pristup u obrazovanju odraslih - materijal za polaznike

7/23/2019 Pristup u Obrazovanju Odraslih - Materijal Za Polaznike

http://slidepdf.com/reader/full/pristup-u-obrazovanju-odraslih-materijal-za-polaznike 1/54

RCP SAVREMENI PRISTUP U

OBRAZOVANJU ODRASLIH

RSEDP Program regionalnog društveno - ekonomskog razvojaProjekat finansira Evropska unija, a realiEvropsk agencij za rekonstrukciju

zujea a Č ovek se u č i dok je živ...

Nada Je menicač

Psiholog

Februar 2006



Nada Ječmenica, psiholog

Savremeni pristup uobrazovanju odraslih

Februar, 2006



Autor: Nada Ječmenica

Urednik: Dr Dragan Adamović

Izdava č : RCPO

Dizajnkorica: Mr Mirko Blagojević Tiraž: -

Projekat Program regionalnog društveno – ekonomskog razvoja finansiraEvropska Unija, a sprovodi Evropska agencija za rekonstrukciju

Naziv projekta:FORMIRANJE I PROMOCIJA ODRŽIVOG REGIONALNOG CENTRA ZAPERMANENTNO OBRAZOVANJE,

Mašinski fakultet u Kragujevcu, Seste Janji ć 6, 34000 Kragujevac, Srbija iCrna GoraTel./Fax: 034/300-205E-mail: [email protected]

Nalazi, zaključci i interpretacije iznešene u ovom dokumentu poti ču isključivood autora dokumenata i ni u kom slu čaju ne tuma če mišljenja i stavoveEvropske agencije za rekonstrukciju



S A D R Ž A J

1. OSNOVNE KARAKTERISTIKE SAVREMENOG KONCEPTA OBRAZOVANJA 1

2. POJAM MOTIVACIJE 9

3. UČENJE I PREDAVANJE 12

4. MODELI PONAŠANJA 26

5. PISANJE MODULA I EVALUACIJA 29



1. OSNOVNE KARAKTERISTIKE SAVREMENOG KONCEPTA

OBRAZOVANJASavremeni koncept obrazovanja razvijen je na bazi poznatih osnovnih pravila

do kojih se došlo praksom i andragoško-didakti čkim istraživanjima.

1. Koncept, organizacija i sadržaj programa se uskla đuju sa situacijom uorganizaciji, radnim mestima (ulogom) i zadacima.

2. Učenje se shvata kao proces u kome svaki polaznik ima aktivnu ulogu. Akcenat je na metodama samou čenja (rešavanja problema, vežbanja, komunikacije).

3. Uloga predava ča (trenera) se menja. On je sve manje predava č, a sve višeMODERATOR, INICIJATOR, MOTIVATOR.

4. Kompleksni modeli učenja se dele na odgovaraju će sekvence i za svakusekvencu se biraju odgovaraju će metode.

5. Klasično predavanje usmereno na sadržaj, sve više ustupa mesto METODAMAUSMERENIM NA POLAZNIKE, kao što su studije slučaja (case study), brainstorming, poslovne igre (business game), igranje uloga (role playing) kreativneradionice i drugo.

6. Učenje je podržano savremenim sredstvima komunikacije, video tehnikama.7. Praktikuju se jezi čke forme treninga, za razliku od tradicionalnog koncepta.

(Savremene teorije u čenja polaze od toga da izme đu jezika i radne delatnostipostoji tesna veza).

Prema Pecu najvažnije je da:

1. Predmet, situacija i metode obu čavanja, budu što sli čniji aktivnosti za koju sevrši obuka (ideal je da ono što se trenira bude identi čno sa kasnijimaktivnostima na radu).

2. Za uspešnu (kvalitetnu) realizaciju aktivnosti nije dovoljno jednokratnoobučavanje. Nova prakti čna znanja i veštine treba uvežbati-treniratiponavljanjem istih radnji.

3. Uspešno obu čavanje (trening) zahteva poznavanje rezultata u činka.4. Za uspešno u čenje potrebno je motivisanje polaznika (nagrade, pohvale,

kazne…)

STAV PREMA DODATNOM OBRAZOVANJU I USPEH U UČENJU

U psihologiji je poznato da uspeh u nekoj aktivnosti zavisi od toga šta mislite

o toj aktivnosti, a zatim šta ose ćate , kakve emocije imate prema toj aktivnosti.



2 Nada Ječmenica

Pri tom, ose ćanja su uslovljena MIŠLJENJEM. Ako kandidat misli o dodatnomučenju da je besmisleno, da je nepotrebno i nekorisno-ose ća će odbojnost premapohađanju, dosadu na nastavi…. Teško će pamtiti, ne će imati koncentraciju prikasnijem u čenju…i uspeh će verovatno biti skroman. Poha đanje kurseva, seminara,

je investicija u stalnom napredovanju i razvijanju veština. Da bi dobili najvrednije

od kursa, seminara, postoje zadaci koje treba uraditi PRE, ZA VREME i POSLEiskustva u čenja.

Sugestije

Stvari koje treba uraditi pre izvođenja obuke:

1. Tražiti od polaznika –ŠTA JE TO ŠTO ONI OČEKUJU OD OBUKE? (da napišu jedan ili više ciljeva)

2. Motivisati polaznike da učestvuju u radu (Šta mogu da o čekuju i zbog čega…)3. Dati polaznicima teme na po četku da se pripreme.

Stvari koje treba uraditi za vreme izvođenja obuke:

1. Razviti mentalni pristup i samopouzdanje kod polaznika - da žele da nau če svešto mogu

• otvorenost za sva iskustva• ja to mogu savladati

2.

Svesti na najmanju mogu ću meru izostajanje, napuštanje obuke-fizi čki imentalno (interesantnim pristupom, aktiviranjem, tolerancijom, uvažavanjempolaznika, neposrednoš ću)

3. Podsticati na pažljivo slušanje i u čestvovanje. Da postavljaju pitanja, aktivnovežbaju, dele iskustva sa grupom.

4. Podsticati na hvatanje BELEŽAKA o ključnim idejama.

Stvari koje treba uraditi posle :

1. Podsticati polaznike da koriste ono što su nau čili, gde konkretno2. Podeliti nova iskustva i zmanja sa sebi bliskim osobama da bi imali njihovu

podršku.3. Izvršiti evaluaciju obuke od strane polaznika4. Oceniti polaznike

Regionalni centar za permanentno obrazovanje



Savremeni pristup u obrazovanju odraslih 3

PROCES OBUČAVANJA I OBRAZOVANJA

FAZE ULOGE

1.

Iniciranje2. Planiranje• identifikacija i iskazivanje potreba• analiza mogu ćnosti i utvr đ ivanje plana

3. Naručivanje4. Organizacija i realizacija

• programiranje• izvođenje programa

5. Procena rezultata

6.

Evidencija rezultata i izdavanje sertifikata1. 7. Korektivne mere

•

Inicijator• Planer• Naručilac• Organizator• Programer• Predavač, instruktor• Polaznik

UČ

ESNICI• Upravljačka struktura• Menadžment• Funkcija upravljanja ljudskim

resursima• Ostale stru čne funkcije• Zaposleni, ciljne grupe,

polaznici, interni predava či,eksperti sa strane




4 Nada Ječmenica

TRADICIONALNANASTAVA KARAKTERISTIKE AKTIVNA NASTAVA

STICANJE ZNANJA A.CILJEVI

PODSTICANJE RAZVOJA IBOGAĆENJEISKUSTVA POLAZNIKA

CENTRALNO UTVRĐENI• Mala mogućnost

odstupanja od njihB.

PROGRAMI

FLEKSIBILNI• mogućnost

prilagođavanjainteresovanjimapolaznika

• mogućnost povezivanjarazličitih modula uintegrisane celine

PREDAVANJA I

PERCEPTIVNI OBLICIUČENJA

C.

OSNOVNI OBLICINASTAVE I UČENJA AKTIVNE METODE

SPOLJAŠNJA• ocene• nagrade, kazne• spoljašnja kontrola

D.MOTIVACIJA ZA UČENJE

UNUTRAŠNJA• interesovanja polaznika• učešće u nastavnim

aktivnostima

KLASIČNE ŠKOLSKEOCENE

Kojima se utvr đujestepen usvojvojenostiprograma

E.OCENJIVANJE

Nekada ODSUSTVOOCENJIVANJA

INDIVIDUALIZOVANOOCENJIVANJE

PRAĆENJE RAZVOJASVAKOG POLAZNIKA

PREDAVAČKA• Nastavnička u užem

smislu• Ocenjivač postignu ća

F.ULOGA NASTAVNIKA

ORGANIZATOR nastave

PARTNER u nastavnomprocesu

MOTIVATOR, nastavnik kaoličnost

NASTAVNICI NAJČEŠĆE KORISTE METODIKU GDE:

• centralno mesto ima nastavnik, a ne u čenik• je akcenat stavljen na teoriju, a ne na eksperimentisanje i istraživanje• se koriste pasivne, a ne aktivne metode rada• nastavnik ocenjuje rad u čenika, umesto da se u čenik samoocenjuje





POSLEDICE takvog na č ina rada:

•

polaznici ne koriste svoje potencijale• nisu dovoljno osposobljeni za rešavanje problema• nisu dovoljno osposobljeni za timski rad• nisu dovoljno osposobljeni za samorefleksiju• nisu dovoljno osposobljeni za samou čenje

TREBA IMATI U VIDU

• oni koji uče NISU ‚‚sudovi koje treba napuniti‚‚• učenje je aktivno iskustvo• U učenju trener i polaznik (u čenik), ZAJEDNIČKI dolaze do odgovora, zaklju čaka

i rešenja• Odgovornost je OBOSTRANA i nastavnika i učenika. Nastavnik (trener) je taj koji

motiviše i kreira sredinu prijtnu za u čenje.




6 Nada Ječmenica





Pravila za feedback procedure Davalac:

2. Opiši ne procenjuj!3. Drži se konkretnih akcija i ponašanja!4. Drži se osobe I situacije!5. Upravljaj feedback ka promenama u ponašanju!6. Ne forsiraj primaoca!7. Dati feedback neposrednoj prošlosti!8. Jasno, ta čno i dokazivo!9. Značenja I NE ISTINA!10. Feedback sadrži kompetencije i slabosti!

