procesuiranje zloČina

PROCESUIRANJE ZLOČINA SEKSUALNOG NASILJA ZA VREME ORUŽANIH SUKOBA

Naučene lekcije (Deo 1)

Beograd, Srbija

8–12. april 2019.

UJEDINJENE NACIJE Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove Tužilaštvo

Programa

Prvi dan: Me|unarodna krivi~na dela

9:30 - 10:30 Pozdrav i uvod

11:00-12:30 Modul 1: Osnovni zlo~ini u Me|unarodnom krivi~nom

pravu

12:30-13:30 Ru~ak

13:30 – 15:30 Modul 1 (nastavak): Osnovni zlo~ini

Drugi dan: Podizanje optu`nice za zlo~ine seksualnog nasilja

9:30 – 10:30 Modul 2: Vidovi odgovornosti

11:00 - 12:30 Modul 3: Seksualno nasilje u oruànom sukobu

12:30 - 13:30 Ru~ak

13:30 - 15:30 Modul 4: Radionica za optu`nice

Tre}i dan: Istraga i krivi~no gonjenje seksualnog nasilja

9:30 - 12:30 Modul 5: Istraga seksualnog nasilja u sukobu

12:30 - 13:30 Ru~ak

13:30 - 15:30 Modul 6: Radionica o posebnim tuìla~kim izazovima

vezanim za seksualno nasilje u sukobima

êtvrti dan: Prevazilaènje izazova u sudnici i odbrana

9:30-12:30 Modul 7: Izazovi u sudnici u slu~ajevima seksualnog

nasilja: ve`ba zagovaranja timskog rada

12:30 - 13:30 Ru~ak

13:30-15:30

Modul 8: Radionica o predvi|anju i suzbijanju

zajedni~kih odbrana

Peti dan: Za{tita `rtava i svedoka

9:30 - 10:30 Modul 7 (nastavak): Izazovi u sudnici

10:30 - 12:30 Modul 9: Za{tita svedoka i `rtava u praksi

12:30 - 13:30 Ru~ak

13:30-1430 Modul 10: Pregled i rekapitualicija/ocena

1430-1530 Ceremonija zatvaranja

1

Analiza slu~aja

1. Decenijama su dve etni~ke grupe, Cve}e i Numerici, ìvele zajedno u miru u Republici Rajskoj.

Cve}e je bilo u ve}ini i ~inilo 80% stanovni{tva. Nakon {to je predsednik Republike Rajske,

Mile Milion, poginuo u avionskoj nesre}i 31. jula 2016. godine, do{lo je do tenzija u jednom

broju oblasti. Veliki broj Cve}a je protestvovao zbog toga {to se na gotovo svim ~elnim

pozicijama u vladi i u poslovnom svetu nalaze lica manjinske numeri~ke nacionalnosti.

Nekoliko puta tokom avgusta i septembra 2016. godine, pozivane su Rajska Vojska i civilna

policija (sa~injene uglavnom od pripadnika numeri~ke nacionalnosti) da okon~aju pobunu,

ponekad i uz upotrebu sile. Politi~ke stranke, podeljene na nacionalnoj osnovi, po~ele su da

pozivaju na etni~ko razdvajanje. Glavna politi~ka stranka Cve}a je bila Cvetna stranka. Krajem

2016. godine, oruàno krilo Cvetne stranke, Cvetni otpor („CO”), je u znak pobune po~eo,

izme|u ostalog, i da vr{i napade na ugledna lica numeri~ke nacionalnosti i objekte vlade. U

periodu oktobar-decembar 2016. godine, dolazilo je do sporadi~nih sukoba izme|u snaga CO,

koje su uglavnom bile naoruàne revolverima i ponekim mitraljezom, i Rajske vojske i policije.

Nakon ovih sukoba nastupali bi mirni periodi.

2. Dana 2. oktobra 2016. godine, vlasti Republike Rajske su presrele kamion kojim je upravljao

jedan pripadnik Cvetnog otpora, a koji je prevozio lako naoruànje i municiju iz susedne dràve

Kraljevine Latica. Stanovni{tvo Kraljevine Latica najve}im delom ~ine pripadnici cvetne

nacionalnosti. Oktobra 2016. godine, rukovodstvo Kraljevine Latica je po~elo sa slanjem

„savetnika” koji su izvodili vojnu obuku za Cvetni otpor u njihovom centru za obuku u

Republici Rajskoj. Najbolji polaznici ovog centra za obuku su bili upu}ivani u {kolu za oficire u

Behargrad (u Kraljevini Latica), a nakon toga su se vra}ali u Republiku Rajsku da predvode

specijalne jedinice Cvetnog otpora. Dana 1. novembra 2016. godine, jedan od vojnih savetnika

iz Kraljevine Latica, General Goran Geranijum, je postao i na~elnik Glavnog {taba Cvetnog

otpora, iako je i dalje nastavio da prima platu od vlade Kraljevine Latica.

3. U novembru 2016. godine, poznati fudbaler cvetne nacionalnosti po imenu Ljuba Ljiljan, koji je

nosio broj 53 u reprezentaciji Kraljevine Latica, apelovao je na svoje lojalne fanove da pomognu

bra}i i sestrama cvetne nacionalnosti u njihovoj oslobodlia~koj borbi. Zajedno su formirali jednu

neure|enu grupu naoruànih pobunjenika pod imenom Huligani. „Vo|a” Huligana je bio Lazo

Lavanda.

4. Dana 1. januara 2017. godine, oruàne snage Republike Rajske su izvr{ile akciju masovnog

hap{enja, tokom koje su privele stotine uglednih pripadnika cvetne nacionalnosti {irom zemlje.

U odgovoru na to, CO je zna~ajno poja~ao svoje oruàne napade. Do sredine januara 2017.

godine, u nekim delovima Republike Rajske borbe su postale gotovo svakodnevne, a ~esto su

podrazumevale i upotrebu tenkova, artiljerije i drugog te{kog naoruànje na obe strane. CO je

ubrzo preuzeo kontrolu nad velikim delom teritorije u zapadnom delu Republike Rajske.

5. Od januara 2017. godine, Huligani su se ~esto priklju~ivali akcijama Cvetnog otpora koje su bile

usmerene protiv numeri~ke etni~ke grupe i generalno su podràvali ciljeve Cvetnog otpora. U

martu 2017. godine, oruàne snage Kraljevine Latica su se pridruìle Cvetnom otporu kako bi

u~estvovale u oruànim sukobima sa Rajskom vojskom.

6. Glavni {tab Cvetnog otpora je formiran 1. novembra 2016. godine, a sedi{te mu je bilo u Gradu

Orhideja. U Gradu Orhideja su se tako|e nalazile i baze 3. Korpusa Cvetnog otpora (pod

komandom Pukovnika Marije Mak) i na~elnika Vojne policije Cvetnog otpora (Pukovnika

Josipa Jasmina). Pukovnik Jasmin je bio me|u primaocima svih bitnih izve{taja koji su slati u

Glavni {tab.

2

7. Nakon dolaska Huligana u januaru 2017. godine, Cvetni otpor ih je upotrebljavao u borbama i

imao vojnu korist od njihovih odva`nih akcija. Huligani su imali zna~ajnu autonomiju u svom

delovanju: upravljali su svojim sopstvenim zatvorom (Zatvor Gor~ica) i održavali su bliske veze

sa svojim fudbalskim timom u Kraljevini Latica. S druge strane, Huligani su tako|e izvr{avali i

nare|enja koja su izdavali komandanti Cvetnog otpora, i to ne samo oni koji su delovali na

terenu, nego i oni koji su se nalazili na vi{im nivoima komandovanja. Huligani su ~esto

dostavljali borbene izve{taje komadi CO (mada su to ~inili onda kada je njima bilo zgodno).

Huligani su od Cvetnog otpora dobijali zna~ajnu logisti~ku podr{ku i njihova vozila su se

nekada mogla videti u sedi{tu Cvetnog otpora u Gradu Orhideja. Prema re~ima me|unarodnih

posmatra~a, Huligani su koristili vojnu opremu Cvetnog otpora tokom svog boravka u Republici

Rajskoj. Tokom borbi, Huligani su uglavnom delovali pod komandom 3. Korpusa. Me|utim,

Huligani su ponekad odstupali od borbenih nare|enja 3. Korpusa. Bilo je poznato da Huligani

hvataju i mu~e civile koji nose fudbalske dresove timova iz Republike Rajske

8. Dana 13. avgusta 2017. godine, komandant Glavnog {taba Cvetnog otpora Goran Geranijum je

izdao nare|enje kojim je borce Huligana direktno pot~inio Glavnom {tabu i time formirao

Huliganski odred. U povezanom nare|enju, Glavni {tab je svim pot~injenim jedinicama naredio

da se u svim vojnim akcijama pridràvaju me|unarodnog humanitarnog prava.

Ruìngrad

9. Ruìngrad je grad u Republici Rajskoj kojim je upravljao gradona~elnik iz Cvetne stranke,

Hamza Hrizantema. Kako bi „ubedili” stanovni{tvo numeri~ke nacionalnosti da napusti grad

po~etkom 2017. godine, lokalne vlasti su preduzele jedan broj mera koje su bile diskriminatorne

u odnosu na ovaj deo stanovni{tva. Usvojili su odluke kojima se zaposleni numeri~ke

nacionalnosti otpu{taju sa svih slu`benih poloàja i onemogu}eno im je da dobiju ugovore za

mobilne telefone. Gradona~elnik Hrizantema je tako|e preimenovao multietni~ku srednju {kolu

i ona je dobila novo ime u ~ast jednog velikog heroja cvetne nacionalnosti, a tako|e je i uveo

{kolski program koji se fokusirao na kulturu Cve}a. U februaru 2017. godine, uveden je

policijski ~as za sve gra|ane i postavljeni su kontrolni punktovi. U ovom periodu, pripadnici

Cvetnog otpora su po~eli da plja~kaju ku}e i poslovne objekte u vlasni{tvu Numerika, a ubili su

i nekoliko gra|ana numeri~ke nacionalnosti.

10. Kako ove mere nisu donele èljene rezultate, gradona~elnik Hrizantema se 31. maja 2017.

godine susreo sa komandantom Glavnog {taba Goranom Geranijom kako bi razgovarali o tome

{ta moè da se uradi kako bi se grad o~istio od neèljenih Numerika. Dana 8. juna 2017. godine,

snage Cvetnog otpora, sastavljene od 1. bataljona i 4. bataljona 306. brigade, kojoj su Huligani

bili pripojeni, napale su Ruìngrad. U samom centru Ruìngrada, nalazila se vojna baza Rajske

vojske. Napad je izvr{en rano ujutro dok su stanovnici jo{ bili u svojim ku}ama.

11. Napad je po~eo sna`nim granatiranjem. Minobaca~ke granate su padale po gradu, uglavnom u

delovima sa numeri~kim stanovni{tvom, poga|aju}i {kole, bolnice i pijace. Pored minobaca~ke

vatre, pripadnici Huligana su na vojnu bazu Rajske vojske ispaljivali i improvizovane projektile.

Ti improvizovani projektili su se sastojali od metalne cevi koja je bila napunjena metalnim

predmetima poput {rafova i eksera, i eksplodirali bi prilikom kontakta. Ove naprave nisu bile

precizne, te su poga|ale ta~ke {irom Ruìngrada. Borci CO, koji su stizali sa svih strana,

opkolili su grad i zatim izvri{li napad na numeri~ke delove grada. Naoruàni automatskim

pu{kama, otvarali su vatru na sve i svakoga u pokretu, pri ~emu su ubili desetine Numerika.

Kada su se stanovnici Ruìngrada dali u beg, za njima su krenuli i pripadnici Cvetnog otpora i

Huligana koji su vikali: „Uhvati Numerika”. U nekim numeri~kim ~etvrtima, vojnici Cvetnog

otpora su i{li od vrata do vrata i legitimisali gra|ane. Kada bi prona{li Numerike koji su se

skrivali, vojnici CO su bili nemilosrdni. Prema izve{tajima, jedan broj èna i devojaka

3

numeri~ke nacionalnosti je bio silovan u svom domu. Pripadnici Rajske vojske su poku{ali da

odbrane grad, ali bez uspeha. Ubistva su se nastavila ~ak i nakon {to je vojna baza Rajske vojske

bila zauzeta. Nakon zavr{etka napada, gotovo 100 tela je leàlo na ulicama Ruìngrada.

Stanovnici, uklju~uju}i ène, decu i starce, kao i pripadnike Rajske vojske, su bili ubijeni ili

te{ko ranjeni u granatiranju i razmeni vatre.

12. Nakon povla~enja Rajske vojske iz Ruìngrada, Cvetni otpor je u{ao u grad. 306. brigada pod

komandom Zvonka Zumbula, kao i vojna policija, su u~estvovali i evakuaciji preostalih civila

numeri~ke nacionalnosti. Civilne vlasti Ruìngrada su obezbedile autobuse za transport.

Huligani, pod komandom Laze Lavande, su odveli veliki broj vojno sposobnih mu{karaca civila

numeri~ke nacionalnosti u „Zatvor Gor~ica.” Pripadnici CO su druge civile iz Ruìngrada,

uglavnom ène i decu, odveli u „Logor Tratin~ica.”

13. Pre nego {to su napustili Ruìngrad, pripadnici Cvetnog otpora i Huligana su oplja~kali grad,

odnose}i name{taj i ure|aje za doma}instvo, automobile, hranu i stoku u vlasni{tvu civila

Republike Rajske. Huligani su zapalili svaku ku}u na kojoj su bili vidljivi znaci podr{ke

fudbalskim klubovima Republike Rajske. U borbenim izve{tajima koji su iz 306. brigade poslati

Glavnom {tabu se navodi da su pojedini borci uzeti kao ratni zarobljenici, a da su neprijateljski

civili „pobegli sa tog podru~ja”.

14. Napadu na Ruìngrad su prethodili drugi napadi koje je CO tokom prole}a 2017. godine izvr{io

po sli~nom obrascu u nekoliko gradova Republike Rajske.

Zatvor Gor~ica

15. Cvetni otpor je formirao Zatvor Gor~ica u udaljenom delu Republike Rajske januara 2017.

godine. Huligani su bili zaduèni za Zatvor Gor~ica od februara 2017. Komandant zatvora je bio

Cvjetan Ciklama, komandant jedinice Huligana koji je delovao pod komandom Laze Lavande.

Komandant 3. Korpusa CO, Pukovnik Marija Mak, je dolazila u posetu otprilike jednom

mese~no. Snabdevanje zatvora, uklju~uju}i i hranu za zatvorenike, je obezbedio Glavni {tab CO.

U dva navrata, 30. jula 2017. i 1. oktobra 2017. godine, CO je dao odobrenje predstavnicima

MKCK za posetu zatvoru. Izve{taji MKCK su bili predstavljeni komandantu Glavnog {taba,

Goranu Geranijumu. Dana 13. avgusta 2017. godine, komandant Geranijum je naredio svim

jedinicama da po{tuju me|unarodno humanitarno pravo.

