Sjenica - Nakon niza turbulentnihgodina, ulaskom SDP u lokalnu vlastuneta je politi~ka i svaka druga stabil-nost. Sjenica je kona~no uplovila umirne vode i stvoreni su predusloviza implementaciju realpolitike okre-nute gra|aninu i onome {to jesu sva-kodnevni problemi. Ono {to mu~i ve-}inu gra|ana Srbije, naro~ito Sand`a-ka, a samim tim i Sjenice je pitanje ne-zaposlenosti. Nalazimo se u nezavid-noj situaciji, prevashodno zbog slabeputne infrastrukture kao preduslovarazvoja odre|ene regije, ocenjuje za-menik predsednika op{tine SjenicaVahid Tahirovi}. Dodaje da }e sve re-surse iskoristiti za pobolj{anje putneinfrastrukture u Sjenici s ciljem da sestvore bolji uslovi za rad poljoprivred-nicima, privrednicima i potencijalniminvestitorima. „To je prioritet i garantopstanka naroda na ovim prostori-ma“, nagla{ava Tahirovi}.

On smatra da je Deklaracija izme-|u SDA i SDP homogenizovala bo-{nja~ki politi~ki korpus u Sand`aku.„Tre}a politi~ka opcija, BDZS, imaminoran i skoro zanemaruju}i uticaj

u sand`a~kom bira~kom tijelu. Bez ja-snog cilja i puta, lutaju}i negde izme-|u barjaka, brada, blindiranih d`ipo-va, Beograda i Sarajeva, izme|u aka-demske zajednice i kriminala, reketi-ranja i istan~ane retorike, jo{ uvijekuspevaju obmanuti jedan broj gra|a-

na. Me|utim, njihov broj se smanju-je iz dana u dan, ljudi postaju svjesnida se „hod`a“ bori samo za „hod`injorgan“, poru~uje zamenik predsed-nika op{tine Sjenica.

S. N.Strana IV

Privredni sud u U`icu prihvatio plan reorganizacije za FAP

Biv{i radnicipokre}uzadru`nuproizvodnju

Strana V

Neverovatna sezona novopazarskih sportskih klubova

Godinauspeha ineuspeha

Strana VII

PETAK, 23. jun 2017, broj 7207/531, godina XX, cena 40 din, 20 den, 1 KM, 0.7 EUR (CG), 5 kuna www.danas.rs

Jana Jeli}

Najuspe{niji „mali“ maturant Strana IV

Sulejman Ugljanin

Pristup pitanju manjina neodgovoran

Strana III

M. \

erle

k

Zavr{ena deveta sednica Skup{tine op{tine Prijepolje

Nastavlja sepingpongbiv{e isada{nje vlasti

Strana II

U Novom Pazaru i Tutinu klanjan no}ni namaz

Pripreme za BajramNovi Pazar - Me{ihat Islamske za-

jednice u Srbiji je i ove godine 27. no-}i Ramazana, meseca posta, u NovomPazaru i Tutinu organizovao no}ninamaz (molitvu) na otvorenom. Lej-letul- kadr (no} kadr), kako se u isla-mu naziva 27. no} Ramazana najzna-~ajnija je zato {to je u njoj po~ela obja-va Kur’ana.

Muslimani smatraju da je Lejletul-kadr i no} odre|enja i sudbine, jer seu njoj odre|uje sudbina za narednugodinu. Po Kur’anu njena vrednost je„ve}a od hiljadu mjeseci u kojima ne-ma takve no}i“. Na Gradskom trgu uNovom Pazaru klanjalo je vi{e hiljadavernika, a no}ni namaz je predvodiogost iz Saudijske Arabije {ejh Muham-med Abdulaziz el Matrudi. Nakon na-maza vernicima se obratio predsednikMe{ihata Islamske zajednice u Srbijimuftija Mevlud ef. Dudi}. Mesec po-sta se zavr{ava u subotu, a u nedelju25. juna je prvi dan Bajrama. Rama-zanski Bajram se slavi tri dana.

S. D. Foto:

Islam

ska z

ajedn

ica u

Srbiji

Hiljade vernika na molitvi: Novi Pazar

Zamenik predsednika op{tine Sjenica Vahid Tahirovi}

Sjenica u mirnim vodama

petak, 23. jun 2017.II

@itelji Nove Varo{i izabrali svoje predstavnike u mesnim zajednicama

Trijumf kandidata vlasti

Prijepolje - Kako se i o~ekivalo, ni je-dan predlog opozicije o dopuni nije pri-hva}en, pa je usvojen dnevni red koji jepredlo`ila predsednica Skup{tine op-{tine Stana Markovi}, uz dopunu kojuje predlo`ilo Op{tinsko ve}e, a koja seodnosila na davanje saglasnosti da JKP„Lim“ koristi kredit od 10 miliona di-nara kako bi se obezbedila likvidnost.

Ipak, deveta sednica bila je u znakudono{enja Odluke o pokretanju po-stupka likvidacije JP za odr`avanje lo-kalnih puteva i javnih povr{ina koje jeformirano samo pre sedam meseci.Pokazalo se, me|utim, da ovaj „na-slednik“ JP Direkcija za izgradnju nijemogao da funkcioni{e jer nije imao nikadrovskih, ni tehni~kih uslova, nitisredstava za rad. Opozicija je podseti-la da je upravo na to ukazivala pri do-no{enju odluke o osnivanju preduze-}a, a vladaju}a koalicija smatra da jedata {ansa da preduze}e radi jer je kaotakvo neophodno, ali da je praksa po-

kazala druga~ije i da se nije dalje odu-govla~ilo kako ne bi nastali gubici.Uporedo sa dono{enjem odluke o po-kretanju postupka likvidacije, posleobjedinjene rasprave, doneto je jo{ petodluka koje su direktno vezane za ovu,a to zna~i da se formira posebna slu`bapri Op{tinskoj upravi, da se pove}avabroj zaposlenih, menjaju kadrovskiplan i odluka o bud`etu op{tine, kakobi se ukalkulisale plate za zaposlene izbiv{e Direkcije za izgradnju.

Bile su burne polemike me|u odbor-nicima, analiziran je rad Direkcije uprethodnom periodu. Neki su to predu-ze}e, bez adekvatnih stru~nih kadrova,ali koje je raspolagalo sa stotinama mili-ona dinara godi{nje, nazvali „proto~nimbojlerom“, neki „perionicom para“, alije ~injenica da }e umesto javnog predu-ze}a ove poslove raditi op{tinska slu`ba,iako su se mnogi slo`ili da je mnogo bo-lje re{enje javno preduze}e. Da li je sveovo, zbog nagodbi koalicionih partnerai odugovla~enja, prouzrokovalo brojneprobleme u gradu, da li se kasni sa rado-vima i tenderima, mi{ljenja su podelje-na, naravno, u zavisnosti da li je re~ ostavu opozicije ili koalicione ve}ine. Na-ime, smatra se da je problem i nastao ka-da je trebalo ukinuti JP Direkcija za iz-gradnju prema novim zakonskim pro-pisima 2016. godine, a upravo je direk-torsko mesto tra`ila i dobila BDZ San-d`aka. Kada je kao model transformaci-je predlo`eno odmah osnivanje slu`be

pri Op{tinskoj upravi ova partija koja jedeo koalicione vlasti s time se nije u de-cembru 2016. godine slo ila jer je to zna-~ilo kr{enje koalicionog sporazuma i gu-bitak jedne direktorske fotelje. Naravno,sada{nja vlast nije propustila da podsetida su brojni problemi nasle|eni, da seni{ta nije ~inilo kako bi se stvorila osno-va za kvalitetan i stru~an rad jednog ova-ko va`nog preduze}a, ve} se kalkulisalosa politi~kim kadrovanjima, mahomnestru~nih osoba dugo godina.

Usvojena je Odluka o zavr{nom ra-~unu bud`eta za 2016. godinu, a kaoosnovne karakteristike, predsednikop{tine Dragoljub Zindovi} je naveoveliki iznos prenetih sredstava od ~ak100 miliona dinara i realizaciju od sa-mo 90 odsto, {to ukazuje da bud`et ni-je realno planiran. Nije bilo sredstavaza planirane investicije, to jest „prediz-borni spisak elja“ a, s druge strane, niono prihodovano nije moglo da seutro{i jer za realizaciju projekata nisubile obezbe|ene adekvatne dozvole.

Nadzorni odbor predlo`io, Op{tin-sko ve}e usvojilo, a Skup{tina op{tineje dala saglasnost da se JKP „Lim“ odo-bri kreditno zadu`enje za teku}u li-kvidnost. Ovo preduze}e, kako je re~e-no, a o ~ijim se izve{tajima u prethod-nih nekoliko godina govorilo samo usuperlativima, nalazi se na ivici funkci-onisanja jer je realno stanje „katastro-falno“, kako je to rekao ~lan Op{tinskogve}a Milan Ga~evi}, nagla{avaju}i da jeu minusu skoro 100 miliona, da cenenisu menjane pet godina, da se od2009. godine potpuno nekontrolisanozapo{ljavalo, po partijskim osnovama ida umesto 119, sada ima 150 zaposle-nih, ali to su radnici koji nisu neophod-ni, da su to „kancelarijski“ posmatra~i,pa tako nema ko da iznosi sme}e ili ra-di na popravkama vodovoda i kanali-zacije, {to je nedopustivo. Za stanje, sa-da{nja vlast uglavnom kritiku upu}ujestranci koja je bila 12 godina na vlasti,a to je SDP. Polemike, replike, opome-ne, dobacivanja, prepucavanja, o{trekvalifikacije, razmena verbalnih ekvili-bristi~kih stilskih figura, obele`ila jeovo skup{tinsko zasedanje.

Postavljena je zamenica sekretaraSkup{tine op{tine, diplomirana prav-nica Bjanka Novovi}, po{to je na pret-hodnim sednicama promenjen i Statutop{tine i Pravilnik Skup{tine op{tinekojim se defini{e ovo radno mesto, pr-vi put u prijepoljskoj Skup{tini op{tinedo sada. Prema usvojenoj odluci, Pri-jepolje }e opet na Dan op{tine, 7. jula,imati priliku da odabranima uru~ujepriznanja i nagrade za rad i doprinos.

I. Had`agi} Durakovi}

Zavr{ena deveta sednica Skup{tine op{tine Prijepolje

Nastavlja se pingpongbiv{e i sada{nje vlasti

Pokrenut postupak likvidacije JP za odr`avanje lokalnih puteva i javnih povr{inaformirano samo pre sedam meseci Usvojen zavr{ni ra~un bud`eta za 2016. godinu,

JKP „Lim“ odobreno kreditno zadu`enje od 10 miliona dinara

Nova Varo{ - Gra|ani Nove Varo{iizabrali su svoje predstavnike u saveti-ma 12 mesnih zajednica. Glasalo se nazborovima, javno, dizanjem ruku, asvoje pravo da bira iskoristila je tek {e-stina od ukupno 13.422 upisanih u bi-ra~ke spiskove.

U ovom izbornom ciklusu, koji jetrajao tri dana, izabrana su 104~lana saveta u jednoj grad-skoj i 11 seoskih mesnihzajednica. Glasala su2.183 bira~a, a ubedlji-vu pobedu odnela jevladaju}a koalicija, ukojoj su GG, demokra-te, Dveri, SDP, PUPS iNS. Za njihove kandidateje glasalo ne{to vi{e od 1.500gra|ana prisutnih na zborovima. Oviizbori, ina~e, ponovo su nakon kra}egzati{ja, uzburkali strasti na novovaro-{koj politi~koj sceni. I dok u vladaju}ojgarnituri tvrde da je naprednjacima„odzvonilo“ i da je katastrofalnim iz-bornim rezultatom zape~a}ena njiho-va sudbina na lokalu, iz SNS odgovara-ju da su se izbori za mesne zajedniceodvijali u nemogu}im uslovima pretnjii ucena od strane vlasti.