Pravila za feeback procedurePrimilac:

1. Šta je davalac mislio?2. Da li su upotrebljene re či bile adokvatne zna čenju koje je govornik imao u vidu?3. Ne opravdavaj sebe!4. Nesporazumi se trebaju rešiti pitanjima upu ćenim davaocu!5. Reaguj nakon vremenske pauze!

6.

Testiraj kompletnost poruke ponavljaju ći ono što si razumeo!

POSTER PANO

Pravila vizuelizacije

1. Štampana, ne pisana slova2. I mala i velika slova3. Sažeto: 7 ± 2 informacije

4.

Neka slika govori umesto re či5. Najviše tri boje

Pravila prezentacije

1. Korak od postera2. Pronaći najbolji položaj3. Ne okretati se ka panou4. Ne samo pro čitati sa panoa

5.

Pokazivati rukom6. Ne preskakati red koji se zapo čne




8 Nada Ječmenica

Pravila izrade kartica

1.

Jedan pojam na jednoj kartici2. Najviše 7 re či3. Najviše 3 reda4. I velika i mala slova5. Visina slova približno jednaka





2. POJAM MOTIVACIJE

PITANJE - ŠTA VI PODRAZUMEVATE POD MOTIVACIJOM?

KomentarMotivacija su unutrašnje pokreta čke snage koje pokre ću čoveka naaktivnost i koje se usmeravaju ka ostvarenju odre đ enih ciljeva.

Postoji više klasifikacija motiva-zavisno od kriterijuma (uro đeni, ste čeni,primarni, sekundarni, biološki, socijalni…

Za nas je zna čajna podela po Maslovu-HIJERARHIJA MOTIVA

5. MOTIV SAMOAKTUALIZACIJE

4. SAMOPOŠTOVANJE stepen očekivanja postignuti nivo

S =

3. M. EMOCIONALNE VEZANOSTI2. M. SIGURNOSTI1. BIOLOŠKI

Bitno je očuvati samopoštovanje i pove ćati ga.

Pitanje: Koji su vaši motivi za u čenjem ?

• želja za saznanjem• više novca• prestiž• veća sigurnost• bolji standard• uspeh u karijeri• zadovoljstvo sobom• osposobljenost za posao

Spoljašnji-ekomomski;želja za uspehom;isticanjem;postignu ćem;Unutrašnji- iz samog sadržaja-interesantno;radoznalost;kognitivni

nesklad;kvazi potreba.

FAKTORI motivacije:1. nagrada2. kazna3. pohvala = spoljašni mnogo su bolji unutrašnji koji poti ču od same li čnosti

4.

saradnja5. takmičenje




10 Nada Ječmenica

KAKO POVEĆATI MOTIVACIJU?

1. Kroz povećanje kompetencija

2.

Ponavljanjem uspešnih primera usavršavanja (HarterTreba imati u vidu da :

1. Ljudi nastoje da rade ono što im donosi nagradu2. Izbegavaju da rade ono što se kažnjava3. Ljudi najčešće prestaju da se trude ako rade ono što se ignoriše 4. Ukoliko nagrada sledi bolji učinak, motivacija će se pove ć ati 5. Ukoliko nagrađ ivanje nije u vezi sa u č inkom , motivacija za rad će se

smanjiti .

BLOKADE MOTIVACIJE

• osećanje krivice unapred• letargija, malodušnost, apatija, depresija (osoba sebe definiše kao nesposobnu,

lenju, bezvrednu)• bes na sebe (što ne može da se koncentriše, što ne postiže one rezultate koje bi

trebalo)• strah (od neuspeha; od novih obaveza, nepoznatog•

zavist, ljubomora (kroz pore đenje sa drugima, veštijim, sposobnijim.

NA POČETKU - Ista ć i zna čaj u čenja

• Gde to mogu primeniti• Što više primera• Podsticati na samostalno izlaganje• Stalna ocena o rezultatima i napredovanju• Rezultati neposredno nakon u čenja

EFIKASNI MODELI MOTIVACIJE

Uputiti ih na redosled aktivnosti: prvo neprijatni zatim prijatni zadaci prvo bitne, rutinske aktivnosti;zatim važne ali ne hitne aktivnosti

• Ista ći privlačnost cilja• Osećanje dužnosti•

Nesebičnost zalaganja• Nagrađ ivanje i kažnjavanje





• Ubaciti neku igru• Procena korisnosti• Ista ći dugoročnu perspektivu• Razvijati osećaj ispunjenosti dok se obavlja odre đena aktivnost




12 Nada Ječmenica

3. UČENJE I PREDAVANJE

Učenje

Definicija:Učenje zna či promenu mogu ćnosti ponašanja kroz percepciju i-ili procese

mišljenja.• Promena• Ponašanje• Mogućnosti• Percepcija• Mišljenje•

Proces

UČENJE:

Relativno trajno menjanje individue, uslovljeno njenom aktivnoš ću i uticajemsredime.

Vrste u čenja: klasi čno uslovljavanje, instrumentalno u čenje, u čenje uvi đanjem,učenje po modelu, verbalno, motorno.

Uspeh u u čenju zavisi od:

1. okolnosti pod kojima se u či2. organskih faktora3. psiholoških faktora (sposobnosti, motivacije, aktivnosti)4. od vrste i smisaonosti gradiva

Tipovi za učenje:

1. Vizuelni2. Auditivni3. Kinestetički

Tehnike uspešnog u čenja:

- osmišljavanje gradiva- postavljanje pitanja - učenje po delovima i u čenje celine - vremenska raspodela u čenja





- aktivno učenje i preslišavanje - ponavljanje - podvlačenje - pravljenje zabeleški

Osnove u procesu u č enja

• Čovek mora da u či da bi preživeo, s obzirom da su njegovi instikti slaborazvijeni.

• Čovekova čula nisu potpuno opremljena u trenutku rodjenja; ona bivaju"spremna" spram trenutnih potreba.

• Čovek uči i pre nego što se rodi:o Akustički eksperimenti -Rene Spitzo

Adikcija dece pušačao Psihološka situacij'a majke reflektuje se na dete.

• Učenje je dominirano potrebom da se preživi.• Hijerarhija vrednosti (Maslov) ja ča od samog po četka.• Razvoj mozga je pod uticajem aktivacije, ishane i genetske dispozicije.

Osnove u procesu u čenja

MORENOV model ličnosti i u čenja

Čovek uči ULOGE.Ove uloge bivaju adaptirane prema POTREBAMA ljudskog bića.U početku života one su opšte i uglavnom ciljane ka osnovnim potrebama kao

što su ishrana, toplota, higijena.

ULOGE su naučene mogu ćnosti ponašanja u odredjenim situacijama-uglavnom uslovljene iz spoljašnjosti ili interno-kako bi osoba ispuniladominirajuće potrebe.

Kroz učenje ove ULOGE postaju raznovrsnije.One se sve više prilagodjavaju specifi čnim situacijama i potrebama.

Kroz ovaj kontinuirani proces u čenja čovek stalno prilagodjava svoje ponašanjei svoje mogu će delovanje i reagovanje sve raznovrsnijoj percepciji života.

MORENO je ove uloge nazvao " zdrave ULOGE"ŽIVE ULOGEili ULOGEPRILAGODjAVANjA(prilagodljive potrebama i ciljevima same osobe).

Sa druge strane tu su i KONZERVIRANE ULOGE.One su proizvod traume ili serijala podtraumatskih iskustava.

Na primer: Osobaje doživela nesreću što je ostavilo permanentne posledice pozdravlje, imetak, prijateljstvo, rodbinske odnose, siguraost, posao, što sve vodi

reakciji blokiranja ovih neprijatnih uspomena. Tako ovaj proces u čenja biva




14 Nada Ječmenica

blokiran. U budućnosti ako bi nešto ili neko pokušao da se približi tom "podru č ju",toj temi, osoba će reagovati odbrambeno i ponovo blokirati; što zna či da bikonzervirane uloge ovim bile oja čane i stabilizovane. Čak iako ova podru č ja imajutendenciju da porastu, ona još uvek predstavljaju mali deo "ne-kompetencij"a" uvelikom "moru kompetencija" živih, uloga prilagodjavanja.

Učenje a posebno stru čno obrazovanje je dakle ve čito-rastu ći procesdiferencijacije, adaptiranja specifi čnim okruženjima, profesionalnim zadacima.

Stručno obrazovanje odraslih je veliko izvorište potencijalnih uloga koje semogu koristiti u transferu kompetencija i sposobnosti.

To će omogu ćiti odraslom koji u či da transformiše pasivno znanje u aktivnokompetentno ponašanje.

FAKTORI KOJI UTIČU NA KVALITET UČENJA

KAKO ODRASLI UČE

• Ako osećaju potrebu i želju• Povezujući iskustva iz prošlosti• Vežbajući ono što su nau čili• Uz pomoć usmeravanja• U neformalnom okruženju i okruženju koje ga ne ugrožava





BRZINA

Novija istraživanja neurologa su pokazala da:- prose čna osoba razmišlja brzinom od 800 re či u minuti, a prose čan edukator

(trener) govori samo 120 re či u minuti-zato je potrebno ponuditi polaznicimanešto interesantno kako bi iskoristili preostalih 680 re či u minuti.

- Na svakih 10 minuta bez stimulacije naš mozak se ‚‚samoisklju čuje‚‚-zato sepreporu čuje da koristimo razli čite medije i davati multi-kanalne poruke.

- Ako je poruka jednom data mozak će od toga za godinu dana zadržati 10%;kada se poruka ponovi 6 puta, se ćanje raste za 90 %. Zna či moramo ponavljati,obnavljati.

- Mozak preferira: zaobljene dijagrame i figure nad četvrtastim. Times i Helveticaoblik i veličinu slova;tamna slova na svetloj podlozi i boju iznad svega.

PAMĆENJE: 5 OSNOVNIH P faktora

PRVO – pre pamtimo POČETAK nekog događaja ili prvi u seriji doga đajaPONAVLJANJE – bez ponovnog ponavljanja i pregleda sećanje znatno opada

nakon 24hPOSEBNOST - posebne, neobične stvari, veoma dugo pamtimoPOVEZANOST - ukoliko informacije povezujemo mnemotehnikom ili analogijompamćenje će biti trajnije.

POSLEDNJE - duže ćemo pamtiti kraj nekog doga đaja ili poslednji u serijidogađaja.

