Prof. dr Dušica Karić

OSNIVANјE BANAKA

� U okviru finansijskog sistema banke imaju klјučno mesto

� Razlog je njihova funkcija koju vrše i finansijska sredstva kojim poslujuodnosno raspolažu

� Šta je banka? Kako možemo definisati banku?

� Prva asocijacija običnih lјudi je: To je mesto gde se čuva novac, ili to je finansijska institucija

� Banke su značajan segment finansijskog sistema, koji predstavlјa skupinstitucija i instrumenata preko kojih se vrši prikuplјanje, koncentracijai transfer finansijskih resursa.

OSNIVANJE BANAKA� U razvijenim tržišnim privredama, banka je preduzeće, kao i svako

drugo, koje ima sopstveni kapital i dobit kao funkciju.

� Poslovanje banaka u svakoj zemlјi utvrđuje se posebnim zakonom kojidefiniše statusna pitanja kao što su:

� Osnivanje

� Delatnost poslovanja

� Organizaciju i upravlјanje bankom

� Poslovnu politiku

� Principe bankarskog poslovanja

KAKO SE OSNIVA BANKA

� Kako se osniva banka?

� Banka se osniva kao akcionarsko društvo osnivačkim aktom iobezbeđenjem sredstava za osnivački kapital banke.

� Koliki je minimalni osnivački kapital banke pri osnivanju?

� 10.000.000. miliona eura u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursuNBS na dan uplate.

� Akcionarski kapital banke obezbeđuju osnivači banke unošenjem svojihuloga pri osnivanju banke.

� Ovi ulozi mogu biti u novčanom ili u nenovčanom obliku (zgrade, oprema i druga sredstva koja su u funkciji poslovanja banke).

OSNIVANJE BANKE� Osnivači banke zaklјučuju ugovor u kojem se uređuju pitanja

osnivanja, organizacije poslovanja, upravlјanja i prestanka radabanke.

� Akcionari banke, koji su kupili akcije banke, upravlјaju bankomsrazmerno učešću o osnivačkom kapitalu banke.

� Takođe, snose rizike za poslovanje banke do visine uloženihsredstava i učestvuju u dobiti srazmerno učešću u kapitalu.

� Ko može osnovati banku?

� Banku mogu osnovati domaća ili strana pravna i fizička lica.

OSNIVANJE BANAKAZakonom o bankama je uređeno:

� osnivanje,

� poslovanje,

� organizacija

� način upravlјanja bankom

� kontrolna funkcija NBS

� mere koje se preduzimaju prema bankama

� prestanak poslovanja banaka.

OSNIVANJE BANAKAPrilikom osnivanja banke neophodno je da osnivači podnesu

odgovarajuću dokumentaciju Narodnoj banci Srbije koja sadrži, radiizdavanja dozvole za rad:

� podatke o osnivačima banke, iznosu uloga i broju, vrsti i iznosu akcija;� ugovor o osnivanju banke;� predlog statuta;� izjavu o uplati osnivačkog kapitala;� podatke o licima sa učešćem u banci i osnovu tog učešća;� imena predloženih članova Upravnog odbora i Izvršnog odbora sa

odgovarajućim dokazima;� predlog programa rada banke za period od tri godine i predlog

poslovne politike;� predlog procedura za upravlјanje rizicima i unutrašnju kontrolu,� saglasnost inostranog regulatornog tela;� dokaze za inostranu banku ili finansijsku organizaciju na

konsolidovanoj osnovi.�

OSNIVANJE BANAKA� Prvi korak je podnošenje zahteva za preliminarno odobrenje za

osnivanje uz podnošenje dokumentacije koja je propisanaZakonom o bankama.

� Nakon dobijanja preliminarnog odobrenja, a pre upisa banke u registar privrednih subjekata osnivači banke mogu, u ime bankeu osnivanju, obavlјati samo poslove koji se odnose na ispunjenjeuslova neophodnih za dobijanje dozvole za rad.

� Dozvolu za rad banke, NBS daje posle davanja preliminarnogodobrenja i podnošenja zahteva za davanje ove dozvole, kao idokumentacije propisane Zakonom o bankama.