- Koristili su se svim mogu}im ne-dozvoljenim sredstvima, od ucena,

pretnji, zastra{ivanja ljudi da }e izgu-biti radna mesta u lokalnoj admini-straciji i javnim preduze}ima, prekopla}anja glasova, do la`nih obe}anjabira~ima. Posebno je neprihvatljivojavno etiketiranje glasa~a SNS od stra-ne predsednik op{tine i kvalifikacija dasu svi oni koji nisu glasali za vlast na

socijali, ne~asni, nepo{teni iukaljani, tvrdi se, izme|u

ostalog, u saop{tenjuSNS-a. „Krajnje je lice-merno i neprimerenoda se na takav brutalanna~in poni`avaju, kakopristali naprednjaka, ta-

ko i ostali gra|ani koji naovim izborima nisu hteli,

mogli ili `eleli da na njimau~estvuju“, ka`u jo{ u lokalnom od-

boru SNS. Vlast demantuje da je sa njihove

strane bilo pritisaka, pretnji i ucena, ve}da je takav model u~e{}a u izbornomprocesu manir naprednjaka. „Glasanjese sprovodilo javno, putem zbora, nakojima su me{tani dobili priliku da slo-bodno iska`u svoju volju i biraju pred-stavnike u koje imaju najvi{e poverenja.Naprednjaci su do`iveli debakl, to je ~i-njenica, a gubitnici imaju pravo da seljute“, odgovaraju iz vlasti. R. P.

Izbori protekli u

me|usobnim ~arkama vlasti i

opozicione SNS

NO

VOPA

ZARS

KESL

IKE

I PRI

LIKE

BankrotFudbalski klub, onaj {to su ga na silu ugurali me|u superliga{ei odmah videli u evropskom dru{tvu (snovima nikad kraja), je ubankrotu. Odavno se to znalo, no do skoro, niko nije imao toda javi. Davalo se, krckalo, krpilo i nema vi{e. Presu{ile ~esmepara. Pare uzimali svi, i oni {to su pikali „buba maru“, ali imnogobrojni „savetnici i fudbalski pregaoci“. [to nisu dobilizaslu`eno i nezaslu`eno, presavili tabak pa na sud. Pareodmah „na sunce“ druge nema. O dinamici pla}anja nekapri~aju nekom drugom. Jedino su navija~i utihnuli. Odlo`ilitransparente i klicanje „Pazareee, jediniiii“. Neki bi da fudbalkrene iz po~etka. Ono {to je bilo je puj-pike ne va`i. Neki bi daupravljanje klubom bude poligon za novi politi~ki izazov, da se itu malo treniraju red, rad i disciplina. Dok „jadom zabavljena“~ar{ija `onglira fudbalskim bankrotom, ogoljene udarne rupeglume usporiva~e saobra}aja, a pod okriljem no}i iz gradskogparka nestaju ograde i cve}e. [to dan „posadi“, no} „i{~upa“.Za{to bi cve}e mirisalo svima, kad mo`e samo nekima?Zijan}erima nikad kraja. S. N.

NAGRA\ENI POLICAJCI PU NOVI PAZARNovi Pazar - Povodom Dana policije, ministar unutra{njih poslovaSrbije Neboj{a Stefanovi} nagradio je i ~etiri pripadnika PU NoviPazar. Nagra|eni su policajci Velid [ehovi}, Dragan \urovi}, EdibGra~anin i Marko Nikoli} i slu`benik Emil Ko}an. Njima je nasve~anosti u Novom Pazaru priznanja i zahvalnice uru~io vr{ilacdu`nosti na~elnika PU Novi Pazar Re{ad D`ankovi}. D`ankovi} jeocenio da je, u prvih pet ovogodi{njih meseci, na teritoriji koju pokrivaova Policijska uprava (Novi Pazar, Sjenica i Tutin) „ostvareno povoljnostanje bezbednosti“ i da se bele`i smanjenje krivi~nih dela. S. N.

FOTSto plus

Bez pija}e vode dve sedmiceOdbornici opozicije su insistirali da vlast objasni za{to je grad ostao bez vode

za pi}e dve sedmice. Naime, JKP „Lim“ je obavestilo gra|ane da zbog zamu}eno-sti, voda sa gradskog vodovoda nije za pi}e, ve} da se koristi isklju~ivo kao tehni~-ka. Obezbe|ene su cisterne sa vodom koje su kru`ile gradom. Odgovorni iz Radnejedinice Vodovod su postupili u skladu sa zakonskim propisima, ispo{tovane su sveprocedure, obave{ten je Zavod za za{titu zdravlja i Republi~ka sanitarna inspekci-ja kako bi se ocenila ispravnost vode, iako je ona, tvrde u laboratoriji Vodovoda,po njihovim nalazima bila bakteriolo{ki ispravna, ali su se ~ekali svi rezultati da bise otklonila svaka sumnja u ispravnost vode. Voda za pi}e sa gradskog vodovodapotpuno je ispravna i mo`e se koristiti od po~etka ove sedmice. Odbornici koalici-one ve}ine su podsetili da je sli~no bilo i 2009. godine ali da je tada{nja vlast pro-glasila vanredno stanje.

Burne polemike me|u odbornicima:

Sednica SO Prijepolje

petak, 23. jun 2017. III

Ovaj prilog sufinansira grad Novi PazarNOVI PAZAR DANAS

Festival turske kultureu Novom Pazaru

Novi Pazar - U poslednjoj sedmiciavgusta Novi Pazar }e biti doma}in Fe-stivala turske kulture i tradicije, kojuorganizuje op{tina Kartepe grada Ko-d`aeli. Na dvodnevnoj manifestaciji(25. i 26. avgusta) bi}e prezentovankulturolo{ki put Turske od osmanlij-skog carstva do danas, ali i posebnostBo{njaka u Sand`aku.

O konkretizaciji dogovora za orga-nizovanje Festivala razgovarali su no-vopazarski gradona~elnik Nihat Bi{e-vac i zamenik predsednika op{tineKartepe Abdulah Jilmaz. Bi{evac jeocenio da je „velika ~ast da Novi Pazarbude doma}in Festivala“ i naglasio da}e osim organizatora manifestacije go-sti biti i predstavnici zemalja regiona“.

- To je prilika da razmenimo isku-stva, ali i {ansa da posetioci Festivala sa-znaju ne{to novo o drugoj kulturi i tra-diciji - rekao je novopazarski gradona-~elnik. Gost iz Turske je istakao da ovamanifestacija ima jedinstvenu koncep-ciju „i bavi se istorijski raznolikim, ivo-pisnim razdobljem u istoriji Turske“.

- Mnogo toga }e biti prikazano. Po-

setioci }e mo}i da u`ivaju u folklor-nom predstavljanju mladih Turske, alii drugih zemalja iz va{eg okru`enja, sakojima, kao {to je Bosna, imamo punotoga zajedni~kog - istakao je Jilmaz.Festival turske kulture i tradicije prvi

put se odr`ava na Balkanu. Organiza-tori veruju da }e manifestacija prerastiu tradiciju zbog bogatstva dveju kultu-ra, ali i povezanosti Sand`aka i Turske.

S. N.

Foto:

Senk

o. @u

pljan

in

Konkretizovali dogovor: Bi{evac i Jilmaz

Novi Pazar - Novopazarska lokalnasamouprava priprema dokumentacijuza izgradnju stambene zgrade u kojoj}e biti sme{tene izbegli~ke porodice.^lan Gradskog ve}a zadu`en za zdrav-stvo i socijalnu politiku Fevzija Muri}potvrdio je ovu informaciju medijimai rekao da }e do kraja narednog mese-ca biti zavr{eno „projektno re{enje zataj objekat“.

- Posle izdavanja gra|evinske do-zvole, po~e}e gra|evinski radovi. Na-dam se da }e slede}e godine zgrada bi-

ti zavr{ena i useljena, naglasio je Mu-ri} i podsetio da je se i Srbija, pre tri go-dine, na{la me|u potpisnicima ugovo-ra na Donatorskoj konferenciji, na ko-joj je obezbe|eno pola milijarde evra izevropskih fondova za re{avanje statu-sa izbeglica. U Novom Pazaru se nala-zi 21 porodica izbeglica. One su u ovajgrad stigle devedesetih godina sa ra-tom zahva}enih BiH i Hrvatske. Stano-vi za ove porodice gradi}e se u prigrad-skom naselju Postenje, u neposrednojblizini O[ „Me{a Selimovi}“. S. N.

Priprema se izgradnja stambene zgrade za porodice izbeglica

Useljenje slede}e godine

Novi Pazar - Bo{nja~ko nacionalnove}e (BNV) i dalje izra`ava nezadovolj-stvo Akcionim planom za ostvarivanjeprava manjina u okviru poglavlja 23 upregovorima Srbije za priklju~enjeEvropskoj uniji. Zbog toga se preduzi-maju aktivnosti za izmenu i dopunutog dokumenta i za jesen se najavljujeintenzivnija diplo-matska aktivnost.Predsednik BNV Su-lejman Ugljanin je, naradnom iftaru sapredstavnicima medi-ja i nevladinih organi-zacija, ocenio da je„radna grupa, koju jeimenovala aktuelnavlada, neodgovorno ineozbiljno pristupilatom pitanju“.

- Akcioni plan radeneki ljudi da bi ne{touradili. Ako misle davaraju Evropu, oni va-raju sebe. Na{ cilj je da uozbiljimo rad,da se usvoji nova metodologija u pra}e-nju Akcionog plana i da se kao deo Ak-cionog plana promene manjinski zako-ni - Zakon o nacionalnim manjinama iZakon o nacionalnim ve}ima. To sudva dokumenta koja mi poku{avamoda stavimo pod jedan krovni zakon ko-ji treba da defini{e {ta su manjine, {ta sunjihova prava i nadle`nosti. Ni za to nepostoji razumevanje ove vlasti, biv{ihradikala, ~iji je program da u Srbiji ne-ma manjina. Dok je tako ne}e biti do-bro, ali se nadam da u Srbiji ima dobro-namernih ljudi, intelektualaca, kojimaje op{te dobro ispred li~nih interesa ikoji }e nas povesti u Evropu, naglasio jeUgljanin i dodao da bi bo{nja~ka manji-na bila vidljiva u Akcionom planu neo-

phodno je, uz promenu metodologije upra}enju tog dokumenta, „i da svi re-zultati budu merljivi“, jer do sada nijebilo nijedne merljive vrednosti „sve suto bile pretpostavke“. Predsednik BNVje konstatovao da na~in na koji se „ovavladaju}a garnitura bavi manjinskimpitanjima je katastrofalan i veliko je zlo

za manjine i budu}nost Srbije. „To mo-ra da se promeni“, poru~io je.

Predstavnici Nacionalnog saveta Bo-{njaka su, na ovom skupu, podsetili nasvoje stavove vezane za Akcioni plan,koji je „usvojen u manjinskoj procedu-ri“ i nije ga razmatrao Savet za nacional-ne manjine Srbije. U toku rasprave BNVje uputilo 393 predloga redovnim i 105elektronskim putem. Nijedan od tihpredloga nije postao sastavni deo Akcio-nog plana. BNV je konstatovalo da je ta-kav dokument „nelegitiman i potrebnaje njegova revizija“ i zahteva da VladaSrbije donese odluku o reviziji sada{njegAkcionog plana, da osigura da predlozi izahtevi Bo{njaka i drugih manjina buduadekvatno razmatrani i uvr{teni u drugisadr`aj ovog dokumenta, da se novim

Akcionim planom jasno defini{u aktiv-nosti dr`ave u re{avanju problema ma-njina, da se jasno utvrde nosioci aktiv-nosti u ime dr`ave, da se precizno utvr-de rokovi za zavr{etak aktivnosti, da seprecizno odrede sredstva za realizacijuaktivnosti i izvori finansiranja i da noviAkcioni plan dobije saglasnost Saveta za

nacionalne manjine Sr-bije.

