стр.2

Тема броја: Културни програми у библиотециTempora mutantur... – Бошко Протић (1)Русо у Шапцу – Небојша Цвејић (3)„Teкстура“ – Снежана Радовић (5)Телефон и факс као електронски медији у функцији програма библиотеке – Мирко Марковић (8)

ХоризонтиКалеидоскоп библиотека – Данијела Миловановић (9)Сајбер пољопривредник у библиотеци – Весна Црнковић (11)„Испуни свој папир уздисајима срца“ – Сања Живковић, Александра Петровић (14)Сарадња са читаоцима кроз друштвене мреже – Славица Стевановић (15)Оком руских библиотекара – А. Самарин, Е.Гусева, С. Кудрјавцев, Н. Каспарова (превод са руског: ВиолетаЈовичинац Петровић) (16)Растимо уз књигу – Виолета Ђорђевић (19)Улога библиотеке у компјутерској писмености слепих и слабовидих – Н.И.Сафаргалејев (превод са руског:Виолета Јовичинац Петровић) (21)Регионална конференција америчких кутака – Ивана Николић (22)

ФељтонКатарина Богдановић – прва жена филозоф у Србији – Иван Грбовић (23)

Из нашег углаДефицит правих вредности – Емил Живадиновић (26)Књиге никада не излазе из моде – Снежана Ритер (27)

КонтрапостМонументализам у служби идеологије – Слађана Оташевић (29)

Са прашњавих полицаСавремена читалачка гуливеријада – Ана Урошевић (31)

Из старог фондаИз белешки једног окружног лекара – о хигијени у српском селу крајем ХIX века –приредила: Биљана Јаковљевић (33)

ЈубилејиО дихотомији стварног и литерарног и ревитализацији патријархалног стереотипа – Лела Вујошевић (34)

ИзложбеГодишња изложба чланова УК „Зора“ у Колонији – Маја Станковић (38)„Стара колонија данас“ Јордана Ерчевића – Маја Станковић (38)

Препоруке за читање – Бојана Крстић Михајловић (1)

Вести (40)

Летопис Библиотеке (41)

TEMPORА MUTANTUR......а ми – колико можемо!

стр.3

ТЕ

МА

БРОЈА:К

УЛТУРН

ИП

РОГРАМ

И

Од настанка писма књиге су писане рукомписара или штампане, узимане са полица, и

читањем пресељаване у мисли читалаца. Све јетекло мирно, тихо, удобно, без искакања из шабло-на. У ствари, шаблон људима и није био важан, јерсу књиге имале у себи (тада) најживљи могућ садр-жај, хибернирану идеју или емоцију и њу су „тран-спортовале“ до ума и срца читалаца. Догађало сето тaко стотинама година, увек на исти начин, увекистим ритуалом причешћа знањем и лепотом.

У ХХ веку човек је почео да осваја и шири новетехнологије и њима директно конкурише књизи.

Развијени капитализам „купује“ од нас део жи-вота стварајући тако категорију – радног времена.Оно што преостане после „продаје“ наднице малоје и стога постаје изузетно важно и вредно. Зато јеи логично да се „фактор време“ другачијетумачи у савременој цивилизацији,него у претходним временима. Кадасе од дана одбије осам раднихсати (теоретских), човек будеу паници да оно што прео-стане треба што боље даискористи, а ту на сценуопет ступају профитабилнетехнологије, које нуде „ин-стант“ и „експрес“, а сведа би се омогућило „супер“,„екстра“ и „врх“. Утицајкапитала и логике профи-та залази и у онај део животакоји није у директној вези сапроизводним односима, и обли-кује главне обрисе савремене циви-лизације. Последњих деценија књига,реално, постаје „спора“, а читање бива конку-рентски нападнуто од стране других неупоредиво„бржих“ и наравно, профитабилнијих, медија.Главна грешка је што ми видимо књигу као техно-логијом угрожен медиј, а у ствари је, можда, башчитање то које је угрожено? Оно није само „деко-дирање писаних симбола“, већ „реконструисањеенкодоване поруке“. Перцептивно у нашем добудоминира и потискује когнитивно. Капитализамнема интереса да јединка развија критичку свест,па је у том правцу и не стимулише. Што је више по-јединаца који промишљају, то је процес обрта ка-питала нижи. а стопа оплодње мања. Систем тражии обликује оно што му омогућава да најефикаснијефункционише.

Доба „скупог слободног времена“ је истовре-мено доба слабљења система вредности у коме

знање представља пожељну и позитивну катего-рију. Одавно нас уче да је ово свет „специјалиста“,а не „мислилаца опште праксе“.

Навикнутост човека на „брзо надраживањечула“ диктира библиотекама императив тражењамодела кроз које ће се изборити за време које јепотребно за трансформацију библиотечког си-стема, јер читање је пут, али пут којим се све „ређе“иде, а путника ће бити све мање.

Свет у коме живимо се све више пуни задатим,непроверивим аксиомима, а све је мање теоремакоје бисмо умели да докажемо. Процес мишљењаи спознаје деградиран је на ниво са кога више нијеспособан да се уздигне и опорави. Знање нијекатегорија обухваћена идејом демократије и оно, идаље, остаје у власништву елите. Период наглог

просвећивања и ширења знања, негде одсредине XIX века до последњих деце-

нија ХХ века – окончан је хипер-продукцијом ефемерних медиј-

ских производа, које просеч-ног човека једноставно при-сиљавају да више не трага,већ да конзумира понуђено.

Све ово доводи библио-текаре пред неминовно до-ношење одлуке: куда ћемокренути?

Зато се неке библиотекеи искрадају (на врховима

прстију) из оквира IFLA-инедефиниције библиотекарства,

и опрезно улазе у сфере образо-вања – али и забаве својих корисника.

Сасвим је јасно да стаза којом је струка ко-рачала не може да буде њен ослонац у временимакоја долазе, и да ће библиотекарство или потонутиу архивистику и магационирати књиге, или ћепокушати да се прилагоди новим околностима та-ко што ће извршити метаморфозу у неки витал-нији облик.

Један од могућих приступа и решења проблеманазире се кроз организацију културних програма иманифестација под крововима библиотека. Свакитакав догађај представља задирање у садржај књигеи у његово тумачење. Промоција нове књиге,представљање књижевне епохе, књижевна радио-ница, предавање о дијабетесу или макробиотици –улазе директно у САДРЖАЈ, а форму (књигу(е)) изкоје настају, потискују у други план. Заједничкоовим програмима је да уместо корисника обављајудео когнитивног процеса препознавања садржаја.

стр.4

То је резон придруживања „непријатељу“ који јејачи, и коришћење његове логистике за постизањесопственог циља. У рату је дозвољено којешта штодоприноси победи и опстанку, па и коришћење„непријатељског“ оружја.

Важно је само да у свим овим прегнућима, би-блиотекари никада не забораве да својим корисни-цима поставе „мамац“ којим ће их заинтригиратида сами почну да размишљају о повратку – читању.Идеја која мора да води библиотекаре је очувањечитања и стварање нове генерације читалаца, а ко-јим активностима и којим медијима ћемо се служи-ти – мање је важно. Читалац је јемац опстанка сло-боде мисли човечанства, а библиотеке имају ми-сију да не дозволе да он нестане, претварајући се упасивну сиву масу.

Уз све недостатке и слабе тачке, библиотекар-ство има и велику упоредну предност у чињеницида људи окупљени под капом наше струке, имајуискуство у посредовању између знања и корисника.Имају развијен систем класификације, али и системелиминације неважног, споредног и мање важног.

Док је пре пола века каталогизатор градио инфор-мационо средство за корисника, данас све вишебива у прилици да се сам њиме користи, јер све јемање корисника које интересује библиографскиопис. Full text, ако је могуће digest верзија – то је оношто корисник захтева.

Имамо и нове задатке: селекција садржаја за кул-турни програм и одабир адекватног начина пре-зентовања. Тај процес захтева пуно знања, енту-зијазма, спремности да се прихвати изазов, аликрије и опасност да библиотекар постане цензор исамовласни прикривач. Мора се узети у обзир даподједнак ризик по библиотеку представља неспо-собност да окупи грађане, као и могућност да ихразочара на таквим окупљањима. Промишљање,не појединачне манифестације и програма, већ стра-тегија и тактика њихове примене, нужан су алатсавременог библиотекара.

Ипак, највећа опасност је – да се тапка у месту и чека.Библиотекари ентузијасти и визионари осве-

шћују библиотекарство и покушавају да му дају ин-фузију кроз ову врсту активности, не би ли му омо-гућили да се престроји и опстане.

И ту настаје нов проблем (у већини случајева):како даље? Свако од нас, данас, ради по сопственомосећају, интуицији, и наравно према финансиј-ским могућностима, али нема никаквог заједничкогплана, не само на нивоу Србије, већ генерално, ко-ји би усмерио даљи рад и ширење круга конзуме-ната програма и манифестација у библиотекама.

Посао уредног слагања књигa на полице данассве више постаје посао „вађења“ њиховог садржајаи његовог презентовања, а све у циљу опстанка –читања и читалаца.

Бошко ПротићНародна библиотека „Вук Караџић“, Крагујевац

Идеја за пројекат под називом„Таи чи у библиотеци“ настала је као

покушај да се помогне групи корисника обо-лелих од реуматоидног артритиса. Након штосу у нашу библиотеку дошли са намером даизнајме простор за предавање у вези са реума-тоидним артритисом, замолили су нас, библио-текаре, да им пронађемо и одговарајућу лите-ратуру из нашег фонда да би употпунили поменутопредавање. Претражујући каталоге увидели смода књига везаних за ово обољење готово да немау нашим фондовима. Решење је требало наћи,па смо се дали у претраживање свега што јемогло да нам буде од користи: интернет, стручналитература (коју смо нашли у библиотециМедицинског факултета), часописи... На тајначин смо дошли до податка да оболелима одреуматоидног артритиса олакшање и ублажа-вање тегоба доноси древна кинеска вештина таичи чуан, која им је, поред пливања, уједно иједина дозвољена физичка активност. Одлучилисмо да нађемо инструктора таи чи чуана. ПоштоКрагујевац нема ниједан клуб у коме се учи овавештина, позвали смо госпођу Татјану Перко-вић из Београда да нам помогне. Као серти-фиковани инструктор и власница школе таи чичуана „Мали тигар“, Татјана се нашем позивурадо одазвала. Заказала нам је први семинар.Пред нама је био следећи задатак – требало јенаћи новац за најосновније трошкове. Заинте-ресовани су предложили да их покрију симбо-личном чланарином. Тако смо и урадили: по-лазника је било двадесетак, а њихов број севременом и повећавао. Семинари су одржаваниједном месечно. Тренирали смо, учили, трагализа литературом и информисали једни друге. Узинструкторку смо научили основе ове вештинеи већ после извесног времена размењивалиискуства везана за позитивне ефекте по здравље.Таи чи вежбамо и даље, само не више уБиблиотеци. Сада овај клуб постоји у оквируспортског центра „Младост“, али је Библиотекањегово место рођења у овом граду. Пројекат

„Таи чи“ наставио је да живи...

стр.5

РУСО У ШАПЦУКултурни програми у Библиотеци шабачкој

Mинистарство културе, у склопу проjекта Jачањеинституционалних капацитета и кадровских по-

тенциjала за управљање у области културе, организо-вало је децембра 2009. године двонедељниПрограм за стручно усавршавање за запослене уинституциjама културе Србиjе. Током прва двадана програма стручне обуке, 7. и 8. децембра 2009.године, у Министарству културе организован јесеминар коjим су биле обухваћене теме стратешкогпланирања, менаџмента институциjа културе, пред-стављање програма Европске заjеднице Култура2007-2013, програма страних фондациjа, као иуспешних проjеката цивилног сектора у култури.Заједничко за све третиране теме било је писањепројеката. Пројектно планирање у култури има по-себан значај, јер се тиме обезбеђују додатна сред-ства која се, иначе, не могу обезбедити редовнимфинансирањем. Прилив новца путем пројекатаомогућава реализацију различитих програмскихактивности, што проширује и обогаћује актуелнупонуду и отвара нове могућности библиотечкогпословања.

Библиотека као културни и информациони цен-тар локалне заједнице, нова концепција у функцио-нисању самих библиотека, доноси новине нарелацији библиотека – локална заједница. И изла-зак библиотеке изван пружања стандардних услуга,представља велики заокрет у начину рада. Наве-дени концепти анулирају традиционалну пред-ставу о библиотеци као установи у којој се посаосводи само на формалну замену прочитаног шти-ва, уз минимални контакт корисник – библиотекар.Библиотека постаје незаменљиво одредиште важ-них културних догађања, активни учесник у из-градњи локалне културне политике и у креирањукултурног амбијента.

Програми културе у Библиотеци шабачкојусклађени су, у великој мери, са наведеним форма-ма. Кроз дате обрасце наставља се развој и обо-гаћују се програми у циљу учвршћивања високепозиције на културној мапи града, чувајући угледједне од најуваженијих библиотека у Србији.

Библиотека шабачка основана је 1847. годинеи најстарија је установа културе у граду. Својом ми-сијом жели да буде запажен део културног иденти-тета града и посредник у културним потребама гра-ђана, у функцији културног живота заједнице, лич-ног, социјалног и професионалног развоја грађа-на. Визија је да Библиотека буде модеран култур-но-информациони центар, креатор културногамбијента града и активни учесник у културној ко-муникацији. Програмским садржајима високихестетских и културних вредности, као и одабранимгостима, Библиотека проширује хоризонт очекивања

читалачке публике, остајући у идеји своје мисије –бити значајан део културног идентитета града.

Програми које промовише Библиотека суследећи:

– представљање одабраних писаца и књига;– научни скупови, трибине и предавања;– ликовне и документарне изложбе;– радионице за децу и тинејџере;– издавачка делатност;– медијско представљање кроз ТВ и веб садр-

жаје који прате рад у Библиотеци.

Кроз симбиозу писац – књига – читалац, a подсводом Библиотеке, ствара се својеврсна анто-логија најугледнијих књижевних стваралаца.Аутори долазе у пратњи књижевних критичара(Александар Јерков, Васа Павковић, Милета Аћи-мовић Ивков), а неретко је да књижевно вече будеобогаћено прикладном музичком изведбом. Анто-логију чине имена значајних књижевних и култур-них посленика нашег времена: Вида Огњеновић,Владета Јеротић, Јован Ћирилов, Горан Петровић,Љубомир Симовић, Светлана Велмар Јанковић,Душан Ковачевић, Драган Великић, Емир Кусту-рица и др.

Научни скупови, трибине, предавања актуе-лизују теме које су део наше стварности, историјеи завичајне баштине.

Програми културе у Библиотеци су, такође, иликовне и документарне изложбе. Међу оне које супостале традиционалне, убрајају се изложбеученика Школе за уметничке занате – Култураћирилице, изложба Удружења ликовних стваралаца,Светосавска изложба и изложба добитника наградеИгор Белохлавек. У току године организује се јошнеколико ликовних изложби – Савет галерије Би-блиотеке шабачке избором излагача подстичеафирмацију младих завичајних стваралаца. Доку-ментарним изложбама обележавају се годишњице,значајни датуми, Ноћ музеја.

Посебна пажња посвећена је раду са децом имладима. На тај начин Библиотека врши утицај наформирање будуће (читалачке) публике. Радиони-це имају за циљ да се постигне што веће интере-совање за књижевност и уметност, за све обликеизражавања (усмено и писмено), као и за развој иподстицање креативности. Оне су подршка деци уиндивидуалном и групном представљању; фоку-сиране су на дете и развој мишљења, подстичукритичко мишљење и омогућавају деци да учеједна од других у пријатељском амбијенту. То суместа ширења идеја, добре воље, дружења, учења иигре.

ТЕ

МА

БРОЈА:К

УЛТУРН

ИП

РОГРАМ

И

стр.6

Радионице за децу Библиотеке шабачке су:– рођени за читање;– дечја креативна радионица (са око двадесет

програма);– корак у свет књига.Са младима се ради у овим радионицама:– клуб рецитатора;– језичке недоумице;– форум театар;– креативно писање;– Библишино луткарско позориште.Један од библиотечких програма је и издавачка

делатност. Издаваштво, у овдашњем случају, искљу-чиво третира завичајне теме.

Уз набројане програме, везе са домаћом чита-лачком публиком остварују се и путем:

– позивница,– плаката,– новина и– телевизије.Идући у корак са временом и новим техно-

логијама, са читаоцима се успоставља веза и преко:– сајта,– фејсбука,– блога,– јутјуба.

Текуће, 2012. године у Библиотеци је почеопрви међународни пројекат – Русо 2012. Oбеле-жавањe тристоте годишњице рођења францускогфилозофа просветитељства Жан Жак Русоапочело је у јуну 2012. године. Вредности које је овајфилозоф истицао повезују земље Европе у по-новном промишљању и критичком осврту надруштво. Саднице дрвећа из Ермонвила (места гдеје Русо провео последње тренутке свог живота) за-сађене су у петак, 4. маја 2012. године у двориштуБиблиотеке шабачке, Шабачке гимназије и удворишту Градске куће, чиме је метафоричноозначен почетак пројекта. Банкет одржан у јуну2012. године, на обали реке Саве и формално јеозначио почетак једногодишњег партнерскогподухвата финансираног од стране ЕУ.

Кроз описане програме и пројекте огледа сенепрекидна тежња да се дâ нова димензија стилу иукусу овдашње читалачке публике. Организованимистраживањем мишљења наших читалаца и сугра-ђана, наставља се промоција и унапређење култур-них вредности, изграђујући тако здраву основу завреме будуће.

Небојша Цвејић,Библиотека шабачка, Шабац

”TEКСТУРА”Искуство нишке библиотеке

Народнабиблиотека ”Стеван

Сремац” у Нишу, четвр-так вече. Водим промоцију

књиге уваженог српског писцаи док најављујем критичара гле-

дам публику и схватам да је сала за про-моције полупуна (оптимистички гледано). Докслушам похвале критичара о књизи који пред-стављамо, погледом прелазим по сали и главамаприсутних. Кривим лоше време, Галерију са-времене ликовне уметности која у исто вре-

ме има отварање изложбе, утакмицу итали-јанских прволигаша… али закљу-

чујем да нешто треба мењати.

Књижевни клуб Текстура настао је новембра 2009. године на иницијативу неколицине младих људи који су желели да се појавенове могућности да своје писање изнесу у јавност, али на начин који би и широј публици био атрактивнији. Засићени класичнимоблицима књижевних вечери на којима се читала поезија на очекиван начин или радиле промоције књига разумљиве ужемстручном свету књижевне критике, група младих је желела да за себе нађе место и скрене пажњу на потребу да се поезијавише чита и слуша као жанр који погодује и усменом казивању. Сарадња са Народном библиотеком ”Стеван Сремац”почела је 2010. године.

Напозив познанице одла-зим у Клуб Правног факул-тета на песничко вече чланова

Књижевног клуба ”Текстура”. У по-лумраку проналазим слободну столицу

и чекам да почне. Шта? Не знам. Узимамтоник и знам да ће ми уз њега све бити подношљи-

вије. Појављује се девојка у црвеној хаљини која на-јављује учеснике. Уживам у стиховима који падају свуда

око нас (нисам сама) и испуњавају клуб. И то јето, мислим. Добро је, волим стихове. Девојка уцрвеној хаљини најављује бенд. Стихове садапокривају и ноте. Док уживам у хиту ли-верпулске групе, слике јесени у љубави сапесницима и песникињама лију се по зи-

довима. Пажња ми је као запет лук. Ишче-кујем шта је следеће што ће најавити

девојка у црвеној хаљини. Крај? Не,не… желим да ово нешто

траје.

Каоуредник програма у Би-

блиотеци лако се договарам сауредницом Књижевног клуба ”Тексту-

ра” да поетско-музичким програмом обеле-жимо неки светски-а-наш дан. Можда и не

тако лако, при помињању сале за промоцијеБиблиотеке као место дешавања, али простор

Градске куће, изазива и пажњу и пристанак. Учесницимлади, вредни, креативни и талентовани људи.

Поезија, музика, фотографије, смех, мале грешкекоје забављају публику… Публика? Хол градске

куће испуњен до последњег места, а вишакпростора испуњавају они који (морају) да стоје.

Задовољна и радосна лица, и публике иучесника и нас криваца за организацију.

Схватам да је то оно нешто штонедостаје.

ТЕ

МА

БРОЈА:К

УЛТУРН

ИП

РОГРАМ

И

Казнено-поправни завод у Нишу.

Библиотека и ”Текстура” реа-лизују програм инициран јагодинскимБИБЛИОНЕТОМ и темом ”Приступ

недосегнутим корисницима”. На капији смотелефоне заменили страхом. Чувари нас храбре,али ништа не чујем док гледам пушку у његовимрукама. Питам се шта ми је ово требало. Храбро

заузимамо места на дрвеној клупи и спремамо се засусрет са кажњеницима, мислим публиком. Улазе у

салу и програм почиње. Први аплауз и осмехуклањају покорицу нашег страха. Њихови осмеси

нам уклањају још један ред. Покушавају да насудахну што јаче, да испуне своја неслободнаплућа… Читају нам своје стихове, који боле.

Аплаузима нас поздрављају све док ихстражари не одведу. Излазимо кроз

капију. Без енергије, без осмеха,али задовољни.

Ноћмузеја, двориште

Библиотеке, топла мајска ноћ.Задовољна што ће млади чланови

”Текстуре” уклонити своју предрасуду – даБиблиотека није место за њихово стваралаштво

посматрам хиљаде људе који су Библиотеку ода-брали за дестинацију ове ноћи. У сали за промоцијепрезентујемо филм који прати изложбу плаката. У

дворишту млади ствараоци читају своје стихове, док ихповремено смењују музичари. Весело, опуштено,

разиграно. Сви уживамо, сви имамо осмех. Рекох сви? Ја гавише немам, јер на сцену (двориште Библиотеке) ступа

бацач ватрених кугли и започиње своју врелу тачку.Ватра се преселила у мој желудац. Питам се шта ми

је ово требало. Аплаузи публике повремено јегасе, али стрепња траје све док акробата не

угаси ватру, и своју и моју. До крајавечери топло је само у нашим

срцима.

Свиобележавају годишњи-

цу славног писца. Зар да топрође без нас? Без заједничког

програма Библиотеке и ”Текстуре“? Ника-ко! За тако важан јубилеј, хол Градске куће

је најбољи избор за место дешавања. Мождаби наш избор била и нека прометна улица, алихладна јесен је. У програм укључујемо и гимна-зијалце. И још млађе учеснике – мале балерине.

Филм на почетку програма има недовољногласан звук. Превазилазимо проблем. Ред

поезије, ред музике, мало плеса, осмех, погре-шан акценат, осмех, добра енергија… Сада

већ навикнути и не пребројавамо публи-ку која се тиска. Знамо да је овај

рецепт успешан, на задовољ-ство свих нас.

БаштаГеронтолошког цен-

тра, мајско поподне. Звуквиолине се разлеже Зен баштом,

како је ми назвасмо. Чланови ”Тексту-ре” пружају на длановима своје стихове иноте. Баке и деке, озарених лица грле нас

очима, рукама, срцем… Захвални су закњиге из фонда Библиотеке, које смо имдонели на читање и које ћемо заменитидругим насловима опет за пар месеци,

али желе да дођемо ми. Брже одкњига. Обећавамо. Ћутимо. Сузе

нам у очима.Одлазимо.

БИБЛИОНЕТу Нишу. У дворишту

Библиотеке чланови ”Текстуре”,програм нишке библиотеке представ-

љају се библиотекарима из читаве Србије.Са крова се чује песма праћена оном истом

виолином из Зен баште. Колажном поетскомпредставом, експерименталном формом интер-

претације стваралаштва ових младих људи, сви смозадивљени. Дивљење претачемо у аплауз, чија седужина тешко мери. Примам честитке колега узвише пута поновљену реченицу: ”Благо вама, виимате њих”. Смешкам се задовољно и мислим:

”Можете и ви. Осврните се око себе, млади икреативни људи живе и поред ваших

библиотека”. Као да ме допуњујуТекстурци добацују: ”Текстура

је једна”. Ја знам.

стр.10

ТЕЛЕФОН И ФАКС КАО ЕЛЕКТРОНСКИМЕДИЈИ У ФУНКЦИЈИ ПРОГРАМА БИБЛИОТЕКЕ

Тезе за примену добрих примера из праксе

Нови начин комуникација у свакодневномживоту условио је и развој нових облика рада

у библиотекама, али и другачији наступ и пред-стављање библиотечких програма, генерално исвих активности у јавности. Електронски медији туиграју кључну улогу.

Посматрано у тезама, као својеврсни подсетник,на основу добрих примера у пракси рада потребноје детерминисати приступ са пар појмова из самогнаслова овог сажимања искустава.

– Електронски медији.– Сарадња. (Код односа ка појму САРАДЊА

неопходно је разматрати понаособ различите ком-поненте: правац, смер, динамику и трајање).

– Јавност ( у најширем смису).

1.0. ЕЛЕКТРОНСКИ МЕДИЈИ КОЈИ СУДОСТУПНИ У БИБЛИОТЕКАМА:

- Фотографија- Радио- ТелевизијаСваки од наведених медија у овоме низу у свом

коришћењу за рад има своје специфичности у:- правцу коришћења и намене;- смеру коришћења;- динамици којом се користе и- трајању коришћења, односно степену архивирања.

1.1. ТЕЛЕФОН – ФАКС

ПРАВАЦ – Телефоном или факсом се можеделовати персонално и колективно.

Персонално подразумева коришћење у циљуличног контактирања одређене циљне групе иличак појединачно корисника (изражено код корисникаса посебним потребама или хендикепом), наравнои извођача у фази припреме реализације.

Колективно – према школама и вртићима, нај-чешћим партнерима, локалној заједници и премасредствима јавног информисања (најава програма,телефонско извештавање – директно укључење упрограм).

СМЕР – ОД нас према непосредном корисни-ку, представницима локалне заједнице и медија јеу времену када се активности припремају, најав-љују, реализују, чак некад и у времену еваулацијепрограмских активности.

У часу када се смер мења и иде КА нама, јако јеважно да га не пренебрегнемо, запоставимо ипревидимо, јер од њега зависи да ли ће сви учесни-ци знати за њих битне информације о нашимактивностима, да ли ће учествовати, пратити иизвестити о ономе што ми радимо.

ДИНАМИКА – у највећој мери зависи одразноврсности комуникације са окружењем којукористи сама библиотека. Ако је телефон илифакс примаран у овој активности, динамика јеврло изражена, али у узрочно-последичном односуса планираним буџетом и обрнутопропорцио-налан степену савремене комуникације у XXI веку.