Sećanje sa vremenom opada do odre đene granice. Najbrže opada 20 min.nakon u čenja (28%)

se zaboravi... nakon 24h se ćamo se 25% gradiva.




16 Nada Ječmenica

FUNKCIJE MOZGA

LEVA STRANA je zadužena zaLOGIČKE procese

DESNA STRANAje zadužena zaKREATIVNE procese

o

govoro računanjeo čitanjeo pisanjeo intelektualnu analizuo imenovanjeo ređanjeo raspore đ ivanjeo složene motorne radnjeo

kritikuo vrednovanjeo logiku

o

kreativnost (nove kombinacije)o umetni čke aktivnostio muzičke sposobnostio emocijeo praktična saznanjao razumevanjeo percepcija apsraktnih uzorakao izraz licao orijentacija u prostoruo

holistička sposobnost

o intuicijao predstavljanjeo opažanje boje

2%

Profesionalni trener bi trebalo da podsti če angažovanje obe strane mozga.

Istraživanja su pokazala da oni koji pretežno koriste jednu stranu mozga(računovođe, inžinjeri, umetnici, muzi čari teže se prebacuju na druge sadržaje kada je to potrebnoPokazalo se kada se dominantna strana podsti če da sara đuje sanedominantnom postoji velika sinergija.

Kažu da je Njutn shvatio teoriju gravitacije dok je maštao.Znači treba kombinovati analiti čke vežbe sa kreativnim,

izražajnimaktivnostima. Davati VIŠE KANALNE poruke, davati slikovne poruke uzverbalne, izazivanjem prijatnih emocija kod polaznika. Tako će poruka bitiistovremeno urezana u nekoliko delova, levu i desnu stranu mozga, što pove ćavašanse za upam ćivanje.

PREDRASUDE - mogu ometati pamćenje. Ono što nije u skladu sa našimstavovima i uverenjima izaziva KOGNITIVNI nesklad i osećaj neprijatnosti, pa smoskloni ili da ne odstupimo od svojih stavova ili izmenimo niovu informaciju da nebude u neskladu sa našim ‚‚pogledom na svet‚‚ i tako izbegnemo tenziju kojuosećamo.

ŠTA PODSTIČE LJUDE NA UČENJE ?

• Vide relevantnost onoga što u če• Uče nešto što je povezano sa problemom kojeg su iskusili ili ciljem kojeg žele

dostići•

Oni i njihovo iskustvo su cenjeni• Mogu da se izraze bez straha od cenzure





• Aktivno su uključeni u proces u čenja• Imaju deo kontrole nad procesom u čenja

ŠTA SPREČAVA LJUDE DA UČE ?

• Gordost• Nedostatak poverenja• Nedostatak interesa• Nedostatak motivacije• Prethodno iskustvo u obrazovanju

BLOKADE AKTIVNOG UČENJA

• Bes na sebe zbog nedovoljne koncentracije,• Bes na gradivo koje se u či (komplikovano, dosadno)• Bes na pretpostavljene (jer zahtevaju od mene da u čim..)

• Strah od neuspeha u u čenju• Strah od nemogu ćnosti primene• Strah od sopstvene neefikasnosti u odnosu na duge (mla đe, inteligentnije,

spretnije..)

• Izbegavanje nepoznatih situacija, teških• Depresija, malodušnost, apatija zbog nemogu ćnosti rešavanja teških obaveza

odmah i odjednom na perfektan na čin• Osećanje krivice ako ne ide kako bi trebalo• Stid – svi će videti koliko sam nesposoban

JEZIK ČULABolje razumevanje medju ljudima možemo da pove ćamo ako ustanovimo koji je

njihov primarni jezik čula. Većina nas smo mešavina više čula ,ali jedanprevladjuje.LJudi obradjuju informacije na razli čite na čine :vizuelno ,auditivno ikinesteti čki.

NPR:vizuelna osoba može re ćio Imam predstavuo Vidim šta hoćeš da kažešo Moje vidjenje toga

Auditivna osoba o Ovo mi zvuči dobroo Čujem šta govorišo

Čula sam va ć o tome - Nismo na istoj talasnoj dužini




18 Nada Ječmenica

Kinesteti čka osoba

o -Pokaži mi kako da obavim ovoo To mogu da podnesemo uhvatfesam smisao tvojih re čio

imaš težak zadatak1. Oredite koji je vaš PRIMARNI JEZIK CULA 2. Odredite koji je primarni jezik čula ljudi sa kojima komunicirate3. Koje promene možete da izvršite da biste komunicirali na talasnoj dužini svoje

nezgodne osobe.

KARAKTERISTIKE KINESTETICKOGTIPA

Ako ste kinesteti čki tip, preporu čujemo vam,da:

Vole da dobiju razli čite predmete za nagrade

Stalno su u pokretuVole da dodiruju druge, kad pri čaju sa njimaKad uče daju sebi takt nogom ili rukomUživaju ako mogu da prave stvariČitanje nije njihov prioritetProbleme rešavaju na prakti čan na činVole da probaju (pokušaju) nove stvariVole da su u prirodi zbog mogu ćnosti kretanjaKad govore, dosta koriste rukeOblače se udobnoStalno nešto drže u rukama

žvaćete žvaka ću gumu da bi ste se opustili

kada nabrajate koristite prsteigrate se »igre re či«prekucavajte ili prepisujte beleške sa predavanjakrećite se u prostoru dok u čitedišete polako i opustite seučestvujte u igrama gde "zamišljate uloge"sadržaj predavanja povežite sa svojim ose ćanjima iiskustvima

KARAKTERISTIKE AUDITIVNOG TIPA Ako ste auditivni tip, preporu čujemo vam, da: Razgovaraju glasno sami sa sobomBrzo možemo da skrenemo njihovu pažnjuImaju više problema sa uputstvima datimpisanim putemVole kad im neko čitaLakše zapamte stvari po koracima ili poodređenom reduUživaju u muziciKad čitaju šapu ću i pomeraju usneBuka im brzo skre će pažnjuČesto pevuše melodiju ili pevajuMnogo se kreću u prirodiVole sve aktivnosti vezane za slušanje

snimite sadržaj teme koju u čite (i svojeponavljanje)sedite u prvom redupažljivo slušajte i pripremite što je mogu će (više)upotrebljive beleškeuzmete ne čije beleške posle predavanjaponovite uputstva za zadatke pred kolegama ilizajedno sa predava čem pre nego što napustite

učionicučitate glasnodelite svoje misli i ideje u razgovoru sa drugimaslušate muzikuradi lakšeg pam ćenja nove termine stavite u rimunove stvari sami sebi ponavljate glasnoradite u manjim grupama





KARAKTERISTIKE VIZUELNOG TIPA Ako ste vizuelni tip, preporu čujemo vam, da:

o Više vole da posmatraju ili sara đujuo Pre početka na zadacima lepo sre đuju

prostor u kojem rade i organizuju svojevreme

o Vole da čitajuo Lakše zapamte ako je sadržaj prikazan

različitim simbolima, slikamao Teško skre ću svoju pažnju od sadržajao Teže prate uputstva data usmenim

putemo Lepo pišuo Lako pamte licao Sve unapred planirajuo Po prirodisu tihio

Primete detaljeo Vole lepe stvari i sami vole da su lepo

obučeni

o Pravite beleške na predavanjima.o Pogledate primere koji objašnjavaju neki

sadržaj

o

Uz teške pojmove ili re či nacrtatesimbole/slike koji vam »padnu na pamet«o Ako je moguće, pogledajte teme Vašeg

učenja i na video snimcimao Upotrebljavajte tabele, grafikone i

ilustracije koje će vam pomo ći kodrazumevanja sadržaja

o Zapisujte uputstva za zadatke




20 Nada Ječmenica




22 Nada Ječmenica

Salerijska šetnja - Nakon rada na panoima, grupe se menjaju kod panoa takoda je svako u prilici da vidi rdd druge grupe, eventualno dopuni novim idejama,koriguje.

Kooperativno u čenje - Učesnici se pozivaju da daju sugestije, pomo ć ili idejeostalim članovima ili manjim grupama u rešavanju zadataka.

Predavanie

Definicija:Predavanje sistemati čno menja mogu ćnosti ponašanja u čenika u jednoj grupi.

Bazirano je na nau čnom istraživanju (planiranje, evaluacija) i fokusira na definisanesposobnosti i znanje.

• nauka• sistemati čnost•

planiranje• sposobnosti i znanje• fokus• uticaj• ponašanje• promena• grupa

Nač ini obu č avanja

Zavisno od zadatka/ aktivnosti i ljudi sa kojima se radi, od raspoloživogvremena i potreba članova grupe, trener može da:

• DAJE UPUTSTVA - davati informacije kako da se nešto radi• ISTRAŽIVAČKI PRISTUP - postavljanjem pitanja, podsticati polaznike da

iznose svoja iskustva, da istražuju• DELEGIRAJUĆI PRISTUP - davanjezadataka, uloga, fumkcija u okviru

zadatka.• PARTICIPIRAJUĆI - uzeti direktno u češće u radu, navesti svoje li čno iskustvo

i podsta ći druge da to u čine.

U zavisnosti koji misaoni proces koriste, trener može primeniti slede će uloge ilinjihove kombinacije:

• Interpretatorsku - pomo ći nekome da na đe re či i izrazi šta misli.• Oslobađajuća- motivisati i oblikovati izražavanje ose ćanja i emocija (npr. da

li je to bio bolan period za vas..)• Procenjivačka: ocenjivati neki postupak ili izjavu ako je to potrebno zbog

zadatka.• Razmenjivačka: uzajamnu razmenu informacija izvršiti ili ose ćanja (npr. da

li još neko misli ovako).• Usmerivačka: pratiti rad, istraživanje članova i usmeravati kroz kra ćekomentare





SUGESTIJE U VEZI SA STAVOM PREMA UČESNICIMA

STVARANJE ATMOSFERE:Da bi se ljudi osetili dobrodošlim:

• upustite se u koristan kratak razgovor• uspostavite odnos sa u česnicima nadovezuju ći se na njihova iskustva• opišite ciljeve na dopadljiv na čin

• približite rečnik i odnos prema u česnicima

PODSTAKNITE INTERESOVANJE I ZNATIŽELJU:Da bi se polaznik uklju čio u diskusiju

• sažeti diskusiju i usmeriti na atraktivna pitanja• planirati atraktivne aktivnosti, metode pri analizi problema

OHRABRITI UČESNIKE:Da se svi ose ćaju podjednako ‚‚ vrednim‚‚• bezuslovno pozitivno poštovanje u česnika• ohrabriti i podsticati stidljive pojedince da daju svoj doprinos• uvažavati i razvijati sugestije pojedinca• našaliti se sa ekstravertnim osobama




24 Nada Ječmenica

PRI DONOŠENJU ODLUKA TRAŽITI KONSENZUS(Da se svi slože da se slažu)

• identifikovati tačke sa kojima se svi slažu•

preformulisati različite stavove da se utvrde zajedni

čke ideje• otkriti ciljeve (motive) polaznika

• podsticati ljude da nadogra đuju ideje drugih• proveriti da li je stvarno postignut pravi konsenzus ukoliko je relevantan za

cilj

IZAZOVITE KORISNO NESLAGANJEAnalizirati problem iz različitih uglova

• formulisati provokativna pitanja• koristiti preformulisanje ili kreativne tehnike rešavanja problema (konflikata-

ići na problem, a ne na ljude..)