^elnici BNV su pod-setili i na svoju novu ini-cijativu za nastavak Me-|unarodne konferenci-je o biv{oj Jugoslaviji.Pismo predsednika Ve-}a Ugljanina, sa ova-kvom inicijativom oti-{lo je na vi{e adresaevropskih zvani~nika.Ugljanin je napisao da„Bo{njaci u Srbiji ima-ju mnogo problema imnogo nere{enih pita-nja i da njihov polo`aj

dodatno ote`ava nepostojanje vladavineprava niti prava sigurnosti ni jednakostipred zakonom“.

„Pored toga u kontekstu evrop-skih integracija Srbije i ostalih zemaljaZapadnog Balkana, bo{nja~ki narodnema nacionalnu niti mati~nu dr`avuda bi svoj status i probleme re{io bila-teralnim sporazumom ili puten reci-prociteta kao {to je slu~aj sa drugimnarodima na Balkanu“, napisao jeUgljanin i u ovom susretu sa novinari-ma ponovio je da se zala`e za decentra-lizaciju Srbije, stvaranje autonomijeSand`aka po evropskim standardima iza usagla{avanje nacionalne struktureu dr`avnim organima sa strukturomstanovni{tva na ovom podru~ju.

S. Novosel

BNV intenzivira aktivnosti za promenu Akcionog plana za manjine

Pristup pitanju manjina neodgovoran

Radon~i} razgovaralasa Mekmehonom

Novi Pazar - Predsednica Skup{tinegrada Novog Pazara Ifeta Radon~i} raz-govarala je sa {efom Kancelarije OEBSu Novom Pazaru Filipom Mekmeho-nom o unapre|enju saradnje i transpa-rentnosti rada organa uprave. Predsed-nica Radon~i} je rekla da je KancelarijaOEBS sada posebno zainteresovana zarad skup{tinskih radnih tela.

- Intenzivno pru`aju podr{ku raduSavetu za bezbednost grada, koja seogleda u pripremi va`ne strategije.Uskoro o~ekujemo Akcioni plan bez-bednosti grada, koji }e nastati na osnovu

te strategije, naglasila je predsednicagradskog parlamenta i ocenila da „bezovakvih akata ne postoji {ansa da aplici-ramo za bilo kakva sredstva kod inostra-nih donatora“. Na sastanku se razgova-ralo i o Savetu za ekologiju i intenzivira-nju aktivnosti u toj oblasti kroz prime-nu Strategije odr`ivog razvoja. Posebnatema u ovim razgovorima bilo je uvo|e-nje elektronske skup{tine, koja bi zna-~ajno smanjila tro{kove rada lokalne sa-mouprave. Kancelarija OEBS u NovomPazaru kroz mnogobrojne projekte po-dr`ava mlade u ovom gradu. S. N.

O unapre|enju saradnje: Radon~i} i Mekmehom

Foto:

Senk

o. @u

pljan

in

Odnos vlasti prema manjinama katastrofalan: Ugljanin i ~elnici BNV

Foto:

BNV

Tutin - Kancelarija za javna ulaga-nja Srbije obezbedila je sredstva zarekonstrukciju Gimnazije i Tehni~-ke {kole i Doma za sme{taj lica ome-tenih u razvoju. Ove dve {kole radeu istoj zgradi i imaju oko 1.200 |aka.Dotrajali {kolski prostor bi}e sre|enu toku ovog leta. Predstavnici Kan-celarije, prilikom boravka u Tutinu,rekli su da su sredstva obezbe|ena,potrebno je da se uradi tehni~ka do-kumentacija i da se raspi{e tender.Po~etak radova na sva tri objektanajavljen je za slede}i mesec.

U narednih nekoliko meseci po-~e}e radovi i na rekonstrukciji dvegradske osnovne {kole „Rifat Bur-d`ovi} Tr{o“ i „Vuk Karad`i}“. I oviradovi finansira}e se sredstvima ko-je je obezbedila Kancelarija za javna

ulaganja. Obe {kole imaju desetak iz-dvojenih odeljenja na seoskom pod-ru~ju. Ina~e, na podru~ju op{tineTutin radi sedam osnovnih {kola ukojima nastavu poha|a skoro 4.100u~enika. Sve osnovne {kole u tutin-skoj op{tini imaju ~etvororazredna iosmorazredna izdvojena odeljenja.U ve}ini slu~ajeva radi se o dotraja-lim {kolskim zgradama, neuslovnimza boravak i izvo|enje nastave. Nekese adaptiraju sredstvima inostranihdonatora, a neke se grade ispo~etkakao {to je slu~aj u Zapadnom Mojsti-ru. U tom selu je pre nepunih mesecdana po~ela izgradnja nove {kolskezgrade sredstvima razvojnog progra-ma Evropski PROGRES, ~ije aktiv-nosti finansiraju Evropska unija iVlada [vajcarske. S. N.

Rekonstrukcija {kola u tutinskoj op{tini

Kancelarija za javna ulaganja finansira radove

O : Radios

petak, 23. jun 2017.IV V

INTERVJUKULTURA Ovaj prilog sufinansiraop{tina PribojPRIBOJ DANAS

Sjenica - Nakon niza turbulentnih go-dina, ulaskom SDP u lokalnu vlast unetaje politi~ka i svaka druga stabilnost. Sje-nica je kona~no uplovila u mirne vode istvoreni su preduslovi za implementaci-ju jedne realpolitike okrenute gra|aninui onome {to jesu svakodnevni problemi.Ono {to mu~i ve}inu gra|ana Srbije, na-ro~ito Sand`aka, a samim tim i Sjenice jepitanje nezaposlenosti. Nalazimo se ujednoj nezavidnoj situaciji, prevashodnozbog slabe putne infrastrukture kaopreduslova razvoja odre|ene regije, oce-njuje zamenik predsednika op{tine Sje-nica Vahid Tahirovi} i dodaje da }e sveresurse iskoristiti za pobolj{anje putneinfrastrukture u Sjenici s ciljem da sestvore bolji uslovi za rad poljoprivredni-cima, privrednicima i potencijalnim in-vestitorima. „To je prioritet i garant op-stanka naroda na ovim prostorima“, na-gla{ava.

U Sjenici su prvo realizovane odredbe De-klaracije o strate{kom partnerstvu izme|uSand`a~ke demokratske partije (SDP) i SDASand`aka, koja je potpisana u decembrupro{le godine. [ta se promenilo u Va{oj op-{tini od ulaska u vlast SDP?

- Deklaracija o strate{kom partner-stvu dvije najve}e bo{nja~ke partije je ne-{to najbolje {to se moglo desiti bo{nja~-kom narodu na ovim prostorima, SDA iSDP ~ine 90 odsto bira~kog tijela u San-d`aku. To je veliki potencijal koji mora-mo iskoristiti na najbolji mogu}i na~in uekonomskom i politi~kom smislu. Dekla-racija je prvo sprovedena u Sjenici gde jepostojao najve}i rivalitet izme|u ove dvi-je partije. I na to sam veoma ponosan.Uspeli smo da zajedno sa kolegama izSDA detektujemo uzro~nike na{ih sva|ai podela i da ih otklonimo, ovog puta, hi-rur{ki precizno, za sva vremena. Ula-skom SDP u vlast Sjenica je dobila stabil-nost. Manevarski i ucenjiva~ki prostorminornih politi~kih stranaka na sjeni~kojpoliti~koj sceni je sveden na minimum.Uneli smo novu energiju, znanje i isku-stvo. Za kratko vrijeme smo ostvarili od-li~nu saradnju sa kolegama iz SDA, koju}emo nadogra|ivati u vremenu pred na-ma. Veli~inu i va`nost ove koalicije }emotek shvatiti. Njene plodove ve} ose}amo ijedinstvo, kao takvo, moramo ostaviti uamanet generacijama koje dolaze.

Kako da se prevazi|u duboke podele u bo-{nja~kom korpusu izme|u tri politi~ke opcije?

- Potpisivanjem Deklaracije izme|uSDA i SDP homogenizovan je bo{nja~kipoliti~ki korpus u Sand`aku. Naravno,postoje razlike u odre|enim pitanjima, alione nisu i ne mogu biti smetnja jedinstvuu sprovo|enju realne politike i onoga {tojeste cilj svima nama. To su investicije, vi-{e radnih mesta, bolja infrastruktura,{kole, vrti}i, bolnice... Jednostavno, bor-ba za bolji i pristojniji ivot svakog gra|a-nina Sjenice. Tre}a politi~ka opcija,BDZS, ima minoran i skoro zanemaruju-}i uticaj u sand`a~kom bira~kom tijelu.Bez jasnog cilja i puta, lutaju}i negde iz-me|u barjaka, brada, blindiranih d`ipo-va, Beograda i Sarajeva, izme|u akadem-

ske zajednice i kriminala, reketiranja i is-tan~ane retorike, jo{ uvijek uspevaju ob-manuti jedan broj gra|ana. Me|utim,njihov broj se smanjuje iz dana u dan, lju-di postaju svjesni da se „hod`a“ bori sa-

mo za „hod`in jorgan“, tj. vi{e mo}i inovca u svom d`epu. To je fakat.

Sjenica je pretvorena u veliko gradili{te.Koji su projekti sada aktuelni i kako ste obez-bedili sredstva?

- Infrastruktura je preduslov za razvojSjenice, ali i bolna ta~ka zbog nedovoljnerazvijenosti. Meni je pripala ~ast, ali i veli-ka obaveza, da radim na realizaciji infra-

strukturnih projekata va`nih za moj gradi moje sugra|ane. Ponosan sam i na ~inje-nicu da smo za veoma kratko vreme, za-jedni~kim snagama i zalaganjem, uspelida obezbedimo niz infrastrukturnih pro-

jekta, koji ove i naredne godine obezbe|u-ju Sjenici mesto jednog od ve}ih gradili{tau Srbiji. To su projekti vi{emilionske vred-nosti. U saradnji sa Vladom Srbije, nadle-`nim ministarstvima i agencijama, kao iKancelarijom za javna ulaganja, uspelismo da obezbedimo sredstva za te projek-te. Na{ benefit, kao malog grada je vi{e-struk. Na ~elu sa predsednikom op{tine,

gospodinom Mujovi}em, uspeli smo daobezbedimo izgradnju vertikale vodovo-da, kao rak rane na Pe{terskoj visoravni.Investicija je vredna milion evra. U sarad-nji sa Kancelarijom za javna ulaganja

uspeli smo da obezbedimo potpunu re-konstrukciju Sjeni~ke ku}e znanja, Gim-nazije, osnovne {kole u Dugoj Poljani i iz-gradnju ambulanti u selima [tavalj i Ka-rajuki}a Bunari. Tenderska procedura zaove projekte je zavr{ena i radovi po~injuovih dana. U toku je i izgradnja novogmosta na rijeci Jo{anica vrijednosti oko180 hiljada evra. U oblasti turizma obez-bedili smo 300 hiljada evra za izgradnjuSjeni~ke ku}e, svojevrsnog etno muzeja,15 hiljada evra obezbedili smo za izgrad-nju vidikovca Pe{terski trojan, u moder-nizaciju ski centra @ari obezbedili smo250 hiljada evra, koja obuhvata izgradnjujo{ jedne trafo stanice, osvetljenje ski sta-ze, ure|enje terena i opremanje prostoraneophodnih za organizovanje evropskih isvetskih prvenstava u bijatlonu i sport-skom tr~anju. Sredstva smo dobili od Mi-nistarstva trgovine, turizma i telekomuni-kacija, jer je ministar Rasim Ljaji} dobroprocenio turisti~ke potencijale u op{tiniSjenici. Tu je i izgradnja nove zelene pija-ce, ~ija vrijednost je oko 400.000 evra. Naovom projektu finansijski nam poma`eEvropski PROGRES.

