мр Злата Јукић

ПРИРУЧНИК за наставнике

уз сликовницу

КОРАК ПО КОРАК

за први разред основне школе где се српски језик учи као један од предмета

Nemzeti Tankönyvkiadó Rt, Budapest 2003.

2

Рукопис је приређен уз Сликовницу Корак по корак, на основу Оквирног програма за српску наставу прихваћеном и одобреном са

стране Одбора за школство Самоуправе Срба у Мађарској и министра просвете Мађарске.

Рецензент: Јелена Симић

Додатак који се више пута помиње у приручнику због недостатка

средстава није одштампан. Молимо учитеље да до издавања Додатка прескоче вежбе, намењене том делу уџбеника.

3

УВОД

(Упутство за коришћење Сликовнице Корак по корак) I Задацима наставе српског језика за основне школе са мађарским

наставним језиком у Мађарској предвиђа се да ученици савладају савремени говорни језик у оквиру предвиђене језичке грађе и основног речника, да усвоје правилан изговор, да се оспособе за споразумевање о темама из свакодневног живота и др.

На самом почетку учења српског језика, у првом разреду, у складу са психофизичким развојем деце од 6 до 7 година, језички систем усваја се глобално у функцији стицања и развијања комуникативне компетенције.

Научна сазнања и искуства о учењу сваког језика у другој језичкој средини, у конкретном случају српског језика у мађарској језичкој средини, показала су да је процес учења потребно започети оралном наставом. У овој настави ученици стичу и развијају два језичка умења – разумевање на слух (декодирање поруке) и говор (енкодирање поруке). То практично значи да је тежиште учења у првом разреду на разумевању говора и на усменом изражавању. Сликовница, разноврсни дидактички материјали и приручник требало би да допринесу развијању тих умења.

Циљ оралне наставе је да ученици препознају фонолошки систем језика, да науче да артикулишу нове гласове, да усвајају акценат, квантитет, ритам и карактеристичну интонацију, основне реченичне моделе и основни речник у оквиру предвиђене тематике и да усвоје и правилно користе програмом предвиђене комуникативне функције. Они истовремено треба да се оспособљавају да разумеју на слух значење једноставних реченица и питања, објашњења речи, да разумеју и извршавају налоге (заповести) без говорне реакције и др.

Основна форма оралне наставе су говорне вежбе и њима би требало посветити више од половине расположивог времена на часу.

Ученици усвајају језик на основу свакодневних говорних ситуација (Сликовница) и малих дијалога који садрже реченичне моделе којима се остварује језичка прогресија и на основу разноврсних говорних

4

вежби. На основу њих, дуготрајним процесом вежбања, ученици се оспособљавају за коришћење и варирање усвојених реченичних модела и лексике у комуникацији, у краћим дијалозима везаним за познату ситуацију, за краће самостално излагање на обрађену тему, за самостално описивање слика и ситуација на основу усвојених језичких елемената. На пример, да наведу чланове породице и њихова занимања, да кажу основне податке о себи, да представе и опишу свог друга или другарицу и др.

II Сликовница је основно наставно средство у првом разреду основне

школе и има двоструку функцију: служи ученицима за рад на часу, али и за рад код куће као подсетник за оно што су чули, рекли и видели на часу, за репродукцију репродукцију (у себи или наглас) онога што су запамтили.

Илустрације у Сликовници распоређене су по тематским јединицама, које садрже ситуације из свакодневног живота и обрађују се на више школских часова. Оне су аналитичког карактера (илуструју елеменат ситуације, или једну ситуацију) и синтетичког (илуструју више ситуација, на пример, 5. слика 3. лекције; 8. слика 4. лекције и др.) или представљају синтезу усвојеног језичког материјала из више лекција, али у другој ситуацији (на пример, иза 6. лекције, 9, 17, 21. лекције и др.).

У Сликовници се јављају стални ликови. То су чланови једне породице: мама, тата, бака, деда и деца (Јелена и Марко), као и њихови другови (Петар и Урош) и другарица (Иванка). Поред њих, у појединим лекцијама јављају се и други ликови, у зависности од теме лекције, да би ученици усвојили, на пример, занимања других лица, чули и друга лична имена на српском језику и др.

Сликовница се састоји од 44 лекције, 6 синтеза усвојеног језичког материјала и 9 посебних вежби. Сваки реченични модел се јавља у више лекција. После синтезе (утврђивања) једног реченичног модела, уводи се други реченични модел итд. У 19 лекција понављају се усвојени реченични модели у другим ситуацијама и темама.

Додатак уз Сликовницу налази се на крају Сликовнице. У њему листови са сликама одвојени (нису повезани) и користе се: уз поједине лекције, за једну синтезу и две вежбе, најчешће као задатак ученицима

5

што ће бити наведено у Приручнику за наставнике. Сваки лист има обележену страницу, назив и број лекције у којој ће се користити.

Овај Приручник је саставни део Сликовнице и намењен је наставнику.

Програмска грађа у Приручнику распоређена је по лекцијама. Свака лекција садржи: назив и редни број лекције, оријентационо време за рад (број наставних часова), језичке садржаје, тематске садржаје и методичка упутства. У прилогу, на крају Приручника, дат је предлог бројалица, песама за рецитовање и певање.

ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ обухватају реченични модел који се усваја,

говорну реализацију модела, нове речи, обрасце питања и обрасце одговора. У појединим лекцијама, у језичке садржаје наведене су комуникативне функције и императивни искази у зависности од садржаја лекције.

ТЕМАТСКИ САДРЖАЈИ састоје се из текста уз слике и дијалога. МЕТОДИЧКА УПУТСТВА садрже: 1. образовне задатке лекције, 2.

предлог наставних средстава, 3. предлог модела обраде лекције, 4. увежбавање реченичног модела и 5. увежбавање дијалога.

1. Образовни задаци садрже реченични модел који се усваја и ситуације (тему) у којима се усваја. Васпитни задаци нису посебно издвојени зато што природно проистичу из ситуација у појединим лекцијама у које су уграђени.

2. Наставна средства. За успешну реализацију програмских садржаја неопходан је визуелни и аудитивни материјал који чини интегрални део Сликовнице. Његова је функција да подстиче мотивацију за учење српског језика и да омогући стицање квалитетнијег знања. У недостатку визуелног и аудитивног материјала који још није израђен, наведена су наставна средства по лекцијама која наставници могу сами да израде. У недостатку дијафилма могу се, на пример, исећи слике две Сликовнице. Слике се залепе на папирну траку ширине отвора епископа или епидијаскопа. Веће слике пројектују се директно из Сликовнице. Исецањем две Сликовнице могу да се направе и апликације. За вежбе могу да се нацртају слике скице или да

6

се одговарајуће слике исеку из илустрованих листова или реклама (нпр. просторије у стану, намештај и др).

3. Предлог модела обраде лекције требало би да има следеће међусобно повезане етапе: а) глобално упознавање са ситуацијом, б) објашњавање слика са увежбавањем текста уз слике и в) провера разумевања текста уз слике.

а) Упознавање ученика са ситуацијом остварује се пројекцијом слика из Сликовнице, показивањем зидних слика или пројекцијом дијафилма уз звучни снимак. У недостатку звучног снимка текста уз слике наставник показује слику по слику без паузе и говори цео предвиђени текст уз слике једне лекције. Овај поступак у првим лекцијама наставник понавља више пута, а касније понављање смањује (један до два пута). Слушањем текста уз слике ученици се навикавају на српски језик који уче, стичу и развијају језичко умење ‡ разумевање на слух и глобално се упознају са ситуацијом.

б) Приликом поновног показивања сваке слике наставник каже текст уз слику а затим је објашњава, али непознате речи не преводи на мађарски језик већ се користи расположивим визуелним средствима (предмети, модели предмета, апликације, слике, играчке и др.), мимиком, уобичајеним гестовима, пуним акцијама (код неких глагола) и др. да би објаснио њихово значење.

После објашњења једне слике и провере разумевања слике, наставник још једном изговори предвиђени текст уз слику и неколико пута га понови са ученицима само у првим лекцијама, а касније понављање смањује, а затим објашњава следећу слику. На крају, када су све слике у лекцији објашњене, наставник понови текст уз слике једном до два пута да би ученици чули цео текст у континуитету. Увежбавање текста уз слике може се вршити у хору, у групама или појединачно. Ученици увежбавају текст понављањем сваке реченице коју у недостатку звучног снимка текста изговара наставник. Због тога је неопходно да наставник добро познаје текст, да га изговара правилно, довољно гласно и јасно са фонолошким и прозодијским карактеристикама српског језика који ученици савладавају. Другим речима, наставник треба да буде говорни модел ученицима. Изговор гласова који се разликује у мађарском језику и српском језику не објашњава се посебно него се увежбава глобално у контексту, у реченици. С обзиром на психофизичке карактеристике ученика првог разреда, односно на њихову изражену способност имитације, артикулација нових гласова и усвајање прозодијских елемената

7

(акценат, квантитет и карактеристична интонација) неће им представљати тешкоћу.