ODVOJITI BITNE OD NEBITNIH DOPRINOSATo je najteža veština

• porediti doprinos sa ciljevima seminara• pratiti govor tela (neverbalne poruke)• posmarati ponašanje grupe-da se otkriju odnosi

UOČITI ZAJEDNI ČKE STVARI, TEME I TRENDOVEU tome mnogo doprinosi iskustvo

• ispitati glavne preokupacije polaznika-dodatno objašnjenje za njihovehiporeze

• koje se re či često koriste-to nam pkazuje da li se postiže konsenzus u grupiili ne

PODIZANJE ENERGIJE U GRUPIS vremena na vreme iz razli čitih razloga dolazi do pada energije. Kako je

obnoviti:• promeniti brzinu, tempo• promeniti temu• fokusirati se na sadržaj, umesto na diskusiju• uvesti u diskusiju one koji su se isklju čili• angažovati ljude koji su ranije dali koristan doprionos

POGLED UNAZAD:Kada se grupa umori, deluje nemotivisano, napraviti pauzu, Nakon toga

rezimirati i ponoviti, prethodno ura đeno, putem ilustracija, na flip čartu, zidu...

• -uvesti igre za razgibavanje –predlog‚‚telohranitelj i atentator‚‚ili tapšanje poleđ ima-da budu ponosni na dobro ura đen posao; ogledalo...





SIMBOLI

Za različite poruke: slaganje sa nekom idejom-npr. lepimo neku nalepnicu,kružić, srce

Neslaganje-crtamo munju ; nerazumevanje- ? Koriste se kartice, metaplana, na njima pišemo, max. 7 re či; samo jedna

argumentacija, srednja veli čina slova, ne pisati na pole đ ini.Različita mišljenja-katrice slagati u kaskadi; ista mišljenja- u nizu, ogrlici;Pauza-crvena kartica; na zelenoj kartici-zašto se ne slažemo,Listovi po zidu, na flipovima...

Imati u vidu da:10%-20% - nau čimo dok slušamo50% - nau čimo kad vidimo i čujemo80% - nau čimo dok kažemo90% - nau čimo dok radimo i kažemo

MENJATI SREDSTVA

MENJATI TEMPO, SREDSTVA, SVAKIH 10 MINUTA, da bi se izbeglosamoisključivanje

• planirati nove audio-vizuelne intervencije, nove teme u desetominutnimintervalima• planirati redovne periode za diskusiju, rad u grupi, pauze za relaksaciju da

izbegnu opadanje krivulje u čenja• vršiti kontrolu glasa (jasno ću, modulaciju, pumo ću) radi promene tempa

seminara

SUGESTIJE ZA IZVOĐENJE OBUKE

1. Nemojte gledati u svoje beleške2. Nikada nemojte čitati ništa osim citata3. Ako niste nervozni onda nešto nije u redu4. Naglasite pokret tela i govor5. Izvedite ne glumite6. Pravite pauze često, tišina se čimi duže vama nego slušaocima7. Koristite humor, smeh opušta8. Budite entuzijast, ako vi niste zašto bi ono bili9. Ne pokušavajte dobiti Nobelovu nagradu za ispravnost10.Držite predavanje krajnje jednostavno




26 Nada Ječmenica

4. MODELI PONAŠANJA

MODELI PONAŠANJA U ODNOSU NA STAV:

1. PASIVNO ponašanje- ćuti ne u čestvuje u radu, povla či se. Nema poštovanjaprema sebi. Ne izražava sopstvene potrebe i ne brani svoja prava.

2. PASIVAN OTPOR - mrmlja sebi u bradu, uzdiše, manipuliše ne bi li bilo ponjihovom. Nastoje da deluju samopouzdano, u stvari su pasivni jer nisu nau čilida otvoreno kažu šta žele.

3. AGRESIVNO - nepoštovanje prava i potreba drugih ljudi, vodi se ra čuna samo osopstvenim potrebama.

•

verbalno-‚‚drži banku‚‚-prekida, kritukuje, vodi glavnu re č • minira rad grupe- sabotira sarkasti čan je ogovara ili koristi trtman ćutanja• izražavanje snažnih emocija-tuge, besa,

4. PASIVNO – AGRESIVNO - ispoljavaju patološku reakciju na autoritet,neočekivano prasnu, izbacuju druge iz koloseka jer neuobi čajeno i nepredvidivoreaguju – "kao grom iz vedra neba". Ljudi se prema njima ponašaju sapodozrenjem.

5. HIPERAKTIVNI - ne mogu da sede mirno. Njihova nervna energija može dapređe na sve, pove ćavaju stres kod ostalih i čine ih nervoznim. Zaposliti njihovuenergiju.

6. SAMOPOUZDANO - poštovanje prema samom sebi-izražava svoje potrebe ibrani svoja prava na odmeren i korektan na čin. Poštuje potrebe i prava drugih.Zrela ličnost.

U ODNOSU NA SLUŠANJE:

1. STIDLJIVI LJUD I - o čekuju od drugih da ih izvuku iz njihove ljušture,postavljaju emocionalne zahteve onima u čijem su društvu. Ako ne dobijupotrebnu pažnju potpuno se ISKLJU ČE. Većina njih nije svesna svog ponašanja izahteva.

2. BOJAŽLJIVI LJUDI - Pošto im nedostaje samopoštovanje, neprekidnoBRBLJAJU, na nervnoj bazi. Stalno brinu šta će slede će da kažu, što ostavljamalo prostora za slušanje drugih.

3. POLEMIČARI - oni bi polemisali i sa Ajnštajnom oko njegove teorije. Cepidla čeoko detalja, što prekida tok razgovora.

4. TVRDOGLAVI LJUDI - svoju energiju troše na formulisanje argumenata,umesto da slušaju druge. Upadaju u re č i svaku re čenicu počinju sa ‚‚ali ‚‚preterano su željni da impresioniraju druge, ali se často ljudi isklju če u odnosuna njih.





5. USKOGRUDI LJUDI - SU NAJGORI OD SVIH SLUŠALACA, imaju krut sistemvrednosti i u svojim predrasudama nalaze sigurnost. Svaka nova ideja ilipromena dovodi do toga da se ose ćaju ugroženi.

Suočeni sa ovim lošim slušaocima primenite tehniku povratne informacije kakobi im objasnili kako se ose ćate.

RAZLOZI za neslušanje:

• odnos sa sagovornikom• okupiranost sopstvenim sadržajem jake emocije vezane za temu• nedostatak vremena• neslaganje sa temom• fizička neugodnost

OBLICI LAŽNOG SLUŠANJA – prilog

KAKO DA BUDETE DOBAR SLUŠALAC ?Pokazati poštovanje i uvažavanje, zainteresovanost

1. Pokazati –imam vremena za tebe2. Slušam tebe, a ne sebe (bez procene, kritike..)3. DA li sam dobro razumeo –zapitkivanje

• parafraziranje•

sumiranje4. Uvažavam tvoje stanovište...

NAČINI (NE) SLUŠANJA

1. LAŽNO SLUŠANJESlušalac neverbalno pokazuje da ne sluša: "Da, da, samo ti nastavi..." (a

istovremeno pretura po papirima, gleda kroz prozor, telefonira ili "belo" gleda, gledakroz osobu...).

2. JEDNOSTRANO SLUŠANJESlušalac ne obra ća pažnju na neverbalne poruke koje šalje osoba koja govoriveć samo na verbalne i zato gubi zna čajan deo informacija.

3. SELEKTIVNO SLUŠANJESlušalac prima samo ono što je po njegovim merilima važno ili se uklapa u njegovu

procenu sagovornika: omalovažavanje ("Nije to baš toliko važno", "Nije to takostrašno"), preuveli čavanje ("Pa to je gore nego što misliš"), etiketiranje ("To je zatošto si nesposoban", "Ma ti si preosetijiv").

4. OTIMANJE REČI

Slušalac vreba trenutak da preuzme reč: "Da

čuješ samo šta se meni dogodilo"ili "Isto tako je bilo i meni...".




28 Nada Ječmenica

5. DELJENJESAVETASlušalac ne sluša ose ćanja i potrebe govornika ve ć mu objašnjava koji je najbolji

način da se postupi u odre đenoj situaciji: "Ma slušaj ti mene, ovako da uradiš...".

6. ZAPITKIVANJESlušalac postavlja gomilu pitanja koja čine da se govornik ose ća kao u sudnici:

"Zašto nisi uradio. .. , ...a kada se to desiio, .. .š ta si mislila kad si to uradila .. .".

VERBALNE SPOSOBNOSTI SLUŠANJA:

• Rezimiranje• Pojašnjavanje• Razmišljanje• Parafraziranje• Objašnjavanje• Pitanja sa otvorenim odgovorom• Podsticanje• Tišina• Povezivanje

NEVERBALNE SPOSOBNOSTI SLUŠANJA

Koriste se zajedno sa neverbalnim da poja čaju verbalne sposobnosti

• izraz lica• kontakt o čima• govor tela• gestikulacija• međusobna udaljenost• vremensko planiranje





5. PISANJE MODULA I EVALUACIJA

KURIKULUM - je program osmišljenih aktivnosti koji omogu ćava u čenicima da

u procesu učenja postignu odre

đene, definisane, krajnje ciljeve. To je okvir zaizvođenje efikasne nastave, (teaching) i u čenja (learning). Kurikularni procesi

odnose se na u čenje i interakciju izme đu učesnika i trenera.Proces kurikuluma podrazumeva: identifikovanje potrebnih znanja i veština;

razvoj i selekciju ciljeva;planiranje u čenja, ocenjivanje, evaluaciju, reviziju.

