata



7. Prethodna analiza uticaja na životnu sredinu

7.1. Analiza mogućih uticaja na životnu sredinu

Izgradnja svih navedenih objekata nema izraženog negativnog uticaja na životnu sredinu. Eventualni negativni uticaj se može definisati na sledeći način:

• Negativni uticaj prilikom izvođenja radova • U okviru postrojenja za pripremu vode za piće mogu se javiti neželjene materije

nastale u postupku prečišćavanja sirove vode

7.2. Predlog mera zaštite životne sredine

Za navdene negativne uticaje na životnu sredinu primenom sledećih mera se mogu u potpunosti eleminisati neželjeni uticaji:

• Propisane mere zaštite životne sredine za vreme izvođenja radova u kojima bi se predvidele svi negativni uticaji i metode za kontrolu i zaštitu (kontrola deponovanja materijala, kontrolisan pristup mehanizacije gradilištu, i slično) na životnu sredinu za vreme izvođenja radova

• Tretman otpadnih voda nastalih u tehnološkom procesu na postrojenju za pripremu vode za piće

Objekti čija se izgradnja predviđa u fazi izgradnje i eksploatacije nemaju negativni efekat na: prirodna i kulturno-istorijska dobra, klimu, površinske i podzemne vode, buku, vazduh, floru, faunu i tlo.



8. Finansijska analiza i ocena

Urađena je finansijska analiza za sve tri varijante razmatrane i obrazložene u Generalnom projektu. Videćemo u delu koji sledi da je Neto sadašnja vrednost, NPV pozitivna samo za treću varijantu tako da je za treću varijantu urađena detaljnija analiza. Nije opravdano ulagati u projekat koji ne stvara vrednost, ima negativnu NPV sa finansijskog aspekta.

8.1. Proračun potrebnih ulaganja

Za sve tri varijante je zajedničko to da imamo dva investiciona ulaganja u projektnom periodu od 20 godina. Jedno na početku projektnog perioda u 2020.godini a drugo na kraju prve faze u 2026.godini. Investiranjem u proširenje PPV 2026.godine počinje druga faza projektnog perioda. Potrebna investiciona ulaganja su predstavljena u tabeli ispod po fazama (dve faze) i po varijantama (3 varijante). Sve cene su izražene u dinarima.

Tabela br.2: Investicioni troškovi za varijantu 1

Godina investicije objekat

Investicioni troškovi u din Građevinski radovi oprema Ukupno

2020 Vodozahvat na Crnovrškoj reci

14.500.000,00

10.000.000,00

24.500.000,00 2026 2020

CS Sirove vode „Golema reka“

8.000.000,00

8.000.000,00

16.000.000,00

2026 1.000.000,00

1.000.000,00

2020 PPV „Crni Vrh“ sa crpnom stanicom

130.000.000,00

90.000.000,00

220.000.000,00

2026 10.000.000,00

50.000.000,00

60.000.000,00

2020 CS sa rezervoarom „Kozarnica“

32.000.000,00

32.000.000,00

64.000.000,00

2026 7.500.000,00

7.500.000,00

2020 CS sa rezervoarom „Leskova“

29.000.000,00

29.000.000,00

58.000.000,00

2026 7.500.000,00

7.500.000,00

2020 CS sa rezervoarom „Repušački

potok“

29.000.000,00

29.000.000,00

58.000.000,00

2026 7.500.000,00

7.500.000,00

2020 Potisni cevovod

105.000.000,00

93.000.000,00

198.000.000,00

2026 2020 CS Dojkina vrela

1.700.000,00

1.700.000,00 2026

obe faze ukupno

357.500.000,00

366.200.000,00

723.700.000,00



Za varijantu 1, u prvoj fazi trošak građevinskih radova iznosi 347.500.000 a opreme 292.700.000. U drugoj fazi građevinski radovi su procenjeni na 10.000.000 a oprema 73.500.000 dinara. Investiciono ulaganje u prvoj fazi je ukupno 640.200.000 a u drugoj 83.500.000, što daje ukupnu inicijalnu investiciju za ovu varijantu 723.700.000 dinara.





2026 14.500.000,00

10.000.000,00

24.500.000,00

2020 CS Sirove vode „Crnovrška reka“

2026

29.000.000,00

29.000.000,00

58.000.000,00

2020 PPV „Vidikovac“

110.000.000,00

80.000.000,00

190.000.000,00

2026 10.000.000,00

50.000.000,00

60.000.000,00


2026 32.000.000,00

39.500.000,00

71.500.000,00


29.000.000,00

29.000.000,00

58.000.000,00

2026 7.500.000,00

7.500.000,00

2020 CS sa rezervoarom „Zubska reka“

29.000.000,00

29.000.000,00

58.000.000,00

2026 2020

Potisni cevovod

56.691.474,00

50.212.449,00

106.903.923,00

2026 48.308.526,00

42.787.551,00

91.096.077,00

2020 Povratni cevovod

2026 49.000.000,00

40.460.000,00

89.460.000,00

obe faze ukupno

407.500.000,00

407.460.000,00

814.960.000,00

Za varijantu 2, u prvoj fazi trošak građevinskih radova iznosi 224.691.474 a opreme 188.212.448. U drugoj fazi građevinski radovi su procenjeni na 182.808.526, odnosno opreme 219.247.551 dinara. Investiciono ulaganje u prvoj fazi je ukupno 412.903.923 a u drugoj 402.056.077, što daje ukupnu inicijalnu investiciju za ovu varijantu 814.960.000 dinara.







2026 14.500.000,00

10.000.000,00

24.500.000,00

2020 CS Sirove vode „Crnovrška reka“

2026 30.000.000,00

30.000.000,00

60.000.000,00

2020 PPV „Zubska reka“ sa crpnom stanicom

130.000.000,00

90.000.000,00

220.000.000,00

2026 10.000.000,00

50.000.000,00

60.000.000,00


2026 32.000.000,00

39.500.000,00

71.500.000,00


29.000.000,00

29.000.000,00

58.000.000,00

2026 7.500.000,00

7.500.000,00

2020 Potisni cevovod

56.691.474,00

50.212.449,00

106.903.923,00

2026 48.308.526,00

42.787.551,00

91.096.077,00

2020 CS Dojkina vrela

1.700.000,00

1.700.000,00

2026

2020 Povratni cevovod

2026 29.400.000,00

24.276.000,00

53.676.000,00

obe faze ukupno 379.900.000,00

374.976.000,00

754.876.000,00

Za varijantu 3, u prvoj fazi trošak građevinskih radova iznosi 215.691.474 a opreme 170.912.449. U drugoj fazi građevinski radovi su procenjeni na 164.208.526 a oprema 204.063.551 dinara. Investiciono ulaganje u prvoj fazi je ukupno 386.603.923 a u drugoj 368.272.077, što daje ukupnu inicijalnu investiciju za ovu varijantu 754.876.000 dinara.



8.2. Izvori finansiranja i obaveze prema izvorima

Izvori finansiranja su obezbeđeni i predmetni projekat se u potpunosti finansira iz budžeta Republike Srbije. Na osnovu toga može se zaključiti da je izvesno obezbeđenje sredstava za realizaciju ovog projekta. Obezbeđenjem sredstava iz budžeta Republike Srbije dolazi se do sigurnih izvora finansiranja i ulaganje u ovaj investicioni projekat postaje manje rizično.

Da bi dobili diskontovane novčane tokove koji uvažavaju uticaj vremenske vrednosti novca moramo odrediti diskontnu stopu. Diskontna stopa predstavlja prinos koji investitor propušta investiranjem novca u jedan projekat, umesto u neki drugi istog ili sličnog nivoa rizika. Ova stopa reflektuje očekivani prinos investitora projekta meren ponderisanim prosečnim troškom kapitala. Trošak sopstvenog kapitala dobijen je primenom CAPM pristupa, u okviru koga su sabrane različite premije za rizik preduzeća. Bezrizična stopa iznosi 0,65%, što je kamatna stopa ulaganja u dugoročne obveznice Savezne republike Nemačke, prema podacima Centralne evropske banke. Premija za rizik Srbije iznosi 5% (u odsustvu odgovarajućih informacija, premiju za rizik zemlje određujemo pozivom na referentni izvor premije za rizik zemlje Prof. Damodarana). Sistematski rizik je sadržan u vrednosti koeficijenta beta (0,42), čija vrednost je dobijena kao medijana beta uporedivih preduzeća u grani. Ovako određenu diskontnu stopu u iznosu 3,97% korističemo prilikom diskontovanja novčanih tokova.

Tabela br.5: Obračun diskontne stope projekta

Komponente diskonte stope Stopa Procena

1) Bezrizična stopa 0,65%

2) Premija za rizik zemlje 5,00%

3) Beta koeficijent 0,42

Trošak sopstvenog kapitala (CAPM) 2,75% 2,75%

4) Premija za specifične rizike 1,21%

Veličina kompanije 1-5 0,33%

Kvalitet menadžmenta 1-5 0,25%

Finansijski status 1-5 0,40%

Proizvodni i prodajni potencijal 1-5 0,00%

Kontrolabilnost 1-5 0,25%

Cena sopstvenog kapitala 3,96%

5) Trošak duga za kompaniju (prethodni zajmovi) 2,80%

6) Poreska stopa na dobitak 15% Trošak duga posle poreza 2,38% Procenjena struktura kapitala (tokom posmatranog perioda)

Sopstveni kapital 100% Dug 0%

Prosečna ponderisana cena kapitala (diskontna stopa) 3,96%



8.3. Obračun prihoda i troškova

Jedinične cene utrošaka varijabilnih i fiksnih troškova kao i potrebna potrošnja na godišnjem nivou su preuzete iz Generalnog projekta gde su i detaljnije objašnjene. U tabelama koje slede možemo videti troškove po fazama i varijantama.