OSNIVANJE BANKEUgovor o osnivanju banke sadrži:

� naziv i sedište osnivača banke;

� naziv i sedište banke;

� iznos ukupnog osnivačkog kapitala banke u novčanom i nenovčanom obliku, kao i udeo svakogosnivača u tom kapitalu;

� rok do koga su osnivači banke dužni da uplate novčana i prenesu nenovčana sredstva u osnivačkikapital banke;

� prava, obaveze i odgovornosti osnivača banke za obaveze banke;

� uslovi za sticanje i prestanak prava osnivača;

� poslovi koje banka obavlјa;

� način raspoređivanja dela dobiti na osnivače banke;

� način snošenja rizika i pokriće gubitka banke;

� uslovi i način povećanja osnivačkog kapitala i rezervi banke;

� način rešavanja sporova među osnivačima banke;

� uslovi za prestanak rada banke – ako ne postoji ekonomski interes za dalјe poslovanje banke;

� način odlučivanja o statusnim promenama banke i prava osnivača banke u slučaju statusnih promenabanke.

OSNIVANJE BANKE� NBS je dužna da u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva, oceni ispunjenost

zakonskih uslova i opravdanost osnivanja banke.

� O zahtevu za osnivanje banke Guverner NBS donosi REŠENјE o izdavanju dozvole za radbanke.

� Po dobijanju dozvole, u roku 30 dana mora da se održi osnivačka skupština.

� Na osnivačkoj Skupštini banke donosi se statut banke, bira upravni odbor, imenuje vršilacdužnosti direktora banke i utvrđuje poslovna politika.

� Akta usvojena na skupštini dostavljaju se CB na saglasnost u roku od 5 dana od dana njihovogusvajanja.

� Odluke o ovim pitanjima se donose dvotrećinskom većinom glasova osnivača.

� Nakon dobijanja rešenja od NBS osnivači podnose prijavu za upis banke u sudski registar.

OSNIVANJE BANAKA� Upisom u taj registar banka stiče svojstvo pravnog lica.

� Prijavu za upis u sudski registar osnivači mogu podneti u roku od 45 dana oddana prijema rešenja NBS o izdavanju dozvole za rad.

� Banka prestaje sa radom kada prestane važenje dozvole za njen rad.

� Dozvola za rad prestaje da važi:

� oduzimanjem;

� dobrovolјnim prestankom rada banke;

� statusnom promenom;

� ako se osnivačka skupština banke ne održi u roku propisanim zakonom;

� ako banka zahtev za upis u registar privrednih subjekata ne dostavi u propisanom roku

OSNIVANJE BANAKA� Narodna banka Srbije oduzima banci dozvolu za rad:

� ako utvrdi da je banka koja nije sistemski značajna kritično potkapitalizovana, osim ako je u toj banci uvedena prinudna uprava;

� ako utvrdi da akcionari banke u kojoj je uvedena prinudna uprava nisu sačiniliplan aktivnosti u propisanom roku;

� ako oceni da se planom aktivnosti iz tačke 2) ovog stava ne mogu otklonitinepravilnosti u poslovanju banke i pobolјšati njeno finansijsko stanje;

� ako utvrdi da se u banci u kojoj je uvedena prinudna uprava ne sprovodi plan aktivnosti na koji je Narodna banka Srbije dala saglasnost;

� ako utvrdi da aktivnosti koje se sprovode u skladu sa planom aktivnosti na kojije Narodna banka Srbije dala saglasnost ne dovode do pobolјšanja finansijskogstanja banke u kojoj je uvedena prinudna uprava;

� ako banka šest meseci neprekidno obustavi primanje depozita ili odobravanjekredita, osim ako joj je to naloženo korektivnom merom Narodne banke Srbije;

� ako se u banci, u kojoj je uvedena prinudna uprava, do isteka roka ne otklonerazlozi koji su doveli do uvođenja prinudne uprave.

OSNIVANJE BANAKA� Danom donošenja rešenja o oduzimanju banci dozvole za

rad, Narodna banka Srbije blokira sve račune banke i timrešenjem istovremeno izriče meru zabrane raspolaganjaimovinom banke do upisa Agencije kao administratora u registar privrednih subjekata.

� U rešenju o oduzimanju dozvole za rad banke Narodnabanka Srbije imenuje Agenciju kao administratora.

� Kada se pristupa likvidaciji ili stečaju banke?

� Kada je banka nelikvidna i nesolventna

OSNIVANJE BANAKA� Šta čini poslovni sisteme jedne banke?

� Poslovni sistem banke bazira se na tri međusobnopovezana sistema.

� To su:

� operativni,

� upravlјački

� informacioni sistem.

OSNIVANJE BANAKA� Spajanje ova tri sistema treba da se na pravi način objedini u upravlјački proces

banke.

� Spajanje podrazumeva: � planiranje, � organizovanje� kontrolu.