После увежбавања текста у хору, ученици појединачно понављају текст после наставника или после звучног снимка, показујући на елементе слике. При увежбавању наставник исправља ученике водећи рачуна о правилном изговору, интонацији, ритму. На првим часовима неће моћи сви ученици да понове текст који су чули. После два до три покушаја наставник не треба по сваку цену да инсистира да ученици правилно понове. Увежбавање наставља са другим ученицима, а на следећем часу наставља рад са ученицима, који на претходном часу нису могли правилно да понове цео текст.

Кад већина ученика увежба текст уз једну слику, увежбава се текст уз следећу слику итд.

Увежбавање текста уз слике, како колективно, тако групно и појединачно требало би само у првим лекцијама остварити тако да ученици текст уз слике науче дословно.

в) После увежбавања, наставник питањима проверава разумевање целог текста.

4. Увежбавање реченичних модела реализује се различитим типовима вежби, које су илустроване примерима и које наставник проширује или редукује према потреби. Функција вежби је увежбавање, учвршћивање и аутоматизација реченичних модела да би се ученици оспособљавали да их самостално користе са различитим садржајем у свакодневној комуникацији. Сваку вежбу наставник прво илуструје са неколико примера, а затим је користи за увежбавање реченичног модела.

У принципу, реченични модел се увежбава са познатим речима. Вежбе одговори на питања ( потврдни и одрични) су

најзаступљенији у настави. Међутим, да би се ученици оспособили за дијалошко усмено изражавање, веома важну улогу имају и вежбе постављања питања јер ученици треба да умеју да започну дијалог, да учествују у њему (да правилно реагују на исказ саговорника са 3‡5 реплика) и да заврше дијалог. Због тога је неопходно да се ученици оспособљавају, почев од првих часова па надаље, да постављају питања.

5. Увежбавање дијалога изводи се у почетку помоћу лутака (обичних или гињола), које имају имена ликова у дијалогу и звучног снимка тог дијалога. Пошто подигне одговарајућу лутку, наставник

8

изговара реплику дијалога, коју ученици понављају. У почетку при увежбавању дијалога наставник говори помоћне реченице (нпр. Јелена каже: Да ли је то учитељица?), које доцније изоставља и изговара само реплике уз благо подизање лутака.

После увежбавања дијалога изводе се мале сцене. Ученици добијају имена учесника у дијалогу и у почетку могу да држе лутке ради идентификације са ликовима из Сликовнице. При извођењу малих сцена потребно је укључити што већи број ученика. Овакав начин увежбавања дијалога односи се само на прве лекције када ученици располажу минималним језичким знањем. Укључивањем већег броја ученика да изводе мале сцене за исти дијалог, што има мотивациону вредност, ученици ће га научити напамет. Познато је да се научени дијалози не могу користити у стварној говорној ситуацији. Због тога се предложени дијалози после првих лекција не уче напамет, већ само оне комуникативне функције које се јављају у њима.

Дијалози се поступно варирају према језичким могућностима и жељама ученика: на визуелни подстицај, по налозима наставника, увођењем сличне ситуације или променом ситуације, увођењем других личности, давањем одричних уместо потврдних одговора, скраћивањем, проширивањем дијалога, на пример, увођење сличних ситуација у дијалог: куповина карата на аутобуској станици, у аутобусу и слично, куповина играчака у продавници, куповина прехрамбених производа у продавници и на пијаци или, дијалог, на пример, садржи: поздрав, ословљавање, тражење обавештења. У одговору може бити: поздрав и давање обавештења, или извињење што ословљено лице не може дати обавештење.

Предлог варирања дијалога налази се скоро у свакој лекцији, што не обавезује наставника да дијалоге варира на тај начин. Наставник може да реализује своју варијацију дијалога.

Предлог бројалица, песама за рецитовање и певање дат у прилогу наставник може да замени другим, а предложене да одабира према сопственом избору, везујући их за обрађену тему лекције или обрађену језичку грађу. У циљу бољег разумевања наставник садржину песме илуструје помоћу слике, цртежа и др.

Препоручује се да наставник научи ученике неколико игара са одређеним правилима (тзв. игре у несталним групама), на пример, Иде маца и др. које ће ученици играти на часовима у учионици, за време одмора, на излету и сл.

9

Певање и рецитовање песмица, извођење малих сцена и игре ће у овој фази учења језика много допринети успеху и мотивацији ученика. Настава треба да има карактер добро осмишљене игре (већи део лекција је тако конципиран), а не да буде класична.

10

1. лекција ПОРОДИЦА Оријентационо време за рад: 2 часа I ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Реченични модел: указивање на бића, предмете (S + P = pv + N)

Говорна реализација модела: Ово је Марко. Марко (он) је син. То је Јелена. Јелена (она) је ћерка. Марко и Јелена (они) су деца.

Нове речи: Марко, тата, син, брат, родитељ, Јелена, мама, ћерка,

сестра, породица, дете; он, она, они; ово, то; ко, шта; да ли, да, не; јесам, јесте/није

Обрасци питања Обрасци одговора Ко је то? То је Марко. Шта је Јелена? Јелена је ћерка. Шта су они? Они су деца. II ТЕМАТСКИ САДРЖАЈИ Текст уз слике 1

Ово је мама. /То је тата. Они су родитељи. / Ово је Марко. Он је син. /То је Јелена. Она је ћерка. / Јелена и Марко су брат и сестра. Они су деца./

Ово је мама. То је тата. Ово је Марко. То је Јелена. То је породица./ Задатак ученицима. Ко је то? (7. слика) Ученици треба да именују

из ове лекције ликове који су окренути леђима. То је (Јелена). Ово је (мама). То је (Марко). Ово је (тата).

1 Угластим заградама означен је текст уз једну слику.

11

III МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Реченични модел: указивање на бића,

предмете, увежбава се у првој лекцији само указивањем на бића, односно именовањем чланова уже породице. Тема лекције погодна је за упознавање ученика са четири стална лика у Сликовници ‡ мамом, татом и њиховом децом (Марком и Јеленом). Претпостављамо да већини ученика нису непознате речи које се односе на називе чланова породице, што ће олакшати увежбавање реченичног модела са познатим речима и мотивисаће ученике да они знају да кажу нешто на српском језику.

2. Наставна средства: зидне слике, слике за вежбе, звучни снимак текста уз слике и вежби.

3. Предлог модела обраде. Показивањем првих 6 зидних слика уз истовремено казивање текста уз слике, наставник глобално упознаје ученике са тематским и језичким садржајем лекције. Поступак се више пута понавља одговарајућим успореним темпом, не само у овој него и у неколико следећих лекција, да би се ученици навикавали на језик који уче и да слушањем поступно разумеју текст уз слике.

Објашњење слика, уз њихово поновно показивање, врши се, такође, успоренијим темпом. За проверу разумевања текста користе се питања: Ко је то? Шта је он (она)? Да ли је то...? прво са потврдним одговором, а касније и са одричним.

4. Увежбавање реченичног модела. Вежбе: орално понављање, одговори на питања и вежбе супституције.

Орално понављање (на визуелни подстицај). Ово је мама. То је тата. Ово је Марко. То је Јелена. Марко је син. Он је син. Јелена је ћерка. Она је ћерка. Марко и Јелена су брат и сестра. Они су брат и сестра. Они су деца. Ово је мама. То је тата. Ово је Марко. То је Јелена. То је породица.

У природној ситуацији (наставник показује на ученике и ученице и именује их): То је Драган. Ово је Мара итд.

а) Одговори на питања (на визуелни подстицај). Ко је то? То је тата (мама, Марко, Јелена). Шта је Марко? Марко је син. Шта је он? Он је син. Шта је Јелена? Јелена је ћерка. Шта је она? Она је ћерка. Шта су Марко и Јелена? Марко и Јелена су деца. Шта су они? Они су деца. Шта су Марко и Јелена (они)? Марко и Јелена (они) су брат и сестра. Шта су мама и тата? Мама и тата су родитељи.

12

б) Да ли је то мама? Да. То је мама. Да ли је то Марко (тата, Јелена)? Да. То је Марко (тата, Јелена). Да ли су Марко и Јелена (они) брат и сестра? Да. Јелена и Марко (они) су брат и сестра. Да ли су они деца? Да. Они су деца. Да ли је то породица. Да. То је породица.

в) Да ли је то мама? Не. То није мама. То је Јелена. Да ли је Јелена син? Не. Јелена није син. Јелена је ћерка итд.

У природној ситуацији: Да ли је то Мара? Не. То није Мара. То је Вида. итд.

Вежбе супституције (на визуелни подстицај). Ово је Јелена. (мама) Ово је мама. (тата) Ово је тата. (Марко) Ово је Марко. (Вежбу наставити заменом имена ученика у одељењу.)