ТРАЈАЊЕ – што је краће могуће, али довољнода понуди, репродукује и обради ПОТПУНУ ИН-ФОРМАЦИЈУ о активности коју прати. (Када сепреобимне информације дају вербално умањујуинтерес. Предугачки факсови уз непланираниматеријални трошак код примаоца поруке, честозавршавају непрочитани или непрослеђени на-словљеним субјектима).

1.2 СМС

Мобилна телефонија је најраспрострањенијивид електронске комуникације данас. Техничкадостигнућа на овом пољу у реалном окружењу,начин руковања, цене услуга мобилних оператера,техничка доступност телефонских апарата –мобитела, њихова једноставност руковања, али иреалне могућности их стављају на место бр. 1

ТЕ

МА

БРО

ЈА:К

УЛТ

УРН

ИП

РОГР

АМИ

данашње комуникације. СМС сервиси због својеизузетно мале цене експлоатације, али свевременеуниверзалне примене ту предњаче. У реалномокружењу мало је запослених у библиотекама, алии корисника, без обзира на старосну доб, који ихне поседују и користе.

Библиотеке би то требало да искористе.Како ?СМС је прилика за:

ИНТЕРАКТИВНОСТ – РАЗМЕНУИНФОРМАЦИЈА – КОМУНИКАЦИОНИ КОД

- Позивница- Информација- Опомена

УМЕТНИЧКУ ИГРУ –ИЗРАЖАЈНУ ФОРМУ

Пример је посебан успехСМС кампања Дечјег одељења БГБ са Телекомомповодом Светског дана дечје књиге 2009, када је

осмишљена вишедневна акција Дођи кроз ноћ, крозсан у коју је укључено више хиљада деце. Они су насвојим мобилним телефонима исписивали сти-хове, а популарни песници за децу их оцењивалии награђивали.

Ове тезе су повод за размишљање како телефони факс, као најстарији и најприсутнији електронски

медији у библиотекама, могу битиу функцији остваривања про-грама јавних, народних библио-тека у нас. Ако подстакну билокакву идеју за персонализованупримену у новој средини – доброје. Ако учине библиотекарскипосао динамичнијим – још боље.

Мирко Марковић,Библиотека града Београда

КАЛЕИДОСКОП БИБЛИОТЕКАМеђународни скуп библиотека братских градова са Птујем, 6-9. септембар, 2012.

Аранђеловац има 5 братских општина широмЕвропе – Птуј (Словенија), Хан Пијесак (Ре-

публика Српска), Турчијанске Теплице (Слова-чка), Филипи (Грчка) и Вршац. Овај вид сарадњепрво је успостављен са општином Птуј, још 1970.године. Најинтензивнија сарадња је била на нивоушкола, али је и она замрла током осамдесетих идеведесетих година прошлог века. У последњојдеценији, сарадња је обновљена и проширена и надруге делатности.

Птуј је један од пет партнерских градова Ма-рибору који је ове, 2012, Европска престоницакултуре. У оквиру обележавања ове важне годинеза културу Словеније, а и Европе уопште, управникКњижнице „Ивана Потрча“ из Птуја, мр МатјажНојдауер дошао је на идеју даорганизује скуп библиотекабратских општина са Птујем.Припреме за ову манифеста-цију су трајале од зиме 2010.године до лета 2012.

Међународни скуп библио-тека братских градова са Пту-јем, под називом „Библио-теке братских градова и њи-хова међукултурна сарадња“трајао је од 6. до 9. септембра.Скупу су присуствовали

представници 7 библиотека и општина: Птуј, Аран-ђеловац, Сан-Сир на Лоари (Француска), Бург-хаузен (Немачка), Банска Штиавница (Словачка),Вараждин (Хрватска) и Охрид (Македонија).

На свечаном отварању, 6. септембра, говорилису директор птујске библиотеке мр Матјаж Ној-дауер, државни секретар Републике Словеније дрБожо Церар и градоначелник Птуја др ШтефанЧелан. У име гостију, присутнима се обратила идиректорка аранђеловачке библиотеке, ДанијелаМиловановић. У оквиру припрема за сусрет, свидиректори библиотека су одабрали текстове (углав-ном из опуса најзначајнијих завичајних писаца),фотографије и видео-записе из својих библиотекаи општина који су приказани док су одабрани

глумци читали текстове.Други део свечаног отвара-

њa био је посвећен моногра-фији чланака „Библиотечкикалеидоскоп“ („Knjižnični ke-lejdoskop“/“Librarian kaleido-scope“) и изложби на којој суприказани чланци из моногра-фије и материјали из градоваучесника (сваки град имао јеједну изложбену полицу). Члан-ке о својим установама су на-писали директори, по прецизним

ХО

РИЗО

НТ

И

стр.12

међу којима су и три инкунабуле од којих је нај-старија Библија латина (Biblia latina. Impressa vene-tiis, per Franciscum de heilbronn et Nicolaus defrankfordia socios,) из 1475. године.

Библиотека има и две посебне збирке: ИванаПотрча, завичајног писца по којем и носи име иШтефке Цобељ, етнолога и историчара уметности.

Оно што је интересанто за ову библиотеку је даима неколико уникатних производа којим јеунапредила пословање. Један од њих је апарат засамостално раздуживање корисника, који је, пот-пуно бесплатно, направио један од локалних про-грамера. Тај апарат би, уколико би био прављен запотребе друге библиотеке, био јако скуп и скоронеисплатив.

Са друге стране, ову библиотеку свесрдно пома-же Република Словенија – у време када је почеоунос записа у COBISS, држава је плаћала библио-текама за сваки унети запис. Тако је дошло до ви-шеструке користи – записи су уношени многобрже него иначе, а и библиотеке су зарадиле поза-машне суме новца.

Птујска библиотека је пријатно место са свимуслугама које нуди. Особље је љубазно и доброобучено, одлично организован простор полакопостаје тесан за све публикације које се набављају.

БИБЛИОТЕКЕ ГОСТИ

Библиотеке које су послале своје представнике(углавном директоре и по једног библиотекара) суиз различитих делова Европе:– Народна библиотека „СветиСава“, Аранђеловац, Србија– Општинска библиотека „ЖоржСанд“, Сан Сир на Лоари,Француска– Градска библиотека Бургхаузен,Немачка– Библиотека старог рударскогместа Банска Штиавница, Словачка– Градска књижница ичитаоница „Мател Ожеговић“,Вараждин, Хрватска– Библиотека „Григор Прли-чев“, Охрид, Македонија

Осим последње на спи-ску која је националнабиблиотека, све осталебиблиотеке су градскеили општинске. Иакосу по територијалнимодредницама сличне,библиотеке се раз-ликују по површинисвојих зграда, као и поброју корисника ипосета.

и унапред достављеним упутствима. Монографијаје вишејезична – сваки чланак написан је наматерњем језику, енглеском и словеначком. Редо-след чланака и представљања библиотека је редо-след којим су градови потписивали повеље обратимљењу са градом домаћином.

Читава манифестација је била савршено орга-низована, до последњег детаља.

ДОМАЋИН СКУПА

Библиотека – домаћин скупа, Књижница„Ивана Потрча“ налази се у згради коју зову „Малиград“ (мали замак). Заузима 2.893 м2, а сама зградаје реновирана за потребе библиотеке од 1985. до2000. године.

Књижница „Ивана Потрча“ је централна ре-гионална библиотека за регионе Птуј и Ормож,који заједно имају 86.415 становника. Библиотечкифонд има више од 311.000 јединица.

Током 2011. фонд је увећан (куповином, по-клонима и обавезним примерцима) за 18.175 је-диница. Број активних чланова у 2011. био је13.304, а број посетилаца 176.486.

Библиотека ради 6 дана у недељи, уз финан-сирање 16 локалних самоуправа које се налазе уоквиру административне јединице Птуј. Куповинубиблиотечког материјала и активности као цен-тралне регионалне библиотеке финансира Репуб-лика Словенија.

Библиотека „Иван Потрч“ је подељена на неко-лико одељења: Одељење набавке и обраде, Оде-љење студија са медијатеком, Дечје одељење,Завичајно одељење, Одељење мобилне библио-теке (библиобус), Одељење за развој и дигитали-зацију, као и Одељење администрације и техни-чких услуга.

Птуј је најстарији град у Словенији, стога јетоком XV века на овој територији било преко1.000 активних манастирских библиотека. Са овакобогатом историјом, уз пожртвовани рад библио-текара и велику помоћ државе, птујска библиотекаје једна од десет најважнијих у Словенији. Чиње-ница да је 15 година реновирана зграда за библио-теку много говори о односу државе и локалне са-моуправе према овој институцији.

Због велике површине коју покрива библио-тека, далеке 1958. године започет је развој мобил-ног библиотекарства. На почетку је библиотекар,задужен за овај део посла, бициклом или јавнимпревозом, носећи два кофера (са највише 245 књи-га) обилазио територију разносећи књиге. Данассе то обавља модерним библиобусом који зачетири радна дана обиђе 52 локације.

* * *Књижница „Ивана Потрча“ је изузетно богата

завичајним материјалом и вредним раритетима,

стр.13

Ова табела показује много интересантних икорисних упоредних података нарочито у у односуброја чланова према броју позајмљених јединица.

На пример, библиотека у Бургхаузену има ве-лики број позајмљених јединица (210.000 са 3.000корисника, али највећи део те позајмице чине DVDјединице, а не књиге). Библиотека у Вараждинуима 10.767 чланова који позајме 104.996 јединица(десет пута више позајмљених јединица у односуна број чланова) док библиотеке Птуја иАранђеловца имају тај однос око 13.

Вараждинска библиотека је једина која се нала-зи на три локације, док су библиотеке у БанскојШтиавници и Охриду тренутно у фази реновирања.

Библиотека у Бургхаузену има 7 запослених за4,7 радних места (дакле, не раде сви пуно радно

време) и ускоро ће скоро половина запослених (3од 7) ићи у пензију. Бургхаузен је специфичан градпо броју незапослених (готово да их нема) – те би-блиотека овог града нема никаквих финансијскихпотешкоћа, што је са наше тачке гледишта скороневероватно.

Међународни сусрети библиотекара су драго-цени скупови који доносе нове контакте, новаискуства и довољно података за међусобну ева-луацију. Сваки овакав скуп доноси нове идеје,укршта искуства и представља подстрек за даљирад.

Данијела МиловановићНародна библиотека „Свети Сава“, Аранђеловац

САЈБЕР ПОЉОПРИВРЕДНИК У БИБЛИОТЕЦИПројекат АгроЛиб-Ја – јачање сарадње између библиотеке и локалне заједнице

Недавно су колеге из јагодинске библиотекедошле из Београда са 57. Међународног

сајма књига са занимљивом причом коју им је,кажу, испричао Гојко Божовић, уредник угледнесрпске издавачке куће „Архипелаг“. Прича је тачнаи нешто о томе смо могли да чујемо од америчкихбиблиотекара који су били на конференцији „Ло-кална иницијатива за глобални развој – поновооткривамо библиотеке“ одржаној у Вашингтонуод 1. до 3. октобра у организацији невладине групеBeyond Access.

Кажу да су америчке локалне самоуправе деве-десетих година прошлог века почеле да затварајубиблиотеке у мањим градовима. Зашто? Кажу,велике трошаџије. Наравно, ни библиотекари нисуседели скрштених руку. Кренули су да бране својупрофесију. То је професија која је уско повезанаса образовањем, а нација која није образована немани могућности да напредује. Америчке локaлнесамоуправе су погледале спискове најчитанијих

књига у библиотекама. Ситуација је била иста усвим америчким библиотекама. Ситуација је иста иу српским библиотекама данас. Људи воле да чи-тају сличне књиге... Статистика – сурови доказ даамеричке локалне самоуправе не праве грешку...Затварање је настављено...

Библиотекари су знали да њихов пут има дваправца: промена или одумирање професије.

Наравно, наведени разлог није и једини који једовео до промена у савременом библиотекарству.Библиотеке су морале да се мењају идући у коракса цивилизацијским напретком људског друштва.Такође, библиотекари су схватили да библиотекеморају да крену ка новим корисницима. Било јенеопходно преиспитати ресурсе библиотека иосмислити пројекте како би се понудила помоћлокалним самоуправама у решавању проблема улокалним заједницама. Закључено је да библиотекеимају зграде, опрему, образовано људство...

ХО

РИЗО

НТ

И

стр.14

Локалне самоуправе имају новац који би требалода се употреби за унапређење живота људи улокалним заједницама... Библиотеке имају ресурсекоји могу да помогну локалним самоуправама даунапреде живот људи у локалним заједницама, пресвега у такозваном неформалном образовањустановништва. Тако је почело јачање сарадњеизмеђу библиотека и локалних заједница...

Народна библиотека „Радислав Никчевић“ уЈагодини је дуго имала проблем да се наметнесвојој локалној самоуправи.

У оквиру спровођења матичне функције уПоморавском округу, Матично одељење Народнебиблиотеке у Јагодини је почетком 2008. годинеевидентирало следећу ситуацију у 16 сеоских би-блиотека јагодинске општине:

– двадесетак година није купљена ниједна књигаза већину сеоских библиотека;

– просторије библиотека се не одржавају;– не исплаћује се плата књижничарима;– сеоске библиотеке имају све мањи број корисника.

* * *Средином 2008. године Народна библиотека у

Јагодини је спровела испитивање на узорку од 100испитаника сеоске популације како би се утврдилепотребе пољопривредних произвођача. Испита-ници су били од 30 до 50 година старости (50%мушкараца и 50% жена) из више села јагодинскеопштине.

– Највећи број испитаника, 82% је истакао дане поседује компјутере и нема никаква знања из теобласти, 90% нема интернет код куће;

– 72% користи традиционалне методе прено-шења знања;

– 88% је желело да похађа школу компјутера;– 84% је желело едукацију путем стручних пре-

давања;– 100% би желело да у библиотекама може да

пронађе стручну литературу из области пољо-привреде;

– 92% је одговорило да им је највећи проблемнепостојање организованог тржишта за пласманпољопривредних производа. 1

Са друге стране, Влада Републике Србије и свеустанове и институције у Србији су прешле наелектронски систем обавештавања. Конкурси осубвенцијама и олакшицама за пољопривреднике

се објављују на сајту Владе Републике Србије и Ми-нистарства пољопривреде Републике Србије. Др-жава се не бави организованим информационимописмењавањем сеоског пољопривредног станов-ништва.

Сагледавши проблеме у јагодинским сеоскимбиблиотекама и проблеме сеоског пољопривред-ног становништва у селима јагодинске општине,дошло се до закључка да би ревитализоване и мо-дернизоване сеоске библиотеке могле да буду по-кретачи промена у селима. Осмишљен је концептсеоске библиотеке која би била информациони,комуникациони и културни центар локалне зајед-нице.

За реализацију велике идеје је потребан поче-тни капитал. Зато је Народна библиотека у Јаго-дини потражила подстицајна средства за својуидеју. Пројекат ревитализације сеоских библиотеканазван је АгроЛиб-Ја (Agricultural libraries in Jago-dina – пољопривредне библиотеке у Јагодини).Програм PLIP (Public Library Innovation Pro-gramme) непрофитне међународне организацијеEIFL (Electronic Information for Libraries), награ-дио је јагодинску библиотеку за ову идеју. Наградаје подстакла локалну самоуправу града Јагодине дафинансијски подржи ревитализацију сеоских би-блиотека у јагодинској општини. Захваљујући овојнагради и јагодинској локалној самоуправи, реви-тализоване су четири сеоске библиотеке. То сусеоске библиотеке у селима Багрдан, Главинци,Бунар и Глоговац. Приликом избора библиотека,водило се рачуна да то буду библиотеке у већимселима, на различитим крајевима јагодинске оп-штине. Сеоске библиотеке су удаљене од градске10 до 15 километара.

Данас су пољопривредном становништву учетири сеоске библиотеке и јагодинској општинидоступни:

– пољопривредни часописи и литература;– интернет и школа компјутера;– предавања из области пољопривреде;– сајтови www.agrolib.rs и www.agrolib.rs/pijaca/

(АгроЛиб пијаца).

* * *Све четири сеоске библиотеке имају интернет и

компјутере. Коришћење интернета је бесплатно.Школа компјутера за пољопривреднике која сеорганизује у сеоским библиотекама је, такође,бесплатна.

Осим класичних библиотечких услуга, у сео-ским библиотекама је организована ИТ едукацијаза пољопривреднике, где су научили да користедруштвене мреже и форуме, али и да се удружују,размењују искуства, продају и купују преко ин-тернета. Направљен је сајт за пољопривреднике иљуде који се баве старим занатима и сеоским туриз-мом. Циљ за оснивање сајта www.agrolib.rs/pijaca/

стр.15

јесте да сви пољопривредници буду на једномместу, што им олакшава комуникацију и разменуискустава. Такође, реклама на сајту им помаже дапронађу купце за своје производе. Коришћењеовог сајта је бесплатно, а крајњи циљ је побољша-ње економског и социјалног положаја пољопри-вредника.

Библиотеке и сајт су постали места за разменудобрих идеја па чак и за покретање агробизниса.Многи људи су библиотекарима испричали како имје сајт или одлазак у библиотеку помогао. Некеприче се налазе на You tube-у, а неке се могупрочитати на сајту www.agrolib.rs. Иако се за многапозитивна искуства не зна, претпоставља се да ихима много, јер су сеоске библиотеке и сајтwww.agrolib.rs све посећенији.

Идеја сеоских пољопривредних библиотека изСрбије је била инспирација многим библиотекамаиз других држава света. Након годину дана EIFL-PLIP: Public Library Innovation Programme јефинансијски подржао још три библиотеке (у Ле-тонији, Литванији и Македонији) које су прила-годиле АгроЛиб идеју потребама своје локалнезаједнице. Циљ је исти – коришћењем нових ин-формационих технологија омогућити приступинформацијама. Информација је кључ за економ-ски и социјални развој друштва. (О библиотекамакоје су реплицирале АгроЛиб-Ја пројекат може сепрочитати на сајту www.eifl.net ).

Пројекат АгроЛиб-Ја као и пројекти других би-блиотека које спроводе сличне идеје, показују дасеоске библиотеке треба да добију нову улогу у са-временом библиотекарству. Оне треба да постануедукациони, информациони, комуникациони икултурни центри својих локалних заједница. Тако-ђе, оне могу да буду покретачи друштвених и еко-номских промена у локалним заједницама и шире.Нове информационе технологије, употреба друштве-них мрежа и одређених сајтова могу да буду важанфактор у едуковању и удруживању пољопривред-ника. Сеоске библиотеке могу да буду места која биподстицала професионалну и ИТ едукацију пољо-привредика.

Локалне самоуправе, које су оснивачи јавнихбиблиотека у Србији, нису много заинтересованеза развој библиотекарства. Чини се да локалне са-моуправе виде библиотеке као установе које самотроше новац, а при том, не доприносе решавањупроблема који постоје у њиховим срединама. Ја-годинска библиотека је имала сличан проблем салокалном самоуправом до 2010. године. Договорса градоначелником да се ревитализују сеоске би-блиотеке би остао мртво слово на папиру да нисудобијене награде од EIFL и Beyond Access-а(10.000 $) захваљујући којима се, уз подршкулокалне самоуправе, кренуло у ревитализацијусеоских библиотека и реализацију АгроЛиб про-јекта. Данас, локална самоуправа града Јагодине невиди библиотеку као установу која само троши но-вац, већ и као установу која учествује у решавањупроблема у својој локалној заједници.

Можда би, као и јагодинској библиотеци, би-блиотекама у Србији могла да помогну „подстицајнасредства“, тј. средства невладиних организацијакоје се баве развојем библиотекарства у земљама утранзицији. Готово све невладине организацијекоје се баве унапређењем библиотекарства у светуинсистирају на јачању сарадње између библиотекаи локалних заједница. Пројекат јагодинске би-блиотеке АгроЛиб-Ја је истакнут као пројекат којије препознао проблем у својој локалној заједниции који је, на најбољи начин, понудио своје ресурсеза решење тог проблема. То је разлог што је овајпројекат добио две међународне награде – од ев-ропске невладине организације EIFL и од амери-чке организације Beyond Access.

За реализацију великих идеја које покрећудруштво потребна су почетна улагања. У времемалих општинских и државних буџета, добарначин за покретање добрих идеја јесу фондовиневладиних непрофитних организација које под-стичу развој библиотека, посебно у земаљама у раз-воју. Ови буџети су велика шанса за развој српскогбиблиотекарства.

Весна ЦрнковићНародна библиотека „Радислав Никчевић“, Јагодина

1 http://zajednica.nb.rs/files/biblionet/2011/vesnajagodina.pdf( преузето 15. 10. 2012)

стр.16

„ИСПУНИ СВОЈ ПАПИР УЗДИСАЈИМА СРЦА“Курс креативног писања у Дечјем одељењу Народне библиотеке „Вук Караџић“

Први српски просветитељ Доситеј Обрадовићговорио је да је млада душа подобна меком воску:

у какав га калуп метнеш и салијеш, онаки образ од његанаправиш. Од те реченице кренуле смо почеткомјуна када смо започеле са позивањем ученика напохађање Курса креативног писања.

Наиме, двогодишњи рад са децом у ОШ „ВукКараџић“ показао нам је да деца имају проблем саписањем састава, који се односи првенствено на тода немају довољно богат лексички фонд и да су имреченице пуне понављања и других стилскихгрешака. Како у програму нема много простора дасе настaвници посвете овом проблему, одлучилесмо се да покушамо и бар донекле помогнемо децида исти савладају. Такође, поред ученика који имајупроблем са писањем, наишле смо и на оне са изу-зетнм талентом који треба усмерити да се развијана прави начин. Курс креативног писања требалоје да окупи и једне и друге ученике, како би за-једничким радом и добро осмишљеним програ-мом, који је био конципиран тако да су сходномогућностима могли да га прате и једни и други уче-ници, дошли до позитивних резултата.

Очекивања у вези са одзивом била су мала собзиром на то да је био у питању период летњег ра-спуста и да смо промотивну кампању започелеподелом флајера у Дечјем одељењу Народне би-блиотеке „Вук Караџић“ и свега три основне шко-ле. Међутим, сунчани 18. јун донео нам је пријатноизненађење када смо у Амфитеатру Дечјег одеље-ња угледале тридесет насмејаних лица из разли-читих делова града. Поделиле смо децу на две групе.Прву је чинило петнаесторо ученика од првог дочетвртог разреда, а другу исто толико ученика одпетог до осмог разреда. Предвиђено време трајањакурса било је петнаест часова, који су билиодржавани понедељком, тј. од 1. септембра, суботом.

Курс је био тематски подељен на три блока и то:– поезија (5 часова)– проза (5 часова)– драма (5 часова)На сваком часу ученици су добијали креативне

листиће, на којима су биле пописане и објашњенекључне речи у вези са књижевним делом које се тогчаса обрађује и задаци који су имали за циљ да импомогну да се креативно изразе, али и обогате својлексички фонд. Они су најчешће били конци-пирани тако да се ученици кроз игру и свакодневнеситуације оспособе за писање поезије, прозе идраме. На крају сваког блока ученици старије групедобијали су задатак да напишу састав на темукњижевног дела које је било током истог обрађи-вано. Тако су ученици након првог блока писали

песму посвећену Мики Антићу, те су најбоље ипрочитане на књижевној вечери посвећеној овомпеснику, које је одржано у Амфитетару Дечјег оде-љења 26. јула. Након другог блока ученици суписали басне и бајке по слободном избору, док јена крају трећег настао велики број драмских прика-за. Ученици млађе групе такође су сходно својимгодинама писали различите саставе, приче, басне ибајке.

Један део полазника радионице имао је при-лику да 17. августа похађа и Креативну књижевнурадионицу у организацији Америчког кутка, накојој је са децом радила Мерили Кенингем, про-фесорка књижевности на универзитету Хјустон.

Током тромесечног курса примећено је да су сеученици најбоље показали у писању прозе, док имје писање поезије ишло теже. С обзиром на то дасмо константно пратиле рад ученика водећи еви-денцију о сваком од њих, уочено је да се број стил-ских грешака свео на минимум, да су им посталијаснији основни књижевнотеоријски појмови, алии да су научили на који начин могу да обогате фондречи и да исте употребе на прави начин у тексту.

Круна овог курса била је свечана додела ди-плома за тридесеторо полазника, која је одржана13. октобра у просторијама Дечјег одељења. Томприликом ученицима су, поред диплома, додеље-ни и билтени под називом Књижевни одјеци, застарије, и Мали писци – велика дела, за млађе, укојима су приказани ученички радови, које смотако сачували од заборава, али и омогућилињихово даље читање. Треба напоменути и да суполазници старије и млађе групе представилипублици своје радове. У старијој групи највише јебило поезије, док је у млађој групи доминиралапроза. Желећи да чујемо и мишљење публике оономе што су чули, а што је плод тромесечнограда, укључили смо их у свечаност дајући им заправо да гласањем одаберу најбољи рад старијеполазничке групе. Већином гласова награду јеосвојила Софија Ивановић песмом „Ноте љубави“.

Поред публике требало је да и ми донесемоодлуку која три рада су најбоља и у обе групенаградимо прва места књигама. У млађој групинајбољу басну написала је Нина Поповић; нај-бољу бајку – Милица Мандић; најбољу причу –Лука Минић. Међу старијим полазницима најбо-љи рад у категорији поезије написале су СофијаИвановић и Невена Бојовић, друго место заузелаје Лола Деспотовић, а треће Анђела Радисавље-вић. У категорији прозе најбоље радове написалесу Анђела Радојевић и Тијана Теодоровић, док једруго место освојила Драгана Радосављевић, атреће – Лука Рилак.

ХО

РИЗО

НТ

И

стр.17

У деци се обнавља и чисти река човечанства, затоћемо се ми као њихови наставници трудити да ихи кроз наведене будуће активности усмеримо направе вредности.

Сања ЖивковићАлександра Петровић

САРАДЊА СА ЧИТАОЦИМАКРОЗ ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ

VIII скуп „Библиотекар – занимање и професија“ одржан у Бањи Врујци, у јуну 2012. године

Није тајна да живимо у друштву које се све вишеослања на друштвене мреже. Библиотеке су

постале главни извор информација; још од време-на глинених плочица, па до дигиталних каталога,вековима су преносиле информације и ималевеома важну друштвену улогу. Да би наставили овуважну и културно-информациону мисију, библио-текари су најраније усвојили технологије друштве-них мрежа и тако се повезали са својим корисни-цима. Иако су библиотеке одувек повезивале људеи информације, друштвене мреже имају такођеважну улогу у маркетингу и брендирању библио-теке као стуба заједнице.