Evidentno je iseljavanje mladih iz Sjeniceprema velikim centrima. Kako da se spre~idalje iseljavanje, a kako da se vrate oni kojisu oti{li?

- Sjenica se suo~ava sa najve}om mi-gracijom stanovni{tva, koja je mo`da i

ve}a nego devedesetih godina pro{log vi-jeka. Pora`avaju}a je ~injenica da su ve-}ina koji odlaze mladi i obrazovani ljudi.Na nama je da stvorimo ambijent za po-voljnu poslovnu klimu, da razvijemo pri-vredni sektor, da animiramo mlade daostaju ovdje. Preduslov za sve to su infra-struktura i znanje. Samo znanjem i usa-vr{avanjem mo`emo da odgovorimo naprobleme dana{njice. Odgovorno tvrdimda }emo mi iz lokalne samouprave li~nodati svoj maksimum u tom pravcu. Svise, bez kompromisa, moramo kretati utom pravcu, jer vremena za gubljenje ne-mamo. Poku{a}emo da animiramo na{ubrojnu dijasporu da se vrate i novac ulo-`e ovdje. Svoju ponudu moramo da za-snujemo iskreno, temeljno i na konkret-nim projektima. Neke ideje ve} postoje ione }e se sigurno preto~iti u djelo.

Vi ste se vratili u Sjenicu i uspe{no privat-no preduzetni{tvo zamenili politi~kim anga-`ovanjem. Koji Vam je bio motiv?

- Politi~ko anga`ovanje je ne{to novou mom ivotu. Do sada sfera mog intere-sovanja isklju~ivo je bila usmjerena karazvijanju sopstvenog biznisa. Poti~em iztradicionalne trgova~ke i zanatske poro-dice i od malih nogu sam bio usmeravanka tim vodama. Nakon zavr{enog {kolo-vanja, preuzeo sam porodi~ne kompani-je, pro{irio poslovanje i sfere delovanja ido{ao do one ta~ke gde sam ve} napravioposlovni sistem koji funkcioni{e i ostva-ruje rezultate. Uz nesebi~nu podr{kumoje porodice i ljudi uposlenih u mojimkompanijama, posao se odvija nesmeta-no i bez mog fizi~kog prisustva. Na tomsam veoma ponosan. U politiku samu{ao sasvim slu~ajno, nakon {to samosetio i bio svedok stranputice kojom jemoj rodni grad krenuo. U jednom mo-mentu, odlu~uju}u ulogu, o svim bitni-jim politi~kim pitanjima, preuzeli su lju-di sa margina dru{tvenog `ivota. Sistemvrednosti bio je totalno uru{en. Manjaknepo{tovanja ljudi, tradicije i osnovnekulture bili su evidentni na svakom ko-raku. Tome sam morao da se usproti-vim. Posle konsultacija sa ljudima u kojeimam najvi{e povjerenja, aktivno sam seuklju~io u politiku. Marljivo smo radili ievidentno je da smo postali nezaobilazanpoliti~ki faktor. Imam ambiciju i elju daiza sebe ne{to ostavim, da svojim zna-njem i iskustvom, koje sam stekao bave-}i se privatnim poslom, dijelom prene-sem na svoje saradnike u cilju op{teg do-bra. Vjerujem da }u uspjeti u tome, jernisam ~ovjek koji odustaje i koji se povla-~i pred problemima. Ostavimo sudu vre-mena da poka`e da li sam u pravu ili ne.

Gde je te`e u politici ili biznisu?- Politika je ne{to novo za mene. Iza-

zov koji sam prihvatio. Malo vremena jepro{lo od po~etka mog aktivnog bavlje-nja politikom, tako da je jo{ rano za ocje-ne gdje je te`e. Ono u {ta sam siguran jeda bez predanog rada, konstantnog u~e-nja i velike `elje ni{ta ne mo`e da se po-stigne ni u biznisu ni u politici.

Kako za pet godina vidite Sjenicu?- Kao mjesto gdje se `ivi pristojnim

`ivotom, od svog rada i u harmoniji. Iono najva`nije, kao mjesto gdje je po~eoda se gradi auto put.

Promovisana nova knjiga Saliha Selimovi}a u novovaro{koj Biblioteci

Prezimena sjeni~kog kraja Nova Varo{ - Novovaro{ki ljubitelji pi-

sane re~i imali su priliku da se pro{log ~e-tvrtka u gradskoj Biblioteci bli`e upozna-ju sa knji`evnim stvarala{tvom i vi{edece-nijskim istra`iva~kim radom Saliha Seli-movi}a (73), istori~ara i profesora iz Sjeni-ce. Gost je predstavio svoju novu, proletosobjavljenu knjigu „Prezimena i njihovoporeklo na Sjeni~ko-pe{terskoj visoravni“.

Selimovi} je me|u korice 11 po reduknjige sabrao podatke o blizu 750 prezi-mena na Sjeni~ko-pe{terskoj visoravni, anakon {to je neumorno tragao po arhiva-ma, prelistavao hiljade stranica knjiga iperiodike, ali i tabanao po selima odKladnice do Bara, Doli}a, Bu|eva, Koritai Karajuki}a bunara. U {tivu se moguprona}i i koreni familija, odakle su im sti-gli preci i gde su se sve zaputili, a uz gra-nanje loze, autor donosi i brojne pojedi-nosti o znamenitim imenima, navode}ikod pravoslavaca i njihove krsne slave...

- Najve}i broj prezimena nastao je udrugoj polovini 19. veka, a neka su stari-nom jo{ iz 16. Uz pisane tragove , kazivanjanajstarijih ljudi, bez obzira na svu mogu}usubjektivnost, bila su, ipak, dragocena i naj-~e{}e putokaz za dalja istra ivanja, koja na-stavljam jer nisam sva stara, starija i novijaprezimena uspeo da prikupim i obradim uonoj meri u kojoj sam eleo, naglasio je Sa-lih Selimovi}, uz podse}anje da tokom tra-ganja po istorijsko-geografskoj gra|i naila-zio i na nerazumevanje, pa ~ak i otvorenoodbijanje saradnje kod pojedinaca.

U knjizi su, ina~e, posebno zanimljivipodaci o kretanju i mestima gde su se na-seljavali i selili pravoslavni i muslimanski`itelji. Kako su, recimo, svoja gnezda svi-li Vasojevi}i, Ku~i, Piperi, Mora~ani, ali i

Klimenti, Malisori i neka druga katoli~kaplemena od Skadra i okoline. Jedna odnajstarijih muslimanskih porodica nasjeni~koj visoravni su Abdagi}i, navodiautor knjige, uz zapise da je stara i agin-ska porodica do{la iz turske spahije kra-jem 15. veka. Naj~e{}a prezimena suMahmutovi}i, Ma{i}i, Turkovi}i, Ljaji}i...U Sjenici, ina~e, vi{e nema pravoslavnihporodica Bujakovi}a, Vu~evi}a, Luki}a,Ne{kovi}a, Prodanovi}a. I mati~ne knji-ge su bez muslimanskih porodica Buli}a,Zvizvi}a, Mujovi}a, Ramo{evaca...

- Prezimena su upisivana po ocu ilimnogo re|e po majci. Nastajala su i pozvanju i titulama rodona~elnika, mnoga

su registrovana po zanimanjima rodona-~elnika, nadimku, nekoj telesnoj i karak-ternoj osobini, a vezana su ~ak i za nekebiljke ili `ivotinje. Postoje prezimena pomestu ili kraju, kao i po etni~kom, ple-menskom, bratsveni~kom poreklu - ka-`e autor, uz podse}anje da je stanovni-{tvo stalno odlazilo i dolazilo, a da su ra-tovi, ustanci, bune, bolesti, krvna osveta,agrarna prenaseljenost, pa i svakodnevnipritisci, bili uzroci njegovog stradanja imigracija.

Promociju u novovaro{koj Biblioteciupotpunili su i lokalni glumci koji su go-vori odlomke iz Selimovi}eve knjige„Prezimena“. R. Popovi}

Priboj - Na ro~i{tu u Privrednom su-du u U`icu, koje je odr`ano pro{log pet-ka , izglasan je Unapred pripremljeniplan reorganizacije za Fabriku automo-bila Priboj, {to FAP udaljava od okon~a-nja ste~ajnog postupka i ga{enja.

Rukovodstvo fabrike najavljuje ulazaku sistem namenske industrije, a biv{i rad-nici uz podr{ku Op{tine pokretanje pri-vrednih aktivnosti u okviru zadruge kojutreba da formiraju na zemlji{tu biv{eg po-gona FAP, u sada{njoj Slobodnoj indu-strijskoj zoni. Ovoga puta UPPR je pro{aosa ve}im brojem glasova „za“, nego napro{lom ro~i{tu. Ste~ajni sudija BratislavBjelanovi} doneo je Re{enje o usvajanjuunapred pripremljenog i dopunjenog pla-na reorganizacije, koje }e posle isteka roka`albe od osam dana postati pravosna`no.

U svakoj klasi ve}inskim procentompoverioci su glasali „za“ dok predstavni-ci radnika nisu prisustvovali glasanju. Iz-

vr{ni direktor FAP korporacije MilanKosti} je na sastanku novoformiranogPrivrednog saveta Op{tine Priboj rekaoda }e usvajanje UPPR-a omogu}iti ula-zak FAP u sistem namenske industrije ipreuzimanje upravljanja od strane Voj-ske Srbije.

U Udru`enje za za{titu radnika Fabri-ke automobila Priboj, „Radnik nije rob“ka`u da nemaju poverenja u sada{nje ru-kovodstvo preduze}a i tvrde da nezado-voljstvo njihovim radom dele i u lokalnoj

samoupravi i u nadle`nom Ministarstvu.Oni jo{ tvrde da imaju obe}anje iz Op{ti-ne da }e dobiti pet hektara prostora u Slo-bodnoj zoni kako bi tu , kako ka`u, for-mirali zadrugu i organizovali privredneaktivnosti te na taj na~in zbrinuli deo biv-{ih radnika. O tome za na{ list govori Mi-roslav Mr{evi}, predstavnik Udru`enja.

- Udru`enje za za{titu radnika Fabri-ke automobila Priboj, „Radnik nije rob“je inicijator osnivanja zadruge u koju }e

mo}i da se u~lane svi oni koji imaju po-tra`ivanja od FAP. Op{tina }e da omogu-}i radnicima da deo sredstava koji im seduguje po sistemu pola-pola, sa op{ti-nom ulo`i u pokretanje Zadruge . Ra~u-namo da na taj na~in mo`emo investira-ti oko 200 000 evra za pokretanje, za po-~etak, hladnja~e za otkup vo}a. Zadrugabi se kasnije bavila i iznajmljivanjem ipopravkom poljoprivrednih ma{ina,proizvodnjom sistema za navodnjavanjei sli~no, ka`e Mr{evi}. S. Bjeli}

Nova Varo{ - Petnaestogodi{nja Jana Jeli} iz No-ve Varo{i zavr{ila je osmogodi{nje {kolovanje u O[„@ivko Ljuji}“ sa suvim peticama u dnevniku. \ak jegeneracije i dobitnica presti`ne diplome „Vuk Kara-d`i}“. Od vi{e od 1.500 {kolaraca u zlatarskom kraju,jedino je Jana uspela da izbori plasman na dva repu-bli~ka i jedno me|unarodno takmi~enje. Za izuzetnerezultate ostvarene od petog do osmog razreda iz srp-skog, ruskog, matematike, fizike i likovnog, Nastav-ni~ko ve}e nagradilo ju je specijalnim diplomama.

