studija opravdanosti koriscenja drvnog otpada u srbiji 0

STUDIJA OPRAVDANOSTI KORIENJA DRVNOG OTPADA U SRBIJI

Izrada ove studije omoguena je podrkom amerikog naroda putem Amerike agencije za meunarodni razvoj (USAID). Sadraj studije ne mora neophodno odslikavati stavove USAID-a, Vlade Sjedinjenih Amerikih Drava ili Booz Allen Hamilton-a.

STUDIJA OPRAVDANOSTI KORIENJA DRVNOG OTPADA U SRBIJI

Sadraj1. 2. 3. SAETAK ......................................................................................................................1 UVOD .............................................................................................................................4 ANALIZA SNABDEVANJA PRIMARNOM BIOMASOM ...........................................5 3.1. Potencijal umskog drveta u Srbiji ............................................................................6 3.2. Potencijal umskog drveta u regionu ......................................................................10 3.3. Industrija prerade drveta u Srbiji ............................................................................12 3.4. Proizvodnja drveta..................................................................................................13 3.5. Drvni otpad u umarstvu.........................................................................................15 3.6. Proizvodnja razliitih proizvoda od drveta ..............................................................16 3.7. Drvni ostaci u industriji prerade drveta ...................................................................17 ANALIZA TEKUEG TRITA .................................................................................22 4.1. Sadanje koliine drvnih ostataka koje se koriste kao gorivo u industriji i domainstvima .............................................................................................................22 4.2. Tekue i oekivane potrebe za drvnim otpadom u Srbiji .........................................23 4.3. Tekue korienje drvnog otpada u regionu ............................................................26 4.4. Trite Evropske Unije ...........................................................................................27 4.5. Zakonski uslovi za proizvodnju i korienje goriva od drveta u Srbiji .....................31 4.6. Uticaj korienja drvnog otpada na ivotnu sredinu i druge oblasti .........................33 4.7. Mogunost korienja drvnog otpada u ne-energetske svrhe ...................................35 4.8. Stav uesnika u proizvodnji i iskorienju drvnog otpada u energetske svrhe..........37 UPRAVLJANJE DRVNIM OTPADOM .......................................................................40 5.1. Glavni uesnici u nabavci drvnog otpada ................................................................40 5.2. Obezbe ivanje regularnog snabdevanja drvnim otpadom........................................41 STANJE TEHNOLOGIJA ZA KORIENJE DRVNOG OTPADA U SRBIJI ............43 6.1. Tehnologije proizvodnje vrstih biogoriva ..............................................................43 6.2. Tehnologije korienja drvnog otpada za proizvodnju energije ...............................44 LOGISTIKA NABAVKE SIROVINE...........................................................................49 PROIZVODNI PROCES ...............................................................................................53 8.1. Tehnologije za proizvodnju peleta ..........................................................................53 8.2. Trokovi proizvodnje ............................................................................................55 LOGISTIKA PLASMANA NA TRITE ....................................................................61 REFERENCE .................................................................................................................64

4.

5.

6.

7. 8.

9.

10. SERTIFIKACIJA UMA U SRBIJI ..............................................................................63

Energy Saving Group Korienje drvnog otpada u Srbiji

1. SAETAKKako je cena goriva koja je dostigla nezamislive visine, sve vie panje se usmerava ka obnovljivim izvorima energije. Visoke cene goriva jednostavno ine da obnovljiva goriva budu finansijski dostupnija, jer su korisnici u potrazi za najekonominijim izvorom enegrije me u dostupnim gorivima i obnovivim izvorima energije. Do skoro par godina unazad proizvodnja peleta od drveta nije postojala u Srbiji. Prema najnovijim informacijama izgradnja fabrika peleta od drveta je u toku tako da se procenjuje da e do sledee godine postojati est fabrika u zemlji sa procenjenom proizvodnjom do 250.000 tona. Ipak, postoji jos dosta potencijala za dalji rast industrije poto je mogue da se koliina otpadnih drvenih materijala iz uma i pilana udvostrui. Ova studija je analaizirala lokacije est postojeih fabrika, zajedno sa lokalitetima bogatim umama i preporuila sedam regiona za postavljanje novih postrojenja za proizvodnju drvenih peleta. Ostatci drvene gra e imaju prilini energetski potencijal u Srbiji, gde ume pokrivaju oko dva miliona hektara ili vie od jedne etvrtine totalne povrine Srbije. Ustvari, 28 rayliitih oblasti imaju vie od 40% povrine prekrivene umom. Regioni sa najvie uma su i dva primarna dela. U jugozapadnom regionu, Prepolje je vie od 80 % prekriveno umom dok su Priboj i Kurumlija prokriveni izme u 61-81 %. Istoni region ukljuujuje Majdanpek sa preko 80% pokrivenosti kao i Kuevo, agubicu, Bor, Baljevac izme u 41 60 %. Srbija ima dva vida vlasnitva uma, privatno i dravno, gde privatne ume pokrivaju 48,5% ukupne umske povrine. Manji stepen veine je u vlasnitvu drave. Preduzea drvno-prera ivake industrije su uglavnom privatizovana ili su u procesu privatizacije. Velika preduzea su privatizovana i imaju problem da dostignu projektovani nivo proizvodnje. Postoji samo jedno preduzee ploa od presovane iverice u Srbiji, a nema nijednog preduzea medijapan ploa (MDF). Velika koliina drvenih ploa se uvozi kako bi se zadoviljila tranja za razliitim vrstama drvenih ploa. Ukupna sea drveta u umama Srbije iznosi 204 miliona m3. Ukratko, postoji velika koliina drvea u Srbiji ali je stepen iskorienja uma, koji se izraava kao odnos see i prirasta uma u Srbiji je manji od 50%. Procenjeni prirast zapremine drvne mase u umama u Srbiji iznosi 2,58 miliona m3. U pore enju sa stepenom iskorienja uma u razvijenim zemljama od 75% stepen iskorienja uma u Srbiji je mali. Stoga postoji mogunost u umama u Srbiji da se povea obim see drveta u odnosu na dananji nivo. Vaan uslov za bolje iskorienje uma u Srbiji je poboljanje umskih puteva. Ukupna koliina drvnog ostatka u umama posle see je procenjan na oko 1,1 miliona m3. Ostaci pri sei umskog drveta se sastoje od kore koja je skinuta sa oblovine, okrajak sa korom pri rezanju trupaca, tanke grane sa korom, i panj sa korenjem. Me utim, jedan deo umskog ostataka se ve sada koristi za razliite svrhe, panjevi se obino ostavljaju u zemljitu, tako da je realno raspoloiva koliina ostatka drveta u umi oko 0,6 miliona m3.

1


Potencijal za proizvodnju je nedovoljno iskorien jer se samo mali deo drvenog otpadnog materijala koristi ali na neadekvatan nain u zastarelim bojlerima i peima. Glavni sastojak drvenih peleta su ostatci iz pilana i od obrade drveta, otpadni materijali od druih manitulacija drvenom gra om koja se koriste za proizvodnju pulpe i papira mogu se tako e koristiti za proizvodnju peleta, ali veina kompanija se trudi da efikasno iskoristi resurse pa su pilane najprikladniji izvor sirovog materijala koji se koristi za proizvodnju peleta. U dobro organizovanoj kompaniji praktino sav drveni otpadni materijal je iskorien za proizvodnju drvenih ploa ili za grejanje ili stvaranje elektrine energije. Ipak, neke kompanije u Srbiji imaju dostupnu drvenu biomasu ali nedovoljno iskorienu. Oni je umesto da je iskoriste kao vani resurs za proizvodnju energije ili ostavljaju po skladitima ili odlau bacajui u reke. Zakljuak je da bi sa veom seom drvea mogli dobiti i vie izvora obnovive energije. Jedan od uslova za bolje iskorienje drvenog otpada jeste poboljanje umskih puteva kao i infrastrukturu u manje razvijenim regionima koji su bogati umom i tako obezbediti stalni pristup drvenim resursima biomase. Jedna od kljunih akcija je i poumljavanje privatnih i dravnjih umskih predela. Srpska Vlada je ta koja je prva na potezu kako bi se ostvarili ovi povoljniji uslovi. Samo putevi manjeg znaaja (osim dravnih) su u nadlenosti lokalne vlasti. Predpostavimo da ovi bolji uslovi postanu norma, sledee pitanje je Gde je trite biomase? Trite biomase u ovom trenutku u Srbiji ne postoji jer do sada nije naila na podrku drave. Tako e postoji samo jedan proizvo a malih bojlera (do 300 KW) sa dodatnom opremom neophodnom za proizvodnju peleta. Javni objekti nisu motivisani na korienje jeftinijeg goriva kao to je biomasa. Glavni motiv za izgradnju ovih fabrika i proizvodnju peleta dolazi iz EU. Visoka cena peleta na tritu EU, koja prelazi 150 po toni je vrlo privlana za proizvo ae u Srbiji. Niske plate, niska cena elektrine energije i raspoloivost drvnog ostatka nude primamljive finansijske uslove za proizvodnju peleta od drveta u Srbiji. Pretpostavljajui izgradnju fabrike peleta sa kapacitetom od 20 000 tona godinje, finansijska analiza pokazuje da je minimalna prodajna cena za pelete od drveta koji se prodaju u Srbiji 51 /t, dok za one koji bi se prodavali u EU ona iznosi 81 /t. Investicioni trokovi za fabriku koja bi proizvodila pelete su relativno niski i na istom su nivou sa godinjim operativnim trokovima. Glavni operativni trokovi se odnose na trokove nabavke sirovine i energije, dok trokovi za plate radnika u Srbiji nemaju veliki udeo u ukupnim operativnim trokovima. Uz operativne trokove i trokovi trasnporta su veoma znaajni. Da bi trokovi energije bili manji potrebno je da fabrika peleta radi barem u dve smene. Pore enje tekuih cena razliitih goriva na domaem tritu, ogrevno drvo u manjim mestima je najjevtinije gorivo za grejanje prostora. U gradovima, gde je finansijska sposobnost gra ana vea, ogrevno drvo je skuplje, tako da su drveni peleti sa cenom od 80 /t najjeftinije gorivo. Razliite vrste uglja koje se obino koriste u Srbiji imaju cene vrlo bliske ogrevnom drvetu. Jedna tona drvenih peleta moe da zameni dve tone domaeg lignita, jednu tonu uvoznog kvalitetnijeg mrkog uglja, ili neto manje od pola tone lo ulja. Za zadovoljenje svojih potreba Srbija uvozi vie od 80% tenog goriva i vie od 85% prirodnog gasa. Vanost korienja

2


drvnog otpada nije samo zbog istije proizvodnje energije, ve i zbog smanjenja uvoza fosilnih goriva. Energetski potencijal mogue budue proizvodnje drvenih peleta od 500 000 tona godinje moe da zameni 35% finalne potronje uglja ili 35% finalne potronje tenog goriva. To su koliine potroene na lokalnu proizvodnju toplotne energije, iskljuujui termoelektrane i sisteme daljinskog grejanja. Jasno je da je energetski potencijal drvenih peleta znaajan za energetski sektor Srbije. Korienje drvenih peleta e doneti koristi lokalnim zajednicama umskih regiona kroz zapoljavanje na aktivnostima see, prikupljanja, transporta drvnog ostatatka kao i proizvodnje drvenih peleta. Poto optine u umskim regionima spadaju u najsiromanije optine u Srbiji, onda e zapoljavanje lokalnog stanovnitva na poslovima iskorienja drvnog ostatka doneti zanaajne ekonomske koristi. Pored poboljavanja umskih puteva, za bolje iskorienje drvnog ostatak neophodna je podrka drave. Poto u Srbiji nema praktinih iskustava sa sagorevanjem drvenih peleta, a postoji samo jedan proizvo a malih kotlova za sagorevanje drvenih peleta, onda bi podrka drave kroz realizaciju nekog demonstracionog projekat bila od velike vanosti za uvo enje drvenih peleta kao goriva na tritu Srbije. Nakon ratifikovanja Kjoto Protokola u Parlamentu Srbije krajem 2007. godine, Vlada Srbije treba da postavi institucionalni okvir za realizaciju takozvanih CDM projekata, to jest projekata istog razvoja. Onda bi projekti zamene fosilnih goriva sa drvnim otpadom ili peletima za proizvodnju energije mogli imati dodatni prihod prodajom koliina smanjene emisije CO2 .