� Banka treba da posluje sigurno i likvidno što kasnije donosi poverenjekomitenata i klijenata i njenu solventnost.

� Banka će održavati svoju solventnost ako je njena imovina veća od njenihobaveza.

� Najveća pažnja treba da se obrati i na efektivno i efikasno upravlјanje, jer većiuspeh postižu one banke koje imaju kvalitetniji menadžment tim.

OSNIVANJE BANAKA� Ako se iznosi i rokovi dospeća plasmana poklapaju sa

iznosima i rokovima dospeća obaveza, tada banke imajuujednačen priliv i odliv sredstava.

� Kako se u praksi potraživanja i obaveze ne poklapaju poiznosima i rokovima dospeća i banka mora da formiraodređeni iznos sredstava koji odgovara iznosu oscilacijanepoklapanja rokova dospeća plasmana sa rokovimadospeća obaveza.

� Taj iznos sredstava koji služi za premošćenje nesklada u novčanim tokovima između potraživanja i obaveza, nazivamo rezervama likvidnosti banke.

OSNIVANJE BANAKA� U suprotnom banka je nesolventna.

je garancija likvidnosti na dugi rok i pokazatelј sposobnosti banke da podneserizike poslovanja.

� Samim promenama u okruženju, dolazi do bitnih promena i u samoj orijentaciji iposlovanju banaka.

� Ovo se prvenstveno odnosi na promenu poslovne politike banke.

� Nova strategija banaka treba da uklјuči uspostavlјanje veza sa izmenjenom bankarskomsredinom i brzim promenama.

� To znači da banke treba da iznalaze nove načine, metode i postupke u svom poslovanju, čime bi obezbedile svoju efikasnost, efektnost i održavanje rizika u prihvatlјivimgranicama.

SOLVENTNOST

UPRAVLJAČKA STRUKTURA BANKE� Organizacija i upravlјanje banke se utvrđuje statutom

banke (čl.14 Zakona o bankama).

� Pošto se banka obavezno osniva kao akcionarsko društvo, to za upravlјanje važe pravila upravlјanja akcionarskimdruštvom.

� Organi upravlјanja bankom su:

� 1. skupština, � 2. upravni odbor – UO� 3. Izvršni odbor - IO.

UPRAVLJAČKA STRUKTURA BANKE

� Po Zakonu o bankama, banka je u obavezi da formira sledeće odbore na nivoubanke (čl. 79 Zakona):

• Odbor za praćenje poslovanja banke (odbor za reviziju),

� Kreditni odbor,

� Odbor za upravlјanje aktivom i pasivom.

UPRAVLJAČKA STRUKTURA BANKE

� Banka može formirati i druge odbore.

� Odbor za informatičke tehnologije (IT), koji sačinjavajučlanovi menadžment tima, tj. članovi IO, rukovodilacsektora (odelјenja, službe) za IT, rukovodioci sektora(odelјenja) za poslove sa stanovništvom, za kredite iinvesticije, za poslove sa inostranstvom, računovodstvo, zasredstva i likvidnost i direktori glavnih filijala.

� Kontrola bankarskog poslovanja vrši se prvo, od stranedržavne institucije nadležne za to, a najčešće se radi o centralnoj banci i drugo, u samim bankama.

UPRAVLJAČKA STRUKTURA BANKE� Odbor za praćenje poslovanja banke i unutrašnja revizija banke vrše

kontrolu pravilnosti rada banke i efikasnosti funkcionisanja sistemaunutrašnje kontrole.

� Organizaciona jedinica za kontrolu usklađenosti banke(Compliance Unit) ima rukovodioca kojeg postavlјa UO banke, koji je odgovoran za identifikaciju i praćenje rizika i za upravlјanje rizikom, posebno rizikom od sankcija regulatornog tela i reputacionim rizikom.

� Rukovodilac i zaposleni u ovoj organizacionoj jedinici su nezavisni u svom radu i obavlјaju isklјučivo te poslove.

� Ova organizaciona jedinica je dužna da najmanje jednom godišnjeidentifikuje i proceni glavne rizike te usklađenosti i predloži planoveupravlјanja tim rizicima.

UPRAVLJAČKA STRUKTURA BANKE� O propustima koji se odnose na oblast usklađenosti poslovanja rukovodilac je dužan

da odmah obavesti IO i Odbor za praćenje usklađenosti poslovanja banke.

� Organizaciona jedinica unutrašne revizije ima rukovodioca kojeg postavlјa UO banke, i ima najmanje jednog zaposlenog koji ima zvanje revizora.