13

1. лекција ДРУГАРИЦЕ И ДРУГОВИ

Оријентационо време за рад: 3 часа I ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Реченични модел: указивање на бића, предмете (S + P; P = pv + N) Говорна реализација модела: То је лопта. То су лопте. Дечаци су

другови. Девојчице су другарице. Нове речи: дечак, Петар, Урош, друг, чигра, девојчица, Иванка,

другарица, лопта, Маза, уже, куче; ја, ти, оно, ми, ви, оне, она; играти се

Обрасци питања Обрасци одговора Ко је то? То је дечак. Шта је то? То је чигра. Ко су то? То су девојчице. Шта су то? То су лопте. Комуникативне функције: Здраво! Ја се зовем... Ја сам... Он (она) се

зове... Ово је... Да те упознам... II ТЕМАТСКИ САДРЖАЈИ а) Текст уз слике То је дечак. /То су дечаци. /Ово је девојчица. /Ово су девојчице./ Ово је чигра. Ово су чигре. То је лопта. То су лопте. Ово је куче. То

је уже./

14

Ово је Петар. Он је дечак. То је чигра. /Марко је дечак. И ово је дечак. Он се зове Урош. Марко и Урош су дечаци. Они су дечаци. Ово је лопта. То је куче. Куче се зове Маза./

Јелена је девојчица. Ово је Иванка. И она је девојчица. Јелена и Иванка су девојчице. Оне су другарице. Ово је уже./

Петар каже: –Здраво, Марко! Марко каже: –Здраво, Петре! Ово је Урош. Ми смо другови. Петар каже: –Здраво, Уроше! Ја се зовем Петар./

Дечаци и девојчице се играју. б) Дијалози 1. дијалог Петар: Здраво, Марко! Марко: Здраво, Петре! Ово је Урош. Ми смо другови. Петар: Здраво, Уроше. Ја се зовем Петар. 2. дијалог Иванка: Здраво! Ја сам Иванка. Петар: Здраво! Ја сам Петар. Иванка: Да те упознам. Ово је Јелена. Ми смо другарице. 3. дијалог Мара: Ја сам Мара. А ти? Вида: Ја сам Вида. Мара: Како се она зове? Вида: Она се зове Зорица. Ми смо сестре. III МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Тема лекције, игра Марка и Јелене са

друговима и другарицама, омогућава: увежбавање реченичног модела – указивања на бића и на предмете (дечије играчке), увођење комуникативних функција које се користе приликом сусрета деце (поздрављање, међусобно упознавање и упознавање са трећим лицем), коришћење разноврснијих вежби због већег броја речи и увођење дијалога. 2. Наставна средства: слике из Сликовнице (пројекција), играчке (лопте, чигре, уже за прескакање, 4 лутке, куче), звучни снимак текста уз слике, вежби и дијалога.

15

3. Предлог модела обраде. После понављања 1. лекције питањима се проверава да ли ученици у 2. лекцији препознају Марка и Јелену из 1. лекције.

Глобално упознавање ученика са тематским и језичким садржајем лекције остварује се на описани начин у Уводу. На првих 5 аналитичких слика приказани су елементи ситуације и илустрован је реченични модел и зато их у току објашњавања и увежбавања треба схватити као посебну целину. Следеће аналитичке слике (6, 7, 8. и 9) чине другу целину и тако се и обрађују. После провере разумевања слика и увежбавања текста уз слике, прелази се на десету, синтетичку слику. На основу ње ученици се питањима усмеравају да именују бића и предмете, на пример: Ко је то? То је Јелена. Шта је она? Она је девојчица. Шта је то? То је уже итд.

Именице пас (куче) и уже користе се само у једнини. 4. Увежбавање реченичног модела. Вежбе (на основу слика):

орално понављање, одговори на питања, вежбе супституције, вежбе трансформације и вежбе постављања питања.

Орално понављање. Ово (то, оно) је дечак (девојчица). Ово (то, оно) је Марко (Петар, Урош). Марко (Петар, Урош) је дечак. Он је дечак. Ово (то, оно) је Иванка (Јелена). Иванка (Јелена) је девојчица. Она је девојчица. Марко и Петар су дечаци. Они су дечаци. Дечаци (они) су другови. Они су другови. Јелена и Иванка су девојчице. Девојчице (оне) су другарице. /Ово (то, оно) је чигра (лопта уже). Ово је куче. То су чигре (лопте).

Одговори на питања. а) Ко је то (ово, оно)? То (ово, оно) је дечак (девојчица, Урош, Иванка). /Шта је он (она)? Он (она) је дечак (девојчица). Шта су они (оне)? Они (оне) су дечаци (девојчице). Шта је Маза? Маза је куче. Шта је то? То је чигра (лопта, уже). Шта су то? То су лопте итд. У природној ситуацији: Шта си ти? Ја сам дечак (девојчица). Шта сте ви? Ми смо дечаци (девојчице). Шта је Мара (она)? Мара (она) је девојчица итд.

б) Да ли је то Марко (Петар, Урош, Јелена, Иванка)? Да. То је Марко. Итд. Да ли је то дечак (девојчица, куче, чигра, лопта, уже)? Да. То је дечак. Итд. Да ли су Петар и Урош (Иванка и Јелена) другови (другарице)? Да. Петар и Урош су другови. Итд.

У природној ситуацији: Да ли си ти девојчица? Да. Ја сам девојчица. Да ли је он дечак? Да. Он је дечак. Да ли сте ви девојчице

16

(дечаци)? Да. Ми смо девојчице (дечаци). Да ли су Мара и Вида (оне) другарице? Да. Мара и Вида су другарице. Оне су другарице итд.

в) Да ли је то Урош? Не. То није Урош. То је Марко. Итд. У природној ситуацији: Да ли си ти Драган? Не. Ја нисам Драган. Ја

сам Иван. Да ли си ти дечак? Не. Ја нисам дечак. Ја сам девојчица. Да ли сте ви девојчице? Не. Ми нисмо девојчице. Ми смо дечаци. Итд.

Вежбе супституције. Петар је дечак. (Марко) Марко је дечак. /Иванка је девојчица. (Јелена) Јелена је девојчица. Урош је дечак. (он) Он је дечак. Јелена је девојчица. (она) Она је девојчица./ Марко и Урош су дечаци. (они) Они су дечаци.

У природној ситуацији: Мара и Вида су другарице. (оне) Оне су другарице. Иван и Драган су другови. (они) Они су другови.

Ја сам Јелена. (девојчица) Ја сам девојчица. (сестра) Ја сам сестра. Ти си Петар. (дечак) Ти си дечак. (друг) Ти си друг. То је лопта. (чигра) То је чигра. Итд.

Вежбе трансформације (промена броја именица). То је дечак. То су дечаци. Ово је девојчица. Ово су девојчице. То је чигра. То су чигре. То је лопта. То су лопте. Марко је дечак. И Петар је дечак. Марко и Петар су дечаци. Итд.

Вежбе постављања питања. Ученици се уводе да постављају питања на дате реченице. То је Марко. Ко је то? Марко је дечак. Шта је Марко? Јелена је девојчица. Шта је Јелена? Он је дечак. Шта је он? То је чигра. Шта је то? Они су дечаци. Шта су они? Оне су другарице. Шта су оне? То су лопте. Шта су то?

5. Увежбавање дијалога. После сваког увежбаног дијалога уз звучни снимак, поделом улога ученицима, изводе се мале сцене. Са ученицима се организује и извођење малих сцена: поздрављања и међусобног упознавања, упознавања са трећим лицем.

Предлаже се учење разбрајалица.

17

2. лекција ОДЛАЗАК У ШКОЛУ

Оријентационо време за рад: 3 часа I ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Реченични модели: указивање на бића, предмете (S + P; P = vp + N)

и исказивање радње (S + P; P = prez. V) Говорна реализација модела: Марко је ученик. Они су ученици.

Јелена је ученица. Оне су ученице. Иванка (она) иде. Ученици (они) иду.

Нове речи: ученик, ученица, торба, улица, црква, школа, зграда;

ићи, радити, становати, стајати; ту Обрасци питања Обрасци одговора Ко је то? То је ученик. Шта је то? То је торба. Шта ради Иванка? Иванка стоји. Шта раде ученице? Ученице иду. Шта они раде? Они иду. Шта си ти? Ја сам ученик. Шта сте ви? Ми смо ученици. II ТЕМАТСКИ САДРЖАЈИ а) Текст уз слике

18

То је торба. То су торбе. /Ово је ученик. Ово су ученици. / То је ученица. То су ученице./

Ово је улица. То је Марко. Он је дечак. Марко је ученик. Урош је дечак. Он је ученик. Урош и Марко су ученици. Они су ученици. То је Јелена. Она је девојчица. Јелена је ученица. Они иду у школу./

Ово је село. То је црква. Ово је зграда. То су зграде. Ту станује Иванка. Она стоји. И она је ученица./

Иванка каже: –Здраво, Јелена! Јелена каже: –Здраво! Ово је Марко. Ми смо брат и сестра. Марко каже: –Здраво! Ја сам Марко. Јелена и Иванка су девојчице. Оне су ученице./

То је школа. Ученици иду. И ученице иду. Они иду у школу. б) Дијалози 1. дијалог Иванка: Здраво, Јелена! Јелена: Здраво, Иванка! Ово је Марко. Марко: Здраво. Ја сам Марко. Иванка: Да ли сте ви брат и сестра? Марко: Да, ми смо брат и сестра. 2. дијалог Вера: Здраво! Ја се зовем Вера. Како се ти зовеш? Мира: Здраво! Ја се зовем Мира. Вера: Да ли си ти ученица? Мира: Да, ја сам ученица. А ти? Вера: И ја сам ученица. III МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Утврђивање реченичног модела – указивање

на бића, предмете и увођење другог – исказивања радње (облицима презента), остварује се у овој лекцији у ситуацијама одласка ученика у школу.