3


2. UVODTokom osamdesetih godina prolog veka, kao posledica ekonomske krize, u Srbiji su pokrenuti programi efikasnog korienja energije i korienja obnovljivih izvora energije. to se tie biomase, veliki broj postrojenja je izgra en: nekoliko stotina malih kotlova, nekoliko desetina veih kotlova, devet postrojenja na biogas koristei teni stajnjak, i nekoliko malih postrojenja za gasifikaciju biomase kao zamena prirodnom gasu. Na alost, dugotrajna ekonomska blokada i velika ekonomska kriza koji su poeli 1991. razorili su privredu u Srbiji. Mnoga preduzea koja se bave drvetom pokuavala su uz velike napore da odre minimalni nivo aktivnosti, ali neka od njih su morala da prekinu proizvodnju. Niska cena elektrine energije dovela je do njene poveane potronje, poto je koriena kao glavni izvor energije za proizvodnju toplote. Kao rezultat, mnoga postrojenja i ure aji koji su koristili biomasu kao izvor energije u domainstvima i industriji su zamenjena elektrinim grejaima. Kada je ekonomska blokada zavrena 2000. godine, industrija je poela da oivljava i da obnavlja opremu. Vei nivo proizvodnih aktivnosti, mogunost uvoza i izvoza bez administrativnih prepreka i vlasnika transformacija industrijskih preduzea i poljoprivrednih farmi stvorili su nove okolnosti za ponovni poetak korienje ostataka biomase kao goriva. U skladu sa Kjoto protokolom i direktivama Evropske Unije, a zasnovano na preuzimanju obaveze poveanja udela obnovljivih izvora energije u ukupnoj potronji energije, mnoge zemlje EU podstiu korienje biomase kao goriva. U nekim razvijenim zemljama je stvoreno veoma razvijeno trite biogoriva, sa stalnim poveavanjem tranje za biomasom kao gorivom. Poto korienje drveta iz ume i drvnih ostataka mora biti na odriv nain, onda poveana tranja za biomasom stvara primamljive uslove za izvoz biogoriva iz dugih zemalja na trite zemalja Evropske Unije. Studija analizira uslove u Srbiji, daje potencijal koliina biomase za proizvodnju peleta, procenjuje konkurentnost razliitih sektora za korienjem ostataka drveta, prepoznaje glavne uesnike u buduem lancu proizvodnje i transporta peleta i daje procenu ekonomske opravdanosti proizvodnje peleta od drveta. Podaci, informacije i stavovi izneti u ovoj Studiji su preuzeti iz pravnih akata i slubenih publikacija Vlade Republike Srbije i drugih dravnih ustanova, kao to su Republiki zavod za statistiku i Privredna komora Srbije, zatim iz studija i izvetaja nedavno objavljenih i dobijeni iz komunikacije sa strunjacima Javnog preduzea Srbijaume i drugim ekspertima iz oblasti korienja biomase. Uzimajui u obzir da podaci za teritoriju Kosovo i Metohija nisu raspoloivi poslednjih osam godina, svi podaci i procene se odnose na Srbiju ali bez teritorije Pokrajine Kosovo i Metohija.

4


3. ANALIZA SNABDEVANJA PRIMARNOM BIOMASOMSa teritorijom od 77 474 km2 i 7,4 miliona stanovnika (bez teritorije Kosova i Metohije) Srbija pripada grupi evropskih zemalja srednje veliine. Generalno posmatrajui, severni deo teritorije Srbije je ravniarsko poljoprivredni region, dok je juni deo planinski region bogat umama.

Slika 2.1. Udeo povrine pod umom u ukupnoj teritoriji optine (Statistiki godinjak, 2007, Republiki zavod za statistiku) [1]

5


to se tie ostataka biomase, postoje poljoprivredni ostaci na severnom delu Srbije, to je uglavnom slama od penice, ali tako e slama od soje i rai, i ostaci od suncokreta i kukuruza. Procenjeni energetski potencijal poljoprivredne biomase iz itarica je oko 1 milion tona ekvivalentne nafte (toe) 1[2]. Najvei deo poljoprivrednih ostataka se ne koristi. Pored ovih ostataka od proizvodnje itarica, postoje dodatne koliine ostataka biomase u poljoprivredi u voarstvu i vinogradarstvu, a tako e i u stoarstvu - teni stajnjak za proizvodnju biogasa.

3.1. Potencijal umskog drveta u Srbijiume u Srbiji pokrivaju povrinu od 1,98 miliona ha, to predstavlja oko 25,6% ukupne teritorije Srbije. Jedan veliki region sa optinama koje imaju veliku pokrivenost svoje teritorije umom nalazi se na istoku Srbije (slika 2.1). Taj region sainjavaju optine Majdanpek (preko 80%), zatim Kuevo, agubica, Despotovac, Bor i Baljevac (sve sa po 41-60%). Drugi veliki region bogat umom se nalazi na jugozapadu Srbije, i sainjavaju ga optine Prijepolje (preko 80%), Priboj i Kurumlija (61-80%), i nekoliko susednih optina sa udelom porine pod umom izme u 41 i 60% od teritorije optine. Analizirajui podatke o optinama moe se videti da to je optina bogatija umom ona je siromanija u stanovnitvu i manje je ekonomski razvijena. Ova injenica bi mogla da bude prepreka za sprovo enje projekata korienja drvnog ostataka. Zbog toga bi drvni otpad trebalo transportovati do udaljenijih optina, a transportni trokovi mogu imati znaajnu ulogu na isplativost projekta korienja drvnih ostataka. Od 146 optina u Srbiji u 28 optina je povrina pod umom vea od 40% teritorije optine. ume u Srbiji su uglavnom listopadne (tabela 3.1). Listopadne ume pokrivaju oko 1,235 miliona ha, dok etinarske ume pokrivaju oko 0,182 miliona ha. Meana stanita u umama, sa listopadnim i etinarskim drveem, pokrivaju oko 0,567 miliona ha. Tabela 3.1 Vrste uma, njihova povrina i vlasnitvo [1] Listopadne etinarske Meana Povrina (ha) ume ume stanita 1,235 0,182 0,567 u Srbiji 0,627 0,120 0,274 Dravne 0,609 0,062 0,292 Privatne Pokrajina Vojvodina0,093 0,001 0,069Podaci za Pokrajinu Vojvodinu su obuhvaeni u ostalim podacima ove tabele

Ukupno1,984 1,021 0,963 0,163

to se tie vlasnitva, priblino polovina uma je u dravnom vlasnitvu, a druga polovina je u privatnom. Ali moe se videti da je glavnina etinarskih uma u dravnom vlasnitvu. to se tie Vojvodine sve ume su dravne, i praktino nemaju etinarske ume (slika 3.2). dravnim umama u Vojvodini upravlja Javno preduzee Vojvodinaume. Dravnim umama u ostalom delu Srbije upravlja drugo javno preduzee Srbijaume.

1

1 toe ton of oil equivalent = 41 868 MJ/t

6


Okruzi: 0-Beograd, 1-Severno-Baki, 2-Centralno-Banatski, 3-Severno- Banatski, 4-Juno-Banatski, 5-Zapadno-Baki, 6-Juno-Baki, 7-Sremski, 8-Mavanski, 9-Kolubarski, 10-Podunavski, 11-Branievski, 12-umadijski, 13-Pomoravski, 14-Borski, 15-Zajearski, 16-Zlatiborski, 17-Moravski, 18-Raki, 19-Rasinski, 20-Niavski, 21-Topliki, 22-Pirotski, 23-Jablaniki 24-Pinjski, 25-Kosovski, 26-Peki, 27-Prizrenski, 28-Kosovsko Mitrovaki, 29-Kosovo Pomoravski

Slika 3.2 Vlasnitvo nad umama u optinama Srbije [1] (zeleno dravne ume, crveno privatne ume) U Srbiji postoje etiri nacionalna parka. Idui od severa ka jugu to su: Fruka Gora u Vojvodini (25 390 ha), erdap du Dunava (63 600 ha), planina Tara pored Drine (19 710 ha) i planina Kopaonik (11 810 ha). Pored ova etiri nacionalna parka, postoje nekoliko veih zatienih zona prirodnog dobra koje su tako e interesantne kao izvori drvnog ostatka. To su Golija, Stara Planina i gornji tok reke Ibar. Nacionalni parkovi su dravna preduzea. Zatiene zone prirodnog dobra su u principu meanog vlasnitva, neki delovi su privatni, a neki su u dravnom vlasnitvu.

7


Slika 3.3 Nacionalni parkovi (crveni krug) i vee zone zatienih prirodnih dobara (crni krug) Glavne vrste umskog drvea su: bukva, topola i hrast kao predstavnici listopadnog drvea, a crni bor i smreka kao predstavnici etinara. Me utim ubedljivo najvei udeo u umama Srbije ima bukva sa preko 40% (tabela 3.2).

8


Tabela 3.2 Glavni parametri uma u Srbiji [1,3] ukupna drvna godinji prirast sea / sea drveta masa u umama drveta poveanje % milion m3 milion m3/god. milion m3/god.80,35 1,832 1,009 55,1 30,81 0,821 0,249 30,3 1,39 0,094 0,42 (a) 448 4,51 0,108 0,038 35,2 4,09 0,085 0,044 51,9 83,46 2,228 0,825 36,1 204,6 5,228 2,585 49,4 (*) samo ista stanita (a) Poslednji popis uma u Srbiji je bio 1979. U me uvremenu je veliki broj drva topole posa en i izrastao

bukva hrast* topola* smreka* crni bor* ostalo ukupno

Prema poslednjem popisu uma u Srbiji, koji je sproveden 1979. godine, topola je bila malo zastupljena. Me utim u poslednjoj deceniji drva topole su zasa ena posebno u ravniarskim regionima pored reka. Iz tog razloga postoji nesaglasnost u zvaninim izvetajima izme u zapremine drvne mase topole u umama i see drveta topole u umama. Prema podacima, sea drveta topole poslednjih godina ima prilino veliki udeo u ukupnoj poseenoj zapremini drveta. Topola je veoma pogodno drvo za uzgajanje kao energetska sirovina, poto je njen godinji zapreminski prirast mase mnogo vei nego to je to sluaj sa drugim vrstama drvea u Srbiji. Za sada u Srbiji ne postoji uzgajanje energetskih biljnih kultura, ali istraivanja i analize pokazuju [4] da bi ono zemljite koje nije pogodno za uzgajanje konvencionalnih poljoprivrednih kultura moglo biti pogodno za uzgajanje ume topola, koje brzo rastu i mogu predstvaljati energetske kulture. Procena je da bi oko 200 000 ha, zemljita u ravniarskim regionima pored reka i kanala koje nije pogodno za poljoprivredu, moglo biti iskorieno za brzorastue ume topole. Ovo je mogunost za potencijalno poveanje energetskog potencijala drveta u Srbiji. Odnos izme u zapremine poseenog drveta i zapreminskog prirasta drveta u umama Srbije je oko 50%. Zemlje sa razvijenom infrastrukturom u umama, sa dobrim upravljanjem umama imaju do 75% iskorienosti od godinjeg prirasta drveta u umama. Pod pojmom dobra infrastruktura glavno znaenje je dobro razvijena mrea kvalitetnih umskih puteva koja pokriva sve delove ume. Sa poboljanjem infrastrukture u umama Srbija bi mogla poveati potencijal za odrivo korienje drva u umama. Srbija ima potencijal za poveanje povrine pod umom. U skladu sa Prostornim planom Republike Srbije [5] iz 1996. godine, povrine pod umom treba da se poveaju do 2010. godine na 31,5%. Na alost ovaj cilj se nee moi dostii poto je ekonomska kriza u poslednjoj deceniji 20. veka poremetila mnoge planove. Sledei cilj, prema Prostornom planu je da do 2050. godine 41% teritorije Srbije bude pokriven umom. Ova vrednost je procenjena kao optimalna poumljenost Srbije. Da bi se postigao ovaj cilj, povrine pod umom bi trebalo da se svake godine poveavaju za 29 000 ha. Tokom perioda intenzivnog poumljavanja osamdesetih godina poumljavanje je iznosilo oko 20 000 ha godinje.