Због тога је веома битна едукација библиоте-кара, која се врши организовањем разних семинарана тему друштвених мрежа и других видова кому-никације и размене информација, како их кори-стити да се унапреди рад библиотеке и однос којибиблиотека има са корисницима.

Један од таквих семинара био је и VIII скуп„Библиотекар – занимање и професија“ на тему,,Библиотеке у глобалном окружењу”, одржан уБањи Врујци, у јуну 2012. Учесници су билибиблиотекари народних библиотека, мрежеБиблиотеке града Београда и осам америчкихкутака у Србији. Војислав Родић, директор ИНетконсалтинг фирме, одржао је мастер клас и гово-рио о ефикасном коришћењу интернет техноло-гија у свакодневном пословању. Уз много примераи широк дијапазон могућности њихове адаптацијеи примене на рад библиотека, господин Родић сепотрудио да прикаже учесницима новине у диги-талном свету. Захваљујући интернет клубу из Љи-га, на семинару је био обезбеђен бржи бежичниинтернет који је омогућио свим учесницима дабуду веома активни током целог семинара. У по-подневним сатима организован је групни рад гдесу се анализирале неке од наших најбољих праксиу свакодневном раду и на друштвеним мрежама.

Циљ овог семинара је да се схвати важност ипотенцијал друштвених мрежа, што су библиоте-кари, који веома тихо рекламирају своје услуге, навреме схватили. Друштвене мреже су потпуно

бесплатне, лако се инсталирају и користе, а по-стале су веома битне библиотекарима, јер прекоњих допиру до већег броја корисника за кратковреме. Такође, друштвене мреже омогућавају би-блиотекарима да буду креативнији. На најбржи на-чин, могуће је обавестити кориснике о неком про-граму, окачити слике или неки информативнивидео клип.

Библиотекар као интернет стратег мора да по-знаје и користи све постојеће интернет технологије,да их брзо усваја и усавршава, а за узврат добијабрзу размену информација. Да би једна библио-тека правилно користила друштене мреже, по-требно је да оформи интерни тим који ће битизадужен за одржавање профила библиотеке. Би-блиотеке ништа не продају, али им је потребанмаркетинг. Библиотека може да користи дру-штвене мреже за вести и најаве, промоције услуга,препоруке за читање, едукацију корисника, анкети-рање или истраживање, али исто тако и за ева-луацију услуга библиотеке и запослених, за креира-ње набавне политике или консултацију са ко-рисницима. Друштвене мреже су снажан нови видкомуникације и омогућавају да се лакше и бржеступи у контакт са новим корисницима, поготовомлађе популације. Тај контакт није лако успоста-вити, и једном успостављен, лако може битиизгубљен. Из тог разлога треба водити рачуна и оначину на који се комуницира са корисницима надруштвеним мрежама. Оне омогућавају креатив-ност библиотекара, али и корисника. Често ћетеод корисника добити конструктивне критике којетреба послушати и искористити. Неће увеккоментари бити добронамерни, али и на оне лошетреба реаговати. Потребно је показати корисни-цима да вас занима шта они мисле и да вам јењихово мишљење важно. Кроз разговор са кори-сницима путем друштвених мрежа, можете бољестећи увид у то шта их интересује, шта вам, можда,замерају и шта сматрају да можете да промените.Ако их боље упознате, моћи ћете боље да ихуслужите. Последњег дана семинара било је речи ио безбедоносним аспектима коришћења друштвених

Због великог интересовања деце, али и радостикоје смо осећале приликом реализације курса, овоније крај културно-образовних активности којећемо у сарадњи са Народном библиотекомреализовати у наредном периоду. Неке од њих су:наставак циклуса књижевних вечери посвећенихживоту и делу великих аутора, организацијалуткарских позоришних радионица и покретањекњижевно-читалачког клуба за млађе и старије.

ХО

РИЗО

НТ

И

стр.18

мрежа, о којима је вероватно потребно организова-ти и посебан семинар.

Након доделе сертификата и фотографисања,уследила је дискусија међу колегама, затим сеприсутнима представио Горан Миланковић, којије пружио још неколико корисних савета о интер-нет маркетингу: како да једноставно и лако прене-семо наше идеје могућим корисницима кроз све кана-ле комуникације; затим је нагласио да кориснике

ОКОМ РУСКИХ БИБЛИОТЕКАРАРедовна годишња 78. Конференција IFLA (Хелсинки, 11-17. август 2012)1

АЛЕКСАНДАР САМАРИН,заменик генералног директораРДБ (Руске државне библио-теке), члан сталног комитета запитања ретке књиге и рукописа

Један од основних пробле-ма који су разматрани на ового-

дишњој конференцији био је – несамо како читаоце привући традиционалном типубиблиотека него и електронским ресурсима којебиблиотеке прикупљају и чине их доступним пу-тем интернета. Као што смо могли да чујемо у ре-фератима стручњака из Велике Британије и САД,од великог значаја је психологија претраге инфор-мација на компјутеру, која је својствена људимановог покољења. Према обављеним истражива-њима, приликом претраге информација на интер-нету већина савремених корисника се ограничавана неколико линкова, односно на сајтове који се урезултату претраге приказују на првој страници, неидући даље. Самим тим, библиотеке морају да ра-зматрају могуће начине за продор у информа-циону средину која би допринела поједно-стављењу претраге библиотечких ресурса.

Друго питање које ме је као члана сталног коми-тета IFLA-e за питања ретке библиотечке грађе ирукописа интересовало јесте – како их представитишироком аудиторијуму. У том смислу највише се

причало о друштвеним мрежама и изложбама.Организација изложби књига за нас није никакванепознаница, тако да је то нови моменат који пред-ставља проширивање функција библиотеке намузејске. Библиотеке то врло лако могу да органи-зују јер се и иначе налазе у објектима који су исто-ријски споменици, тако да посетилац долази не самода би добио књигу, већ и да се упозна са споме-ником архитектуре. Тако да и књиге, и фондови исами библиотекари постају део те експозиције.

Осим тога, ово је већ друга конференција накојој се осећа тенденција која ми се не допада: пок-ренуто је питање о преименовању одељења реткебиблиотечке грађе и рукописа у одељење пос-ебних фондова. С једне стране, то представљапроширивање поља делатности (јер у редак ивредан материјал спадају карте, ноте и разни сл-иковни материјали). Нажалост, на скупу сам чуовеома различита тумачења ове врсте грађе. Било јепредлога да се у посебне фондове сврстава билокоја збирка – од инкунабула до савремених стри-пова, на основу потребе да се сачува култура свихстатуса и слојева друштва. Постоји, наиме, опа-сност да се високо стручни, готово елитни део би-блиотечког посла, рад са рукописима, инкунабу-лама и старим издањима – потисне у други план.

Позитиван учинак нашег рада јесте да ће сечланови ове секције окупити у Руској државној

морамо да познајемо и да им стално нудимо новеидеје, а у опуштеној дискусији на крају презен-тације било је речи и о томе како да стратешкииспланирамо активности а да останемо актуелни иуспешни.

Друштвене мреже су нови амбијент и морамода научимо да комуницирамо у њему, и из тогразлога, треба нам више семинара са стручњацимаиз области интернет технологија и друштвенихмрежа, као и маркетинга. Изграђивање односа сачлановима подједнако је важно као и формирањебиблиотека. Друштвене мреже помажу да корисни-ци увиде да су повезани са библиотекарима.Двосмерна комуникација омогућава још многоместа за развитак и креирање динамичних библио-тека у складу са жељама и очекивањима корисника.

Славица СтевановићАмерички кутак

Народна библуиотека „Вук Караџић“, Крагујевац

ХО

РИЗО

НТ

И

стр.19

библиотеци, у паузи између ове и следеће IFLAконференције. То што су изостали рефератипредставника руских библиотека треба тумачитиставом IFLA-e: то је организација која окупљабиблиотеке из разних земаља – од развијених ионих у развоју, и зато се оријентише на средњиниво. То је и разлог што не могу све библиотекеодн. библиотечке асоцијације да имају исте ставовеи интересовања. Рецимо, Данци и Швеђани ћеувек бити више заинтересовани за библиотеке којесу им географски или језички блиске, исто као штоће нас највише да занимају питања и ставови којипотичу из украјинских и белоруских библиотека.

ЕВГЕНИЈА ГУСЕВА,начелник Одељења за управ-љање фондовима РДБ

Конгресу IFLA-e прису-ствовала сам по први пут. Мојосновни циљ био је да сагле-дам како данас раде библиоте-ке и упоредим методе рада руских идругих библиотека. У том смислу, Конгрес је оправ-дао моја очекивања. Мада, прилично сам изнена-ђена што међу излагачима није било реферата изРусије. При том сам могла да се уверим да рускобиблиотекарство у потпуности прати све савре-мене токове библиотечке струке, па чак има и неказа друге непозната искуства. Ниво изложенихрадова био је врло шаролик. Рецимо, представни-ци једне земље излагали су о томе како су затво-рили магацин за смештај књига и како су модерни-зовали простор. И ми смо исто то радили, али беззатварања библиотеке. Ипак, могли су се чути инеки корисни реферати о улози и функцији би-блиотеке у савременом окружењу, а ми нисмо башвешти у процесу оријентације у односу на ко-рисн-ике. Наше колеге јасно сагледавају цивили-зациј-ски преокрет који намеће савремено доба, променуулога и функције библиотека; примећује се даљуди мање одлазе у њих – а, ипак, колеге на Западусу много мирније од нас по том питању. Онинемају емоционални, већ пословни приступ у раду.Код нас се сви преплаше и при самом по-мену ма-ркетиншке стратегије. Мада, и они и ми радимоисте ствари.

Представници универзитетских библиотекаговорили су како свој рад базирају на научнимистраживањима и образовању; радници јавних би-блиотека како децу привлаче у библиотеке, мигран-тима помажу у социјализацији или се баве очува-њем културног наслеђа. Интересантно је да је налокалној телевизији приказана готово једносатнаемисија о градској библиотеци. На нашим телеви-зијама то није пракса. И ово је интересантно: некиод учесника конференције повели су и своје сту-денте – циљ им је да их укључе у струку, попула-ришу професију. Ми немамо тај обичај. Још једноважно питање је актуелизовано: на Западу се врло

јасно дефинишу разлике у раду националне, јавнеили високошколске библиотеке. Секција за ме-на-џмент и маркетинг је имала врло продуктивна изл-агања о стратешком планирању, што код настакође није развијено, како на нивоу библиотека,тако ни на нивоу струке уопште. То су питања којатраже одговор: у ком правцу идемо, која је нашамисија и др.

СЕРГЕЈ КУДРЈАВЦЕВ,начелник Одељења за ме-ђународну сарадњу и спољ-не контакте РДБ

Први пут сам учествовао ураду IFLA конгреса у Хелсин-кију. Похвалио бих организаторе, све службе и вел-ики број волонтера захваљујући којима је све билосавршено организовано за 4 хиљаде учесни-каКонгреса. Захваљујући њима атмосфера је биласрдачна и врло опуштена. Ја сам присуствовао отва-рању и учествовао на 2 седнице одбора IFLA-e: запитања менаџмента и маркетинга и питања реткихкњига и рукописа. Учествовао сам и у раду регио-налног саветовања земаља из Савеза независнихдржава, али и у сесијама посвећеним сарадњиIFLA-е и UNESCO, будућности библиотека и др.После многих излагања, дошло се до закључка даинтересовање друштва за библиотеке у њиховомтрадиционалном схватању – опада. Савремени светје одабрао пут доласка до информације преко интер-нета. То је глобална појава и проблем је очигледан,али ипак – није катастрофичан. Једноставно, на-меће се закључак да су неопходни заједнички на-пори (разрада извесних специјалних програма) напопуларизацији збирки и фондова библиотека безобзира на тип, управо у штампаној форми, причему је у то неопходно укључити државну управу,средства масовне комуникације и пословне круго-ве. Све време трајања Конгреса као рефрен се пон-ављао мото „Отворени приступ информа-цијамаи знању за све слојеве становништва“, у спрези сасве интензивнијом дигитализацијом књижевнихсадржаја. А то се, с друге стране, тешко одваја одпитања ауторских права.

НАТАЛИЈА КАСПАРОВА,начелник Одељења набавкеи каталогизације РДБ

Од бројних седница ирадова комисија у којима сам

учествовала, издвојила бих радсекције за каталогизацију у обрасцу

UNIMARC , за индексирање на тему „Предметнадоступност данас“, „Националне библиотеке иотворени подаци“ и семинара секције за реткукњигу на тему „Стандарди у каталогизацији и пос-ебне колекције“. Ако се уопшти добијена стручна

стр.20

информација, могуће је извести закључке о сталнимтенденцијама у сфери каталогизације. То је, пресвега, оријентација на цитиране (повезане) мета-податке и стандарде који обезбеђују излаз би-бл-иотечких ресурса у интернет средину, где сууглавном распрострањени у PDF формату. Утицајмодела FRBR (функционалних захтева за библио-графски запис) све је већи у раду библиотека, иакоје још увек реч о експерименталним пројектима.Очигледна је и тежња ка максималном задовоља-вању захтева корисника, формирању нових сер-виса за електронске каталоге и преформулацијињихових интерфејса. Све чешће се у каталозимаможе наићи на упућивање на друге ресурсе, издва-јање делова каталога са списком одговарајуће лите-ратуре, показивање изгледа корица, коришћењемобилних додатака, уградња онлајн игара... – тј. свешто кориснике може да привуче читању. Експери-ментално је уведена викикаталогизација ради откла-њања колизије између корисника и библиотечкогкаталога. Машински читљив каталошки записMARC поново побуђује пажњу, смањује се инте-ресовање за развој међународног стандардногбиблиографског описа (ISBD), уопште анализи-рају се методски проблеми описа извора. Основнатема скупа била је та околност да библиотеке врлоактивно и ажурно укључују у свој рад нове техно-логије, како би остале у трци и конкуренцији саинтернетом и како не би изгубиле позицију удруштву. Борба за читаоце и кориснике се наста-вља, а они све више дају предност дигитализова-ним садржајима и приступу садржајима на даљину.

ЉУДМИЛА ЗАЈЦЕВАруководилац Одељења плани-рања и развоја и члан сталнекомисије IFLA-e за питањаменаџмента и маркетинга

Скуп који организује IFLA јеграндиозан догађај. Учинак окуп-љања библиотекара јесте подизање нивоа профе-сионалне комуникације и начина размене инфор-мација, који омогућава да осетите извесну профе-сионалну енергију. Ту се најбоље виде светске тен-денције у библиотечко-информационој делатно-сти и њихови лидери са ауторитетом. Њиховамишљења ипак се могу оспоравати, али несумњивосу интересантна. На мене је оставило утисак из-лагање америчког истраживача сајбер-културе,Шиве Вајдхјанатана. Као неко ко се специјализо-вао за проблеме „гуглизације“, он нам је на пле-на-рној седници изложио своје ставове о томе „Ка- копобедити у борби за слободу у сајбер про-стору?“Мене лично највише су интересовала излагања натему иновационих и практичних инструменатаменаџмента. Зато смо за следећу конференцијупредложили као тему за разматрање – питања ни-скобуџетног маркетинга јавних библиотека. Пос-ебно задовољство представља чињеница да је у

конкуренцији 10 пројеката тре-ћом наградомпохваљен пројекат руског библио-текара из селаКостењево, Гузјал Динамовне Ерка- јеве, под наз-ивом „Чита цело село“. Успех мале сеоске библ-иотеке – то је изазов не само за нашу земљу, већ иза све јавне библиотеке широм света. Морамо дапризнамо да су универзитетске одн. високошкол-ске библиотеке далеко одмакле од јавних у погл-еду маркетиншких активности и ме-наџмента.Примећено је велико интересовање за искуство ру-ских библиотека, које су, колико сам могла дапроценим, прилично завртеле тај замајац осав-ремењавања библиотечке делатности. У токуконференције договорена је сарадња одн. госто-вање „гуруа“ библиотечког маркетинга др КристиКунц, професора Државног универзитета на Флор-иди. У оквиру Конференције посетили смо Нац-ионалну библиотеку Финске, где смо се заистауверили у истинитост тврдње да су „развијенебиблиотеке основа јаке друштвене заједнице“.

* * *Већ су познати термини одржавања следећих

IFLA конференција: 17-23. август 2013, Сингапур и16-22. август 2014, Лион, Француска.

Превела са руског: Виолета Јовичинац Петровић

1 Чланак преузет са сајта Руске државне библиотеке: www. rsl.ru

стр.21

РАСТИМО УЗ КЊИГУИдеје и пројекти за рано и предшколско подстицање читања

Учесницима радионице О словима, сликовницамаи библиотекама: идеје и пројекти за рано и предшкол-

ско подстицање читања (Загреб, 2011) у организацијиГете Института одржане у Београду, Сарајеву и За-гребу, представљено је занимљиво средство едука-тивно-забавног карактера, које заиста завређујепажњу, нарочито библиотекара који раде са децом.

Реч је, заправо, о скали којој су библиотекарикумовали именом „Растимо уз књигу“ или „Ска-лина – читалина“. Које је име лепше просудитесами, а суштина приче остаје – да је ово фанта-стично радно средство које, на више начина можеда се искористи у раду са децом, родитељима иваспитачима у дечјим библиотекама. А како запра-во „ради“ ова скала? Ово је својеврсни метар, штам-пан на папиру који се качи на зид, полицу ислично, а уз помоћ којег деца мере својувисину и колико су порасла. Овaквосредство, до овог дела приче је већвиђено. Новина је у томе што су, узцентиметре, исписани и врло ко-рисни савети како подстицати детена читање и како развијати љубавпрема писаној речи у складу са узра-стом, односно у складу са центимет-рима који иду у висину. Ова скаларезултат је рада библиотеке у Бри-лону у Немачкој1. Искуство библио-текара који користе скалу „Растимо узкњигу“ у својим библиотекама казује даовај симпатичан дидактички матери-јал нуди низ едукативних инфор-мација за родитеље и више је негокористан у анимирању родитеља даподстичу своју децу на читање, а за децује извор игре и забаве.

Библиотекари који раде са децом, уз мало трудаи вештине, могу направити овако нешто и у својимбиблиотекама. А, верујем да би се овоме радовалaдеца, као и одрасли. Уз скалу „Растимо уз књигу“док се деца играју, родитељи могу у неформалнојатмосфери да се подсете или науче неке битнествари везане за књигу и одрастање. Скала коју сукреирали библиотекари у Немачкој намењена једеци узраста до десет година. Родитељима се овимпутем нуди, осим низа корисних информацијаодштампаних на самој скали, и пропратни штам-пани материјал у виду лифлета или брошура сабитним информацијама везаних за књигу и чита-ње, у зависности од узраста детета.

Но, кренимо редом, и то од најмлађег узраста,тј. од беба. Подстицање читања може почети већ унајранијем периоду. Беба, висине 60 центиметара,посматра књиге као играчке, оне овде немају своју

примарну улогу. Овај период карактерише сензо-моторна или практична интелигенција, тј. детеманипулише предметима како би их упознало.Оно их разгледа, опипава, експериментише, причему га посебно привлачи новина – ново својство,ново понашање предметa и рaзлике међу њимa.Тактилне и дрвене сликовнице, сликовнице закупање, књиге звечке, књиге хармонике, touch & feelкњиге подстичу на упознавање са књигом каопредметом. Савет на скали је следећи: Најбољи узордеци су родитељи који читају! Од свих инстанци заподстицање читања, породица има највећи утицајна читалачке навике деце, а редовно читање на гласу кругу породице изузетно је важно за читалачкумотивацију. Период раног узраста има одлучујућиутицај на сав даљи ток интелектуалног развоја и

постигнућа детета. Лифлети који сепоклањају родитељима чија су децабебе, требало би да садрже инфор-мације да је за формирање добрих чи-талачких навика најважнији периоддо поласка у школу и да је неопходанвелики ангажман родитеља да дете у

овом периоду што више упућују накњигу и читање. Пропуштено у раномдетињству касније не може да се надо-кнади кроз школу. Када је читање у пи-тању, најчешћа грешка коју родитељичине је што читање везују за полазак у

школу. А заправо, у моменту поласка ушколу, процес формирања читалачкихнавика је у доброј мери завршен. Овеинформације је више него корисно

поделити са родитељима, а има ли бо-љег места за дељење корисних информација овак-вог типа од библиотеке. У Немачкој су спроведенабројна истраживања која су дала алармантнеподатке, да велики број породица уопште немакњиге у кући и да уопште не читају деци. Држава,из ових разлога, а имајући у виду значај раногузраста на потоњу читалачку мотивацију, разматрарешавање питања неједнаких шанси. Чак серазмишља о могућности, да из ових разлога, вртићпостане обавеза2.

Беба расте, достиже висину од 70 центиметараи ближи се крај првој години. У овом периодуинтересантне су мале сликовнице дебелихстраница које приказују по један познати предметпо страници, књиге о животињама, књиге сасликама других беба, мале књиге са дебелимкорицама које могу додиривати и окусити. Дете већзна да листа и током прве године препознаје слике.Савет на скали: Уз књигу детету понудите и прикладанстваран предмет о којем је реч у књизи!

ХО

РИЗО

НТ

И

стр.22

Када дете напуни годину и по и достигневисину од 80 центиметара, чула су сада истанчанијаи усклађенија. Дете препознаје слике усликовницама и воли и уме да слуша. Интервалипажње детета су кратки, па му понудите књиге самало текста, књиге за лаку ноћ или о животињама.Савет на скали: Заједно гледајте сликовнице и именујтепредмете. Није згорег подсетити родитеље да је уовом периоду изузетно важно окружити детехрпом књига и играти се књигама. Игре могу битиразличите: листати књиге, помирисати, опипати,слагати књиге по величини или боји, сакритикњиге, намерно погрешно назвати оно што севиди на слици, сложити змију или кулу од књига,обилазити књиге као скулптуре.

Дете које се ближи крају друге године, почињеда разуме кратке сцене у којима се појављују двеили три особе. Занимају их кратке, једноставнеприче. Савет на скали: Причу радије испричајте вла-ститим речима! Читање је најзначајнија активносткоја се провлачи кроз цео живот. Такође, библио-тека треба да буде место где ће се родитељи под-сећати на велики значај читања. Читањем под-стичемо: развој говора, разумевање туђих и вла-ститих осећања, прихватање и уважавање соци-јалних начела, разумевање међуљудских односа,изналажења решења за проблеме са којима сесрећу, развој опажања и памћења, закључивање иусвајање појмова, креативност и критичко миш-љење, развој богатог унутрашњег света. Ово суинформације поред исписаних подеока на скалиили на штампаним флајерима које ће родитељиили васпитачи добијати на поклон у библиотеци имоћи да их поделе са осталим члановима својепородице, пријатељима и познаницима.

Узраст треће године и висина од 100 центи-метара је доба када књиге позитивно утичу напроцес учења говора. Свако дете већ би требало даима своју омиљену тему. Савет на скали: Некачитање постане део вечерњег ритуала детета! Битнеинформације за одрасле који се баве децом и којеби требало да добију у виду брошуре или флајерау библиотеци су да деца изузетно воле понављање.Понављање помаже развој памћења и што вишепута је прича испричана дете ће је лакше запам-тити. Такође, понављање омогућава идентифи-кацију са ликовима, а она помаже детету да бољеупознаје себе и људе око себе. Понављање будиосећај сигурности и делује умирујуће. Из претход-но побројаних разлога требало би организовативише активности на тему исте књиге и враћати сепознатим књигама. Чувена дечја реченица: „Читајми ово поново“ требало би да радује родитеље исвакако препорука за родитеље је да детету испунежељу и наново читају исту књигу. Да би детепроверило меморију не треба да буде супротностиизмеђу оног што слуша и онога чега се сећа. Усупротном, ако родитељ у следећем читању, пре-скакањем одређених делова или скраћивањем,промени ток приче дете ће се љутити. Даље,

потребно је да на скали или лифлету буде садр-жана информација да читање има утицаја, осим наразвој интелекта, и на емотивни развој детета и даје активност која доприноси изузетној узајамнојблискости између детета и родитеља. Читање урелаксирајућој атмосфери дете повезује са угоднимискуством како за њега, тако и за њему драге особе.

За малишане који имају четири године иливисину од 110 центиметара призоре из књига детепреноси на властити живот. Родитељи би требалода ослушкују осећања, жеље и интересе детета.Информације које би требало предочити родите-љима или васпитачима су да дете у овом узрастукористи комплетне реченице, поседује репертоарод окo хиљаду и пет стотина речи, поставља без-број питања, учи да генерализује, поседује врлоразвијену имагинацију, претвара се да чита сећа-јући се речи из омиљене приче, препознаје и пишенека слова. Савет на скали: Понуда и програми за децујавних дечјих библиотека подстичу читање у раном уз-расту, нађите програм прикладан потребама и сензи-билитету вашег детета и прикључите се!

Малишани су већ порасли и имају пет или шестгодина, или висину од 120 центиметара, почели суувелико да похађају вртић, уче како се правилнопонаша у групи, уче се разумевању туђих, односноставова друге деце. У овом узрасту расте занимањеза слова и бројке. Дете сада добро следи упутства,броји до десет и више, обично зна да прочитасвоје име, пита за значење речи, почиње да разумеразлику између истине и фикције, схвата да текстноси значење приче више него слике, уочава да сечита с лева на десно и од врха на доле, покушава дасамо чита и пише, ужива у читању омиљенихкњига. Све су ово битне информације које библио-текар треба да подели са родитељима, старатељимаили васпитачима деце корисника библиотеке.Савет на скали: Бирајте књиге које обрађују садржаје ускладу са дечјим интересовањима и жељама!

Висина од 130 центиметара и седма годинаживота ставља у први план учење читања. Пре-поручује се наизменично читање. Једну реченицучита отац или мајка, а следећу реченицу дете. Саветна скали: Наставите да читате детету ако оно тотражи, без обзира што је дете већ савладало вештинучитања! Пропратни савети које библиотекари тре-ба да прослеђују у дечјим одељењима јавнихбиблиотека тичу се позитивног утицаја читања нашколски успех. Читање позитивно утиче на успеху школи и већина родитеља је свесна колико јечитање важно за развој детета, али знатно мањиброј родитеља верује да може утицати на жељу кодсвог детета за читањем. Важно је разуверитиродитеље и упознати их са научно доказаноминформацијом да пресудну улогу на читалачкенавике деце има породица3. Такође, углавном су зачитање у оквиру породице задужене мајке. Важансавет за очеве који може бити одштампан на скалије да очеви који читају деци имају важну функцијуузора, посебно када се ради о дечацима.