� Rukovodilac Unutrašnje revizije banke izrađuje program unutrašnje revizije, metodologiju rada, uputstva za rad, način i rokove izrade izveštaja o unutrašnjojreviziji, način praćenja aktivnosti, način i odgovornost, korišćenje i čuvanjedokumentacije.

� Zaposleni u unutrašnjoj reviziji ne mogu obavlјati rukovodeće ni druge poslove u banci.

� Zaposleni u Unutrašnjoj reviziji imaju pravo uvida u sve dokumente banke i njenihpodređenih društava.

� Banka je dužna da NBS dostavi godišnji izveštaj o adekvatnosti upravlјanja rizicima iunutrašnoj kontroli banke.

ORGANIZACIJA BANKE� Banke obavlјaju razne vrste delatnosti, ali tu delatnost obavlјaju

ne samo na jednom mestu već na teritorijalno širem području.

� Najčešće se organizuju da imaju više različitih poslovnihjedinica.

� Statutom banke se utvrđuju delovi banke koji imaju određenaovlašćenja u pravnom prometu i obim tih ovlašćenja.

� Poslovne jedinice većih banaka, koje imaju razvijenu poslovnumrežu, obično se hijerarhijski posmatrano dele na:

ORGANIZACIJA BANKE

� Delovi banke (filijale) obavlјaju poslovanje prekoposebnog računa u okviru žiro - računa banke inemaju svojstvo pravnog lica.

GLAVNU CENTRALU

GLAVNU FILIJALUCENTRALU

FILIJALU AFILIJACIJU EKSPOZITURU

ISTURENI ŠALTERPLATNU

ISPOSTAVUDEPOZITNU

KASU

ORGANIZACIJA BANKE� O osnivanju pojedine poslovne jedinice banka mora uredno (o

svim relevatnim podacima i na vreme) obavestiti NBS.

� Da bi se sve to i knjigovodstveno ispratilo može se obaviti na dvanačina:

� Ako se vodi samostalno knjigovodstvo u poslovnim jedinicamanižeg ranga, ili periodično uklapanjem osnovnih računaposlovnih jedinica u račune poslovnih jedinica višeghijerarsijskog ranga.

� Ako se spajaju računi prilikom izrade bilansa banke

ORGANIZACIJA BANKE

� Delatnost poslovne jedinice može biti vezana za teritoriju nakojoj ona funkcioniše (zanatstvo, polјoprivreda, industrija, trgovina....).

� Specijalizacijom se postiže veća stručnost u obavlјanju pojedinihposlova od strane te poslovne jedinice, što doprinosi efikasnijemposlovanju banke.

� Poslovne jedinice za pojedino područje, zahvalјujućineposrednijem i češćem kontaktu sa klijentima, pružajumogućnost bankama da se prilikom zasnivanja poslovnih odnosapotpunije informišu o bonitetu svojih klijenata, kao i da ihpermanentno i kvalitetno prate u poslovanju.

ORGANIZACIJA BANKE

� U principu, sve poslovne jedinice višeg reda - glavne filijale ifilijale se smatraju profitnim centrima ( uslov je da poslujupozitivno).

� Klijenti banke su takođe važni prilikom odlučivanja upravebanke o stepenu samostalnosti poslovnih jedinica.

� Klijentima banke je itekako važno da li je pojedina poslovnajedinica sa kojom sarađuju, i na koju su upućeni, u situaciji da u potpunosti odgovori njihovim zahtevima.

� Po pravilu klijentima banke više odgovara veći stepensamostalnosti poslovnih jedinica.

ORGANIZACIJA BANKE

� Tako je bolјe da poslovne jedinice imaju rang filijale nego ekspoziture zbogvećih ovlašćenja.

� Glavna centrala je hijerarhijski na najvišem mestu u organizacionoj šemibanke u kojoj se nalazi uprava banke.

� Nјena delatnost se prostire na celo područje određene zemlјe.

� Obavlјa sledeće poslove: utvrđuje poslovnu politiku (uslove za odobravanjekredita, garancija, uslove za uzimanje depozita, tarife i naknade za bankarskeproizvode i usluge), daje uputstva za realizaciju poslovne politike, koordiniše ikontroliše rad centrale i ostalih poslovnih jedinica po rangu nižeg nivoa.

� Glavna centrala donosi i odobrava plan i završni račun banke.

ORGANIZACIJA BANKE� Centrala je poslovna jedinica banke po rangu neposredno ispod glavne

centrale.

� Područje delovanja centrale je najčešće veća teritorija na području određenezemlјe, regiona...