16. U pritvoru, zato~enici Zatvora Gor~ica, koji su svi bili pripadnici numeri~ke nacionalnosti, su

redovno bili izloèni raznim vrstama zlostavljanja poput izazivanja opekotina na {akama i

prebijanja. Dvojica od njih, Tomo Trica i Dule Dvojka, su bili te{ko zlostavljani tokom dugih

isle|ivanja. Drugi zato~enici su na sli~an na~in bili zlostavljani u svojim }elijama i bez

isle|ivanja.

17. Dana 21. oktobra 2017. godine, nakon {to su saznali da je jedan od zatvorenika po menu Osman

Osmica bio igra~ Rajske fudbalske ekipe, nekoliko Huligana ga je izvelo van kruga Zatvora

Gor~ica. Na otvorenom, pred okupljenim posmatra~ima koji su ih podràvail, oni su ga prebili i

silovali drvenom motkom za koju je bila privezana zastava fudbalske reprezentacije Kraljevine

Latica. Kada se Osman Osmica vratio u zatvor sa te{kim povredama, ostali pritvorenici su

zapo~eli pobunu. U odgovoru na izgrede, Huligani su naredne no}i streljali 53 zato~enika.

Pripadnica strelja~kog stroja, dvadesetogodi{nja Vesna Visterija, poku{ala je da se iskrade

tokom streljanja. Kada ju je komandir otkrio u tome, objasnila je da ose}a da streljanje

zarobljenika „nije ispravno”. Njen komandir iz Huligana ju je podsetio da bi mogla biti

zamenjena „ba{ kao Nevenka Neven”. Vesna Visterija je prethodno ~ula da se Nevenka Neven

4

oglu{ila o nare|enje i da ju je komandant Huligana Lavanda silovao, a zatim i izbacio iz

Huligana. Strahuju}i od onoga {to moè da je zadesi, Vesna je u~estvovala u streljanju.

Logor Tratin~ica

18. Kapetan Petra Petunija, komandir 1. ~ete 306. brigade CO je bila zaduèna za Logor Tratin~ica

tokom 2017. godine. U logoru su bili sme{teni zarobljeni Numerici, uglavnom ène i deca, za

koje je smatrano da predstavljaju nizak bezbednosni rizik. Petunija je imala kancelariju u

sredi{tu logora, ali je ~esto bila odsutna. Njeni pot~injeni su joj bili disciplinski odgovorni, a ona

sama je bila podre|ena komandantu 1. bataljona 306. brigade. Logor su ~uvali vojnici CO.

No}u, ~uvari su dozvoljavali civilima cvetne nacionalnosti da u|u u Logor Tratin~ica i da se

obra~unaju sa pritvorenicima numeri~ke nacionalnosti. Puno zarobljenika je bilo pretu~eno. S

vremena na vreme, civilne vlasti Cvetne stranke su organizovale autobuse za transport

pritvorenika na teritoriju pod kontrolom Republike Rajske. Kada bi autobusi stigli, stotine

pritvorenika bi poùrilo da proba da se ukrca na njih pre nego {to se popune i odu.

19. Sa prozora svoje kancelarije u Logoru Tratin~ica, Kapetan Petunija je videla da su pritvorenici

gladni i da nemaju pristup osnovnim sanitarnim objektima. Njen asistent ju je obavestio da su

nove povrede koje je ponekad videla na zatvorenicima bile posledica njihove me|usobne tu~e

zbog hleba i sapuna. Dana 15. novembra 2017. godine, Petra Petunija je obave{tena da je jedan

40-godi{nji zarobljenik preminuo u pritvoru. Me|utim, nikada nije bila obave{tena o uzroku

smrti.

20. Neke mlade ène numeri~ke nacionalnosti, koje su bile zarobljene tokom preuzimanja

Ruìngrada od strane CO, su bile zato~ene u jednoj ku}i u Logoru Tratin~ica koju su zvali Vila

Ljubi~ica. Vilu Ljubi~ica su ~esto pose}ivali oficiri CO koji su u logor Tratin~ica dolazili iz

drugih mesta. Petra Petunija je primetila da, za razliku od drugih zarobljenika, ove ène deluju

sito i ~esto na sebi imaju novu, ~istu ode}u.

21. Od pritvorenica u Vili Ljubi~ica, koje su bile uzrasta izme|u 14 i 30 godine, je bilo traèno da

obavljaju ku}ne poslove i ~esto su bile izloène seksualnom nasilju. Jedan oficir CO, Stjepan

Suncokret, je redovno pozivao druge oficire u Vilu kako bi imali seksualne odnose sa ènama po

sopstvenom izaboru u zamenu za 100 dolara. Nekada su pritvorenice bile primorane da imaju

seksualne odnose sa vi{e oficira CO istovremeno. Ponekada su i stare{ine Huligana ili ugledni

politi~ari bili pozivani u Vilu. Ove ène i devojke su bile podvrgnute brojnim drugim vrstama

zlostavljanja. Pored vi{estrukih silovanja, one su redovno dobijale batine i pretnje i bile su

izloène psiholo{kom pritisku i dràne u stanju konstantnog straha. Vila nije bila zaklju~ana.

Kraljevina Latica

306. Brigada

Zvonko Zumbul

Vojna policija

Puk. Josip Jasmin

3. Korpus

Puk. Marija Mak

Cvetni otpor

Gen. Goran Geranijum

(Komandant Glavnog taba)Š

Cvetna stranka

Logor Tratincica

Republika Rajska

1. bataljon 4. bataljon

Vesna Visterija

Huligani

Lazo Lavanda

Komandant Zatvora Gorcica

Cvjetan Ciklama

Zatvor Gorcica

Gradonacelnik Ružingrada

Hamza Hrizantema

1. Ceta

Petra Petunija

STRUČNA KOMISIJA ZA ISTRAGU

TE[KIH KR[ENJA ME\UNARODNOG KRIVI^NOG PRAVA

PO^INJENIH NA PODRU^JU REPUBLIKE RAJSKE

IZJAVA SVEDOKA

PODACI O SVEDOKU:

Prezime: TRICA

Ime(na): Tomo Ime oca: Teodor

Nadimak: Tole Pol: mu{ki

Datum ro|enja: 25. novembar 1982. Mesto ro|enja: Grad orhideja

Nacionalnost: Numerik Veroispovest: nema

Jezici koje govori: engleski

Jezici koje pi{e (ukoliko se razlikuju od jezika koje govori): ne

Jezik kori{ten tokom razgovora: engleski

Sada{nje zanimanje: nezaposlen Prethodno: fabri~ki radnik

Datum obavljanja razgovora: 13. april 2018.

Razgovor vodio: Björn Håkanson Prevodilac: bez prevodioca

Imena drugih osoba prisutnih tokom razgovora: Roger Van Leemput

Potpis: ____________________________

1. Zovem se Tomo Trica. Kada sam imao 34 godine moj život se zauvek promenio. Nekada sam

živeo u Gradu orhideja, ali sam prešao u Ružingrad kada sam upoznao svoju suprugu. Tamo

sam radio u jednoj fabrici. Taj posao nije bio idealan, ali je bio dovoljan da prehranim svoju

porodicu. Živeo sam sa suprugom i našom trogodišnjom ćerkom Tanjom. Moja supruga je

bila u drugom stanju i sa nestrpljenjem smo iščekivali roĎenje sina.

2. Dana 8. juna, Ružingrad je bio napadnut sa svih strana. Bilo je strašno. Negde oko podne,

čuli smo da je Rajska vojska bila poražena i odlučili smo da napustimo grad. Na ulicama je

vladao haos. Svi su trčali, a po ulicama su ležali leševi. Zaustavila nas je jedna grupa vojnika.

Pitali su me da li sam Cvet ili Numerik. Ja sam slagao, ali oni su pregledali stvari moje

supruge i otkrili da smo Numerici. Rekli su mi da moram da poĎem sa njima i uperili su

pištolj u moju suprugu. Ja nisam želeo da ostavim suprugu i ćerku, ali nisam imao izbora.

3. Vojnici su me ubacili u pik ap sa zadnje strane sa još nekim muškarcima. Neke od njih sam

poznavao iz komšiluka. Oni su takoĎe bili Numerici. Vozili smo se oko sat vremena do

nečega što je ličilo na napušteni fabrički kompleks na ruralnom području.

4. Tamo je već bilo zatočeno puno drugih muškaraca. Vremenom sam saznao da su i oni bili

Numerici i da se zatvor zvao Zatvor Gorčica. Uslovi tamo su bili užasni. Bilo je vruće i bilo

nas je previše. Za obavljanje nužde smo koristili kofe. Smrad je bio neizdrživ. Veliki broj

zarobljenika je usled prljavštine oboleo od dijareje i drugih bolesti. Hrana je često bila trula i

neprestano smo bili gladni.

5. Stražari su skoro svaki dan tukli zarobljenike. Stražari su takoĎe dozvoljavali civilima cvetne

nacionalnosti na tom području da ulaze u zatvor i da nas tuku. Čuo sam i da su neki

zatvorenici bili primorani da polno opšte jedni sa drugima, ali ja lično to nisam video. Mene

su tukli nekoliko puta. Jednom prilikom su me odveli u prostoriju gde me je jedan vojnik

pitao o mom angažovanju u Rajskoj vojsci u Ružingradu. Ja sam mu sve vreme govorio

istinu, da ja nemam ništa sa tom vojskom, ali on mi nije poverovao. Tokom tog isleĎivanja,

toliko su me tukli da posle dva dana nisam mogao da stanem na noge. I dalje zbog toga imam

svakodnevne bolove u predelu kičme. Na kraju su me pustili nakon što sam potpisao

priznanje da sam pripadnik Rajske vojske. To se desilo negde u septembru.

6. Većina stražara je pripadala jedinici koju su zvali Huligani. Komandant Ciklama je bio

zadužen za stražare. Nikada nisam video njega da tuče nekoga, ali je on sigurno znao šta se

dešava. On je bio tamo svaki dan. MKCK je dva puta bio u poseti. Stražari su nas unapred

upozorili da se ne žalimo. Prilikom njihove druge posete, ja sam po celom telu imao modrice

i posekotine od prebijanja. Iz MKCK su me pitali šta mi se desilo, a jedan od stražara je

slagao i rekao da sam pao niz stepenice. Ja ništa nisam rekao od straha da će me ubiti ako

kažem istinu.

7. Jednog jutra smo saznali da su prethodne noći stražari zastavom silovali jednog od

zatvorenika, Osmana Osmicu. Bili smo veoma uplašeni. To je značilo da ne postoje granice

za ono što nam oni mogu učiniti. Tog dana, neki zarobljenici su počeli da viču i bacaju

posuĎe u kantini. Stražari su ih grubo šutirali i tukli, i rekli su im da će svi zarobljenici

ispaštati ako ne prekinu da viču.

8. Kasnije te noći, stražari su došli sa baterijskom lampom i odveli me iz prostorije u kojoj sam

se nalazio. Nas oko 40 ili 50 su izveli u dvorište i naredili su nam da se spustimo na kolena.

Odjednom, začuli su se pucnji. Ja sam se podigao i trčeći prošao izmeĎu dva objekta, i

nastavio sam da trčim sve dok nisam stigao do obližnjeg šumarka. Tu sam se sakrio, misleći

da će krenuti u potragu za mnom, ali ništa se nije desilo. Primetio sam da sam bio pogoĎen u

rame. Pokušao sam da previjem ranu i krenuo sam dalje. Hodao sam u pravcu istoka u nadi

da ću stići do teritorije pod kontrolom Rajske. Nakon dva dana, neki zemljoradnici su me

našli i odveli u bolnicu.




IZJAVA SVEDOKA

PODACI O SVEDOKU:

Prezime: SEDMICA

Ime(na): Sara Ime oca: Souba

Nadimak: nema Pol: @enski

Datum ro|enja: 11. 05. 2002. Mesto ro|enja: Ru`ingrad

Nacionalnost: Numeri~ka Veroispovest: N/A

Jezik(ci) koje govori: Engleski

Jezik(ci) koje pi{e (ukoliko se razlikuje od jezika koje govori): N/A

Jezik(ci) kori{teni tokom razgovora: Engleski

Sada{nje zanimanje: Student Biv{e zanimanje: Student

Datum(i) razgovora: 04. 12. 2017

Razgovor vodio: Björn Håkanson Tuma~: bez tuma~a


Potpis: ____________________________

1. Zovem se Sara Sedmica. Ro|ena sam i odrasla u Ruìngradu. Dana 8. juna, kada je Cvetni

otpor napao moj grad, bila sam kod ku}e s mojom majkom Samom Sedmicom, mojom

mla|om sestrom Silvijom Sedmicom, mojim ocem Soubom Sedmicom i mojim mla|im

bratom Silvom Sedmicom.

2. U rano poslepodne, vojnici su mojoj familiji i kom{ijama naredili da iza|u iz svoje zgrade. Ti

vojnici nosili su vojne uniforme, ali nisu izgledali kao redovni vojnici. Izgledali su

neorganizovano. Imali su dugu kosu, zaudarali su na alkohol i uzvikivali re~i poput “Ovo je

za Tomija!” i “Mo} cve}a”. Imali su ~udan naglasak tako da ne mislim da su iz Republike

Rajske. Mom ocu su naredili da pokaè svoju li~nu kartu i kada su shvatili da smo numeri~ke

nacionalnosti, mom ocu i bratu su naredili da u|u u kamion koji je bio parkiran u blizini. Moj

otac je molio te vojnike da uzmu samo njega, a mog brata da ostave tamo. Jedan vojnik ga je

udario svojom pu{kom i moj otac je pao na zemlju. Moj mla|i brat mu je pomogao da ustane

i nakon toga su ih obojicu odveli. Bila sam veoma upla{ena. Nisam shvatala {ta se de{ava.

Tada sam imala samo petnaest godina.

3. Moja majka, sestra i ja, bile smo odvedene do autobusa koji je ve} bio napunjen ènama i

devojkama numeri~ke nacionalnosti. Velik broj njih sam prepoznala jer su bile iz moje

~etvrti. Vozili smo se dugo vremena. Ne se}am se ta~no koliko dugo, ali stekla sam utisak da

su nas vozili negde veoma daleko od Ruìngrada. Kada se kamion zaustavio, rekli su nam da

smo stigli u logor Tratin~ica i da treba da radimo {ta nam bude re~eno. Smestili su nas u

neku veliku zgradu koja je izgledala poput skladi{ta. Bila je prenatrpana i morali smo da

spavamo na podu. Prva dva dana nismo dobili nikakvu hranu i veoma malo vode. Jedna

majka je pitala da li bi mogla da dobije vode za svoje dete. Neki vojnik ju je potom istukao

ispred svih nas nazivaju}i je “numeri~kom kurvom“. Nakon ta prva dva dana, dobijali smo

hranu jednom dnevno, ali nikada u dovoljnoj koli~ini.