2. Наставна средства: апликације за фланелограф, слике из Сликовнице, слике за вежбе, звучни снимак текста уз слике, дијалога и вежби.

19

3. Предлог модела обраде. После глобалног упознавања ученика са тематским и језичким садржајем (показивањем слика из Сликовнице или пројектовањем уз помоћ дидактичких апарата и казивањем текста уз слике), објашњење слика и понављање предвиђеног текста уз слике изводи се помоћу апликација у две етапе. У првој се објашњавају прве три слике, да би се поновио реченични модел – указивање на бића, предмете са новим речима а у другој етапи обрађују се три преостале синтетичке слике.

У лекцији се јављају четири глагола због природности ситуације. Они су довољни за увођење и почетно увежбавање реченичног модела – исказивање радње. Глаголи: ићи, радити, стајати објасне се пуним акцијама, а глагол становати помоћу слике.

4. Увежбавање реченичних модела. Вежбе: орално понављање, одговори на питања, вежбе супституције, вежбе трансформације, вежбе постављања питања.

Орално понављање. Ово је ученик. Ово су ученици. То је ученица. То су ученице. Ово је торба. Оно је школа. Ово је зграда (улица). То су торбе (зграде). Урош (он) је ученик. Иванка (она) је ученица. Урош и Марко (они) су ученици. Јелена и Иванка (оне) су ученице. Итд./ Марко иде. Он иде. Иванка иде. Она иде. Марко и Урош иду. Они иду. Иванка и Јелена иду. Оне иду. / Ученик (он) стоји. Ученица (она) стоји. Итд.

У природној ситуацији: Ти си ученик (ученица). Ви сте ученици (ученице). Драган је ученик. Мара је ученица. Они су ученици. Оне су ученице. Итд. / Драган (он) иде. Мара (она) иде. Ученици иду. Он стоји. Она стоји. Ученици стоје. Ученице стоје.

Одговори на питања: а) Ко је то (ово, оно)? То је Марко (ученик). То је Иванка (ученица). Ко су то? То су ученици (ученице). / Шта је ово? Ово је торба (улица, зграда, црква, село, школа).

У природној ситуацији: Шта си ти? Ја сам ученик (ученица). Шта сте ви? Ми смо ученици (ученице). Шта је Драган (он)? Драган (он) је ученик. Итд.

б) Да ли је то ученик? Да, то је ученик. Да ли је то торба? Да, то је торба. Да ли су то дечаци (девојчице)? Да, то су дечаци (девојчице). Итд.

в) Да ли је то ученик? Не. То није ученик. То је ученица. Да ли сте ви ученице? Не. Ми нисмо ученице. Ми смо ученици. Да ли је то Урош? Не. То није Урош. То је Петар. Итд.

20

г) Шта ради Марко? Марко иде. Шта он ради? Он иде. Шта ученици раде? Ученици иду. Шта Иванка ради? Иванка иде. Шта ученице раде? Ученице иду.

У природној ситуацији: Шта он ради? Он стоји. Шта Вера ради? Вера стоји. Шта они раде? Они стоје. Шта оне раде? Оне стоје.

д) Да ли је то Марко или Петар? То је Петар. Да ли је то Иванка или Јелена? То је Јелена. Да ли је то дечак или девојчица? То је девојчица.

У природној ситуацији: Да ли си ти Милан или Драган? Ја сам Драган. Да ли си ти ученик или ученица? Итд. Да ли ти стојиш или идеш? Ја стојим. Да ли она стоји или иде? Итд.

Вежбе супституције. Петар и Урош су другови. (они) Они су другови. Јелена и Иванка су другарице. (оне) Оне су другарице./ Марко је дечак. (ученик) Марко је ученик. Иванка је девојчица. (ученица) Иванка је ученица. Они су дечаци. (ученици) Они су ученици. Итд. / Ово је торба. (зграда) Ово је зграда. То су торбе. (зграде) То су зграде. Итд.

Петар иде. (Марко) Марко иде. (он) Он иде. Јелена иде. (она) Она иде. Ученице иду. (оне) Оне иду. Ученици иду. (они) Они иду.

Вежбе трансформације. То је ученик. То су ученици. Ово је ученица. Ово су ученице. То је дечак. То су дечаци. /Ово је торба. Ово су торбе. То је зграда. То су зграде. Итд.

Вежба постављања питања. Ученици постављају питања на прве три слике ове лекције. (Шта је то? Шта су то? Ко је то? Ко су то?)

5. Увежбавање дијалога. После увежбавања дијалога помоћу звучног снимка и извођења малих сцена, дијалози могу да се варирају. На пример, у 2. дијалогу уместо девојчица могу да буду дечаци. Са ученицима се може организовати извођење малих сцена међусобних сусрета и поздрављања, узајамног упознавања и представљања трећег лица.

21

ШКОЛА 4. лекција Оријентационо време за рад: 4 часа I ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Реченични модел: исказивање радње (S + P; P = prez. V) Говорна реализација модела: Ученик иде. Ученици иду. Они стоје.

Ученици улазе. Нове речи: прозор, учитељ, првак, цвет, врата, учионица, клупа,

звоно, дрво, игралиште, двориште; разговарати, питати, одговарати, трчати, звонити, улазити

Обрасци питања Обрасци одговора Шта ради ученица? Ученица иде. Шта раде ученици? Ученици иду. Шта ради учитељица? Учитељица стоји. Шта ти радиш? Ја стојим. Шта они раде? Они стоје. II ТЕМАТСКИ САДРЖАЈИ а) Текст уз слике То је школа. Ово је прозор. То су прозори. Оно су врата. / То је

звоно. Звоно звони. То су звона. /Ово је учитељ. / То је учитељица. / То је цвет. Ово је цвеће. / То је дрво. /Ово је двориште. То је игралиште. То је клупа. То су клупе. Ово је цвеће. То је дрво./

Ово је школа. То је двориште. Учитељ стоји. И учитељица стоји. Они стоје. Ово је ученик. Он иде. И то је ученик. И он иде. Ученици иду. Јелена и Иванка су ученице. Оне стоје. Оне разговарају. Ученик трчи. Звоно звони. Ученици улазе. И ученице улазе.

22

б) Дијалози 1. дијалог Јелена: Да ли је то учитељица? Иванка: Да, то је учитељица. Јелена: Како се она зове? Иванка: Мара Радић. 2. дијалог Драган: Здраво. Ја сам Драган. Мирко: Здраво. Ја сам Мирко. Драган: Да ли си ти првак? Мирко: Да. А ти? Драган: И ја сам првак. III МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Тема лекције, школа, пружа ученицима

могућност идентификације, а самим тим олакшава разумевање ситуација у школском дворишту и уласка ученика у школу. Она је у функцији увежбавања реченичног модела ‡ исказивања радње.

2. Наставна средства: дијафилм, звоно, слике за вежбе, звучни снимак текста уз слике, дијалога и вежби.

3. Предлог модела обраде. После пројекције првих седам слика у континуитету уз звучни снимак текста, наставник поново пројектује слику по слику, објашњава је, показује и именује ликове и предмете.

Код 2. слике наставник показује да звоно звони. После објашњења сваке слике увежбава се текст уз њих и питањима

наставника (на основу слика у Сликовници) проверава разумевање текста.

Цео поступак понавља се уз 8. слику која је синтетичког карактера и илуструје ситуације у школском дворишту пре почетка наставе. Глаголи: трчати и улазити објашњавају се пуним акцијама, а разговарати, питати и одговарати у природној ситуацији. Именице средњег рода: игралиште, двориште и дрво користе се само у једнини, а именица звоно у оба броја.

23

4. Увежбавање реченичног модела. Вежбе: орално понављање, одговори на питања, вежбе супституције, вежбе трансформације, вежбе постављања питања.

Орално понављање. Ово је прозор. То су прозори. Ово је клупа. Ово су клупе. Оно је звоно. Оно су звона. Ово је учитељ. То је учитељица. То је дрво (двориште, игралиште). Оно су врата./ Ученик трчи. Он трчи. Ученица трчи. Она трчи. Ученици трче. Ученице трче. Ја идем. Ми идемо. Ученик иде. Ученица иде. Ти идеш. Ви идете. Итд.