9


Poumljavanje sprovedeno u Srbiji u poslednjih nekoliko godina (2002 -2006) pokazuje da je intenzitet poumljavanja nii nego to bi trebalo, i iznosi svega 5300 ha godinje [1]. To poveanje od 5300 ha ume treba da omogui proprcionalno vei obim see ume za oko 6900 m3. Dravno zemljite i ume su uglavnom potpuno poumljeni, odnosno popunjeni umskim drveem. Prema tvrdnjama rukovodilaca JP Srbijaume samo 10% dravnog zemljita je ostalo da se poumi, odnosno dravne ume mogu biti uveane samo za 10%. Najvei deo zemljita koji treba poumiti je u privatnom vlasnitvu. Zbog migracija stanovnitva iz malih sela u gradove, mnoge njive u umskim regionima se ne koriste, tako da se na njima praktino obavlja sporo prirodno poumljavanje. Me utim, mnogo bolje bi bilo kada bi se poumljavanje obavljalo sa enjem sadnica. Privatni vlasnici uma ne pokazuju veliko interesovanje za poumljavanje. Mera koju sprovodi JP Srbijaume radi poveanja povrine pod umama je da nudi besplatne sadnice umskog drvea. Privatne ume su u proseku povrine oko 0,5 ha, i iz tog razloga se ne moe oekivati da svaki vlasnik ume moe samostalno obavljati seu drva, skupljanje i transport. Udruenje privatnih vlasnika uma moglo bi reiti taj problem. Mnogi vlasnici privatnih uma mogli bi prepustiti udruenjima upravljanje nad svojim umama. Udruenja bi mogla organizovati sve aktivnosti: poumljavanje, seu drvea, prikupljanje drva i drvnih ostataka, transport i prodaju. U tom sluaju bi veina vlasnika privatnih uma i zaputenih njiva bila zainteresovana za poumljavanje, poto ne bi bilo potrebe da oni nabavljaju maine, a sve aktivnosti bi mogle biti obavljene bez njihovog aktivnog uea. Iz tog razloga trebalo bi osnovati udruenja valsnika privatnih uma. Neke druge mere, kao na primer plaanje taksi na nekorieno zemljite nateralo bi mnoge vlasnike da posade umsko drvee na naputenim njivama.

3.2. Potencijal umskog drveta u regionu (Srbija, Hrvatska, Crna Gora i Bosna & Hercegovina)Pore enje osnovnih podataka me u zemljama bive Jugoslavije (Srbija, Crna Gora, Hrvatska i Bosna & Hercegovina) pokazuje da Srbija ima najmanji potencijal umskog drveta (tabela 3.3). Teritorija Srbije je najmanje pokrivena umom svega 25,6%, dok okolne zemlje imaju preko 43% do 52,7%. Me u ovim zemljama Srbija je najgue naseljena, tako da je povrina ume po glavi stanovnika u Srbiji svega 0,264 ha, jo izraenija i nia nego u ostalim zemljama, odnosno vie nego duplo manja. Ova najnia vrednost potencijala po stanovniku dovodi do najnieg obima see po stanovniku tako e, samo 0,345 m3 u odnosu na preko 1 m3 u drugim zemljama regiona. ak i sa optimalnom poumljenou od 41% teritorije Srbije, ova vrednost nee dostii vrednosti pokrivenosti umom teritorija drava regiona. Razlog je to Srbija ima veliki udeo povrine koje su obradivo poljoprivredno zemljite. Hrvatska, Bosna & Hercegovina i Crna Gora imaju veu pokrivenost svoje teritorije umom od Srbije za skoro 30%. Najveu povrinu pod umom, najveu pokrivenost teritorije umom i najvei obim see drveta ima Bosna & Hercegovina.

10


Table 3.3 Resursi umskog drveta u regionu [1,10,16,17] Srbija povrina drave (ha) stanovnika (million) povrina pod umom (ha) zapremina umskog drveta (million m3) povrina pod umom (%) povrina ume po stanovniku (ha) obim see uma (m3/year) odnos see uma / zapreminski prirast ume sea uma po stasnovniku (m3) potronja ogrevnog drveta (m3/year) potronja ogrevnog drveta po stanovniku (m3)7 747 400 7,50 1 980 000 205 25,6 0,264 2 585 000 49,4 % 0,345 1 415 000 0,189

Crna Gora1 381 200 0,62 621 000 70 45,0 1,002 631 000 36 % 1,018 175 000 0,282

Hrvatska5 654 200 4,44 2 485 000 300 43,9 0,560 5 300 000 66,2 % 1,195 1 500 000 0,169

Bosna & Hercegovina5 119 700 3,98 2 700 000 502 52,7 0,678 7.250.000 48,8 % 1,031 1 459 000 0,367

to se tie Hrvatske, ukupna zapremina drveta u umama je oko 300 miliona m3, dok je godinji prirast zapremine drveta oko 8 miliona m3. Ukupna zapremina drveta u umama Bosne & Hercegovine je 502 miliona m3, sa godinjim prirastom od oko 5,5 m3/ha [10]. Vrednost zapremisnkog prirasta drveta u umama Crne Gore je usvojen na osnovu zapreminskog prirasta u Srbiji. Jugozapadni deo Srbije i severni deo Crne Gore su susedni regioni, a to su regioni sa najveim povrinama pod umom u ovim dvema zemljama. Iz tog razloga je pretpostavljeno da je klima u ta dva regiona vrlo slina, a poto su iste najeee vrste drvea (bukva i hrast 50%, zatim smreka) onda se moe pretpostaviti da je godinje specifino poveanje zapremine drveta u ova dva regiona isto i da iznosi 0,025 m3/m3. to se tie odnosa zapremine godinje see drveta i godinjeg zapreminskog prirasta drveta, koji predstavlja stepen iskorienosti ume, u Hrvatskoj je taj stepen najvei (66,2%). U Srbiji i Bosni & Hercegovini ovaj odnos je neto manji od 50%. Taj odnos u razvijenim zemljama, koje imaju odrivo upravljanje umama, iznosi do 75%. Moe se zakljuiti da u zemljama regiona Balkana postoje mogunosti za poveanje obima see uma. Potronja ogrevnog drveta po stanovnniku Bosne & Hercegovine je znatno vea nego u drugim zemljama regiona. Duplo je vea nego u Srbiji ili Hrvatskoj. Potronja ogrevnog drveta u Srbiji iznosi neto vie od 50% od ukupne see drveta. U drugim zemljama regiona, koje imaju veu potronju ogrevnog drveta, odnos potronje ogrevnog drveta i ukupne see drveta je mnogo manji, izmedju 20% i 30%. Veliki udeo potronje ogrevnog drveta u odnosu na ukupnu seu drveta u Srbiji u pore enju sa onim u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini je posledica manje povrine pod umama i znaajno manje see drveta.

11


Veliki udeo ogrevnog drveta u ukupnoj sei drveta u Srbiji mogao bi imati odre ene uticaje na budue proizvo ae drvenih peleta. Pod pretpostavkom da je koliina umskih ostataka jednaka pri svakoj sei ume, nezavisno da li je sea za ogrevno drvo ili tehniko oblo drvo, onda pri proizvodnji ogrevnog drveta nema dodatnih drvnih ostataka koji bi nastali u procesima prerade drveta. Moe se rei da generalno region ove etiri zemlje bive Jugoslavije ima znaajan potencijal za iskorienje umskog drveta, bilo za proizvodnju proizvoda od drveta ili kao ogrevnog drveta.

3.3. Industrija prerade drveta u SrbijiIndustrija bazirana na umskom drvetu predstavlja znaajnu privrednu granu u Srbiji sa relativno visokim udelom u bruto nacionalnom proizvodu (1,24%) i obimu industrijske proizvodnje (3,63%) [6]. U Srbiji postoji oko 2 760 preduzea koja se bave preradom drveta i proizvodnjom nametaja [9]. Najvei broj tih preduzea (2 360) su u sektoru prerade drveta, proizvodei rezano drvo, drvene ploe, furnir, stolariju, a preostalih 400 firmi se bavi proizvodnjom nametaja. to se tie veliine preduzea za preradu drveta, najvei udeo imaju mala2 preduzea inei oko 90% preduzea ove grane. Ova grana privrede imala je pozitivan trgovinski bilans u prolosti, sve do 1990. godine. Danas je taj bilans negativan, oko 82 miliona US$ (u 2004.), poto postoji veliki uvoz proizvoda od drveta, koji je deset puta vei nego u 1990. godine. Glavni proizvodi od drveta koji se uvoze u Srbiju su drvene ploe, rezano meko drvo i nametaj. Uprkos negativnom trgovinskom bilansu, postoji pozitivan trend izvoza nametaja, poto je u 2004. godini izvoz dostigao maksimalnu vrednost iz 1990. godine. Izvoz industrije prerade drveta iznosi oko 4,3% ukupnog izvoza Srbije. Nametaj i rezano drvo su sa 72% udela u ukupnom izvozu drvne industrije dominantni proizvodi koji se izvoze. Najvanija trita za proizvode od drveta iz Srbije su: Italija, Bosna & Hercegovina, Grka, Nemaka, Biva jugoslovenska republika Makedonija i Francuska. Nametaj, rezano drvo i perploa se najvie izvoze u Italiju, a nametaj, prozori i vrata u Bosnu i Hercegovinu, a nametaj i drvena galanterija su glavni proizvodi koji se izvoze u Nemaku [6].2

Definicija malog preduzea je prema Zakonu o raunovodtsvu:Mala preduzea mogu biti firme koje ispunjavaju u datoj poslovnoj godini dva od sledeih uslova: a) da prosean broj zaposlenih, raunajui prema radnim satima, nije vei od 50 b) da je godinji prihod manji od 8000 prosenih mesenih bruto plata u Srbiji; c) da je prosena vrednost imovine (na poetku i na kraju poslovne godine) manja od 6000 prosenih bruto plata u Srbiji.

12


ostalo; 19% prozori i vrata; 2%

rezano drvo; 33%

nametaj; 39%

drvene ploe; 7%

Slika 3.4 Uee najvanijih proizvoda u ukupnom izvozu drvne industrije [6]. Veinu preduzea prerade drveta ine pilane, zatim proizvodnja drvene ambalae, proizvodnja prozora i vrata, i proizvodnja drvenih ploa. Postojanje velikog broja pilana je rezultat raspoloivosti materijala, relativno niskih investicionih ulaganja i kratkog perioda povratka investicija. Preduzea prerade drveta su uglavnom privatna (oko 96%), sa uglavnom domaim kapitalom. Oko 98% preduzea su privatizovana kapitalom domaeg porekla. Postojei zakoni i pravilnici omoguavaju znaajne pogodnosti stranim investitorima, kao to je osloba anje od carine na uvoz maina i opreme, podsticanje zapoljavanje novih radnika i druga osloba anja od poreza. Posle usvajanja predstojeih zakona oekuje se da e te povlastice biti jo vee. Proizvodnja celuloze i papira opala je za oko 10% u 2006. godini u odnosu na 2005. godinu, dok je proizvodnja rezanog drveta, ploa i nametaja porasla [1]. Najvee poveanje je bilo u proizvodnji nametaja, za vie od 50%. Uprkos poveanju proizvodnje nametaja, broj zaposlenih je opao za 5% [8]. Ovaj suprotan trenad je rezultat privatizacije, kada znaajan broj radnika postaje viak.

3.4. Proizvodnja drvetaOdraslo drvo se sastoji od stabla, debelih grana, tankih grana, i panja sa korenom. Proizvodnja drveta u Srbiji je izraena kroz obim see drveta. Pod pojmom "see drveta" u zvaninim statistikim biltenima podrazumeva sva komercijalne sortimente drva a tako e i drvne ostatke. Sea drveta u 2006. godini u Srbiji je bila 2,585 miliona m3 u umama, i dodatnih 25 000 m3 van uma (parkovi u gradovima, drva du puteva, kanala, me a) to daje ukupnu seu drveta u Srbiji od 2,61 milion m3 [1]. to se tie lica koja se bave seom, umska preduzea i gra ani su glavne kategorije koji se bave seom drveta u umi (tabela 3.4). Industrija prerade drveta i druga preduzea imaju mali udeo u sei drveta. Moe se videti da je obim see drveta obavljene od strane preduzea za preradu drveta znaajno varirao, od maksimuma od 205 000 m3 u 2004. godini, do minimuma od 96 000 m3 u narednojh godini, pa do ponovnog rasta do prilino visoke vrednosti od 162 000 m3 u 2006. godini. To moe biti objanjeno vlasnikom transformacijom preduzea prerade drveta, poto su ta preduzea neposredno pre privatizacije obino imale opadajui 13


obim proizvodnje, a nakon privatizacije poinjale su polako ili naglo da poveavaju obim proizvodnje. Tabela 3.4. Sea drveta (1000 m3) prema vriocima see umarska preduzea drvno-prera ivaka preduzea druga preduzea gra ani (trgovina na malo) ukupno2002 1382 131 233 999 2745 2003 1104 152 205 1132 2593 2004 1238 205 247 1028 2718 2005 1020 96 381 988 2485 2006 1127 162 285 1036 2610

Obim see drveta obavljenih od strane umarskih preduzea je vrlo stabilan u poslednjih pet godina. to se tie vrsta drvea poseenih u umi, najvei udeo ima bukva iz istih stanita, dostiui 40% ukupnog obima see drveta u umi (tabela 3.5). Topola nije bila vrlo esto drvo u Srbiji, ali ova vrsta drveta je zasa ivana u poslednjih par decenija, naroito pored kanala, velikih reka, puteva, a i kao ume. Sada topole imaju znaajni udeo u ukupnom obimu see drveta i u ukupnoj povrini pod umom. Tabela 3.5. Iskorienje uma [1,3]sea drveta (1000 m3) 2585 1974 1886 1009 249 420 208 88 38 44 6 611 419 50 142 povrina pod umom (milion ha) 1,985 1,418 1,236 iskorienje ume (m3/ha) 1,30 1,39 1,53

ukupno (1+2) ista stanita (1) listopadne ume bukva hrast topola drugo

etinarske umesmreka crni bor drugo meovita stanita (2) listopadnog drvea etinarskog drvea listopadnog i etinarskog

0,182

0,48

0,567 0,464 0,049 0,054

0,90 1,02 2,63

(*) Podaci o obimu see drveta su za 2006. godinu, a podaci o povrinama pod umama su prema poslednjem popisu uma iz 1979.