MODUL – je posebna, potpuna, jedinica u čenja. Može da bude nezavisna iliintegrisana sa drugim. To je iskaz o standardima koje će posti ći svaki učesnik pozavršetku u čenja. Kao posebna jedinica može se sprovoditi i ocenjivati nezavisno.Može se kombinovati sa ostalim modulima u okviru programa.

ŠABLON za opis modulaUvod Opisuje kako modul funkcioniše i daje neke osnovne karakteristikeNaziv modula Daje indikacije o sadržaju modula. U slu čaju izdavanja sertifikata,

ovaj naziv se pojavljuje na potvrdi/sertifikatuKod modula Svaki modul ima jedinstven kodNivo Za pilot programe je proizvoljan, može biti osnovni ili 1. 2. 3. itd.Vrednostkredita

Slično dodeljuje se proizvoljna vrednost, mada bi u principu trebalida imaju vrednost 1, i tada bi trebalo da traju npr. 30, 50, ili80sati, zavisno od potreba polaznika. Pokazuje da li su stekli uslov za

dalje osposobljavanje, prema čemu imaju prohodnost.Svrha To je generalna izjava u kojoj su sadržani osnovni principi modula.Sadrži rezime onoga što će u česnik da postigne u okviru uspešnozavršenog modula i objašnjenje u kom stru čnom i obrazovnomkontekstu je sa činjen modul.

Preporučeniupisni nivo

Može se preporu čiti potreban nivo prethodnog znanja i obrazovnogiskustva u česnika.

Specijalnizahtevi

Nekad se mogu precizirati, npr. zdravstveno stanje…

Opšti ciljevi Opšte izjave o promenama koje će nastati kod u česnika. Treba

navesti pregled glavnih kompetencija (znanja veština, stavova)koji će se razviti kod polaznika.Oblasti Predstavljaju podelu gradiva, a samim tim i ishoda u čenja, što

pomaže u procesu u čenja, obuke i ocenjivanja. Oblasti se navodepod rednim brojevima.

Specifičniishodi učenja

Specifični ishodi učenja predstavljaju sredstvo kojim postižemoopšte ciljeve. Ti rezultati predstavljaju specifi čne podatke oznanjima, veštinama i stavovima koje će u česnici moći dademonstriraju kao rezultat iskustva ste čenih u procesu u čenja.Njih treba navesti kao- ‚‚ učesnik treba da bude sposoban da …‚‚

Specifični ishodi u

čenja treba da:-budu direktno povezani sa opštim ciljevima modula




30 Nada Ječmenica

- budu izraženi tako da predstavljaju izvodljive i merljive rezultateučenja- budu napisani jasnim jezikom- svaki rezultat treba da bude opisan jednim glagolom, za radnjuKoristiti aktivne glagole (Definiši, navedi, prikaži, rezimiraj,sastavi, izra čunaj, sklopi, izmeri, gradi, upotrebi…)

Portfolioocenjivanja

U toku procesa u čenja polaznik formira portfolio sa dokumentimao rezultatima specifi čnih ishoda, radovima, ocenama.

OCENJIVANJEO cenjivanje je proces dobijanja dokaza o odre đenimpostignućima. Prevashodna svrha je da se odredi stepen u komesu ostvareni specifi čni ishodi. Odabrane tehnike ocenjivanja trebada:-odgovaraju tipu veština, koje su navedene u specifi čnim ishodima

- ocene širi okvir rezultata u čenja- odmere relativnu važnost veština; ve ća važnost se pridajepraktičnim veštinama-uspostave dobru ravnotežu izme đu rada za vreme obuke izavršnog ocenjivanja

Za svaku tehniku ocenjivanja treba obezbediti slede će:Metoda: ocenjivanje odre đuje institucija uz spoljnu moderacijunaru čioca Projekta.

Procena zna čaja: % ukupnih ocena koje se dodeljuju za pojedinetehnike u modulu.Za pismeno ispitivanje treba nazna čiti:Trajanje; vrstu pitanja; ocene za pojedino pitanjeZa portfolio-navesti sve podatke o tome šta će biti sadržano uportfoliu.Za projekte treba nazna čiti:sve potrebne informacije

Kriterijumiperfomansi

To su kriterijumi na osnovu kojih se ocenjuju postignu ća i za kojase dodeljuju odre đene ocene. Kriterijumi perfomansi treba da seodnose na specifi čne ishode u čenja koje demonstrira svaki u česnik.

Ocene Svi moduli se ocenjuju kao:• Prolazan 50%-64%• Uspešan 65%-79 %• Izvanredan 80 %-100 %

Individualniobrazac zaocenjivanje

Interni ocenjiva či popunjavaju i potpisuju ovaj dokument prespoljnjeg ocenjivanja.

Modularniobrazac sasumarnimrezultatima

Kada postoje dva obrazca sa ocenama svakog pojedinca, tadarezime istih, treba da uradi interni ocenjiva č.





Dodatna uputstva za pisanje modula

1 Proces pisanja modula:

Šema pisanja modula :Prilikom definisanja nacrta modula preporu čuje se slede ći format:

A. Načela i radni nazivB. Svrha.C. Opšti ciljevi.D. Specifični ishodi učenjaE. Ocenjivanje.F. Kriteriji izvođenjaG. Specifični ishodi učenjaH. Opšti ciljevi.I. Svrha.J. Usvojeni naziv.

Kvalitetni opis modulaje onaj koji korektno i nedvosmisleno,

•

definiše koje su to prakti čne i kognitivne kompetencije potrebne u čenicima, ikoliko je to mogu će uvek se rukovodi zahtevima struke.• naglašava šta je suštinski potrebno da polaznik zna ili radi, pritom odražava

svrhu modula.• objašnjava kako prakti čne i kognitivne kompetencije treba da budu

objektivno i validno ocenjene.

2. Opis modula Sekcija 1 -10

Načela: lako načela nisu deo opisa modula, neophodno je da budu logi čki opravdana

kada se pripremaju moduli na lokalnom nivou.Sekcija 1 Naziv Veoma je važno na samom po četku odrediti radni naziv modula koji će ukazivati

na sadržaj. U kasnijoj fazi može se izvršiti revizija radnog naziva ukoliko se procenida neki drugi naziv bolje odražava sadržaj pripremljenog modula.

Sekcija 2 Kod modula Potrebno je da svaki modul ima svoj kod, kada se modul odobri. Kod treba da

označava vrstu i nivo modula, datum kada je napravljen ili poslednji put revidiran,npr.

• Tekstil (A294050 ) je deo modula Umetnost/Zanati/Dizajn na nivou 2 (A2) ipripremljen je 1994 (94),ili




32 Nada Ječmenica

• Poslovni zakon (B2 0131 ) je deo modula o vo đenju biznisa na nivou 2 ipripremljen je 2001.

Sekcija 3 Nivoi

Za početak je, dovoljno u ovom kontekstu planirati 3 nivoa nagra đ ivanja:• osnovni/elementarni ili fondacijski nivo• nivo 1 i• nivo 2 .

Sekcija 4 Vrednost

Moduli treba generalno da imaju vrednost 1. Neke module je potrebnodruga čije vrednovati da bismo na pravi na čin vrednovali dubinu i širinu znanja iveština.

Moduli koji imaju vrednost 1, na nivou 1, treba da traju, na primer 30, 50 ili 80sati, zavisno od potreba polaznika i od sadržaja. Izvo đenje modula treba prilagoditipolaznicima a to zna či da se mogu izvoditi tokom cele godine ili intenzivirati, ukraćem vremenskom periodu kada se to proceni mogu ćim. Moguće je integrisatinekoliko modula u okviru istog programa za potrebe nastave, ali se i dalje svakimodul ocenjuje i sertifikuje-izdaje se potvrda, pojedina čno.

Sekcija 5 Svrha

• Svrhu modula možete definisati tako što ćete izvršiti sintezu na čela modula.• Jasno definišite opšte kompetencije koje će polaznici razviti u okviru modula.

Treba da objasnite upotrebe za koje je modul namenjen i na čine na koje semože najbolje iskoristiti.

• Zauzvrat, definisanjem svrhe sti čete osnove na kojima možete graditi opšteciljeve.

•

Precizirajte ciljnu grupu.• Precizno definišite koji moduli su potrebni za odre đeno sticanje kvalifikacija.

Sekcija 6 Preporu č eni upisni nivo

Možete da propisati potreban nivo predhodnog znanja i obrazovnog iskustva

učesnika.

Sekcija 7 Specijalni zahtevi

U nekim slučajevima se mogu postaviti specijalni zahtevi za pojedine module.

Na primer:• u smislu napredovanja, završetak jednog modula može da bude preduslov

za upis u drugi modul.• modul mora da se kombinuje sa nekim drugim posebnim modulom ili

modulima.• modul ne mora da se kombinuje sa nekim drugim specifi čnim modulom za

potrebe sertifikovanja -potvrda koje vode ka odre đenom sticanju

kvalifikacija.





Sekcija 8 Opšti ciljevi

Opšti ciljevi su definisane izjave o tome šta će se sve promeniti kod polaznika.U opštim ciljevima treba da budu sadržani klju čni elementi kompetencija (znanje,veštine, stavovi) koje treba da razvije svaki polaznik.

Koja su to znanja, veštine, stavovi koji će se najviše vrednovati u svetu danasili u budućnosti?

Prilikom definisanja treba uzeti u obzir slede će: potrebe industrije (istraživanjatržišta rada, analizu potreba po znanjima i veštinama), potrebe polaznika,ekonomski razvoj- nacionalni/me đunarodni, napredak u znanju, transfer osnovnihveština, lokalne faktore kao što su raspoložive mogu ćnosti/resursi.

Ključne veštine za zapošljavanje su osnovne veštine koje su potrebne za svazanimanja:

• međuljudska komunikacija• timski rad i pregovaranje•

rešavanje problema• inicijativnost• sposobnost odlu čivanja• korišćenje nove tehnologije• fleksibilnost, prilagodljivost a i• posvećenost stalnom razvoju.