Tabele ispod pokazuju najveću troškovnu stavku, troškove električne energije rada PPV. Troškovi struje na godišnjem nivou su prikazani u tabeli ispod za sve tri varijante i za svih 20 godina projektnog perioda. Pretpostavka koja je korišćena pri računanju projektovanih troškova u projektnom periodu je rast cene struje od 5% na 10 godina.

Tabela br.6: Varijanta 1 - troškovi električne energije

Prosečna godišnja potrošnja

Trošak energije CS Crnovrška reka

Trošak energije CS Kozarnica

Trošak energije CS Repušački potok

Trošak energije CS Leskova

Ukupno troškovi energije

god L/s Din Din Din Din Din2020 1,672021 5,52 1.025.481,91 1.110.938,74 1.110.938,74 1.196.395,57 4.443.754,96 2022 5,52 1.025.481,91 1.110.938,74 1.110.938,74 1.196.395,57 4.443.754,96 2023 5,52 1.025.481,91 1.110.938,74 1.110.938,74 1.196.395,57 4.443.754,96 2024 5,52 1.025.481,91 1.110.938,74 1.110.938,74 1.196.395,57 4.443.754,96 2025 5,52 1.025.481,91 1.110.938,74 1.110.938,74 1.196.395,57 4.443.754,96 2026 16,97 3.152.613,78 3.415.331,60 3.415.331,60 3.678.049,41 13.661.326,39 2027 17,83 3.312.451,30 3.588.488,91 3.588.488,91 3.864.526,52 14.353.955,64 2028 18,73 3.480.392,58 3.770.425,30 3.770.425,30 4.060.458,01 15.081.701,19 2029 19,68 3.656.848,49 3.961.585,86 3.961.585,86 4.266.323,23 15.846.343,44 2030 20,68 3.842.250,71 4.162.438,26 4.162.438,26 4.482.625,82 16.649.753,06 2031 21,73 4.037.052,82 4.373.473,88 4.373.473,88 4.709.894,95 17.493.895,54 2032 22,83 4.241.731,39 4.595.209,01 4.595.209,01 4.948.686,63 18.380.836,04 2033 23,99 4.456.787,18 4.828.186,11 4.828.186,11 5.199.585,04 19.312.744,43 2034 25,21 4.682.746,29 5.072.975,14 5.072.975,14 5.463.204,00 20.291.900,57 2035 26,48 4.920.161,52 5.330.174,98 5.330.174,98 5.740.188,44 21.320.699,93 2036 27,83 5.169.613,71 5.600.414,85 5.600.414,85 6.031.216,00 22.401.659,42 2037 29,24 5.431.713,13 5.884.355,89 5.884.355,89 6.336.998,65 23.537.423,55 2038 30,72 5.707.100,98 6.182.692,73 6.182.692,73 6.658.284,48 24.730.770,92 2039 32,28 5.996.451,00 6.496.155,25 6.496.155,25 6.995.859,50 25.984.621,01 2040 33,91 6.300.471,07 6.825.510,32 6.825.510,32 7.350.549,58 27.302.041,29





Trošak energije CS Zubska reka





god L/s Din Din Din Din Din2020 1,672021 5,52 1.623.679,70 1.481.251,65 - - 3.104.931,35 2022 5,52 1.623.679,70 1.481.251,65 - - 3.104.931,35 2023 5,52 1.623.679,70 1.481.251,65 - - 3.104.931,35 2024 5,52 1.623.679,70 1.481.251,65 - - 3.104.931,35 2025 5,52 1.623.679,70 1.481.251,65 - - 3.104.931,35 2026 16,97 4.991.638,49 4.553.775,46 3.590.476,81 1.663.879,50 14.799.770,26 2027 17,83 5.244.714,56 4.784.651,88 3.772.513,98 1.748.238,19 15.550.118,61 2028 18,73 5.510.621,59 5.027.233,73 3.963.780,44 1.836.873,86 16.338.509,63 2029 19,68 5.790.010,10 5.282.114,48 4.164.744,11 1.930.003,37 17.166.872,06 2030 20,68 6.083.563,62 5.549.917,69 4.375.896,64 2.027.854,54 18.037.232,48 2031 21,73 6.392.000,29 5.831.298,51 4.597.754,60 2.130.666,76 18.951.720,16 2032 22,83 6.716.074,71 6.126.945,35 4.830.860,75 2.238.691,57 19.912.572,38 2033 23,99 7.056.579,69 6.437.581,48 5.075.785,39 2.352.193,23 20.922.139,80 2034 25,21 7.414.348,29 6.763.966,86 5.333.127,71 2.471.449,43 21.982.892,28 2035 26,48 7.790.255,74 7.106.899,98 5.603.517,29 2.596.751,91 23.097.424,92 2036 27,83 8.185.221,71 7.467.219,81 5.887.615,62 2.728.407,24 24.268.464,37 2037 29,24 8.600.212,45 7.845.807,85 6.186.117,73 2.866.737,48 25.498.875,51 2038 30,72 9.036.243,22 8.243.590,31 6.499.753,90 3.012.081,07 26.791.668,50 2039 32,28 9.494.380,75 8.661.540,34 6.829.291,42 3.164.793,58 28.150.006,09 2040 33,91 9.975.745,86 9.100.680,43 7.175.536,49 3.325.248,62 29.577.211,40





Trošak energije CS Zubska reka





god L/s Din Din Din Din Din2020 1,67 - 2021 5,52 1.623.679,70 1.196.395,57 - - 2.820.075,26 2022 5,52 1.623.679,70 1.196.395,57 - - 2.820.075,26 2023 5,52 1.623.679,70 1.196.395,57 - - 2.820.075,26 2024 5,52 1.623.679,70 1.196.395,57 - - 2.820.075,26 2025 5,52 1.623.679,70 1.196.395,57 - - 2.820.075,26 2026 16,97 4.991.638,49 3.678.049,41 3.590.476,81 1.663.879,50 13.924.044,21 2027 17,83 5.244.714,56 3.864.526,52 3.772.513,98 1.748.238,19 14.629.993,25 2028 18,73 5.510.621,59 4.060.458,01 3.963.780,44 1.836.873,86 15.371.733,91 2029 19,68 5.790.010,10 4.266.323,23 4.164.744,11 1.930.003,37 16.151.080,82 2030 20,68 6.083.563,62 4.482.625,82 4.375.896,64 2.027.854,54 16.969.940,62 2031 21,73 6.392.000,29 4.709.894,95 4.597.754,60 2.130.666,76 17.830.316,60 2032 22,83 6.716.074,71 4.948.686,63 4.830.860,75 2.238.691,57 18.734.313,66 2033 23,99 7.056.579,69 5.199.585,04 5.075.785,39 2.352.193,23 19.684.143,36 2034 25,21 7.414.348,29 5.463.204,00 5.333.127,71 2.471.449,43 20.682.129,43 2035 26,48 7.790.255,74 5.740.188,44 5.603.517,29 2.596.751,91 21.730.713,39 2036 27,83 8.185.221,71 6.031.216,00 5.887.615,62 2.728.407,24 22.832.460,56 2037 29,24 8.600.212,45 6.336.998,65 6.186.117,73 2.866.737,48 23.990.066,31 2038 30,72 9.036.243,22 6.658.284,48 6.499.753,90 3.012.081,07 25.206.362,67 2039 32,28 9.494.380,75 6.995.859,50 6.829.291,42 3.164.793,58 26.484.325,26 2040 33,91 9.975.745,86 7.350.549,58 3.325.248,62 20.651.544,05



Troškovi hemikalija su jednaki za sve tri varijante i predstavljeni su tabeli ispod. Što se tiče cene hemikalija pretpostavka je da raste na godišnjem nivou za 2%, za iznos očekivane inflacije. Trošak hemikalije po godinama sa uračunatim povećanjem cene je prikazan u tabeli sa novčanim tokovima.

Tabela br.9: Troškovi postrojenja/hemikalija u dinarima

Sve varijante Prosečna godišnja potrošnja Trošak hemikalija

god L/s Din

2020 1,67

2021 5,52 18.675,26

2022 5,52 19.048,77

2023 5,52 19.422,27

2024 5,52 19.795,78

2025 5,52 20.169,29

2026 16,97 63.154,19

2027

17,83 67.562,59

2028

18,73 72.255,65

2029

19,68 77.250,93

2030

20,68 82.566,99

2031

21,73 88.223,53

2032

22,83 94.241,40

2033

23,99 100.642,71

2034

25,21 107.450,87

2035

26,48 114.690,67

2036

27,83 122.388,38

2037

29,24 130.571,83

2038

30,72 139.270,49

2039

32,28 148.515,55

2040

33,91 158.340,08



Troškovi održavanja iznose 1% vrednosti građevinskih radova i 2,5% investicione vrednosti opreme (elektro-mašinski radovi). Ovi troškovi su fiksni, ugovorom definisani tako da će njihova potrošnja biti fiksna bez obzira na kapacitet rada PPV i to u sledećim iznosima u dinarima, varijanta 1: 10.792.500 F1, 12.730.000 F2; varijanta 2: 6.952.225 F1. 14.261.500 F2; varijanta 3: 6.429.725 F1 i 13.173.400 F2.

Tabela br.10: Troškovi održavanja u dinarima

God. troškovi održavanja prva faza novi trošak druga faza

varijanta 1

10.792.500,00

1.937.500,00

12.730.000,00

varijanta 2

6.952.225,97

7.309.274,04

14.261.500,00

varijanta 3

6.429.725,97

6.743.674,04

13.173.400,00

Naredna tabela procenjuje potreban broj zaposlenih i troškove zarada. Razlikuje se potrebna radna snaga po fazama i varijantama dok je struktura kadra ista (rukovodilac-inž.tehnologije, inž.mašinstva, inž.elektrotehnike, administrativni radnik, tehničar. Pretpostavljeno je da će plata zaposlenima rasti na 5 godina 5% a kao početna je uzeta za visoko obrazovan kadar 70.000 dinara na mesečnom nivou i za srednju stručnu spremu 33.000 dinara mesečno. Procena mesečnog iznosa plate je uvažila trenutne troškove zarada zaposlenih u preduzeću.