Sledei sortimenti su rezultat see drveta: seeno drvo za dalje rezanje i proizvodnju razliitih vrsta tehnikog drveta, drvo za potporne stubove u rudnicima pod zemljom, drvo za proizvodnju celuloze i papira, ogrevno drvo, i drugi proizvodi od drveta ukljuujui one za proizvodnju ploa (tabela 3.6). Najvei udeo (oko 50%) see drveta iz dravnih uma se

14


iskoristi kao gorivo. Druga polovina (oko 50%) see drveta iz dravnih uma je za proizvodnju nametaja, industriju celuloze i papira, proizvodnju potpornih stubova i druge svrhe. Statistika evidencija see drveta u privatnim umama nije tako detaljna. Uprkos injenici da je skoro polovina uma u privatnim rukama, obim see umskog drveta u privatnim umama je tri puta manji nego u dravnim. Verovatan razlog za ovo stanje je slabo trite za drvo. Kao posledica toga, privatni vlasnici uma nemaju interes da osnuju svoje udruenje kako bi unapredili upravljanje svojim umama. Tabela 3.6. Proizvodnja sortimenata (1000 m3) od drveta iz dravnih uma u Srbiji [1] trupci za seenje rudniki potporni stubovi drvo za celulozu ogrevno drvo ostalo drvo Ukupno Obim see u dravnim umama Obim see u privatnim umama2002 312 19 108 748 393 1580 2003 358 21 88 838 371 1676 2004 368 8 98 847 401 1722 2005 373 8 123 779 357 1640 2006 397 12 117 803 415 1744 1925 685

3.5. Drvni otpad u umarstvuOd ukupno poseene zapremine drveta, dve glavne vrste proizvoda su: tehniko oblo drvo i prostorno drvo. Pored ova dva glavna sortimenta postoji i drvni ostatak koji obino ostaje u umi. Od sortimenata koji se dobiju pri sei drveta, oko 90% je tehniko oblo drvo i prostorno drvo, a oko 10% je drvni ostatak see [3]. Pored ovoga u umi ostaju panjevi i tanje grane. Tako e tu je lie i iglice koje uestvuju sa oko 2% [4], ali njihov udeo je zanemaren u ovoj analizi. Prosean udeo pojedinih kategorija drveta u ukupnoj masi drveta je dat u tabeli 3.7. Zapremina uobiajeno neiskorienih delova drveta, koji sadre koru, tanke grane i panjeve, iznose oko 42% od ukupne zapremine drvne mase drveta. To znai da prema sadanjoj sei drveta u umi, obino oko 1,1 milion3 drvnih ostataka, to jest drvnog otpada, ostaje nakon seenja. Ovi ostaci su razliiti po veliini i obliku, i rasuti su po umi. to se tie kvaliteta biomase ovi ostaci se mogu koristiti kao izvor energije, a neki mogu biti iskorieni za proizvodnju drvenih ploa. Koji deo ostataka e biti iskorien uglavnom zavisi od vrste terena, umske infrastrukture i razdaljine do mesta za iskorienje ostataka. U ravniarskim umama, gde je pristup svakom delu ume lak, mogue je iskoristiti ostatke nastale pri sei skoro 100%. Me utim u planinskim umama, sa vrlo strmim nagibima, sa umskom infrastrukturom u loem stanju, i gde je neophodno zatiti zemljite od erozije, procenat umskih ostataka koji se mogu izvui iz ume je manji. Sa boljom umskom infrastrukturom i sa odgovarajuom cenom za umske ostatke mnogo vea koliina umskih ostataka bi bila iskoriena nego to je to sada sluaj.

15


Tabela 3.7. Prosean udeo razliitih kategorija drveta u ukupnoj zapremini drveta dravne privatne prosek komentar ume ume komercijalno tehniko oblo drvo 24 8 16 (oblovina) komercijalno 34 50 42 prostorno drvo ostaje u umi 4 4 4 kora od oblovine delimino se koristi 9 9 9 umski ostatak sa korom (1) delimino se koristi 11 11 11 tanke grane sa korom ostaje u umi 18 18 18 panjevi sa korenom 100 % 100 % 100 % ukupno(1) tanke grane su one prenika manjeg od 7cm

Interesantno je da oko 3% od obima see drveta ostaje u umama uprkos injenici da su to krupni ostaci (gule, rave grana) koji bi mogli relativno lako biti skupljeni i transportovani. Uzimajui u obzir sadanje stanje obima see drveta u umi ovi veliki komadi umskog ostatka iznose oko 750 000 m3 godinje. Ako bi se sav drvni ostatak u umama sabrao, to bi iznosilo 1,1 milion m3. Me utim, jedan deo drvnog ostatka se ve prikuplja i prodaje kao drvni otpad. Pored toga, panjevi se ne vade uvek iz zemlje. Drva topole su obino mlada sa relativno plitkim korenom, i posle see drveta panj topole se lako vadi iz zemlje. Me utim, bukva i hrast odabrani za seu su obino starija drvea sa dubljim korenjem, pa iz tog razloga njihovo korenje obino ostaje u zemljitu. Praktino oko 600 000 m3 drvnog ostataka (ne raunajui panjeve) godinje ostaje u umi.

3.6. Proizvodnja razliitih proizvoda od drvetaProizvodnja rezanog drvetaZajedno sa nametajem, rezano drvo predstavlja najei proizvod od umskog drveta u Srbiji. Pilane ine oko 60% ukupnog broja preduzea drvne industrije (2 760), a rezano drvo ini oko 37,2% izvoza svih proizvoda od umskog drveta [6]. Srbija dri deseto mesto u Evropi po proizvodnji rezanih drva. Uprkos njihovom malom broju, velike pilane imaju oko 50% instalisanog kapaciteta za proizvodnju rezanog drveta. Me utim. stepen iskorienosti njihovog kapaciteta je mali zbog finansijskih problema, nastalih kao rezultat procesa privatizacije, kroz koji prolaze ili su nedavno prola sva ta preduzea. to se tie kapaciteta pilana, samo dve pilane imaju pojedinane kapacitete preko 30 000 m3 trupaca godinje. Najvei broj ostalih pilana ima kapacitet od 3 000 do 5 000 m3 trupaca, a mnoge pilane su u selima i rade povremeno, obino tokom toplijih dana, a proizvode od 100 do 500 m3 rezanog drveta godinje. Od 2000. godine, sa poetkom intenzivne vlasnike transformacije, proizvodnja rezanog tvrdog drveta je porasla. U 2005. godini proizvodnja je bila 315 000 m3, ali nije dostignuta maksimalna vrednost iz 1998. godine od 357 000 m3. Relativno mala proizvodnja rezanog drveta je posledica male raspoloivosti oblog drveta, poto proces transformacije obuhvata i sektor umarstva.

16


Smanjenje proizvodnje trupaca uz veliki broj proizvo aa je najznaajniji uzronik niskog iskorienja (50%) raspoloivog kapaciteta u pilanama. Rezana meka drva su jedan od retkih proizvoda od drveta koji ne zadovoljavaju ukupne domae potrebe. To je razumljivo, poto etinarska drva ine samo 9% umskog fonda u umama Srbije. Domaa proizvodnja mekog rezanog drveta pokriva oko 20% domaih potreba, dok se ostatak mora uvoziti.

Proizvodnja drvenih ploaPresovane ploe od iverice su zadrale vodee mesto u proizvodnji drvenih ploa u Srbiji. Proizvodnja nametaja je najvei potroa ovih ploa. Potronja ploa od presovane iverice ima stalno poveavanje u poslednjih deset godina, ali je i dalje manje nego u drugim zemljama regiona Balkana. U 2005. godini maksimalna koliina uvezenih ploa je bila 174 000 m3. U Srbiji postoji samo jedno preduzee koje proizvodi ploe od presovane iverice. Ono je privatizovano pre par godina, i od tada poveava svoju proizvodnju. Instalisani kapacitet fabrike je 75 000 m3/god presovane iverice. Postoji plan preduzea da se proizvodnja povea na 120 000 m3 godinje.

Proizvodnja perploePreduzea u Srbiji proizvela su oko 13 000 m3 perploe u 2005. godini [7]. Me utim, ova proizvodnja je jo uvek manja nego u 1990. godini. Oekuje se da u narednih nekoliko godina proizvodnja perploe dostigne visok nivo proizvodnje iz 1990. godine. Dva osnovna uslova za to su: postojanje trita i raspoloiva sirovina. perploe od topole se proizvode u Vojvodini, a od bukve u centralnom delu Srbije.

Proizvodnja prozora, vrata i nametajaU Srbiji postoji oko 275 registrovanih firmi koje se bave proizvodnjom vrata i prozora. Oko 95% njih su mala preduzea. Postoji 420 firmi i oko 3 000 malih radionica koje se bave proizvodnjom nametaja. Vie od polovine njihove proizvodnje se izvozi.

3.7. Drvni ostaci u industriji prerade drvetaKao rezultat perade drveta postoje tri glavne vrste ostatka prema veliini: kora, krupni ostaci nakon seenja oblovine i sitni ostaci (piljevina, strugotina, drvna praina). Obino je u pilanama od ukupne koliine drveta koja se prera uje izme u 50 i 65% komercijalni proizvod, a ostatak je drvni otpad (tabela 3.8). U zavisnosti od kvaliteta ostatka, na primer da li je kora skinuta ili ne, ostatak moe da se koristi za proizvodnju drvenih ploa. U drugom sluaju ostatak se moe koristiti kao ogrev. Na osnovu godinje proizvodnje rezanog drveta od 397 000 m3 u 2006. godini otpad u pilanam je iznosio oko 480 000 m3. Mnoge pilane su male, a samo nekoliko je velikih. Pretpostavljajui da male pilane obrade oko 50% ukupne koliine drveta koja se obradi u svim pilanama, da one ne koriste ostatke drveta, onda sa ukupnom proizvodnjom od 397 000 m3 rezanog drveta, koliina otpada u

17


malim pilanama iznosi (tabela 3.8): strugotine 68 000 m3, piljevine 30 000 m3, krupnih komada drveta 91 000 m3 i kore 51 000 m3, to ukupno iznosi 240 000 m3. Tabela 3.8. Ostaci u pilanama tvrdi liari meki liari i (bukva, hrast) etinari (%) (%) komercijalni glavni proizvod 50 65 Ostaci krupni komadi 24 12 strugotina 18 14 sitno komadii i praina 8 7 Total 100 100 kora 14 * 14 * *) kora je dodatni ostatak Za razliite proizvode od drveta razliiti procesi se sprovode i razliiti su odnosi izme u koliine komercijalnog glavnog proizvoda i koliine ostataka. Ali generalno, koliina drvnog otpada je oko 50%. Na primer pri proizvodnji finalnih drvenih proizvoda, kao na primer nametaja, koliina otpada je i preko 50%. U finalnoj preradi drveta, proizvodnji nametaja, prozora i vrata, koristi se osueno rezano drvo. Koliina ostatka zavisi od finalnog proizvoda i primenjene tehnologije. Tabela 3.9 sadri uobiajene udele glavnog komercijalnog proizvoda i razliitih ostataka kada se koristi rezano drvo. Tabela 3.9. Ostaci u finalnoj preradi drveta kada je rezano drvo sirovina udeo (%) 35 glavni komercijalni proizvod ostaci 57 posle seanja 3 posle finalne obrade kart 5 Me utim, drugi procesi proizvodnje proizvoda od drveta, na primer proizvodnja drvenih ploa, mogu biti pogodni za iskorienje razliitih vrsta drvnih ostataka. Glavna sirovina za proizvodnju presovane iverice je takozvano prostorno drvo, to jest poseeno drvo, kao i krupni ostaci nastali tokom primarne prerade drveta. U Srbiji je proizvodnja ploa od presovane iverice zasnovana na bukovom drvetu. Poto je dozvoljena koliina kore u sirovini za proizvodnju presovane iverice do 10% onda se sa bukovog drveta ne skida kora. Iz tog razloga su ostaci u proizvodnji presovane iverice vrlo mali, svage 15%, i sastoje se od drvene praine i krupnih ostataka od seenja ploa na pravilne oblike. Glavni deo krupnog ostataka moe biti recikliran, to jest vraen i ponovno iskorien za proizvodnju ploa. Samo mali deo ostataka u ovim preduzeima ostaje neiskorien da bi se mogao koristiti u druge svrhe, na primer za proizvodnju biogoriva ili u direktnom sagorevanju za proizvodnju energije. Instalisani kapacitet jedine fabrike ploa od presovane iverice u Srbiji je 75 000 m3/god. Sadanja proizvodnja ploa je manja od instalisanog kapaciteta. Plan fabrike je da se prvo 18