� Centrala koordiniše i kontroliše rad glavne filijale i ostalih poslovnih jedinicanižih u hijerarhiji organizacione strukture.

� Glavna filijala je poslovna jedinica koja je po svojim obeležjima slična centrali, s tom razlikom što je njeno poslovno područje na kojem deluje znatno uže, a stepen samostalnosti u radu manji.

� Svrha osnivanja filijala je širenje poslova na što veće područje.

� U njima se obavlјa platni promet, prikuplјaju i plasiraju sredstva, plasirajuHoV.

ORGANIZACIJA BANKE� Afilijacija predstavlјa, pri tom, posebnu organizacionu jedinicu

banke u inostranstvu, o kojoj se radi ukoliko banka namerava u budućnosti da proširi područje delovanja i na drugu zemlјu, ali kad se steknu određeni uslovi.

� Ekspozitura je poslovna jedinica banke koja se osniva u mestima zakoja je banka zainteresovana zbog njihovog privrednog potencijala, alise pri tom procenjuje da nema dovolјno potencijala za osnivanje filijale.

� Ova vrsta poslovnih jednica predstavlјa istureni punkt banke, odnosnofilijale banke koji obavlјa tzv. šalterske poslove (štednja, menjačkiposlovi, prijem naloga za platni promet, prijem zahteva za kredite).

� Ona nema svoju službu platnog prometa, knjigovodstva i oslanja se nahijerarhijski više poslovne jedinice.

ORGANIZACIJA BANKE� Platna ispostava je poslovna jedinica banke koja služi

samo za uplatu i isplatu u određenom većem mestu, dok sve druge naloge šalјe na izvršenje u filijalu.

� Platna ispostava radi samo povremeno u određenedane i časove i to sa osoblјem filijale.

� Depozitna kasa je poslovna jedinica banke koja je podelatnosti vrlo slična platnoj ispostavi, s tim što radistalno i ima svoje osoblјe.

PLANIRANJE STRATEGIJE� Strategija predstavlјa plansku odluku koja usmerava poslovnu

aktivnost banke, prema ostvarenju postavlјenih cilјeva.

� Uže shvatanje polazi od cilјeva, politike i strategije kao posebnihplanskih odluka.

� Šire shvatanje strategije podrazumeva da jedino upravlјačkaodluka obuhvata i cilјeve i načine njenog realizovanja.

� Pojam strategija može da se odnosi i na ostvarenje primarnihcilјeva banke, kao i parcijalnih i pojedinačnih, koji obuhvataju, na primer: strategiju cena, marketing strategiju, strategijukvaliteta usluga, strategiju korišćenja lјudskih resursa.

PLANIRANJE STRATEGIJE� Strategija definiše cilјeve segmenata sredstava i izvora

finansiranja, koji su u stvari podcilјevi finansijske snage, a veština se ogleda u tome da podcilјevi budu realni, i da ne buduu suprotnosti sa finansijskom snagom kao osnovnim cilјem.

� Tako će ostvarenje podcilјa, tj. izvora finansiranja dovesti do ostvarenja i osnovnog cilјa, odnosno finansijske snage.

� Finansijska strategija nije nepromenlјiva i jednom definisana.

� Strategija se prilagođava stvarnoj situaciji koja se tokom vremenamenja, bilo pod uticajem spolјnih ili unutrašnjih faktora.

PLANIRANJE STRATEGIJE� Pogrešna procena strateškog razvoja banke uslovlјava strateški rizik.

� On je posebno značajan prilikom donošenja strateških odluka, kao ikod fuzije i akvizicije banaka.

� Cilј je da banke što preciznije sagledaju pravac svog budućeg razvoja ipozicioniranja na finansijskom tržištu kako bi obezbedile maksimalnustopu profita.

� Strategija planiranja poslovne aktivnosti banke omogućavamenadžment timu banke da sredstva poslovanja usmeri u pravcuostvarenja zacrtanih cilјeva.

� Strategija planiranja omogućava menadžment timu da sagleda bližu idalјu mogućnost, prepoznaje i identifikuje probleme, da gleda unapredi da traži odgovarajuća rešenja

PLANIRANJE STRATEGIJE� Strateški plan je ozbilјna naučna, objektivna analiza budućnosti finansijske

institucije.

� Strateški plan je neophodan za opstanak banke, jer bez njega, organizacija je uskraćena za predviđanje, cilјeve i ono što želi postići.

� Strateški plan je samo smernica i okvir za preusmeravanje poslovanja banke.