Tabela br.11: Troškovi zarada za sve varijante u dinarima

tr.zarada 1.varijanta prva faza druga faza

godišnji trošak zarade po

zaposlenom

ukupan trošak zarada I i II

inž.tehnologije-rukovodilac 1 1

840.000,00

840.000,00 inž.maš. 1 1

840.000,00

840.000,00 el.inž. 1 1

840.000,00

840.000,00 administrativni radnik 2 2

396.000,00

792.000,00 tehničar 9 9

396.000,00

3.564.000,00 ukupno 14 14

3.312.000,00

6.876.000,00

tr.zarada 2.varijanta prva faza druga faza


zaposlenom

ukupan trošak zarada I

ukupan trošak zarada II


840.000,00

840.000,00 840.000,00

inž.maš. 1 1 840.000,00

840.000,00 840.000,00

el.inž. 1 1 840.000,00

840.000,00 840.000,00

administrativni radnik 2 2 396.000,00

792.000,00 792.000,00

tehničar 6 9 396.000,00

2.376.000,00 3.564.000,00

ukupno 11 14 3.312.000,00

5.688.000,00 6.876.000,00

tr.zarada 3.varijanta prva faza druga

faza


zaposlenom

ukupan trošak zarada I

ukupan trošak zarada II


840.000,00

840.000,00 840.000,00

inž.maš. 1 1 840.000,00

840.000,00 840.000,00

el.inž. 1 1 840.000,00

840.000,00 840.000,00

administrativni radnik 1 2 396.000,00

396.000,00 792.000,00

tehničar 4 8 396.000,00

1.584.000,00 3.168.000,00

ukupno 8 13 3.312.000,00

4.500.000,00 6.480.000,00



Očekivani prihodi za sve godine projektnog perioda su prikazani u tabeli ispod.

Tabela br.12: Prihodi od prodaje vode u dinarima

Prosečna godišnja

potrošnja Prosečna god.fak.voda Cena (din/m3) Godišnji prihod god L/s m3/god 99,54 Din/god

2020 1,67

52.665,12 Promena cene na 5

god

2021 5,52

174.078,72 120% 17.327.795,79

2022 5,52

174.078,72

17.327.795,79

2023 5,52

174.078,72 17.327.795,79

2024 5,52

174.078,72 17.327.795,79

2025 5,52

174.078,72 17.327.795,79

2026 16,97

535.165,92 63.924.498,81

2027

17,83

562.298,83 67.165.470,90

2028

18,73

590.807,38 70.570.760,28

2029

19,68

620.761,32 74.148.697,82

2030

20,68

652.233,92 77.908.036,80

2031

21,73

685.302,18 98.229.569,12

2032

22,83

720.047,00 103.209.808,28

2033

23,99

756.553,38 108.442.545,56

2034

25,21

794.910,63 113.940.582,62

2035

26,48

835.212,60 119.717.370,15

2036

27,83

877.557,88 150.944.448,99

2037

29,24

922.050,07 158.597.332,55

2038

30,72

968.798,01 166.638.217,31

2039

32,28

1.017.916,07 175.086.774,93

2040

33,91

1.069.524,41 183.963.674,42



JP Stara planina trenutno ne fakturiše vodu, jer celokupna količina proizvedene vode se koristi za sopstvene potrebe i potrebe Hotela u vlasništvu. Do završetka gradnje PPV i puštanja u rad u planu je izgradnja velikog broja smeštajnih kapaciteta i prateće turističke ponude čime bi se ostvario kompletan razvoj planinskog turizma na Staroj planini. Pošto se uglavnom radi o dolasku novih privrednih subjekata, kao cenu vode 2021.godine smo uzeli trenutnu cenu vode za privredu u Knjaževcu 82,95 din/m3 uvećanu 20% što bi iznosilo 99,54 din/m3. Pri računanju prihoda pošli smo od pretpostavke da će cena vode u projektnom modelu rasti 20% na 5 godina.

8.4. Bilans uspeha i ekonomski troškovi i koristi po varijantama

Ekonomski tok je novčani tok projektovan da omogući ocenu profitabilnosti projekta, posmatrano u njegovom eksploatacionom veku. Tabele koje slede pokazuju ekonomske tokove izračunate za sve tri varijante uvažavajući pretpostavke koje smo detaljno izložili u dosadašnjem radu. Svi rezultati su predstavljeni u dinarima. Kompletne tabele sa ekonomskim tokom za sve godine projektnog perioda se nalaze u prilogu a u tekstu koji sledi je prikazan isečak iz tabele gde se vidi rezultat.

Tabela br.13: Ekonomski tok, varijanta 1

godina 2020 2021 2022 2023 2024

br.god. 0 1 2 3 4

inicijalna investicija 640.200.000,00

priliv od naplate 17.327.795,79 17.327.795,79 17.327.795,79 17.327.795,79

trošak el.E 4.443.754,96 4.443.754,96 4.443.754,96 4.443.754,96

trošak održavanja 10.792.500,00 10.792.500,00 10.792.500,00 10.792.500,00

trošak hemikalija 18.675,26

19.048,77

19.422,27

19.795,78

trošak zarada 6.876.000,00 6.876.000,00 6.876.000,00 6.876.000,00

NT - 640.200.000,00 - 4.803.134,44 - 4.803.507,94 - 4.803.881,45 - 4.804.254,95

diskontna stopa 3,96%

diskontovani NT - 640.200.000,00 - 4.620.175,49 - 4.444.531,32 - 4.275.564,56 - 4.113.021,34

disk.kumulativni NT - 640.200.000,00 - 644.820.175,49 - 649.264.706,81 - 653.540.271,37 - 657.653.292,72

NPV - 94.116.636,74




godina 2020 2021 2022 2023 2024

br.god. 0 1 2 3 4


priliv od naplate 17.327.795,79 17.327.795,79 17.327.795,79 17.327.795,79

trošak el.E 3.104.931,35 3.104.931,35 3.104.931,35 3.104.931,35

trošak održavanja 6.952.225,97 6.952.225,97 6.952.225,97 6.952.225,97


19.048,77

19.422,27

19.795,78

trošak zarada 5.688.000,00 5.688.000,00 5.688.000,00 5.688.000,00

NT - 412.903.923,00 1.563.963,21 1.563.589,70 1.563.216,20 1.562.842,69


diskontovani NT - 412.903.923,00 1.504.389,39 1.446.739,24 1.391.298,23 1.337.981,73


NPV - 113.699.266,09

Kao što možemo videti u projektovanim ekonomskim tokovima projekat ne stvara vrednost u prvoj i drugoj varijanti jer je neto sadašnja vrednost (NPV) negativna. Kada je NPV manja od 0 suma svih priliva po godinama ne može nadoknaditi inicijalni odliv, odnosno investiciono ulaganje.

U trećoj varijanti imamo pozitivnu neto sadašnju vrednost i ovu varijantu ćemo razmotriti detaljnije, odnosno za ovu najisplativiju varijantu će se prikazati finansijski i društveni novčani tok. Tabela sa delom ekonomskog toka treće varijante se može videti u nastvku.




godina 2020 2021 2022 2023 2024

br.god. 0 1 2 3 4


priliv od naplate 17.327.795,79

17.327.795,79

17.327.795,79

17.327.795,79

likvidaciona vrednost

investiciono ulaganje

trošak el.E 2.820.075,26

2.820.075,26

2.820.075,26

2.820.075,26

trošak održavanja 6.429.725,97

6.429.725,97

6.429.725,97

6.429.725,97


19.048,77

19.422,27

19.795,78

trošak zarada 4.500.000,00

4.500.000,00

4.500.000,00

4.500.000,00

trošak poreza -

-

-

-

NT - 386.603.923,00 3.559.319,30

3.558.945,79

3.558.572,29

3.558.198,78


diskontovani NT - 386.603.923,00 3.423.739,22

3.292.978,02

3.167.210,87

3.046.247,06


NPV - 83.096.969,22 - 83.096.969,22

irr 2,77%

indeks rent. PI 0,79

prelomna tačka (cena) 108,39

NT sa likv.vr - 386.603.923,00 3.559.319,30

3.558.945,79

3.558.572,29

3.558.198,78

disk.NT sa likv.vr - 386.603.923,00 3.423.739,22

3.292.978,02

3.167.210,87

3.046.247,06


NPV sa likv.vr 72.606.977,95

irr 4,81%

indeks rent. PI 1,19

prelomna tačka (cena) 91,81



Projektovani bilans uspeha, odnosno finansijski tok za treću varijantu ćemo videti u tabeli ispod. Kompletna tabela sa finansijskim tokom za sve godine projektnog perioda se nalazi u prilogu a ovde je prikazan isečak iz tabele sa rezultatima.

Tabela br.16: Finansijski novčani tok - varijanta 3

godina 2021 2022 2023 2024 2025

br.god. 1 2 3 4 5

OPERATIVNI PRIHOD 17.327.795,79 17.327.795,79 17.327.795,79 17.327.795,79 17.327.795,79

priliv od naplate 17.327.795,79 17.327.795,79 17.327.795,79 17.327.795,79 17.327.795,79

OPERATIVNI RASHOD 25.997.261,30 25.997.634,81 25.998.008,31 25.998.381,82 25.998.755,32

trošak amortizacije 12.228.784,81 12.228.784,81 12.228.784,81 12.228.784,81 12.228.784,81

trošak el.E 2.820.075,26 2.820.075,26 2.820.075,26 2.820.075,26 2.820.075,26

trošak održavanja 6.429.725,97 6.429.725,97 6.429.725,97 6.429.725,97 6.429.725,97

trošak hemikalija 18.675,26 19.048,77 19.422,27 19.795,78 20.169,29

trošak zarada 4.500.000,00 4.500.000,00 4.500.000,00 4.500.000,00 4.500.000,00

dobitak pre poreza - 8.669.465,51 - 8.669.839,02 - 8.670.212,52 - 8.670.586,03 - 8.670.959,54

trošak poreza (15%) -

-

-

-

-

neto dobitak - 8.669.465,51 - 8.669.839,02 - 8.670.212,52 - 8.670.586,03 - 8.670.959,54

rač.stopa prinosa 6,50%

Neto dobitak po godinama počevši od 2021. nakon puštanja u rad PPV smo izračunali kao razliku operativnih prihoda i operativnih rashoda. U bilansu uspeha možemo videti da je računovodstvena stopa prinosa 6,50% (količnik prosečnog godišnjeg profita i prosečnog inicijalnog ulaganja). On nam u ovom slučaju pokazuje da investicija daje 6,5 dinara profita na 100 dinara ulaganja.