dostigne instalisani kapacitet proizvodnje, a zatim da se proizvodnja povea na 120 000 m3/god. Sa sadanjim uvozom od 170 000 m3 ploa od presovane iverice, budua proizvodnja ovog preduzea nee zadovoljiti domae potrebe. Budua poveana proizvodnja ploa od iverice nee ugroziti budue proizvo ae drvenih peleta, poto e se potronja sirovine za proizvodnju ovih ploa poveati za oko 70 000 m3, to je oko 7% od ukupne koliine raspoloivih drvnih ostataka u umi i pilanama. Ipak glavna sirovina za proizvodnju ploa od presovane iverice je drvo, uz dodatak drvnog ostatka iz pilana. to se tie sirovine za proizvodnju vrstih biogoriva (peleta, seke), moe se rei da zavisi od trita da li e se ostaci iz razliitih procesa prerade drveta koristiti za proizvodnju ploa ili za proizvodnju peleta. Generalni tok drveta i drvnih ostataka u drvnoj industriji je predstavljen na slici 3.5. U dobro organizovanim preduzeima koja se bave proizvodnjom ploa ili celuloze i papira, praktino svi nusproizvodi, a to znai i drvni ostaci, mogu biti interno iskorieni. Neke koliine drvnog ostatka mogu se reciklirati ili iskoristiti kao gorivo. Ovi proizvodni procesi zahtevaju dosta toplotne energije, pare ili tople vode, pored elektrine energije, tako da ova preduzea ne bi trebalo da budu mesta gde bi budui proizvo ai drvenih peleta nabavljali sirovinu za svoju proizvoidnju. Tako bi trebalo da je u dobro organizovanim preduzeima. Ali preduzea u Srbiji koja proizvode celulozu i papir imaju drvni otpad. Uprkos sadanjem stanju drvnog otpada u ovim preduzeima, budui proizvo a peleta ne bi trebalo da zasniva svoju proizvodnju na drvnim ostacima iz ovih preduzea. Praktino u dobro organizovanoj privredi sa dobro organizovanim preduzeima, samo su pilane lokacije gde postoji viak drvnog ostatka. U pilanama se deo ostatka koristi interno, ali znaajne koliine ostatka su raspoloive za druge potrebe, kao to je na primer proizvodnja peleta ili za direktno sagorevanje i proizvodnju energije. Kao zakjljuak moe se rei da kao sirovina za proizvodnju peleta najvea koliina drvnog ostatka dolazi iz see drveta u umi i iz pilana. Ostala preduzea prerade drveta, posebno ona mala, imaju raspoloive ostatke drveta tako e. Stoga se ukupna koliina drvnog ostatka za proizvodnju peleta procenjuje na oko 1 milion m3, a sastoji se od drvnog ostatka pri sei drveta u umi oko 0.6 miliona m3, iz pilana oko 360 000 m3 (kao srednja vrednost maksimalne vrednosti od 480 000 m3 i minimalno raspoloivog ostatka od 240 000 m3) i iz ostalih preduzea prerade drveta ne vie od 50 000 m3. Bukva i hrast su najee vrste u umama Srbije. Oko 65% ukupne see drva ini sea bukve i hrasta. Na treem mestu je sea topola. Uzimajui u obzir da je gustina suvog drveta bukve i hrasta 0,58 t/m3, a topole 0,38 t/m3, da peleti sadre oko 10% vlage, onda sledi da od raspoloive koliine drvnog ostatka moe da se proizvede oko 500 000 t peleta.

19


sirovo drvo piljevina seka fabrika celuloze i papira nusproizvod iskorien interno seka i piljevina

fabrika ploa nusproizvod iskorien interno

pilana nusproizvod iskorien interno

seka i piljevina

drvene ploe

peleti i briketi

ploe

toplota i el. energija

elektrina energija

potroa

papir

Slika 3.5 Tok proizvoda i nus-proizvoda od umskog drveta u industriji prerade drveta Na osnovu procenjene koliine sadanjih raspoloivih drvnih ostataka, zatim planirane stope poumljavanja, na osnovu neophodnog razvoja umske infrastrukture (umskih puteva) koji doprinose veem iskorienju uma, i na osnovu oekivane budue proizvodnje ploa od presovane iverice kao glavnog konkurenta proizvodnji drvenih peleta od drvnog ostatka, moe se proceniti budui potencijal za proizvodnju drvenih peleta (tabela 3.10). Postoje dva scenarija do 2015. godine. Jedan je kada se zadrava sadanje stanje umskih puteva, to znai samo 50% iskorienost uma. U tom sluaju ukupna sea uma bila bi neznatno poveana na osnovu poumljavanja u prethodnom poeriodu. Drugi scenario je zasnovan na pretpostavci da e novi umski putevi biti izgra eni, a postojei poboljani. To bi dovelo do veeg obima see uma, dovodei do stepena iskorienosti uma od oko 75%, kao to je to u razvijenim zemljama. Pretpostavljeno je da e do 2010. godine biti instalisano 6 fabrika drvenih peleta sa ukupnim kapacitetom od 250 000 t godinje, koristei 500 000 m3 drvnih ostataka. Bez uvo enja mera za unapre enje umarstva, ukupni instalisani kapacitet fabrika peleta mogao bi biti najvie 500 000 t u 2015, za ta bi se koristilo 1 milion drvnog ostatka. Ako bi se umarstvo unapredilo i poveao stepen iskorienosti uma sa 50% na 75%, onda bi se raspoloiva koliina drvnog ostatka poveala na 1,4 miliona m3, to bi omoguilo proizvodnju drvenih peleta u koliini od oko 700 000 tona godinje.

20


Tabela 3.10 Procena koliina drvnog ostaka (m3) i budue potrebe za njima 2010 2015 (50%) 2015 (75%) Danas Sirovina 600 000 600 000 650 000 900 000 umski ostaci 360 000 360 000 410 000 600 000 ostaci iz pilana 50 000 0 0 0 ostaci iz ostale prerade drveta Iskoriena za 50 000 120 000 180 000 180 000 ploe od iverice 10 000 500 000 1 000 000 1 400 000 pelete ogrevno drvo1,4 milion 1,4 milion 1,5 milion 1,5 milion

Pretpostavljeno je da u proizvodnji ploa od presovane iverice 20% sirovine dolazi od drvnog ostatka koji bi mogao biti sirovina za proizvodnju drvenih peleta. Glavna sirovina za proizvodnju ploa od presovane iverice bi dolazila od komada drveta. Potronja ogrevnog drveta je manje ili vie nezavisna od proizvodnje drvenih peleta i ploa od iverice. Pretpostavljeno je da potronja ogrevnog drveta nee rasti u narednim godinama. Ova pretpostavka se zasniva na oekivanju da e drvni ostaci i drveni peleti biti jevtiniji od seenih trupaca koji se koriste kao ogrevno drvo, i da e trupci biti iskorieni za proizvodnju razliitih drvenih proizvoda koji bi doneli vei prihod od ogrevnog drveta.

21


4. ANALIZA TEKUEG TRITA4.1. Sadanje koliine drvnih ostataka koje se koriste kao gorivo u industriji i domainstvimaSrpska industrija je generalno u periodu tranzicije, to ne podrzumeva samo promenu vlasnitva, ve i promenu broja zaposlenih, obnovu proizvodnje, promenu proizvodnog programa, i traenje novog ili pokuavanje povratka na stara trita. Stoga se iz godine u godinu menjaju osnovni parametri proizvodnje u svakom preduzeu. U principu i pre privatizacije, preduzea drvne industrije su obino imala kotlove na biomasu. Me utim, neophodno je napomenuti da je veina kotlova stara, obino preko 20 godina, a da su mnogi od njih van upotrebe ve nekoliko godina. Kako je politika i ekonomska kriza zapoela 1990. godine, preduzea drvne prerade su gubila svoje trite, bili su smanjeni prihodi i nivo proizvodnje se smanjio. Kada je ekonomska kriza postala estoka, cena elektrine energije je postala vrlo niska, i opti trend u mnogim preduzeima je bio zamena kotlova na biomasu ili fosilna goriva sa kotlovima na elektrinu energiju. Preduzea drvne prerade su znaajno smanjila proizvodnju, ali potrebe za energijom nisu proporcionlano smanjene. To je tako e razlog zato su poela da se koriste fosilna goriva i elektrina energija. Neka preduzea su imala pogodnost da nabavljaju relativno jevtino teno gorivo. Kao posledica, kada je kriza zavrena, mnoga preduzea prerade drveta imala su stare kotlove na biomasu koji su vie godina van upotrebe. Danas, ova preduzea pokuavaju da obnove proizvodnju energije koristei raspoloive ostatke biomase kao gorivo. Preduzea drvne prerade u Srbiji, ona najvea, do sada nisu dostigla optimalni nivo proizvodnje, to jest nivo proizvodnje od ranije. Prosean nivo proizvodnje ne prelazi 50% instalisanog kapaciteta. Problem je stara oprema, nedostatak investicija za nove, neodgovarajui kvalitet proizvoda, i verovatno nemogunost izlaska na trite sa nekim proizvodima koje proizvode. Energetske potrebe nisu proporcionalne nivou proizvodnje proizvoda od drveta. Pri smanjenoj proizvodnji, energetske potrebe se ne smanjuju u tolikoj meri kao to se smanji proizvodnja. Stoga neka preduzea prerade drveta koja koriste svoje kotlove na biomasu su u situaciji da nemaju dovoljno drvnog otpada. Tako da ako ele da im kotlovi na biomasu rade onda moraju da nabave dodatne koliine drvnog otpada. Uobiajeno reenje je da se nabave dodatne koliine drvnog ostatka od malih preduzea, pilana koja nemaju instalisana loita i kotlove, i gde postoji problem odlaganja drvnog otpada. Sada, ovaj vid saradnje izme u nekih velikih i malih preduzea prerade drveta je dobar, poto svako u ovoj saradnji reava svoj problem. Me utim, ovo reenje je odrivo pod uslovom da su mala preduzea relativno blizu velikom. U Srbiji postoji nekoliko velikih preduzea prerade drveta, a vie od 2 000 ima malih preduzea. To znai da mnoga preduzaa treba ili da koriste svoj drvni otpad ili da reavaju

22


problem otpada na drugi nain. Na alost mnoga preduzea odlau svoj drvni otpad u blizini, ili ga bacaju u najbliu reku. to se tie koliina drvnog otpada koji se koristi kao izvor energije ili za proizvodnju briketa ili peleta, teko je napraviti preciznije procene, poto se stanje menja iz godine u godinu, i od preduzea do preduzea. Moe se pretpostaviti sa velikom verovatnoom da male pilane sa periodinim radom tokom toplih dana uopte ne koriste drvni otpad. Iz tog razloga je drvni otpad u koliini od 240 000 m3 iz malih pilana koje periodino rade, sigurno raspoloiv. Ova vrednost moe biti tretirana kao apsolutni minimum raspoloivih koliina otpada u pilanama. Maksimalna vrednost drvnog otpada u pilanam je 480 000 m3. Realna koliina drvnog otpada raspoloiva za proizvodnju peleta je negde izme u ove dve granine vrednosti. U Srbiji postoji regularno trite ogrevnog drveta, sa prometom od 1,41 milion m3 godinje [3]. Me utim trite drvenih briketa i peleta praktino ne postoji, uprkos izuzecima njihove prodaje na nakim stovaritima ogreva ili nekim benzinskim stanicama. Stambeni sektor u Srbiji moe da koristi drvni otpad kao gorivo praktino samo ako su domainstva blizu pilana. To je sluaj sa malim mestima, u kojima ima veliki broj pilana. Tako e, u domainstvima se mogu koristiti samo krupniji komadi drvnog otpada, ali ne i piljevina i drvna praina, zbog neopremljenosti odgovarajuim transportnim sredstvima. Ako je pilana u sastavu domainstva onda to domainstvo ima vikove drvnog otpada, u odnosu na njihove potrebe za grejanjem tokom hladnih dana. Ovaj viak drvnog otpada ak i ako se koristi, to se obavlja van trita, ili se to je ee odlae na neku lokaciju. Iz tog razloga se moe rei da se drvni otpad vrlo malo koristi u domainstvima. to se tie korienja drvnog otpada za proizvodnju elektrine energije ili ko-generacije u kotlovima van preduzea drvne industrije ili sistemima daljnskog grejanja, u Srbiji ne postoji nijedno postrojenje takve vrste za sada.