� Uspešnost poslovanja bankarske institucije, ocenjuje se na osnovu tri komponente: preduzetništva, tehnologije i organizacije.

� Preduzetništvo ima klјučnu ulogu jer je njegov glavni nosilac bankarskimenadžment.

� Jasno je banke koje budu uspešnije planirale, imaju veće šanse da postanudominantne institucije, kao i veću šansu za opstanak na tržištu.

PLANIRANJE STRATEGIJE� U razvijenim tržišnim privredama i promenlјivoj finansijskoj

sredini, bez strategijskog i planskog pristupa razvoju, banka ne samo da neće biti dominantna na tržištu, već ne bi mogla ni daopstane u svojoj delatnosti.

� Strateški plan ne mora od samog početka davati savršenerezultate, već da koristeći ovaj plan i na osnovu rezultata prvegodine, zaposleni i menadžment, postanu bolјi planeri, i dagreške koje su eventualno pravlјene u prvoj godini korišćenjaplana budu ispravlјene u drugoj.

�

� Zato se preporučuje da strateški plan obuhvata period bar trogodišnjeg poslovanja.

� Strateško planiranje razvoja banke - jeste sagledavanje vizijedalјeg razvoja.

PLANIRANJE STRATEGIJE� Pri tome treba da se pođe od analize sadašnje pozicije banke, kao i od

pozitivnih i negativnih faktora koji utiču na njih.

� U pozitivne faktore spadaju:

� Veliki broj klijenata,� Razvijena organizaciona mreža,� Dobra kadrovska struktura.

� U negativne faktore spadaju:

� Loše upravlјanje bankom,� Niska profitabilnost,� Loši zajmovi.

PLANIRANJE STRATEGIJE� Svaki od navedenih faktora zahteva posebnu stručnu analizu, kako bi se u

planiranju strategije banke precizno odvojile prednosti i nedostaci konkretnebanke u odnosu na konkurenciju.

� Banka nastoji da se okrene profitabilnijim pravcima poslovanja i da se povlači izmanje profitabilnih.

� Banka treba da se opredeli da li želi da se usmeri na stanovništvo ili naprivredu.

� Takođe treba da se opredeli da li će biti univerzalna banka sa širokim spektrombankarskih proizvoda ili da bude koncentrisana samo na neke sektore.

� Jedna od opcija je geografska lokacija poslovanja banke.

� Veće banke teže da pokrivaju šira područja države pa čak i druge zemlјe.

ULOGA MARKETINGA� Uloga marketinga je velika i podrazumeva usmeravanje svih

aktivnosti banke, a sve u cilјu kreiranja proizvoda i usluga, kojeće imati za cilј zadovolјenje potreba korisnika i klijenata, kako bi se na kraju ostvario profit za banku.

� Upravlјanje marketingom svodi se na istraživanje i odlučivanje -koje potrebe treba zadovolјiti na cilјnom tržištu, kao i o alternativnim načinima njihovog zadovolјenja, procene troškovai efekata, izbor najpovolјnije alternative za banku.

� Treba se fokusirati na sadašnje i buduće potrebe klijenata, uzistovremeno aktivnu ulogu u cilјu menjanja tih potreba, ako je to neophodno.

ULOGA MARKETINGA� Banka mora polaziti od potreba tržišta na kome deluje.

� U oštrim tržišnim uslovima, svaka banka bi trebalo da imapredstavu o svom rastu i razvoju na duži rok.

� To bi značilo, da bi dugoročni, odnosno srednjoročni plan banke bio osnova za izradu godišnjih planova.

� Banka će se morati boriti za svakog komitenta i klijenta.

� Strategijski plan banke bi trebao da inicira menadžmenttim banke.

ULOGA MARKETINGA� On u sebi ne bi smeo da sadrži samo projekciju budućnosti, da

predviđa samo visinu kamatne stope, prognozu rasta nacionalneekonomije, ili pak samo trend ponašanja korisnika.

� On treba da bude moćno sredstvo banke za usmeravanje njenecelokupne aktivnosti ka uspešnijem poslovanju, da favorizujepozitivne elemente njegovog sadržaja i ujedno otklanja slabosti, da sa sadašnje pozicije stigne na planiranu.

� Zato menadžment mora da identifikuje probleme i okolnostikoje pomažu ili ometaju banku da uspešno stigne do svogželјenog cilјa i planirane pozicije na tržištu.

MARKETING STRATEGIJA� Marketing strategija podrazumeva kombinaciju instrumenata

sa kojima banka može da se prilagođava uslovima sredine kao ida aktivno utiče na ostvarenje cilјeva marketing aktivnosti.