Одговори на питања. а) Ко је то? То је учитељ (ученик, учитељица, ученица). Шта је то? То је прозор (цвет, школа, клупа, звоно, дрво, двориште, игралиште). Ко су то? То су ученици. То су ученице. Шта су то? То су прозори (торбе, звона). У природној ситуацији: Шта сам ја? Ви сте учитељица. Шта си ти? Ја сам ученик (ученица). Шта сте ви? Ми смо ученици (ученице). Шта је он? Он је дечак. Итд.

б) Шта ради учитељ? Учитељ стоји. Шта ради учитељица? Учитељица стоји. Шта раде учитељ и учитељица? Учитељ и учитељица стоје. Шта он (она) ради? Он (она) стоји. / Шта ја радим? Ви стојите. Шта ти радиш? Ја стојим. Итд.

в) Да ли Урош (он) иде? Да, Урош (он) иде. Да ли Јелена (она) иде? Да, Јелена (она) иде. Да ли они (оне) разговарају? Да, они (оне) разговарају. Да ли ученици улазе? Да, ученици улазе. Да ли ученик трчи? Да, ученик трчи. Итд.

г) Да ли је то ученик или ученица? То је ученик. Да ли ученик иде или стоји? Ученик иде. Да ли Урош трчи или иде? Урош иде. Да ли учитељ и учитељица (они) стоје или иду? Они стоје. Да ли ученице трче или улазе? Ученице улазе. Итд.

д) У природној ситуацији: Да ли ти трчиш? Ја не трчим. Да ли Вида улази? Вида не улази. Да ли Милан разговара? Милан не разговара.

Вежбе супституције. Ученик трчи. (стоји) Ученик стоји. Ученица пита. (разговара) Ученица разговара. Ти стојиш. (улазиш) Ти улазиш. (идеш) Ти идеш. (питаш) Ти питаш. Итд.

Вежбе трансформације. а) Промена лица. У природној ситуацији: Ја идем. Јован иде. /Ми идемо. Ти идеш. Ви идете. / Вида стоји. Ти стојиш./ Ученици стоје. Ми стојимо. Итд. б) Промена броја. Ученик улази. Ученици улазе. Ти стојиш. Ви стојите. Он стоји. Они стоје. Дечак трчи. Дечаци трче. Итд.

Вежбе постављања питања. а) Петар иде. Шта ради Петар? Иванка иде. Шта ради Иванка? Ученици иду. Шта раде ученици?

24

б) Учитељ стоји. Да ли учитељ стоји? Они иду. Да ли они иду? Оне разговарају. Да ли оне разговарају?

в) Петар иде. Да ли Петар иде или стоји? Иванка стоји. Да ли Иванка трчи или стоји? Ученици улазе. Да ли ученици улазе или трче? Итд.

5. Увежбавање дијалога. Дијалози се увежбавају на описани начин. Оба дијалога могу да се варирају. У 1. дијалогу уместо учитељице може да буде учитељ; у 2. дијалогу уместо дечака могу да буду девојчице и сл.

25

УЧИОНИЦА 5. лекција Оријентационо време за рад: 4 часа I ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Реченични модел: исказивање радње (S + P; P = prez. V) Говорна реализација модела: Ивана (она) црта. Ученици (они)

разговарају. Нове речи: сто, сунђер, столица, табла, креда, учионица; седети,

цртати, писати, брисати, отварати, затварати, долазити, каснити Комуникативне функције: Добро јутро! Добар дан! Изволи, седи! Учитељице! Ко није ту?

Изволи. Хвала. Обрасци питања Обрасци одговора Ко црта? Иванка црта. Она црта. Шта ради ученик? Ученик разговара. Он разговара. Шта они раде? Они разговарају. Да ли ти разговараш? Не. Ја не разговарам. II ТЕМАТСКИ САДРЖАЈИ а) Текст уз слике Ово је сто. То је столица. Ученик седи. Јелена стоји. Они

разговарају. /Ово је табла. То је креда. Иванка црта. Она црта. / Ученик пише. Он пише. / Ученик отвара прозор. / То су врата. Ученица затвара врата. / То је сунђер. Ученик брише таблу. / Учитељица улази. / Бојан трчи. И Јован трчи. Они трче. Они касне.

Ово је учионица. То је табла. То је креда. Ово је сунђер. То су врата. Ово је сто. То су столови. Ово је столица. То су столице.

26

Ово су ученици и ученице. Иванка црта. Ученик пише. И ово је ученик. Он брише таблу. Ученица затвара врата. Јелена седи. И ученик седи. Они разговарају. Ученице седе. И ученици седе.

Учитељица улази. Она каже: Добро јутро! Ја сам учитељица. Бојан и Јован долазе. Они трче. Они касне.

б) Дијалози 1. дијалог

Јелена: Да ли си ти Драган? Ђорђе: Не, ја сам Ђорђе. Јелена: Ја сам Јелена. Ђорђе: Изволи, седи. Јелена: Хвала.

2. дијалог Учитељица: Добро јутро! Ја сам учитељица.

Ја се зовем Мара Радић. Како се ти зовеш? Ученик: Ја се зовем Милан Илић. Учитељица: Ко није ту?

Ученик: Учитељице, Бојан и Јован нису ту. Они долазе. III МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Различите ситуације, карактеристичне за

понашање ученика у учионици пре почетка наставе и долазак учитељице, погодне су за увођење више глагола у ову лекцију. Они су различитих глаголских врста због природности ситуације. Реченични модел ‡ исказивање радње увежбава се глаголима који су заступљени у следећим вежбама.

Улазак учитељице у учионицу пружа прилику ученицима за упознавање комуникативних функција које се користе за поздрављање старијих, за међусобно упознавање учитељице и ученика и захваљивање.

2. Наставна средства: слике из Сликовнице (пројектоване дидактичким апаратом), слике за вежбе, звучни снимак текста уз слике, дијалога и вежби.

27

3. Предлог модела обраде. У уводном делу часа са ученицима се понови 8. слика из 4. лекције, а затим се организује језичка игра: Ко шта ради? Ученици се поделе на две групе (по 5 ученика у групи). На фланелограф се ставе апликације школе и школског дворишта (8. слика из 4. лекције). Остале апликације за 8. слику су поређане на столу. Ученици обе групе наизменично узимају по једну апликацију (свака група по 5), стављају је на фланелограф и кажу шта апликације илуструју, на пример, Учитељица стоји. Ученик иде. Звоно звони. Итд. За правилну реченицу ученик из групе добија поен.

Лекције се обрађују на описани начин у Уводу. Поред слика у Сликовници, при објашњавању слика и у свим етапама обраде лекције треба користити предмете у учионици.

На 8 слика приказане су ситуације у учионици пре почетка наставе и зато их треба обрађивати као једну целину. Други сегмент ове лекције чини 9. слика која је синтетичког карактера. Она садржи ситуације са претходних слика и објашњава се посебно, после увежбаног текста уз претходне слике.

4. Увежбавање реченичних модела (на основу слика). Вежбе: орално понављање, одговори на питања, вежбе супституције, вежбе постављања питања.

Орално понављање: Ово је учионица. То је табла. То су врата./ Ово је сунђер. Ово су сунђери. То је сто. То су столови. Ово је креда. Ово су креде. То је столица. То су столице.

Ученик црта. Он црта. Ученица црта. Она црта. Ученици цртају. Они цртају. Ученице цртају. Оне цртају. Итд. У природној ситуацији: Милан црта (пита, разговара). Мара црта (пита, разговара). Ти разговараш (црташ). Ви разговарате (цртате). Ја цртам (разговарам). Ми цртамо (разговарамо). Итд.

Одговори на питања. а) Ко црта? Ученик (ученица) црта. Шта ученик (он) ради? Ученик (он) црта. Шта ученице (оне) раде? Ученице (оне) цртају.

б) Да ли ученик разговара (пита, одговара, црта)? Да, ученик разговара (пита, одговара, црта). Итд.

в) У природној ситуацији: Да ли Драган разговара? Драган разговара. Да ли ти затвараш врата? Ја затварам врата. Шта ти радиш? Ја цртам. Да ли ви цртате? Ми цртамо. Итд.

28

г) Да ли Јован разговара? Јован не разговара. Он црта. Да ли она отвара врата? Она не отвара врата. Она отвара прозор. Да ли ти црташ? Ја не цртам. Итд. Да ли ти разговараш? Ја не разговарам. Итд.

д) Да ли ја идем или стојим? Ти стојиш. Да ли оне стоје или иду? Оне иду. Да ли дечаци цртају или разговарају? Дечаци разговарају. Да ли оне питају или одговарају? Оне одговарају. Итд.