4.2. Tekue i oekivane potrebe za drvnim otpadom u SrbijiNeka velika preduzea prerade drveta, sa kotlovima na biomasu velikog kapaciteta, imaju nedostatak drvnog otpada kao goriva za svoje kotlove zbog smanjene proizvodnje glavnih proizvoda, a time i smanjene proizvodnje drvnog otpada. To je razlog zato ona uzimaju, obino besplatno, drvni otpad od malih preduzea prerade drveta. U tom smislu moe se rei da postoji potreba za drvnim otpadom. Ali ovo je sluaj za samo par velikih preduzea prerade drveta. Generalno, sada postoje znaajni vikovi umskog otpada i otpada pri preradi drveta koji se ne koristi ni na koji nain. Do pre dve godine nije bilo nijednog znaajnog proizvo aa drvenih peleta ili briketa u Srbiji. Me utim, za poslednje dve godine nastalo je veliko interesovanje za proizvodnju peleta od drveta..Nekoliko potencijalnih proizvo aa je objavilo poetak rada i proizvodnje peleta tokom prve polovine 2008. godine sa kapacitetima od 18 000 tona, 30 000 tona i 100 000 tona godinje, dok neki drugi planiraju poetak proizvodnje u 2009. godini. Generalno, nekoliko malih i velikih investitora je odluilo da zapone proizvodnju drvenih peleta zbog mogunosti izvoza i na osnovu procene da svoju zaradu mogu ostvariti na inostranom tritu. 23


Jedan od glavnih razloga za ne korienje biomase kao goriva je niska cena elektrine energije, i stoga mnogi domovi koriste elektrinu energiju za grejanje. Dodatni razlog za praktino nepostojanje zahteva za korienje drvenih peleta u Srbiji je da do 2008. godine nije bilo domaeg proizvo aa pei i kotlova na drvene pelete. Oprema za korienje drvenih peleta, koja se sastoji ne samo od pei ili kotla nego i od sistema za automatsko doziranje goriva, moglo je da se nabavi samo iz razvijenih zemalja kao to su Austrija i Italija. Ali njihova oprema je skupa za tipinog potroaa u Srbiji, i ova oprema nije mogla biti prodavana u velikom broju. Neke pei i kotlovi proizvedeni u Srbiji su zastarele konstrukcije, i uprkos tvrdnjama da su namenjeni i za sagorevanje biomase, oni su ipak namenjeni za sagorevanje uglja, a ne biomase. Iz tog razloga, pri sagorevanju biomase ovi kotlovi imaju mali stepen korisnosti i veliku potronju biomase. Sumirajui objavljene budue proizvodnje drvenih peleta u jednoj postojeoj i pet buduih fabrika, moe se proceniti da poetkom 2009. godine proizvodnja drvenih peleta u Srbiji nee prelaziti 250 000 tona godinje. Sadanja cena prve i druge klase ogrevnog drveta koju je odredilo JP Srbijaume Srbija, koje upravlja dravnim umama, je izme u 15 i 30 /m3 sloenog u umi pored puta. Na osnovu informacija dobijenih od prodavaca ogreva na stovaritima, maloprodajna cena u Beogradu je oko 50/m3. U ovom sluaju 1 m3 je zapremina sloenog drveta. Cena ogrevnog drveta varira od grada do grada. U Beogradu, gde stanovnitvo ima veu finansijske mogunosti, cena ogrevnog drveta je duplo vea nego u Pirotu, gradu na jugoistoku Srbije (tabela 4.1). Sadanja cena otpadnog drveta u dravnim umama koju je odredilo JP Srbijaume je izme u 4,9 i 11 /prostornom m3, odnosno 11 20 /realnom m3 [11]. Transportni trokovi nisu ukljueni. Cene ostalih goriva i elektrine enrgije e imati efekte na budue zahteve za otpadnim drvetom u Srbiji. Pored domaih cena, potranja za otpadnim drvetom e zavisiti od potranje iz razvijenih evropskih zemalja za biogorivom drvenim peletima. Sada ne postoji domae trite drvenih peleta i briketa u Srbiji. Danas praktino sva proizvodnja peleta u Srbiji se izvozi. Iz tog razloga je cena peleta u Srbiji pretpostavljena na osnovu cena u evropskim zemljama gde se drveni peleti koriste u velikim koliinama. Vrednost faktora konverzije () je pretpostavljena za srednje i male kotlove konstruisane za sagorevanje drveta i drvenih peleta. U sluaju razmatranja postojeih malih kotlova u domainstvima u Srbiji stepen konverzije bi bio znatno nii, a trokovi grejanja drvetom bi bili vii. Me utim, oekuje se da budui potroai drvenih peleta nabave nove kotlove koji su namenjeni za sagorevanje drveta. Sadanji odnos cena izme u razliitih goriva u Srbiji generalno favorizuje goriva od drveta. Pore enjem trokova grejanja razliitih goriva pokazuje se da su goriva od drveta najjevtinija (tabela 4.1). Cena drvenih peleta za potroae u Srbiji je pretpostavljena da iznosi 80 /t, ukljuujui transport. Na tu cenu dodaje se porez (PDV) tako da se dobije da maloprodajna cena iznosi 6912 din/t.

24


Tabela 4.1 Cene razliitih goriva u Srbiji i cena grejanjaMaloprodajna cena* Mrki ugalj Banovii Lignit sueni Lignite sirovi Lo ulje Mazut Prirodni gas TNG Ogrevno drvo u Beogradu Ogrevno drvo u Pirotu Drveni peleti Elektrina energija 10 000 din/t 8 500 din/t 4 600 din/t 76 500 din/m3 33 800 din/t 28 din/m3 84 000 din/t 4 000 din/m3 2 000 din/m3 6 912 din/t Toplotna mo 18,2 GJ/t 17,2 GJ/t 9,2 GJ/t 37,9 GJ/m3 39,7 GJ/t 0,0333 GJ/m3 46 GJ/t 14 GJ/t 14 GJ/t 18 GJ/t

stepen konverzije0,81 0,78 0,75 0,86 0,86 0,92 0,92 0,75 0,75 0,78 1

Cena grejanja 5,7 (/m2) 30,5 (/MWh) 5,3 (/m2) 28,5 (/MWh) 5,6 (/m2) 30,0 (/MWh) 19,6 (/m2) 105,6 (/MWh) 8,3 (/m2) 44,5 (/MWh) 8,2 (/m2) 44,4 (/MWh) 16,5 (/m2) 89,3 (/MWh) 5,8 (/m2) 31,2 (/MWh) 2,9 (/m2) 15,6 (/MWh) 4,1 (/m2) 22,2 (/MWh) 10,2 (/m2) 54,9 (/MWh)

3,265 din/kWh 0,0036 GJ/kWh

* 1 = 80 din Cene elektrine energije i prirodnog gasa nisu maloprodajne cene, poto ovi energenti imaju tarifni sistem. PDV je kasnije obraunat i sadran je u Ceni grejanja PDV za sve energente je 18%, osim za prirodni gas i drvo 8%. Cena za instalisanu elektrinu snagu je 529,8 din/kW za potroae prikljuene na niskom naponskom nivou distributivnog sistema, iskljuujui domainstva.

Kao posledica razliitih cena ogrevnog drveta u Beogradu i Pirotu, cena drvenih peleta bi bila vea od cene ogrevnog drveta u Pirotu, ali jevtinija od ogrevnog drveta u Beogradu. Najskuplji nain grejanja je na lo ulje i na meavinu propan-butana (teni naftni gas TNG). Zatim sledi elektrina energija, a potom mazut i prirodni gas. Vrlo blisko trokovima grejanja na drvene pelete i ogrevnom drvetu je grejanje na razliite vrste uglja. U Beogradu je ak jevtinije grejanje na bilo koji ugalj nego grejanje na ogrevno drvo. Vredna je napomena da je u Pirotu cena lignita via nego u Beogradu. To je posledica znatno dueg transporta izme u rudnika Kolubara i Pirota, nego to je to sluaj sa Beogradom. Grejanje zasnovano na separisanom i suenom lignitu Kolubara je nejjevtinije me u ugljevima. Cena grejanja zasnovana na drvenim peletima je konkurentna svim ostalim gorivima verovatno samo u velikim gradovima, gde je finansijska mogunost stanovnitva dovoljno visoka, i verovatno u Vojvodini. Vojvodina ima relativno malo uma, obim see drveta je mali, tako da je potranja za ogrevnim drvetom vea od proizvodnje. Primer grada Pirota, koji se nalazi u regionu ne izrazito bogatom umom, pokazuje da sadanji socijalni status stanovnitva i blizina uma dovode do niske cene ogrevnog drveta. Ovu injenicu bi trebalo uzeti u obzir pri analizi opravdanosti proizvodnje drvenih peleta, posebno ako je proizvodnja usmerena uglavnom ka domaem tritu. Na domaem tritu drveni peleti mogu da zamene fosilna goriva za proizvodnju toplote u razliitim sektorima: industrijski, stambeni i poljoprivredni. Prema energetskom bilansu Srbije u finalnoj potronji energije industrijski sektor potroi mnogo manje uglja nego

25


stambeni i poljoprivredni sektor (tabela 4.2). Stambeni sektor obuhvata i javne zgrade. Tena goriva se potroe vie u industriji nego u ova druga dva sektora zajedno. Ukupna potronja ogrevnog drveta je nivou potronje prirodnog gasa u stambenom sektoru i poljoprivredi. Sa proizvodnjom od 500 000 t/god i sa energetskom vrednou od 210 000 toe (tona ekvivalentne nafte) drveni peleti mogu da zamene oko polovinu potronje uglja u stambenom i poljoprivrednom sektoru, ili ukupnu potronju tenog goriva u ova dva sektora, ili ukupnu potronju uglja u industriji. Ova proizvodnja drvenih peleta moe da zameni 35% finalne potronje energije uglja, ili 35% finalne potronje energije tenog goriva. Jasno je da energetski potencijal drvenih peleta ima znaajnu vrednost za energetski sektor Srbije. Tabela 4.2 Finalna potronja energije (toe) fosilnih goriva u Srbiji u 2006. [20] stambeni sektor + industrija poljoprivreda 175 000 444 000 ugalj 451 000 125 000 tena goriva 436 000 370 000 prirodni gas 350 000 ogrevno drvo210 000 (proizvodnja 500 000 t/god.) Finalna potronja energije potronja energije samo za lokalnu proizvodnju toplotne energije, ne ukljuuje termoelektrane niti toplane. 1 toe tona ekvivalentne nafte = 41,86 GJ/t 18 GJ /t - toplotna mo drvenih peleta

drveni peleti (mogua proizvodnja)

4.3. Tekue korienje drvnog otpada u regionuZemlje iz regiona bive Jugoslavije, obuhvatajui Srbiju, Crnu Goru, Hrvatsku i Bosnu & Hercegovinu su u vrlo slinom poloaju po pitanju korienja drvnog otpada. Drvni otpad nastao u umama tokom seenja drva se delimino koristi, dok korienje drvnog otpada u preduzeima drvne prerade zavisi od tehnolokog nivoa preduzea u tom sektoru. Postojala su etiri proizvo aa ploa od presovane iverice u Bosni & Hercegovini do 1992. godine, a danas nijedna od kompanija ne radi [9]. Iz tog razloga proizvo ai nametaja moraju da uvoze ploe od presovane iverice iz Hrvatske i Slovenije, dok Srbija ima nedovoljnu proizvodnju tih ploa za potrebe svoje industrije nametaja. Preduzea za proizvodnju presovane iverice su dobra mesta gde deo drvnog ostatka moe biti iskorien u ne-energetske svrhe. Slino trendu u Srbiji, nastaju nova preduzea koja se bave proizvodnjom drvenih peleta u celom regionu. Opti motiv za podizanje novih fabrika drvenih peleta ili za postojea preduzea drvne prerade da proizvode drvene pelete je iskljuivo prodaja na tritu razvijenih zemalja. Praktino ne postoji trite niti potranja za drvenim peletima u regionu. Postoje pojedinani primeri korienja drvenih peleta, ali najvei deo proizvodnje drvenih peleta u regionu usmeren je ka izvozu.