� Za koju će se marketing strategiju banka odlučiti, zavisi oduspešnosti ostvarenja svojih cilјeva, od očekivanih efekata, vezanih za ulaganje u pojedine instrumente marketinga, kao i odkomitenata banke.

� Među najviše korišćenim marketing strategijama ubrajaju se:

� Strategija masovnog tržišta,� Strategija diferenciranih segmenata klijenata,� Strategija koncentrisane aktivnosti.

MARKETING STRATEGIJA� Da li banka treba da ide u razvojnu ekspanziju, da širi svoje tržište ili

pak da ostane na istom nivou ili čak da ga smanjuje?

� Svaka poslovna banka će, prema svojim specifičnostima, formulisati iutvrditi svoju marketing strategiju.

� Shodno tome, banka će izabrati jednu od alternativa.

� Pored svih faktora koji utiču na marketing strategiju banke, trebanaglasiti i veliku ulogu kadrova, odnosno kolektiva banke.

� I ako je u sve više zemalјa, pa i kod nas, savremena bankarskatehnologija na sve višem nivou, ipak će bankarstvo za još dugo vremenaostati posao lјudi.

MERDŽERI I AKVIZICIJE � Merdžeri i akvizicije predstavlјaju jedan od načina restruktuiranja

kompanije kroz promenu vlasničke strukture, organizacione strukture, strukture kapitala i ima velike uticaje na finansijski rezultat iperformanse kompanije.

� Takođe, predstavlјaju načine transformacija kompanija kako bi se štobolјe pozicionirale na tržištu i prilagodile šansama u neposrednomokruženju.

� Merdžer, pripajanje, integracija (merger) predstavlјa kombinaciju dvekompanije, u kojoj ona kompanija koja je integrisana prestaje dapostoji.

� U tom slučaju, kompanija koja je izvršila integraciju preuzima imovinu, ali i obaveze preuzete kompanije.

MERDŽERI I AKVIZICIJE � Ovaj se oblik integracije naziva i statusnim merdžerom

(statutory merger).

� Pored njega, u praksi se javlјa i supsidijarni merdžer(subsidiary merger), kod koga cilјno preduzeće postajeogranak matične kompanije.

� Vlasnici akcija firme koja se pripaja mogu zameniti svojeakcije za akcije sada nove kompanije.

� Kompanija koja ima dominantnu ulogu u pripajanjupreuzima aktivu i obaveze one druge kompanije.

MERDŽERI I AKVIZICIJE � Poslovi merdžera i akvizicija vezani su za različite oblike

poslovnih kombinacija označavajući pokretanje niza složenihaktivnosti banaka koje se manifestuju u formi ekspanzije, kontrakcije, promeni korporativne kontrole i vlasničkihtransformacija.

� Veliki broj kompanija i banaka nastoji da kupi ili preuzme po štopovolјnijim uslovima manje uspešne kompanije,banke sa cilјemza uvećanje efikasnosti i profitabilnosti poslovanja.

� Spajanja i pripajanja između finansijskih institucija odražavajusnažne faktore udruživanja.

� Merdžer može biti prikazan na sledeći način:

� A+B=A

MERDŽERI I AKVIZICIJE � Kompanija A apsorbuje kompaniju B, koristeći svu aktivu i

pasivu firme B, koja prestaje da postoji kao pravni entitet. Vlasnici firme B obično menjaju svoje akcije za akcije firme A.

� Koji je osnovni motivi za integraciju ili akviziciju banaka?

� Jedan od glavnih motiva zbog kojih se banke odlučuju da uđu u proces merdžera ili akvizicije je želјa za ekspanzijom, odnosnorastom.

� Glavna dilema kod projektovanja svakog merdžera ili akvizicije je da li će se postići veći stepen rasta i razvoja banke od sadašnjeg.

MERDŽERI I AKVIZICIJE � Integracije, akvizicije, zajednička ulaganja i sl. mogu da budu najbrži

način za postizanje rasta uz manji rizik.

� Manje bankarske institucije nastoje da preko merdžera i akvizicijaiskoriste izvore potencijalne sinergije.

� Smanjenje troškova se postiže putem smanjenja broja filijala ilikadrova.

� Kod velikih banaka, merdžeri i akvizicije su više u funkciji njihovogrepozicioniranja kako bi banke postale dovolјno velike.

� Povećanje tržišne snage integrisanih banaka deluje pre svega napovećanje prihoda, a manje na sniženje troškova po jedinici bankarskihproizvoda.