Вежбе супституције. Ученик разговара. (црта) Ученик црта. (пита) Ученик пита. Ученица одговара. (црта) Ученица црта. Ти црташ. (разговараш) Ти разговараш. Они пишу. (бришу) Они бришу. Ја стојим. (трчим) Ја трчим. (радим) Ја радим. Итд.

Вежбе постављања питања. Бојан трчи. Шта ради Бојан? Ученик пише. Ко пише? Јелена седи. Шта ради Јелена? Ја цртам. Шта ти радиш? Оне цртају. Шта оне раде? Дечаци цртају. Шта раде дечаци? Ми цртамо. Шта ми радимо? /Дечаци цртају. Да ли дечаци цртају? Девојчице се играју. Да ли се девојчице играју?

29

ВЕЖБА (исказивање радње презентом) Оријентационо време за рад: 2 часа Нове речи: бака; читати, учити Текст уз слике Јелена чита. Она чита. Иванка: Шта ради Јелена? Марко: Јелена чита. Она чита./ Јелена чита. И Иванка чита. Јелена и Иванка читају. Оне читају. Учитељица: Шта раде Иванка и Јелена? Ученик: Иванка и Јелена читају. Оне читају./ Урош чита. Петар чита. Урош и Петар читају. Они читају./ Дечак каже: Ја читам. Дечак каже: Ти читаш./ Иванка каже: Шта ти радиш? Јелена каже: Ја читам./ Дечак каже: Ви читате. / Дечаци кажу: Ми читамо./ Бака: Шта ви радите? Јелена и Иванка: Ми читамо./ МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци: увежбавање облика за сва три лица презента

у једнини и множини и њихово коришћење у комуникацији. Вежба се разликује од вежби у претходним лекцијама по томе што

се сваки увежбани облик презента користи у мини-дијалогу и на тај начин се ученици оспособљавају да савладану језичку грађу користе у комуникацији.

2. Предлог модела обраде. Прво се увежба облик за одређено лице презента глагола читати на основу Сликовнице и текста уз једну

30

слику, а затим се изводе мале сцене. Поступак се понавља код сваке следеће слике.

Уз 3. слику нема дијалога. После увежбаног текста уз слику, на сваку реченицу текста, коју говори наставник, ученици се усмеравају да постављају питања. Шта ради Урош? Шта ради Петар? Шта раде Петар и Урош? Шта они раде? Кад ученици увежбају постављање питања, један ученик поставља питања другом који даје одговор.

На следећем часу после понављања вежбе, слике се користе за увежбавање глагола учити.

31

ЉУБИМЦИ 6. лекција Оријентационо време за рад: 3 часа I ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Реченични модел: исказивање радње (S + P; P = prez. V)

Говорна реализација модела: Куче (оно) спава. Кучићи спавају (једу). Маза трчи. Тата ради. Куче једе.

Нове речи: кућа, кућица (за псе); спавати, јести, радовати се, волети,

чистити, хтети, давати, узимати; 1, 2, 3, 4, 5 (бројеви) Императивни искази: Узми! Уђи! Обрасци питања Обрасци одговора Шта ради куче? Куче спава (једе). Шта раде дечаци? Дечаци разговарају. Шта пита Марко? Марко пита: Да ли хоћеш куче? Шта одговара Иван? Иван одговара: Хоћу. Тата ради? Тата ради. II ТЕМАТСКИ САДРЖАЈИ а) Текст уз слике Ово је куче. То су кучићи. Куче спава. Кучићи спавају. / Куче једе.

Кучићи једу. / Куче се игра. Кучићи се играју. / Ово је улица. Марко и Иван иду. Они су другови. Они разговарају.

Ово је кућа. Ту станује Марко. Он каже: Изволи, уђи. Ја имам кучиће. / Ово је двориште. Дечаци улазе. Маза трчи. Она се радује. Тата

чисти. Он ради. Марко каже: – Здраво, тата! Иван каже: – Добар дан! Добар дан, децо – каже тата. /

32

Ово је кучица (за псе). Куче спава. Ово куче једе. Куче се игра. Кучићи спавају, једу. Марко пита: – Да ли хоћеш куче? Хоћу – одговара Иван. Марко даје куче. Иван узима куче. Он каже: Хвала. Ја волим куче.

б) Дијалози 1. дијалог Марко: Здраво тата! Иван: Добар дан! Тата: Добар дан, децо! Марко: Шта радиш тата? Тата: Чистим. 2. дијалог Марко: Да ли хоћеш куче? Иван: Хоћу. Марко: Изволи, узми. Иван: Хвала. Марко: Молим. III МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Тема лекције, љубав деце према

животињама, њихово дружење и жеља да поклоне, обрадују друга, пружа могућност за даље увежбавање реченичног модела – исказивање радње употребом глагола из ове и претходне лекције, као и за понављање комуникативних функција – поздрављање старијих и захваљивање.

2. Наставна средства: слике из Сликовнице (пројекција 1, 2. и 3. слике), зидне слике (4, 5. и 6. слика), слике за вежбе, звучни снимак текста уз слике, дијалога и вежби.

3. Предлог модела обраде. На прве три слике приказане су ситуације које чине саставни део 6. слике, која је синтетичког карактера те их треба прво објаснити и увежбати текст уз њих. Преостале слике (4, 5. и 6) синтетичког карактера објашњавају се посебно и оним редоследом који је у Сликовници. За њихово објашњавање користе се слојевите фолије које се пројектују по принципу фолија на фолију, тако да се додавањем једне фолије на

33

другу пред ученицима саставља и објашњава синтетичка слика. На пример за 4. слику потребне су 3 фолије на којима су копиране ситуације из Сликовнице: на првој фолији су дечаци који иду и поздрављају тату, на другој – Маза трчи и на трећој – тата чисти и поздравља дечаке.

Увежбавање текста уз слике и провера разумевања остварује се на начин описан у Уводу.

На основу 6. слике ученици уче бројеве од 1 до 5, бројањем кучића без употребе именице куче већ само казивањем бројева.

4. Увежбавање реченичних модела. Вежбе: орално понављање, одговори на питања, вежбе супституције, вежбе трансформације, вежбе постављања питања.

Орално понављање. Куче спава. Оно једе. Кучићи спавају. Они једу. Куче се игра. Кучићи се играју. Дечак улази (чисти, ради, учи, трчи). Дечаци улазе (чисте, раде, уче, трче). Девојчица разговара (црта, спава). Девојчице разговарају (цртају, спавају). Ја једем. Ми једемо. Марко једе. Он једе. Иванка једе. Она једе. Они једу. Ти једеш. Ви једете.

Одговори на питања. а) Шта ради куче? Куче се игра. Шта раде кучићи? Кучићи се играју. Шта ради тата? Тата чисти. Шта раде дечаци? Дечаци чисте. Итд. У природној ситуацији: Шта ради Милан (Драган, Вида, Мара...)? Милан (Драган, Вида...) стоји (седи, црта, чита, брише, пише, иде). Шта ти радиш? Ја трчим (учим, чистим, седим). Шта ви радите? Ми учимо (трчимо, ...). Шта он (она) ради? Шта они (оне) раде?

б) Да ли се куче игра? Куче се игра. Да ли се кучићи играју? Кучићи се играју. У природној ситуацији: Да ли он (она) седи? Он (она) седи. Да ли ти седиш? Ја седим. Да ли ви седите? Ми седимо. Да ли они (оне) седе? Итд.

в) Да ли куче трчи? Куче не трчи. Куче једе. Да ли дечаци трче? Дечаци не трче. Дечаци иду. У природној ситуацији: Да ли ти трчиш? Ја не трчим. Ја седим. Да ли ви трчите? Ми не трчимо. Ми седимо. Итд.

г) Тата ради? Тата ради. Кучићи спавају? Кучићи спавају. Маза једе? Маза једе. Итд.

д) У природној ситуацији: Ти црташ? Ја не цртам. Ја учим. Мара пише? Мара не пише. Мара брише. Ви читате? Ми не читамо. Ми цртамо.

34

Вежбе супституције. Куче спава. (једе) Куче једе. (трчи) Куче трчи. Марко улази. (иде) Марко иде. Иванка чита. (црта) Иванка црта. Они уче. (трче) Они трче. Оне стоје. (седе) Оне седе. Итд.

Вежбе трансформације. Дечак учи. Дечаци уче. / Тата ради. Ученици раде. Ученица пита. Ученице питају. Иванка пише. Девојчице пишу. Петар стоји. Дечаци стоје. Итд. / Он (она) трчи. Они (оне) трче. Ти трчиш. Ви трчите. Ја трчим. Ми трчимо.

Вежба постављања питања. Ученици у природној ситуацији постављају једни другима питање и одговарају: Шта ти радиш? Шта ви радите? Шта он (она) ради? Шта они? (оне) раде? Шта ви радите? Шта ми радимо?