стр.23

Осам односно девет година и висина од 140центиметара је, већ можемо рећи, озбиљно добакада је дете способно да одгонетне сваки текст исваку реч. Родитељи детету више не читају, него гапрате. Савет на скали: Сада је важно да родитељи идете заједно купују књиге, одлазе у библиотеку и разговарајуо књигама!

И на крају треба истаћи: читање помаже развојудечје особености. Читањем дете урања у светмаште. Родитељи трајно обликују однос децепрема читању. Из ових разлога, најважнији саветиза родитеље који се могу наћи на скали „Растимо узкњигу“ су: да воде рачуна да дете чита сваки дан,да библиотека буде навика, да читају гласно својојдеци, да поклањају књиге, да направе малу дечју

кућну библиотеку, да пред децом увек афирма-тивно говоре о књигама и, за кра,ј важан савет је –да и родитељи читају4!

Виолета ЂорђевићДечје одељење Библиотеке града Београда

1http://www.leselatte.de/bilder/downloads/idee_konzept.pdf2 Материјал добијен на семинару3 http://www.stiftunglesen.de/vorlesestudie-2008/4 www.readingcorner.org

УЛОГА БИБЛИОТЕКЕ У КОМПЈУТЕРСКОЈПИСМЕНОСТИ СЛЕПИХ И СЛАБОВИДИХ

Искуство руских библиотекара у једном специфичном едукационом пројекту – коришћење адаптивнихтехнологија ради компјутерског описмењавања слепих лица

Нове информационе технологије чврстимкораком улазе у наш живот. У свакодневној

делатности библиотеке за слепе и слабовиде имајушироку примену. Компјутер који је опремљенсинтезатором говора и Брајевим писмом (диспле-јем) – слепима и слабовидима пружа велике мо-гућности за приступање информаци-јама. У специјалној билиотеци у Ка-зању се зато вредно ради на осни-вању компјутерског центра у коме бикорисници, између осталог, могли ида се обуче за рад на компјутерима саговорним програмом. Овај пројекаттражи велике инвестиције, а буџетскасредства су недовољна за такавподухват. Тај недостатак надокнађенје разним пројектима за добијањегрантова од различитих фондова, а иучествовањем у државним програ-мима за рехабилитацију инвалида.Уведене су нове иновационе тех-нологије, захваљујући којима је постало могуће дасе звучне књиге инсталирају на дигиталне носаче,да се дају на позајмицу књиге на Брајевом писму.Посебно добри услови су били за компјутерскоописмењавање слабовидих. Адаптивне техноло-гије омогућиле су овим инвалидним лицима не-упоредиво већи спектар литературе за читање,образовање и забаву, чиме је повећан круг њиховихмогућих занимања у будућности. Отворене сумогућности запошљавања у сферама делатностикоје су им до тада биле незамисливе. У сарадњи саМинистарством за рад и бројним пословним клу-бовима опремили смо кабинет за обуку незапослених

слепих лица у трајању од 272 часа. Обука под-разумева коришћење свих десет прстију на базиресурса програма „инструктор Кноп“ у оквиру про-грама говорног приступа екрану „Епарт“ и „Аргус“,помоћу озвучења „Дос-навигатор“. За обуку за раду оквиру операционог система WINDOWS кори-

сти се програм говорног приступа„Jaws“. Ова инвалидна лица савлада-вају основе рада у Word-у, упознају сеса принципима функционисања ло-калне мреже, обучавају се за коришће-њем интеренета и електронске пош-те. Резултат ове обуке јесте самосталнирад на специјалном тифло рачунару ивештина коришћења бројних додат-них софтвера. Обука је сврсисходнасвим слепим и слабовидим лицима, безобзира на животно доба: деци, омла-дини и одраслима. На крају обуке пред-виђено је полагање испита и серти-фикат о завршеној обуци за рад на

рачунару, као и диплома сертификована од странедржаве – „оператор на рачунару“. Наши пола-зници су конкурентни на тржишту рада и данасраде у разним маркетиншким и комерцијалнимслужбама и другим државним службама.

О плодотворности обуке говори податак да намсе неке установе обраћају са молбом да поновимоове курсеве. До сада је обуку прошло 183 људи: деослабовидих нашао је запослење и у сеоским шко-лама. Циљ наше библиотеке је да компјутерскиописмени све категорије наших читалаца. За чла-нове библиотеке обука је бесплатна.

ХО

РИЗО

НТ

И

стр.24

Едукатори су били стручњаци у областитифлопедагогије, а њихов рад финансирало јеМинистарство за рад. Опрема је библиотечка, аимамо и партнере у овом пројекту: РепубличкуЛаишевску специјалну школу за слепе и слабовидеи Републички центар за образовање, социјалнурехабилитацију и професионалну оријентацијуслепих и слабовидих при Министарству образо-вања и науке. Многи од наших полазника данас сустуденти виших школа и факултета, јер су захва-љујући овим знањима добили приступ инфор-мацијама и могли активно да се укључе у наставнипроцес. Звучни програми и даље се усавршавају,што наши стручњаци помно прате – захваљујућиовом напретку све веће поље информација постаједоступно овим инвалидним лицима. Делимично јеразрађен и програм „Читалац-спикер“ захваљујућикоме слепа лица информацију са екрана помоћусинтезатора говора добијају у виду звука тј. изго-ворену. Овај програм којим се слепим лицима

омогућава приступ електронским информацијамадобио је бројне похвале и признања. Његову при-мену представио је наш тифлопедагог на Држав-ном конкурсу научних и иновационих пројеката„Млади у библиотекарству“. Зато са сигурношћуможемо рећи да је инкорпорирање нових техно-логија један од најважнијих фактора социјалнерехабилитације и адаптације инвалида у друштву;оно отвара широки спектар могућности њиховогзапошљавања, чинећи их конкурентним натржишту рада – зато су активности ове врсте занашу библиотеку један од приоритетних задатака.

Н.И.Сафаргалејев,директор Специјалне библиотеке за слепе и слабовиде,

Кaзањ, РусијаПревела са руског: Виолета Јовичинац Петровић

РЕГИОНАЛНА КОНФЕРЕНЦИЈААМЕРИЧКИХ КУТАКА

Значајно место америчких кутака у библиотекама Балкана

Регионална конференција aмеричких кутакаодржана је у Београду у периоду од 6. до 10.

августа у хотелу Москва. На овогодишњој конфе-ренцији учествовали су координатори aмеричкихкутака из земаља балканског региона: Македоније,Црне Горе, Босне и Херцеговине, Албаније иСрбије.

Циљеви конференције су били да се пружиприлика учесницима да:

1) буду упознати са новим очекивањима изахтевима везаним за програмске активностиамеричких кутака,

2) сазнају све о најновијим трендовима и тех-никама у библиотекама, као и њиховим практич-ним применама,

3) се информишу о средствима која су им нарасполагању из Канцеларије за међународне ин-формативне програме у Вашингтону, и

4) размене идеје и представе најуспешније програме.На почетку конференције Ли Лиценберг, за-

меник шефа мисије при Амбасади САД у Београдује поздравио све присутне и пожелео успешан рад.У мноштву презентација, као најкорисније издва-јају се следеће:

Рајан Роуландс, шеф Одељења за односе сајавношћу при Амбасади САД, одржао је сесију укојој се фокусирао на улогу Амбасаде и Одељењаза односе са јавношћу у раду америчких кутака.Истакао је важност сарадње и отворене комуни-кације коју сматра кључем успеха.

Лора Каспари Хохман, шефица Канцеларијерегионалне подршке америчким куцима, дала јепреглед глобалне и регионалне улоге америчкихкутака, такође је пружила смернице и методе затражење средстава и подршку програмима.

Алка Батнагар, шефица америчких кутака заду-жена за Балкан и Југоисточну Азију, представилаје стандарде за америчке кутке и најновије трендовеу библиотекама у САД-у; нагласила је да библио-теке постају места за окупљање и како америчкикуци могу да преузму ову улогу и фокусирају се намладе као циљну групу. Током своје презентације,Амерички кутак Крагујевац је поменут као један однајлепше уређених кутака и похваљен за програмеса младима.

Крис Замарели из Вашингтонске канцеларијеамеричких кутака, представио је Електронску би-блиотеку САД-а. То је била практична сесија; свакиод учесника је имао лаптоп и добио је своју шифруза приступ том сајту, тако да су учесници могли дасе упознају са техникама претраге и областима којенуди Електронска библиотека.

Једна од најбитнијих тема је била „Како изгра-дити јако онлајн присуство помоћу социјалнихмедија“; које су успешне стратегије и технике.Предавачи су били Рајан Роуландс, шеф Одељењаза односе са јавношћу при Амбасади САД и ВладаТошић, задужен за социјалне медије при АмбасадиСАД у Београду. Изнели су и корисне савете какопроширити и ангажовати онлајн публику, а затимсу практично показали којим се алатима АмбасадаСАД користи у социјалним медијима.

ХО

РИЗО

НТ

И

стр.25

По завршетку предавања и радионица, биле суорганизоване посете Дому омладине и упознавањеса њиховим културним програмима, као и Међу-народном академском центру, који је акредитованза припрему студената за студирање у САД.

Створена је пријатељска и колегијална атмо-сфера у којој су учесници размењивали идеје,стратегије, информације и представљали своје нај-успешније програме. Представљањем нових трендова

у библиотекарству, нових медијских и осталихсредстава створена је визија будућности америчкихкутака на регионалном и глобалном нивоу.

Ивана Николић,координатор Америчког кутка у Крагујевцу

Народна библиотека „Вук Караџић“, Крагујевац

КАТАРИНА БОГДАНОВИЋ –ПРВА ЖЕНА ФИЛОЗОФ У СРБИЈИ

Живот испуњен педагошким радом и борбом за женска права

СЛУЖБА У КРАГУЈЕВЦУУказом Његовог краљевског величанства краља

Александра број 18938 од 26. јула 1932. годинеКатарина Богдановић је премештена на местодиректора Женске гимназије у Крагујевцу. Подоласку у Крагујевац позвала је своју сестру изродног села Трпиње да дође код ње са својомдецом и кћерком од друге сестре, која је умрла1925. године. Сестра је дошла пре почетка школскегодине и довела своју кћер која је завршилапоследњи разред Учитељске школе. Довела је исина који се уписао у IV разред гимназије, а кћисестре која је умрла уписала се у I разред Женскегимназије. Тако их је у кући било петоро, а сестрасе старала о кућним пословима. После годину данасестра je морала да се врати на своје имање у село.Наредне године дошао је и сестрић из Вуковара,такође син сестре преминуле 1925. године. Он језавршио VII и VIII разред гимназије, а после му јететка Катарина пружала финансијску потпору, докје у Београду студирао медицину. Његова сестраостала је за стално са тетком и постала јеваспитачица у обданишту.

У Крагујевцу је Наставнички колегијум биовећи него у Нишу, имајући у виду већи број

ученица и чињеницу да се тај број из године угодину повећавао. Зграда Женске гимназије била јестара, без довољно места да прими све ученице,тако да су неки разреди били смештени у при-земљу зграде у којој је био интернат Мушке гим-назије и директоров стан. Било је тешко обављатинаставу у обе зграде, јер су биле удаљене. Посла јебило још више него у Нишу. И на новој дужностиКатарина Богдановић испољила је велику раднуенергију и организаторске способности. Улазилаје у програмске садржаје свих предмета и у непо-средном контакту са наставницима успевала даобједини наставни рад и оствари јединство васпит-ног утицаја. У школи су постојале богате библио-теке (ученичка и наставничка), које су систематскипопуњаване новим књигама, што је омогућило дасе школски рад активира и остваре запажени ре-зултати у припремама за живот и наставак студија.Литерарна дружина представљала је значајан об-лик рада. На трибини ове дружине читани сурадови ученица и вођене расправе о актуелним пи-тањима друштвеног развоја Краљевине Југославијеу међуратном периоду. Заједнички састанцилитерарних дружина Женске и I и II мушке гим-назије учинили су корак даље у дубљем поимању

ФЕ

ЉТ

ОН

(наставак)

стр.26

актуелног стања пред Други светски рат. Међунаставницима, а још више међу ученицама, билоје комуниста. Пред крај своје прве школске годинеу Крагујевцу, 1932/33. примила је две ученице, којесу биле искључене због припадности комуни-стичком покрету из Прве женске гимназије уБеограду. Оне су у Крагујевцу положиле матуру.То је све дало повода Крагујевчанима да је сматрајуза комунисту. Није обраћала пажњу на анонимнаписма грађана који су тражили искључење кому-нистички настројених ученица. Због тога су се уполицији гомилале оптужбе против ње, које сустизале и до Београда. То је био један од главнихразлога због чега није добила директорско место уБеограду, иако је то желела. У Крагујевцу се нај-више дружила са левичарима, јер су то, по њеноммишљењу, били интелигентни и напредни људи.Била је потпредседник Француског клуба који јесматран за левичарски. Клуб је имао богату би-блиотеку и примао је француске новине и часо-писе, тако да је проводила доста времена у њему. УКрагујевцу се пријатније осећала него у Нишу, јерје имала са ким да се дружи и да разговара о ства-рима које су је занимале. И међу наставницимабило је доста стручних кадрова, заинтересованихза стручна унапређења рада у школи. Често јепутовала док је била на служби у Крагујевцу. Го-дине 1934. била је на Конгресу за морално васпи-тање у Кракову, успут је посетила Праг, Варшаву...На Олимпијади у Берлину била је 1936. године итада је посетила и Дрезден, Нирнберг и Минхен.Интернационалну изложбу у Паризу посетила је1937, а затим је кратко боравила у Швајцарској,Женеви и Цириху. Две године касније, 1939, про-вела је месец дана у Њујорку, с посетом Вашингтону.

Крагујевац се у то време одликовао левичар-ским духом, а опозиционо расположење осећалосе много јаче него у Нишу и другим градовима.Људи који су били обележени као левичари, билису под строгим надзором полиције. Представ-ништво градске полиције је 1939. године обаве-стило Министарство просвете о откривању кому-нистичких списа, летака и брошура код некихученица Женске гимназије. Темељна истрага ипредузимање репресивних мера према наставни-цима и ученицама, који су на било који начин по-могли ширењу „разорне комунистичке пропа-ганде“, узнемирила је директорку, тако да је онаустала против истраге и указала да „нема кому-низма“ у школи на чијем се челу налазила. Послетаквог става, полиција је одустала од даље истраге.Из Крагујевца су и даље стизале оптужбе на рачунњеног комунистичког ангажовања, па ју је мини-стар просвете Корошец пензионисао 30. августа1940. године, са образложењем да је левичарскинастројена и да јој зато не може поверитиваспитање женске омладине. Пензионисана је каочиновница III положајне групе, II степена са 31годином, 11 месеци и 23 дана стажа. Пензија сапринадлежностима износила је 3.892 динара.

Уз помоћ пријатеља успела је да брзо завршисве формалности око стицања права на уживањепензије, у октобру месецу 1940. године. О пе-дагошком раду Катарине Богдановић др ДрагољубЈовановић написао је: „Није била човек трибине,али јесте била човек катедре. Њени ученици сусложно тврдили да је била одличан наставник иделовала као велики педагог. Особито су је дугопамтиле ученице. Многе су примиле њен духовнипечат. Посетио сам је као директора у Нишу, и наједној полици у стану нашао кључ њене педагогијеи њеног морала. Стајао је картон са енглескимнатписом Others (Други) – они на које ваља увекмислити. Оно што је за Исидору било ‘ја‘, то су заКатарину Богдановић били Други. Директорскаслужба је захтевала пуно одрицања, одузимала јеисувише много времена на административнепослове, али је на овој дужности испољила великурадну енергију и иновативне способности.“

ОДЛАЗАК У ЊУЈОРКУ само предвечерје Другог светског рата, 25.

јула 1939. године, Катарина Богдановић стиже уЊујорк. Тамо остаје до 19. августа. Један од разлогањеног пута у Америку била је посета Светскојизложби у Њујорку на којој је учествовала, поредбројних земаља, и Краљевина Југославија, а накојој су се могли видети културни и научни дометиземаља учесница. У конзулату Краљевине Југо-славије у Њујорку прикупила је податке о нашимљудима који раде у просвети у Америци, како би уконтакту са њима разменила искуства. За време бо-равка у Америци упознала је Аделу Милчиновић,власницу Женског клуба у Њујорку. У њеномклубу боравила је и осећала се угодно. Уз њенупомоћ посетила је више њујоршких школа, инте-ресујући се за иновације у наставном процесу којесе спроводе у њима. Са Аделом Милчиновић оста-ла је у контакту и после повратка у Југославију.

Током боравка у Америци, Катарина Богдано-вић је посећивала предавања на Колумбија уни-верзитету, за шта јој је било потребно посебноодобрење. Њујорк је на Катарину Богдановићоставио снажан утисак као космополитски град укоји се сливају најзначајнија културна и научнадостигнућа читавог света и град који никада неспава: „Тајмс сквер је као чаробна лампа Алади-нова, која све приказује у светлости лепој, алилажној, чаробној, али варљивој, да би маскираластварност. Тајмс сквер је назван кутак од 24 часа, јерсе ту никада ништа не затвара, ту живот никада непрестаје. Ко остаје на улици, има увек нечим да сезабавља, као и они у јавним локалима. Вести могуда се читају на небу, где се пројецирају помоћусветлости и разне рекламе. Неке позоришнепредставе почињу тек после поноћи и трају до 3часа изјутра“.

Катарини Богдановић је у Њујорку у све јеизгледало грандиозно: Централ парк, Пета авенија,

стр.27

Медисон сквер, библиотеке. У Њујорку су иновине биле огромног формата: „Ко је у рукамаимао њујоршке новине, особито недељне новине,и домерио их по тежини и по величини, разумећезашто се оне бацају у корпу. Половину сваког бројалиста запремају огласи и слике, а из текстова зачитање прегледа се само шта кога занима. Не можесе замислити Американац који дневно не бизавирио у једне јутарње и једне вечерње новине, аниједног ваљда нема који би их с краја на крајпрочитао. Кад их тако на брзину погледа, а деси сена улици, новине му сметају да их носи у руци, а уџеп не могу да стану – те их оставља у корпи. Кадсам први пут купила недељни NUT (New York Times)са запрепашћењем сам гледала шта ми се ставља уруке за десет цента, а видела сам да број има 168страна највећег формата. Пошто сам била пошлау музеј, морала сам своје новине (од 168 страницанајвећег формата) да оставим у гардероби и да зањих узмем нумеру.“

РАТНЕ И ПОСЛЕРАТНЕ ГОДИНЕДок се Катарина Богдановић враћала из Аме-

рике, Европу је захватао пламен Другог светскограта. Вративши се у Крагујевац, наставила је садиректорском службом све до свог пензионисања1940. године.

Рат и распад Краљевине Југославије затекао јује у Крагујевцу. Сматрала је да су за овакво стањенајвише одговорни политичари: „Судећи по свемушто се сада чини по свету, политика је најодврат-нија и највећа несрећа за човечанство. Политикадоводи људе у искушење да буду кукавице, под-лаци, потказивачи. Да ли ће икада неко успети дадеполитизира човечанство?“

Као већ обележени левичар, Катарина Богда-новић се сусрела са новим проблемима које су јојстварали новостворени органи власти под над-зором немачких окупационих снага. Међу њима сенарочито истицао Марисав Петровић, припадникЉотићевог ЗБОРА-а, познат по својим злочинимаза време стрељања грађана Крагујевца 21. октобра1941. године. По наређењу Марисава Петровића,два пута је хапшена – 11. и 20. новембра 1941. го-дине због учешћа на литерарним вечерима: „ИМарисав Петровић ми је постављао нека питања, апрочитао је чланак из новина који је у Крагујевцууређивао прота Томић. У тим поповским новина-ма објављен ми је реферат о литерарном вечеруодржаном у Соколани, на коме су читали своје ра-дове: Јован Поповић, Велибор Глигорић, РадованЗоговић, Густав Крклец, Душан Матић, Алексан-дар Вучо, Боглић и Мила Димић. Ја сам отворилато литерарно вече и о сваком учеснику говориласам похвално. Пошто су то све били комунистичкинастројени људи, многи Крагујевчани нису смелида присуствују“.

У недостатку доказа и уз помоћ пријатељапуштена је из затвора. Током рата је водила

дневник, препун субјективних утисака, али је многестране исцепала, плашећи се да ће доћи до новогпретресања њеног стана. Ослобођење и крај ратадочекала је у Крагујевцу.

У новој држави, упркос исцрпљености и бо-лести, Катарина Богдановић ради на обради новихтема из књижевности и филозофије и активно сепосвећује друштвеном раду. Др Драгољуб Јовано-вић о томе је написао: „Кад је најзад прошла мòраи дошло ослобођење, Катарини се учинило даулази у нову младост. Одмах јој се отворило широ-ко поље за просветни и педагошки рад: био је туНародни фронт, који смо желели и на коме сморадили од 1936.г.; ту је био Антифашистички по-крет жена, као створен за њу, која је основала Жен-ски покрет, одмах после Првог рата. Она је кре-нула у акцију са великим илузијама. Разочарање једошло брже него што се развило одушевљење.Катарина се давала док је њена илузија добијалахране и док је уза се осећала старе, предратне дру-гове. Нови људи јој нису постали блиски, и она себрзо повукла у свој дом.“

Била је члан редакције часописа Наша ствар-ност. Овде је објавила више запажених прилога. Уослобођеном Крагујевцу постала је прва председ-ница Антифашистичког фронта жена. Није билачлан Комунистичке партије Југославије, јер јесматрала да се то само по себи подразумева.

За свој укупан стваралачки рад награђена је Ор-деном рада и реда и дипломом почасног грађанинаКрагујевца 1955. године.

Последње дане свог живота провела је у стара-чком дому у Крагујевцу, где је умрла 2. марта 1969.године.

Сахрањена је 4. марта на градском гробљу уКрагујевцу.

ЗНАЧАЈ КАТАРИНЕ БОГДАНОВИЋЛичност и дело Катарине Богдановић, како се

види из приложеног, веома су садржајни и све-страни. Као једна од најобразованијих жена свогавремена, а образовање је стицала и под окриљембардова попут Јована Скерлића и Богдана По-повића, Катарина Богдановић је била оличењестваралачког духа, увек жељнa нових сазнања којеје, затим несебично примењивала и чинила до-ступним и другима. То је чинила посредно, прекосвојих научних радова, објављеним у бројнимчасописима, или непосредно, као наставник ируководилац васпитно-образовног процеса. Сасигурношћу можемо тврдити да се њен доприносу васпитно-образовном процесу у срединама укојима је деловала не може преувеличати. Ката-рина Богдановић је идеје модерне Европе пре-носила многим генерацијама, утичући тако наформирање њихових ставова, како према фило-зофији и књижевности, тако и према друштвенимкретањима уопште.

стр.28

Значајан је и њен допринос унапређењу прак-тичног дела васпитно-образовног процеса оличену писању уџбеника, као и у сталном неслагању сабирократским и поједностављеним ставом Мини-старства просвете према образовању. Такође, неоп-ходно је имати у виду и патријархалну и релативнозаосталу друштвену стварност коју је КатаринаБогдановић желела да мења и унапређује. Њен до-принос буђењу друштвене свести жена на југосло-венским просторима је од неоспорног значаја.

Хуманост је неизоставна карактеристика њенеличности. Сопствено човекољубље могла јеснажније да искаже боравећи у иностранству негоу сопственој средини, која за такве њене тежњеније имала довољно слуха. Јасно је да су политичкаубеђења Катарине Богдановић била левичарска,

међутим, она је припадала кругу искрених леви-чара који нису сматрали да је страначка припад-ност неопходна за значајније друштвено иполитичко деловање. Њена левичарска убеђења,испољена у Краљевини, тријумфовала су у после-ратној Југославији.

Стицајем околности Катарина Богдановић језначајан део свог живота провела у Крагујевцу.Имајући у виду читав интелектуални и културнипрофил ове жене, напредних схватања и идеја, каои њено деловање у овом граду, с правом се можесврстати међу заслужне грађане Крагујевца.

Иван Грбовић, историчар

ДЕФИЦИТ ПРАВИХ ВРЕДНОСТИИз угла једног песника

Често помислим да је оно најбоље прошло. Дапојасним, да не оставим утисак евентуалним

читаоцима да се ради о нечему личном. Имам језивутисак да је оно најбоље у музици, књижевности,сликарству, политици, спорту, друштвеномживоту, цивилизацији, „чојству и јунаштву“.... исвему осталом – прошло. Како глобално, тако илокално (по оној фрази намењеној рушењуисточноевропских недемократија – „Живи локал-но, мисли глобално“... или тако некако...).

Опет ће тај евентуални, надобудни читалацкоји, наравно, зна све и о свему има мишљењепомислити: „Овај звучи као да мали Перицанекоме објашњава како лети свемирски брод“,вероватно и са пуним правом. Па, нека мисли.Укратко. Гола је и сурова истина да ми данасједноставно немамо песнике формата БранкаМиљковића, Васка Попе, Мирослава Антића,Душка Радовића, Десанке Максимовић.... Ти људи,осим што су били велики (шта год ко под том речјуподразумевао и како год је преводио!) ствараоци,имали су и огроман утицај на генерације игенерације. Тог утицаја у савременом песништвуданас једноставно нема. Прво, време је другачиједошло, поезију данас нико не чита, а пишу је сви,а друго, песма као форма изражавања је људимаскоро неприхватљива – зато што су ту гомилетелевизијских канала са свакаквим садржајем, тонемузичких нумера које допиру и са телевизије и сарадија, али и са ЦД-ова које добијате уз прашак завеш и киселу воду... Није тачно да људи данас малочитају. Читају много – али не читају књиге. Читајудневне новине, часописе о аутомобилима, вину ихрани, кућним љубимцима, перверзијама, црномдоњем вешу, компјутерима, мобилнимтелефонима (о чему год пожелите!), читају

садржаје интернет сајтова са вестима, друштвениммрежама, блоговима, форумима... Људи читајуслова, не са страница књига, већ са дисплеја својихмобилних телефона, лап-топова, таблета,монитора... И много времена троше на то! А читајусве и свашта – поезију и прозу понајмање...Једноставно, живимо у таквом технолошком добуове наше цивилизације, и јасно је да правипесници не могу имати велики утицај у таквомдруштву. Да буде још горе – информатичко доба једовело до још једне невероватне подвале иотимачине – није битно колико је неко „добар“или „лош“ песник – битно је колико се тај некопојављује по интернету, по блоговима, поВикипедији, по сајтовима, форумима, да липознаје неке људе који могу нешто да му „заврше“!А то значи да и „просечан“ или чак „лош“ песникможе постати познат и признат, само ако многољуди који седе за компјутером кликће мишем наинтернет странице на којима он бесомучно вртисвоје умотворине! Поезија је, дакле, на издисају.Остаје препуштена само правим поетама ичитаоцима којих је све мање и мање. А још већипроблем видим у томе што се људи попут БранкаМиљковића, Васка Попе, Мирослава Антића,Душка Радовића, Десанке Максимовић једноставновише не рађају. Не кажем да ми данас у овој нашојпрокуженој Србији немамо правих и добрихпесника, наравно да имамо, али доба хероја јепрошло.