Na strani rashoda osim već objašnjenih imamo i trošak poreza na dobit (osim u 2026.godini kao jedinoj godini kada se ne ostvaruje dobitak zbog nove investicije u drugoj fazi) i trošak amortizacije. Za amortizaciju smo uvažili vek trajanja građevinskih objekata 40 godina a opreme 25 godina i primenili linearni metod amortizacije. Amortizacija je prikazana u tabeli u nastavku.

Tabela br.17: Amortizacija

I faza II faza

amortizacija inicijalna vrednost I faza

inicijalna vrednost II faza

godišnji trošak am

dodati godišnji

trošak am građ.objekti

40

215.691.474,00

164.208.526,00

5.392.286,85

4.105.213,15

oprema 25 170.912.449,00

204.063.551,00

6.836.497,96

8.162.542,04

ukupno 386.603.923,00

368.272.077,00

12.228.784,81

12.267.755,19

8.5. Prethodna finansijska ocena rentabilnosti projekta

Kao i u ostalim tako i u varijanti 3 imamo investiciono ulaganje 2020.godine i prosirenje sistema PPV 2026.godine sa novim investicionim ulaganjem kada se povecava kapacitet sa 5,52 l/s na 16,97 l/s.

Za računanje neto sadašnje vrednosti uvažili smo koncept vremenske vrednosti novca po kome dinar danas vredi više nego dinar sutra tako da smo novčane tokove diskontovali na sadašnju vrednost formulom P=F/(1+i)n. Neto sadašnja vrednost je suma diskontovanih novčanih tokova i kada je veća od 0, projekat stvara vrednost jer suma priliva nadmašuje inicijalni odliv. U ovom slučaju kada se u obračun ne uzima likvidaciona vrednost neto sadašnja vrednost je negativna i iznosi NPV= -83.096.969,22 dinara.

Ovako dobijena NPV i sledeći rezultati su obračuni bez likvidacione vrednosti. Inicijalna investicija je visoka, pa se onda očekuje da i likvidaciona vrednost bude velika. Zato bi likvidaciona vrednost prilično poboljšala rezultat a beleži se u poslednjoj godini projektnog ciklusa. Zbog toga je urađen obračun pokazatelja neto sadašnje vrednosti na dva načina. Prvi bez likvidacione vrednosti i drugi koji uključuje likvidacionu vrednost.

Interna stopa prinosa je maksimalna kamatna stopa koju projekat može da izdrži. To je stopa pri kojoj je NPV= 0. U predstavljenom ekonomskom toku za treću varijantu irr=2,77%, odnosno manja je od diskontne stope što znači da projekat ne može da trpi rast diskontne stope jer je negativna vrednost NPV.



Indeks rentabilnosti je manji od 1, PI=0,79 tako da suma diskontovanih priliva ne nadmašuje diskontovane odlive.

Izračunata je prelomna tačka za cenu i ona pokazuje da bi pri ceni vode 108,39 dinara projekat bio na granici rentabilnosti, tj. NPV bi bio jednak 0.

Ekonomski tok u svojim prilivima uključuje ukupan prihod i ostatak vrednosti osnovnih sredstava. S druge strane, u odlivima su prisutna ukupna investiciona ulaganja. Iz ovog razloga u okviru poslovnih rashoda nije uključena amortizacija. Likvidacionu vrednost smo dobili tako što smo od investicione vrednosti građevinskih radova oduzeli njihovu godišnju amortizaciju pomnoženu sa brojem godina rada PPV i sabrali sa investicionom vrednošću opreme umanjene za njihovu godišnju amorzizaciju pomnoženu sa brojem godina korišćenja, za obe faze. Uključujući likvidacionu vrednost dobijamo pozitivne rezultate: NPV koja uzima u obzir likvidacionu vrednost iznosi 72.606.977,95 dinara, interna stopa prinosa 4,81%, indeks rentabilnosti 1,19% a diskontovani period povraćaja je u 20.godini. Prelomna tačka u ceni iznosi 91,81 dinara, što pokazuje da se cena može spustiti do ovog iznosa a da neto sadašnja vrednost bude na nuli.

9. Društveno-ekonomska analiza i ocena

Najznačajnije karakteristike investicionih projekata iz oblasti vodosnabdevanja i prečišćavanja voda su: visoki troškovi izgradnje, dug eksploatacioni period, niska rentabilnost i visok stepen ekonomskog rizika. Treba reći da su ovo projekti javnog karaktera, koji uglavnom ne donose velike finansijske koristi investitoru ali se njihovom realizacijom obezbeđuje korist za širu društvenu zajednicu. Zbog toga kod ocene opravdanosti treba imati u vidu da ulaganja nemaju za cilj sticanje dobiti već proveru da li su tehnička i ekonomska rešenja racionalna i da li koriste široj društvenoj zajednici.

9.1. Direktni i indirektni društveno-ekonomski efekti

Društvena ocena projekta meri uticaj investicije na društveno ekonomski razvoj i utvrđuje opravdanost investicije sa šireg društveno-ekonomskog aspekta. Investicija treba da omogući dalji razvoj planinskog turizma na Staroj planini, da stvori uslove za razvoj hotelske industrije i druge turističke ponude, da se realizuje bez nanošenja štete životnoj sredini, da poboljša pružanje usluga građanima i turistima i da poboljša životni standard lokalnog stanovništva. Izgradnja postrojenja za prečišćavanje pijaće vode donosi pozitivne efekte ne samo investitoru nego i mnogim područjima društvene i privredne delatnosti (saobraćaj, energetika, poljoprivreda i sl.).



Implementacija ovog investicionog projekta značajna je za modernizaciju vodoprivrede na Staroj planini. Realizacija projekta, pored efekata koje ima na poslovanje investitora, obezbeđuje i direktne efekte na državnu ekonomiju, koji se ogledaju kroz prihode od poreza na dodatu vrednost, prihode od poreza na dobit preduzeća, naknade, takse i sl. Takođe su veoma značajni i indirektni društveno-ekonomski efekti projekta, jer njegova realizacija može imati višestruko pozitivan uticaj na unapređenje opšteg standarda, kreiranje podsticajnog investicionog ambijenta i ekonomski razvoj opština na Staroj planini.

9.2. Predlog optimalne varijante

Detaljnom analizom novčanih tokova i drugih relevantnih pokazatelja videli smo da je najisplativije investirati u treću varijantu. Projekat samo u toj varijanti ostvaruje pozitivnu neto sadašnju vrednost a postrojenje bi radilo istim kapacitetom kao i u preostale dve varijante, u prvoj fazi počevši 5,52 l/s a u drugoj fazi počevši od 16,97 l/s.

9.3. Etape i faze realizacije objekta i optimalna godina otvaranja

Kao što je već navedeno ranije sve tri varijante su predviđene da se realizuju u dve faze. U prvoj fazi kapacitet postrojenja za prečišćavanje vode bi bilo 5,52 l/s a u drugoj fazi bi se postepeno povećavao počevši od 16,97 l/s. Investiranje u okviru prve faze bi bilo 2020.godine sa puštanjem u rad PPV 2021.godine a druga faza podrazumeva povećanje kapaciteta investiranjem u 2026.godini nakon čega bi PPV bio pušten u rad 2027.godine.

9.4. Prethodna društveno-ekonomska ocena rentabilnosti projekta

Kada je reč o projektima poput izgradnje PPV koji imaju javni karakter, za donošenje odluke o opravdanosti ulaganja neophodna je pored ocene finansijske efikasnosti i društveno-ekonomska ocena. Ova ocena uzima u obzir uticaj projekta na širu društvenu zajednicu i ima za cilj da pruži relevantnu ocenu o njegovoj isplativosti sa stanovišta društva. Društveni tok projekta se koristi kod društveno-ekonomske ocene rentabilnosti i efikasnosti projekta. Od finansijskog toka se razlikuje tako što se prilivi umanje za subvencije i premije, a odlivima se dodaju porezi. Kod obračuna društveno-ekonomske opravdanosti projekta primenjen je korektivni faktor 0,85 na investiciona ulaganja a 0,9 na troškove. U tabeli koja sledi se nalazi deo društvenog toka sa društvenim ocenama a u prilogu je kompletna tabela društvenog toka.



Društvena neto sadašnja vrednost je viša i iznosi 243.274.090,08 dinara. Društvena interna stopa prinosa je veća od diskontne stope i iznosi 6,98%. Društveni indeks rentabilnosti je 1,74. Analizirani parametri opravdanosti ulaganja pokazuju da projekat može da otplati ulaganja u ekonomskom veku trajanja, tako da zaključujemo da je projekat sa društveno – ekonomskog aspekta prihvatljiv.