4. Oko mesec dana bila sam zatvorena u istoj zgradi kao i moja majka. Jednog dana neki vojnik

je rekao meni i mojoj sestri da moramo da idemo s njim. Moja majka je poku{ala da nas

zadrì tamo, ali ju je vojnik odgurnuo. Mene i moju sestru odveo je potom u obli`nju zgradu

zvanu “vila Ljubi~ica” i rekao da }e nam tamo biti bolje. Kada sam stigla tamo primetila sam

krevete i neke druge devojke koje nisu izgledale prljavo ili mr{avo. Izgledale su upla{eno.

5. Tokom slede}ih nekoliko dana, videla sam velik broj vojnika pripadnika CO kako ulaze u vilu

i odvode devojke na tre}i sprat u zgradi. Kada bi se te devojke vratile, bile su u suzama, a

~esto su imale i modrice. Nisam ih pitala {ta se desilo. Nije nam bilo dozvoljeno da

me|usobno razgovaramo.

6. Glavni u toj vili bio je neki ~ovek po imenu Stjepan Suncokret. Njegovo ime saznala sam iz

razgovora drugih vojnika. On je odre|ivao devojke koje su i{le na sprat sa vojnicima, a videla

sam i da je udarao neke od onih koje su poku{ale da to odbiju. Videla sam da su mu vojnici

davali novac. Nakon ~etiri dana provedena u toj vili, Suncokret mi je rekao da sam ja na redu.

Neki visoki ~ovek koji je nosio pi{tolj odveo me je na sprat. Ne se}am se njegovog lika.

Odveo me je u jednu sobu i rekao da legnem na krevet, a potom je imao seks sa mnom. Bila

sam previ{e upla{ena da bih se protivila. Bila sam kao zale|ena. Samo sam leàla mirno i

èlela da to prestane.

7. Sve to vreme sam plakala ali nisam ni{ta rekla. Nakon {to je zavr{io, rekao mi je da sam sada

njegova numeri~ka èna i da bi trebalo da sam sretna da imam mu{karca poput njega. Slede}i

dan odveo je Silviju gore. Nakon toga, Stjepan je dozvolio Silviji da ode s nekim drugim

vojnikom. Taj vojnik je Stjepanu dao novac. Nikada vi{e nisam videla ni jednog od njih.

8. U vili Ljubi~ica ostala sam oko mesec dana. Izgubila sam ose}aj za vreme. Morala sam da

imam seks sa mnogo drugih vojnika. Ne se}am se ta~no sa koliko. Isto tako sam morala da

~istim i spremam hranu za vojnike koji su dolazili u vilu. Razmi{ljala sam da pobegnem ili

da se ubijem ali sam se pla{ila da bi moja majka ili Silvija mogle da snose posledice.

Naposletku sam bila vra}ena u zgradu u kojoj se nalazila moja majka. Nikada joj nisam rekla

{ta mi se desilo, ali sam joj rekla {ta se desilo Silviji. Nekoliko dana kasnije moju majku i

mene su utovarili u autobuse i odveli na liniju fronta gde nam je bilo nare|eno da pe{ice

pre|emo na teritoriju koja je bila pod kontrolom Numerika. Do dana{njeg dana ne znam {ta

se desilo Silviji, Silvi ili mom ocu Soubi.

9. Moja majka pla~e svaki dan. Kada razmi{ljam o mojim izgubljenim ~lanovima porodice,

naro~ito o Silvi, postajem veoma depresivna i razmi{ljam o samoubistvu. Silovanja i

zlostavljanja kroz koja sam pro{la o{tetila su me fizi~ki i psihi~ki i mnogo zbog toga patim.

Nisam traìla lekarsku pomo} jer ne èlim da moja majka ili drugi ljudi saznaju {ta mi se

desilo. Samo jednom drugom licu sam o tome govorila – istraìtelju me|unarodnog suda.




IZJAVA SVEDOKA

PODACI O SVEDOKU:

Prezime: PETAK

Ime(na): Pera Ime oca: Pavle

Nadimak: nema Pol: mu{ki

Datum ro|enja: 5. maj 1990. Mesto ro|enja: Petunija

Nacionalnost: Numerik Veroispovest: nema




Sada{nje zanimanje: in`enjer Prethodno: in`enjer

Datum obavljanja razgovora: 17.06.2018



Potpis: ____________________________

Svedok Pera Petak

1. Zovem se Pera Petak. Imam 28 godina i Numerik sam po nacionalnosti. Do

pro{le godine sam ìveo sa suprugom i dvoje dece u zaseoku Tuce na obodu

Ruìngrada u kojem su stanovnici najve}im delom bili Numerici. Radio sam u

Ruìngradu ka gra|evinski inènjer.

2. U no}i 25. jula 2017. godine, moj zaseok je bio napadnut. Do{li su vojnici koji

su nas pod pretnjom oru`jem isterali iz na{ih ku}a, koje su zatim zapalili. Dok

sam beào iz Tuceta pro{ao sam pored le{eva dvojice mojih poznanika koji su

bili Numerici. Tu no} smo prespavali u {umi, a narednog dana smo ja i moja

familija napustili to podru~je i oti{li da ìvimo kod ro|aka u gradu po imenu

Petunija u kome je stanovni{tvo prete`no cvetne nacionalnosti.

3. Ve} deset meseci radim u Petuniji kao gra|evinski inènjer za lokalnu dràvnu

firmu za vodosnabdevanje kojom upravljaju Cvetovi. Moje okruènje na poslu

postaje sve vi{e neprijateljski raspoloèno, a zbog moje nacionalne pripadnosti

mi je pre}eno da }u ostati bez posla.




IZJAVA SVEDOKA

PODACI O SVEDOKU:

Prezime: BEGONIJA

Ime(na): Bora Ime oca: Barry

Nadimak: nema Pol: Muški

Datum ro|enja: 11. 04. 1980. Mesto ro|enja: Behargrad

Nacionalnost: Cvet Veroispovest: N/A

Jezik(ci) koje govori: Engleski

Jezik(ci) koje pi{e (ukoliko se razlikuje od jezika koje govori): N/A

Jezik(ci) kori{teni tokom razgovora: Engleski

Sada{nje zanimanje: Botaničar Biv{e zanimanje: Botaničar

Datum(i) razgovora: 12. 06. 2018.

Razgovor vodio: Björn Håkanson Tuma~: bez tuma~a


Signature: ____________________________

1. Zovem se Bora Begonija. Imam 38 godina i živim u Behargradu, u Kraljevini Latici. Ponosan

sam na svoje cvetno etničko poreklo, a radim kao botaničar u laboratoriji u Behargradu. Kada je u

susednoj Republici Rajskoj izbio rat, pokušao sam da pomognem drugim pripadnicima cvetne

nacionalnosti u njihovoj borbi protiv ugnjetavanja od strane pripadnika numeričke nacionalnosti. U

februaru 2017. pridružio sam se Huliganima, skupini koju su organizovali pristaše mog fudbalskog

heroja Ljube Ljiljana.

2. Nakon što sam se pridružio Huliganima, sreo sam se s komandantom moje jedinice,

Cvjetanom Ciklamom, u jednom neformalnom kampu za obuku izvan Behargrada. Obuka se

sastojala od učenja osnovnih pravila discipline i upoznavanja s naoružanjem. Naša grupa imala je

Bereta pištolje i puške AK-47, a imali smo i ručne raketne bacače. Komandant Ciklama nam je rekao

da je naš cilj, generalno govoreći, davanje podrške pripadnicima cvetne nacionalnosti, a da je naš

konkretan zadatak da čuvamo zatvor zvani Zatvor Gor~ica u blizini Ružingrada, u Republici Rajskoj.

U taj zatvor smo stigli dana 2. marta 2017.

3. Iako okolnosti u tom zatvoru nisu bile idealne, jer je to, naposletku, ipak bio samo zatvor, ne

možemo reči da su te okolnosti bile toliko loše. Hrane nije bilo dovoljno ni za koga, pa su zatvorenici

dobijali samo dva obroka dnevno, ali je to po mom mišljenju bilo dovoljno. Hranu za zatvorenike i

stražare dopremali su pripadnici Cvetnog otpora dva puta nedeljno u vozilima od Cvetnog otpora.

4. Generalno govoreći, zatvorenike koji su se dobro ponašali niko nije uznemiravao. Tamo se

nalazila i jedna prostorija za ispitivanje, a koja se koristila za dobijanje korisnih informacija od

Numerika. Ja sam uglavnom radio na održavanju i nikada nisam vršio ispitivanje. Tamo su se

nalazile dve ćelije koje su bile potpuno izolovane. Jednom mi je bilo nareĎeno da očistim jednu od

tih ćelija. Na podu i zidovima nalazili su se tragovi krvi. Niko ni nikada nije rekao šta se tamo

dogodilo. Nisam počinio nikakve zločine u zatvoru Gor~ica, iako sam video nekoliko manjih

incidenata. Jednom je jedan Huligan po imenu Kiril Kozina pretukao jednog Numerika koji je

pljunuo na njega. Komandant Ciklama je prošao pokraj njega i rekao mu da prestane što je ovaj i

uradio. Isto sam tako čuo grupu Huligana o tome kako su navodno gasili cigarete na zatvorenicima,

no ne mogu da potvrdim da je ta priča istinita. Verovatno su se hvalisali. Mislim da su sve te optužbe

o zločinima počinjenim od strane Huligana u zatvoru Gor~ica preuveličane. Tamo sam radio gotovo

svakodnevno nekoliko meseci, i generalno govoreći zatvorenici su bili dobro tretirani.

5. Dana 14. oktobra 2017. otišao sam na odsustvo u Behargrad da prisustvujem ro|enju sina.

Bio sam odsutan 10 dana i vratio sam se 24. oktobra. Po povratku čuo sam neke stražare kako govore

da su „ubistvom odali počasti” Ljubi Ljiljanu. Nisam ih dobro poznavao i zbog toga ih nisam pitao

šta time žele da kažu.

6. Ne znam celokupnu komandnu strukturu Huligana, no tokom mog rada u zatvoru Gor~ica

stekao sam odreĎeni utisak o tome. Ciklama je bio komandant zatvora. On je podnosio izvještaje

komandantu Lazi Lavandi koji je bio komandant svih Huligana. Lavanda je ponekad posećivao

zatvor Gor~ica. Komandant CO po sa prezimenom Mak je isto tako ponekad vršila posete. Tim

prilikama susretala se sa Ciklamom i obilazila je zatvor. Komandant Glavnog štaba Geranijum je isto

tako jednom prilikom došao u zatvor. Mislim da je to bilo negde oko avgusta 2017. Hteo je da se

uveri da je zatvor bio bezbedan. Obišao je čitav zatvor i onda nam je naredio da povećamo broj

stražarskih mesta i postavimo ogradu od bodljikave žice. Geranijum nas je isto tako podsetio da smo

dužni da se pridržavamo Ženevskih konvencija. Nisam baš siguran da znam šta je to.

7. Jednom prilikom, krajem oktobra 2017. odmah nakon što sam se vratio s odsustva u zatvor,

Mak se u zatvoru srela s Ciklamom i Lavandom. Čuo sam je kako u Ciklaminoj kancelariji viče na

njih. Zvala ih je idiotima i glupanima i rekla nešto poput „pobrinite se da niko nikada ne pronaĎe te

pakete. Geranijum mi je rekao da ste obojica gotovi ako se to sazna”. Nemam pojma o čemu je

govorila, ali je bilo očigledno da je bila izuzetno ljuta.

8. Početkom novembra 2017. zatražio sam od Huligana da budem pušten iz službe jer sam

osećao da sam dužan da se vratim kući i pomognem supruzi u odgoju našeg sina. Komandant

Ciklama mi je dao dozvolu da odem nakon čega sam ponovo postao civil u Behargradu.




IZJAVA SVEDOKA

PODACI O SVEDOKU:

Prezime: VISTERIJA

Ime(na): Vesna Ime oca: Venus

Nadimak: nema Pol: `enski

Datum ro|enja: 1. oktobar 1997. Mesto ro|enja: Ru`ingrad

Nacionalnost: Cvet Veroispovest: nema




Sada{nje zanimanje: student Prethodno: student

Datum obavljanja razgovora: 15. mart 2018.



Potpis: ____________________________

1. Zovem se Vesna Visterija. Imam 20 godina i stanovnik sam Ruìngrada u

Republici Rajskoj. Po nacionalnosti sam Cvet. Juna 2017. godine sam prekinula

studije na univerzitetu u Ruìngradu kako bih se pridruìla Cvetnom otporu (CO) u

njihovoj borbi protiv tiranije manjinskih Numerika. Oti{la sam u regrutni centar u

Ruìngradu kako bih saznala na koji na~in mogu da pomognem CO. Oficir koji je

tamo bio zaduèn za regrutovanje mi je rekao da CO ima potrebu za ljudima koji }e

raditi u zatvoru po imenu Zatvor Gor~ica u kom su bili sme{teni numeri~ki

ugnjetava~i. S velikim nestrpljenjem sam se prijavila.

2. Pre susreta sa pripadnicima CO koji su vr{ili regrutaciju nisam ~ula za taj

zatvor, ali sam znala za mesto po imenu Gor~ica, koje je bilo udaljeno oko 20 km od

Ruìngrada. Tako|e mi je bilo poznato da su neki Numerici bili zato~eni tokom rata.

Zatvorom Gor~ica su upravljali Huligani. O njima sam ~ula od poznatog fudbalera po

imenu Ljuba Ljiljan. Lazo Lavanda je bio komandant Huligana. Kada sam stigla u

zatvor, primetila sam da su Huligani mnogo slabije organizovani od vojske CO.

Me|u pripadnicima Huligana je bilo i onih koji su bili iz Republike Rajske i onih iz

Kraljevine Latica, ali je mali broj njih imao formalno vojno iskustvo. Huligani nisu

delovali vrlo disciplinovano. Od naoruànja, uglavnom su nosili mitraljeze, pi{tolje i

ma~ete.

3. Zahvaljuju}i mom obrazovanju, uglavnom sam se bavila logisti~kim

pitanjima. Uslovi u zatvoru su bili te{ki. Zatvorenici su spavali na podu i dobijali su

samo jedan obrok dnevno. Postali su veoma mr{avi. Dok sam bila u Zatvoru Gor~ica,

~ula sam za biv{u pripadnicu Huligana po imenu Nevenka Neven. Neven je odbila da

izvr{i nare|enje da bi~uje zatvorenika, i kao posledica toga, bila je silovana od strane

komandanta Lavande i izba~ena iz Huligana. Ta pri~a, kao i pona{anje Huligana

uop{te, su me zapla{ili, ali se nikada nisam poàlila iz straha od odmazde.

4. Dana 21. oktobra 2017, jedan pripadnik moje jedinice, Pavle Perunika, saznao

je da je jedan od na{ih zatvorenika, Osman Osmica, numeri~ki fudbaler koji je nekada

igrao za reprezentaciju Rajske. Perunika je okupio grupu Huligana, koji su Osmicu

nabili na kolac. Ja sam bila zaprepa{tena, ali nisam ni{ta rekla, jer sam upravo videla

{ta Huligani mogu da urade nekome ko im se suprotstavi. Tog dana i no}i, numeri~ki

zatvorenici su se pobunili, ali su straàri do narednog jutra ugu{ili pobunu.