35

КО ШТА РАДИ? (Синтеза исказивања радње облицима презента (S + P; P = prez. V)

Оријентационо време за рад: 4 получаса Текст уз слике То је ученица. То су ученице. / Ученица (она) спава. Оне спавају./

Ученица (она) вежба. Оне вежбају. Ученица (она) чита. Оне читају. / Ученица (она) црта. Оне цртају. / Ученица (она) броји. Оне броје./ Ученица (она) учи. Оне уче. / Ученица (она) пише. Оне пишу / Ученица (она) брише. Оне бришу. / Ученица (она) се игра. Оне се играју.

То је ученик. То су ученици. / Ученик (он) спава. Они спавају. / Ученик (он) вежба. Они вежбају. / Ученик (он) црта. Они цртају. / Ученик (он) трчи. Они трче. / Ученик (он) чисти. Они чисте. / Ученик (он) учи. Они уче. / Ученик (он) једе. Они једу. / Ученик (он) иде. Они иду. / Ученик (он) се игра. Они се играју.

МЕТОДИЧКА УПУТСТВА Реченични модел исказивања радње увежбаван је у 3, 4, 5. и 6.

лекцији, као и у посебној вежби у којој се сваки увежбани облик презента користи у комуникацији. На основу више аналитичких слика под називом Ко шта ради? изводи се синтеза овог реченичног модела. На свакој слици илустрована је радња за по један глагол који је претходно увежбан, осим глагола вежбати који ће ученици разумети на основу слике.

Синтеза се може остварити применом свих оних вежби које су у оквиру савладавања наведених лекција коришћене, осим оралног понављања, а по избору наставника. При избору вежби требало би водити рачуна о поступном повећавању захтева ученицима. На пример, у Вежбама постављања питања прво се користе питања помоћу упитних речи, а затим се питања постављају интонацијом и алтернативним питањима.

Иако је у Сликовници илустрован облик за 3. лице презента у оба броја, неопходно је понављати и остала лица наведених глагола у природној ситуацији, у учионици, и то различитим редоследом да ученици не науче промену презента напамет.

36

Вежбама одговори на питања и постављање питања треба посветити највише пажње. После вежби ученици самостално казују шта виде на слици.

На последњем получасу предлаже се језичка игра: Шта ја радим. Ученици се поделе на две групе. Ученици из једне групе редом описују покретима (пантомимом), или изводе по једну радњу. Ученици друге групе редом казују шта њихов друг / другарица ради. После тога се замене улоге. Победник је група која има више тачних одговора.

37

ИГРА 7. лекција Оријентационо време за рад: 3 часа I ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Реченични модел: исказивање објекта (S + P + N4) Говорна реализација модела: Петар има авион. Марко има

друга. Јелена љуља лутку.

Нове речи: авион, воз, путник, камион, медвед, сок, капа, коцка, љуљашка, лутка, играчка, соба; имати, возити, љуљати, правити, носити, гледати, скупљати

Комуникативне функције: Извините. Молим. Изволите! Пријатно! Императивни исказ: Погледај! Обрасци питања Обрасци одговора Шта Петар носи? Петар носи авион. Шта Иванка прави? Иванка прави капу. Кога Јелена гледа? Јелена гледа Иванку (другарицу). Кога Марко има? Марко има друга (другове). Шта Бојан нема? Бојан нема камион. II ТЕМАТСКИ САДРЖАЈИ а) Текст уз слике Петар има авион. Иванка има лопту. Бојан има камион. Урош има

чигру. То је камион. Бојан вози медведа. / Ово су коцке. Марко и Урош

праве воз. / Воз вози путнике. / Јелена има љуљашку. Она љуља лутку. / Иванка прави капу. Маза има капу. / Мама носи сок. / Петар има чигру. Он узима сок. Петар каже: Извините, просуо сам сок. / То су играчке. Деца скупљају играчке./

38

Задатак ученицима. Шта ко нема? Петар нема (авион). Иванка нема (лопту). Бојан нема (камион). Урош нема (чигру)./

Ово је соба. Јелена има другарицу. Јелена и Иванка су другарице. Марко има другове. Деца имају играчке. Они се играју. Бојан вози медведа. Марко и Урош праве воз./

Јелена љуља лутку. Она гледа Иванку. Иванка прави капу. Маза има капу. Мама носи сок. Она каже: Изволите сок! Пријатно!

б) Дијалози 1. дијалог 2. дијалог Мама: Шта радите децо? Мама: Изволи сок. Деца: Ми се играмо. Петар: Хвала. Извините, просуо сам. Мама: Шта ти радиш? Мама: Молим. Урош: Ја правим воз. Мама: Шта ти имаш? Петар: Ја имам чигру. 3. дијалог Иванка: Шта радиш? Јелена: Љуљам лутку. А ти? Иванка: Ја правим капу. Хоћеш капу? Јелена: Хоћу. Како правиш капу? Иванка: Погледај. III МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Реченични модел ‡ исказивање објекта усваја

се у овој лекцији кроз игру деце. Ученици се уводе да користе комуникативну функцију ‡ извињавање.

2. Наставна средства: играчке, дијафилм, слике за вежбе, звучни снимак текста уз слике, дијалога и вежби.

3. Предлог модела обраде. Лекција се обрађује у три етапе. У првој се ученици глобално упознају са првих 9 слика приказивањем дијафилма уз звучни снимак текста. Наставник помоћу играчака објашњава сваку слику. Глагол правити може да се објасни прављењем капе од папира. После увежбаног текста и провере разумевања текста ученици по сопственом избору именују играчке које се налазе на столу.

39

После објашњења глагола имати у одричном облику, у другој етапи, пројектује се 10. слика и ученици треба да одговоре на питање Шта ко нема. (Видети текст уз 10. слику.)

У трећој етапи обрађује се 11. слика после увежбаног текста уз претходних 9 слика. Она је синтетичког карактера и састављена је од претходних аналитичких слика. После глобалног упознавања са сликом (пројекцијом и казивањем текста уз слику), наставник питањима проверава разумевање текста уз 11. слику, а затим га, ако је потребно, увежбава са ученицима.

4. Увежбавање реченичног модела. Вежбе: орално понављање, одговори на питања, вежбе супституције, вежбе трансформације, вежбе допуњавања, вежбе постављања питања.

Орално понављање. То је авион. Петар има авион. То су авиони. Дечаци имају авионе. То је лутка. Јелена има лутку. То су лутке. Девојчице љуљају лутке. / То је куче. Марко воли куче. То је двориште. Тата чисти двориште. Итд.

То је друг. Марко има друга. То је медвед. Бојан вози медведа. То је дечак. Мама гледа дечака. То је Урош. Петар љуља Уроша. То је воз. Марко прави воз. То је камион. Бојан има камион. Вежба се наставља савладаним прелазним глаголима и именицама сва три рода у акузативу једнине и множине (осим именица средњег рода).

Одговори на питања. а) Ко је то? То је ученик. Кога гледа учитељица? Учитељица гледа ученика. Ко је то? То је мама. Кога има Јелена? Јелена има маму. Итд. / Шта је то? То је авион. Шта Петар носи? Петар носи авион. Шта је то? То је капа. Шта Иванка прави? Иванка прави капу. Шта је то? То је уже. Шта девојчица носи? Девојчица носи уже. Вежба се наставља као и вежба оралног понављања.

На крају вежбе групишу се примери са именицама мушког рода у акузативу једнине које означавају бића и примери са именицама мушког рода које означавају предмете да би ученици уочили разлику између ових облика у акузативу и вежба се понови. У природној ситуацији: Шта ко има (играчке)? Ко кога има? (брата, сестру, маму, друга, другарицу) Шта ко воли? Ко кога воли? Итд.

б) Да ли Бојан има камион? Да, Бојан има камион. Да ли мама носи сок? Да, мама носи сок. Да ли деца скупљају играчке? Да, деца скупљају играчке.

40

в) Да ли Урош има друга? Урош има друга. Да ли Јелена има лутку? Јелена има лутку. Итд.

г) Да ли ученик отвара прозор? Ученик не отвара прозор. Ученик отвара врата. Да ли ученица брише столицу? Ученица не брише столицу. Ученица брише таблу. Итд.

д) Бојан вози медведа? Бојан вози медведа. Маза има капу? Маза има капу. Петар узима сок? Петар узима сок. Јелена љуља лутку? Итд.

ђ) Да ли девојчица црта дрво или цвет? Девојчица црта цвет. Да ли Иванка носи лопту или лутку? Иванка носи лопту. Да ли дечаци скупљају коцке или капе? Дечаци скупљају коцке. Итд.

Вежбе супституције. Бојан има камион. (друга) Бојан има друга. Иванка има лутку. (другарицу) Иванка има другарицу. / Дечаци имају лопте. (коцке) Дечаци имају коцке. (другове) Дечаци имају другове. Девојчице имају лутке. (играчке) Девојчице имају играчке. (другарице) Девојчице имају другарице. Итд.