Većina modula ne treba da ima više od 5 - 10 opštih ciljeva. Ako imate višeod deset opštih ciljeva tada verovatno pišete specifi čne ishode u čenja.

Opšti ciljevi predstavljaju ciljeve koje u čenik treba da postigne uspešnim

završavanjem modula.Za svaki opšti cilj vezuje se ve ći broj specifičnih ishoda u čenja i potrebno je

uskladiti svaki specifični ishod u čenja sa opštim ciljem.

Primeri opštih ciljeva

Znanje :• sticanje potrebne osnove u znanju• razvoj svesti o .........• poznavanje rada na ............

Veštine :• sakupiti portfolio radova• razvoj ra čunskih veština ..........• korišćenje materijala i tkanine u ...............

Stav i ponašanje :• demonstracija li čne inicijative u ............• poštovanje važnosti .............• harmoničan i efikasan rad u timu.Sekcija 9 Oblasti Moduli se dele po oblastima na grupe koje su povezane po specifi čnim ishodima

učenja, što olakšava proces u čenja, predavanja i ocenjivanja.U slučajevima kada se modul deli na oblasti, tada ih treba nazna čiti.




34 Nada Ječmenica

Nazivi oblasti treba da budu jasni, kratki i informativni. Nije neophodno dapostoje oblasti, ali kada se specifi čni ishodi rezultati u čenja mogu prirodno grupisatipo celinama, logi čno je da se i moduli koji se prave na lokalnom nivou dele pooblastima.

Sekcija 10 Specifični ishodi u

čenja (SIU)

Specifični ishodi učenja treba uvek da po činju sa "polaznik treba da" …………..

Specifični ishodi učenja predstavljaju sredstvo kojim se postižu opšti ciljevi.Njima se detaljno opisuju znanja, veštine i stavovi koje će polaznik mo ći dademonstrira kao rezultat uspešno završenog modula.

Mogući izvori informacija za Specifične ishode u čenja su:• industrija (potrebe industrije po znanjima i veštinama)• institucije za obuku (centri za stru čno obrazovanje/škole )• profesionalne organizacije ( razli čiti društveni partneri)• obrazovni programi, programi obuke i plan izvo đenja nastave, broj časova,

predmeta, lekcija.Svaki pojedina čni SIU treba da bude opravdan na osnovu definisane svrhe i

opštih ciljeva.Postoje brojni faktori koje treba uzeti u obzir kada se pišu SIU:

• obim i odnos kognitivnih i prakti čnih ishoda.• nivo očekivanih veština• količinu obezbe đenih detalja• mogućnost ostvarenja postignu ća• mogućnost ocenjivanja• jezik i jasno ću

Obim i odnos :U svakom trenutku u toku u čenja, polaznici će primati veliki broj informacija i

stru čnih objašnjenja. Nekada te informacije ne će biti suštinski važne. Na vama jeda na osnovu definisane svrhe modula procenite šta je važno, šta polaznici trebada znaju i urade.

Specifični ishodi učenja treba da uklju čuju izbalansirane kognitivne i prakti čnekompetencije.

Tipovi ishoda na razli č itim nivoima veština

Nivo veština Kognitivni/razumevanje Praktični/manualni/bihejvioralni

viši nivo primena/evaluacija razumevanja npr. nacrtnpr. izgradnja

niži nivo prepoznavanje npr. merenja

Količ ina detalja

Ukoliko su Specifični ishodi učenja preopšti, teško ih je tuma čiti. npr.

Proizvodnja biljaka ( ? kakvih biljaka )





Ako su Specifični ishodi učenja previše konkretni tada će biti potrebnopovećati broj potrebnih Specifi čnih ishoda u čenja.

npr. Proizvodnja leja sa Ijubi čicama iz semena

Još adekvatniji Specifi čni ishodi učenja mogu biti;

Proizvodnja biljaka u lejama iz semena.

Jezik Svaki specifični ishod učenja treba jasno da izražava ono što će polaznik mo ći

da radi po završetku modula. To zna či da se u idealnim situacijama specifi čni ishodučenja izražava jednim GLAGOLOM i jednim OBJEKTOM t.j. pnmeniti, uraditi .........nešto.

Treba obezbediti da Specifi čni ishodi učenja bazirani na veštinama i znanjimatakođe sadrže USLOV za izvršenje neke aktivnosti.

npr. Upotrebite (glagol) re či (objekat) da napravite dokument(uslov)Pažljivo koristite re či kao, jednostavan, osnovni, viši, jerte re či imaju različita

značenja za razli čite Ijude.Izbegavajte re či koje imaju šire zna čenje, npr. znati, ceniti, shvatiti zna čenje

nečega ............itd. Koristite re či koje se ne mogu razli čito tuma čiti npr. objasniti,rešiti, ozna čiti, opisati, razlikovati, prepoznati, graditi, analizirati, Itd.

Sledeća tabela ilustruje neke primere glagola koji se mogu koristiti zadefinisanje specifičnih ishoda u čenja za razli čite kognitivne i prakti čne veštine :

Veština Aktivni glagoli (primeri)

Kognitivno prepoznavanje Definišite, nabrojte, identifikujte, recite naziv, izrazite,prepozanjte, izložite u glavnim crtama.

Kognitivno razumevanje Objasnite, interpretirajte, predvidite, napravite razliku,rezimirajte, opravdajte, sastavite

! Kognitivna primenaAnalizirajte, rešite, sra čunajte, evaluirajte, planirajte,osmislite, napravite selekciju, sastavite, organizujte,napravite kompilaciju.

Praktične - manualne veštine Sastavi, izmeri, obradi, izgradi, izvedi, upotrebi.

Praktične - bihejvionsti čkeveštine Demonstriraj, slušaj, komuniciraj, savetuj.

Kada pišete specifi čne ishode u čenja, treba da razmišljate o tome šta će u čenikmoći da radi po uspešnom završetku modula i kada se zaposli, a ne na to šta ćepolaznik da u či da bi stekao odre đene kompetencije.

Veoma je važno da napišete SIU jasno tako da svi razumeju njihovo zna čenje.Ukoliko SIU svima ne budu jasni, desi će se da ocenjiva či mogu da ocenjuju razli čiteaktivnosti, predava či da predaju razli čite aktivnosti, kandidati mogu da ne

prepoznaju ono što treba da nauče, a poslodavci mogu sve pogrešno da shvate.




36 Nada Ječmenica

Mogu ć nost ostvarenja postignu ća Morate biti realni u o čekivanjima. Veoma je važno da se postarate da ishodi

učenja budu realno ostvarljivi za ve ćinu polaznika za koje se modul pravi.

Mogu ćnost ocenjivanja

Svaki specifični ishod treba da se oceni.

2. Ocenjivanje Ocenjivanje je proces u kome se dobijaju i izražavaju dokazi o postignu ćima.

Glavna svrha jeste da se odredi obim u kome su specifi čni ishodi učenja postignuti.Strategija ocenjivanja modula treba da uklju či tehnike koje odgovarju specifi čnimishodima u čenja.

Selekcija odgovaraju ć ih tehnika ocenjivanja :

Ključni principi: Ocenjivanje treba da bude:

• odgovaraju će (u odnosu na specifi čne ishode u čenja)• izbalansirano (rad na kursu i završni rad)• izdiferencirano (razlika me đu kandidatima — ocenjivanje )• obim (obim ishoda/ocenjen nivo veština)• podrška (procesu u čenja)

Koje tehnike su adekvatne u slede ć im uslovima?

Uskladite ocenjivanje sa tipom ishoda i nivoom veština. Primedba: vidite rečniktehnika ocenjivanja.

Obim tehnika. Samo jedna tehnika ocenjivanja možda nije dovoljna. Razli čite tehnike se mogu

koristiti ukoliko omogućavaju kandidatu da demonstrira:

• postignuća različitih veština npr. prakti čna —- crtanje. ili, kognitivna -—objasni.

• ili iste veštine na razli čitimnivoima, npr. prakti čna -—sastavi i projektuj.kognitivna — prepoznaj iprimeni.

Izbalansiranost rada na kursu i završnog ocenjivanja• odražava pnrodu stru čnog obrazovanja i obuke• odražava obim razvijenih veština.• omogućava kandidatu da akumulira kredit za odgovaraju će dokaze o

postignućima.

Izdiferenciranost Moduli treba da budu izdiferencirani po ostvarenom uspehu - ocenjivanje treba

da bude takvo da se pravi razlika izme đu različitih nivo postignu ća. Kriterijiizvođenja treba da omogu će diferencijaciju.





Podrška u čenju

Ocenjivanje treba da bude podrška procesu u čenja .

Obezbe đ ivanje detalja o ocenjivanju :Za svaku tehniku ocenjivanja treba obezbediti slede će detalje, tako da treba da

nazna čite slede će:

Način Lokalno definisano ocenjivanje sa spoljnom moderacijom nekog novog tela,

zaduženog za sistem stru čnog obrazovanja ( kao štoje NCVA prim.prev. Nacionalnafondacija za prosvetu Irske) ili ocenjivanje u okviru mreže uz spoljnu moderacijuNovog tela zaduženog za sistem stru čnog obrazovanja .

Uskla đ ivanje ocene sa težinom postignu ća % od ukupne ocene za modul koji se dodeljuje za neku tehniku

Kako se uskla đ uju -odmeravaju komponente Tehnike ocenjivanja treba birati tako da izražavaju Specifi čne ishode u čenja.

Izaberite na čin na koji ćete šta i koliko vrednovati od datih specifi čnih ishoda u čenjau okviru modula.

Dodatni detalji za svaku tehniku ocenjivanja , treba da sadrže :

Za pismeni ispit: • Trajanje - vreme trajanja ispita• Format - nazna čite broj sekcija (sa uskla đ ivanjem)

vrstu pitanja i nivo veština ili obim specifi čnih ishoda u čenja obim specifičnih ishoda u čenja koji se testira. stepen izbora ocene koje se dodeljuju za svako pitanje.

Za portfolio rada na kursu nazna č ite tako đ e :

Komponente • pojedinosti koje želite da uklju čite u portfolio, npr.•

zadatak 1 detalje• zadatak 2 detalje• zadatak 3 detalje itd.

Za projekat, tako đ e nazna č ite :

Specifikacije: navesti indikacije o o čekivanim ciljevima projekta i sve potrebneinformacije o projektu koji treba izvoditi.