5. Dana 22. oktobra 2017. godine u popodnevni satima, komandant zatvora

Cvjetan Ciklama mi je saop{tio da me traè za specijalan zadatak te no}i u

zajedni~kim prostorijama. Kada sam stigla u zajedni~ke prostorije, tamo je ve} bilo

oko 10 drugih straàra Huligana. Oko 50 Numerika je vezano kle~alo na podu.

Ciklama nam je rekao da moramo da se osvetimo Numericima za pobunu i da mi to

radimo „ovako.” Zatim je pucao jednom zatvoreniku u glavu, predao svoj pi{tolj

drugom Huliganu i rekao „ti si na redu.” Pretpostavljaju}i da }e i od mene traìti da

pucam, poku{ala sam da se iskradem na zadnja vrata, ali me je komandant Ciklama

uhvatio. Zgrabio me je i upitao gde sam krenula. Rekla sam mu da ovo nije razlog

zbog kog sam se dobrovoljno prijavila da pomognem mojoj bra}i Cvetovima, i da

smatram da to nije u redu. Rekao mi je, ako se budem opirala, da mogu biti

zamenjena „ba{ kao i Nevenka Neven.” Od straha da }e me komandant Ciklama

silovati, ili ~ak i ubiti, ja sam u~estvovala u streljanju.

6. Dana 24. oktobra, komandant Ciklama me je pitao da li mislim sam stvorena

za ovaj posao ili èlim da idem. Rekla sam mu da èlim da se vratim ku}i, i nakon

nedelju dana je od mene zatra`eno da odem. Ja sam se vratila u Ru`ingrad, gde sam

nastavila studije.

Komanda 3. Korpusa Cvetnog otpora

Prima: Glavni [tab, Cvetni otpor

[alje: Komanda 3. Korpusa CO

Kopija: Pukovnik Josip Jasmin, komandant Vojne policije

Datum: 16. septembar 2017.

Predmet: Izve{taj komandanta brigade o pona{anju Huligana

Dostavljamo Vam izve{taj 306. Pe{adijske brigade 3. Korpusa na upoznavanje.

Komandant

3. Korpusa CO

Marija Mak

/potpis/

Komanda 306. Pe{adijske brigade

Datum: 15. septembar 2017.

Komandi 3. Korpusa:

Obave{tavam Vas da Huligani u mom reonu ne po{tuju moj autoritet i autoritet mojih

komandira ~eta. Oni se neprestano odstupaju od borbenih nare|enja, a i izjavili su da

ne po{tuju strogu disciplinu moje jedinice. Tako|e, do mene su do{le glasine da su

~inili zlo~ine protiv civila. Ako se nastavi sa takvim pona{anjem, to }e se odraziti na

borbenu gotovost. @eleo bih da znam ko komanduje tim Huliganima i sa kim mogu da

razgovaram kako bi se stalo na kraj takvom pona{anju. Ako ne budu pot~injeni na

efikasan na~in, ja }u li~no preduzeti disciplinske mere protiv njih.

Komandant

306. Pe{adijske brigade

Major Hamza Hrizantema

/potpis/

Bele`nica generala Geranijuma

Ruìngrad

31. maj 2017.

Sastanak s majorom Hrizantemom

Hrizantema: potrebne su sna`nije mere kako bi bili sigurni da }e na{i ciljevi

biti dostignuti. Sada{nje demografsko stanje stanovni{tva Ruìngrada - 60%

Cvetovi, 40% Numerici. To ga ~ini nestabilnim.

Hrizantema: slaè se sa mnom da Huligane treba zauzdati.

Prethodne mere nisu u potpunosti zadovoljile svrhu.

Potrebna je nova vojna strategija.

Snage CO i Huligani bi trebali opkoliti grad 8. juna.

Napad mora izgledati kao da ima legitimnu vojnu svrhu. Fokus mora biti na

zauzimanju vojne baze Rajske vojske u sredi{tu Ruìngrada.

Naglasite da se angaòvanje treba fokusirati na vojno sposobne mu{karce.

Kontaktirati Lavandu kako bi se osigurala potrebna obuka pre napada.

CO }e osigurati obuku za Huligane, koji }e sadejstvovati sa jedinicama CO, u

svrhu pravilne koordinacije.

Hrizantema }e osigurati lojalne op{tinske zaposlenike kako bi se pruìla

pozadinska podr{ka jedinicama CO – ovo mora biti u tajnosti.

ME\UNARODNI KOMITET CRVENOG KRSTA

Prima: General Goran Geranijum, komandant Glavnog {taba CO:

Me|unarodni komitet Crvenog krsta (MKCK) posetio je u okviru svoje humanitarne

misije zatvor Gor~ica 30. jula 2017. godine. Ovo su primedbe i preporuke MKCK.

1. Podaci o zatvoru

Zatvor Gor~ica je formiran od strane Cvetnog otpora (CO) krajem 2016.

godine. Trenutno ga vodi odred koji sebe naziva Huliganima. Jedinicom koja

je zaduèna za zatvor komanduje Cvjetan Ciklama. Nismo bili u mogu}nosti

da jasno utvrdimo veze izme|u Huligana i zvani~nih snaga CO, ali smo

obave{teni da komandant 3. Korpusa CO, pukovnik Marija Mak, obavlja

nadzorne funkcije. Uprava zatvora nam je saop{tila da su zatvorenici, koji su

svi pripadnici numeri~ke nacionalnosti, pripadnici Rajske vojske. S druge

strane, ve}ina zatvorenika je nosila civilnu ode}u, a veliki broj njih je izgledao

kao da ima manje od 16 ili vi{e od 50 godina.

MKCK preporu~uje slede}e: Zarobljenike treba zatvarati samo u slu~aju kada

je to neophodno u vojnom smislu. Gra|ane ne bi trebalo zatvarati isklju~ivo

zbog njihove nacionalnosti. CO bi trebalo da obavi trijaù zatvorenika i utvrdi

ko su pripadnici oruànih snaga Rajske, a civile da oslobodi. CO bi trebalo da

vr{i odgovorni nadzor nad aktivnostima Huligana u zatvoru.

2. Postupanje sa zatvorenicima

Delegati MKCK su uo~ili znake {iroko rasprostranjenog zlostavljanja

zatvorenika. Na mnogima su se videli sveì tragovi prebijanja ili opekotina.

Zatvorenici su uglavnom izuzetno mr{avi i deluju te{ko bolesni.

Predstavnicima MKCK nije bilo dozvoljeno da postavljaju pitanja

zatvorenicima bez prisustva straàra. Na pitanja o tome kako postupaju sa

njima, zatvorenici su mehani~ki odgovarali da su dobro. Ovi odgovori su bili u

velikom raskoraku sa izgledom zatvorenika.

MKCK preporu~uje slede}e: Nadle`ni u CO bi trebalo da odmah preduzmu

korake kako bi se zaustavilo zlostavljanje zatvorenika, a uslovi u zatvoru sveli

na razumne standarde. Tako|e, CO mora da se postara da svi povre|eni

zatvorenici dobiju odgovaraju}u zdravstvenu negu.

Zatvor Gor~ica, 30. jul 2017.

ME\UNARODNI KOMITET CRVENOG KRSTA

Na ruke generala Geranijuma, komandanta Glavnog {taba CO:

Me|unarodni komitet Crvenog krsta (MKCK) posetio je u okviru svoje humanitarne

misije zatvor Gor~icu, 1. oktobra 2017. Radilo se o kontrolnoj poseti nakon primedbi i

preporuka koje je MKCK izdao posle posete od 30. jula 2017. Ovo su primedbe i

preporuke MKCK-a.

1. ^injenice i uslovi u zatvoru

Kao i prilikom prethodne posete MKCK-a od 30. jula 2017., zatvor Gor~icu

trenutno vodi jedinica Huligani pod komandom Cvjetana Ciklame. Izaslanstvo

MKCK-a se tokom posete uspelo sastati sa komandantom 3. korpusa CO,

pukovnikom Marijom Mak. Pukovnik Mak ih je obavestila da ona ide u obilazak

zatvora otprilike jednom mese~no kako bi se uverila „da je sve kako treba.“

Pukovnik Mak je izjavila da su svi zatvorenici u zatvoru Gor~ica pro{li proces

provere, a civili da su pu{teni. Ona je, me|utim, odbila dati vi{e detalja o

navodnoj proveri, a na{i predstavnici su me|u zato~enicima zapazili starce,

maloletnike i invalidne osobe. Pukovnik Mak je tako|e izjavila da je 13. avgusta

2017. komandant Glavnog {taba, general Goran Geranijum, naredio svim

jedinicama da po{tuju me|unarodno humanitarno pravo.

MKCK preporu~uje slede}e: Zatvorenici trebaju biti zato~eni samo u slu~ajevima

nu`ne vojne potrebe. Gra|ani ne bi smeli biti zatvarani samo zbog svoje

nacionalne pripadnosti. CO treba osigurati da svi civili budu odmah pu{teni na

slobodu. CO treba sprovoditi odgovoran nadzor nad postupcima Huligana u

zatvoru.

2. Odnos prema zato~enicima

Za vreme prethodne posete, izaslanstvo MKCK je uo~ilo znakove sveop{teg

zlostavljanja zato~enika, od kojih su mnogi pokazivali znakove sve`eg

premla}ivanja i opekotina. Sli~ni su znakovi zlostavljanja uo~eni i prilikom ove

posete. Dva su zato~enika, na primer, bila o~ito te{ko pretu~ena. Nadle`ni u

zatvoru su tvrdili da su obojica pala niz stepenice prilikom iskrcavanja kutija s

hranom. Svi zatvorenici redom izgledali su pothranjeno.

MKCK preporu~uje slede}e: MKCK ponovo isti~e da bi nadle`ni u CO trebalo da

odmah preduzmu mere kako bi se prekinulo zlostavljanje zato~enika a uslovi u

zatvoru sveli na razumne standarde. CO tako|e mora osigurati da svaki ozle|eni

zato~enik dobije adekvatnu zdravstvenu negu. Potrebno je odmah pokrenuti

istragu o uzrocima ozleda dvojice te{ko povre|enih zato~enika.

Zatvor Gor~ica, 1. oktobar 2017.

Modul 1 Vežba 1: kontekst

Pročitajte u svojim grupama odlomke od 9–17 Analize slučaja o događajima u

Ružingradu i razmotrite sledeća pitanja:

1. Da li ti događaji predstavljaju šire ili sistematske napade na civilno stanovništvo?

2. Na koje činjenice se oslanjate pri obrazlaganju svog stajališta?

Vaša grupa treba da bude spremna da podnese izveštaj većoj grupi u roku od 10

minuta. Da bi Vam se pomoglo u nižem delu teksta naveden je sažetak relevantnog

zakona.

Modul 1 - Zločini protiv čovečnosti

Vežba br. 2

U svojoj grupi, pročitajte paragrafe 18-20 iz predmeta.

Kao rezultat informacija dobijenih od svedoka insajdera, Vaši istražitelji su otkrili neoznačenu masovnu grobnicu na udaljenosti od otprilike 2 kilometra od zatvora Gorčica. Putem ekshumacije, iz jednog groba izvađeni su posmrtni ostaci 53 muške žrtve.

Uz pomoć Komisije za nestala lica, Vaši istražitelji uspeli su da identifikuju 40 od 53 leša. Od tog broja, 15 muškaraca bili su pripadnici Rajske vojske.

Da li je počinjen zločin protiv čovečnosti? Koliko žrtava ima?

Modul 2, vežba 5: selekcija tačaka optužbe

Napravite listu svih mogućih vrsta zločina protiv čovečnosti počinjenih u logoru

Tratinčica (uključujući i vilu Ljubičica), na osnovu činjenica iz paragrafa 21-24 analize

slučaja.

Modul 1 Vežba – Genocid

Pročitajte dodatne činjenice dole u tekstu. Na osnovu ovih činjenica, povedite diskusiju u

okviru grupe i u opštim crtama utvrdite (1) zločine u osnovi krivičnog dela genocida, i (2)

dokaze o genocidnoj nameri.

Dodatne činjenice:

General Goran Geranijum (Gen. Gerald Geranium), je od 2016. i tokom 2017. godine, na javnim

skupovima na kojima su se okupljale pristalice Cvetnog otpora („CO”), veličao „slavnu” prošlost

Kraljevine Latica (Petal Kingdom) i prisećao se zločina koje su Numerici u prošlosti činili protiv

Cveća. Izjavio je da želi da „pročisti” gradove u centralnom i zapadnom delu zemlje s obzirom na

njihov istorijski i strateški značaj. Geranjium je izjavio: „Svi Numerici su divlji psi koje treba

pobiti. Ako psima damo otvorene ruke, te štetočine će se razmnožiti i okupirati celu zemlju.”

Tokom 2017. godine, događaji poput onih koji su se dešavali u Ružingradu (Rose City) dešavaju se

u mnogim gradovima centralne i zapadne Republike Rajske (Paradise Republic). Napadi su

koordinisani i odvijaju se prema istom modus operandi, konkretno su usmereni na Numerike.

Numerički kulturni i verski objekti bivaju uništeni i oskrnavljeni. Dok stanovnici napadnutih

gradova pokušavaju da pobegnu, CO hvata što je više moguće Numerika i vrši trijažu.

Muškarci u dobi između 16 i 50 godina se sistematski odvajaju od žena, starijih muškaraca i dece.

Većina žena , starih muškaraca i dece (njih oko 60,000) se autobusima prevozi do istočnih delova

Rajske (Paradise) gde je stanovništvo pretežno numeričke nacionalnosti, ili u izbegličke kampove

van granica zemlje. Ugledne žene, univerzitetski profesori, poslovni ljudi i politički lideri, kao i

mlade žene reproduktivne dobi umesto toga odvode u logore gde ih izdvajaju za zlostavljanje. Na

primer, u logoru Tratinčica (Daisy Camp), tokom više meseci, zatočene žene i devojke su bile

izložene svakodnevnom ponižavanju i silovanju od strane vojnika CO. Ako bio neka od njih

zatrudnela, smatralo se da su ta deca cvetne nacionalnosti prema direktivi CO da se nacionalnost

deteta određuje samo prema ocu.

Što se tiče odvojenih muškaraca, neki su uspeli da pobegnu, ali većina je kamionima CO odvedena i

stavljena u pritvor na različitim lokacijama (škole, šupe, fudbalski tereni). Gotovo 5,000 njih je

sistematski pogubljeno u, kako su to vojnici CO zvali, „odvođenju pasa”. Njih 20,000 je smešteno u

pritvorske centre (uključujući i zatvor Gorčica (Holly Prison)), gde su bili zlostavljani,

izgladnjivani, zatvoreni i užasnim uslovima, u prenatrpanim ćelijama, i prisiljeni da obavljaju teške

fizičke poslove. Nekim muškarcima su polni organi bili osakaćeni dok su stražari CO pevali pesme

o tome kako „psi” ne smeju da se razmnožavaju.