Tabela br.18: Društveni tok, varijanta 3

godina 2020 2021 2022 2023 2024

br.god. 0 1 2 3 4


priliv od naplate 17.327.795,79

17.327.795,79

17.327.795,79

17.327.795,79

likvidaciona vrednost

investiciono ulaganje

trošak el.E 2.538.067,74

2.538.067,74

2.538.067,74

2.538.067,74

trošak održavanja 5.786.753,37

5.786.753,37

5.786.753,37

5.786.753,37


17.143,89

17.480,05

17.816,20

trošak zarada 4.050.000,00

4.050.000,00

4.050.000,00

4.050.000,00

trošak poreza -

-

-

-

društveni NT - 328.613.334,55 4.936.166,95

4.935.830,79

4.935.494,64

4.935.158,48

druš. diskontna stopa 3,96%

druš. diskontovani NT - 328.613.334,55 4.748.140,58

4.566.965,40

4.392.703,31

4.225.090,54

društvena NPV 65.001.799,82

65.001.799,82

društvena irr 4,97%

druš. indeks rent. PI 1,20

druš. NT sa likv.vr - 328.613.334,55 4.936.166,95

4.935.830,79

4.935.494,64

4.935.158,48

druš. disk.NT sa likv.vr - 328.613.334,55 4.748.140,58

4.566.965,40

4.392.703,31

4.225.090,54

društvena NPV sa likv.vr 243.274.090,08 društvena irr 6,98%

druš. indeks rent. PI 1,74

korektivni faktor za inic.I 0,85

korektivni faktor za trošk. 0,90



10. Analiza osetljivosti i rizika investiranja Donošenje investicionih odluka u uslovima neizvesnosti olakšava se korišćenjem metoda za ocenu rizika i neizvesnosti među kojima je najčešća analiza osetljivosti (senzitivnosti). Kod analize osetljivosti proverava se ishod projekta ako se promene ulazni podaci. Klasična analiza senzitivnosti (šta-ako analiza) pokazuje kako se menja vrednost projekta sa promenom jedne varijable.

Za razliku od klasične analize senzitivnosti, Monte Karlo simulacija ima za cilj da sagleda moguće promene vrednosti projekta (NPV) kao rezultat simultanog variranja bitnih inputa finansijskog modela. Monte Karlo simulacija uzima u obzir istovremene promene parametara i njihov uticaj na NPV projekta. Na taj način se može obezbediti mnogo precizniji profil rizika projekta, kao funkcije svih relevantnih slučajnih promenljivih koje su izražene kroz kumulativni raspored verovatnoće NPV-a projekta. Monte Karlo simulacijom dobijamo raspored verovatnoća mogućih vrednosti projekta.

10.1. Osetljivost na promene polaznih parametara

U okviru Monte Karlo simulacije definisani su rasponi za promenu, u ovom slučaju: cena vode manja za 10% i veća za 10% od cene u projektnom modelu, rast cene električne energije na 10 godina u rasponu 2-8% (3% više i 3% manje od pretpostavke rasta cene u modelu 5% na 10 godina), rast cene hemikalija za 10%, odnosno pad cene hemikalija za 10%.

Istovremenim variranjem prethodno pomenutih varijabli u definisanim rasponima dobijamo sumarni kumulativni raspored verovatnoće vrednosti projekta prikazan na narednoj slici 1. Simulacija je pokazala da 90% dobijenih rezultata daje NPV u rasponu 8,2 miliona dinara i 136,5 miliona dinara. Samo 5% je verovatnoća da će vrednost projekta odnosno NPV biti niža od 8,2 miliona dinara dok bi 5% dobijenih rezultata dalo vrednost NPV veću od 136,5 miliona dinara. Kao što vidimo na dijagramu sve moguće varijacije, odnosno svi mogući scenariji promena gore navedenih varijabli daju pozitivnu NPV. S obzirom na to da se svi rezultati nalaze u pozitivnoj zoni možemo zaključiti da postoji nizak nivo rizika.



Slika br.1: Monte Karlo - NPV

Na slici broj 2 možemo videti VAR krivu koja pokazuje vrednosti NPV za sve moguće definisane scenarije promena polaznih pretpostavki.

Slika br.2: Monte Karlo – VAR kriva

5,0% 90,0% 5,0%

8,2 136,5

-20 0 20 40 60 80 100 120 140 160 180

Values in Millions

0,0

0,2

0,4

0,6

0,8

1,0

1,2

x 10^-8

NPV

NPV

Minimum -17

Maximum 16

Mean 72.

Std Dev 38.

Values 100

@RISK Trial Version

For Evaluation Purposes Only

5,0% 90,0% 5,0%

8,2 136,5

-20 0 20 40 60 80 100 120 140 160 180

Values in Millions

0,0

0,2

0,4

0,6

0,8

1,0

NPV

NPV

Minimum -17

Maximum 16

Mean 72.

Std Dev 38.

Values 100

@RISK Trial Version




Slika broj 3 pokazuje Tornado dijagram na kome možemo videti koje promene definisanih parametara najviše utiču na NPV. Sve promenjljive su poređane odozgo na dole po jačini uticaja na NPV. Na vrhu se nalazi promena cene vode kao parameter sa najvećim uticajem na neto sadašnju vrednost. Promena cene vode u definisanom opsegu bi dovela do promena raspona NPV od 7,1 mil din do 138,2 mil din. Sledeća promenljiva po jačini uticaja na rezultat NPV je promena rasta cene struje, dok najmanji uticaj ima promena cene hemikalija.

Slika br.3: Monte Karlo – Tornado

7.078.363,66 138.183.699,5

65.331.184,33 79.903.633,94

69.195.912,54 76.556.646,05

0 20 40 60 80 100 120 140

NPV

Values in Millions

promena cene hemikalija

promena cene struje

cena vode

NPV

Inputs Ranked By Effect on Output Mean

Input High

Input Low

@RISK Trial Version


Baseline = 72.607.155,05



10.2. Izvori i razmere rizika

U tabeli ispod možemo videti detaljan pregled i opis potencijalnih rizika na ishod projekta.

Tabela br.19: Tabela rizika

Br Naziv rizika Оpis Еfekat Uticaj (1-5)

Verovat. ostv. (1-5)

RPN 1-25 Značaj Upravljački

odgovori

1.

Rast cene hemikalija

Usled promena na tržištu može doći do

neočekivanog rasta cene Rast troškova 1 2 2 nizak Povećanje cene vode,

Nabavka unapred

2. Nedovoljan

rast smeštajnih kapaciteta

Nekorišćenje planiranog kapaciteta proizvodnje vode usled nedostatka

tražnje

Smanjenje prihoda 4 4 16 visok

Podsticajne mere za dolazak investitora,

poboljšanje saobraćajne infrastrukture

3.

Spuštanje cene vode

Pad cene usled opštinskih mera Smanjenje prihoda 3 2 6 nizak Subvencije iz opštine

Snižavanje op.troškova

4.

Pooštravanje

standarda za kvalitet

vode

Nepredviđeni toškovi usled neplaniranih

investicija

Zastoj u snabdevanju, smanjena potrošnja

vode 3 1 3 nizak Investiciono ulaganje

5.

Rizik

završetka u roku

Da li postoji mogućnost kašnjenja ili

obustavljanja izgradnje Probijanje rokova 3 3 9 umeren Ugovorni penali za

kašnjenje

6.

Zastoj u radu zbog kvara

Vanredne sanacije dovode do neplaniranih

troškova

Prekid u vodosnabdevanju 4 2 8 umeren Redovno održavanje

7. Rast troška održavanja Neplaniran, usled kvara pogoršava pslovni

rezultat 2 2 4 nizak Rast cene vode



Tabela br.20: Matrica rizika

Zastoj u radu zbog kvara

Nedovoljan

rast smeštajnih kapaciteta

Pooštravanje standarda za kvalitet vode

Spuštanje cene vode

Rizik

završetka u roku

Rast troška održavanja

Rast cene hemikalija

VEROVATNOĆA

Svi navedeni rizici predstavljeni su i u matrici rizika. Kao što možemo videti dominiraju umereni rizici. Iz matrice vidimo da se samo jedan od svih navedenih nalazi u zoni visokog rizika a to je zastoj u izgradnji smeštajnih kapaciteta zbog čega potrošnja vode ne bi bila na očekivanom nivou. Kako bi se to sprečilo potrebno je da se istovremeno za gradnjom PPV radi na povećanju smeštajnih kapaciteta, obezbeđenjem dobrih uslova za dolazak investitora i da se promoviše razvoj planinskog turizma strategijskim pristupom uz pomoć države.

UTICAJ Veoma značajan

(5)

Značajan (4)

Umeren (3)

Minimalan (2)

Ograničen (1)

Visok rizik

Umeren rizik

Nizak rizik

Niska (1)

Umereno niska (2)

Srednja (3)

Umereno visoka (4)

Visoka (5)



11. Prethodna analiza izvora finansiranja i finansijskih obaveza

11.1. Sopstvena sredstva investitora

Za analizu poslovanja investitora korišćeni su finansijski izveštaji za poslednje tri godine koji su dostupni na sajtu Agencije za privredne registre (2017., 2016., 2015.godina).