Testovi prakti čnih veština - veštine koje treba testirati- postavite zadatke koje treba da završite- obim situacija u kojima možete da testirate

veštine




38 Nada Ječmenica

Kriteriji izvo đ enja

Da biste osmislili kriterije performansi: • Definišite kriterije performansi za vaš modul.• Postoje različiti načini da se predstave evidentni kriteriji performansi za

najrazličitije module:o Kriteriji po kojima se ocenjuje ili vrednuje dokaz o postignu ćima.o Povezani sa specifičnim ishodima u čenja.o Mogu biti predstavljeni kao šema ocenjivanja

Kriteriji performansi treba da budu tesno povezani sa specifi čnim ishodimaučenja modula.

Ocenjivanje modula Prolazan 50% do 64%Uspešan 65% do 79%Izvanredan 80% do 100%

Dokumentacija Upotpunite potrebnu dokumentaciju:Dokument sa obrascem sa nazna čenim individualnim ocenama

• Naziv modula• Tehnike• Usklađ ivanje ocean sa težinom postignu ća• Kriteriji izvođenja (sa max. ocenom)

Redosled podataka• Naziv modula• Za svaku tehniku, naziv i uskla đ ivanje ocena sa težinom postignu ća





Dodatak 1 Definicije

Stru č no obrazovanje Svrha stru čnog obrazovanja je da se obezbede mogu ćnosti svakom pojedincu

da nau či praktične i kognitivne veštine koje će im omogu ćiti da funkcionišu

kompetentno na radu i napreduju u svojoj karijeri u profesiji koju su izabraliKompetencije Kompetencije se mogu definisati u opštem smislu kao sposobnost da se izvode

aktivnosti u skladu sa specifi čnim standardima. Kao koncept:• Obuhvata sposobnost da se izvrši transfer veština i znanja na novu situaciju

u okviru zanimanja.• Obuhvata organizaciju i aktivnosti planiranja, savladavanje rutinskih i

nerutinskih situacija i inovacije koje zadovoljavaju potrebe izmenjenihsituacija.

• Obuhvata sposobnost da se efikasno stupi u interakciju sa ostalima naradnom mestu, bilo da je re č o saradnicima ili klijentima.

Kognitivne komeptencije Obuhvataju veštine ispitivanja i istraživanja, upotrebu i redosled informacija,

rešavanje problema u okviru znanja i primenu teorije, kao i memorisanje iprepoznavanje znanja.

Prakti čne kompetencije Obuhvataju veštine manualnu spretnost kao i pra ćenje odre đene procedure,

složenije veštine i znanja, kao što su primena iskustva ili znanja na razvoj iliizvođenje eksperimenta.

Bihejviorističke veštine menadžmenta zadatka ili li čnog menadžmenta mogu setakođe uvrstiti u prakti čne kompetencije.

Dodatak 2 Primeri nekih Opštih ciljevi

Znanje • Sticanje osnove za dalje module iz ra čunovodstva• Sticanje potrebnih teorijskih znanja koja omogu ćavaju upotrebu i razumevanje

opšte primene komjutera.• Sticanje teorijskih znanja i dobra osnova za neophodno napredovanje u sportu.•

Poznavanje opasnosti na poslu.• Poznavanje mnogih funkcija delova motora vozila.• Sticanje znanja i razumevanje principa projektovanja.• Razvoj svesti o kona čnosti izvora okruženja.• Poznavanje na čina na koje funkcioniše industrija.• Razumevanje kriti čkog uticaja savremene masovne komunikacije na mnoge

aspekte naših života.• Razumevanje finansijskih aspekata administracije u trgovini.• Razumevanje interakcije u kojoj su pojedinci i grupe u okviru organizacije•

Poznavanje rada Ijudskog organizma.




40 Nada Ječmenica

Veštine • Sticanje i demonstriranje najraznovrsnijih prakti čnih veština.• Sticanje manualne spretnosti za upotrebu instrumenata.• Kritiička analiza izgleda štampane publikacije sa stanovišta izgleda, dizajna, stila

i harmonije.• Sakupljanje portfolia rada koji je podesan za prezentaciju na intervjuu.• Izgrađ ivanje tehni čkih veština klasi čnih i savremenih plesova.• Napravite šemu osnovnog strujnog kola.• Razvijajte sposobnosti da savladate ili rešite probleme u neprijateljskom

okruženju.• Savladajte razli čite tehnike obra čunavanja koje možete primeniti u razli čitim

poslovnim situacijama.• Razvijte tehnike slušanja.• Integrišite teorijska znanja sa prakti čnim procesima (primenama).•

Poznavanje organizacionih procesa (npr. posao/organizacija rada)• Razumevanje, planiranje i izvo đenje razli čitih laboratorijskih procedura.• Izvođenje istraživanje na datu temu.• Upotreba komercijalnog softvera za rešavanje problema vezanih za dizajn.• Izražajna upotreba materijala i tekstila.

Stavovi i ponašanje• Sticanje dobhh navika li čne prezentacije.• Poštovanje važnosti poverljivosti i bezbednosti u finansijskim transakcijama.•

Demonstrirajte sposobnost da preuzmete li čnu odgovornost kada je re č o vašemživotu vezano za sport i rekreaciju.• Demonstrirajte li čnu inicijativu i mogu ćnosti koriš ćenja izvora kada dobijete

zadatak da obradite neku temu.• Razvijte dobru radnu praksu u oblastima kao što je vremenska ta čnost,

poštovanje krajnjeg roka, briga o opremi i li čna bezbednost.• Razvijte samopoštovanje, samopuzdanje i samodisciplinu• Uvidite važnost entuzijazma u biologiji.• Radite u harmoniji sa ostalim članovima tima.





Dodatak 3 Primeri nekih specifi čnih ishoda u čenja

Kognitivno prepoznavanje :

Definišite Definišite sledeći termin vezano sa .....Definišite kulturu i njene glavne karaktehsitke .....

Nabrojte Četiri glavnih i šest sporednih elemenata u ishrani biljaka .....Identifikujte Identifikujte glavne miši će na telu .......

Identifikujte uzroke preteranog habanja guma ........Navedite imena Poznatih koreografa koji su uticali na savremene stilove plesa ...Citirajte Citirajte pravila na putu ........

Citirajte funkcije primarnog, sekundarnog i tercijarnog zdravlja..Prepoznajte Prepoznajte uobi čajene znake opasnosti I obežavanja

Nazna č ite Kako da se spre či infekcija i prenos infekcije ......Naznačite mere sigumosti ........

Kognitivne - Razumevanje.

Objasnite Objasnite svrhu sitnog novca .....Objasnite ulogu enzima u varenju proteina, masti, ugljenihhidrata ......

Interpretirajte Interpretirajte razli čite podatke .........Izvršite konverziju valute po kursnim stopama ......

Predvidite Predvidite hemijsku reakciju i koji elementi i jedinjenja ulaze utu reakciju .....

Razlikujte Napravite rezliku izme đu hard diska i flopija ......

Rezimirajte Rezimirajte istorijski razvoj koncepta odmora i rekreacije .....

Opravdajte Opravdajte razloge zašto treba menjati useve koji se gaje na

istom zemljištu.

Kognitivna primenaAnalizirajte Analizirajte stilove TV programa.Rešite Rešite odmah jedna činu sa 3 promenljive.

Obra čunajte Obračunajte dohodak i rashode, obra čunajte potrebnu koli činucementa za polaganje temelja.

Evaluirajte Evaluirajte sospstveni rad, i rad ostalih Ijudi, evaluirajtekako sloboda i cenzura uti ču na proces odlu čivanja uinstitucijama medija

Planirajte Napravite plan putovanja na osnovu raspoloživih informacija iauto karte




42 Nada Ječmenica

Napravite Napravite strategiju proizvodnje

Napravite selekciju Izaberite pravo platno za vez, izaberite pravu gredu ili

sims za dati zadatak.

Organizujte Organizujte finansije za preduze će

Napravite kompilaciju npr. Vaše karakteristike u vidu CV-ija

Prakti č ne - Manualne veštine

Sklopite sklopite sistem za hla đenje od odre đenih komponenti.

Merite izvršite merenja ja čine struje.

izmerite procenat sadržaja vode u odre đenom uzorku zemlje.

Podesite podesite stopu isparavanja iz postrojenja.

Pravite napravite tapiseriju

Izvedite izvedite odre đenu prodaju i zabeležite primenjenu tehniku .

Koristite koristite različite materijale i medije.koristite spell check mogu ćnost

Prakti čne - biheivioralneDemonstrirajte Demonstrirajte dobre me đuljudske veštine kada radite sa

klijentima /mušterijama li čno ili

Komunicirajte Komunicirajte sa klijentima kako bi ste postavili zahteve zaobjavljivanjeKomunicirajte uspešno usmeno i pismeno

Savetujte Savetujte mušterije/klijente koju proceduru da primenjuju kada..

Radite Radite kao član tima, radite samopouzdano

Ispoštujte Krajnju rok

Rešite Rešite zahteve, žalbe, vra ćeno

Slušajte

Pokažite





Dodatak 4 -

1 Ocenjivanje i kriteriji izvo đ enja - primeri Vrsta ishoda

Nivo veština Kognitivno /razumevanje Prakti čne/manualne/bihejvioristi č

ke Više Primena/evaluacija/razumevanje npr. Projektujte ili izgradite

Niže Prepoznavanje npr.. merite

2 Primeri pravilnih tehnika ocenjivanja - Vrsta ishoda

Nivo veština Kognitivne/razumevanje Prakti čne/manualne/bihejvioristi čkel

Veštine višegreda

Pitanja iz eseja (analizirajte),Analiza slučaja (interpretirajte)Projekti (istraživa čki)IntervjuiUsmeno,Portfolio rada na kursuStrukturna pitanja

Projekat (prošireni / istraživa čki)

Vežba Završi zapo četoIgra ulogaTestovi slušanja i percepcije.UsmenoPortfolio rada na kursuDobijeni zadatak (jasno definisan)

Veštine nižegreda

ObjektivniOdgovori na kratka pitanja

Testovi provere prakti čnih veština(specifični)Praktično izvođenje zadatka

3 Primeri adekvatnih kriterija izvo đ enja - Vrsta ishoda

I Nivo veština Kognitivne Prakti čne/manualne/bihejvioristi čke

I Veštine višeg reda

Koncept pitanja iz eseja.(koncipirajte odgovor, glavneideje)Projekti treba da pokažu slede će• razumevanje koncepta•

interpretaciju• zaključke• prezentaciju• originalnost

Opis problemaCiljevi jasno definisani.Sakupljanje podatakaModifikacije/poboljšanjaOriginalnostTimski radRešavanje žalbi

Veštine nižeg reda Odgovaraju ća šema ozna čavanjaOdržavanje opreme i alata zabezbednu upotrebu Pravilnopostupanje po uputsvimaprocedura za--- itd.