Republika Rajska (Paradise Republic) je 2016. godine imala oko 1 milion stanovnika, od toga

800,000 su bili Cvetovi, a 200,000 Numerici (što je predstavljalo 80% i 20% ukupnog

stanovništva). U 2018. godini, nakon ovih događaja, ukupan broj Numerika u Republici Rajskoj

(Paradise Republic) je pao na 100,000.

U 2018. godini, u centralnim i zapadnim delovima Republike Rajske (Paradise Republic), gde su

izvršeni napadi, a posebno u Ružingradu (Rose City) i okolnim enklavama, broj Cvetova je porastao

i oni su činili 90% stanovništva. Ovaj udeo se poveća na 95% kada se u obzir uzmu i deca čije su

majke numeričke, a očevi cvetne nacionalnosti, koji su smatrani Cvećem.

MODUL 4 Radionica - optužnica

Dobili ste izveštaj od vaših istražitelja koji se sastoji od događaja u Republici Rajskoj iz analize slučaja. Vi

ste sada u fazi u kojoj bi trebalo doneti kritičnu odluku o tome koje zločine ćete procesuirati. Možda ćete

trebati obaviti dodatne istražne radnje vezano za vaš predmet kako biste otkrili dodatne dokaze. Koji su

vam prioriteti i zašto?

Po grupama prodiskutujte dole navedena pitanja i donesite strategiju za iznošenje optužbi. Uzmite u

obzir sve prednosti i nedostatke onoga što odaberete.

Diskutujte po grupama 45 minuta. Napravite grubu skicu optužnice. Koristite dole navedena pitanja kao

smernice. Od svake grupe se traži da predstavi i odbrani svoju strategiju.

I. Koje događaje ćete procesuirati u Optužnici?

1. Ružingrad

2. Zatvor Gorčica

3. Logor Tratinčica

4. Vila Ljubičica

II. Koje zločine ćete procesuirati?

1. Kako bi grupisali zločine? Procesuiranje prema događaju, lokaciji, ili nečem drugom? (takođe) kao uopštenije zločine (na primer, mučenje ili progon)?

2. Koje bi kriterijume primenili pri selekciji optužbi?

3. Zločini protiv čovečnosti, ratni zločini, ili oboje?

4. Da li bi procesuirali zločine seksualnog nasilja? Ako da, kako? Kao specifične zločine seksualnog nasilja i/ili kao uopštenije zločine (na primer, mučenje ili progon).

III. Koga bi optužili?

1. Koje bi kriterijume upotrebili pri odabiru ciljanih osoba?

2. Koje oblike krivične odgovornosti bi procesuirali?

3. U jednom slučaju ili u nekoliko njih? Ako u nekoliko njih, gde biste započeli? S neposrednim počiniocima ili s ljudima na višim položajima? Ili najpre s jednim osnovnim zločinom pa onda s drugim?

MODUL 9: Zaštita žrtava i svedoka u praksi

DIREKTIVA 2012/29/EU EVROPSKOG PARLAMENTA I VEĆA, od 25. 10. 2012.

(25) Ne dovodeći u pitanje pravila o rokovima zastare, odgoĎeno prijavljivanje krivičnog dela

zbog straha od odmazde, ponižavanja ili stigmatizacije ne bi smelo imati za posledicu odbijanje

izdavanja potvrde o prijavi žrtve.

(53) Rizik sekundarne i ponovljene viktimizacije, zastrašivanja i odmazde od strane počinioca ili

zbog sudelovanja u krivičnom postupku trebalo bi ograničiti provoĎenjem postupka na usklaĎeni

način i uz poštovanje, omogućujući žrtvama uspostavu povjerenja u nadležne organe. Interakcija

s nadležnim organima trebala bi biti što je moguće lakša, uz istodobno ograničavanje broja

nepotrebnih interakcija koje žrtva ima s nadležnim organima putem, na primer, snimanjem video

zapisa razgovora i omogućavanjem njihovog korišćenja u sudskom postupku. Delatnicima bi

trebalo omogućiti što širi raspon mera radi sprečavanja nelagode za žrtvu tokom sudskog

postupka naročito zbog vizualnog kontakta žrtve s počiniocem, njegovom obitelji, osobama iz

okruženja počinioca ili publikom. U tu svrhu države članice trebalo bi potaknuti na uvoĎenje,

posebno u odnosu na zgrade sudova i policijskih stanica, ostvarivih i praktičnih mera kojima se

omogućuje da u objekte budu uključene pogodnosti poput odvojenih ulaza i čekaonica za žrtve.

Države članice osiguravaju da se žrtve priznaju kao žrtve i da se prema njima postupa s

poštovanjem, na osećajan, primeran, stručan i nediskriminirajući način, u svim kontaktima sa

službama za pomoć žrtvama i službama za popravljanje štete ili nadležnim organima koji

postupaju u okviru krivičnog postupka.

Član 4

Pravo na dobivanje informacija od prvog kontakta s nadležnim organom

1. Države članice osiguravaju da se žrtvama pruže sledeće informacije, bez nepotrebne odgode,

od njihovog prvog kontakta s nadležnim organom kako bi im se omogućio pristup pravima

odreĎenima u ovoj Direktivi:

(a) vrsta potpore koju mogu da ostvare i od koga, uključujući, kada je to primenjivo, osnovne

informacije o pristupu medicinskoj pomoći, specijalističkoj pomoći, uključujući psihološku

pomoć, i zamenski smeštaj;

(b) postupci za podnošenje prijava za krivična dela i položaj žrtava u takvim postupcima;

(c) kako i pod kojim uslovima mogu da dobiju zaštitu, uključujući zaštitne mere;

(d) kako i pod kojim uslovima mogu da dobiju pravne savete, pravnu pomoć i svaku drugu vrstu

saveta;

(e) kako i pod kojim uslovima mogu da dobiju naknadu štete;

…

Član 16

Pravo na odluku o naknadi štete od strane počinioca u okviru krivičnog postupka

1. Države članice obezbeĎuju da žrtve u okviru krivičnog postupka imaju pravo na odluku o

naknadi štete od strane počinioca, u razumnom roku, osim ako je nacionalnim pravom

predviĎeno da takva odluka mora da bude donesena u drugom pravnom postupku.

2. Države članice promiču mere kojima se počinioce potiče na pružanje odgovarajuće naknade

štete žrtvama.

Vežbe

1. Vežba 1: Donošenje odluke o potrebi obavljanja razgovora sa žrtvom i pozivanja na

svedočenje u svojstvu svedoka

Lokalna nevladina organizacija locirala je jedno lice koje je, po njihovom mišljenju,

mlaĎa sestra Sare Sedmice po imenu Silvija. Ona se seća da ju je iz vile Ljubičica odveo

jedan od vojnika od Stjepana Suncokreta po nadimku “Korov”, ali se ne seća detalja.

Psiholog koji radi pri organizaciji informisao Vas je da Silvija pokazuje znakove PTSP-a.

1) Pitanje s višestrukim izborom odgovora – individualna vežba nakon koje sledi

diskusija:

Da li je potrebno sa Silvijom obaviti razgovor u svojstvu svedoka?

a. Ne, zbog PTSP-a

b. Ne, jer je bila još dete kada su se zločini desili

c. Ne, jer se ne seća detalja ili ne zna pravo ime od Korova

d. Da, jer je ona jedini svedok zločina koji je pretrpela

2) Grupna vežba – radite na odgovorima u grupi, nakon toga izvestite o rezultatima:

a. Ukoliko donesete odluku da ne obavite razgovor sa Silvijom, da li možete da

podignete optužnicu za bilo koje zločine bez njenog svedočenja, i ukoliko da,

koji bi to zločini bili? Navedite te zločine i moguće dodatne dokaze (ili pravce

ispitivanja u sklopu istrage) za svaki od tih zločina, na osnovu scenarija.

i. Zločini (prisetite se vežbe o optužnici)

ii. Dokazi za svaki zločin

2. Vežba 2: Zahtev za zaštitne mere

Grupna vežba – radite na odgovorima unutar grupe, nakon toga izvestite o rezultatima

Pretpostavimo da ste odlučili da pozovete Saru da svedoči uživo. Koja pitanje biste joj

postavili da donesete odluku o zaštitnim merama koje su joj potrebne za svedočenje i

kojim informacijama ćete argumentovati svaku zatraženu meru?

3. Vežba 3: Primena zaštitnih mera

Individualna vežba. Diskusija o modelu sa predloženim redigovanim tekstom

Pretpostavite sada da Vas je Sara informisala da je prethodno već svedočila pred MKSJ i

da ste Vi uspešno pribavili informacije o njenim postojećim zaštitnim merama na osnovu

primene Pravila 86. Na osnovu tih zaštitnih mera, pregledajte i redigujte izjavu od Sare

Sedmice koju je dala kao svedok, da bi ispoštovali zaštitne mere koje su na snazi.

1

Predmet

br.:

MICT-XX-XX

Datum: XXXXXXXX

Original: [Unijeti jezik

originala]

PREDSJEDNIK MEHANIZMA

Rješava:

sudija Carmel Agius, predsjednik

Sekretar:

g. Olufemi Elias

TUŢILAC

protiv

[NAZIV PREDMETA MKSJ/MKSR/MEHANIZMA ILI PREDMETA U KOM SU

IZDATI NALOZI ZA ZAŠTITNE MJERE] [v. Objašnjenje 1].

[JAVNO ili POVJERLJIVO ili POVJERLJIVO I EX PARTE] [v. Objašnjenje 2].

ZAHTJEV ZA IZMJENU ZAŠTITNIH MJERA NA OSNOVU PRAVILA 86(H)

[Ako nije ex parte:]

Branilac [Unijeti ime/imena branjenika u predmetu MKSJ/MKSR/Mehanizma]

[Unijeti ime branioca/branilaca pred MKSJ/MKSR/Mehanizmom za primitak primjerka]

[i/ili]

Kancelarija Tu`ioca Podnosilac Zahtjeva

G. Serge Brammertz [Unijeti ime podnosioca zahtjeva i naziv

nadležnog organa koji provodi istragu ili

sudski postupak]

2

A. Uvod

1. Na osnovu pravila 86(H) Pravilnika o postupku i dokazima, [puni naziv podnosioca

Zahtjeva] (dalje u tekstu: podnosilac Zahtjeva) traži izmjenu zaštitnih mjera koje se

primjenjuju na svjedoka (ili više svjedoka) [pseudonim ili, ako je pseudonim nepoznat, unijeti

ime] u predmetu: Tužilac protiv [optuženi], predmet br. [unijeti].

2. Podnosilac Zahtjeva trenutno učestvuje u [istrazi ili postupku] u vezi s [imena

osumnjičenih/optuženih ili neidentifikovanih osoba] za krivična djela [unijeti]. U cilju

provođenja [istrage i/ili postupka], podnosilac Zahtjeva traži izmjenu zaštitnih mjera za

svjedoka radi:

□ [Izbrisati/izmijeniti prema potrebi:] pribavljanja informacija o identitetu i podataka

za kontakt sa svjedokom kako bi podnosilac Zahtjeva mogao kontaktirati svjedoka i

razmijeniti informacije, prema potrebi, sa sudom i drugim stranama u postupku na

povjerljivoj osnovi i shodno zaštitnim mjerama u skladu s onima koje je ranije

odobrio MKSJ/MKSR/Mehanizam;

□ [Izbrisati/izmijeniti prema potrebi:] pribavljanja informacija o vrsti zaštitnih mjera

koje su trenutno na snazi u vezi sa svjedokom kako bi se njihova primjena mogla

nastaviti u domaćem postupku u skladu s pravilom 86(F) [v. Objašnjenje 3];

□ [Izbrisati/izmijeniti prema potrebi:] pribavljanja neredigovanih kopija transkripata

iskaza svjedoka, kao i neredigovanih izjava, dokaznih predmeta, i drugih materijala,

ponuđenih posredstvom svjedoka za potrebe [razlog iz kog se traže navedeni

materijali.] [v. Objašnjenja 4A i 4B]; i

□ [Izbrisati/izmijeniti prema potrebi:] pribavljanja spiska drugih predmeta

MKSJ/MKSR/Mehanizma u kojima je svjedočio svjedok kako bi se podnosiocu

Zahtjeva omogućilo da podnese slične zahtjeve u tim drugim predmetima u cilju

pribavljanja kopija neredigovanih transkripata iskaza kao i neredigovanih izjava,

dokaznih predmeta i drugih materijala, ponuđenih posredstvom svjedoka. [v.

Objašnjenje 1].

3. Podnosilac Zahtjeva želi koristiti dotični materijal u [svojoj istrazi i/ili postupku]

protiv [imena osumnjičenih/optuženih u nacionalnoj jurisdictikciji ili neidentifikovanih

osoba] za gorenavedeno/a krivično/a djelo/a [Izbrisati prema potrebi:] Podnosilac Zahtjeva

takođe [želi/može željeti] da pozove svjedoka da svjedoči u njegovom predmetu.

4. [Uključiti sljedeće u svim slučajevima u kojima je identitet svjedoka već poznat.

Izmijeniti prema potrebi:] Identitet svjedoka je poznat podnosiocu Zahtjeva i svjedok je

3

podnosiocu Zahtjeva izrazio spremnost da učestvuje u nacionalnom postupku. [Unijeti

dodatne pojedinosti prema potrebi, uključujući i obrazloženje kako je podnosilac Zahtjeva

došao do podataka o identitetu svjedoka, npr. putem istražnih radnji od strane podnosioca ili

putem predmeta upućenog iz MKSJ/MKSR/Mehanizma].

5. [Izmijeniti prema potrebi:] Budući da su traženi materijal i informacije relevantni i

značajni za [istragu/postupak], Zahtjev treba odobriti. [Čak i ako se od svjedoka ne pribavi

saglasnost na predloženu izmjenu, Zahtjev treba odobriti na osnovu toga što postoje izuzetne

okolnosti ili što bi inače došlo do neostvarenja pravde].

6. [U slučaju kada je podnosilac Zahtjeva neka strana u postupku u nacionalnoj

jurisdikciji, a ne pravosudni organ, unijeti:] Ovaj zahtjev je odobrio [ime pravosudnog

organa i suda u nacionalnoj jurisdikciji], nadležni pravosudni organ za potrebe pravila

86(H). Kopija relevantnog odobrenja priložena je u Dodatku A. [v. Objašnjenje 5].

B. Status podnošenja

7. [Izbrisati/izmijeniti prema potrebi:] Zahtjev sadrži informacije u vezi s povjerljivom i

osjetljivom nacionalnom istragom kao i informacije u vezi sa zaštićenim svjedokom. Zahtjev

se, stoga, podnosi na povjerljivoj osnovi radi zaštite integriteta i povjerljivosti istrage i

očuvanja bezbjednosti i privatnosti svjedoka.

8. [Izbrisati/izmijeniti prema potrebi:] Pored toga, zahtjev se podnosi na ex parte

osnovi. Ako izmjena bude odobrena, svjedok može biti pozvan da svjedoči u nacionalnom

postupku. Ovaj Zahtjev i prateće podneske ne bi trebalo dostavljati [Tužilaštvu i/ili Odbrani u

predmetu MKSJ/MKSR/Mehanizma] u ovom postupku u ovoj fazi zato što [unijeti

objašnjenje]. [v. Objašnjenje 2].