Po svom radu i vi{estrukoj darovitosti, Jana seod svoje generacije izdvojila ve} u ~etvrtom razre-du, kada je na {kolskim odnosno op{tinskim smo-trama znanja iz matematike i srpskog osvajala pomaksimalnih 100 bodova. Da ima ogroman poten-cijal i ambiciju da bude prva i najbolja, bilo je vi{enego o~igledno u {estom razredu. Na tada{njimokru`nim takmi~enjima iz ovih predmeta „potu-kla“ je svoje vr{njake iz regiona i popela se na obapobedni~ka postolja.

Usledio je potom niz odli~nih rezultata, kruni-san, ipak, tokom ovogodi{njeg takmi~arskog ciklu-sa. Jana je uspela najpre da izbori plasman na dr`av-na takmi~enja iz srpskog i ruskog jezika, a potom i

na NIS-ovu olimpijadu iz ruskog koja je me|unarod-nog karaktera. Sa ovog nadmetanja, u konkurenci-ji od blizu 300 najboljih mladih rusista iz zemlje iokru`enja, Jana se vratila oki}enja sa dva priznanja -u kategorijama u~enika sedmog i osmog razreda iapsolutnog pobednika. Briljirala je i na republi~komiz ovog predmeta, osvojiv{i odli~no ~etvrto mesto,nakon {to je bila najuspe{nija na Okru`nom.

- Za uspeh je potrebna odli~na organizacijavremena, puno rada i odricanja. Ali, kad ima{ cilj,`elju i volju, sve se postigne, ka`e Jana i dodaje :„Problem je samo {to, zbog brojnih {kolskih oba-veza, ne ostaje puno vremena za vannastavne ak-tivnosti, poput aktivnijeg bavljenje sportom, re-kreacijom i sli~no“.

Janina pasija su strani jezici. Osim ruskog, po-ha|ala je kurseve nema~kog i engleskog. Odli~norazume i prili~no dobro govori i turski jezik, koji iz-u~ava sama. „Jezici }e i dalje biti moja sfera intere-sovanja, ali plan je da se profesionalno opredelimza prirodne nauke“, odlu~na je Jana.

R. Popovi}

Zamenik predsednika op{tine Sjenica Vahid Tahirovi}

Sjenica u mirnim vodama Deklaracija o strate{kom partnerstvu dvije najve}e bo{nja~ke partije je ne{to najbolje {to se moglo desiti bo{nja~kom narodu

Ljudi postaju svjesni da se „hod`a“ bori samo za „hod`in jorgan“, tj. vi{e mo}i i novca u svom d`epu

Sednica Op{tinskog ve}aPriboj - Na 22. zasedanju Op{tinskog ve}a op{tine Priboj, razmatrani su i usvo-

jeni predlozi Odluke o Zavr{nom ra~unu konsolidovanog ra~una bud`eta op{tinePriboj za 2016. godinu i Odluke o sprovo|enju javnog konkursa za izbor direktorajavnih preduze}a ~iji je osniva~ op{tina Priboj. Tako|e, utvr|eni su predloziPravilnika o nagra|ivanju u~enika iz bud`eta op{tine Priboj i Komisije za raspodelusredstava sportskim organizacijama, udru`enjima i savezima u 2017. godini.

Zavr{ni ra~un konsolidovanog ra~una bud`eta op{tine Priboj za 2016. god-inu, pokazuje da je u protekloj godini ostvaren suficit od 3.033.873,24 dinara, tako{to su u 2016. godini ostvareni teku}i prihodi i primanja u iznosu 615.299.628,39dinara, dok su rashodi i izdaci bili u iznosu 612.265.755,15 dinara. PredlogOdluke prosle|en je Skup{tini op{tine na usvajanje.

Utvr|en je Pravilnik o nagra|ivanju u~enika iz bud`eta op{tine Priboj, a pri-hva}en je i predlog Komisije za raspodelu sredstava sportskim organizacijama,udru`enjima i savezima u 2017. godini, na osnovu Javnog konkursa za godi{njei posebne programe u oblasti sporta. Za 2017. godinu iz bud`eta op{tine Priboj zapodr{ku lokalnim sportskim organizacijama, udru`enjima i savezima, opredel-jeno je ukupno 27.400.000,00 dinara. S. B.

Skup{tina akcionara

Za 26. jun je zakazana Redovna sed-nica Skup{tine akcionara FAP. Na dnev-nom redu }e se, pored ostalog, na}i fi-nansijski i revizorski izve{taji za pro{lugodinu.

Privredni sud u U`icu prihvatio plan reorganizacije za FAP

Biv{i radnici pokre}uzadru`nu proizvodnju

Izbegnut ste~aj: FAP

Sjenica je kona~nouplovila u mirne vode:Vahid Tahirovi}

Istra`iva~, knji`evnik,profesor: Sa promocijeu Novoj Varo{i

Sla|ana Novosel

Ovo je samo po~etak - U saradnji sa Vladom Srbije obezbedili smo kompletnu rekonstrukciju osnovnih {ko-

la u Karajuki}a Bunarima i Rasnu i srednje Poljoprivredno/Tehni~ke {kole. Ponosan sam{to }emo graditi novu zgradu osnovne {kole u gradu, ~ija vrijednost je oko 2,3 milionaevra i ona }e se graditi na novoj lokaciji. Za mesto gde se sada nalazi sada osnovna {kola,u dogledno vrijeme, uradi}emo projekat za restauraciju i adaptaciju i eventualno, nado-gradnju zdanja u ne{to {to je vijekovima bilo tu i krasilo na{ grad - Sjeni~ku tvr|avu. Usaradnji sa Ministarstvom prosvete odradili smo jo{ jedan mega projekat, izgradnja Po-ljoprivredno-prehrambenog fakulteta sa studentskim domom, povr{ine 6.500 metarakvadratnih, ~ija vrijednost je ve}a od ~etiri miliona evra. Tender je raspisan i njegovu re-alizaciju o~ekujemo u narednih 60 dana. Za najmla|u populaciju obezbje|eno je novoigrali{te, koje }e, ovih dana, biti postavljeno u Omladinskom parku. U saradnji sa nema~-kom organizacijom Help obezbedili smo milion evra za 30 ku}a namenjenih socijalnougro`enom stanovni{tvu i Romima. Ukori~i}emo 900 metara rijeke Grbavice. Sredstvasmo obezbedili preko Uprave za vode. Na ovaj na~in trajno }emo rije{iti opasnost od po-plava, koje su nam nekoliko puta nanele veliku {tetu. Kada je putna infrastruktura u pi-tanju, intezivno radimo na nekoliko gradskih ulica i ti poslovi }e biti zavr{eni uskoro. Pre-govaramo sa velikim finansijskim institucijama za dobijanje sredstava za asfaltiranjepreostalih ulica u gradu i prioritetnih seoskih puteva, posebno do {kola. S obzirom dasam zadu`en za realizaciju infrastrukturnih projekata, poseban zadatak mi je hitno re{a-vanje problema puta Sjenica-Tutin, tj. asfaltiranje preostalog dela trase. Na taj na~in bi-smo pomogli kompletnoj Pe{terskoj visoravni i spojili dva grada. Ovo je samo po~etak.

Od 92 |aka, 20 odli~nihNa prigodnoj sve~anosti dodele svedo~anstava i diploma „Vuk Stefanovi} Karad`i}“

, uz tradicionalno matursko ve~e, u~enici zavr{nog razreda O[ „@ivko Ljuji}“ u Novoj Va-ro{i oprostili su se pro{log petka od ove {kole i svojih nastavnika, u prisustvu roditelja,prosvetnih radnika, predstavnika {kolskog odbora i saveta roditelja.

Da je re~ o vrednoj generaciji, potvr|uje podatak da je od ukupno 92 |aka, sa odli~-nim uspehom razred zavr{ilo njih 20. Ova generacija osmaka osta}e upam}ena i po {estu~enika sa svim peticama, koji su dobitnici diplome „Vuk Karad`i}“. To su : Ana Popovi},Jelena Popadi}, Tamara [aponji}, Haris Dolmagi}, An|ela Puri} i Jana Jeli}, koja je od-lukom Nastavni~kog ve}a progla{ena za |aka generacije. Za pregala{tvo u razli~itimnastavnim i nenastavnim aktivnostima, na proslavi mature uru~ene su i posebne di-plome, kojima se ovog puta okitilo devet darovitih |aka.

Petnaestogodi{nja Jana Jeli}, |ak generacije u novovaro{koj Osnovnoj {koli

Najuspe{niji „mali“ maturant

Jezici joj pasija - turski nau~ila sama: Sa sve~anosti dodele priznanja u Osnovnoj {koli

petak, 23. jun 2017.VI

Nova Varo{ - Novovaro{ki pu-tari su pre nekoliko dana zapo~e-li radove na izgradnji 11 putnihpravaca na podru~ju sedam me-snih zajednica. Poslovi su ukup-no vredni oko 25.000.000 dinara,a u najve}em obimu se finansira-ju iz op{tinske kase. Novih oko6,2 kilometra asfalta uskoro }edobiti me{tani Ruto{a, Radoinje,Negbine, Akma~i}a, Dra`evi}a,Bistrice i Vionika, a u toku je pro-cedura za izbor izvo|a~a radova ina izgradnji putne mre`e u me-snim zajednicama Jasenovo, Bo-`eti}i, Bela Reka i Vrane{a. Op-{tinskim bud`etom za ovu godi-nu planirano je, ina~e, oko 40miliona dinara za unapre|enjeputne mre`e po selima, dok }etridesetak miliona dinara biti in-vestirano u rehabilitaciju i iz-gradnju ulica u gradu.

Prve metre asfalta u ovojgra|evinskoj sezoni dobili sume{tani Ruto{a. Neimari pred-uze}a „Putevi Zlatar“ su , kaonajpovoljniji izvo|a~ na tende-ru, pre dva dana postavili asfal-tu podlogu na povr{ini od oko850 metara na potesu od regio-nalnog puta do Mijovi}a gro-blja. Vrednost investicije je oko3,6 miliona dinara. Ovih dana150 metara asfalta sti`e i na de-

onici od Bunarine do Gordi}a, aposao ko{ta 656.000 dinara.

Pripremni radovi za asfalti-ranje zapo~eli su i na 900 metaradugom putnom pravcu Mra-mor - [uki}i, na teri-toriji MZ Radoi-nja. Posao }eop{tinsku kasu„olak{ati“ za3,5 milionadinara.