Проза. Тек на прсте једне руке се могу пре-бројати наши савремени писци који су се прибли-жили Црњанском, Кишу, Андрићу, Крлежи, и чијеће се књиге читати и деценијама након што њихне буде, а то је једини критеријум нечије величине,након што се угасе телевизори са унапред

ИЗ

НАШ

ЕГ

УГЛА

стр.29

нарученим рекламама икритикама.

Мој пријатељ М.А. сакојим сваке године посе-ћујем Сајам књига у Бео-граду је једне године насајму рекао: „Све овошто видиш овде – барем70% треба одмах да серециклира“. Следеће го-дине је рекао: „Е, више

сам фрикова видео на сајму књига, него на сајмуеротике“... Истина жива... Гледам по штандовимакњиге невероватног самољубља – људи пишу књи-ге само да би их одштампали.... Гледам тоне штам-паног материјала, нпр. извесни Зец и Јово из око-лине Бања Луке објавили књигу у пуном колору онекој цркви у неком селу, али, наравно, са фото-графијама целе своје ближе и даљње фамилије, исвојим утисцима о свемиру. Или, песме о Косову,разглабања о војсци, Удби, методици прављењакајгане, попови разни... Књиге штампане на папи-ру, за нијансу дебљег од оног за тоалет, само да бибиле што јефтиније, и тако даље и тако до бесвести...

Уђем у супермаркет – лево хлеб, десно јогурт имлеко, а између сардине, виршле и кисела вода. А

са стране полица са књигама, понеко од купацапонешто и прелиста, понеко чак понешто и купи...Погледам наслове тих књига из супермаркета, пред-говор, последње странице, о аутору, све су то некипознати писци из неких држава, ваљда... И тадапомислим да за свог овоземаљског живота нећууспети да прочитам све што су написали Сингер,Фокнер, Рот, Крлежа, Хемингвеј, Жид, Шолохов,Стајнбек, Солжењицин, Набоков, Маркес, Пинтер,Памук, Малапарте и бројни други (ових неколикопобројаних сам се на прву лопту сетио)... И то мевећ испуни неком сетом. У времену у коме живимо,сировом и суровом, када се све мери кроз динар,кроз евро, кроз бон, бод, индекс или број, читамсве ове које нећу стићи да прочитам услед краткоћедана од 24 сата и својих обавеза везаних за пре-живљање себе и породице, и оне своје савременикеи исписнике које тек на прсте руке могу да пре-бројим, јер верујем да ће их и генерације иза менечитати...

Тако да, сам себи не замерам што не знам штасе дешава у велеграду у коме живим.....

Емил Живадиновић

КЊИГЕ НИКАДА НЕ ИЗЛАЗЕ ИЗ МОДЕИз угла библиотекара

Од када је Јохан Гутенберг пронашао „еконо-мично средство“ (металну машину за штампа-

ње) које може да, брзо и уз мало новца, произведематеријал за читање у великим количинама, штам-пана реч показала се задивљујуће отпорном. Чита-ње са папира је толико укорењена навика у нашимживотима да нам је до скора било тешко да зами-слимо било шта што може да замени оловна слова.Због тога сам збуњена, када видим куће без књига.

У једној, сећам се, није било трага ни књигамаили новинама. Чак, ни из снобизма, није било ниБиблије. Неретко, на фотографијама часописа оуређењу станова има много лепих (понекад чак ипрактичних ствари), али не и књига. Срећом, ни утоме, као ни било чему другом, нисмо сви исти.

За неке људе библиотека је мрачно место, пунобактерија. Ко је пре мене узимао ту књигу, каквомруком, где је у кући била остављена? Срећом, многоје људи који долазе у библиотеку задовољни, јер„и ово сам прочитао и ово сам прочитао... е, ову ћуда узмем сада“.

Песимисти сматрају да је библиотекама, каквеих данас знамо, преостало петнаестак година –„...ми сада имамо интернет, дигиталне библиотекеимају ... чему огромни репозиторијуми прашњавих

и старих књига?“ Као и све остало и библиотеке семењају и добро је што је тако, па су оптимистичнепрогнозе садржане у веровању да ће библиотеке (на-равно) знатно проширити спектар својих актив-ности и да ће постојати увек.

Због тога што библиотека није само место заскладиштење књига, или само културни центар избог тога што у њој књиге живе, оне су једнако ичувари и „расадници“ културе. Библиотека неможе да буде културна установа која ће само при-купљати, чувати и услуживати оне који су заинте-ресовани за читање. Таква пасивна „сервисна“функција библиотеке не може допринети реали-зацији идеје да читање постане стил живота.

У складу са тим, у Мексико Ситију осмишљенаје необична мобилна библиотека. За разлику одконвенционалних библиотека на точковима, којеубрзано одумиру, где постоји само релативно малаколекција штампаних издања и неколико комп-јутера са приступом интернету, мексичка мобилнабиблиотека је прави мали културни центар, где сеорганизују рецитали, чита поезија, организују ми-ни позоришне представе, емитују филмови, орга-низују презентације књига, па чак и семинари одатој теми. Ово је омогућено захваљујући хидрау-

ИЗ

НАШ

ЕГ

УГЛА

стр.30

личном систему, јер је покретна библиотека сме-штена на платформи камиона и део који се издиже,трансформише се у сцену.

Норвешка је земља која има традицију покрет-них библиотека. Поред великог броја библиобуса,имају и библиоброд „Епос“. У току зимског пе-риода брод обиђе око 250 места у три округа назападној обали Норвешке. Највећи део фонда чи-не књиге за децу, јер су она најбројнији корисници.За најмлађе становнике изолованих крајева Епосчесто замењује школску библиотеку. Све три окруж-не библиотеке имају сопствене колекције књига ко-је се смештају на брод пре његовог поласка. Поштоје временски период између два доласка брода дуг(Епос долази у исто место само два пута годишње),у сваком месту се оставља од 50 до 300 књига за чи-ју размену се брину сарадници библиотеке, нај-чешће наставници или волонтери. За децу којадођу на брод организују се забавни програми којисе изводе у скоро свим местима. Најчешће су томузичке или позоришне приредбе и перформан-си, луткарско позориште или јавно читање књигаза децу. Овакве активности су веома ретке у овимудаљеним местима, тако да се већина деце по првипут сусретне са позориштем управо у библиотеци.

Јединствена пловећа књижара, брод „Дулос“,садржи око 700.000 књига. Најстарији је путничкиброд на свету, изграђен 1914. Две године је млађиод „Титаника”. До сада је пловио под четири раз-личита имена, „Медина”, „Рома”, „Франка Ц” исадашњим „Дулос”. Коришћен је као теретни броди за транспорт емиграната. Пловио је под заста-вама САД, Панаме, Италије и Малте. „Дулос” јевласништво приватне, хуманитарне организације„Добре књиге за све”, регистроване у Немачкој,која управља овим бродом од 1977. године, са ци-љем да унапређује просвету и међународну сарад-њу преко пловећег сајма књига и културном раз-меном са земљама које посећује. Посаду чине во-лонтери из четрдесетак земаља широм света, којиу просеку остају на броду две године. „Дулос“ је досада у својој културној мисији боравио у више од90 земаља Латинске Америке, Африке, Европе иАзије, а ову највећу пловећу књижару на свету по-сетило је више од 17 милиона људи.

У Генту (Белгија), једна од атракција урбаногпејзажа је Ст. Петра Опатија Виноград. Итали-јански дизајнер Масимо Бартолини је изградионеобичну инсталацију – Bookyard. Књига Двориш-те је део урбанистичког пројекта „Дискусија мо-деран град“ и састоји се од 12 великих полица,пуних књига, смештених у винограду. Циљ овепоставке је да мотвише људе да се бар с времена навреме одвоје од електронике, седну и прочитајуштампану књигу. На тај начин Бартолини про-тествује против, не увек оправдане, експлозије ди-гиталних медија у библиотекама.

Сајт РИА Новости (www.ria.ru/books/20120402)објавио је занимљив чланак о необичним библиотекама

у разним земљама широм света. Једна таква би-блиотека отворена је у априлу ове године на аеро-дрому у Барију. Полице за књиге су у једном одкафића у чекаоници и путник било које авиокомпаније може узети књигу. Библиотека нема еви-денцију задужења и све се заснива на поверењу уљуде. Ово је иницијатива пројекта, под називом„Књига лета“. Менаџер аеродрома Доменико ДиПаола, поклонио је библиотеци око 250 књига изсвоје колекције. На полицама се налазе бестселери,романи, радови из филозофије, економије и науке,туристичке брошуре и стрипови. Књиге се могу вра-тити када се поново дође на аеродром, или, посла-ти путем поште.

Волим да претражујем по интернету и знам ко-лико ми је олакшао и убрзао долажење до многихствари које су ми потребне и знам да ме све вишеослобађа од чекања у редовима испред разнораз-них шалтера и срећна сам јер ми је скајп умањиопразнину коју су оставили за собом драги људи ко-ји више не живе овде и јако сам срећна када на ин-тернету пронађем оно што нисам могла ни у јед-ној, мени доступној, класичној, библиотеци и ра-дујем се и аудио књигама, али не могу да уђем уинтернет на начин на који улазим у библиотеку ида у њему разговарам о књизи и држим је у руци.Волим да поклоним књигу.

Свака књига чува историју не само своје приче,него и свих оних који су је читали – из неког раз-лога ја волим да у рукама имам од временаистрошену књигу коју су многи читали пре мене ине желим да пристанем на то да институцијабиблиотеке и књиге има печат „застарела“. Тешкоми је да замислим да је „књига обавила свој посао“и да време писане речи пролази због тога штодолазе све новији и новији облици преноса текстаи информација који могу да замене књигу.

Електронске књиге (бар за сада) немају мирис,не преносе шуштање страница, не можемо ихставити на полицу, дивећи се чак и њенимкорицама и лишене су мистериозне магије својихштампаних претходника. Теши ме што, по некимстатистикама, књиге не губе на популарности акосе узме у обзир да су и даље један од производакоји се најчешће купују преко интернета. Мождато гледано као процес, није ништа ново нитрагично, али не могу да замислим да блиотекеодумиру, ни у ери интернета. За то смо техничкиприпремљени, али треба превазићи и психолошкубаријеру, а то није увек баш једноставно. Књига јеизвор културе, а не само начин добијања инфор-мација и не треба да изађе из куће никада. Ако јепосматрамо као културни, уметнички, цивили-зацијски феномен, онда она не сме да одумре.

Наравно, не желим да останем у праисторији ида не видим да е-књиге имају и много предности.Штампане публикације често имају приличновисоку цену, што само по себи намеће ограничење.Е-књиге се у различитим форматима и великим

стр.31

количинама могу наћи у јавном домену, тако да сематеријални трошкови своде на интернет конек-цију и уређаје преко којих их преузимамо, док севреме потребно за њихово преузимање мери ми-нутима. Оне заиста штеде простор, а простор у ве-ћини библиотека постаје озбиљан проблем. Штам-пане књиге могу бити „тешка забава“ када их но-симо на двонедељни пут, док е-књиге ову баријеруувелико умањују. Предности хипертекста у односуна тражење у штампаним текстовима су готово не-мерљиве. Дигитализовањем, старе и ретке књигепостају доступне. Решава се и проблем њихове

трајне заштите од пропадања. Тачно је да произ-водња папира захтева сечу дрвета, али једнакоимамо проблем и са компјутреским отпадом. У томсмислу, е-књиге и оне штампане нису у опозиту,већ напротив имају много капацитета да олакшајучитање онима који желе да читају. Има смислаочекивати да ће се постићи оптимални ниво иконсолидовати продукција електронских иштампаних публикација, тако да се оне не боре запревласт, већ допуњују једна другу.

Снежана Ритер

МОНУМЕНТАЛИЗАМ У СЛУЖБИ ИДЕОЛОГИЈЕСпоменик краљу Александру I Карађорђевићу у Крагујевцу

„... споменик историјске личности, изложен на јавномместу, медиј је који историју чини опипиљивом у свако-дневици. Споменик чува историјску личност од заборава.Али, у исто време споменик, па и градски простор на комеје постављен, живи нов, готово би се могло рећи, одвојенживот у променљивим временима. Са надолазећим генера-цијама дели политичку судбину...“ 1

Јавни споменици спадају у урбану културу. Спо-меничка архитектура је, између осталог, показа-

тељ урбаног и естетског значаја града, а јавнаскулптура је одраз грађана према визуелном опле-мењивању града, подстакнута актуелним политич-ким приликама, или личностима. Обиље јавнихскулптура остављано је у градовима у различитимраздобљима – од антике, преко ренесансе, до новогдоба. Какав год значај имали, јавни споменици супостављани на местима значења, у естетском, илидуховном смислу, на простору отвореном премасваком оку.

Међу Србе, сам појам скулптуре као уметничкеврсте долази веома касно, тек у другој половиниXIX века2. Прву појаву јавне скулптуре омогућилесу корените друштвене промене3, европеизацијаземље после ослобађања од Турака и нове – грађан-ске норме свакодневног живота. Са прилагођа-вањем грађанске свести и новим генерацијамаскулптора, она с почетка XX века стасава у про-мишљену естетску конкуренцију европском вајар-ству, а добар део радова је са израженом нацио-налном драматиком, условљеном и идејом југо-словенства у раздобљу између два рата. Политичкуидеју југословенске државне творевине, као изра-зито европског карактера, интелектуална елита јеширила у упоредним токовима науке, политике иуметности.

Настанак заједничке државе је био условљенпоследицама Првог светског рата и њен идентитетније био стабилан – ни политички, ни економски,

ни културно. Ни међу њеним чланицама, ни унутарњених чланица. У Србији су, не увек видљиво,тињале последице социјалног распадања традицио-налног друштва. Евидентан је био труд да се крозкултуру и уметност учврсти идеја југословенства уовим условима, чему је доприносила војска са сво-јом пресудном улогом у Првом светском рату, уослобађању земље и стварању заједничке државејужних Словена. Војска је постала култно пошто-ван симбол4. Центар војне идустрије у Србији преПрвог светског рата био је Војнотехнички завод уКрагујевцу, уништен 1915. Након рата, у деценијикоја је уследила, држава и војска су обновиле изграде и индустријску тековину порушених ору-жарница. Круна велике обнове оружарница је биланова Управна зграда ВТЗ-а, академски архитектон-ски подухват из 1928.

У тај шири историјско-политички оквир, узев-ши у обзир и чињеницу да је Крагујевац тридесе-тих година XX века постао једно од кључних местау уобличавању личности краља Александра I Кара-ђорђевића5, самим тим и југословенске државо-творне политике коју је као владар заступао, смештамоодлуку Општинског већа Крагујевца из 1934. да сеиспред Управне зграде Војнотехничког заводаподигне споменик краљу Александру Карађорђе-вићу. Монументални споменик би био трајно под-сећање на личност краљеву, његову везаност засрпску војску и приврженост идеји југословенства.6

Одбор за подизање споменика којим је предсе-давао генерал Милан Јовановић, новембра истегодине је расписао конкурс за подизање споменикаи одабрао скицу вајара Марина Студина. У одлуцио уметнику се водило рачуна о промоцији идејејугословенства и војске као окоснице стабилне др-жаве. Избор је тако пао на вајара Драгомира Арам-башића7, великог југословенског патриоту и одли-кованог војника, док је постамент израдио Љуби-ша Стефановић8.

КО

НТ

РАПО

СТ

стр.32

Споменик висине шест метара су излилиоружари у Војнотехничком заводу, од претопљенебронзе топова заосталих од Првог светског рата.Био је постављен на постамент који је са деснестране имао рељефни приказ радника какооплакују смрт владара, а са леве стране рељефниприказ глорификације рада. У фронту постаментаје био натпис „Чувајте Југославију“, а на зачељутекст: „Свом витешком краљу АлександруУјединитељу, одбор и радници В.Т. Завода, 1936“.На зачељу постамента су била и имена Цетиња иМарсеја, са датумима 17. XII 1888. – 9. X 1934.(места и датуми краљевог рођења и смрти)

Краљ Александар I Карађорђевић је представ-љен као војник, у генералској униформи, која је иу европском контексту имала готово реликвијскизначај у то време. Окосница корпоративне рето-рике споменика био је гест9. У положају нагла-шеног contrapost-а, краљ у симболу Амор Патрие,десном руком показује на земљу, левом чврстодржи сабљу. Оваквим ставом требало је указати наодлучну вољу да се земља брани, управо из Шу-мадије – одакле је потекла српска, а потом ијугословенска држава.

Симболика елемената споменика је очигледна.У периоду националног романтизма, поготовонакон смрти краља Александра, јачају националнаосећања. Иако је идеја југословенства имала изра-зито европски карактер, утемељен на искуствуформирања нација у XIX веку, Београд и Загребсу били по много чему два супротстављена центраиз којих се ширила југословенска идеја. Слабостсуживота у заједници, навика живљења у сиро-маштву, примат политике над другим областимаинтегративних могућности попут економије икултуре, утицали су на овакво расположење. Кра-гујевац је тако, као место државотворности Србијеи Југославије, био погодан за симболичко обнав-љање те идеје, уз славну војску као творца целезамисли о колосалном споменику, чија би мо-нументална величина била снажна симболичнапоптора југословенској државотворности. Може серећи да је цела скулптурална представа, укључив-ши и амбијент у којем је постављена, уметнике иизвођаче радова, симболизовала југословенскудржаву, снажну и чврсту.

Може ли се истинска монументалност замислидостигнути уз минимум гестуалног, без димен-зионалне персуазије и гигантске разметљивости?

Вајарском монументализацијом, чак и онихтема које су имплицитно интимистичке, као штосу портрет или акт, може се успешно уопштити идочарати приказани мотив, или га учинити прете-раним и неуверљивим. У суштини монументалног,или онога што монументално изворно значи10,почива дух свеобухватног, свеукупног, државног,тиранског, надвијеног над појединачним и лич-ним. Монументално не произилази увек из увећа-них пропорција, свечаних и тријумфалних положаја

и гестова, па ни из историјског, или митолошкогзначења приказаних особа и ситуација, већ из уну-трашње мотивације која монументализује спољнопонашање. Са друге стране, реторичка пренагла-шеност кретњи и ставова често виси у ваздуху, недостижући прижељкивану меру величине и зна-чаја.11 Први у својим надљудским напорима пот-врђују логику своје очовечености, склад људскепропорције и удобност пребивања у човековојкожи, створени према лику људског прототипа.Други говоре да скулпторској уметности прошло-сти недостаје довољно изражајности, да нема до-вољно спољних подстицаја унутрашње динамикеи напетости. Зато су монументални спомениципримери скулптуре у служби идеје и политике, санамером да не представљају обичне смртнике. Онису историјска мета – јунаци који нам својом мону-менталношћу шаљу поруку о сопственој усмере-ности ка великом циљу и редуковању свих осталихтежњи, или људских особина, а поготово људскихслабости. Монументални споменик представљаличност у сопственој гордој издвојености, преко-рачујући оквире људске јединке, понекад и људскеврсте. За разлику од вајара античке прошлостикоји су могли и да мисле да су њихови хероји над-људских и божанских особина, скулптор модер-ног доба је тешко могао да поверује у исте особинеличности коју је „гигантизирао“. Зато монумен-тална величина може понекад бити хладна иемпатијски неуверљива12. Њоме се првенственоафирмише идеал снаге, младости, лепоте, а по-тискује немоћ, ружноћа, старост, просечност – на-равно у склопу политичке идеје. Овакви споме-ници су готово увек у служби великих идеја,идеологија, или потресних историјских догађаја.Монтуметални вајари у таквим споменицима каода настоје да што више узвисе догађај, или личносткоју обликују, како би потврдили величанственостидеје, државе, или идеологије која иза њих стоји.Ови споменици постају мање људски, вишехеројски и титански, са идејом супериорности.

Споменик Александру I Карађорђевићу је при-мер тежње за колосалним у служби узвишења једнеидеје и култа личности. То је идеја о очувању југо-словенске државе и личности краља Ујединитељаи Ослободиоца. Вајарска настојања ка обилношћу,истицањем снаге, али и за владањем простором,смисао за архитектонско, уклапају се у причу овладару потеклом из примитивног, али младог иснажног народа, спремног за јасну одлуку. У мону-метналном краљевом корпусу лежи политичка моћкоја је у стању да креира народну вољу. Расуло ратакоји још није заборављен, превазилази се фигуромратника – владара, па он симболише и рат каоматрицу за очување мира и изградњу будућности.У фигуру краља је уцртана друтштвена целина,сама држава Југославија. Поруку креатор даје и упредстави лица. Као и тело, глава краљева са вој-ничком капом на глави је снажна и монументална,грубих црта, истакнуте браде. Обрадити главу је

стр.33

увек представљало најтежи део вајарског посла.Било да је у стању интроспекције, или активнереакције, када се очи склапају, или су продорне,увек је на одређени начин она морала бити актив-на, јер велики вођа, или државник са огромномисторијском одговорношћу не може да ленчари,нити да буде меланхоличан.

Споменик Александру I Карађорђевићу је укло-њен пред крај Другог светског рата, а митовиисплетени око судбине обореног краљевог облич-ја, чине га можда још значајнијим, јер је легенда о„Краљевој глави“, још увек, како се каже, закопанојнегде у кругу Војнотехничког завода уписала овајспоменик у памћење, пре него ли његове размере,стилска и занатска врсноћа.

Слађана Оташевић

1 Д. Рихтман – Аугуштин, „О конструкцији традиције у нашедане. Ритуали, симболи и конотације времена“, Београд:Народна књига, 1992, стр. 25-43.2Л. Трифуновић, „Први кораци српске скулптуре – одимпресионизма до енформела“ , у: Студије и чланци оуметности, Београд, 1982, стр. 152-182.3Почетак развоја скулптуре у Србији смешта се у 1882, када јеотворена прва изложба најстаријег српског скулптора ПетраУбавкића и у Београду откривен коњанички споменик кнезуМихаилу , Енрика Пација.4 И. Борозан, „Визуелна култура и идеологија“; Војно-технички завод од Првог до Другог светског рата“, у:Историјска и уметничка баштина ВТЗ-а, Крагујевац: Завод зазаштиту споменика културе, 2005, стр. 103.

5 Исто, стр.106.6 Двочански акт о уједињењу у краљевину СХС извршен је 8.децембра 1918. Први председник Владе краљевине је биоСтојан Протић. Краљ Александар је 3. октобра 1929.преименовао државу у Краљевину Југославију. Александар IКарађорђевић је био ватрени поборник идеје „интегралногјугословенства“ која је доживела неуспех. АлександарКарађорђевић је на престо дошао 1921. По смрти Петра IКарађорђевића (убијен је у атентату у Марсеју 1934).7 Драгомир Арамбашић (1881- 1945) вајарство је учио ууметничкој колонији Ватенберг – Минхен,на академији уДрездену и Regio Insistuto di Bellle Arti San Luca у Риму.Учесник балканских и Првог светског рата у којем јеодликован Златном медаљом за храброст. У Паризу је живеодо 1921, када се трајно вратио у Београд. Био је члан Ладеједан од оснивача Удружења ликовних уметника Србије. Умеђуратном периоду се бавио портретима, фигурама,студијама животиња и фасадном скулптуром. Инспирисанделима савремене француске скулптуре стварао је у духупоетског реализма, са склоношћу ка стилизацији, понекад саелементима сецесије.8 Одјек Шумадије од 28. јуна 1936. Бр 32/1936, Народнабиблиотека „Вук Караџић“, Крагујевац.9 И. Борозан, „Визуелна култура и идеологија“;„Војнотехнички завод од Првог до Другог светског рата“, у:Историјска и уметничка баштина ВТЗ-а, Крагујевац: Завод зазаштиту споменика културе, 2005, стр. 107.10 Монументални споменик – велики споменик који остављајак утисак, И. Клајн, Речник језичких недоумица, с.н. Београд, 1995,стр. 56.11 В. Срхој, „ Монументално као тоталитарно“, у: Скулптура наотвореном, зборник радова, 21-25, Галерија Антун Аугустинчић,Клањец, 2006, стр. 105-112.12 В.Х.Пинтарић, „Прометеј међу барбарима“, у: Сведок у слици,МХ, Загреб, 2001, стр.179.

САВРЕМЕНА ЧИТАЛАЧКА ГУЛИВЕРИЈАДАГуливерова путовања / Џонатан Свифт; Сремски Карловци; Нови Сад : Издавачка књижарница

Зорана Стојановића, 2002

Квалитетној књизи читалац се обично вишепута врати и измештајући своју позицију реци-

пијента књижевног дела по разним слојевима ње-гове структуре ишчитава је сваки наредни пут каодругачију. То је уобичајени поступак у перципи-рању књижевног дела. Много ређа појава у књи-жевности је да дело као такво у више својих издања,може допустити себи позамашну редукцију грађе,а да не изгуби читалачку публику, већ да је про-шири у најнеочекиванијем смеру. Пример за то јеби био најпознатији роман чувеног енглеског сати-ричара и аутора бројних памфлета, ЏонатанаСвифта, Гуливерова путовања, јер носи позамашнускалу интересената за своју материју (од деце дострасних љубитеља критике режима, друштвенихприлика, морала једне нације). Оно што у једномписцу може повезати сатиричара и нехотице успе-лог писца за децу, јесу стваралачки поступци ко-јима је циљ да скрену пажњу и изазову што јаснију

и директнију реакцију на негативно маркиранепојаве у друштву. Флексибилност Свифтове сатиредо граница да добија вео бајковитости за не такопроницљивог читаоца, лежи у хиперболичној упо-треби класичних сатиричних поступака: формепронађеног рукописа, функција путовања, кориш-ћења псеудонима, креирања једног новог видахумора.

Скретање пажње детета захтева и известан видпренагљивања, али све са циљем да се објасне некеистине о свету и поретку и добије огољена и искре-на реакција на откривено, као позитивна илинегативна (у перспективи детета нема места ни закакве прераде или улепшавања). Издање романанамењено деци сведено је на веселу причу окепецима и џиновима без иједног сачуваног под-текста. Свифт је јако дуго био убиствен за одраслеи потпуно предат деци. Па, ако се као читаоциопределимо за такво, поједностављено издање

САП

РАШЊ

АВИХ

ПО

ЛИЦ

А

стр.34

романа, лишено мудријашења и оштре сатире, тре-ба ипак имати у виду Свифтову опомињућу сентен-цу, да не треба ни децу успављивати бајковитим изастрашујућим причама и да су такве дадиље погуб-ног утицаја, достојне шибања и тамнице.