Tabela br.21: Izveštaji o novčanim tokovima JP Stara planina

ИЗВЕШТАЈ O ТОКОВИМА ГОТОВИНЕ-у хиљадама дин 2017 2016 2015

А. ТОКОВИ ГОТОВИНЕ ИЗ ПОСЛОВНИХ АКТИВНОСТИ

I. Приливи готовине из пословних активности 53.919,00

62.023,00

53.043,00

1. Продаја и примљени аванси 27.878,00

18.786,00

31.118,00

2. Примљене камате из пословних активности 12.698,00

12.150,00

21.576,00

3. Остали приливи из редовног пословања 13.343,00

31.087,00

349,00

II. Одливи готовине из пословних активности 66.589,00

64.541,00

82.440,00

1. Исплате добављачима и дати аванси 26.183,00

17.623,00

34.394,00

2. Зараде, накнаде зарада и остали лични расходи 28.987,00

27.333,00

33.101,00

3. Плаћене камате 3,00

230,00

5. Одливи по основу осталих јавних прихода 11.419,00

19.582,00

14.715,00

IV. Нето одлив готовине из пословних активности (II-I) 12.670,00 2.518,00 29.397,00

Б. ТОКОВИ ГОТОВИНЕ ИЗ АКТИВНОСТИ ИНВЕСТИРАЊА

I. Приливи готовине из активности инвестирања (1 до 5)

-

59.535,00

20.000,00

3. Остали финансијски пласмани (нето приливи) 59.535,00

20.000,00

II. Одливи готовине из активности инвестирања (1 до 3)

-

300.000,00

1.131,00

биолошких средстава 1.131,00

3. Остали финансијски пласмани (нето одливи) 300.000,00

III. Нето прилив готовине из активности инвестирања (I-II) 18.869,00

IV. Нето одлив готовине из активности инвестирањa (II-I) 240.465,00

В. ТОКОВИ ГОТОВИНЕ ИЗ АКТИВНОСТИ ФИНАНСИРАЊА

I. Приливи готовине из активности финансирања (1 до 5)

10.000,00

25.555,00

-

3. Краткорочни кредити (нето приливи) 10.000,00

25.555,00



II. Одливи готовине из активности финансирања (1 до 6)

2.122,00

13.995,00

-

4. Остале обавезе (одливи) 500,00

6. Исплаћене дивиденде 2.122,00

13.495,00

III. Нето прилив готовине из активности финансирања (I-II) 7.878,00 11.560,00

Г. СВЕГА ПРИЛИВ ГОТОВИНЕ (3001 + 3013 + 3025)

63.919,00

147.113,00

73.043,00

Д. СВЕГА ОДЛИВ ГОТОВИНЕ (3005 + 3019 + 3031)

68.711,00

378.536,00

83.571,00

Е. НЕТО ОДЛИВ ГОТОВИНЕ 4.792,00 231.423,00 10.528,00 Ж. ГОТОВИНА НА ПОЧЕТКУ ОБРАЧУНСКОГ ПЕРИОДА

190.194,00

421.617,00

432.185,00

З. ПОЗИТИВНЕ КУРСНЕ РАЗЛИКЕ ПО ОСНОВУ ПРЕРАЧУНА

175,00 И. НЕГАТИВНЕ КУРСНЕ РАЗЛИКЕ ПО ОСНОВУ ПРЕРАЧУНА

215,00 J. ГОТОВИНА НА КРАRУ ОБРАЧУНСКОГ ПЕРИОДА

185.402,00

190.194,00

421.617,00

Izveštaj o novčanim tokovima je finansijski izveštaj u kome su prikazani novčani prilivi i odlivi preduzeća tokom određenog perioda. Novčani tokovi su klasifikovani na NT iz poslovnih aktivnosti, NT iz investicionih aktivnosti i NT iz finansijskih aktivnosti.

U izveštaju o novčanim tokovima možemo videti konstantan neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti sa tendencijom smanjenja odliva. Novčani tok investicione aktivnosti pokazuje značajno investiranje 2016.godine što je rezultiralo neto odlivom po osnovu investicionih aktivnosti. Na osnovu aktivnosti finansiranja ostvaruje se neto novčani priliv gde je najzastupljeniji priliv po osnovu kratkoročnih kredita. Preduzeće je imalo visoku investicionu aktivnost u prethodnom periodu. Najveći deo investicija je finansiran iz kreditnih izvora što se vidi po novčanom toku iz aktivnosti finansiranja i delimično iz sopstvenih izvora. Kada sumiramo sve aktivnosti ostvaruje se neto odliv gotovine koji je drastično smanjen 2017.u odnosu na prethodne godine. Neto odliv gotovine se znatno smanjuje u posmatranom periodu zahvaljujući preciznom planiranju menadžmenta.

Tabela br.22: Bilansi stanja JP Stara planina

БИЛАНС СТАЊА - у хиљадама дин 2017 2016 2015

АКТИВА

Б. СТАЛНА ИМОВИНА 4.056.185,00

4.008.191,00

4.055.876,00

I. НЕМАТЕРИЈАЛНА ИМОВИНА 288.767,00

288.703,00

288.592,00

4. Остала нематеријална имовина 288.767,00

288.703,00

288.592,00

II. НЕКРЕТНИНЕ, ПОСТРОЈЕЊА И

3.744.443,00

3.696.513,00

3.744.309,00

2. Грађевински објекти



48.225,00 48.474,00 48.723,00

3. Постројења и опрема 296.700,00

300.977,00

304.540,00

4. Инвестиционе некретнине 3.343.225,00

3.290.810,00

3.284.341,00

6. Некретнине, постројења и опрема у припреми

38.260,00

38.219,00

26.795,00

8. Аванси за некретнине, постројења

18.033,00

18.033,00

79.910,00

IV. ДУГОРОЧНИ ФИНАНСИЈСКИ ПЛАСМАНИ

22.975,00

22.975,00

22.975,00

1. Учешћа у капиталу зависних правних

22.975,00

22.975,00

22.975,00

В. ОДЛОЖЕНА ПОРЕСКА СРЕДСТВА

2.180,00

20.267,00

16.758,00

Г. ОБРТНА ИМОВИНА 527.539,00

561.769,00

515.227,00

I. ЗАЛИХЕ 342,00

70,00

316,00

6. Плаћени аванси за залихе и услуге

342,00

70,00

316,00

II. ПОТРАЖИВАЊА ПО ОСНОВУ ПРОДАЈЕ

27.005,00

10.487,00

12.702,00

1. Купци у земљи - матична и зависна

9.124,00

10.238,00

12.521,00

5. Купци у земљи 1.424,00

249,00

181,00

6. Купци у иностранству 16.457,00

-

-

IV. ДРУГА ПОТРАЖИВАЊА 2.143,00

21.437,00

34.057,00

VI. КРАТКОРОЧНИ ФИНАНСИЈСКИ

304.347,00

331.498,00

40.507,00

1. Краткорочни кредити и пласмани

4.347,00

14.347,00

40.507,00

4. Краткорочни кредити и зајмови у иностранству

-

17.151,00

-

5. Остали краткорочни финансијски пласмани

300.000,00

300.000,00

-

VII. ГОТОВИНСКИ ЕКВИВАЛЕНТИ И ГОТОВИНА

185.402,00

190.194,00

421.617,00

VIII. ПОРЕЗ НА ДОДАТУ ВРЕДНОСТ

7.504,00

6.142,00

6.028,00

IX. АКТИВНА ВРЕМЕНСКА РАЗГРАНИЧЕЊА

796,00

1.941,00

-

Д. УКУПНА АКТИВА = ПОСЛОВНА ИМОВИНА

4.590.227,00

4.587.861,00

4.571.101,00

А. КАПИТАЛ 3.133.281,00

3.186.298,00

3.195.548,00

I. ОСНОВНИ КАПИТАЛ 3.129.983,00

3.129.983,00

2.984.369,00

2. Удели друштава с ограниченом o.

39,00

39,00

39,00

4. Државни капитал 3.129.944,00

3.129.944,00

2.984.330,00

VIII. НЕРАСПОРЕЂЕНИ ДОБИТАК

26.278,00

56.315,00

211.179,00

1. Нераспоређени добитак ранијих година

26.278,00

52.072,00

184.190,00



2. Нераспоређени добитак текуће године

-

4.243,00

26.989,00

X. ГУБИТАК 22.980,00

-

-

2. Губитак текуће године 22.980,00

-

-

Г. КРАТКОРОЧНЕ ОБАВЕЗЕ 1.452.623,00

1.403.929,00

1.392.313,00

III. ОБАВЕЗЕ ИЗ ПОСЛОВАЊА 69.471,00

27.681,00

25.458,00

1. Добављачи - матична и зависна правна лица у земљи

62,00

64,00

281,00

5. Добављачи у земљи 52.675,00

10.203,00

8.030,00

6. Добављачи у иностранству 16.734,00

17.414,00

17.147,00

IV. ОСТАЛЕ КРАТКОРОЧНЕ ОБАВЕЗЕ

2.537,00

2.084,00

2.341,00

V. ОБАВЕЗЕ ПО ОСНОВУ ПОРЕЗА НА

12,00

979,00

2.948,00

VI. ОБАВЕЗЕ ЗА ОСТАЛЕ ПОРЕЗЕ,ДОПРИНОСЕ И ДРУГЕ ДАЖБИНЕ

16.080,00

1.406,00

140,00

VII. ПАСИВНА ВРЕМЕНСКА РАЗГРАНИЧЕЊА

1.364.523,00

1.371.779,00

1.361.426,00

Ђ. УКУПНА ПАСИВА 4.590.227,00

4.587.861,00

4.587.861,00

Bilans stanja je finansijski izveštaj u okviru koga se prikazuje imovina preduzeća (aktiva) i izvori finansiranja te imovine (pasiva) na određeni dan.

Analiza bilansa stanja u prethodne tri godine poslovanja JP Stara planina pokazuje da stalna imovina, odnosno nekretnine, postrojenja i oprema imaju dominantno učešće u strukturi aktive oko 90%. Preduzeće je investiciono aktivno, te se veliki deo aktive sastoji upravo od investicione imovine. U strukturi pasive učešće kapitala je visoko i iznosi oko 70% u analiziranim godinama. Osnovni kapital preduzeća je skoro 100% državni kapital. Dominantna stavka kratkoročnih obaveza su pasivna vremenska razgraničenja koja obuhvataju primljene donacije za investicije.