C. Argumentacija

(a) Tražene informacije/materijal relevantni su i važni za [istragu/postupak] podnosioca

Zahtjeva

9. Izmjena zaštitnih mjera je neophodna za potrebe [istrage i/ili postupka] podnosioca

Zahtjeva. Dana [datum], [relevantni organ] započeo je [istragu/postupak] u vezi s [ime

osumnjičenih/optuženih ili neidentifikovanih osoba] za krivično/a djelo/a [krivično/a djelo/a i

relevantni član/ovi krivičnog zakona]. Predmet se tiče navodne odgovornosti [ime

osumnjičenih/optuženih ili neidentifikovanih osoba] za krivična djela počinjena [opisati

istragu/predmet, uključujući datum/e, vrijeme, mjesto/a i žrtvu/e navodnog/ih krivičnog/ih

djela, i svojstvo/a i ulogu/e osumnjičenih/optuženih].

10. Na osnovu uvida u [navesti materijale kao što su redigovane izjave, redigovani

transkripti i/ili transkripti sa javne sjednice i/ili dijelovi Presude u konkretnom predmetu/ima

4

MKSJ/MKSR/Mehanizma], podnosilac Zahtjeva tvrdi da su tražene informacije i materijal

dovoljno relevantni i značajni za njegovu [istragu/postupak] da bi se time opravdalo

odobrenje Zahtjeva. Konkretno, [detaljno objasniti kako je traženi materijal relevantan za

istragu/postupak i kako/zašto će biti od pomoći]. [v. Objašnjenje 6].

(b) Zahtjev treba odobriti čak i u odsustvu saglasnosti svjedoka [prema potrebi]

11. [Izbrisati prema potrebi:] Podnosilac Zahtjeva dalje tvrdi da izmjenu treba odobriti

čak i ako pristanak svjedoka na izmjenu zaštitnih mjera ne bude pribavljen zato što postoje

izuzetne okolnosti ili što bi u suprotnom došlo do neostvarenja pravde. Bez ovog materijala

[konkretno navesti kako će neodobravanje Zahtjeva uticati na istragu/predmet]. [v.

Objašnjenje 7].

(c) Odobrenje Zahtjeva neće dovesti ni do kakvog bezbjednosnog rizika

12. Izmjena zaštitnih mjera neće izložiti svjedoka nikakvom dodatnom bezbjednosnom

riziku. Podnosilac Zahtjeva se obavezuje da će poštovati povjerljivost informacija i identiteta

svjedoka, da će garantovati tu povjerljivost i koristiti povjerljive informacije isključivo u

ovom predmetu. [Objasniti koje su garancije date, ili će biti date, na osnovu zakona države

podnosioca Zahtjeva. TakoĎe objasniti eventualne dodatne korake koji mogu biti preduzeti u

konkretnom slučaju radi otklanjanja svih konkretnih bezbjednosnih bojazni].

(d) Zahtjev treba odobriti na hitnoj osnovi

13. [Prema potrebi, konkretno navesti eventualni rok ili razlog hitnosti].

C. Traţeno pravno sredstvo

14. Iz razloga koji su gore navedeni, podnosilac Zahtjeva traži da se izda nalog kojim se

odobrava izmjena zaštitnih mjera sa sljedećim odredbama i uslovima [izmijeniti prema

potrebi kako bi se uskladilo s pravnim sredstvom preciziranim u Uvodu]:

i) Izmjena zaštitnih mjera za svjedoka;

ii) Uputstvo Sekretarijatu da podnosiocu Zahtjeva stavi na uvid podatke o

identitetu svjedoka i informacije za kontakt;

iii) Uputstvo Sekretarijatu da podnosiocu Zahtjeva dostavi informacije o

vrsti zaštitnih mjera koje se primjenjuju na svjedoka;

iv) Uputstvo Sekretarijatu da podnosiocu Zahtjeva stavi na uvid

elektronski ovjerene kopije neredigovanih transkripata iskaza svjedoka, kao

i neredigovane izjave, dokazne predmete i druge materijale, ponuđene

posredstvom svjedoka; i

5

v) Uputstvo Sekretarijatu da podnosiocu Zahtjeva dostavi podatke o

drugim predmetima MKSJ/MKSR/Mehanizma u kojima je svjedok

svjedočio.

Broj riječi: [unijeti]

________________________

[podnosilac Zahtjeva]

Dana [datum]

U [mjesto i država]

6

OBJAŠNJENJA

1. Ukoliko se materijali traže iz više od jednog predmeta MKSJ/MKSR/Mehanizma

zahtjevi se moraju formalno podnijeti u vezi sa svim ciljanim predmetima: Uputstvo o

postupku za izmjenu zaštitnih mjera na osnovu pravila 86(H) Pravilnika o postupku i

dokazima Mehanizma za pristup povjerljivom materijalu MKSJ, MKSR i Mehanizma

(Uputstvo), 23. april 2013., par. 3. Ako se zahtjev podnosi u vezi sa samo jednim predmetom,

pristup materijalima u drugim predmetima neće biti odobren. Prema tome, podnosiocima

zahtjeva se preporučuje da podnesu zahtjeve u vezi sa svim poznatim postupcima. To može

biti učinjeno jednim podneskom, tako što se u istom naslovu postupka konkretno navedu svi

relevantni predmeti. Može se desiti da neki podnosilac zahtjeva ne zna za sve predmete u

kojima je svjedočio neki svjedok. Iako još nema nikakve sudske prakse sa smjernicama u

vezi s ovim pitanjem u takvim okolnostima, podnosilac zahtjeva bi možda informacije o

drugim predmetima trebao da zatraži u sklopu zahtjeva za izmjenu zaštitnih mjera, kako bi

potom mogao podnijeti daljnji zahtjev za materijal iz tih drugih predmeta.

2. Uputstvo u stavu 2(h) propisuje jasnu naznaku o tome da li je zahtjev javan ili povjerljiv.

Stav 6 predviđa da se svi zahtjevi (uključujući one koji se podnose na povjerljivoj osnovi)

dostavljaju stranama u postupku u kojem su naložene zaštitne mjere, izuzev ako podnosilac

Zahtjeva naglasi da se radi o ex parte Zahtjevu. Ako postoji potreba da podnosilac podnese

Zahtjev na ex parte osnovi u odnosu na Odbranu ili Tužilaštvo MKSJ/MKSR/Mehanizma, on

tada mora pružiti objašnjenje opravdanog razloga za takvo podnošenje, kao na primjer, da bi

objelodanjivanje sadržaja zahtjeva drugim stranama ugrozilo istragu/ ili bezbjednost

svjedoka.

3. Ovaj pro forma zahtjev tiče se zahtjeva za izmjenu zaštitnih mjera na osnovu pravila

86(H) Pravilnika o postupku i dokazima Mehanizma. On je primjenjiv ukoliko podnosilac

zahtjeva traži informacije o svjedocima (identitet, kontakt, zaštitne mjere i informacije o

predmetu) i/ili pristup neredigovanim transkriptima i materijalima izvedenim u dokaznom

postupku posredstvom svjedoka (uključujući neredigovane izjave i dokazne predmete

svjedoka). Treba imati u vidu da zahtjeve treba podnositi na osnovu pravila 86(F) (a ne

pravila 86(H)) ako podnosilac zahtjeva zna identitet svjedoka, ne zahtijeva pristup

povjerljivim dokazima svjedoka i samo traži da se utvrdi vrsta zaštitnih mjera primjenjivih na

nekog svjedoka, za potrebe nastavljanja primjene postojećih zaštitnih mjera u državnim

postupcima. Iako saglasnost svjedoka nije preduslov za uvažavanje Zahtjeva po Pravilu

86(F), u takvim slučajevima Odjeljenje za podršku i zaštitu svjedoka mora obavijestiti

svjedoka o postojećem Zahtjevu i dati mu priliku za komentar. U odgovoru na takav zahtjev

biti će objelodanjena samo vrsta zaštitnih mjera koje se primjenjuju na svjedoka.

4. Podnosioci zahtjeva trebaju jasno formulisati sve informacije koje se traže i konkretno

navesti da li je potrebna “službena dokumentacija” o konkretnoj informaciji, kao što je

potvrda da je izvjesni svjedok imao odgovarajući pseudonim ili pseudonime u predmetima

MKSJ/MKSR/Mehanizma. Ako se to jasno ne navede, može se desiti da veza između imena

svjedoka i relevantnog pseudonima i zaštitnih mjera ne bude izričito navedena u nalogu, a

onda bi podnosilac zahtjeva možda morao da podnese daljnji zahtjev radi pribavljanja

formalne potvrde o vezi između imena svjedoka, pseudonima i zaštitnih mjera.

4A. Treba imati u vidu da se u zahtjevu mora izričito navesti da li se traže dokazni

predmeti povezani s iskazom svjedoka. Ako se u zahtjevu traži samo iskaz svjedoka,

povezani dokazni predmeti neće se dostaviti prema postojećoj praksi Mehanizma. Ako se

7

traži potpun spis iskaza svjedoka, zahtjev treba da sadrži izričit zahtjev za osnovnim

dokaznim predmetima.

4B. Treba imati u vidu da se zahtjevi za pristup materijalima svjedoka u posjedu

Tužilaštva koji nisu izvedeni u dokaznom postupku mogu podnositi direktno Tužilaštvu, kako

je predviđeno dokumentom Zahtjevi za pomoć koje nacionalne vlasti ili meĎunarodne

organizacije upućuju Tužiocu, Odredba tužilaštva br.2, MICT/13, 29. novembar 2013. Kada

se zahtjev za takvim materijalima u vezi s nekim zaštićenim svjedokom, uvrsti u zahtjev na

osnovu pravila 86(H), Tužilaštvo će ga tretirati kao zahtjev upućen Tužilaštvu i dostaviti će

ga podnosiocu Zahtjeva ukoliko se zaštitne mjere izmijene, izuzev ako nije spriječeno da to

učini zbog ograničenja povjerljivosti uključujući ograničenja na osnovu pravila 76 ili pravila

70 Pravilnika MKSJ-a.

5. Pravilo 86(H) predviđa da zahtjev neke strane u postupku u drugoj jurisdikciji mora

da odobri nadležni pravosudni organ. Pismo sudije iz druge jurisdikcije može da predstavlja

potrebno odobrenje.

6. U svaki zahtjev se mora uvrstiti detaljna analiza datog predmeta, s objašnjenjem

zbog čega su tražene informacije relevatne i značajne za predmet podnosioca zahtjeva.

Podnosioci zahtjeva trebaju biti svjesni da propust da se navede adekvatno objašnjenje u tom

pogledu može dovesti do odbijanja zahtjeva, kako pokazuje prethodno iskustvo.

7. S obzirom na mogućnost da se ne dobije saglasnost svjedoka za predloženu izmjenu/e

podnosioci zahtjeva moraju biti svjesni uslova “izuzetne okolnosti/neostvarenja pravde”

primjenjivog na osnovu pravila 86(I), koji se takođe odnosi na preminule svjedoke. Ono

propisuje da podnosilac zahtjeva mora uvjerljivo pokazati izuzetne okolnosti, ili pokazati da

bi došlo do neostvarenja pravde. Iskustvo iz prošlosti je pokazalo da se zahtjevi često

odbijaju na toj osnovi. Prema tome, važno je da podnosioci zahtjeva obrate posebnu pažnju

na ovaj uslov i da u svoje zahtjeve uvrste argumente koji se konkretno odnose na predmet

kako bi pokazali da su jedan ili oba ta kriterija zadovoljena, ako je to primjenjivo. Ti

argumenti mogu, na primjer, da predstavljaju prikaz o tome kako su dokazi koje treba da

iznese neki konkretan svjedok “jedinstveni” ili “ključni” za istragu ili postupak. To može da

obuhvati i demonstraciju da se do tog ključnog dokaza ne može doći ni na koji drugi način.

Podnosioci zahtjeva mogu takođe željeti da iznesu druge argumente u prilog postojanju

“izuzetnih okolnosti” tako što će naglasiti značaj dokaza za istragu ili postupak. Na primjer,

ako je traženi dokaz potreban u svrhu potkrepljivanja drugog ključnog dokaza, time može biti

zadovoljen mjerodavni kriterij, posebno ako se može pokazati da činjenica potkrepljivanja, ili

njegovog izostanka, može direktno uticati na izglede za postizanje osude. U prilog ovakvom

stavu, moraju se iznijeti detaljni argumenti za svaki pojedini slučaj, imajući u vidu konkretne

činjenice dotičnog slučaja.

1 Za dodatne informacije, vidi: http://www.irmct.org/bcs/o-mehanizmu/funkcije/zahtjevi-za-pomoc

SAŢETAK PROCEDURA ZA PRIBAVLJANJE DOKAZA I SUDSKIH DOKUMENATA

OD MKSJ-a/MEHANIZMA

Vrsta zahteva/traţenog materijala Instrukcije/sredstva za podnošenje zahteva Kontaktne informacije

IZVOR: SEKRETARIJAT (ZAHTEVI ZA JAVNE SUDSKE DOKUMENTE)

Overene kopije javnih dokumenata od

MKSJ-a ili Mehanizma:

U te dokumente u većini slučajeva

spadaju transkripti, video ili audio zapisi,

dokazni predmeti, podnesci, nalozi,

presude, itd.

Zahtev se podnosi Sekretarijatu, a treba da sadrži sledeće informacije:

- ime podnosioca zahteva i nadležnog organa koji provodi

istragu ili sudski postupak;

- nadležnost Mehanizma da ispuni taj zahtev;

- konkretne detalje u vezi sa zahtevom (ti detalji treba da sadrže

broj/naziv predmeta, datum svedočenja svedoka, ime ili

pseudonim svedoka, broj dokaznog predmeta, stranu u

postupku koja je podnela taj dokazni predmet, datum njegovog

uvrštavanja u spis, opis dokaznog predmeta);

- konkretna svrha za koju se pomoć traži;

- precizan vremenski rok do kojeg zahtev treba da se ispuni;

- sve druge informacije neophodne za obradu zahteva; i

- naznaku da je dopis upućen u svojstvu zahteva

Kontakt u vezi sa

zahtevima za pomoć

Churchillplein 1

2517 JW, Hag

Holandija

[email protected]

IZVOR: TUŢILAŠTVO (ZAHTEVI ZA DOSTAVLJANJE DOKAZA)

Tuţioci za vezu:

Tužioci za vezu rade pri Tužilaštvu

Mehanizma (OTP) kao službenici za

kontakt sa državnim tužilaštvom za ratne

zločine u svojim zemljama.

Tužioci za vezu blisko sarađuju s radnim

osobljem Tužilaštva Mehanizma (OTP),

koje obavlja pretrage i sakuplja materijal

za predaju državnim vlastima, na osnovu

Kontakt s tužiocem za vezu sa Tužilaštvom za ratne zločine Republike

Srbije biće obavljen putem e-maila ili telefona nakon prethodno

primljenog odobrenja od republičkog tužioca za ratne zločine

Republike Srbije.