За савременог непоколебљивог читаоца нипрвобитна сатирична верзија романа неће пред-стављати херметичку творевину, ако се претходночиталац довољно упути у контрадикторност Свиф-тове личности, као и скаредност друштвених при-лика које су парале његову наизглед охолу, мизан-тропску, а у ствари најпре несхваћену природу.Први примерак романа одштампан је 1726. годинеи одмах је постигао велики успех. Првобитниназив дела гласио је: Путовања у неколико далекихсветских земаља у четири дела. Лемјуел Гуливер прво-битно хирург а затим капетан неколико бродова. Спочетка дела Гуливер и путешествије су типичанобразац, почетни поступак сатиризације док предкрај дела Гуливер постаје инкарнација самогаСвифта.

Прва земља у коју Лемјуел Гуливер, бродскилекар, доспева 1699. г. ношен буром је Лилипут.Првобитне установе нове земље делују дивно, ондаје дошла изопаченост њених становника збогдегенерисане природе човека. Слабост свог растастановници Лилипута надомешћивали су лукав-ством, упорношћу и бројношћу, а користили туђудобронамерност и поверење. Епизода кад Гуливергаси пожар код Лилипутанаца уринирајући на па-лату, представља алузију на торијевски, незаконитимировни уговор, којим су направили добро делона несретан начин. У описима двора, самога краља,начина живота и забаве у краљевству Лилипута-наца може се тражити алузија на енглеског краљаЏорџа I. Поука коју је Гуливер могао понети вра-тивши се са свог првог путовања у домовину иЛондон, међу своје мале, ситничаве грађане је дасе међу малим људима никад не треба поуздати у сво-ју снагу и раст, ако се не жели доживети разочарање.

Поновно путовање након краћег задржавања уотаџбини, на симболично названом броду „Аван-тура“, довешће главног јунака до друге земље,земље џинова. Његово искуство са људима џинов-ског раста било је непријатно и болно попутискуства са кепецима. Боравак мећу џиновима одчијег загрљаја пуцају кости, а чије кијање носиглаву са рамена, Гуливера наводи на потврдуфилозофског становишта да ништа само по себиније ни велико ни мало, већ само у поређењу.Непријатељско држање малих и загрљаји великихљуди могу подједнако бити болни и погубни. По-дозривости малих и присности великих људитреба се свакако чувати.

Ако су се првобитна путовања Гуливера суоча-вала са различитим људским примерцима чија седегенеративност најпре осликавала у категоријамафизичког, како роман буде одмицао нови сусретиће носити повећану дозу његовог саблажњавања

над изопаченошћу људске природе која полакогуби примарана обличја и тежи отвореној анима-лизацији. Управо, у структурно трећој деонициромана почиње интензивније истицање свиф-товског осећања анимозитета ка човеку као физио-лошком бићу. Претпоставља се да је та визија светау погани код Свифта преузета од папе ИноћентијаIII. У овом делу романа, Свифт се осврће на једнуод основних вредности коју је афирмисао, разумсам по себи, супротстављајући му људску глупост инадриученост, коју маркира користећи хиперболу.Људи из Лапуте забављени сталним решавањемматематичких и других проблема, нису га приме-ћивали, а самим тим ни пријатељски дочекали. До-бром Гуливеру убрзо се смучило од њихове силнеучености и извештачености. А како и не би, каддуховна елита овог чудног народа покушава да изкраставца добије сунчеву светлост, па чак и лепотужене мери и описује искључиво помоћу геометриј-ских фигура.

У последњем поглављу романа писац дајеутопијску слику друштва. Свифт, дакле, сматра датакво друштво не може бити људско, таква се уто-пија може остварити само ако се изађе из човечан-ства. Разуман живот и поредак он је нашао јединомеђу Хинхмима, мудрим коњима, који не знају залаж, говоре само оно у шта су сигурни, живе у бра-ку без љубоморе и прељубе, у друштву без поли-ције и адвоката, не знајући за рат. Разумно рођении васпитани они умиру без страха и болести.Задивљен њиховим примером Гуливер-Свифт исам постаје разуман, први и једини разуман од родаЈахуа, ослобађајући се полако комплекса цивили-зованог човека. Објашњавајући мудром коњу савужас људског живота, сву подлост друштва, свепороке и гадости, као да увиђа да није крив самчовек колико друштво. Главна човекова кривицапроизилази из тога што није умео да сам уредисвоју заједницу.У читавом роману наилази се напар примерака племенитости те животиње званечовек: поштен министар у Лилипуту, добра дади-ља у Бробдингнагу, португалски капетан. У послед-њој авантури Гуливер среће и људски чопор званиЈаху, који му се чинио наказним и одвратним.Људи су прљаве животиње, а коњи племенити идобри. Боравећи у земљи Хуинхма успео је да сеодучи од навике која је била дубоко укорењена удушу целог европског рода – да лаже и подваљује.И откад се вратио породици у њему су поновооживеле лоше особине његове јахуске природе.Он је имао намеру да их преиначи, али је дигаоруке од тих сањалачких замисли на крају.

За разлику од осталих сатиричара торијевацаСвифт је песимиста, али песимиста од акције. Онпримећује да су феудалци изгубили сваки осећајдруштвене одговорности и његова критика добаполази одатле. Он сматра да слуге треба добро даслуже, а господари добро да владају. Његова сатиране открива постојање истине иза лажи толико,колико подвлачи неопходност постојања исте даби друштво уопште могло да постоји.

стр.35

Велики значај Свифтовог дела је у томе што јесвојим стваралаштвом успео да изрази комплексанглосаксонске психе на прелому векова, постаоузор енглеског прозног стила, залагао се за духовнуравноправност и васпитање жена, а својом најве-ћом страшћу (мржњом против неправде и угњета-вања) инспирисао најбоље међу светским писцима(Јејтса, Џојса) и тиме постао духовни вођа ирскогнарода, будећи му свест и подстичући га на отпор.

Ана УрошевићНародна библиотека „Вук Караџић“, Крагујевац

ИЗ БЕЛЕШКИ ЈЕДНОГ ОКРУЖНОГЛЕКАРА – О ХИГИЈЕНИ У СРПСКОМ СЕЛУ

КРАЈЕМ XIX ВЕКАОдломак из књиге „Како живи наш народ: белешке једног окружног лекара“, Београд 1893.

Један одломак од ових бележака штампао сам упоследњој – 129 – свесци Отаџбине. Нисам мислио да ћекога ово баш особито занимати.

Овим речима Лаза Димитријевић (1858-1899)почиње предговор првог издања своје књиге

Како живи наш народ. Међутим, интересовање које јеизазвао текстом у новинама, навело га је да беле-шке штампа без неког посебног уређивања текста,с обзиром да је сматрао да проблеми о којима онпише треба хитно решавати.

„Знајући да овај сирови материјал још за дугоне би могао разрадити као што треба, а друго уовим је белешкама изнесено повише наших гре-хова, које треба, по мом мишљењу, баш сад изнети,да видимо, какве крупне ствари запостављамо на-шим политичким теранцијама, – ја се реших да свеове своје белешке оштампам, а доцније, ако ми ле-карски послови допусте, ја ћу ово боље разрадити“.

Ни тада, очигледно, није слутио да ће се 1.600примерака ове књиге бити распродато за само двамесеца и да ће друго и умножено издање да будештампано већ исте године.

У прошлом броју Крагујевачког читалишта цити-рали смо одломке из ове књиге који осликавајуобичаје везане за крсну славу у крајевима у којимаје Лаза Димитријевић службовао. Овог пута, пре-носимо делове који говоре о хигијенским условимау неким крајевима у којима је живео српски сељаккрајем XIX века, као и о проблемима са којима сесусретао сеоски лекар у намери да савесно обављасвој посао:

„Лекара има прилично, али од њих народ слабевајде има , њима се махом варошани користе ; јер

кад се појави каква заразна болест у народу, власткоја шаље лекара, шаље га без оружја у бој – да‘констатује болест‘ и ако он од болесника , који ње-му долазе , зна да тамо влада ‘срдобоља’. Он тражида му власт да лекове, тај рачун не сме нико од сре-ских чиновника да потпише, јер се тешко од опш-тина наплаћује, а дотични се може ускоро ‘попотреби службе преместити‘, но после га чак у 9-омокругу, после 10 година, Главна Контрола ухвати.И тако лекар оде у село и ‘прегледа‘ болеснике. Онгледа њих, они гледају њега; за тим се врати, за-пише своју дијурну у партијалник и поднесе из-вештај да треба лекове послати. Начелник то свеметне у акта као свршену ствар, а народ од овихзараза и даље гине.

После веле сељаци : ‘долазио брате и доктор паништа. Мре народ као и пре његовог доласка‘.

Прво , по мом мишљењу, санитет би требао изсвог фонда да погради народу чесме и да их одржа-ва у добром стању. Ја сам показао горе, како нашнарод нагло гине због опогањених (заражених)вода услед епидемије, а због рђавог одела пропадаполагано од хроничног назеба.

Кад држава не може да купи свакоме гуњ и чак-шире – у стању је да сагради сваком селу по једнудобру чесму , да народ са стоком не пије из извораили бунара, који обично нису ограђени, но самоископани, па се околно блато слива у њих.

Што буде стајало, да плати село постепено, каои за одржавање у добром стању.

Држава не допушта да 20-30 ђака уче школу уобичној каквој кући, у каквој они и живе, но велимора по плану да буде, а допушта да цело село на

ИЗ

СТАРО

ГФ

ОН

ДА

стр.36

једном извору стоку поји, нечисто и зараженорубље пере и за себе воду троши.

Бадава што лекари реферишу, да се у том селучесма подигне, или да се забрани да се на изворустока поји – то за време мог лекарског службовањаније нигде учењено, ни онда кад је зараза уследтога десетковала село...“.

* * *„...Кад је искуством доказано да је пијаћа вода

носилац заразе – онда не треба оклевати, негоиздати следећу наредбу и настојати да се изврши :где год има у селу извора, одакле сеоско станов-ништво воду носи – да се ти извори озидају, а не дасвака кућа својим вргом воду црпе и исти заражује,и код тог извора де се не пере опогањено рубље;где нема извора, но се народ служи бунарима, дасе на неколико места у једном селу и ископају иозидају бунари тако, да зид изиђе по метра над по-вршином земље, да се вода, блато и друга нечисто-ћа, не би сливала у бунар.

Стока се не сме ни код чесама ни код бунарапојити, то да се под казном забрани.

Исто тако да се забрани прање рубља и у општепрање код извора и бунара.

Ове трошкове да исплати санитетски фонд, папо том наплатити из благајница дотичних округаили срезова.

Само никако да се не шаљу писмене наредбе,да их санћим општинске власти извршују, јер онданикад и ништа неће бити.

Кад за сеоске општине дођу способни вреднипредседници, а не ленштине и улизице, од тог вре-мена треба да се рачуна ера напретка наше земље.С оваквим, каквих сада и какве је досада имала,ништа не може да се учини, па ма које партијебили.“i

Приредила: Биљана ЈаковљевићНародна библиотека „Вук Караџић“, Крагујевац

1 Текст је пренет у оригиналној верзији, без исправки које бибиле у складу са важећим правописом.

О ДИХОТОМИЈИ СТВАРНОГ И ЛИТЕРАРНОГИ РЕВИТАЛИЗАЦИЈИ

ПАТРИЈАРХАЛНИХ СТЕРЕОТИПА(Мир Јам – 125 година од рођења)

Милица Јаковљевић Мир Јам (Јагодина, 1887 -Београд, 1952), чијих се 125 година од рођења

навршило 22. априла ове године, ушла је у српскукњижевност као списатељица сентименталних рома-на, а у српску културу и као једна од ретких нови-нарки у периоду између два рата1. Мир Јам нијебила само једна од ретких жена у новинар-ству већ је била и претеча новинарскерубрике која се касније популарно зва-ла Драга Савета. Пишући за београд-ске новине Недељне илустрације триде-сетих година ХХ века, Мир Јам је чи-талачкој публици саветима укази-вала како да разреши интимне про-блеме и љубавне јаде. Иако новинетог периода нису имале велике ти-раже (с обзиром на мали број писме-них, нарочито писмених жена, чији јеброј порастао тек након Другог свет-ског рата), нити су постизале континуи-тет у излажењу, оне су, као један јединимасовни медиј, остваривале релативно великиутицај на читалачку публику. Поврх тога, на основупопуларности коју је ауторка стицала објављујућиромане (у наставцима у Недељним илустрацијама штоје читаоцима омогућавало истовремено визуелни

и наративни доживљај), може се посредно закљу-чити о прихваћености њених текстова, како од стра-не женске, тако и од стране мушке читалачке публике.

Милица Јаковљевић била је родом из угледне ибројне породице у којој се формирао и њен брат,

Стеван Јаковљевић, књижевник, професор,ректор Београдског универзитета и ре-

дован члан САНУ. Њихов отац, држав-ни чиновник, премештајем у Крагује-вац добио је место начелника Округакрагујевачког, што је омогућило по-родици висок друштвени статус.Милица Јаковљевић се школовалана Вишој женској и Учитељској шко-ли у Крагујевцу, а када је имала 20година постављена је за учитељицу у

селу Криви Вир код Параћина. По-четком Првог светског рата вратила се

у Крагујевац и у њему је провела ратнегодине. Успомене на животни период

проведен у Крагујевцу објављене се у ауто-биографском делу Изданци Шумадије. Након пре-сељења у Београд, она је у Крагујевцу, граду у којемје провела детињство и младост, развијала својуновинарску каријеру, пишући за лист Глас Шума-дије – лист за политику, привреду и књижевност.

ЈУБИ

ЛЕЈИ

стр.37

Премда се Крагујевац може сматрати колевкомновинарства (у њему су штампане прве српске но-вине – Новине Србске 1834-1919) и до данашњихдана објављено је више стотина гласила, листоваи часописа различите програмске и идеолошкеоријентације, никада није штамапан неки женскичасопис одн. часопис који би пружао могућностженама да проговоре и изразе свој самосвојни иден-титет. Зато су текстови Мир Јам, објављивани украгујевачкој периодици тридесетих година ХХвека, спадали у ретке текстове који су се бавилиположајем жена у друштву и задирали у приватнусферу свакодневног живота.

Мир Јам је, као и у романима, и у новинскимтекстовима писала по карактеристичном патријар-халном концепту заснованом на подређеној улозижене у породици и друштву, одн. доминантој уло-зи мушкарца, pater familias-a. У сферу књижевногинтересовања ставља аутентично женско искуствои женски доживљај стварности, али који не постојисамостално као специфичан женски идентитет,већ само у релацији са мушкарцем, како је налагаоконтекст патријархалног морала и доминантнекултурне парадигме. Она вредносно афирмишеженску лепоту, емотивност, предбрачно девичан-ство, моногамију и мајчинство као идеал, док су,истовремено, мушкарцима допуштени другачијимодели понашања. Двоструки морал и друштвенистандарди који повлашћују мушкарце, а обесправ-љују жене, из приватне сфере продиру у све формејавног дискурса који уређује различите доменеприватног и јавног живота и они, не само кроз дис-курзивну прошлост, већ и кроз данашње праксе,већ вековима утичу ретроградно и поспешују поја-ву и развој фрустрација, менталних поремећаја исоцио-патолошких облика понашања.

Када у крагујевачким новинама пише о женама,Мир Јам се помно бави њиховим изгледом, истичеи хвали Крагујевчанке које имају најдужу и нај-лепшу косу, најелегантнију тоалету, фине манире исл. У тексту „Шта носе Београђанке“ она крити-кујући модирање, одн. „луксузирање жена“ у метро-поли, даје практичне савете Крагујевчанкама дабуду скромне и смерне, како не би остале неудате.„Мушкарци се плаше луксузних жена, нарочитомладићи, и после београдских балова, младићичесто оговарају госпођице: `Како да се оженим, кадје она ове зиме променила четири балске тоалете`.Да ли и вас тако оговарају крагујевачки младићи?“(Глас Шумадије 24. октобар 1931, бр. 3). У тексту подназивом „Какви су Крагујевчани као мужеви?“ онауказује на пожељно женско понашање и његовупресудну улогу у очувању традиције: „Крагујевча-нин је човек који носи у себи домаће васпитањепатријархалних породица. Било да је са села, илииз вароши, он је осетио лепоту куће домаћегогњишта, мира и угодности покрај добре мајке,која је ранила зором, сматрала за своју дужност даиспрати мужа и децу у школу и сва је била посвеће-на угодности деце и мужа. И то осећање угодности

домаћег живота носи у себи сваки Крагујевчанин.Зато он никада не треба да се ожени монденком, ла-комисленом и размаженом, која је научила да спавадо 11, да чека кафу у постељи, да се цео дан изле-жава док муж ради. Такву жену Крагујевчанин нетрпи. Он ће је, или преиначити по свом укусу, илинапустити.“ (Глас Шумадије 29. новембар 1931, бр. 3).

Ови чиниоци за изградњу прототипа „пожељ-не жене“ утемељени су у народној традицији и ука-зују на класичне стереотипе о женама у тадашњем,изразито патријархалном српском друштву и упот-пуњују визију идеалне жене коју одликују скром-ност, вредан рад, самодисциплина и самоодри-цање. С обзиром да је најважнија улога жене билау очувању и напретку дома и породице, а посреднои „изворних“ српских вредности, пожељне жени-не особине темељиле су се на вредноћи, послуш-ности, брижности за укућане...2 „Лепе коло воде, аружне кућу куће. Снаха мора да буде и добра те дасвима у кући угађа, да свима буде мила. Зато онатреба мало да говори, а много да ради. И дивно јеоно: `Најпаметнија девојка мало говори, а најлеп-ша је она која се мало кити .̀“ (Миодраговић: 2009, 394).

И путописци који су од половине ХIX века допрвих деценија ХХ века посетили, поред Београда,и већа места у Србији као што су Крагујевац, Чачакили Ваљево, оставили су драгоцена сведочанствао једном, за Европљане „новом, егзотичном“ свету,о његовим природним лепотама, политичким при-ликама и фолклорном наслеђу, али и о мушкар-цима и женама, њиховим међусобним односима иположају у друштву. Путописци су, поред утискада српске жене краси изванредна лепота, такођеоставили и записе о маргинализованом друштве-ном положају жена на Балкану, у економском, по-литичком и било ком другом смислу и то је за-пажање било у функцији употпуњавања етаблира-ног мозаика о „заосталости“, „примитивности“или најблаже речено – „другости“ Балкана. Путо-писци су ретко имали прилику да, као путницинамерници, посете сеоско домаћинство, али је Гу-став Раш оставио сведочанство о тешком положајужене на селу и односима међу половима који сетешко мењају: „Сељанка је навикла на тежак и му-котрпан живот; она целог дана ради и ујутру је првана ногама, а навече последња одлази на починак.Порођај се, без обзира на годишње доба, обављаизван куће. Сељанка се тихо и без буке удаљава ка-ко по традиционалном схватању не би унередилакућу и враћа се са новорођенчетом у кецељи натрагу кућу“. Уколико је жена на свет донела мушког на-следника, „онда весељу нема краја“, али ако јеноворођенче женског пола „тај догађај уопоштеније вредан пажње и помена“. (Костић: 2009, 26).

Иако је Мир Јам током читаве списатељске кари-јере тематско упориште тражила у патријархалномкултурном моделу, интересантно је да у личном жи-воту није била заточеница свога писања. Некон-венционалним животом и непоштовањем задатогдруштвеног модела усвојеног као адекватног и

стр.38

функционалног, она је, заправо, афирмисала жен-ску слободу избора и својој свакодневици припи-сивала субверзивно искуство. Целог живота изгра-ђивала је особен идентитет и остала је доследна наживотном путу неприхватања нити конвенцио-налног спољног изгледа (одевала се помодно, упад-љиво, понекад и ексцентрично) нити традицио-налне улоге мајке, супруге и домаћице, чиме сејасно конфронтирала у односу на јавност (јавниморал), али и своје целокупно књижевно стано-виште. Била је у десетогодишњој љубавној вези саБожидаром Божом Николићем, глумцем Народногпозоришта у Београду. Премда је Божа Николићбио удовац, Мир Јам и он нису склопили брак, ни-ти живели заједно, већ су на заједничким путова-њима делили интимне тренутке (једно заједничколетовање на Малинској на Крку послужило је каоинспирација за роман). Ова љубавна веза није билаплод младалачке страсти, већ се обома догодила усредњем животном добу. Овом емотивном везомона је недвосмислено пркосила паланачком мора-лу и хранила малограђанску глад за сензацијама.Зато се може закључити да је својим књижевним ипублицистичким стваралаштвом Милица Јаковље-вић заправо градила одбрамбени штит за својеличне слободе и свој аутентични начин живота. Акако је припадала малобројној групи образованихжена које су у то време својим понашањем билеузор другим женама она је, у крајњој линији – сво-јим, храбро одабраним стилом живота, заправосведочила еманципацију жена. Интегрисање сазна-ња о стварном животу који је Мир Јам водила, уанализу њеног књижевног дела, не мењају садржајњених романа, али, у крајњој инстанци, могу ме-њати њихов изглед и социјалну и идеолошку пору-ку. У том контексту, стваралаштво Милице Јаков-љевић постаје загонетно подручје за све који се неустежу да траже одговоре на захтевно преиспити-вање женског идентитета, њеног места у друштвуи доминантном систему вредности.

У ХIX жене у Србији су градиле своју леги-тимацију кроз фигуре мужа, брата или оца, а онежене које су се усмериле на пут каријере или путкњижевног, научног или уметничког стваралаштва,углавном су, на основу породичног порекла, при-падале слоју елите, што им је омогућило школо-вање и друштвену промоцију3. Под притискомстереотипног мишљења да каријера омета жене уиспуњавању породичних обавеза, оне су се честоодрицале мајчинства (и сексуалности) како би,заузврат, стекле право, одн. имале времена за јавнеактивности, као што је писање. За овај животни путопределила се и Џејн Остин (1775-1817), са чијимроманима су често поредили књижевно ствара-лаштво Мир Јам називајући је „српском ЏејнОстин“ или „сестром по перу“. Различит про-сторни и временски оквир који одређује књижевностваралаштво Мир Јам и њене славне енглескепретходнице се брише, што је још један показатељуниверзалности „срцепарајућих и зашећерених“

тема и њиховом хибридном карактеру. Али, бришусе и културне, политичке и друштвене карактери-стике које разграничавају наше време од њиховихвремена, тако да се успоставља идентична рецеп-ција ових романа код гледаоца/читаоца разли-читих епоха. С психолошке тачке гледишта сматрасе да је у време политичких превирања пожељнописати сентименталну литературу, јер ова литера-тура има терапеутско дејство у циљу неговањадушевног здравља нације4. Другачија врста писања,с аспекта психолошке хигијене и социјалне само-заштите, није била препоручљива ни за писце, акамоли за списатељице.

У време док Мир Јам даје романескну сликусрпског друштва између два светска рата, с вером уљубав и срећу по сваку цену, у већим културнимцентрима, као што су Београд и Нови Сад, стварајукњижевнице и издају се часописи5 који тематизујуактуелне друштвене односе и структуру моћи удруштву, у том контексту промовишу еманципа-цију жена. У истом времену и истом културномпростору стварала је и Милица Јанковић (1881-1939, такође је радила у Крагујевцу, у Вишојженској и Учитељској школи у периоду од 1902.до 1906), представница модерне и експресивнепрозе. Она мушко-женске односе сагледава усложеном контексту правих и лажних вредности ињиховог превредновања. Ова књижевница, иакосуочена са тешком болешћу која ју је 20 година др-жала приковану за постељу, неуморно је стваралаи, најчешће пишући о жени, изградила јединственкњижевни свет патње и борбе обичних људи заслободу. Њено књижевно дело било је непрестанииспит савести који побуђује најинтимније куткечовекове душе. Међутим, како је наша култура не-престано руинирана напетошћу, тескобом и наси-љем сваке врсте, људи спонтано имају очајничкупотребу за комфором и причама са happy end-ом,тако је и дело Милице Јанковић увек било скрајну-то и она је до данашњих дана остала једна у низузаборављених српских књижевница.

Истицање жениних моралних вредности идужности, и указивња на њену позицију као марги-налну, „другу“ у односу на мушкарца, био је незао-билазан део већине текстова о женама и часописаза жене првих деценија ХХ века. Уосталом, то јебило време чврсто укорењених традиционалних,патријархалних стереотипа у вези са улогама иобавезама жена и мушкараца у породици и широјзаједници. Зато је Милица Јаковљевић била једнаод најпопуларнијих књижевница свога времена ињени романи који су објављивани у наставнцима уНедељним илустрацијама ишчекивани су са не-стрпљењем и читани са особитим задовољством.У периоду обнове и изградње земље након завр-шетка Другог светског рата штампа је, у складу сазахтевима нове идеологије, учествовала у изградњи„нових људи социјализма“ и заузимала доминант-но мобилизаторску улогу. У раздобљу социјализма,на нивоу владајуће идеологије, инсистирало се на

стр.39

укидању узрока родне дискриминације, али јепостојао дисбаланс у представљању мушкараца ижене. Ни до-дан-данас жене у јавном дискурсу (изу-зимајући celebrity сцену) нису добиле медијску паж-њу као релевантне креаторке или особе које се ин-тервјуишу и чији се ставови цитирају. Када сеговори о женама, преовлађује стереотипизиранопредстављање жена у улогама мајки или супруга иуобичајено је да се у тематизацији женских лично-сти инсистира на те две пресудне улоге, чак и кадаје нагласак на представљању њиховог интелектуал-ног или уметничког стваралаштва.

Културолошки миље који се неговао од почеткадеведесетих, а који је пружио темељ за популар-ност хиспаноамеричких ТВ сапуница изградио јефеномен пројектовања лажне стварности, бекствау туђе судбине, носталгичности, илузија и пасивнефантазије... Тај контекст утицао је на руководствоРадио-телевизије Србије да се у ХXI веку, у окол-ностима крајње редукованих финансија које сеопредељују за снимање телевизијског и филмскогпрограма, определи за адаптацију три романа МирЈам (Рањени орао, Грех њене мајке и Непобедиво срце).Постигнута је очекивано велика гледаност свихових телевизијских серија и играног филма Рањениорао насталог из серије, а главни глумци Рањеногорла, Слобода Мићаловић и Иван Босиљчић су2009. године, у години премијерног емитовања,добили бројна признања публике, а на Нишкомфилмском фестивалу проглашени су за глумачкипар године. Велики проценат гледаности који сезадржао и током учесталих репризирања показуједа је, у недостатку целисходне културне политике,емитовање допадљивих садржаја који подилазе јав-ном укусу, проверен рецепт за комерцијални успех.