26


Do 2007. godine u Hrvatskoj nije bilo ni jednog proizvo aa drvenih peleta. Ali sada, prema raspoloivim podacima, postoji nekoliko proizvo aa od kojih je jedan veliki proizvo a. Ukupni kapaciteti proizvodnje peleta u Hrvatskoj ne prelaze 80 000 tona godinje. Vaan korak u razvoju proizvodnje peleta je stvaranje udruenja postojeih i buduih malih proizvo aa drvenih peleta u Hrvatskoj. Pouzdane informacije o sadanjoj proizvodnji drvenih peleta u Bosni & Hercegovini i Crnoj Gori nisu prona ene. Pretpostavka je da u Crnoj Gori postoji samo nekoliko manjih proizvo aa, dok u Bosni & Hercegovini postoje i vei proizvo ai drvenih peleta. Pretpostavljena proizvodnja drvenih peleta u ove dve zemlje iznosi oko 100 000 tona godinje. Pore enjem vrednosti proizvodnje peleta u Hrvatskoj, Bosni & Hercegovini i Crnoj Gori (zajedno oko 200 000 t/god.) sa objavljenom proizvodnjom u Srbiji u 2009. godini (oko 250 000 t/god.), uzimajui u obzir obim godinje see uma (tabela 2.3, 2,59 miliona m3 u Srbiji, i preko 10 miliona m3 u ove tri zemlje), moe se zakljuiti da postoji znaajan potencijal za proizvodnju peleta u regionu.

4.4. Trite Evropske UnijeU martu 2007.godine zemlje Evropske Unije su se sloile da se obaveu da do 2020. godine uee obnovljivih izvora u proiozvodnji energije bude 20%. Biomasa e imati glavni doprinos u dostizanju ovog cilja. Prema Evropskoj Komisiji, tehnologije korienja biomase e do tada dostii proizvodnju energije od 215-239 miliona tona ekvivalentne nafte (Mtoe), samo na osnovu korienja domaih izvora). Poto su goriva od drveta (ukljuujui drvene pelete) najraspoloiviji vid biomase u veini zemalja EU, onda e ova goriva imati kljunu ulogu u dostizanju cilja u 2020. godini. Pored toga, trgovina gorivom (to jest uvoz) predstavljae znaajnu pogodnost da se postavljeni cilj dostigne i ak pre e. Glavni cilj Akcionog Plana EU usvojenog u decembru 2005. godine je dupliranje udela od 4% energije biomase u proizvodnji energije do 2010. godine. Raposloivost sirovine, konkurentna cena i razvijena energetska politika favorizuju razvoj industrije drvenih peleta u Evropi. vedska, Danska, Nemaka i Austrija imaju najrazvijenije trite drvenih peleta. Druge zemlje kao Italija, Belgija, Francuska i Velika Britanija od nedavno prate ovaj trend. U 2006. godini proizvodnja peleta u Evropi je bila oko 4,5 miliona tona, sa vedskom, Austrijom i Nemakom kao glavnim proizvo aima. Skoro 300 postrojenja za proizvodnju drvenih peleta postoji u EU, od malih sa godinjim kapacitetom od 2 000 tona peleta godinje pa sve do onih sa 150 000 tona godinje [18]. U 2006. godini u EU potronja drvenih peleta je iznosila oko 5,5 miliona tona, to govori o postojanju vrlo velikog uvoza drvenih peleta. Drveni peleti se koriste kako u proizvodnji toplotne tako i proizvodnji elektrine energije, kako u velikim tako i u malim postrojenjima.

27


Slika 4.1 Trite EU drvenih peleta u stambenom sektoru u 2005. [18] (metric tons annual demand godinje potrebe u tonama)

Slika 4.2 Korienje drvenih peleta u elektranama u EU u 2005 [18] U Evropskoj Uniji, cena drvenih peleta varira od zemlje do zemlje, to intenzivira trgovinu peletima. Pore enje prosenih cena u Austriji, Finskoj, Nemakoj, paniji i vedskoj za 2005. i 2006. godinu prikazano je na sllci 4.3. Austrija izvozi u druge zemlje vie od polovine svoje proizvodnje (780 000 tona u 2007. godini [18]). To bi mogao biti razlog da na tritu peletima u Austriji postoje vikovi, i da kao posledica toga cene peleta budu niske. Me utim, cene drvenih peleta u Austriji su visoke. Najvie cene drvenih peleta su u Nemakoj, a slede ih Austrija i vedska. Cene su nie u Finskoj i vedskoj. Austrija i vedska imaju vrlo visoke cene uprkos enjenici da imaju velike koliine sirovine. Njihova trita biogorivima su razvijena, i potranja za njima je dovoljno visoka da vodi ka visokim cenama.

28


Slika 4.3 Cene peleta (/t) u Austriji, Finskoj, Nemakoj, paniji i vedskoj u 2005. i 2006. godini [18] Cena drvenih peleta u Austriji se mnogo poveala tokom zimske sezone 2006/2007. (slika 4.4). Odmah posle prestanka zime cena je opala na nivo koji je bio tokom prethodne godine. Moe se videti da je tokom zime 2005/2006 i 2007/2008 cena drvenih peleta imala vrlo stabilnu vrednost. Posle zime 2007/2008 cena peleta je neto malo opala u pore enju sa istim periodom prethodne godine. Poto Austrija izvozi u druge zemlje vie od polovine svoje proizvodnje peleta, veliki deo u Nemaku, onda je skok cene peleta tokom zime 2006/2007 bio verovatno posledica skoka cena peleta u Nemakoj u istom periodu (slika 4.5). Sve vei broj proizvo aa drvenih peleta se pojavljuje u Evropi izvan EU (Ukrajina, Belorusija, a i Bosna & Hercegovina, Srbija i Hrvatska tako e) i ponuda peleta je vea, i verovatno dovodi do pada cena.

Slika 4.4 Cena (/t) drvenih peleta u Austriji (januar 2006. - maj 2008.) [19] to se tie cena u Nemakoj, na slici 4.5 je predstavljeno pore enje prirodnog gasa, lo ulja i drvenih peleta. U januaru 2007. godine drveni peleti su bili vrlo skupi (265/t) i dostigli su bili cenu lo ulja. Vrlo brzo posle toga, u martu 2007. godine cena drvenih peleta je opala na

29


nivo pre zime 2006/2007 (200/t). Verovatan uzrok ovog naglog poveanja cene peleta je poveana potranja peleta, a poveana potranja bi mogla biti posledica hladnije zime ili poveanih subvencija za korienje goriva od biomase. Pore enjem cena prirodnog gasa, lo ulja i drvenih peleta u Nemakoj, moe se zakljuiti da je korienje drvenih peleta najjevtinije reenje za grejanje.

Slika 4.5 Cene peleta (c/kWh) u Nemakoj za period januar 2002.- april 2007. i pore enje sa prirodnim gasom (Erdgas) i lo uljem (Heizol). [www.interpellets.de, 18] Holandija ima vrlo ograniene koliine domaeg drvnog ostatka, ali Holandija ima veliku potronju drvenih peleta. Prema izvetaju ProPellets iz Austrije godinja potranja za peletima u Holandiji je oko 1.4 miliona tona. Drveni peleti se uvoze iz June Afrike, Severne Amerike (uglavnom Kanade), i June Amerike (ile i Brazil) [18]. Pore enje cena energetnata u Austriji i Srbiji (tabela 4.3), pokazuje da je elektrina energija u Srbiji mnogo jevtinija, skoro tri puta nego u Austriji, dok je lo ulje neto malo skuplje. Jasno je da su drveni peleti u Austriji apsolutno najjevtinije gorivo u pore enju sa onim datim u tabeli 4.3. U Srbiji, uz preptostavljenu cenu od 80 /t, peleti su tako e najjevtinije gorivo u pore enju sa gorivima iz tabele 4.3, to nije sluaj u pore enju sa cenama ogrevnog drveta (tabela 4.1). Tabela 4.3 Cene energetnata u 2008. godini [19]Austrija c/kWh 3,4 6,24 8,87 10,35 17,27 Srbija c/kWh 1,7 a 4,1 9,1 8,2 5,5

Drveni peleti Prirodni gas Lo ulje TNG (propan-butan) Elektrina energijaa)

Cena drvenih peleta u Srbiji je pretpostavljena 30


4.5. Zakonski uslovi za proizvodnju i korienje goriva od drveta u SrbijiProizvodnja peleta i briketa od biomase za trite u Srbiji je praktino beznaajna. Domai standardi za proizvodnju peleta i briketa jo nisu usvojeni. Ali poto je sadanja proizvodnja peleta u Srbiji uglavnom usmerena ka zemljama EU, onda proizvo ai u Srbiji proizvode pelete prema standardima tih zemalja (tabela 4.4). Domai Zakon o otpadu je u pripremi, preciznije reeno, verzija posle ura ene revizije je pripremljena pre par godina, ali zakon jo nije usvojen. Zakon o otpadu e definisati razliite vrste otpada prema njihovoj tetnosti i opasnosti, kao i mere za manipulaciju i odlaganje otpada, ukljuujui i kaznene mere za nepotovanje istih. U Srbiji postoje dva pravna akta koji se odnose na otpad: Zakon o rukovanju sa opasnim materijama (Slubeni list, 26/1996), i Pravilnik o opasnim materijama (Slubeni list,. 31/1982). Ali ovi akti se uglavnom odnose na opasne materije, to znai da ne obuhvataju otpadno drvo iz industrije prerade drveta. Praktino jedini akt koji danas moe biti primenjen na drvni otpad je Zakon o vodama [14], koji zabranjuje isputanje u reke svih materija koje mogu dovesti do poveanja tetnih materija u vodama preko propisanih granica. Poto drvni otpad u koliinama koji proizvode preduzea prerade drveta moe ugroziti kvalitet vode u rekama, to znai da je zabranjeno bacati drvni otpad u reke. Ova zabrana je zvanino na snazi, ali u praksi se kazne retko odre uju. Zakon o umama [12] se bavi upravljanjem umama, kako bi se bolje iskoristile ume, ali ne odre uje postupak ili ta treba raditi sa drvnim ostacima u umi. Generalni stav je da se panjevi bukve, hrasta i etinara ostavljaju, poto su trokovi va enja tih panjeva iz zemlje veliki, dok se panjevi topole vade iz zemlje. Deo ostataka biomase u dravnim umama se obino prikuplja, uklanja iz ume i deponuje u umi pored puta, i u zavisnosti od trine vrednosti se prodaje ili daje lokalnom stanovnitvu. Ali ako neka vrsta otpadne biomase ne predstavlja trinu vrednost u tom sluaju se otpad ostavlja u umi. Poto grane debljine preko 7 cm imaju trinu vrednost, moe se oekivati da grane tanje od 7 cm bivaju ostavljene u umi. Moe se oekivati da neke norme koje je usvojila EU budu uskoro usvojene i u Srbiji. Ove norme se tiu balansa razliitih elemenata u zemljitu, kao to su azot i mineralne materije. Poto je vrlo vano za dobar rast drvea i razvoj uma odravati balans azota u zemljitu, neophodno je spreiti njegov viak ili nedostatak u zemljitu. Ove mere se sprovode uklanjanjem ili ostavljanjem odre ene koliine drvnih ostataka u umi, posebno panjeva.

31


Tabela 4.4: Standardi za proizvodnju peleta u Austriji, vedskoj, Nemakoj i standard Evropske Unije (www.pelletcentre.info)

32


to se tie sagorevanja goriva, ukljuujui biomasu, postoje dva pravilnika Pravilnik o graninim vrednostima emisije, metode i periodi merenja (Slubeni glasnik 35/1997), i Pravilnik o graninim vrednostima imisije, metode merenja i kriterijumi za odre ivanje mesta merenja (Slubeni glasnik 30/1999). Oba ova pravilnika treba da budu inovirana kako bi bili u skladu sa praksom zemalja EU. Tabela 4.5 Granine vrendosti emisije za sagorevanje biomase u kotlovima i loitima [15] Kapacitet (MWth) >1 -50 >50 -300 >300 mg/m3 mg/m3 mg/m3 praina 50 50 50 CO 250 250 250 NO2 500 400 200 Organske komponente 50 50 50 izraene kao ukupni C Kao to se moe videti u tabeli 4.5 Pravilnik odre uje granine vrednosti emisija za kotlove na biomasu snage preko 50 MWth, kakvih u Srbiji nema, dok uopte ne odre uje granine vrednosti za kotlove malih i srednjih snaga ispod 1 MWth, koji ine najvei deo instalisanih kotlova na biomasu u Srbiji. Prema istom Pravilniku Standard JUS M.E&.110 se primenjuje za kotlove snage ispod 1 MWth. Ovaj standard je usvojen pre dvadesetak godina, i uopte ne propisuje granine vrednosti emisije CO i ugljovodonika. Jedan pravilnik koji se odnosi na stepen korisnosti malih i srednjih kotlova koji koriste razliita goriva je u pripremi, i oekuje se da bude usvojen tokom ove godine. Njegova svrha je da povea stepen korisnosti rada postojeih kotlova. Iako se moe rei da visok stepen korisnosti dovodi do minimalne koliine nesagorelih estica i gasova CO i CH4, ovaj pravilnik ipak nee odrediti granine vrednosti emisije iz kotlova na biomasu. Za potrebe razvoja trita drvenih peleta u Srbiji neophodno bi bilo pripremiti standarde koji se odnose na kvalitet peleta i briketa, deklaracije o proizvodima, i standard koji se odnosi na kvalitet kotlova i loita.