Tabela br.23: Bilans uspeha JP Stara planina

БИЛАНС УСПЕХА- у хиљадама динара - 2017 2016 2015 ПРИХОДИ ИЗ РЕДОВНОГ ПОСЛОВАЊА А. ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ 44403 35474 57274 II. ПРИХОДИ ОД ПРОДАЈЕ ПРОИЗВОДА И УСЛУГА 20388 14596 14585 1. Приходи од продаје производа и услуга матичним и зависним правним лицима на домаћем 20388 14428 14516

5. Приходи од продаје производа и услуга на домаћем тржишту 0 168 69

III. ПРИХОДИ ОД ПРЕМИЈА, СУБВЕНЦИЈА,ДОНАЦИЈА 20546 19628 40568 IV. ДРУГИ ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ 3469 1250 2121 РАСХОДИ ИЗ РЕДОВНОГ ПОСЛОВАЊА Б. ПОСЛОВНИ РАСХОДИ 84889 55538 86633 V. ТРОШКОВИ МАТЕРИЈАЛА 981 367 1201 VI. ТРОШКОВИ ГОРИВА И ЕНЕРГИЈЕ 3481 3333 4069 VII. ТРОШКОВИ ЗАРАДА, НАКНАДА ЗАРАДА 29818 26845 37869 VIII. ТРОШКОВИ ПРОИЗВОДНИХ УСЛУГА 12353 5174 5153 IX. ТРОШКОВИ АМОРТИЗАЦИЈЕ 5497 5349 5277 X. ТРОШКОВИ ДУГОРОЧНИХ РЕЗЕРВИСАЊА 15062 0 0 XI. НЕМАТЕРИЈАЛНИ ТРОШКОВИ 17697 14470 33064 Г. ПОСЛОВНИ ГУБИТАК 40486 20064 29359 Д. ФИНАНСИЈСКИ ПРИХОДИ 12473 12267 21751 I. ФИНАНСИЈСКИ ПРИХОДИ ОД ПОВЕЗАНИХ ЛИЦА И ОСТАЛИ 56 86 0

4. Остали финансијски приходи 56 86 0 II. ПРИХОДИ ОД КАМАТА (ОД ТРЕЋИХ ЛИЦА) 11736 11906 21576 III. ПОЗИТИВНЕ КУРСНЕ РАЗЛИКЕ И ПОЗИТИВНИ ЕФЕКТИ ВАЛУТНЕ КЛАУЗУЛЕ 681 275 175

Ђ. ФИНАНСИЈСКИ РАСХОДИ 705 271 1616 I. ФИНАНСИЈСКИ РАСХОДИ ИЗ ОДНОСА СА ПОВЕЗАНИМ ПРАВНИМ ЛИЦИМА 1171

II. РАСХОДИ КАМАТА (ПРЕМА ТРЕЋИМ ЛИЦИМА) 11 4 230 III. НЕГАТИВНЕ КУРСНЕ РАЗЛИКЕ И НЕГАТИВНИ ЕФЕКТИ ВАЛУТНЕ КЛАУЗУЛ 694 267 215

Е. ДОБИТАК ИЗ ФИНАНСИРАЊА 11768 11996 20135 Ј. ОСТАЛИ ПРИХОДИ 53387 14491 37302 К. ОСТАЛИ РАСХОДИ 1478 5689 17847 Л. ДОБИТАК ИЗ РЕДОВНОГ ПОСЛОВАЊА ПРЕ ОПОРЕЗИВАЊА 23191 734 10231

Њ. ДОБИТАК ПРЕ ОПОРЕЗИВАЊА 23191 734 10231 II. ОДЛОЖЕНИ ПОРЕСКИ РАСХОДИ ПЕРИОДА 18087 0 0 III. ОДЛОЖЕНИ ПОРЕСКИ ПРИХОДИ ПЕРИОДА 0 3509 16758 С. НЕТО ДОБИТАК 5104 4243 26989

Bilans uspeha predstavlja finansijski izveštaj o rezultatima poslovne aktivnosti preduzeća koji se mere na osnovu razlike prihoda i rashoda.

Javno preduzeće ostvaruje prihode iz sopstvenog poslovanja kao i iz budžeta Republike Srbije (Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, Ministarstvo trgovine turizma i telekomunikacija). JP „Stara planina“ je 01.10.2018. godine zaklјučilo Ugovor o zakupu hotela sa SP Resort d.o.o., na osnovu čega ostvaruje prihode od davanja nepokretnosti u zakup, odnosno



od investicione nekretnine. Trend pada prihoda u 2016. godini je izmenjen te je poslovanje znatno bolje u 2017. godini. Ostvareni su znatno veći prihodu u odnosu na 2016. U poslovnim rashodima najzastupljeniji izdatak su troškovi zarada. Troškovi su stabilni i prate nivo aktivnosti. Menadžment preduzeća konstantno radi na kontroli svih rashoda s ciljem njihovog umanjenja u narednom periodu. Iz bilansa možemo videti da se ostvaruje konstantni dobitak iz finansiranja kao rezultat izraženih finansijskih prihoda pre svega prihoda od kamata. Stabilnom poslovanju doprinosi to što je preduzeće uvek ostvarivalo pozitivan neto rezultat, dobitak.

Neto profitna marža pokazuje profitabilnost prihoda a računa se kao količnik neto dobitka i poslovnih prihoda. U ovom slučaju iznosi 2017.godine 11% što znači da 100 dinara prihoda stvori 11 dinara profita.

11.2. Prethodna ocena izvora finansiranja

Izvori finansiranja su obezbeđeni i predmetni projekat se u potpunosti finansira iz budžeta Republike Srbije. Na osnovu toga može se zaključiti da je potpuno izvesno obezbeđenje sredstava za realizaciju ovog projekta iz predloženog izvora finansiranja. Obezbeđenjem sredstava iz budžeta Republike Srbije dolazi se do sigurnih izvora finansiranja i ulaganje u ovaj investicioni projekat je opravdano i niskog rizika.

12. Prethodna analiza organizacionih i kadrovskih mogućnosti

12.1. Organizacija i kadrovski potencijal

U JP „Stara planina“ poslovi se obavlјaju u okvirusledećih sektora: Kabinet direktora, Sektor za investicije i upravlјanje i Sektor za pravne i opšte poslove. Na slici ispod možemo videti trenutnu organizacionu šemu preduzeća.



Tabela br.24: Organizaciona shema JP Stara planina

Puštanje PPV u rad zahteva zapošljavanje nove radne snage. Predloženi broj i potrebna kvalifikaciona struktura angažovanog osoblja koje učestvuje u radu i upravljanju postrojenjem za prečišćavanje voda je dat na bazi rada sličnih postrojenja. Za ostvarenje kvalitetnog rada postrojenja potrebno je da se u toku probnog rada PPV sprovede obuka osoblja koje će preuzeti rukovođenje postrojenjem. Predlaže se zapošljavanje 14 novih radnika. Broj potrebnih radnika u prvoj fazi se razlikuje po varijantama dok je u drugoj fazi broj i struktura ista. Za sve tri varijante procenjuje se da je potreban po 1 inženjer tehnologije – rukovodilac PPV, 1 mašinski inženjer, 1 inženjer elektrotehnike, 2 administrativna radnika i 9 tehničara.

Tabela br.25: Organizaciona shema za PPV

Opšti poslovi Tehnička služba

Tehnička podrška

Tehničari

Administrativni radnci

Inženjeri

Rukovodilac PPV Tehnolog



12.2. Prethodna ocena organizacione i kadrovske podobnosti

JP „Stara planina“ je organizaciono i kadrovski podobno da sprovede investicione radnje u cilju realizacije projekta izgradnje PPV Stara planina. Realizacija ovog projekta zahtevaće određeni broj novih kadrova uglavnom inženjerske i tehničke struke. Ostali poslovi vezani za realizaciju projekta kao što su finansijski, knjigovodstveni i administrativni vodiće se u okviru postojećih službi javnog preduzeća.

13. Zaključak o prethodnoj studiji opravdanosti

Prethodna studija opravdanosti je razmotrila tri varijante za izgradnju postrojenja za prečišćavanje pijaće vode na Staroj planini. Analiza finansijskih i ekonomskih parametara je pokazala da je najisplativije investiciono ulaganje u treću varijantu. Sve tri varijante bi omogućile kapacitet PPV u prvoj fazi 5,52 l/s a u drugoj fazi 16,97 l/s, s tim da treća varijanta stvara najviše vrednosti, tj. neto sadašnja vrednost je samo u njoj pozitivna. Ova investicija je potpuno opravdana i sa društvenog aspekta jer daje mnoge pozitivne direktne i indirektne koristi a pre svega omogućava razvoj turizma na Staroj planini i gradnju novih hotela i prateće turističke ponude.

13.1. Zaključna razmatranja

Projekcije poslovnih prihoda, operativnih rashoda, investicionih odliva i dinamičkih pokazatelja isplativosti projekta zasnivaju se na određenim pretpostavkama, koje su sumarno prikazane u narednoj tabeli.



Tabela br.26: Sumarni pregled pretpostavki finansijske analize

A. Prihodi

• Projekcija prihoda zasniva se na primarnom istraživanju tržišta i procenjenoj budućoj popunjenosti kapaciteta

• Cena vode je određena na bazi trenutne cene vode za privredu u Knjaževcu (82,95 din) i uvećana je 20% (99,54 din za 2021.godinu)

• Tokom perioda projekcija pretpostavljeno je povećanje cene vode na 5 godina od 20%

B. Troškovi

a) Troškovi postrojenja/hemikalija i električne energije • Ovi troškovi su procenjeni na bazi tehničkih standarda, normativa i uporedivih istorijskih podataka • Tokom perioda projekcija predviđen je rast troškova hemikalija 2% godišnje a struje 5% na 10 godina

b) Troškovi održavanja • Troškovi održavanja iznose 1% građevinskih radova i 2,5% opreme • Visina troškova procenjena je na bazi tehničkih normativa

c) Troškovi radne snage • Broj zaposlenih određen je prema standardima PPV • Troškovi zarada određeni su na bazi internih podataka JP Stara planina • Tokom projektnog perioda predviđen je rast troškova zarada 5% na 5 god

d) Amortizacija • U finansijskom modelu korišćen je metod linearne amortizacije građevinskih objekata • Period amortizacije je 20 za prvu i 14 god za objekte i opremu u drugoj fazi

C. Kapacitet PPV

• U finansijskom modelu smo pošli od pretpostavke da je u prvoj fazi kapacitet 5,52 l/s a u drugoj postepeno raste od 16,97 l/s

D. Stopa poreza na dobit

• Stopa poreza na dobit tokom svih godina projekcija određena je na nivou od 15%

E. CAPEX

• CAPEX je procenjen na nivou od: 723.700.000 din varijanta 1; 814.960.000 din varijanta 2; 754.876.000 din varijanta 3., ukupno za obe faze