MERDŽERI I AKVIZICIJE � Koji su efekti merdžera i akvizicija na performanse banaka?

� Brze i kompleksne promene u strukturi ponude proizvoda ili uslugapredstavlјaju osnovu za promenu poslovne strategije i poslovnogmodela za kompanije, odnosno banke koje ostvaruju nedovolјneperformanse.

� Tada dolazi do situacije da manje uspešne banke prelaze u rukeuspešnijih.

� Nјihova vrednost se povećava kroz kontinuirano pobolјšanje njenihperformansi, jer veća vrednost je rezultat bolјeg rada banke.

� Sam proces upravlјanja vrednošću banke podrazumeva investiranje, restruktuiranje i primenu nove poslovne filozofije.

MERDŽERI I AKVIZICIJE � Pozitivni efekti transfera vlasničkih prava kod merdžera i

akvizicija, sastoje se u njihovom dejstvu na proceserestruktuiranja koji treba da dovedu do pobolјšanjaperformansi banaka i drugih finansijskih institucija.

� Pobolјšane performanse se ogledaju u:

Povećanom obrtu fiksne i obrtne aktive,� Većoj profitabilnosti banke,� Pobolјšanim deviznim efektima.

MERDŽERI I AKVIZICIJE � Preuzimanje slabih banaka vrše ekonomski i finansijski

jake banke, a sve u cilјu njihove poslovne rehabilitacije.

� Dosadašnja iskustva pokazuju da su efekti merdžera iakvizicija znatno snažniji i brži, pre svega na planupovećanja tržišne snage preko stvaranja velikih bankarskihinstitucija, nego na planu povećanja profitabilnosti banaka.

� Merdžeri i akvizicije su bitna strategijska odluka koja utičena poslovne performanse banke.

MERDŽERI I AKVIZICIJE U BANKARSKOM SEKTORU SRBIJE

� Najveće preuzimanje u domaćem bankarstvu do danas ostvarilaje National Bank of Greece (NBG) kada je 2006. godine kupilaVojvođansku banku a.d. Novi Sad za 385 miliona evra.

� Za akviziciju Vojvođanske banke bilo je zainteresovano 11 banaka.

� Uprkos velikim razlikama u organizacionoj strukturi imarketinškim aktivnostima, banke su uspešno nastavilezajedničko poslovanje.

MERDŽERI I AKVIZICIJE U BANKARSKOM SEKTORU SRBIJE� Jedan od važnijih primera je i banka Intesa Sanpaolo

koja je ušla na srpsko tržište 2005. godine pripojivši Delta banku (90% udela plus jedna akcija) za 462 miliona evra.

� Grupacija Intesa Sanpaolo 1. januara 2008. pripojila je iPanonsku banku kupivši 87,39% akcijskog kapitala za140 miliona evra, čime je dodatno učvrstila tržišnu pozicijuvodeće banke u Srbiji.

� Ljublјanska banka (NLB), najveća slovenačka banka, specifična je po tome što je izvršila i akviziciju i merdžer nasrpskom tržištu.

MERDŽERI I AKVIZICIJE U BANKARSKOM SEKTORU SRBIJE� Prvo je u julu 2005. kupila 98,43% akcijskog kapitala Continental banke, Novi

Sad za 49,5 miliona eura.

� Potom su se NLB Continantal banka Novi Sad i NLB LHB banka Beograd spojilei od 1. januara 2009. nose zajednički naziv NLB banka Beograd, poslujući kaobanka univerzalnog tipa.

� Pojedine banke vršile su akviziciju putem dokapitalizacije.

� Tako je Credit Agricole ušao na srpsko tržište 2005. godine dokapitalizacijomMeridian banke a.d. Novi Sad, koja je bila 100% u privatnom vlasništvu i pre akvizicije.

� Credit Agricole je na ovaj način stekao 71% akcija, da bi godinu dana kasnije, otkupom preostalog paketa akcija od manjinskih akcionara postao jedinivlasnik ove banke.

� Na isti način je i Piraeus banka preuzela Atlas banku.

MERDŽERI I AKVIZICIJE U BANKARSKOM SEKTORU SRBIJE� OTP banka iz Budimpešte izvršila je akviziciju čak

tri srpske banke:

� Niške banke (za koju se u početku pominjala cifra od75 miliona evra, potom 38 miliona, da bi na kraju bilaprodata za 14,21 miliona evra),

� Kulske banke za 118,6 miliona evra

� Zepter banke za oko 32 miliona evra.