Теме и ликови из романа уклопили су се у идеа-лизације прошлости, нарочито из времена пред-ратне Србије и, њиме се ојачава стратешки др-жавни пројекат историјског ревизионизма, одн.потирања тековина социјализма. Медијском дисе-минацијом и њиховом рутинском одн. догмати-чком рецепцијом посеже се за прошлошћу, али несоцијалистичком, већ феудалном или буржоаскомпрошлошћу, додајући јој атрибуте националногдостојанства, традиционалних друштвених нормии окошталог друштвеног поретка. Ипак, културасе, као ни само друштво, не развијају и не јачајудогматским прихватањем датог поретка, већ јединоу дијалектичком процесу преиспитивања, опирањабезличној фолклоризацији и буђењу трагалачкогдуха. У том смислу се и „проверене вредности“оснажују и потврђују једино кроз процес етичкогпреиспитивања у датом друштвеном контексту и уодносу на универзални план.

Жанр љубавних романа који промовише једно-димензионалне, традиционалне родне идентитетеевалуира се од шире јавности и у наше време, истокао и у првој половини прошлог века, представљасвојеврстан пројекат рехабилитације традицио-налне културе у модерном друштву. Масовни

медији, тако, успостављају нову животну парадигму– симулирају сам живот. Човекова свакодневица ињен комуникативни оквир постали су до те мереосиромашени, истрошени и рутинизирани да сене нуде, нити отварају могућности другачијих,разноврснијих и смисленијих културних садржаја.Тривијални жанр романсе којим се, ослањањем напопулистичку естетику, промовише носталгија занеком врстом „патријархалног реда“ у којемпостоје јасно дефинисане и хијерархијски утеме-љене родне улоге, детерминисани су лажним, идеа-лизованим, а не реалним моралом и пример сукако се летимизују традиционални патријархалниобрасци у измењеним, модерним условима, а наширем друштвеном плану, спроводи наркотичкапацификација.

Лела Вујошевић

1 У Удружењу новинара Србије које је, до избијања Другогсветског рата, 1941. имало 264 члана, било је само 12 жена, а1945. је свега 5 новинарки, међу којима је била и Мир Јам,обновило чланство у Удружењу. Трајно признање зановинарски рад стекла је када је у студији Два века српскогновинарства (1791-1991) уврштена међу 100 најзначајнијихновинара.2 То не значи да је овај профил сам по себи лош, већ је заосуду када се женама, подједнако као и мушкарцима, у датојдруштвеној структури и окошталој друштвеној свести непружа могућност избора.3 И у земљама западне Европе се наглашавала разлика уположају жена и мушкараца у интелектуалним делатностимачињеницом да се женски интелектуални рад не плаћа, одвијасе у извесној социјалној изолацији, и зато се и не цени.Вирџинија Вулф је есејима и нарочито романом Сопствена собаелаборирала основне предуслове који омогућавају жени да себави било којим ствралаштвом – то су материјални услови(500 фунти годишње) и мир (сопствена соба).4 Докуметнарни подаци говоре да су енглески војници уПрвом светском рату, док су у рововима чекали војни окршај,најчешће читали романе Џејн Остин.5 Женски покрет (Београд, 1920-1937), гласило Друштва запросвећивање жене и заштиту њених права, а од 1927. годинегласило Алијансе женских покрета Краљевине СХС(Југославије) и Жена данас (Београд, 1936-1940), гласилоОмладинске секције Женског покрета која је промовисалаидеологију Комунистичке партије, нарочито у делу који сеодноси на положај жена. У листу Жена данас, у текступосвећеном Милици Јанковић, књижевници, наводи се да јеона „надрилекарка која лечи народ јефтиним травкама“.

стр.40

ГОДИШЊА ИЗЛОЖБА ЧЛАНОВАУК „ЗОРА“ У КОЛОНИЈИ

(17. септембар – 1. октобар)

Ликовна секција Удружења грађана Крајине„Зора“, приредила је изложбу слика својих

чланова у Oгранку библиотеке у Старој радничкојколонији.

Једанпут годишње уметници ће се, како јепланирано, окупљати на овај начин. Удружење„Зора“ отворило је своја врата и за Крагујевчанекоји коренима немају веза са њиховим завичајем,подстичући тако стваралаштво и чинећи своје окру-жење богатијим за један нови креативни импулс.

У Београду траје велики Крајишки салон, аизложба секције крагујевачког огранка Удружењаграђана Крајине „Зора“, мали је доприноснастојању да се промовишу идеје које воде једномхуманијем и бољем друштву.

Уметници, наиме, на свет гледају другим очима,кроз своје стваралаштво проносе радост живљења

Слике и цртежи крагујевачког уметника ЈорданаЕрчевића, били су изложени у Огранку На-

родне библиотеке „Вук Караџић“, у Старој рад-ничкој колонији, од 18. октобра до 1. новембра.

На сликама су мотиви овог насеља, а један одповода за организовање ове изложбе, баш у ововреме и на овом месту су Колонски сусрети дру-гарства, који се традиционално одржавају у ок-тобру.

Типична архитектура и организација инду-стријског насеља с краја 19. века, који Стару рад-ничку колонију чине јединственом, инспирисалису многе уметнике да јој посвете своја дела.

Јордан Ерчевић је на својим сликама оставиобројна сведочанства о градским целинама и зна-менитим грађевинама, а овога пута нам је показаода се радо и често током протеклих година враћаои Старој радничкој колонији.

Посебно успели на овој изложби су цртежиЈордана Ерчевића са мотивима Соколане. Тајмотив присутан је у више варијанти, али су ту икоњи и цвеће са дрвеног доксата неке вреднедомаћице и други препознатљиви детаљи, који суовом насељу давали посебну топлину и присносто којима уметник говори.

и држе нас ближе уверењу да је једино лепота такоја остаје и за коју се треба борити.

Искуством поучени да је важно живети усагласју са другима, Крајишници у Крагујевцу,своја врата су отворили и крагујевачким сликарима.

Млади чланови „Зоре“, остварују, такође, својеамбиције, захваљујући подршци удружења. МаркоПоповић је, са само шеснаест година, добиоприлику да изложи своју слику.

Традицију и заоставштину предака удружење„Зора“ чува кроз сећања на своје писце, крозкњижевна дела савременика и мини концерте етномузике, који су обавезан део њихових програма.Удружење активно учествује и у креирањукултурног живота града, што потврђује и оваизложба.

Док су се са Старом радничком колонијом,онаквом каква је била некада, посетиоци моглисрести на изложби у библиотеци, Јордан Ерчевићје поново за штафелајем и слика Колонију каква јесада.

Ревитализована зграда Соколане, место јеокупљања неких нових генерација. Гласови деценас подсећају да ово насеље, иако са измењенимлицем, и даље живи.

Маја Станковић

„СТАРА КОЛОНИЈА ДАНАС“ЈОРДАНА ЕРЧЕВИЋА

(18. октобар – 1. новембар)

ИЗЛ

ОЖ

БЕ

стр.41

ПРЕПОРУКЕ ЗА ЧИТАЊЕ

ВАРВАРИ / Алесандро БарикоБеоград: Паидеиа, 2010.

Постоји ли могућност да се цивилизација спасиуплива (не)цивилизованог, (не)културног и

(не)хуманог или наде нема, напросто, треба ли сепрепустити и „ишчекујући варваре“ на бедемимаједног света који нестаје, а чињеница је да нестаје,нестати и сам кад већ одумире све оно што сутемељи и што се некад сматрало узвишеним. Аковарварима, како их Барико види, назовемо све што,не хајући за традицију, културу и уметност, надола-зи са новим временима (а свако време има некосвоје „ново“, надолазеће време), што брише безтрага све генерацијама надограђивано и олако заме-њује новим, „бољим“ решењима, онда схватамо даје наш свет дефинитивно у великој опасности.

Ово су феномени о којима Барико размишљаи које, кроз своју књигу есеја, покушава да одго-нетне. Он узима неколико ствари на којима почивастара цивилизација – вино, фудбал, књиге... ипроучава „похарана села“ под најездом савременихварвара – комерцијализације, материјализма, повр-шног и краткотрајног конформизма. Ту задихануживотињу која руши утврђене градове, он прати наразличитим пољима, прати њена, наизглед једно-ставна уплитања, која се, међутим, временом шире,захватају масу и постају општеприхваћена. Хордебез културе и историје врше инвазију, мењајумапе... Ако је производња вина некада била стварпородичне традиције и искуства топлих медите-ранских крајева, а вино се испијало натенане, сапоштовањем и уживањем, уз неки добар комад ме-са, захваљујући баш „хордама савремених варвара“,оно је постало сладуњави аперитив пред помфритили хамбургер, а захваљујући технолошким инова-цијама и ствар лако доступна, јер година бербе исорта грожђа нису посебно битне за тзв. лака, хо-ливудска вина. Вина без душе, како их Барико ви-ди, микрокосмос су који објашњава појаве напланетарном нивоу, преображаје који одузимајусмисао, дубину. Слично је и са фудбалом, који јеизгубио све оно што га је чинило игром, спортом,здравим надметањем и књигама које су посталеодличан начин зараде, индустрија која пратитржиште, геноцид над уметничким и естетским. И,није ли то све задах револуције, продора новог,условљеног тржишном логиком, логиком масе.

А опет, пита се Барико, нису ли се многи прео-бражаји и раније дешавали па донели оно што мисада, са ове дистанце, оцењујемо као добро, штави-ше као крик против устајалости и догме. Он наво-ди лондонског критичара који је Бетовенову Де-вету симфонију оценио као нови, фриволни стилкоји је заменио елеганцију, чистоту и меру, каостил који подилази површности која доминира у

њихово време. А, са друге стране, данас, та истаБетовенова Девета јесте „једно од најчвршћих инајузвишенијих упоришта те тврђаве којој претиинвазија варвара,... Она је наша цивилизација..., апостојало је време када је Девета била барјакварвара!“

Битно је, међутим, разликовати духовну рево-луцију од најезде материјалистичке, маркетиншке.Сазидати зид између цивилизације и варвара онакокако су то учинили Кинези знајући, притом, да ихон неће физички заштитити од најезде хорди, алисаградити га ипак, сазидати га као „најлепше оте-лотворење једног принципа по којем је светподељен на цивилизацију и варваре“.

ЈУЧЕ / Агота КриштофЧачак: Градац, 2011.

Негде између сна и јаве, између кошмарнихноћи и неподношљиве свакодневице одвија

се живот јунака овог романа. Живот наметнут, а небиран, живот пун извесности која заправо тежепада од неизвесности јер нема неочекиваног, немаизненађења, макар она била и негативна и непри-јатна. Извесност и усамљеност су, зато, главнимотиви овог дела и бољка савременог света пописцу. Људи једноставно „увече двапут закључа-вају своја врата и стрпљиво чекају да прође живот“.

Такав живот води Шандор Лестер, избеглица,странац у туђем свету, радник у фабрици часов-ника. Сваког јутра устаје рано, иде на посао, враћасе кући. Његови дани су исти, ништа један не раз-ликује од оног претходног. Теши га само писање иочекивање неке измишљене Лине која ће битиљубав његовог живота и испуњење среће. Сећањена детињство је мучно, зато живи под псеудони-мом и лажном причом о себи, а очекивања будућ-ности нема. Постоји само садашњост и он јеподноси онако како мора, једноличну и досадну.Сваког дана у фабрици буши једну те исту рупу укомаду метала и тако већ десет година... Једногдана, међутим, појављује се Лина, не нека нова,непозната, него његова Лина, она коју је чекаоодувек. Једина спона са некадашњим животом удалекој земљи коју је давно напустио. Љубав враћасмисао, даје значај чак и баналним стварима каошто су вожња аутобусом, рад у фабрици. Доносинаду, прави планове... Њен нестанак једног дана,очекиван, јер је срећа напросто немогућа, враћа насна почетак, на прихватање живота онаквог какавмора да буде. Ту су породица, брак и посао, намет-нути неким пуким случајем, и преживљавање безнаговештаја будуће среће. Киша, ветар и угинулаптица, мотиви стално присутни у јунаковим

ПРЕ

ПО

РУКЕ

ЗАЧ

ИТ

АЊЕ

стр.42

сновима, симболичне су представе дубоке туге инаде засвагда угушене. Покушај да промени нешто,обично са ножем у рукама, да преузме иницијативуонда када се не може даље, када тежак јецај не можеда напусти његове груди, не мења много. Остајескученост и једноличност. Остаје, јер je и природаглавног јунака таква, пасивна воља и апатија неводи напред. За њега је све „попут предела сувишепознатог да би још било жеље да се у њега гледа“.

Роман је писан једноставним стилом, реченицесу кратке, често елиптичне, у складу са мислима

главног јунака, много тога остаје недоречено, самосе наслућује. Нема психолошке анализе, немапревирања у размишљањима, јунак је такав какавје, формиран, зрео. Живот је кроз њега дат безулепшавања, али нема песимизма, већ благе иро-није.

Бојана Крстић МихајловићНародна библиотека „Вук Караџић“, Крагујевац

ВЕСТИ

УСКОРО COBISS ПОЗАЈМИЦА

УОдељењу за рад са одраслим читаоцима иОгранку на Аеродрому ускоро ће се задужи-

вање странака вршити у COBISS систему. Да би сезапочело са COBISS позајмицом, било је неоп-ходно да се све књиге из овог одељења и огранкаобраде и тиме нађу у узајамној библиографско-каталошкој бази података. Седам лиценциранихкаталогизатора убрзано је ретроспективно уносилокњиге, тако да је до сада обрађено 125.000 приме-рака (52.991 запис). Такође, увођење новог си-стемау рад са странкама условљено је и куповином дваbarcodе скенера (популарно баркод читача) иштампача Зебра TLP 2844, као и обуком запослених.

Иначе, Народна библиотека „Вук Караџић“ по-стала је пуноправни члан VBS (Виртуелне библио-теке Србије) октобра 2006. године, када је и за-почето са обрађивањем књига у COBISS коопера-тивном online библиографском систему, који слу-жи за аутоматизацију библиотечког пословања иприступ различитим базама података.

У почетку су се обрађивале нове књиге (рад за-почет одмах након Сајма књига), а ретроспективноЗавичајни и Научни фондови. Један од првих, употпуности унетих фондова (монографске исеријске публикације), био је Завичајни, а каснијеи целокупан фонд из Огранка на Аеродрому.

ЈОШ ТРИ ЛИЦЕНЦЕ

Наша библиотека ће имати још три лицен-цирана каталогизатора. На семинару COBISS

2 – монографске публикације у новембру месецубиле су три наше колегинице: Радојка Лукић,Снежана Радовић и Татјана Јанковић, које су већурадиле по 30 записа у тестној бази. Почеткомнаредне године, у јануару месецу, планирано је дана курс оду још три колегинице: Марина Љеповић,Марија Петровић Бошковић и Анђела Огњановић,тако да ће наша библиотека имати 13 лиценцира-них каталогизатора.

ДИГИТАЛИЗОВАНАПРЕДРАТНА ИЗДАЊА

Настављено је и са дигитализацијом Завичајногфонда. Дигитализована је, обрађена и постав-

љена на сајт Библиотеке завичајна периодика до1945. године која је, због лошег квалитета папираи динамике коришћења, била и најугроженија.Захваљујући младим колегама на професионалнојпракси, овај изузетно важан и одговоран посао јеурађен релативно брзо. Са дигитализацијом ће сенаставити и у наредном периоду.

ВЕСТ

И

ХИЉАДЕ СТРАНИЦА НА ISSUU

Дигитализацијом (процес стварања дигиталних датотека конверзијом аналогне грађе) до сада јеобухваћена завичајна периодика и монографске публикације са највећим обртом. Дигитализован је 141

наслов (20 монографских и 121 серијска публикација), укупно 1.449 примерака на 11.147 страна које сукасније обрађиване и стављане у PDF формат. Трећина дигиталних сурогата налази се на сајту www.issuu.com,мањи део на сајту наше библиотеке и доступно је свим заинтересованим странкама.

стр.43

ЛЕТОПИСКултурни догађаји од јуна до децембра 2012.

Петак, 1. јунАмерички кутак – Центар за писање студената ФИЛУМ-а (10-13 часова)

Петак, 1. јунДечје одељење – Радионица: „Библиотекарење“Субота, 2. јунДечје одељење – Цртаћ у библиотеци

Понедељак, 4. јунГалерија Народне библиотеке – Отварање изложбеМиливоја Тасића Макета(Трајање изложбе: од 4. јуна до 1. јула)

Понедељак, 4. јунДечје одељење – Радионица: „Шта све могу да сазнаму књигама које позајмим у библиотеци“

Понедељак, 4. јунАмерички кутак – AC Fun Club (учење енглеског језикакроз игру)Учесници: ученици чланови Америчког кутка и AC FunClubaМини изложба: „Светски дан заштите животне средине“

Уторак, 5. јунАмерички кутак – Пројекција документарног филма:Џорџ Маршал и амерички векМини изложба: „Маршалов план“

Среда, 6. јунАмерички кутак – Група за конверзацију (Јасна Јовановић)

Четвртак, 7. јунГалерија Народне библиотеке – Представљање књигеИспод седмог неба Јелице Грегановић

Четвртак, 7. јунАмерички кутак – Јавни форум ,,Једнаке шансе”Организатори: ЦИП – Центар за интерактивнупедагогију и Ромско-српско пријатељство ,,Стабло”– AC Fun Club (учење енглеског језика кроз игру)Учесници: ученици чланови Америчког кутка и ACFun Club-a

Четвртак, 7. јунДечје одељење – Школица креативног писања

Петак, 8. jунАмерички кутак – Радионица за почетнике фото клубаАполо

Субота, 9. јунДечје одељење – Цртаћ у библиотеци

Понедељак, 11. јунАмерички кутак – AC Fun Club (учење енглеског језикакроз игру)Учесници: ученици чланови Америчког кутка и AC FunClubaСпецијални гост: Андреа Барзик, ЕЛФ

Уторак, 12. јунАмерички кутак – Вече игара

Уторак, 12. јунДечје одељење – Жврљаоница – бојаоница

Среда, 13. јунАмерички кутак – Група за конверзацију (ЈаснаЈовановић)

Четвртак, 14. јунАмерички кутак – AC Fun Club (учење енглеског језикакроз игру)Учесници: ученици чланови Америчког кутка и ACFun Club-a– Додела годишњих диплома и журка

Четвртак, 14. јунДечје одељење – Час лектире у библиотеци;– Граматичка дружења, припрема ученика осмог разредаосновних школа за полагање пријемног испита

Петак, 15. јунАмерички кутак – Радионица за почетнике фото клубаАполоКвиз Главни градови у САД поводом Дана заставе

Субота, 16. јунДечје одељење – Цртаћ у библиотеци

Понедељак, 18. јунАмерички кутак – AC Fun Club – Лето у КуткуПројекција цртаног филма: У потрази за Немом

Понедељак, 18. јунДечје одељење – Дечје књижевне радионице(реализатори: Александра Петровић и СањаЖивковић)

Уторак, 19. јунДечје одељење – Час лектире у библиотеци

Среда, 20. јунАмерички кутак – Група за конверзацију (Јасна Јовановић)

Среда, 20. јунДечје одељење – Радионица: „Библиотекарење“

Четвртак, 21. јунАмерички кутак – Пројекција играног филма: Амадеус

Четвртак, 21. јунГалерија Народне библиотеке – Виљем Шекспир –живот и дело (реализатори: Александра Петровић иСања Живковић)

Четвртак, 21. јунДечје одељење – Радионица: „Цртамо прочитано“

Петак, 22. јунАмерички кутак – Радионица за почетнике фото клубаАполо

Петак, 22. јунДечје одељење – Жврљаоница – бојаоницаСубота, 23. јунДечје одељење – Цртаћ у библиотециПонедељак, 25. јунАмерички кутак – AC Fun Club – Лето у КуткуПројекција цртаног филма: У потрази за Немом

Уторак, 26. јунАмерички кутак – Вече игара

ЛЕТ

ОП

ИС

стр.44

Уторак, 26. јунДечје одељење – Жврљаоница – бојаоница

Среда, 27. јунГалерија Народне библиотеке – Обележавање ДанаНародне библиотеке „Вук Караџић“

Среда, 27. јунАмерички кутак – Вече игара

Четвртак, 28. јунПројекција документарног филма: Америчке легенде

Петак, 28. јунДечје одељење – Жврљаоница – бојаоница

Субота, 29. јунДечје одељење – Цртаћ у библиотеци

Понедељак, 2. јулГалерија Народне библиотеке – Отварање изложберадова студената ФИЛУМ-а(Трајање изложбе: од 2. до 8. јула)

Понедељак, 2. јулАмерички кутак – Мини изложба: „Битка код Гетизбурга“

Понедељак, 2. јулДечје одељење – Дечје књижевне радионице(реализатори: Александра Петровић и СањаЖивковић)

Уторак, 3. јулАмерички кутак – Вече игара

Уторак, 3. јулДечје одељење – Радионица: „Библиотекарење“

Среда, 4. јулАмерички кутак – Пројекција документарног филма:Дан независности (за децу)

Петак, 6. јулГалерија Народне библиотеке – Представљање новогброја часописа Крагујевачко читалиштеУчесници: чланови Редакције

Петак, 6. јулАмерички кутак – Вече игара

Субота, 7. јулДечје одељење – Цртаћ у библиотеци

Понедељак, 9. јулГалерија Народне библиотеке – У сарадњи са Гете-институтом отварање изложбе „Ништа још нисмоурадили“ Клауса Штека(Трајање изложбе: од 9. до 23. јула)

Понедељак, 9. јулАмерички кутак – Лето у КуткуПројекција цртаног филма: Невероватни

Понедељак, 9. јулДечје одељење – Дечје књижевне радионице(реализатори: Александра Петровић и Сања Живковић)

Уторак, 10. јулАмерички кутак – Мини изложба: „Кип слободе“

Уторак, 10. јулДечје одељење – Радионица: „Библиотекарење“

Среда, 11. јулАмерички кутак – Летњи биоскопПројекција играног филма: Француски пољубац

Четвртак, 12. јулАмерички кутак – AC Fun Club: Лето у Кутку

Петак, 13. јулАмерички кутак – Радионица за почетнике фото клубаАполо

Понедељак, 16. јулАмерички кутак – Лето у КуткуПројекција цртаног филма: Мулан

Понедељак, 16. јулДечје одељење – Дечје књижевне радионице(реализатори: Александра Петровић и Сања Живковић)

Уторак, 17. јулАмерички кутак – Мини изложба: „Прва конвенцијаженских права“

Среда, 18. јулАмерички кутак – Летњи биоскопПројекција играног филма: Она је та

Среда, 18. јулДечје одељење – Радионица: „Библиотекарење“

Четвртак, 19. јулАмерички кутак – AC Fun Club: Лето у Кутку

Петак, 20. јулАмерички кутак – Вече игара

Субота, 21. јулДечје одељење – Цртаћ у библиотеци

Понедељак, 23. јулАмерички кутак – Лето у КуткуПројекција цртаног филма: Воли

Понедељак, 23. јулДечје одељење – Дечје књижевне радионице(реализатори: Александра Петровић и Сања Живковић)

Уторак, 24. јулГалерија Народне библиотеке – Поводом 100 годинаолимпизма у Србији отварање изложбе „ОлимпијциШумадије“ Миће Ранковића(Трајање изложбе: од 24. до 28. јула)

Уторак, 24. јулАмерички кутак – Вече игара

Среда, 25. јулАмерички кутак – Летњи биоскопПројекција играног филма: Прича се да...