4.6. Uticaj korienja drvnog otpada na ivotnu sredinu i druge oblastiKorienje umskog i drvnog otpada trebalo bi da se sprovodi na taj nain da to manje utie na ivot u umi. Prema Zakonu o umama javna preduzea Srbijaume i Vojvodinaume su nadlena za odrivo korienje uma u Srbiji, bilo da su one dravne ili privatne. Uspeno umarstvo treba da doprinese ouvanju biodiverziteta, koji znai ouvanje razliitih vrsta biljaka i ivotinja. Zato su tipine mere u uzgajanju uma u EU da ostavljaju odre en broj starih drva, oborenih stabala i panjeva pri takozvanoj istoj sei, a tako e i nekoliko mladih stabala listopadnog drvea. to se tie grana, da li ih ukloniti ili ne iz ume, miljenje je da kada je ve drvo oboreno, onda je prirodno stanite ve narueno tako da uklanjanje grana nee dodatno naruiti stanite. Iz tog razloga, briga za prirodu ne znai prepreku za korienje umskih ostataka za gorivo. Ali se preporuuje da se ne uklone svi umski ostaci pri sei. U zemljitu ostaju panjevi u velikom broju kako zbog potreba zemljita tako i iz tehnikih razloga (spreavanje erozije), a ovi ostaci pomau ouvanju ivih organizama na drvetu.

33


Ako se uva i odrava biodiverzitet u umi, onda se skoro samo pozitivni efekti mogu dobiti korienjem drvnog otpada. Na Konferenciji o klimatskim promenama u Kjotu 1997. godine, me unarodne obaveze su postavljene u cilju ogranienja emisije gasova staklene bate. Gasovi sa efektom staklene bate koji su u vezi umarstva i energetskog sektora su: ugljen-dioksid CO2, metan CH4 i azot-suboksid N2O. EU je reila da smanji svoju emisiju u periodu 2008.-2012. za 8% u odnosu na emisiju u 1990. godini. Srbija nije lan Evropske Unije i nema odre ene obaveze po pitanju smanjenja svoje emisije. Me utim Ugovor o energetskoj zajednici zemalja Balkana postavlja obavezu Srbiji da napravi plan za davanje svog doprinosa sprovo enju Direktive 2001/77/EC Evropskog Parlamenta i Saveta, a koja se odnosi na obnovljive izvore energije. Uz to, Srbija je ratifikovala Kjoto Protokol u septembru 2007. godine, i sada ima pravo da koristi jedan od mehanizama odre enih Kjoto Protokolom: mehanizam istog razvoja (clean development mechanism- CDM). Ovaj mehanizma omoguava dodatnu zaradu od prodaje koliine smanjene emisije CO2 kroz realizaciju projekata koji dovode do smanjene emisije. Ovi projekti mogu zajedno biti realizovani u saradnji sa inostranim partnerom. Sledei korak Vlade Srbije je utvr ivanje institucionalne organizacije i usvajanje Strategije sprovo enja CDM projekata. Najvei broj CDM projekata e biti baziran na korienju biomase u energetske svrhe. Korienje biomase za proizvodnju energije se smatra da je CO2 neutralno, a zasnovano je na injenici da biljke tokom svog rasta uzimaju CO2 iz prirode tokom procesa fotosinteze. Sagorevanje biomase osloba a CO2 ali u istoj koliini koja je ve uzeta iz prirode. Ako se korienje ume sprovodi na odriv nain, onda sav CO2 oslobo en tokom sagorevanja biomase biva vezan tokom rasta sledee generacije biljaka. Stoga EU Direktiva sugerie poveanje korienja biomase i drugih obnovljivih izvora energije za energetske svrhe. Pored odravanja ravnotee CO2 korienje biomase ima i druge pozitivne efekte. Pore enjem sadraja pepela u biomasi i uglju, jasno je da zamena uglja gorivom od biomase dovodi do smanjenja od nekoliko puta koliine pepela koja se stvara tokom sagorevanja. Uzimajui u obzir da pepeo ima otrovne metale, da je pepeo od jednog postrojenja obino deponovan na jednoj odabranoj lokaciji, to znai da je zemljite na toj lokaciji vrlo zaga eno. Smanjenje koliine pepela pomoi e da ovakva mesta budu manje ugroena. Pore enjem sadraaja sumpora izme u biomase na jednoj strani i uglja i tenog goriva na drugoj strani, pokazuje se da korienje biomase umesto ovih fosilnih goriva dovodi do znaajnog smanjenja emisije SO2. SO2 nije gas sa efektom staklene bate, ali njegov negativan uticaj se sastoji u formiranju takozvanih kiselih kia, koje su tetne za ume, jer dovode do opadanja lia i iglica, a time do suenja drvea i tete u umi. Uprkos injenici da je korisno zbog biodiverziteta ostavljati drvne ostatke u umi posle see, ipak ostavljanje svih drvnih ostataka u umi napravilo bi vie tete nego koristi. Povrina pod drvnim ostacima bi bila degradirana. teta nastaje zbog ispiranja azota i metala iz tih ostataka. Azot je vrlo zanaajan element za rast drvea. Ali, ni nedostatak ni viak azota u zemljitu nisu dobri za umu. Od velike je vanosti odravati ravnoteu azota u zemljitu, a tako e i minerala. Odravanje ravnotee azota u zemljitu moe biti kontrolisano ostavljanjem ili uklanjanjem drvnih ostataka iz ume, dok ravnotea mineralnih materija u intezivnom uzgoju uma za proizvodnju drva moe biti delom odravano ostavljanjem drvnih ostataka, ali tako e

34


i vraanjem pepela biomase u zemljite. To znai da bi pepeo nastao sagorevanjem biomase trebalo prvo prevesti u granule, a zatim vratiti u zemljite u umi. Pored uticaja na ivotnu sredinu korienje drvnih ostataka imalo bi pozitvne efekte i na regione bogate umom. Ako je korienje drvnih ostatak pri sei ume razvijena delatnost i finansijski interesantna onda e vlasnici uma i rukovodstvo biti zainteresovani da se proire povrine sa kojih se moe prikupljati otpad. Iz tog razloga je neophodno unaprediti postojeu i razviti novu umsku infrastrukturu. Unapre ena infrastruktura u umi omoguie da se skoro svim delovima uma moe prii i po potrebi obaviti aktivnosti na spreavanju irenja bolesti ili vatre. Regioni najbogatiji umom su u isto vreme skoro najsiromaniji regioni. Optine Kurumlija, Prijepolje i Majdanpek su primeri takvih regiona. Odrivo ali istovremeno intenzivno iskorienje uma i umskih ostataka u ovim optinama dovelo bi do poveanja zaposlenosti lokalnog stanovnitva. Poto je takozvana nasipna gustina umskih i drvnih ostataka prilino mala, transport drvnih ostataka na velike daljine nije ekonomski opravdan, pa bi preduzea prerade drveta ovih optina radila intenzivnije, a i nova bi se otvarala. Intenzivno korienje uma dovelo bi do mnogo vee brige za odrivost uma i zatitu ivotne sredine. Aktivnosti direktno povezane sa preradom drveta i proizvodnjom ogrevnog drveta, kao i druge aktivnosti vezane za odravanje odrivog korienja uma, zatite ivotne sredine, i druge slube vezane za ove aktivnosti dovele bi do radnog angaovanja lokalnog stanovnitva, to bi dovelo do poboljanja njihovog socijalnog statusa. U svakom sluaju, potencijalne tete koje mogu da se dogode ako korienje ume nije odrivo i ako goriva od drveta nisu efikasno iskoriena ne smeju biti zaboravljene. Kao to je prethodno pomenuto u ovom paragrafu, ume moraju biti koriene na odriv nain uz zatitu biodiverziteta. Odriv nain znai da povrine pod umom i masa drveta u umi ne sme da se smanjuje posmatrano dugorono, a umsko zemljite ne sme biti podvrgnuto degradaciji kroz osiromaenje azotom i mineralnim materijama. Biljne i ivotinjske vrste moraju biti zatiene, a za ivotinje se mora obezbediti novo stanite pre iste see ume. Sagorevanje biomase je proces koji je generalno neutralan to se tie emisije CO2 i doprinosi smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bate. Me utim, ako je sagorevanje u kotlovima i loitama neefikasno proizvodi sagorevanja mogu sadravati visoke koncentracije metana, kao rezultat nekompletnog sagorevanja. Metan kao gas ima potencijal za efekat staklene bate 21 puta vei od CO2. Iz tog razloga nekompletno sagorevanje biomase sa emisijom metana dovodi do smanjenja pozitivnih efekata korienja biomase kao energetskog izvora na bilans gasova sa efektom staklene bate.

4.7. Mogunost korienja drvnog otpada u ne-energetske svrheRazliite vrste drvnog otpada se javljaju pri sei drveta u umi i pri preradi drveta. Tipini otpad pri sei drveta u umi je: panj sa korenom, tanke grane do 7cm u preniku, kora skinuta sa trupaca i ostaci pri sei drva radi dobijanja odgovarajueg oblika i dimenzije komercijalnog proizvoda. Ovi ostaci imaju vrlo ogranienu mogunost da budu resurs za proizvodnju neke vrste proizvoda, ili neku drugu komercijalnu upotrebu osim kao gorivo. To znai da bi

35


procenjena koliina umskog drvnog otpada od 1,1 milion m3 mogla biti koriena uglavnom kao gorivo. Drvni ostaci u preduzeima drvne prerade (kao to su pilane, fabrike celuloze i papira, proizvodnja drvenih ploa, ili proizvodnja vrata, prozora i nametaja) su razliite vrste. U pilanama i fabrikama celuloze i papira drvni ostaci se uglavnom sastoje od kore, piljevine drvene praine, a tako e i drvni otpad koji sadri neke otrovne materije nakon hemijskog tretmana drveta. Piljevina je vrlo interesantan materijal za razliito korienje, posebno za proizvodnju drvenih ploa. Drvena praina tako e moe biti iskoriena za proizvodnju ploa, dok je kora uglavnom interesantna samo za korienje kao gorivo. Drvni otpad koji sadri odre ene otrovne materije moe biti korien samo kao gorivo. Ostaci u proizvodnji drvenih prozora i vrata, kao i nametaja, mogu biti isto drvo, zaga eno drvo, i delovi ploa. Ako je ostatak zaga eno drvo, to jest drvo koje je prethodno zatieno smolama ili je farbano, ili komadi ploa koji sadre smole kao vezivo, onda je njihovo korienje vrlo ogranieno. Ako nije mogue pronai svrhu za ak i vee komade drvnog ostatka u postojeem procesu proizvodnje nametaja, prozora ili vrata onda bi ove ostatke trebalo iskoristiti kao gorivo u procesu sagorevanja, ali na ekoloki prihvatljiv nain. Ekoloki prihvatljiv nain znai da gasovi nastali sagorevanjem moraju zadovoljiti definisane granine vrednosti koncentracija otrovnih gasova koji sadre hlor i ivu, kao i da pepeo sa poveanom koncentracijom nekih metala (kadmijum, cink, olovo) bude posebno tretiran. To znai da ova vrsta drvnog otpada nije pogodna za proizvodnju peleta, posebno ne za pelete koji se koriste u domainstvima sa otvorenim loitem (na primer kamin). Standardi za drvene pelete (u Austriji, Danskoj, Nemakoj, EU) odre uju gornju granicu sadraja pojedinih opasnih materija (hlor, iva, olovo) u peletima. Reenje za prozvodnju peleta bi moglo biti da se pomea drvni otpad sa niskim koncentrajama tetnih materija sa istim drvetom, kako bi se dobili drveni peleti koji zadovoljavaju stnadarde. Proizvodnja drvenih ploa u Srbiji je na relativno niskom nivou. Proces privatizacije je i dalje u toku. Neka preduzea su ve privatizovana, i pokuavaju da dostignu nivo proizvodnje od ranije. Samo jedna fabrika delimino zadovoljava domae potrebe za ploama od presovane iverice, dok u Srbiji ne postoji fabrika za proizvodnju medijapana (MDF). Iz tog razloga moe se oekivati da neke postojee fabrike ponu sa proizvodnjom razliitih ploa od drveta koje se sada uvoze, ili da se nove fabrike izgrade za proizvodnju tih ploa. Proizvodnja ploa od presovane iverice u Srbiji ima dobre perspektive iz dva razloga: izraena domaa potranja koja prelazi 100 000 m3/god. i postojanje sirovine za njenu proizvodnju. Za sada dosta sirovine za proizvodnju presovane iverice (ostaci u pilanam

studija opravdanosti koriscenja drvnog otpada u srbiji 0

Documents