F. Izvori finansiranja

• Analiza se zasniva na finansiranju investicije u potpunosti iz državnog budžeta

G. Vremenski horizont

• Projekcije se zasnivaju na periodu od 20 godina



13.2. Rezime studije

1. Osobe koje su odgovorne za podatke korišćene za izradu investicionog programa

Rb Ime i prezime Kvalifikacija Organizacija u kojoj je zaposlen autor

1. Milan Filipović Master inženjer građevine Eko-vodo projekt d.o.o. Beograd

2. Jelena Marjanović Master ekonomista Eko-vodo projekt d.o.o. Beograd

2. Osnovni podaci o investitoru

1. Pun naziv preduzeća Javno preduzeće za razvoj planinskog turizma Stara planina

2. Adresa Miloša Obilića 1, 19350 Knjaževac

3. Matični broj 07405669

4. Šifra delatnosti 7022

3.Osnovni podaci o investicionom programu

1. Izvori finansiranja Budžet Republike Srbije

2. Lokacija Stara planina, opština Knjaževac

3. Cilj investicionog programa Razvoj planinskog turizma na Staroj planini



4. Predviđena ulaganja u din.

1. Varijanta 1 723.700.000

2. Varijanta 2 814.960.000

3. Varijanta 3 754.876.000

5. Osnovni pokazatelji poslovanja

1. Srednji godišnji kapacitet 5,52 u prvoj i od 16,97 u drugoj fazi (l/s)

2. Zaposlenost (novi radnici) 14

3. Period povraćaja investicije Posle 19 godina

4. Interna stopa prinosa 4,81%

5. Indeks rentabilnosti 1,19

6. Neto sadašnja vrednost DIN 72.606.977,95


sirove vode

Q=20+20 l/sec

L

=

2

5

6

0

m

D

N

300

L

=

5

5

0

m

D

N

3

0

0

3

Hp= 210m

"LESKOVA"

Q=20+20 l/sec

K.D.=1335.50mnm

K.P.=1339.50mnm

V=2x100m

3

Rezervoar

"VIDIKOVAC"

K.D.=1582.00mnm

K.P.=1586.00mnm

V=1x500m

L

=

1

8

0

0

m

D

N

3

0

0

Hp= 35m

3

Crpna stanica i Rez.

"KOZARNICA"

Q=20+20l/sec

K.D.=988.00mnm

K.P.=992.00mnm

V=2x100m

Hp=195m

I FAZA IZGRADNJE

LEGENDA:

II FAZA IZGRADNJE

POSTOJEĆI OBJEKTI

VODOZAHVAT

REZERVOAR

CRPNA STANICA

AKUMULACIJA

POSTROJENJE

Vodozahvat

"CRNOVRŠKA REKA"

Q= 80 l/sec

Postrojenje sa

crpnom stanicom

"CRNI VRH"

Q=20+20l/sec

K.D.=824.00mnm

K.P.=829.00mnm

Hp=180m

"REPUŠAČKI POTOK"

Q=20+20 l/sec

K.D.=1155.00mnm

K.P.=1159.00mnm

V=2x100m

3

Hp= 195m

Crpna stanica

K.D.=800.00 mnm



DN 400

L=120m

D

N

3

0

0

L

=

5

2

0

m

L=

510

m

D

N

200

V=100m

3

Rezervoar i C.S.

"DOJKINO VRELO"

Q=10l/sec

K.D.=1523.00mnm

K.P.=1527.50mnm

V=2x500m

3

Hp=65m

PROJEKAT

eko-vodo projekt

DATUM

POTPIS I PEČAT

DEO PROJEKTA

NAZIV CRTEŽA

FAZA

INVESTITOR

RAZMERA BROJ CRTEŽA

Akumulacija

V=10000m

3

L

=

2

0

6

0

m

L

=

1

0

5

0

m

3

Hp=260m

Crpna stanica sa Rez.

"LESKOVA"

Q=20+20l/sec

K.D.=1335.50mnm

K.P.=1339.50mnm

V=2x100m

3

Rezervoar

"VIDIKOVAC"

K.D.=1582.00mnm

K.P.=1586.00mnm

V=1x500m

L

=

2

4

1

0

m

3

"KOZARNICA"

Q=20+20l/sec

K.D.=988.00mnm

K.P.=992.00mnm

V=2x100m

Hp=95m

"ZUBSKA REKA"

K.D.=1061.30mnm

K.P.=1065.30mnm

V=2x100m

3

Hp=285m

I FAZA IZGRADNJE

LEGENDA:

II FAZA IZGRADNJE

POSTOJEĆI OBJEKTI

VODOZAHVAT

REZERVOAR

CRPNA STANICA

AKUMULACIJA

POSTROJENJE

Postrojenje

"VIDIKOVAC"

Vodozahvat

"CRNOVRŠKA REKA"

Q= 80 l/sec

K.D.=800.00 mnmQ=20+20 l/sec

Hp= 215m


"CRNOVRŠKA REKA"

K.D.=794.00mnm

K.P.=798.00mnm

3

V=2x100m



K.D.=1582.00mnm

K.P.=1586.00mnm

Q=20+20l/sec

L=

510

m

D

N

2

00

DN 400

L=120m

Rezervoar i C.S.

"DOJKINO VRELO"

Q=10l/sec

K.D.=1523.00mnm

K.P.=1527.50mnm

V=2x500m

3

Hp=65m

PROJEKAT

eko-vodo projekt

DATUM

POTPIS I PEČAT

DEO PROJEKTA

NAZIV CRTEŽA

FAZA

INVESTITOR


Akumulacija

"ZUBSKA REKA"

K.D.=1080.16mnm

K.P.=1071.68mnm

V=10000m

3

L

=

2

0

6

0

m

L

=

1

0

5

0

m

3

Hp=210m


"LESKOVA"

Q=20+20l/sec

K.D.=1335.50mnm

K.P.=1339.50mnm

V=2x100m

3

Rezervoar

"VIDIKOVAC"

K.D.=1582.00mnm

K.P.=1586.00mnm

V=1x500m

Rezervoar i C.S.

"DOJKINO VRELO"

Q=10l/sec

K.D.=1523.00mnm

K.P.=1527.50mnm

V=2x500m

3

Hp=65m

3


"KOZARNICA"

Q=20+20l/sec

K.D.=988.00mnm

K.P.=992.00mnm

V=2x100m

Hp=95m

Postrojenje i C.S.

"ZUBSKA REKA"

Q=20+20l/sec

K.D.=1061.30mnm

K.P.=1065.10mnm

Hp=285m

I FAZA IZGRADNJE

LEGENDA:

II FAZA IZGRADNJE

POSTOJEĆI OBJEKTI

VODOZAHVAT

REZERVOAR

CRPNA STANICA

AKUMULACIJA

POSTROJENJE

L=

510m

D

N

200

L

=

2

4

1

0

m

Vodozahvat

"CRNOVRŠKA REKA"

Q= 80 l/sec

K.D.=800.00 mnmQ=20+20 l/sec

Hp= 215m


"CRNOVRŠKA REKA"

K.D.=794.00mnm

K.P.=798.00mnm

3

V=2x100m

DN 400

L=120m

D

N

1

0

0

D

N

3

0

0

D

N

1

0

0

D

N

3

0

0

PROJEKAT

eko-vodo projekt

DATUM

POTPIS I PEČAT

DEO PROJEKTA

NAZIV CRTEŽA

FAZA

INVESTITOR


Prilog br. 2: Ekonomski tok za varijantu 1

vrednost I faza inicijalna vrednost II faza godišnji trošak

am

godišnji trošak

am215.691.474,00 183.808.526,00 5.392.286,85 4.595.213,15 412.033.151,90

170.912.449,00 220.247.551,00 6.836.497,96 8.809.902,04

386.603.923,00 404.056.077,00

107.845.737,00 137.856.394,50

34.182.489,80 132.148.530,60

komentar rezultata

posle 18.god.diskontovani novčani priliv će nadoknaditi investiciona ulaganja iz 2020 i 2030.god

NPV, suma disk.NT je veća od 0, projekat stvara vrednost

interna stopa prinosa je veća od diskontne i to je max km.stopa koju projekat može da izdrži. pri ovoj stopi NPV bi bio 0.

Indeks rentabilnosti je veći od 1, suma disk.priliva nadmašuje disk.odlive

pretpostavke daimamo investiciono ulaganje 2020 i prosirenje sistema 2030 sa novim inv.ulaganjem kada se povecava kapacitet

količina proizvedene vode je prosečna godišnja . pretpostavka je da će puštanjem u rad cena biti 20% veća od trenutne cene vode za privredu(82,95)

cena struje raste 3% godišnje

tr.održavanja je konstantan, 1%građ.radova i 2,5% opreme

trošak hemikalija raste 2%god za očekivanu inflaciju

broj zaposlenih predložen projektom. za platu je uzeta trenutna plata a pretpostavka je da će se na 5 god povećavati 5%

za racunanje prihoda u 2031 pocetak (druge faze) uzet u obzir rast cene vode 2x od početne po 20% (pretp rast cene na 5 god 20%


I faza II faza

I faza inicijalna vrednost II faza godišnji trošak

am

dodati godišnji

trošak am215.691.474,00 183.808.526,00 5.392.286,85 4.595.213,15

170.912.449,00 220.247.551,00 6.836.497,96 8.809.902,04

404.056.077,00 12.228.784,81 13.405.115,19

Prilog br. 5: Finansijski tok za varijantu 3 (Bilans uspeha projekta)

I faza inicijalna vrednost II faza godišnji trošak

am

godišnji trošak

am215.691.474,00 183.808.526,00 5.392.286,85 4.595.213,15 412.033.151,90

170.912.449,00 220.247.551,00 6.836.497,96 8.809.902,04

386.603.923,0

404.056.077,00

107.845.77,0

137.856.394,50

132.148.530,60

Prilog br. 6: Društvrni tok za varijantu 3

prethodna studija opravdanosti

Documents