Четвртак, 26. јулДвориште Дечјег одељења – Вече посвећено МикиАнтићуСвоје песме о Мики Антићу читали су: ВалентинаФилиповић, Анђела Радисављевић, Лука Рилак,Драгана Радисављевић, Ивана Ђокановић и ТамараМилосављевић

Четвртак, 26. јулАмерички кутак – AC Fun Club: Лето у Кутку

Четвртак, 26. јулДечје одељење – Радионица: „Библиотекарење“

Петак, 27. јулАмерички кутак – Радионица за почетнике фото клуба Аполо

Субота, 28. јулДечје одељење – Цртаћ у библиотеци

стр.45

Понедељак, 30. јулАмерички кутак – Лето у КуткуПројекција кратких цртаних филмова

Понедељак, 30. јулДечје одељење – Дечје књижевне радионице(реализатори: Александра Петровић и СањаЖивковић)

Уторак, 31. јулАмерички кутак – Вече игара

Среда, 1. августАмерички кутак – Летњи биоскопПројекција документарног филма: Удараш као девојчица

Четвртак, 2. августАмерички кутак – AC Fun Club: Лето у Кутку

Петак, 3. августАмерички кутак – Вече игара

Од 6. до 10. августа – реновирање Кутка

Понедељак, 6. августДечје одељење – Дечје књижевне радионице(реализатори: Александра Петровић и Сања Живковић)

Уторак, 7. августДечје одељење – Радионица: „Библиотекарење“

Субота, 11. августДечје одељење – Цртаћ у библиотеци

Понедељак, 13. августАмерички кутак – Лето у КуткуПројекција цртаног филма: Звончица

Понедељак, 13. августДечје одељење – Дечје књижевне радионице(реализатори: Александра Петровић и Сања Живковић)

Уторак, 14. августАмерички кутак – Летњи биоскопПројекција играног филма: Мала мис Саншајн

Среда, 15. августАмерички кутак – Летњи биоскопПројекција играног филма: Пирати са Кариба –Проклетство црног бисера

Среда, 15. августДечје одељење – Радионица: „Библиотекарење“

Четвртак, 16. августАмерички кутак – AC Fun Club: Лето у Кутку

Петак, 17. августАмерички кутак – Радионица креативног писања задецу са Мерили Канингем, професорком саУниверзитета у Хјустону (две групе) – презентација,,Креативно писање“ – Мерили Канингем

Субота, 18. августДечје одељење – Цртаћ у библиотеци

Понедељак, 20. августАмерички кутак – Лето у КуткуПројекција цртаног филма: Звончица и спашавање виле

Понедељак, 20. августДечје одељење – Дечје књижевне радионице(реализатори: Александра Петровић и Сања Живковић)

Уторак, 21. августАмерички кутак – Вече игара

Среда, 22. августАмерички кутак – Летњи биоскопПројекција играног филма: Пирати са Кариба – Тајна шкриње

Среда, 22. августДечје одељење – Радионица: „Библиотекарење“

Четвртак, 23. августАмерички кутак – Квиз: Жене авантуристкиње

Четвртак, 23. августДечје одељење – Вече посвећено Душку Радовићу

Петак, 24. августАмерички кутак – Вече игара

Понедељак, 27. августАмерички кутак – Лето у КуткуПројекција цртаног филма: Звончица и изгубљено благо

Понедељак, 27. августДечје одељење – Дечје књижевне радионице(реализатори: Александра Петровић и Сања Живковић)

Уторак, 28. августАмерички кутак – Вече игара

Среда, 29. августАмерички кутак – Летњи биоскопПројекција играног филма: Пирати са Кариба – Накрају света

Четвртак, 30. августАмерички кутак – AC Fun Club: Лето у Кутку

Петак, 31. августАмерички кутак – Вече игара

Понедељак, 3. септембарОгранак библиотеке у Колонији – Фото-изложбаактова „Изван личног“ Николе Mиљковића(Трајање изложбе: од 3. до 17. септембрa)

Понедељак, 3. септембарАмерички кутак – AC Fun Club (учење енглескогјезика кроз игру)Учесници: ученици чланови Америчког кутка и ACFun Club-aМини изложба: „Празник рада“

Уторак, 4. септембарГалерија Народне библиотеке – Отварање Трећегодишње изложбе „Три“ Фото клуба Аполо(Трајање изложбе: од 4. до 30.септембра)

Уторак, 4. септембарАмерички кутак – Пројекција документарног филма:Вештине у Америци

Среда, 5. септембарОгранак библиотеке на Аеродрому – Отварањеизложбе фотографија „Друго виђење“ ВладимираЛончара (трајање изложбе од 5. до 30. септембра) ипредстављање афористичара Радмила МићковићаУчесници: Драган Рајичић и Радмило Мићковић

Среда, 5. септембарАмерички кутак – Група за конверзацију (модератор:Јасна Јовановић)

Четвртак, 6. септембарАмерички кутак – AC Fun Club (учење енглескогјезика кроз игру)Учесници: ученици чланови Америчког кутка и ACFun Club-a

стр.46

Четвртак, 6. септембарДечје одељење – Радионица: „Библиотекарење“

Петак, 7. септембар – Преслушавање аудио књиге Когачује Хортон? Др ЗусМини изложба: „Међународни дан писмености“

Субота, 8. септембарДечје одељење – Цртаћ у библиотеци

Понедељак, 10. септембарАмерички кутак – AC Fun Club (учење енглескогјезика кроз игру)Учесници: ученици чланови Америчког кутка и ACFun Club-a

Уторак, 11. септембарАмерички кутак – Конференција за штампу поводом„Куће писаца“, учесници: Вероника Никулеску,Мирко Демић и Снежана Милисављевић– Акција добровољног прикупљања одеће и обуће усарадњи са Црвеним крстом– Пројекција документарног филма: 9/11– Мини изложба: „Дан патриота“

Среда, 12. септембарАмерички кутак – Група за конверзацију (модератор:Јасна Јовановић)

Четвртак, 13. септембарАмерички кутак – AC Fun Club (учење енглескогјезика кроз игру)Учесници: ученици чланови Америчког кутка и ACFun Club-a

Четвртак, 13. септембарДечје одељење – Радионица: „Библиотекарење“

Петак, 14. септембарАмерички кутак – Преслушавање аудио књиге Мачак ушеширу – Др Зус

Понедељак, 17. септембарГалерија Народне библиотеке – Промоција брошуре„Живот без насиља“ Центра за социјални рад

Понедељак, 17. септембраОгранак библиотеке у Колонији – Годишња изложбаликовне секције УГК „Зора“;(Трајање изложбе: од 17. септембра до 6. октобра)

Понедељак, 17. септембарАмерички кутак – AC Fun Club (учење енглескогјезика кроз игру)Учесници: ученици чланови Америчког кутка и ACFun Club-a

Уторак, 18. септембарГалерија Народне библиотеке – Представљање књигеАјнштајнова кћи Мишел ЗекхајмУчесници: Горан Скробоња и Зоран Рапајић

Уторак, 18. септембарАмерички кутак – Пројекција документарног филма:ЕвитаМини изложба: „Месец Хиспаноамериканаца“

Среда, 19. септембарАмерички кутак – Група за конверзацију (модератор:Јасна Јовановић)

Среда, 19. септембарДечје одељење – „Књиге ми кажу“, одељенска посетабиблиотеци

Књижевно вече „Наше вече“, поводом реконструкцијеамфитеатра у дворишту Дечјег одељења, учесници:дуо Срђан Станковић Јапан, Илија Степановић.

Четвртак, 20. септембарГалерија Народне библиотеке – Представљање новог

броја часописа КорациУчесници: Тери Армстронг (гошћа у оквиру пројекта„Кућа писаца“), Ивана Максић и Марија РакићШаранац

Четвртак, 20. септембарАмерички кутак – AC Fun Club (учење енглескогјезика кроз игру) – Пиратска радионицаМини изложба: „Дан пирата“Четвртак, 20. септембарДечје одељење – Час лектире у библиотеци

Петак, 21. септембарАмерички кутак – Вече игара: Ја то могу – Др Зус

Понедељак, 24. септембарАмерички кутак – AC Fun Club (учење енглескогјезика кроз игру)Учесници: ученици чланови Америчког кутка и ACFun Club-a

Уторак, 25. септембарАмерички кутак – Пројекција документарног филма:Ленс Армстронг

Среда, 26. септембарАмерички кутак – Група за конверзацију (модератор:Јасна Јовановић)

Среда, 26. септембарДечје одељење – Час лектире у библиотеци

Четвртак, 27. септембарАмерички кутак – AC Fun Club (учење енглескогјезика кроз игру)Учесници: ученици чланови Америчког кутка и ACFun Club-a

Петак, 28. септембарГалерија Народне библиотеке – Представљање књигеКазивање о Кочи Поповићу Душана ЧкребићаУчесници: Душан Чкребић, др Мирољуб Васић,Жељко Зиројевић

Понедељак, 1. октобарАмерички кутак – AC Fun Club (учење енглескогјезика кроз игру)Учесници: ученици чланови Америчког кутка и ACFun Club-a

Уторак, 2. октобарАмерички кутак – Вече игара

Уторак, 2. октобарДечје одељење – „Књиге ми кажу“, одељенска посетабиблиотеци

Среда, 3. октобарАмерички кутак – Група за конверзацију (модератор:Јасна Јовановић)

Среда, 3. октобарДечје одељење – „Књиге ми кажу“, одељенска посетабиблиотеци

стр.47

Четвртак, 4. октобарАмерички кутак – AC Fun Club (учење енглескогјезика кроз игру)Учесници: ученици чланови Америчког кутка и ACFun Club-a

Петак, 5. октобарАмерички кутак – Вече игара

Понедељак, 8. октобарАмерички кутак – AC Fun Club (учење енглескогјезика кроз игру)Учесници: ученици чланови Америчког кутка и ACFun Club-aМини изложба: „Колумбов дан“

Уторак, 9. октобарАмерички кутак – Тестирање будућих полазника курсаПословни енглески за почетнике

Уторак, 9. октобарДечје одељење – Час лектире у библиотеци

Среда, 10. октобарПрви спрат Народне библиотеке – Свечано отварањереконструисане читаонице!

Среда, 10. октобарАмерички кутак – Група за конверзацију (модератор:Јасна Јовановић)

Четвртак, 11. октобарАмерички кутак – AC Fun Club (учење енглескогјезика кроз игру)Учесници: ученици чланови Америчког кутка и ACFun Club-a

Петак, 12. октобарАмерички кутак – Презентација виза програма ДВ-2013Гости: Конзуларно одељење Америчке амбасаде уБеограду

Петак, 12. октобарДечје одељење – Радионица: „Библиотекарење“

Субота, 13. октобарAмфитеатар Дечјег одељења – Књижевно дружење –Свечаност поводом завршетка Радионице креативногписањаПонедељак, 15. октобарАмерички кутак – AC Fun Club (учење енглескогјезика кроз игру)Учесници: ученици чланови Америчког кутка и ACFun Club-a

Уторак, 16. октобарАмерички кутак – Радионица пословног енглеског језикаМодератор: Јасна Јовановић

Среда, 17. октобарАмерички кутак – Група за конверзацију (модератор:Јасна Јовановић)

Четвртак, 18. октобарОгранак библиотеке у Колонији – У оквируманифестације Сусрети Колонаца отварање изложбеслика „Колонија у мом сећању“Аутор: Јордан Ерчевић

Четвртак, 18. октобарАмерички кутак – Презентација Global Undergraduateпрограма размене студената за СрбијуГости: Представници World Learning пројекта

Четвртак, 18. октобарДечје одељење – Радионица „Библиотекарење“

Петак, 19. октобарАмерички кутак – Радионица пословног енглескогјезикаМодератор: Јасна Јовановић

Субота, 20. октобарДечје одељење – Цртаћ у библиотеци

Недеља, 21. октобарГалерија Народне библиотеке – Самостална изложбаЈугослава Влаховића, добитника Гран прија на XVIМеђународном салoну антиратне карикатуре:„Портрет победника“(Трајање изложбе: од 21. октобра до 4. новембра)

Понедељак, 22. октобарАмерички кутак – Пројекција филма: Ноћна мора уочиНоћи вештица– AC Fun Club (учење енглеског језика кроз игру)Учесници: ученици чланови Америчког кутка и ACFun Club-a

Уторак, 23. октобарАмерички кутак – Радионица пословног енглеског језикаМодератор: Јасна Јовановић

Среда, 24. октобарГалерија Народне библиотеке – Представљањенаграде „Бранко Чучак“Учесници: представници Народне библиотеке„Бранко Чучак“ из Хан Пијеска и НиколаТеофиловић, писац из Крагујевца, овогодишњидобитник награде

Среда, 24. октобарАмерички кутак – Група за конверзацију (модератор:Јасна Јовановић)

Среда, 24. октобарДечје одељење – Час лектире у библиотеци

Четвртак, 25. oктобар (18 часова)Галерија Народне библиотеке – Промоцијамонографија Стилистичка значења и зрачења иЛингвостилистика књижевног текста проф. др МилошаКовачевићаУчесници: Миланка Бабић, Илијана Чутура, ДраганБошковић, Милош КовачевићПерформанс студената Педагошког факултета уЈагодини (проф. Сретко Дивљан)

Четвртак, 25. oктобар (20 часова)Галерија Народне библиотеке – Округли сто „Пекић1930-1992“Учесници: Ала Татаренко, Марија Лојаница, ЈасминаТеодоровић и Александар Јерков

Четвртак, 25. октобарАмерички кутак – AC Fun Club (учење енглескогјезика кроз игру)Учесници: ученици чланови Америчког кутка и ACFun Club-a

Четвртак, 25. октобарДечје одељење – Радионица: „Библиотекарење“

Петак, 26. октобарАмерички кутак – Радионица пословног енглеског језикаМодератор: Јасна Јовановић

стр.48

Понедељак, 29. октобарАмерички кутак – Пројекција филма: Силвија– AC Fun Club (учење енглеског језика кроз игру)Учесници: ученици чланови Америчког кутка и ACFun Club-aУторак, 30. октобарАмерички кутак – Радионица пословног енглеског језикаМодератор: Јасна Јовановић

Среда, 31. октобарАмерички кутак – Журка за децу поводом празникаНоћ вештица

Четвртак, 1. новембарАмерички кутак – AC Fun Club (учење енглескогјезика кроз игру)Учесници: ученици чланови Америчког кутка и ACFun Club-aПетак, 2. новембарАмерички кутак – Радионица пословног енглеског језикаМодератор: Јасна Јовановић

Понедељак, 5. новембарГалерија Народне библиотеке – У сарадњи саНародном библиотеком „Стефан Првовенчани“ изКраљева отварање изложбе „Врх тишине“, поводомпете годишњице од смрти Стевана Раичковића(Трајање изложбе: од 5. до 11. новембра)

Понедељак, 5. новембарАмерички кутак – AC Fun Club (учење енглескогјезика кроз игру)Учесници: ученици чланови Америчког кутка и ACFun Club-a

Понедељак, 5. новембарДечје одељење – Радионица: „Библиотекарење“

Уторак, 6. новембарАмерички кутак – Пројекција документарног филма:Унутар Беле куће– Радионица пословног енглеског језикаМодератор: Јасна Јовановић

Среда, 7. новембарАмерички кутак – Група за конверзацију (модератор:Јасна Јовановић)

Четвртак, 8. новембарПредавање: Путовања и едукација – 10најинтересантнијих америчких дестинацијаПредавач: Алка Батнагар из Америчке амбасаде

Петак, 9. новембарАмерички кутак – Радионица пословног енглескогјезикаМодератор: Јасна Јовановић

Петак, 9. новембарДечје одељење – Час лектире у библиотеци

Субота, 10. новембарДечје одељење – Цртаћ у библиотеци

Понедељак, 12. новембарГалерија Народне библиотеке – Отварање изложбе„Aрхитектура Крагујевца у другој половини XX века“(Трајање изложбе: од 12. до 23. новембра)

Понедељак, 12. новембарДечје одељење – Радионица „Библиотекарење“

Уторак, 13. новембарАмерички кутак – Радионица пословног енглеског језикаМодератор: Јасна Јовановић

Среда, 14. новембарАмерички кутак – Група за конверзацију (модератор:Јасна Јовановић)

Четвртак, 15. новембарГалерија Народне библиотеке – Представљање књигеМала за у џеп Бошка ПротићаУчесници: Братислав Милановић – књижевник, НенадКебара – издавач, Зоран Мишић – новинар, МиланМилосављевић Бамбино (хармоника) и аутор

Четвртак, 15. новембарАмерички кутак – Отварање изложбе фото-конкурса,,Дечја недеља“Изложбу отворили: Зорица Николић, директоркаЦСУКГ и Драгослав Милошевић, члан Градског већа– AC Fun Club (учење енглеског језика кроз игру)Учесници: ученици чланови Америчког кутка и ACFun Club-a

Петак, 16. новембар– Предавање у 13 часова: Медијска писменостПредавач: Барбара Џоунс, директорка Канцеларије заинтелектуалне слободе Америчке асоцијације библиотека– Предавање у 17 часова: Медијска писменост на примерупредседничких избора у АмерициПредавач: Барбара Џоунс, директорка Канцеларије заинтелектуалне слободе Америчке асоцијацијебиблиотека

Петак, 16. новембарДечје одељење – Час лектире у библиотеци

Субота, 17. новембарДечје одељење – Књижевно-читалачка радионица

Понедељак, 19. новембарОдељење библиотеке у Старој радничкој Колонији –Отварање изложбе Планинарско-еколошког клубаГора из Крагујевца(Трајање изложбе: од 19. до 24. новембра)

Понедељак, 19. новембарАмерички кутак – AC Fun Club (учење енглескогјезика кроз игру)Учесници: ученици чланови Америчког кутка и ACFun Club-a

Уторак, 20. новембарГалерија Народне библиотеке – Представљање књигеесеја Зов полуделог соколараУчесник: Предраг Ж. Вајагић

Уторак, 20. новембарАмерички кутак – Радионица пословног енглеског језикаМодератор: Јасна Јовановић

Уторак, 20. новембарДечје одељење – Радионица: „Библиотекарење“

Среда, 21. новембарАмерички кутак – Пројекција документарног филма:Изгубљени Кенедијеви записи: Атентат– Група за конверзацију (модератор: Јасна Јовановић)

Четвртак, 22. новембарАмерички кутак – Радионица и журка за децу поводомамеричког празника Дана захвалности

стр.49

Петак, 23. новембарАмерички кутак – Радионица пословног енглеског језикаМодератор: Јасна Јовановић

Субота, 24. новембарДечје одељење – Цртаћ у библиотеци

Понедељак, 26. новембарАмерички кутак –AC Fun Club (учење енглеског језикакроз игру)Учесници: ученици основне школе

Уторак, 27. новембарОдељење библиотеке у Старој радничкој Колонији –У сарадњи са Удружењем грађана Крајине „Зора“представљање књиге прича Апотеоза православнеДалмације Петра Б. Поповића

Уторак, 27. новембарАмерички кутак – Радионица пословног енглеског језикаМодератор: Јасна Јовановић

Среда, 28. новембарГалерија Народне библиотеке – пројекцијадокументарног филма Са Крајином у срцу, омаж СтевиОбрићу ауторке Маје Станковић

Среда, 28. новембарАмерички кутак – Вече игара– Група за конверзацију (модератор: Јасна Јовановић)

Четвртак, 29. новембарАмерички кутак –AC Fun Club (учење енглеског језикакроз игру)Учесници: ученици основне школе

Петак, 30. новембарГалерија Народне библиотеке – Дани Белорусије уКрагујевцу

Петак, 30. новембарАмерички кутак – Радионица пословног енглеског језикаМодератор: Јасна Јовановић

Субота, 1. децембарДечје одељење – Књижевно-читалачка радионица

Понедељак, 3. децембарАмерички кутак –Пројекција документарног филма:Преживети сиду– AC Fun Club (учење енглеског језика кроз игру)Учесници: ученици основне школе

Уторак, 4. децембарГалерија Народне библиотеке – Представљањеромана Џелат Слободана ГавриловићаУчесници: Слободан Гавриловић, аутор, Гојко Тешић,уредник и Ристо Тубић, филозоф и књижевник

Уторак, 4. децембарАмерички кутак – Ted Talks – конверзација за студентеМодератор: Лекса Правдић, Фулбрајтов стипендиста– Радионица пословног енглеског језикаМодератор: Јасна Јовановић

Среда, 5. децембарГалерија Народне библиотеке – Семинар занаставнике енглеског језика из Крагујевца и околине уорганизацији Oxford University Press-а

Среда, 5. децембарАмерички кутак – Презентација АYUSA-INTRAXпрограма за културну и образовну размену ученика истудената– Група за конверзацију (модератор: Јасна Јовановић)

Четвртак, 6. децембарАмерички кутак – AC Fun Club (учење енглеског језикакроз игру)Учесници: ученици основне школе

Петак, 7. децембарАмерички кутак – Програм за студенте:Пројекција документарног филма и дискусијаМодератор: Лекса Правдић, Фулбрајтов стипендиста– Радионица пословног енглеског језикаМодератор: Јасна ЈовановићМини изложба: „Дан људских права“

Петак, 7. децембарДечје одељење – Час лектире у библиотеци

Субота, 8. децембарДечје одељење – Цртаћ у библиотеци

Понедељак, 10. децембарГалерија Народне библиотеке – Представљање новогброја часописа КорациУчесници: чланови Редакције

Понедељак, 10. децембарАмерички кутак – AC Fun Club (учење енглеског језикакроз игру)Учесници: ученици основне школе

Уторак, 11. децембарАмерички кутак – Ted Talks – конверзација за студентеМодератор: Лекса Правдић, Фулбрајтов стипендиста– Радионица пословног енглеског језикаМодератор: Јасна Јовановић

Уторак, 11. децембарДечје одељење – Радионица: „Библиотекарење“

Среда, 12. децембарАмерички кутак – Представљање сајта ВебциклопедијаГост: Марија Јовић, професор енглеског језика и једанод уредника сајта– Група за конверзацију (модератор: Јасна Јовановић)

Четвртак, 13. децембарАмерички кутак – AC Fun Club (учење енглеског језикакроз игру)Учесници: ученици основне школе

Петак, 14. децембарАмерички кутак – Програм за студенте:Пројекција документарног филма и дискусијаМодератор: Лекса Правдић, Фулбрајтов стипендиста– Радионица пословног енглеског језикаМодератор: Јасна Јовановић

Петак, 14. децембарОгранак библиотеке у Колонији – Вече посвећеноСтогодишњици балканских ратоваУчесник: Жељко Зиројевић, историчар

Субота, 15. децембарДечје одељење – Књижевно-читалачка радионица

стр.50

Понедељак, 17. децембарАмерички кутак – Фотографија за почетникеМодератор: Марко Стаматовић– AC Fun Club (учење енглеског језика кроз игру)Учесници: ученици основне школе

Понедељак, 17. децембарГалерија Народне библиотеке – Завршна свечаностУдружења грађана „Сунце“

Уторак, 18. децембарАмерички кутак – Ted Talks – конверзација за студентеМодератор: Лекса Правдић, Фулбрајтов стипендиста– Група за конверзацију (модератор: Јасна Јовановић)Мини изложба: „Ханука“

Уторак, 18. децембарДечје одељење – Радионица „Библиотекарење“Среда, 19. децембарГалерија Народне библиотеке – Изложба Туристичкеорганизације Крагујевац

Среда, 19. децембарАмерички кутак – Група за конверзацију (модератор:Јасна Јовановић)Мини изложба: Ханука

Четвртак, 20. децембарАмерички кутак – AC Fun Club (учење енглеског језикакроз игру)Учесници: ученици основне школе

Петак, 21. децембарАмерички кутак – Радионица пословног енглескогјезикаМодератор: Јасна Јовановић

Петак, 21. децембарДечје одељење – Дружење са највреднијим читаоцима

Субота, 22. децембарДечје одељење – Цртаћ у библиотеци

Понедељак, 24. децембарГалерија Народне библиотеке – Представљање новогброја Крагујевачког читалиштаУчесници: чланови Редакције

Понедељак, 24. децембарАмерички кутак –AC Fun Club – Новогодишња журказа децуУчесници: ученици основне школеМини изложба: „Кванза“Понедељак, 24. децембарДечје одељење – Радионица: „Библиотекарење“

Уторак, 25. децембарАмерички кутак – Радионица пословног енглескогјезикаМодератор: Јасна Јовановић

Среда, 26. децембарГалерија Народне библиотеке – Завршна свечаностповодом завршетка календарске године

Среда, 26. децембарАмерички кутак – Група за конверзацију (модератор:Јасна Јовановић)

Четвртак, 27. децембарАмерички кутак – Пројекција анимираног филма:Ноћна мора пре Божића

Петак, 28. децембарАмерички кутак – Радионица пословног енглескогјезикаМодератор: Јасна Јовановић

Летопис водила: Марија Ракић Шаранац

КРАГУЈЕВАЧКО ЧИТАЛИШТЕБиблиотечки лист, излази полугодишње

Издавач: Народна библиотека „Вук Караџић“, КрагујевацЗа издавача: Мирко Демић

Уредник: Марија Ракић ШаранацАдреса издавача: Зорана Ђинђића 10/3e-mail редакције: citalistekg@gmail.com

Редакција: Гордана Вучковић, Томислав Кењић, Биљана Јаковљевић, Марија Јагличић,Бојана Крстић Михајловић, Славица Стевановић и Татјана Јанковић

Лектура и коректура: Гордана ВучковићТехничка опрема: Бошко Протић

Штампа: Штампарија СКВЕР, КрагујевацТираж: 200 примерака

ДАРОДАВЦИ

Алвеш Ориана; Алексић Лазар; Андрејић Озрен; Анђелковић Жарко; Базилевски Андреј; БатавељићМагдалена; Бегенишић Миливоје; Богдановић Звездан; Бојаџан Ана; Вајагић Предраг Ж.; ВарјачићМарина; Вујовић Бранислав; Вукић Вујновић Милка; Вуковић Милан; Глигоријевић Драгана; ГлишићМилован Витез; Гребовић Горан; Гузина Трифко; Денић Милорад; Дупљанин Љиљана; ЂорђевићБрижита; Ђорђевић Јелана; Ђурђић Јовица; Живковић Емилија; Жижаковић Рада; ЖивојиновићМихајло; Ивановић Милан; Игњатовић Миодраг; Илић Чедомир; Јаковљевић Биљана; Јанковић Видра;Јанковић Тања; Јањић Радмило; Јашовић Голуб; Јевтић Сузана; Јеленковић Драган; Јовановић Јасмина;Јовановић Борис; Кузмић Садија; Куња Андре; Лазаревић Олга; Лакићевић Драган; Латковић Војислава;Лековић Вељко; Марић Мирјана; Маричић Ђуро; Марковић Живота; Марковић Љиљана; МијаиловићДраган Мијаиловић Драган; Милићевић Анастасија; Милошевић Сања; Милошевић Томислав; МирчетићИсидора; Митић Светлана; Митровић Ненад; Михајловић Дејан; Мишић Зоран; Нешић Ђорђе;Николајевић Димитрије; Николић Ана, Александар и Марина; Николић Марија; Ножинић Петар;Обрадовић Слободан; Пантић Милинка; Петровић Весна; Поповић Марица; Продановић Драгољуб;Протић Бошко; Равлић Валерија, Младен, Љиљана и Мирослав; Радивојевић Ивана; Радојевић Павлија;Радосављевић Мимица; Рајичић Драган; Сибиновић Ђорђе Д.; Симић Ровлић Љиљана; СпасојевићМилка; Стаменковић Љиљана; Станишић Иванка; Станковић Карапанџа Никола; Станковић Надежда;Станковић Петар; Стевановић Ђура; Стојаковић Милан Б.; Стојанчевић Миланка Стојић Данко;Урошевић Славица; Цоковић Димитрије; Челиковић Драган; Читлучанин Владимир; Џарић Рајко;Шашић Весна; Шпањевић Маја.

Америчка амбасада (Београд); Библиотека Матице српске (Нови Сад); Градска библиотека „ВладиславПетковић ДИС” (Чачак); Графостил (Крагујевац); Гутенбергова галаксија (Обреновац); Деве (Београд);Институт за српску културу (Приштина-Лепосавић); Каленић (Крагујевац); Миленијум, невладинаорганизација (Крагујевац); Министарство културе Републике Србије (Београд); Народни музеј (Чачак);Повеља (Краљево); Прометеј (Нови Сад); Српска академија наука и уметности (Београд); Српска кљига(Рума); Српско културно друштво Зора (Книн-Београд); Факултет драмских уметности (Београд); Фонд заотворено друштво (Београд); Црногорска академија наука и умјетности (Подгорица); Јефимија (Крагујевац);Књажевско-српски театар (Крагујевац); Студентски културни центар (Крагујевац); Основна школа„Милутин и Драгиња Тодоровић” (Крагујевац); Галерија „Рима”; Центар слободарских делатности(Крагујевац); Филолошко-уметнички факултет (Крагујевац); Центар за научно-истраживачки рад САНУ иУниверзитета (Крагујевац); Јавно-комунално предузеће „ Зеленило” (Крагујевац); Удружење писаца(Крагујевац); Центар за социјални рад „Солидарност” (Крагујевац); Спомен-парк „Крагујевачки октобар”;Народни музеј (Крагујевац); СУБНОР (Крагујевац); Фото-клуб „Аполо”; Салон антиратне карикатуре(Крагујевац); Центар за неговање традиционалне културе „Абрашевић” (Крагујевац); Завод за смештајодраслих лица „Мале Пчелице” (Крагујевац); Удружење љубитеља девете уметности „Свет стрипа”(Крагујевац);