Zahtevi poslani tužiocu za vezu sa Tužilaštvom Srbije treba da sadrže

sledeće informacije:

- broj predmeta pri Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije;

- ime zamenika tužioca koji vodi predmet;

- kratak opis predmeta;

- pravna kvalifikacija krivičnog/krivičnih dela;

Novak Vučo, tuţilac za vezu

sa Tuţilaštvom za ratne

zločine Republike Srbije

Churchillplein 1

2517 JW, Hag

Holandija

Tel: +31 70 5125571

[email protected]

[email protected] (Cc)

mailto:[email protected]




Zahteva za pomoć (RFA).

Ti tužioci za vezu, osposobljeni su da

koriste baze podataka i procedure za

pristup materijalu MKSJ-a i Mehanizma,

u skladu sa Pravilnikom o postupku i

dokazima. Oni su osposobljeni za vršenje

pretraga i prikupljanje materijala za

potrebe istraga pri državnim sudovima za

ratne zločine i sudske predmete o ratnim

zločinima.

- opis zahteva;

- faza u kojoj se postupak nalazi;

- značaj pretrage;

- urgencija.

Pristup OTP-oj bazi podataka dokaza–

Sistem za elektronsko obelodanjivanja

(EDS):

Dozvoljen pristup omogućava

korisnicima da putem EDS-a pretraže

zbirku dokaza od Tužilaštva MKSJ-a.

EDS je elektronska baza podataka dokaza

koje je OTP sakupio tokom dvadeset

godina.

Zahtevi za dozvolu pristupa EDS-u treba da budu podneti (na

engleskom jeziku) na adresu [email protected]

Ti zahtevi treba da sadrže ime podnosioca zahteva, NJEGOVU

funkciju i povezanu ustanovu.

Ukoliko je pristup dozvoljen, podnosioci zahteva treba da potpišu

formular odobrenja u kojem su navedeni odredbe i uslovi za

korišćenje.

Ukoliko korisnik EDS-a kojem je dozvoljen pristup promeni svoju

funkciju, ili više ne koristi sistem, potrebno je da preko iste e-mail

adrese obavesti OTP o prestanku korišćenja EDS-a.

kursevi za obuku na BSC jeziku

https://eds.icty.org/ (kompatibilno sa Internet Explorerom)

Tuţilaštvo –pristup EDS-u

Churchillplein 1

2517 JW, Hag

Holandija

Tel: +31 70 5125170

[email protected]

Zahtev za pomoć OTP-u: Za potrebe

istraga ili sudskih postupaka, državne

vlasti mogu da zatraže informacije,

dokaze ili drugu vrstu materijalne pomoći

u pogledu informacija prikupljenih od

strane Tužilaštva.

Odredbe tužioca br. (2013) o zahtevima za pomoć upućenim tužiocu

od strane organa državnih vlasti ili međunarodnih organizacija

http://www.irmct.org/sites/default/files/documents/pd_mict13_bcs.pdf

Tuţilaštvo – zahtev za pomoć

Churchillplein 1

2517 JW, hag

Holandija

Tel: +31 70 5125170

[email protected]


https://eds.icty.org/







IZVOR: PREDSEDNIK (ZAHTEVI ZA POVERLJIVU DOKUMENTACIJU / IZMENU ZAŠTITNIH MERA SVEDOKA

Zahtevi za izmenu zaštitnih mera za

svedoke: Na osnovu člana 86 (H), suci ili stranke

iz drugih pravosudnih sistema, a koji su

ovlašćeni od nadležnih pravosudnih

organa, kao i žrtva ili svedok za kojeg je

MKSJ ili Mehanizam naložio dodelu

zaštitnih mera, imaju pravo da traže

ukidanje, izmenu ili povećanje zaštitnih

mera u postupku pred MKSJ ili

Mehanizmom, putem molbe upućene

Predsedniku Mehanizma.

Molbe mogu da sadrže zahteve za

pristup poverljivim sudskim

dokumentima, kao na primer dokaznim

predmetima ili sudskim podnescima, ili

zahteve za pristup svedočenjima

svedoka ili informacijama o zaštićenim

svedocima.

Uputstvo o postupku za izmenu zaštitnih mera na osnovu pravila 86

(H) Pravilnika o postupku i dokazima radi pristupa poverljivom

materijalu MKSJ-a, MKRS-a i Mehanizma


Zahtevi treba da sadrže sledeće informacije:

- činjenicu da se zahtev podnosi na osnovu pravila 86(H) na

naslovnoj stranici zahteva;

- ime podnosioca zahteva i, ako je primenjivo, naziv nadležnog

organa koji provodi istragu ili sudski postupak;

- naziv postupka pri MKSJ-u ili Mehanizmu iz kojeg se traži

materijal, kao i broj predmeta ukoliko je to moguće;

- konkretni detalji o materijalu koji se traži: npr. datum

svedočenja svedoka, ime svedoka ili pseudonim koji se koristi

za njegovu identifikaciju, kao i broj dokaznog predmeta;

- konkretna svrha za koju se taj materijal traži, uključujući i

relevantnost traženog materijala za istragu ili sudski postupak

od podnosioca zahteva;

- precizan vremenski rok ili urgenciju, ukoliko isti postoji;

- jasna naznaka da li se radi o javnom ili poverljivom zahtevu ili

ex parte zahtevu koji ne bi trebao biti dostavljen jednoj strani u

postupku Tužilaštvu MKSJ-a/Mehanizma, odbrane ili objema

(sa obrazloženjem); i

- bilo kakve druge informacije koje su neophodne za obradu

zahteva, uključujući i dokaz o odobrenju od strane nadležnog

sudskog organa, ukoliko je to primenjivo.

Zahtevi mogu da budu uloženi korišćenjem pro forma dokumenta

Zahtev za izmenu zaštitnih mera svedoka na osnovu pravila 86(H).

http://www.irmct.org/sites/default/files/documents/rule-86h-

application-pro-forma_bcs.doc

E-mail moţe da se koristi

SAMO ZA PODNESKE:

[email protected]

Zahtevi na osnovu člana 86

Pravilnika o postupku i

dokazima treba da budu

adresirani na Predsednika i da

budu uloženi u skladu s

Uputstvom o podnescima koji se

podnose pred Mehanizmom za

međunarodne krivične sudove.

Svi podnesci treba da budu

uloženi zajedno sa prenosnim

listom , koji treba da bude

ispunjen u skladu sa relevantnim

uputama (koje su dostupne samo

na engleskom i francuskom

jeziku).

http://www.irmct.org/sites/defau

lt/files/documents/mict-

transmission-sheet_en.doc





http://www.irmct.org/sites/default/files/documents/rule-86h-application-pro-forma_en.doc

http://www.irmct.org/sites/default/files/documents/rule-86h-application-pro-forma_bcs.doc

http://www.irmct.org/sites/default/files/documents/rule-86h-application-pro-forma_bcs.doc


http://www.irmct.org/sites/default/files/documents/pd_mict7_rev2_bcs.pdf



http://www.irmct.org/sites/default/files/documents/mict-transmission-sheet_en.doc


http://www.irmct.org/sites/default/files/documents/mict-transmission-sheet-instructions_en.doc

http://www.irmct.org/sites/default/files/documents/mict-transmission-sheet-instructions_en.doc




UJEDINJENE NACIJE

Me unarodni sud za krivi!no gonjenje osoba odgovornih za teška kršenja me unarodnog humanitarnog prava po!injena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine

Datum: septembar 2009. Original: engleski i francuski

AŽURIRANI STATUT ME UNARODNOG

KRIVI!NOG SUDA ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

(USVOJEN 25. MAJA 1993. REZOLUCIJOM BR. 827) (S IZMJENAMA OD 13. MAJA 1998. SHODNO REZOLUCIJI BR. BR. 1166)

(S IZMJENAMA OD 30. NOVEMBRA 2000. SHODNO REZOLUCIJI BR. BR. 1329) (S IZMJENAMA OD 17. MAJA 2002. SHODNO REZOLUCIJI BR. BR. 1411)

(S IZMJENAMA OD 14. AVGUSTA 2002. SHODNO REZOLUCIJI BR. BR. 1431) (S IZMJENAMA OD 19. MAJA 2003. SHODNO REZOLUCIJI BR. BR. 1481)

(S IZMJENAMA OD 20. APRILA 2005. SHODNO REZOLUCIJI 1597) (S IZMJENAMA OD 28. FEBRUARA 2006. SHODNO REZOLUCIJI 1660)

(S IZMJENAMA OD 29. SEPTEMBRA 2008. SHODNO REZOLUCIJI 1837) (S IZMJENAMA OD 7. JULA 2009. SHODNO REZOLUCIJI 1877)

REZOLUCIJE KOJE SE ODNOSE NA MKSJ: Rezolucija br. 1503 od 28. augusta 2003.

Rezolucija br. 1504 od 4. septembra 2003. Rezolucija br. 1534 od 26. marta 2004.

Rezolucija br. 1581 od 18. januara 2005. Rezolucija br. 1613 od 26. jula 2005.

Rezolucija br. 1629 od 30. septembra 2005. Rezolucija br. 1668 od 10. aprila 2006.

Rezolucija br. 1775 od 14. septembra 2007. Rezolucija br. 1786 od 28. novembra 2007. Rezolucija br. 1800 od 20. februara 2008.

(Ovo nije zvani!ni dokument. Ova zbirka je zasnovana na izvornim rezolucijama Ujedinjenih nacija.)

Prijevod

AŽURIRANI STATUT ME UNARODNOG KRIVI!NOG SUDA ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

(USVOJEN 25. MAJA 1993. REZOLUCIJOM BR. 827)

(S IZMJENAMA OD 13. MAJA 1998. SHODNO REZOLUCIJI BR. 1166) (S IZMJENAMA OD 30. NOVEMBRA 2000. SHODNO REZOLUCIJI BR. 1329)

(S IZMJENAMA OD 17. MAJA 2002. SHODNO REZOLUCIJI BR. 1411) (S IZMJENAMA OD 14. AVGUSTA 2002. SHODNO REZOLUCIJI BR. 1431)

(S IZMJENAMA OD 19. MAJA 2003. SHODNO REZOLUCIJI BR. 1481) (S IZMJENAMA OD 20. APRILA 2005. SHODNO REZOLUCIJI 1597)

(S IZMJENAMA OD 28. FEBRUARA 2006. SHODNO REZOLUCIJI 1660) (S IZMJENAMA OD 29. SEPTEMBRA 2008. SHODNO REZOLUCIJI 1837)

(S IZMJENAMA OD 7. JULA 2009. SHODNO REZOLUCIJI 1877)

Me unarodni sud za krivi!no gonjenje osoba odgovornih za teška kršenja me unarodnog humanitarnog prava po!injena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine (u daljnjem tekstu Me unarodni sud), osnovan od strane Savjeta bezbjednosti na osnovu Poglavlja VII Povelje Ujedinjenih nacija, djeluje u skladu s odredbama ovog Statuta.

!lan 1

Nadležnost Me"unarodnog suda

Me unarodni sud je nadležan da krivi!no goni osobe odgovorne za teška kršenja me unarodnog humanitarnog prava po!injena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine, u skladu s odredbama ovog Statuta.

!lan 2

Teške povrede Ženevskih konvencija iz 1949.

Me unarodni sud je nadležan da krivi!no goni osobe koje su po!inile ili naredile da se po!ine teške povrede Ženevskih konvencija od 12. augusta 1949., odnosno sljede"a djela protiv osoba ili imovine zašti"enih odredbama relevantne Ženevske konvencije:

(a) hotimi!no lišavanje života; (b) mu!enje ili ne!ovje!no postupanje, uklju!uju"i biološke eksperimente; (c) hotimi!no nanošenje velikih patnji ili teških povreda tijela ili zdravlja; (d) uništavanje i oduzimanje imovine širokih razmjera koje nije opravdano vojnom nuždom i izvedeno je

protivpravno i bezobzirno; (e) prisiljavanje ratnog zarobljenika ili civila da služi u snagama neprijateljske sile; (f) hotimi!no uskra"ivanje prava ratnom zarobljeniku ili civilu na pravi!an i redovan sudski postupak; (g) protivpravna deportacija ili premještanje ili protivpravno zatvaranje civila; (h) uzimanje civila za taoce.

!lan 3

Kršenja zakona ili obi#aja ratovanja

Me unarodni sud je nadležan da krivi!no goni osobe koje su prekršile zakone ili obi!aje ratovanja. Ta kršenja, izme u ostalog, uklju!uju sljede"e:

(a) korištenje otrovnih ili drugih oružja !ija je svrha nanošenje nepotrebnih patnji; (b) bezobzirno razaranje gradova, naselja ili sela, ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom; (c) napadanje, ili bombardovanje, bilo kojim sredstvima, nebranjenih gradova, sela, stambenih ili drugih

objekata; (d) zauzimanje, uništavanje ili hotimi!no ošte"ivanje vjerskih, dobrotvornih i obrazovnih ustanova,

ustanova namijenjenih umjetnosti i nauci, istorijskih spomenika i umjetni!kih i nau!nih djela; (e) plja!kanje javne ili privatne imovine.

!lan 4

Genocid

1. Me unarodni sud je nadležan da krivi!no goni osobe koje su po!inile genocid, kako je definisan u stavu 2 ovog !lana, ili bilo koje od djela nabrojanih u stavu 3 ovog !lana.

3

Prijevod

2. Genocid predstavlja bilo koje od sljede"ih djela, po!injeno s namjerom da se u cijelosti ili djelimi!no uništi neka nacionalna, etni!ka, rasna ili vjerska grupa kao takva:

(a) ubijanje pripadnika te grupe; (b) nanošenje teške tjelesne ili duševne povrede pripadnicima te grupe; (c) smišljeno nametanje pripadnicima te grupe životnih uslova koji su sra!unati da dovedu do njenog

potpunog ili djelimi!nog fizi!kog uništenja; (d) uvo enje mjera kojima je cilj spre!avanje ra anja unutar te grupe; (e) prisilno premještanje djece te grupe u drugu grupu.

3. Kažnjiva su sljede"a djela:

(a) genocid; (b) udruživanje radi vršenja genocida; (c) direktno i javno poticanje na vršenje genocida; (d) pokušaj vršenja genocida; (e) sau!esništvo u genocidu.

!lan 5

Zlo#ini protiv #ovje#nosti

Me unarodni sud je nadležan da krivi!no goni osobe odgovorne za sljede"a krivi!na djela kada su po!injena u oružanom sukobu, bilo me unarodnog bilo unutrašnjeg karaktera, i usmjerena protiv civilnog stanovništva:

(a) ubistvo; (b) istrebljivanje; (c) porobljavanje; (d) deportacija; (e) zatvaranje; (f) mu!enje; (g) silovanje; (h) progoni na politi!koj, rasnoj i vjerskoj osnovi; (i) druga nehumana djela.

!lan 6

Personalna nadležnost

Me unarodni sud ima nadležnost nad fizi!kim licima u skladu s odredbama ovog Statuta.