Zajedni~-kim sredstvimaOp{tine i me{tanaod oko 2,1 milion di-nara, u Negbini }e biti asfalti-rano pola kilometra puta od Ob-orana do Paunovi}a. Na podru~-ju mesnih zajednica Akma~i}i,Dra`evi}i i Bistrica uradi}e se podva putna pravca. U toku je na-stavak asfaltiranja ka [ipoviku, udu`ini od 1.050 metara. Vred-nost posla procenjena je na oko4,5 miliona dinara. Sredstvimaod 2.650.000 dinara izgradi}e sei 750 metara duga deonica na re-laciji Akma~i}i - Cvijovi}i. Usko-ro po~inje asfaltiranje deoniceod pola kilometra Bataci - Mato-vi}i, ~ija }e izgradnja ko{tati1.200.000 dinara, kao i na 500metara dugom kraku Prisoje-Boranija{evi}i (vrednost projek-

ta 2,4 miliona dinara). Nova as-faltna podloga bi}e postavljena ina 650 metara dugoj deonici odmagistralnog puta u Bistrici doFilipovi}a i na 350 metara du-

gom kraku ka Marinkovi-}ima. Ova dva posla

ukupno ko{taju oko4,4 miliona dinara.

- Programomza 2017. godinuplanirano je i asfal-tiranje po kilome-

tar dugih deonica umesnim zajednicama

Bela Reka i Vrane{a. Me-{tani Jasenova dobi}e oko kilome-tar i po nove asfaltne podloge, aBo`eti}a oko 1.300 metara. Proce-dura za izbor izvo|a~a radova naovim poslovima bi}e uskorookon~ana, a asfaltiranje }e po~etiza oko mesec i po dana - ka`e De-jan Grbi}, {ef op{tinskog odeljenjaza investicije i javne nabavke i do-daje: - U narednih nekoliko dananeimari preduze}a „Novi Pazarput“ nastavi}e izgradnju ulice unaselju Vionik. Asfaltiranje deo-nice od dvestotinak metara ko{ta-}e blizu milion dinara. Na terito-riji grada }e uskoro novu asfaltnupodlogu dobiti delovi ulica FilipaVi{nji}a, Jevstatija Karamatijevi-}a, Vrane{ki put i Roda Stevovi}a.Vrednost ovih poslova procenje-na je na blizu 17.000.000 dinara, are~ je o deonicama ukupno du-gim oko pola kilometra.

Kada je gradska zona u pita-nju, putari }e u narednih petna-estak dana zavr{iti i nedavnozapo~ete radove na „krpljenju“uglavnom centralnih ulica. Pro-jekat, osim postavljanja asfalta,podrazumeva i dodatne poslo-ve na rekonstrukciji saobra}aj-nica, koja, ina~e, kasni zbog ne-povoljnih vremenskih prilika uproteklih mesec i po dana.

R. Popovi}

Bijelo Polje - Nekoliko stotinamajki sa troje i vi{e djece iz vi{e crno-gorskih gradova okupile su se prije ne-koliko dana u Bijelom Polju i protesto-vale zbog odluke Vlade Crne Gore da imukine pravo na nov~ane naknade. Maj-ke su izrazile odlu~nost u borbi za, kakosu navele, ste~ena prava za koja }e seboriti sve dok ih ne povrate, a posebnosu kritikovale Bo{nja~ku stranku (BS).

- Ne}emo dozvoliti da rje{enje u ko-jem je jasno definisano pravo na do`i-votnu naknadu neko preimenuje u za-kon o izvr{enju sudske odluke, a ujed-no }emo insistirati i da se kona~nopravno defini{e da li je ste~eno pravootu|ivo ili neotu|ivo, kazala je koordi-natorka protesta Lola Pekovi}. „Nedo-pustivo je da nam na silu uzimaju ne{to{to smo zakonom stekle, {to ima ustav-nu garanciju i potpis predsjednika dr`a-ve. Ako su nacionalne penzije poslani-cima ustavno va`e}e onda su i na{e i potom osnovu ne}emo se razdvajati“, is-takla je Pekovi}, poru~iv{i da majke ne-}e dozvoliti da se vlast igra sa 22.000porodica. Za Senadu Fetahovi} ugro`e-

nost majki sa sjevera uzrokovana je dje-lovanjem BS, koja je ranije glasala zauvo|enje nadoknadi, a sada }e, po sve-mu sude}i, podr`ati njihovo ukidanje.Ona je upozorila BS da }e, ukoliko podr-`e ukidanje nadoknadi, izdati sve maj-ke Crne Gore i na taj na~in podr`ati da-lje iseljavanje sa sjevera.

Zakonodavni odbor Skup{tine CrneGore danas bi trebalo da raspravlja oPredlogu zakona o izvr{enju odlukeUstavnog suda, koja bi fakti~ki dovelado ukidanja isplate nadoknade majka-ma troje i vi{e djece. Ovaj zakonski pri-jedlog je izradilo Ministarstvo rada i so-cijalnog staranja na ~ijem je ~elu KemalPuri{i}, kadar BS. Zakon kojim je uvede-

na ova nov~ana nadoknada usvojila jeSkup{tina Crne Gore krajem 2015. gla-sovima 35 poslanika opozicije, tri posla-nika BS, dvoje SDP-a i poslanik LP-a. Is-plata nadoknada po~ela je januara2016. Glasovima 42 poslanika vladaju-}e koalicije, krajem 2016. naknade maj-kama smanjene su za 25 i 22 odsto, pasu naknade koje su bile 336 evra sma-njene na 264, a sa 192 na 144 evra.

Nakon toga su po~eli vi{emjese~niprotesti majki {irom Crne Gore. Aprilaove godine Ustavni sud Crne Gore je di-jelove Zakona proglasio neustavnim ipozvao Vladu da u roku od tri mjesecanovima zakonskim propisima uskladizakon sa Ustavom. C. aD.

SAVETI POLJOPRIVREDNIH STRU^NJAKA

Korisnost rastvora koprive u biljnoj proizvodnji

Kopriva je korisna, vi{ena-menska biljka koja se koristi usvrhu za{tite gajenih kulturakao insekticid, fungicid, repe-lent i za prihranu. Zbog velikekoli~ine kalijuma u svom sasta-vu kopriva je odli~na kao |ubri-vo. Kopriva se koristi i za spra-vljanje rastvora koji deluje kaofungicid, repelent i prihrana, alii kao insekticid. Ina~e rastvorkoprive je neugodnog mirisa teodbija lisne va{i, trips, grinje(pregalj), suzbija sme|u trule`.

U ovu svrhu beru se samonadzemni delovi koprive, gdekilogram koprive ( bez korena)treba potopiti u 10 litara vode.Zatim treba ostaviti da odstojitako 10-15 dana (najbolje naoko 18° C). Rastvor treba sva-kodnevno prome{ati, a on }ese vremenom zgu{njavati ipromeniti boju u sme|u.

Za upotrebu je spreman ka-da se vi{e ne stvaraju mehuri}ivazduha usled vrenja. Nakontoga potrebno je rastvor proce-

diti, te odstraniti delove biljkekoje }e se kompostirati. Ovakavrastvor koprive prihranjuje bilj-ke s azotom i {tite od bolesti.Najbolje je ovaj rastvor upotre-biti u vegetacionom periodu,svake tri nedelje. Fermentisanrastvor mo`e se skladi{titi natamnom mestu u zatvorenojposudi do 12 mjeseci. Prilikomupotrebe, razrediti rastvor u od-nosu 7 delova vode : 1 delu ras-tvora i koristiti za tretmane.

Insekticidni ekstrakt od ko-prive se dobija tako {to se ko-priva (koli~inski jedna kanta),prokuva u vodi 20-30 minuta,prome{a i ostavi da stoji jedandan. Onda se ovom rastvorudoda te~ni sapun u odnosu1:100. Pre tretiranja rastvor serazredi u odnosu 1:4 s vodom.Mogu}e je dodati i sme|i {e-}er ili sme|i sapun i mleko dase oja~a rastvor (i bolje zadr`ina listovima). Upotrebljava seprotiv gusenica i mu{ica (lisnihva{i). Tako|e za spravljanje ras-

tvor od koprive potrebno jeskupiti 224 g mlade koprivekoju treba potopiti u kanti vo-de i ostaviti da odstoji nedeljudana. Procediti i ovakav kon-centrovan rastvor upotrebitiprotiv lisnih va{i i celerove mi-niraju}e muve. Navedeni ras-tvori mogu se koristiti se napovr}u, vo}u i ru`ama. Delujuna na~in da odbijaju neke vr-ste kukaca, te istovremeno ja-~aju biljku kroz folijarnu prihra-nu. Kao sredstvo koje kontroli-{e {tete od patogena, koprivase mo`e upotrijebiti i na dru-ga~iji na~in. Kopriva je biljkakoja je u vrtu (povrtnjaku) do-bar sused, pozitivno deluje narast i razmno`avanje velikogbroja kultura. Sadnjom kopri-ve u povrtnjaku, neki kukci kaomrkvina mu{ica, lisne u{i i crnamuha, radije }e se hraniti ko-privom nego mrkvom i na tajna~in }ete za{tititi svoj nasad.

Dipl. in`. polj. Svetlana [u}evi}

Republika SrbijaGRAD NOVI PAZAR

Gradska uprava za izvorne i poverene poslove Odeljenje za za{titu `ivotne sredine, protivpo`arnu za{titu, bezbednost i zdravlje na radu

10 BROJ: 501-61/1713.06.2017. GOD.

Novi Pazar

Na osnovu ~l. 10. i ~l. 29. st. 1. i 3. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu, („Sl. glasnik RS“, br. 135/04 i 36/09), Odeljenje za za{titu `ivotne sredine, PPZ, bezbednost i zdravlje na radu,

Odsek za za{titu `ivotne sredine

O B A V E [ T A V A

Javnost, zainteresovane organe i organizacije da je Trgovinsko proizvodno dru{tvo „LIZARD TEXMETALS“ Novi Pazar, ul. Ivana Gorana Kova~i}a br. 2, ovom organu podneo zahtev za odlu~ivanje opotrebi procene uticaja na ivotnu sredinu, za projekat postrojenja za upravljanje neopasnim otpadom, nakat. parceli br. 10897/23, KO Novi Pazar u ul. Dimitrija Tucovi}a bb u Novom Pazaru.Uvid u podatke, dokumentaciju i zahtev nosioca projekta, mo`e se izvr{iti u prostorijama nadle`nogorgana – Odeljenje za za{titu `ivotne sredine, PPZ, bezbednost i zdravlje na radu, Odsek za za{titu`ivotne sredine, Gradske uprave Novi Pazar, ul. 7. jula bb, kancelarija br. 8, po~ev od 14.06.2017. god.u vremenu od 08 do 15 sati.Molimo Vas da u roku od 10 dana od dana prijema obave{tenja, dostavite mi{ljenje o zahtevu zaodlu~ivanje o potrebi procene uticaja predmetnog projekta na `ivotnu sredinu ovom nadle`nomorganu.

U Novoj Varo{i po~eli radovi na 11 putnih pravaca

Prva deonica u Ruto{ima

Majke troje i vi{e djece se ne predaju

Ponovo protest u Bijelom PoljuPodr{ka opozicije

Poslije okupljanja na gradskom trgu, majke su krenule u protest-nu {etnju bjelopoljskim ulicama preko obilaznice do zgrade Centraza socijalni rad. Na skupu su govorili i predstavnici opozicije: Demo-kratske Crne Gore, Socijaldemokratske partije i Demokratskog fron-ta, a majke su podr`ale i nevladine organizacije i sindikat.

Ru`e na Trgu Nakon tri godine, na Trgu vojvode Petra Bojovi}a zasa|ene su ru-

`e, a prema tvrdnjama nadle`nih u Op{tini i Komunalnom , ovih da-na nastavlja se akcija ukra{avanja centralnog gradskog jezgra i po-vr{ina ispred javnih preduze}a i ustanova. U okviru javnih radova,od 1. jula po~e}e sa radom i ekipa za odr`avanje zelenih povr{ina.

