Rasel, u delu Vrednost filozofije, daje svoje misljenje o tome od cega je ona zaista izgradjena i o njenoj primenljivosti danas. Slazem se sa njegovim stavovima i stoga cu braniti tvrdnju da je filozofija danas korisna ljudima ali i da nema veliku prakticnu primenu.

Filozofija nije nauka kao npr. prirodne nauke. Ona sigurno nema prakticnu primenu i ne daje tacne odgovore kao sto se to moze uociti kod prirodnih nauka. Na primer to su fizicki i matematicki zakoni, postulati itd. Medjutim, ona je usmerena, kako Rasel kaze, prvenstveno na saznanje novih cinjenica. Samim tim, ona ima primenu u zivotu ljudi i tumacenjem i proucavanjem filozofije sire se novi vidici i razvija um kod coveka. Ispitivanjem i udubljivanjem u stvari oko nas, u razna cudna i apstraktna pitanja cine nas pametnijim i razvijaju nas mozak, iako na ta pitanja mozda nikada necemo naci pravi odgovor, ako on uopste postoji. Narod kaze da su stariji ljudi mudriji i pametniji. Zasto ne bismo onda, u skladu s tim, pretpostavili da se upravo u filozofiji krije mudrost i pametni odgovori na razna pitanja jer je ona jedna od najstarijih “nauka” obzirom na to da vuce korene jos iz Stare Grcke. Medjutim, odgovori koje filozofija daje ne mogu biti proverljivi, kao sto je to slucaj u prirodnim naukama, sto je jedna od mana i razloga zasto ona nema prakticnu primenu. Isto tako, moze bit ii prednost jer podstice na razmisljanje o pitanjima sa raznih stanovista i podstice ljudski razum i nacin misljenja. Vrednost filozofije je u tome sto treba traziti pitanja na koje potom treba naci i prihvatljive odgovore, a ne traziti odgovore na vec poznata pitanja. Takodje, kako kaze Rasel, neka pitanja danas moraju ostati neresiva za ljudski rod sve dok nas mozak ne predje u drugi red velicina od onoga kome danas pripada. Filozofija se moze upotrebiti u mnogim naukama: astronomiji, matematici, fizici, arhitekturi, u oblastima industrije, medicine itd. Koristeci filozofiju, svet posmatramo iz drugacije perspektive, i nalazimo vise razlicitih odgovora na neke stvari koje ne moraju imati nijedan tacan, odredjen odgovor, npr. Kada razmisljamo “Sta je zivot?”, “Sta ce biti posle smrti?”, “Koji je smisao zivota?” itd, razliciti ljudi ce nam dati razlicite odgovore jer se podstice razliciti nacini misljenja i niko od nas ne razmislja na isti nacin. Vrednost je u tome sto se otvaraju razlicita misljenja koja mogu biti prihvatljiva ili ne shodno sa nasim znanjem i shvatanjem nekih stvari.Na primer u resavanju problema u zivotu, mozemo naci najbolji nacin, umesto nekih losijih ili vise dobrih od kojih ni jedan nije bolji od tog najboljeg, zahvaljujuci misljenjima drugih, iskusnijih ljudi. Filozofija nas uci da sagledavamo realnost i sebe iz razlicitih perspektiva jer nije sve bas crno-belo,