!lan 7 Individualna krivi#na odgovornost

1. Osoba koja je planirala, poticala, naredila, po!inila ili na drugi na!in pomogla i podržala planiranje,

pripremu ili izvršenje nekog od krivi!nih djela navedenih u !lanovima od 2 do 5 ovog Statuta snosi individualnu odgovornost za to krivi!no djelo.

2. Nijedna optužena osoba, bilo da se radi o šefu države ili vlade ili o odgovornom državnom funkcioneru,

ne može biti oslobo ena krivi!ne odgovornosti niti joj se može ublažiti kazna na osnovu njenog službenog položaja.

3. Ukoliko je neko od djela navedenih u !lanovima od 2 do 5 ovog Statuta po!inio podre eni, njegov

nadre eni ne može biti oslobo en krivi!ne odgovornosti ako je znao ili je bilo razloga da zna da se podre eni sprema po!initi takva djela ili da ih je ve" po!inio, a on nije preduzeo nužne i razumne mjere da sprije!i takva djela ili kazni po!inioce.

4. Optužena osoba koja je postupala prema nare enju vlade ili nadre enog ne može biti oslobo ena krivi!ne

odgovornosti, ali joj se to može uzeti u obzir kao osnov za ublažavanje kazne ako Me unarodni sud utvrdi da je to u interesu pravde.

4

ZAKONO ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH

ORGANA U POSTUPKU ZA RATNE ZLOČINE ("Sl. glasnik RS", br. 67/2003, 135/2004, 61/2005, 101/2007, 104/2009, 101/2011 - dr. zakon i 6/2015)

I UVODNE ODREDBE

Član 1

Ovim zakonom uređuje se obrazovanje, organizacija, nadleţnost i ovlašćenja drţavnih organa i njihovih organizacionih jedinica radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za krivična dela određena ovim zakonom.

Član 2

Ovaj zakon primenjuje se radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za:

1) krivična dela iz čl. 370. do 384. i čl. 385. i 386. Krivičnog zakonika;

2) teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava izvršena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1. januara 1991. godine koja su navedena u Statutu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju;

3) krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. Krivičnog zakonika, ako je izvršeno u vezi sa krivičnim delima iz tač. 1) i 2) ovog člana.

Član 3

Drţavni organi Republike Srbije određeni ovim zakonom nadleţni su za vođenje postupka za krivična dela iz člana 2. ovog zakona, koja su izvršena na teritoriji bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, bez obzira na drţavljanstvo učinioca ili ţrtve.

II ORGANIZACIJA I NADLEŢNOST DRŢAVNIH ORGANA

1. Tužilaštvo za ratne zločine

Član 4

Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona nadleţno je Tuţilaštvo za ratne zločine.

Radom Tuţilaštva za ratne zločine rukovodi Tuţilac za ratne zločine.

Ako ovim zakonom nije drugačije određeno, na Tuţilaštvo za ratne zločine primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje javno tuţilaštvo.

Član 5

Prilikom predlaganja kandidata za Tuţioca za ratne zločine, odnosno izbora zamenika Tuţioca za ratne zločine, prednost imaju kandidati koji poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo u oblasti krivičnog prava, međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava.

Republički javni tuţilac moţe, na predlog Tuţioca za ratne zločine, da uputi u Tuţilaštvo za ratne zločine, zamenika javnog tuţioca, uz njegovu pismenu saglasnost.

Upućivanje iz stava 1. ovog člana traje najduţe četiri godine, a moţe biti produţeno odlukom Republičkog javnog tuţioca, na predlog Tuţioca za ratne zločine, uz pismenu saglasnost upućenog zamenika javnog tuţioca.

Tuţiocu za ratne zločine funkcija ne prestaje navršenjem radnog veka, ako mu nije istekao mandat na koji je izabran za Tuţioca za ratne zločine.

U slučaju iz stava 4. ovog člana, Tuţiocu za ratne zločine ta funkcija prestaje istekom mandata na koji je izabran.

Član 6

Tuţilac za ratne zločine donosi akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Tuţilaštvu za ratne zločine, uz saglasnost ministra nadleţnog za pravosuđe.

Član 7

Svi drţavni organi i organizacije duţni su da na zahtev Tuţioca za ratne zločine ili Sluţbe za otkrivanje ratnih zločina:

1) bez odlaganja omoguće upotrebu svakog tehničkog sredstva kojim raspolaţu,

2) obezbede blagovremeno odazivanje svog pripadnika, odnosno zaposlenog, uključujući i starešine organa ili organizacija, radi davanja obaveštenja i saslušanja, odnosno ispitivanja u svojstvu građanina, osumnjičenog ili svedoka,

3) bez odlaganja predaju svako pismeno ili drugi dokaz koji poseduju, ili na drugi način saopšte informacije koje mogu da pomognu u otkrivanju učinilaca ratnih zločina.

2. Služba za otkrivanje ratnih zločina

Član 8

U ministarstvu nadleţnom za unutrašnje poslove radi otkrivanja krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona obrazuje se Sluţba za otkrivanje ratnih zločina (u daljem tekstu: Sluţba).

Sluţba postupa po zahtevima Tuţioca za ratne zločine, u skladu sa zakonom.

Ministar nadleţan za unutrašnje poslove postavlja i razrešava starešinu sluţbe, po pribavljenom mišljenju Tuţioca za ratne zločine.

Rad Sluţbe uređuje se aktom koji donosi ministar nadleţan za unutrašnje poslove, po pribavljenom mišljenju Tuţioca za ratne zločine.

3. Nadležnost i organizacija sudova

Član 9

Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona nadleţan je Viši sud u Beogradu, kao prvostepeni.

Za odlučivanje u drugom stepenu nadleţan je Apelacioni sud u Beogradu.

Član 10

U Višem sudu u Beogradu, za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona, obrazuje se Odeljenje za ratne zločine (u daljem tekstu: Odeljenje Višeg suda).

Radom Odeljenja Višeg suda rukovodi predsednik Odeljenja Višeg suda.

Predsednika Odeljenja Višeg suda postavlja predsednik Višeg suda u Beogradu iz reda sudija raspoređenih na rad u Odeljenje Višeg suda, na vreme od četiri godine. Predsednik Odeljenja Višeg suda mora imati najmanje 10 godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.

Sudije u Odeljenje Višeg suda raspoređuje predsednik Višeg suda u Beogradu, na vreme od šest godina, uz njihovu pismenu saglasnost. Sudija Odeljenja Višeg suda mora imati najmanje osam godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.

Izuzetno od odredaba Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva moţe uputiti sudiju iz drugog suda na rad u Odeljenje Višeg suda, na vreme od šest godina, uz njegovu pismenu saglasnost. Sudija koji se upućuje mora ispunjavati uslove iz stava 4. ovog člana.

Prilikom raspoređivanja, odnosno upućivanja u Odeljenje Višeg suda, prednost imaju sudije koje poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo iz oblasti međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava.

Predsednik Višeg suda u Beogradu bliţe uređuje rad Odeljenja Višeg suda.

Član 10a

U Apelacionom sudu u Beogradu, za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona, obrazuje se Odeljenje za ratne zločine (u daljem tekstu: Odeljenje Apelacionog suda).

Radom Odeljenja Apelacionog suda rukovodi predsednik Odeljenja Apelacionog suda.

Predsednika Odeljenja Apelacionog suda postavlja predsednik Apelacionog suda u Beogradu iz reda sudija raspoređenih na rad u Odeljenje Apelacionog suda, na vreme od četiri godine. Predsednik Odeljenja Apelacionog suda mora imati najmanje 12 godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.

Sudije u Odeljenje Apelacionog suda raspoređuje predsednik Apelacionog suda u Beogradu, na vreme od šest godina, uz njihovu pismenu saglasnost. Sudija Odeljenja Apelacionog suda mora imati najmanje 10 godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.

Izuzetno od odredaba Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva moţe uputiti sudiju iz drugog suda na rad u Odeljenje Apelacionog suda, na vreme od šest godina, uz njegovu pismenu saglasnost. Sudija koji se upućuje mora ispunjavati uslove iz stava 4. ovog člana.

Prilikom raspoređivanja, odnosno upućivanja u Odeljenje Apelacionog suda, prednost imaju sudije koje poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo iz oblasti međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava.

Predsednik Apelacionog suda u Beogradu bliţe uređuje rad Odeljenja Apelacionog suda.

Član 11

U Višem sudu u Beogradu obrazuje se Sluţba za pomoć i podršku oštećenim i svedocima (u daljem tekstu: Sluţba za pomoć i podršku), koja obavlja administrativno-tehničke poslove, poslove vezane za pomoć i podršku oštećenima i svedocima, kao i poslove obezbeđenja uslova za primenu procesnih odredaba ovog zakona.

Rad Sluţbe za pomoć i podršku uređuje se aktom koji donosi predsednik Višeg suda u Beogradu, uz saglasnost ministra nadleţnog za pravosuđe.

4. Posebna pritvorska jedinica

Član 12

U Okruţnom zatvoru u Beogradu obrazuje se Posebna pritvorska jedinica za izdrţavanje pritvora određenog u krivičnom postupku za krivična dela iz člana 2. ovog zakona (u daljem tekstu: Posebna pritvorska jedinica).

Ministar nadleţan za pravosuđe bliţe određuje organizaciju, rad i postupanje sa pritvorenicima u Posebnoj pritvorskoj jedinici, u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku i Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija.

III PRAVILA POSTUPKA

Čl. 13-14*

(Prestali da važe)

Član 14a

U slučaju kada Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, u skladu sa svojim Statutom i Pravilima o postupku i dokazima, ustupi određeni predmet Republici Srbiji, Tuţilac za ratne zločine će preduzeti krivično gonjenje na osnovu činjenica i dokaza na kojima se zasnivala optuţba pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju.

Tuţilac za ratne zločine moţe preduzeti krivično gonjenje na osnovu podataka i dokaza prikupljenih od strane Tuţioca Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju.

U krivičnom postupku koji se nakon ustupanja predmeta vodi u Republici Srbiji primenjivaće se domaće pravo.

Dokazi prikupljeni ili izvedeni od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju mogu se, nakon ustupanja, koristiti kao dokazi u krivičnom postupku pred domaćim sudom, pod uslovom da su prikupljeni ili izvedeni na način predviđen Statutom i Pravilima o postupku i dokazima Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju. Postojanje ili nepostojanje činjenica koje se dokazuju tim dokazima sud ceni u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Mere zaštite svedoka ili oštećenog i stepen poverljivosti dokaza određeni od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju ostaju na snazi. O izmeni ili ukidanju mera zaštite ili poverljivosti dokaza moţe odlučiti domaći sud, samo nakon pribavljene saglasnosti Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju.

Lice koje ima prebivalište ili boravište u inostranstvu ne moţe biti lišeno slobode, pritvoreno ili krivično gonjeno za ranije učinjeno krivično delo dok se nalazi na teritoriji Republike Srbije radi davanja iskaza u svojstvu oštećenog, svedoka ili veštaka u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona. U pozivu će se posebno naznačiti da oštećeni, svedok ili veštak ima navedena prava.

Predstavnici Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju imaju pravo da prisustvuju svim fazama krivičnog postupka pred domaćim sudom i da budu obavešteni o njegovom toku.

Član 14b

Vreme koje je lice provelo u pritvoru u postupku pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju ne uračunava se u trajanje pritvora koji je u postupku pred domaćim sudom određen u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Vreme koje je lice provelo u pritvoru u postupku pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju uračunava se u kaznu izrečenu od strane domaćeg suda.

Član 14v

Ako okrivljeni, odnosno osumnjičeni, sam ne uzme branioca, predsednik suda će mu postaviti branioca po sluţbenoj duţnosti iz reda advokata koji ima najmanje 10 godina profesionalnog iskustva iz oblasti krivičnog prava i poseduje potrebna znanja i iskustvo iz oblasti međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava.

Advokatska komora dostavlja spisak advokata za koje smatra da ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog člana.

Čl. 15-16*

(Prestali da važe)

Član 16a

Snimanje glavnog pretresa u cilju javnog prikazivanja moţe odobriti predsednik suda po pribavljenom mišljenju stranaka.

Snimanje iz stava 1. ovog člana mogu obavljati sredstva javnog informisanja.

Ako je odobreno snimanje glavnog pretresa, veće moţe, iz opravdanih razloga, odlučiti da se pojedini delovi glavnog pretresa ne snimaju.

IV PLATE I DRUGA PRAVA PO OSNOVU RADA

Član 17

Lica koja obavljaju poslove i zadatke u drţavnim organima i posebnim organizacionim jedinicama iz ovog zakona imaju pravo na platu koja ne moţe biti veća od dvostrukog iznosa plate koju bi ostvarila lica zaposlena na odgovarajućim poslovima i zadacima u Tuţilaštvu za ratne zločine, Višem sudu u Beogradu, Apelacionom sudu u Beogradu, ministarstvu nadleţnom za unutrašnje poslove i Okruţnom zatvoru u Beogradu.

Plate lica iz stava 1. ovog člana uređuje Vlada.

Član 18

Sudije raspoređene u Odeljenje Višeg suda i Odeljenje Apelacionog suda, Tuţilac za ratne zločine i njegovi zamenici, imaju pravo na staţ osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem, i to tako što se 12 meseci provedenih na radu u odeljenjima za ratne zločine, odnosno Tuţilaštvu za ratne zločine računa kao 16 meseci staţa osiguranja.

V SREDSTVA ZA RAD

Član 19

Ministarstvo nadleţno za pravosuđe obezbeđuje odgovarajuće prostorije i sve druge tehničke uslove potrebne za efikasan i bezbedan rad Tuţilaštva za ratne zločine, Odeljenja Višeg suda, Odeljenja Apelacionog suda, Sluţbe za pomoć i podršku i Posebne pritvorske jedinice.

Član 20

Sredstva za rad Tuţilaštva za ratne zločine, Odeljenja Višeg suda, Odeljenja Apelacionog suda, Sluţbe za pomoć i podršku, Sluţbe i Posebne pritvorske jedinice obezbeđuju se u budţetu Republike Srbije.

VI PRELAZNA I ZAVRŠNA ODREDBA

Član 21

Krivični postupci za krivična dela iz člana 2. ovog zakona u kojima je optuţnica stupila na pravnu snagu do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se pred sudovima koji su bili stvarno i mesno nadleţni pre stupanja na snagu ovog zakona.

Član 22

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sluţbenom glasniku Republike Srbije".

Samostalni član Zakona o izmenama

Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine

("Sl. glasnik RS", br. 61/2005)

Član 2

Ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u "Sluţbenom glasniku Republike Srbije".

Samostalni član Zakona o izmenama i dopunama



Član 3

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sluţbenom glasniku Republike Srbije".

Samostalni član Zakona o izmenama i dopunama



Član 21

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sluţbenom glasniku Republike Srbije", izuzev odredaba čl. 2. i 3, čl. 5. do 8. i čl. 17. do 20. ovog zakona koje stupaju na snagu 1. januara 2010. godine.

Samostalni član Zakona o dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine


Član 2

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Sluţbenom glasniku Republike Srbije".

procesuiranje zloČina

Documents