- Planiramo da op{tinskim odnosno sredstvima dr`ave ili dona-tora, u iznosu od oko 5.000.000 dinara, rekonstrui{emo i opremi-mo donji plato gradskog Trga. Ideja je da se na povr{ini od 250 kva-drata postavi kompletna oprema za de~je igrali{te, ~ime }e se upot-puniti ina~e slaba{ni sadr`aji za najmla|e, isti~e {ef Odeljena za in-vesticije Dejan Grbi} i dodaje da su u ovoj op{tinskoj slu`bi ve} an-ga`ovani na izradi dokumentacije za ovaj projekat.

Novi metri asfalta u Ruto{ima

Za 11 putnih pravaca u sedam mesnih zajednica

6,2 kilometra novog asfalta

Novi Pazar - Auto prevozno preduze}e „San-d`aktrans-Kavim“, zahvaljuju}i kupovini ~etiriautobusa, pove}ava broj polazaka u gradskom iprigradskom prevozu u Novom Pazaru. Ovopreduze}e sada u svom voznom parku ima 23autobusa, a pove}anje polazaka se odnosi na lini-je za Novopazarsku Banju, Kru{eva~ki most i Tu-

{imsku reku. Autobusi koji su poja~ali vozni parksu polovni i proizvedeni su pre deset godina. Au-to prevozno preduze}e „Sand`akrans“, nekada-{nji gigant me|u prevoznicima u Srbiji, privati-zovano je pre vi{e od jedne decenije. Tada je po-stalo vlasni{tvo izraelske firma Kavim i od poslu-je pod imenom „Sand`aktrans-Kavim“. S. N.

Poja~avanje gradskog i prigradskog prevoza

Novi Pazar - Neverovatna sezona jeiza novopazarskih klubova. Nikaduspe{nija ili nikad neuspe{nija? Pitanjejednostavno, odgovor i ne ba{. Bila jeovo godina najve}ih ekipnih uspeha,odbojka{i su osvojili Kup Srbije, a Klubmalog fudbala do{ao do finale istogtakmi~enja. Bljesak kakav niko, pa ninajve}i optimisti, nije o~ekivao. Opet,otkud i za{to se u pitanju uz nikaduspe{niju na{lo mesta i za neuspe{nusezonu? Oko fudbala kao najpopular-nijeg sporta uglavnom se sve vrti. Kadfudbalerima ide, onda skoro i da nijeva`no da li drugima ide ili ne ide. Takoje bilo i tako }e biti, ma koliko dobrogse de{avalo u drugim sportovima. Na-`alost, to je istina. Vanserijski rezultatodbojka{a i vrhunski futsal tima nisupro{li nezapa`eno, naprotiv. Me|utim,ispadanje Novog Pazara iz fudbalskeelite privuklo je toliko pa`nje da se sti~eutisak da su i takvi podvizi nedovoljnida pokriju veli~inu neuspeha fudbal-skog kluba. Da jedna lo{a stvar nikadane idu bez niza sli~nih, tj. da fudbalerine budu usamljeni u neuspehu, potru-dili su se FK Jo{anica ispadanjem izSrpske lige i rukometa{i iz Super B lige.

Tu`na fudbalska pri~aMnogo toga je napisano o tu`noj se-

zoni novopazarskog sportskog mezim-ca. Da vi{e ne bi vrteli dobro poznatupri~u neka ovo bude kratak zaklju~ako Pazaru i Super ligi. Katastrofalnu je-sen, donekle, bolje odigrano ,,prole}e“nije moglo da izbri{e. To {to su se me-njali treneri i igra~i i nije bilo tolikostra{no. De{avalo se isto ili sli~no i ra-nijih sezona pa se izlaz nalazio. [teta je{to je Ne{ko Milovanovi} do{ao doc-kan. S njim je krenulo na bolje, mnogobolje, ali, ruku na srce, nije se ni imalos ~im da bi bilo jo{ bolje. Bez valjanih iozbiljnih letnjih i zimskih priprema ve-rovatno bi se u skoro svakoj drugoj liginekako prona{ao put spasa, iz Super li-ge, ma {ta o njoj i njenom kvalitetu mi-slili, to jednostavno nije bilo mogu}e.U takvoj situaciji bilo koji trener, pa ikonzilijum trenera, na{ao bi se na mu-kama. Igra~a je bilo za vi{e od dva ti-ma, a pravih nedovoljno da se sastavijedan kvalitetan. U prvom delu {ampi-onata blistao je Enver Alivodi}, u dru-gom, donekle, Ivan Markovi}, {to jemalo za tako veliki cilj. Jedni su igrali, ada ni njima nije jasno za{to, drugi ni-

su, i tek njima nije i nikad ne}e biti po-znato zbog ~ega ih nije bilo u timu.

Aktuelna je budu}nost Novog Paza-ra. ^elnici kluba izdali su saop{tenje ukojem se govori o progla{avanju bankro-ta i ga{enju Novog Pazara. Koliko je torealno? I jeste i nije. Jo{ manje je realnoda uskoro, kako je saop{tenjem nagove-{teno, dobijemo odgovore na pitanja po-krenuta u njemu:1. Imena poverilaca ko-ji nisu prihvatili dinamiku ispla}ivanja uratama dospelih finansijskih obaveza ko-je klub ima prema njima. 2. Imena igra-~a koji nisu prihvatili dinamiku ispla}i-vanja u ratama dospelih finansijskihobaveza koje klub ima prema njima.

3. Imena poverilaca i nazovi sport-skih radnika koji su tu`ili klub i na vol-{eban na~in dobili sporove na sudu. 4.Kao i da li postoji ne{to {to Uprava klu-ba nije uradila, a mogla je kako bi spre~i-la ispadanje Novog Pazara iz Super lige.

Nema opstanka bez golovaJo{anica se posle samo jedne sezo-

ne u Srpskoj ligi - Zapad vratila u zonu.Kad je trebalo najvi{e ,,`uti“ su dalinajmanje. U poslednjih 10 utakmicaosvojena su svega tri boda. Sedam ko-la pre kraja lige imali su dve me~ loptei to na Gradskom stadionu. Obe su,,probu{ili“, porazima od kragujeva~ke[umadije (0:2) i Smedereva (0:1). Ni tonije bio kraj nadanja, ali je ve} tada po-stalo jasno da pravac kojim se kre}une}e ni{ta dobro doneti. Imala je Jo{a-nica dosta problema u prvom delu pr-venstva, ali i pored svih peripetija 12.mesto i pozitivna gol razlika nisu sluti-li da }e crna prole}na serija tako dugo

trajati. O~ajan nastavak prvenstva ukojem je osvojeno svega 11 bodova (je-sen zavr{ena sa 17), sa mr{avim sal-dom od dve pobede i ~etiri nere{enarezultata u Pazaru, uz svega jedanosvojeni bod na strani, kad se sve to sa-bere proizilazi da poslednje mesto ni-kako nije moglo da se izbegne. Od-brambena linija tima tokom komplet-ne sezone imala je sasvim dobar u~i-nak. Podatak da su primljena samo 34gola, odnosno da su sam ~etiri tima bi-la uspe{nija od Jo{anice u odbrani svo-je mre`e bio bi vredan pa`nje u sva-kom drugom slu~aju, osim ovom.,,@uti“ napad skoro da nije postojao. Sa24 gola u 30 utakmica bili su ubedljivonajslabija ofanzivna ekipa, to i previ{elo{e odigranih me~eva na doma}oj tra-vi, ko{talo ih je opstanka.

Poku{aj sa promenom trenera {estkola pre kraja {ampionata ( Sead Kola-{inac umesto Elvira Muratovi}) nijedoneo pomak, kao ni reaktiviranje ne-kada{njeg bisera novopazarskog fud-bala, Elvir Bihorca. Na`alost, nije isko-ri{}ena ni prilika da se nametnu i na-goveste uspe{nu karijeru mlade snage.Potencijal Emira Hazirovi} je o~igle-dan, i tu se mo`e staviti ta~ka.

Odluka Disciplinske komisije FSRZS,da zbog neregularnosti uo~enih na utak-mici Smederevo - Mihajlovac oba timaisklju~i iz lige, kod ~elnika Jo{anice pro-budila je nadu da se kad na terenu to ni-je bilo mogu}e do opstanka do|e za ,,ze-lenim stolom“. ,,@uti“ su najslabiji tim li-ge, to njihovu situaciju uslo`njava i ~iniskoro bezizlaznom. Ipak, valja sa~ekatikona~nu odluku fudbalskih organa.

Priboj du`nik PazaraNi rukometa{i Novog Pazar nisu

uspeli da sastave vi{e od jedne sezone uSuper B ligi. U nju su u{li zahvaljuju}iodustajanju ni{kog @elezni~ara, a iz njeispali zbog jednog poraza, i to u zavr{ni-ci prvenstva na svom terenu, do kojegnikako nije smelo da do|e. Menjali suse treneri i igra~i tokom ~itavog {ampi-onata, tra`ila se postava i igra s kojom}e se bezbri`no u}i u fini{ lige, i kada jeizgledalo da je prona|ena dobitna kom-binacija, dogodio se Priboj u Pendiku(pobeda Pribojaca 22:21). Klju~na utak-mica odigrana je tri kola pre kraja pr-venstva, da bi se ve} u slede}em me~uprokockala nova velika prilika za spas.

Na 12 minuta pre kraja utakmice u No-voj Varo{i, Pazarci su imali tri gola vi-{ka u odnosu na Zlatar (21:18), i opetnisu izdr`ali (Zlatar - Novi Pazar 24:23).Tre}a i poslednja {ansa bila je najmanjai nije zavisila od Plavih, da je Priboj po-bedio u poslednjem kolu Sin|eli}a u Be-ogradu, Novi Pazar bi i dalje ostao u ligi,ali to se nije dogodilo. Sa 21 bodom, ko-liko je imao i Priboj, ali sa slabijim sko-rom u me|usobnim me~evima odkom{ija, Novi Pazar je zauzeo 9. mesto

i pridru`io se Vranju, In|iji i Topli~ani-nu, klubovima koji se sele u Prvu ligu.

Iako je iza sebe imao lo{e odigran pr-vi deo sezone, Pazar je imao {ansu. Mno-go toga nabolje promenilo se sredinomnovembra, kada je na klupu ,,plavih“umesto Mladena ]a}i}a zaseo NikolaMarkovi}. Dotada{nja poja~anja osim@arka Petkovi}a, Bugar~i} i Martinovi},nisu bili na nivou koji se od njih o~eki-vao. Sa trenerom Markovi}em i novimigra~ima Arminom Kaltakom, ZlatkomRaki}em, Aleksandrom Mili}evi}em, Al-mirom Hamidovi}em i Vladimirom Pe-trovi}em igra je dobila potrebne obrise.Na startu drugog dela oduzet je bod {am-pionu Mokroj Gori i to u Zubinom Poto-ku (25:25), na gostovanjima pobe|eni suVranje i In|ija, i ni to nije bilo dovoljno.Sve {to je bilo dobro prosuto je u toj jed-noj utakmici sa Pribojem, posle koje jetim od Markovi}a preuzeo Hasan Me-mi}. [teta, jer prava je retkost da jedanklub izgubi liga{ki status i pored toga {toje takmi~enje zavr{io sa pozitivnom golrazlikom (547:534).