44 Nada Ječmenica

Kriteriji za evaluaciju modula koji se prave na lokalnom nivou

1

Naziv modulaDa li naziv odgovara sadržaju modula?

2 Kod ModulaKod modula objavljuje telo zadušeno za izdavanje potvrda-sertifikata

3 Nivo

Da li je nivo modula odgovaraju ći?

4 SvrhaDa li su u definiciji svrhe sadržana na čela, ciljne grupe i kontekst modula ?

5 Vrednost

Da li je vrednost adekvatna?

6 Preporu č eni upisni nivo

Da li je preporu čeni upisni nivo odgovaraju ći?

7 Specijalni zahteviUkoliko postoje specijalni zahtevi, da li su opravdani?

8 Opšti ciljeviDa li su zaista izjave u kojima su sadržane sve promene do kojih će doći kod

polaznika? Da li su opšti ciljevi uskla đeni sa svrhom modula?

9 OblastiAko je modul podeljen na oblasti, da li je izvršena relevantna podela i? (npr.

Grupe vezane za Specifi čne ishode u čenja)10 Specifi č ni ishodi u čenja

Dali su to tvrdnje o ishodima koji se mogu ostvariti i ispuniti? Da li su Specifi čniishodi učenja povezani sa opštim ciljevima?





Primer

1. Naziv: Osnovi zavarivanja topljenjem

2. Kod: OZ/01

3. Nivo

4. Vrednost

5. SvrhaModul je pripremljen u cilju upoznavanja polaznika sa osnovama gradje metala ilegura iz koje proizilazi mogu ćnost spajanja metala zajedni čkim topljenjem ikristalizacijom. Samo spajanje ostvaruje se na nivou elementarnih kristalnihrešetki, što zna či da je zato neophodna difuzija atoma delova koji se spajaju. Usloviza difuziju mogu se stvoriti topljenjem, delovanjem sile pritiska ili kombinovano.Zato se i razlikuju zavarivanje topljenjem, pritiskom i termo-mehani čkozavarivanje.

6. Preporu čeni nivo :

7. Specijalni zahtevi: Obavezan modul za sve polaznike

8. Opšti ciljeviUčesnici koji su uspešno završili ovaj modul dalje se usmeravaju na užespecijalističke oblasti-module, i to na:

• Gasno zavarivanje• Ručno-elektrolu čno zavarivanje• Zavarivanje u zaštiti gasova topljivom elektrodnom žicom (MAG-CO 2,

MIG-Ar )• Zavarivanje u zaštiti argona netopljivom elektrodom (TIG – argonsko

zavarivanje)

9. OblastiOblast 1 – Fizički osnovi zavarivanja, osnovni pojmovi, pregled i izborpostupaka zavarivanjaOblast 2 – Osnovni materijali za zavarene konstrukcije, vrste zavarenihspojeva, položaj zavarivanja i ocena zavarljivostiOblast 3 – Izvori toplote za zavarivanje topljenjem, toplotni bilans prizavarivanju i prate će metalurške promeneOblast 4 – Pregled postupaka srodnih zavarivanju: termi čko sečenje, lemljenje,navarivanje i metalizacijaOblast 5 – Klasifikacija grešaka u zavarenim spojevima i metodi kontrole:vizuelna, sa razaranjem, bez razaranja (ultrazvu čna, radiografska –rendgenografska i gamagrafska)




46 Nada Ječmenica

10. Specifi čni rezultati u č enjaOblast 1 – Fizi čki osnovi zavarivanja, osnovni pojmovi, pregled i izborpostupaka zavarivanjaUčesnici treba da:

• Dobiju osnovne informacije o mogu ćnosti nekih metala da formirajučvrste rastvore i time obrazuju monolitan spoj

• Razumeju potrebne uslove za formiranje čvrstog spoja, koji se stvarajupribližavanjem atoma na rastojanja manja od parametra kristalne rešetke

• Upoznaju pojmove kao što su zavareni spoj, osnovni materijal, dodatnimaterijal, šav, zona uticaja toplote

• Budu informisani o osnovnim i specijalnim postupcima zavarivanja

Oblast 2 – Osnovni materijali za zavarene konstrukcije, vrste zavarenihspojeva, položaj zavarivanja i ocena zavarljivostiUčesnici treba da:

•

Upoznaju osnovne konstrukcione materijale• Budu upoznati sa standardizovanim vrstama zavarenih spojeva• Znaju za prirodne-položene i prinudne položaje zavarivanja• Shvate pojam zavarljivosti (dobre i uslovne)

Oblast 3 – Izvori toplote za zavarivanje topljenjem, toplotni bilans prizavarivanju i prate će metalurške promeneUčesnici treba da:

• Upoznaju oksi-acetilenski, elektrolu čni, elektrootporske i druge izvoretoplote

•

Razumeju osnovne pojamove stepena iskoriš ćenja toplote• Računaju s tim, da uneta toplota uglavnom štetno deluje na okolniosnovni materijal

Oblast 4 – Pregled postupaka srodnih zavarivanju: termi čko se čenje,lemljenje, navarivanje i metalizacijaUčesnici treba da:

• Upoznaju termi čko se čenje (se čenje kiseonikom)• Prouče postupke spajanja metala u čvrstom stanju (tvrdo, meko i

zavarivačko lemljenje)• Budu upoznati sa metodima reparature ošte ćenih delova mašina i uredjaja

(navarivanjem ili metalizacijom)

Oblast 5 – Klasifikacija grešaka u zavarenim spojevima i metodikontrole: vizuelna, sa razaranjem, bez razaranja (ultrazvu čna,radiografska –rendgenografska i gamagrafska)Učesnici treba da:

• Razumeju da su pri zavarivanju mogu će spoljašnje i unutrašnje greškezavarenog spoja

• Poznaju osnovne metode kontrole zavarenih spojeva





11. Ocenjivanje

Rezim: Portfolio rada na kursu 100%

11.1 Tehnike Portfolio rada na kursuNač in: baziran u Instituciji uz moderaciju HRD projektaUsklađ ivanje ocena sa težinom postignu ća 100%

Komponente Selekcije radova na neku od slede ćih tema

Fizički osnovi zavarivanja, osnovni pojmovi, pregled i izbor postupakazavarivanjaPrimene ste čena znanja pri izboru postupka zavarivanja.

Osnovni materijali za zavarene konstrukcije, vrste zavarenih spojeva,položaj zavarivanja i ocena zavarljivostiTreba da samostalno odaberu osnovni materijal, ocene njegovu zavarljivost

Izvori toplote za zavarivanje topljenjem, toplotni bilans pri zavarivanju iprate će metalurške promene Polaznik može da samostalno izabere izvor toplote i proceni negativan uticajunete toplote na zavaren spoj

Pregled postupaka srodnih zavarivanju: termi čko se čenje, lemljenje,navarivanje i metalizacijaPolaznik može da izabere postupak termi čkog se čenja u zavisnosti od vrstematerijala, može da proceni kada se umesto zavarivanja mora da primenilemljenje i da zna da je ponekad tehno-ekonomski opravdano reparirati, a nekupovati nove delove

Klasifikacija grešaka u zavarenim spojevima i metodi kontrole: vizuelna,sa razaranjem, bez razaranja (ultrazvu čna, radiografska –rendgenografska i gamagrafska)Može samostalno da prepozna standardne spoljašnje greške i da grubo ocenikvalitet spoja




48 Nada Ječmenica

12. Kriterijumi performansi

12.1 Kriterijumi performansi za portfolio rada na kursu

Prolazan Uspešan IzvanredanPoznaje fizičke osnovezavarivanja, ali ne razumekristalnu strukturu metala imedjuatomske sile u kristalu

U stanju je da delimi čnoshematski prikaže raspodeleatoma u kristalnoj rešetki iobjasni dejstvo privla čnih iodbojnih sila

U stanju je da na osnovukristalne gradje metalaobjasni formiranje čvrstihrastvora, a time iobrazovanja mešovitihkristala medjusobnozavarljivih metala.

U stanju je da navedematerijale za zavarenekonstrukcije, ali ne i daproceni njihovu zavarljivost

U stanju je da procenizavarljivost čelika, ali ne idrugih metala i legura.Poznaje osnovne materijaleza zavarene konstrukcije.

Prepoznaje gotovo svemetale za zavarenekonstrukcije i legure zareparaturu. Uspešnoprocenjuje zavarljivostčelika, livenog gvoždja iobojenih metala

Upoznat je sa osnovnimizvorima toplote, ali nerazume metalurške promenezbog unete toplote

Razlikuje toplotne izvore itoplotne cikluse, ali ih nepovezuje sa negativnimefektom unosa toplote

Razlikuje toplotne izvore itoplotne cikluse, kao ispontanu termi čku obradukoju ti ciklusi izvode

Zna da se neki metali mogutermički seći, lemiti inavarivati, ali ne zna koji suuslovi za to potrebni

Razlikuje gasno ielektrolučno see čenje, kao ipostupke lemljenja,navarivanja i metalizacije,

ali ne uočava specifi

čnostivezane za pojedine postupke

Odlično zna koji se metalimogu gasno se ći, kojemetale treba lemiti i kadatreba primeniti metalizaciju i

navarivanjeMože uočiti spoljne greške,ali ne zna njihovunomenklaturu

Razlikuje spoljne greške poobliku i nazivu, ali ne moženavesti unutrašnje greškekoje se otkrivaju metodamabez razaranja

Uočava i prepoznaje svespoljne greške, poznaje imoguće unutrašnje greškekao i metode za njihovootkrivanje

12.2 Portfolio rada na kursu Uputstva

Trener treba da verifikuje sve postignute rezultete u čenja.U većini slučajeva evidencija o u česnikovim postignu ćima treba da bude sadržana uportfoliu.

13. Ocenjivanje

prolazan 50%-64%uspešan 65%-79%

pristup u obrazovanju odraslih - materijal za polaznike

Documents