U rukometnim krugovima ~esto seu poslednje vreme govori o novoj reor-ganizaciji rukometnih ligi. To je i raz-log {to se u Novom Pazaru nadaju dabi i u slede}oj sezoni mogli da se zadr-`e u Super B ligi. Ostaje da se vidi u na-rednim mesecima da li je vi{e zagovor-nika ili protivnika te ideje.

petak, 23. jun 2017. VII

AMRA TERZI] DRUGANovi Pazar - Amra Terzi},

atleti~arka Novog Pazara, iako jo{pionirka, na Prvenstvu Srbije za starijejuniore u Kru{evcu zauzela je 2. mestou trci na 1.500 metara - 4:42,53.Mla|a sestra Amele Terzi} je jo{ ranijeobezbedila u~e{}e na EYOF-u u \eru ,slede}eg meseca, u disciplinama 1.500i 3.000 metara. Njoj }e se u Ma|arskojpriklju~iti jo{ jedan pionir iz NovogPazara, a {ampion u juniorskojkonkurenciji u Kru{evcu. AmelD`akovac osvojio je prvo mesto,postavio li~ni rekord i ispunio normuza nastup u \eru na 3.000 metara(8:54,53).

KOLA[INAC NAJBR@I Novi Pazar - Biciklista Trnave

Admir Kola{inac pobedio je u trcikadeta na petom Kupu Srbije uplaninskom biciklizmu na Stra`ilovu, uSremskim Karlovcima i trenutnovode}i u generalnom plasmanu u

svojoj starosnoj kategoriji. MihajloPavlovi} iz istog kluba je tu trku zavr{iona {estom mestu, dok je Nermin]atovi} pao i nije stigao do cilja. Poslepet trka, Trnava je vode}a u ekipnomplasmanu kadeta. Na Stra`ilovu jenastupio i mla|i kadet Trnave AminSalkovi}, koji je bio peti.

BRANKOVI] ZADOVOLJAN Novi Pazar - Direktor Atletskog

saveza Srbije Slobodan Brankovi}rekao je da }e Balkansko prvenstvokoje se u Novom Pazaru odr`ava 15. i16. jula, biti najbrojnije do sada i da }eimati vi{e u~esnika od ovogodi{njegEvropskog dvoranskog prvenstva uBeogradu.“ Stadion je ozbiljnogradili{te, ali izvo|a~i radova tvrde da}e sve biti gotovo u roku, {to jeizuzetno va`no. Ima}emo 16 dr`ava i637 u~esnika, to je impozantnabrojka“, konstatovao je Brankovi}, kojije Atletski stadion obi{ao sagradona~elnikom Nihatom Bi{evcem.

VEST

I IZ S

PORT

A

Prvoslav Le{evi}

SPORTNeverovatna sezona novopazarskih sportskih klubova

Godina uspeha i neuspeha

Miljenici razo~arali: FK Novi Pazar

Nisu uspeli da sastave vi{e od jedne sezone u Super B ligi: Rukometa{i Novog Pazara protiv Obili}a 20:22

Vra}aju se u zonu: Jo{anicaprotiv Radni~kog 1:1

petak, 23. jun 2017.VIII

MEDIJI

RADNIM DANIMA07:00-07:10 Jutarnji dnevnik07:10-11:00 Novi Dan11:00-15:00 Plusiranje16:00-16:10 Dnevnik16:10-19:00 Muzi~ki

vremeplov19:00-07:00 Music mix

VESTI SVAKOG PUNOG SATA

SUBOTA10:00-14:00 ^avrljanje14:00-18:00 Eurotop

44-repriza18:00-10:00 Music mix

NEDELJA10:00-14:00 Uvek nedeljom14:00-18:00 Eurotop 4418:00-10:00 Music mix

VA@NI TELEFONIOp{tina Novi Pazar 020- 313-644/318215 Op{tina Tutin 020 - 811 133 Op{tina Sjenica 020 - 741 279 Op{tina Ra{ka 036 - 736 281Autobuska stanica Novi Pazar 020 - 318 354 Autobuska stanica Ra{ka 036 - 738 383 Meteorolo{ka stanica Meteor Sjenica 020 - 741 008 Policijska uprava Novi Pazar 020 - 314 744 Op{tinski i Okru`ni sud - Novi Pazar 020 - 314 391 Zdravstveni centar Novi Pazar 020 - 314 722Apotekarska ustanova Novi Pazar 020 - 318 375 Elektrodistribucija Novi Pazar 020 - 315 117

330 116 Preduze}e za puteve „Novi Pazar put“ 020 - 314 911Univerzitet Novi Pazar 020 - 317 754 Internacionalni univerzitet 020 - 316 634 Dom kulture Novi Pazar 020 - 313 069 Regionalno pozori{te Novi Pazar 020 - 322 891 SOS telefon (KC Damad) 020 - 332 755Sportski centar Novi Pazar 020 - 312 420Turisti~ka organizacija Novog Pazara 020 - 338 030@elezni~ka stanica Ra{ka 036 - 736 008Dom zdravlja 036 - 736 127Komunalno preduze}e Ra{ka 036 - 736 622Centar za kulturu 036 - 736 273Biblioteka 036 - 736 092Gradski stadion 036 - 736 650Sportska hala 036 - 736 794De~iji vrti} „Veselo detinjstvo“ 036 - 736 120Apoteka 036 - 738 080Turisti~ka organizacija 036 - 738 670Crveni krst 036 - 736 648Vatrogasna slu`ba 036 - 736 002Veterinarska stanica 036 - 736 877Taksi stanice 036 - 740 040 i 036 - 733 222

PRETPLATAPeriod:

3 meseca - popust 10% = 546,00 din6 meseci - popust 15%=1.053,00 din12 meseci - popust 20%=2.028,00 din

s tro{kovima dostave na adresuKontakt telefon: 011 / 344 - 11 - 86

lok. 124, 107 /Prodaja/

Sand`ak Danas - Posebno izdanje lista Danas za oblast Sand`aka. Ure|uju: Safeta Bi{evac (Beograd), Sla|ana Novosel (Novi Pazar). Adresa: Novi Pazar, TC Vakuf, 1. maja BB Telefon i fax: 020 331 570 e-mail: sandzakŸdanas.rs

Nova Varo{ - Humanitarna organizacija „Stvarsrca“ iz [vajcarske poklonila je {koli u Bo`eti}imaopremu i sprave za edukativno de~je igrali{te, ko-je je prvo ovog tipa na podru~ju novovaro{ke op-{tine.

Igrali{te izgra|eno i opremljeno na central-nom delu {kolskog dvori{ta, nesvakida{nji je pri-mer terena za u~enje i igru. Osmi{ljeno je kao ri-znica igre i znanja u prirodnom ambijentu, aoplemenjena je i info-tablama, koje }e osnovcimai posetiocima omogu}iti da saznaju ne{to vi{e o

kulturno-istorijskim znamenitostima i specifi~-nostima ovog dela zlatarskog kraja.

- Svi bi trebalo da znamo ne{to vi{e o svom po-reklu i zavi~aju. Da se njima ponosimo i ~uvamoih. Takve vrednosti bi trebalo da usa|ujemo mla-dim nara{tajima. Upravo je to bila poruka i oko 70umetnika iz dijaspore, uglavnom sa podru~ja [vaj-carske, koji su zahvaljuju}i svojim kreativnim re-{enjima i talentu sjajno idejno osmislili ovo nesva-kida{nje de~je igrali{te, naglasila je pre nekolikodana na sve~anom otvaranju igrali{ta Veselinka

Topalovi}, predstavnica Udru`enja „Stvar srca“.Ova organizacija, ina~e, svoj vi{egodi{nji rad bazi-ra na dobrovoljnoj osnovi i humanitarnim aktiv-nostima, naro~ito onim usmerenim ka deci i mla-dima, a jedan od prioriteta je i povezivanje dru{tvasa sli~nim udru`enjima, institucijama, ustanova-ma i pojedincima iz Srbije. Darodavcima se zahva-lila direktorka {kole Branka Zejak, koja je naglasi-la da su ~lanovi ovog malog kolektiva svojim ra-dom i zalaganjem uspeli da se nametnu donatori-ma i privuku pa`nju humanitaraca. R. P.

Kutak za igru i u~enje: Novo {kolsko igrali{te

Humanitarna organizacija „Stvar srca“ iz [vajcarske darivala {kolu u Bo`eti}ima

De~je igrali{te na poklon

Projekat je sufinansiran iz bud`eta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podr`anom medijskom projektu nu`no ne izra`avaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Pomo} porodiciVukosavljevi}

Ro`aje - Porodica Vukosavljevi}, Gorani Marina sa troje maloljetne djece, podsta-nari koji `ive od socijalne pomo}i i dje~ijegdodatka, odlu~ili su da na svoje socijalneprobleme skrenu pa`nju tako {to su raza-peli {ator ispred zgrade op{tine u Ro`aja-ma. Sa njima je razgovarao predsjednik op-{tine Ejup Nurkovi} i obe}ao pomo}.

Nurkovi} je od ranije upoznat sa proble-mom porodice Vukosavljevi}, kojima je lo-kalna samouprava u skladu sa mogu}nosti-ma, pomagala. Ro`ajska op{tina je Vukosa-vljevi}ima pomagala tako {to im je 14 mje-seci pla}ala kiriju, kao i jednokratnim nov~a-nim donacijama i pomo}i u namirnicama.Nurkovi} je naglasio da rje{avanje ovih i sli~-nih problema treba da ide institucionalno, teda je Zavod za socijalno staranje, glavna ka-rika u nizu institucija i ustanova koje treba dase brinu o ovakvim i sli~nim socijalnim kate-gorijama. „No, na nama je da se kao lokalnauprava trudimo da iznalazimo rje{enja zaovakve i sli~ne slu~ajeve“, dodao je on. S. D.

Javna rasprava o zakonuo lokalnoj samoupravi

Bijelo Polje - Zakon o lokalnoj sa-moupravi za nas je najzna~ajniji, a po-slije ulaska u NATO na{ slede}i korakje ulazak u EU, pa je potrebno propiseiz ove oblasti, ali i iz svih ostalih uskla-diti sa rje{enjima najbolje prakse, stan-dardima Savjeta Evrope i Evropskompoveljom o lokalnoj samoupravi, izja-vio je D`emal Lju{kovi}, predsjednikSO Bijelo Polje na nedavno odr`anojjavnoj raspravi o Nacrtu zakona o lo-kalnoj samoupravi.

Direktorica Direktorata za lokalnusamoupravu u Ministarstvu javneuprave Jadranka Vuk~evi} kazala je dase razlozi za dono{enje ovog zakonaogledaju u ~injenici da je dosada{nja

primjena odre|enih instituta, a koji suod zna~aja za kvalitet funkcionisanjasistema lokalne samouprave, ukazalana potrebu za daljim unapre|enjemodre|enih zakonskih rje{enja.

- Najzna~ajnije novine sadr`ane uNacrtu zakona odnose se na preciznijina~in zakazivanja prve sjednice novo-izabrane Skup{tine, tako {to su utvr|e-ni posebni rokovi za zakazivanje i odr-`avanje konstitutivne sjednice Skup-{tine op{tine, rok za izbor predsjedni-ka Skup{tine. Ako isti ne bude izabranu predvi|enom roku da }e predsjednikCrne Gore raspisati nove izbore ~imese svima obezbje|uje ustavno pravogra|ana a to je pravo na lokalnu samo-

upravu. Imaju}i u vidu da Skup{tinaop{tine obavlja zna~ajne funkcije kao{to su razvojna, normativna, bud`et-ska, osniva~ka i kadrovska, kao i dapredsjednik Skup{tine vr{i ne samoprotokolarnu ve} i kontrolnu funkcijukoja se ogleda u njegovom ovla{}enjuda se stara o realizaciji njenih odluka,propisano je da je funkcija predsjedni-ka Skup{tine isklju~ivo profesionalna.U cilju obezbje|enja funkcionisanjaorgana lokalne samouprave predlo`enje rok da se predsjednik Op{tine biranajkasnije u roku od trideset dana oddana konstituisanja Skup{tine, obja-snila je Vuk~evi}.

S. D.