Вежбе трансформације. (Промена падежа и броја именица). То је Марко. Мама воли Марка. То је син. Мама воли сина. То је Јелена. Мама воли Јелену. То је ћерка. Мама воли ћерку. / То је друг. Марко воли другове. То је другарица. Јелена воли другарице. Итд.

Вежбе допуњавања (на основу слика). Дечаци носе... (сто, столицу; столове, столице) Девојчице имају... (лутку, торбу, капу; лутке, торбе, капе) Марко има... (друга, сестру) Он затвара / отвара... (врата, прозор) Марко даје... (куче) Иван узима... (куче)

Петар нема . . . Иван нема . . . Бојан нема . . . Урош нема . . . (10. слика ове лекције)

Вежбе постављања питања. Петар има авион. Шта Петар има? Иванка има лопту. Шта Иванка има? Деца имају играчке. Шта имају деца? Јелена има брата. Кога Јелена има? Марко има друга. Кога Марко има? Иванка има другарицу. Кога Иванка има? Петар има сестру. Кога Петар има?

5. Дијалози могу да се варирају. Сликом или играчком може да се сугерише промена реплике. На пример, у 1. дијалогу Иванка може да прави лутку, а у 2. дијалогу Петар може да захвали за сок, у 3. дијалогу Урош може да вози медведа итд.

Предлаже се учење песме: Шта све може.

41

АУТОБУС И ЛОПТА 8. лекција Оријентационо време за рад: 3 часа I ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Реченични модел: исказивање објекта (S + P + N4) Говорна реализација модела: Дечаци поздрављају возача. Они

играју фудбал. Нове речи: папир, фудбал, аутобус, пут, возач, чика; стари;

куповати, продати, летети, долазити, видети, заустављати, поздрављати, плашити се, држати

Комуникативне функције: Хвала! Молим. Обрасци питања Обрасци одговора Шта дечаци скупљају? Дечаци скупљају папир. Кога возач вози? Возач вози путнике. Аутобус долази? Аутобус долази. II ТЕМАТСКИ САДРЖАЈИ а) Текст уз слике Дечаци скупљају стари папир. / Они продају папир. / Дечаци купују

лопту./ Они играју фудбал на улици. / Лопта лети на пут. / Дечаци виде аутобус. Аутобус долази. Он вози путнике. Дечаци се плаше./

Возач види лопту. Он зауставља аутобус. Дечаци се радују. / Дечак држи лопту. Он каже: Хвала, чико! Возач каже: Молим. Фудбал се не игра на улици!/

Ово је игралиште. Дечаци играју фудбал. / Они виде аутобус. Аутобус долази. Дечаци поздрављају возача. Возач поздравља дечаке.

б) Дијалог Наставник: Да ли дечаци скупљају папир или играчке?

42

Да ли они купују сок или лопту? Да ли возач вози путнике или ученике? Да ли возач зауставља аутобус или не зауставља? Да ли дечаци поздрављају возача или путнике? Итд. III МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Тематски садржај лекције, куповина лопте

личним залагањем ученика (сакупљањем и продајом старе хартије) и њихова неопрезност да играју фудбал на улици поред које се одвија саобраћај, што може да има теже последице од ове у причи, погодни су за даље увежбавање реченичног модела исказивањем објекта, као и за употребу комуникативне функције за захваљивање.

2. Наставна средства: зидне слике, слике за вежбе и дијалог, звучни снимак текста уз слике и вежби.

3. Предлог модела обраде. Лекција се обрађује у континуитету на уобичајени начин.

4. Увежбавање реченичног модела. Вежбе: орално понављање, одговори на питања, вежбе вишеструке супституције, вежбе допуњавања, вежбе трансформације и вежбе постављања питања.

Орално понављање. Дечаци продају папир. Они играју фудбал. Возач види лопту. Дечаци поздрављају возача. Он вози путнике. Итд.

То је папир. Дечаци скупљају папир. Ово је аутобус. Возач вози аутобус. То је возач. Дечаци поздрављају возача. То су дечаци. Возач поздравља дечаке. То је лопта. Дечаци купују лопту. То је фудбал. Дечаци играју фудбал. То су путници. Возач вози путнике. Вежба се наставља коришћењем прелазних глагола и именица у акузативу у оба броја из претходних лекција.

Одговори на питања. а) Шта дечаци скупљају? Дечаци скупљају папир. Шта они продају? Они продају папир. Шта они купују? Они купују лопту. Шта дечаци играју? Дечаци играју фудбал. Итд.

У природној ситуацији: Шта ти купујеш? Ја купујем играчке. Шта Мара купује? Мара купује лутку. Шта ви волите? Ми волимо... Итд. Кога видиш? Ја видим Јанка (ученика, Мару...). Шта ти носиш (правиш, бришеш, скупљаш, итд.)?

б) Да ли возач зауставља аутобус? Возач зауставља аутобус. Да ли дечак држи лопту? Дечак држи лопту. Итд.

43

в) Да ли дечаци продају играчке? Дечаци не продају играчке. Дечаци продају папир. Да ли они купују сок? Они не купују сок. Они купују лопту. Итд.

г) Дечаци играју фудбал? Дечаци играју фудбал. Аутобус долази? Аутобус долази. Возач поздравља дечаке? Возач поздравља дечаке. Итд.

д) Да ли дечаци скупљају папир или играчке? Дечаци скупљају папир. Да ли дечаци играју фудбал или чигре? Дечаци играју фудбал. Да ли возач види дечака или лопту? Возач види лопту. Да ли ти видиш игралиште или двориште? Ја видим игралиште. Да ли дечаци поздрављају возача или путнике? Итд.

Вежбе вишеструке супституције. Замењује се више језичких елемената у сваком примеру истог реченичног модела. Дечак носи папир. (он ‡ лопту) Он носи лопту. / Девојчица носи торбу. (она ‡ столицу) Она носи столицу. / Ученице носе торбе. (оне ‡ креде) Оне носе креде. Итд. Вежба се наставља коришћењем и других прелазних глагола и усвојених именица.

Вежбе допуњавања (на основу слика). Возач зауставља . . . аутобус. Возач види. . . лопту. Дечак држи ... лопту. Дечаци поздрављају . . . возача. Дечаци играју . . . фудбал. Итд.

Вежбе трансформације (броја именица). Марко пита друга. Марко пита другове. Возач вози путника. Возач вози путнике. Тата поздравља дечака. Тата поздравља дечаке. Ученица носи креду. Ученице носе креде. Девојчица брише столицу. Девојчице бришу столице.

Вежба постављања питања. Ученици се уводе да постављају питања без упитних речи, интонацијом на дате реченице. Дечаци продају папир. Дечаци продају папир? Дечаци играју фудбал. Дечаци играју фудбал? Возач зауставља аутобус. Возач зауставља аутобус? Ти црташ кућу. Ти црташ кућу? Тата чисти улицу. Тата чисти улицу?

5) Уместо дијалога, дата су алтернативна питања која наставник (на основу слика) поставља ученицима и на која они одговарају. На тај начин добија се тзв. вођени дијалог.

44

ГОЛУБОВИ 9. лекција Оријентационо време за рад: 4 часа I ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Реченични модел: исказивање објекта (S + P + N4) Говорна реализација модела: Марко носи хлеб. Мама чека

Марка. Марко храни голубове. Нове речи: хлеб, голуб, киша, птица, мрвица; падати, миловати,

мрвити, чекати, хранити; бацати; мокар, гладан, болестан, бајат, сутрадан

Императивни искази: Узми бајат хлеб и храни голубове! Обрасци питања Обрасци одговора Шта Марко носи? Марко носи хлеб. Кога мама чека? Мама чека Марка. Кога он храни? Он храни голуба (голубове). Шта голубови једу? Голубови једу мрвице. II ТЕМАТСКИ САДРЖАЈИ а) Текст уз слике Киша пада. Марко има капу. Он носи хлеб. Марко види голуба.

Голуб је мокар. / Марко милује голуба. Да ли си гладан или болестан? –каже Марко. / Он мрви хлеб. Голуб не једе. / Марко храни голуба. / Сад ниси гладан – каже Марко. Голуб лети на дрво. Марко се радује. /

Сутрадан Марко носи хлеб. Он види голуба на истом месту. Здраво! Да ли си гладан? – каже Марко. / Марко баца мрвице. Голуб једе. И голубови једу мрвице. Ти имаш другове. И ја имам другове! – каже Марко. / Марко храни голубове. Голубови једу хлеб. / Мама чека Марка./

45

Где је хлеб? – пита мама Марка. – Извини, мама, ја сам хранио голубове. – Узми бајат хлеб и храни голубове – каже мама. /

Марко мрви хлеб. Он је бајат. Марко храни голубове. Голубови једу мрвице.

б) Дијалози 1. дијалог Наставник: Да ли имаш брата или сестру? Ученик: Ја имам брата (сестру). Н.: Да ли он (она) има птицу? Уч.: Он (она) има птицу. Н.: Како се зове? Уч.: Она се зове Лили. Н.: Ко храни птицу? Уч.: Сестра (брат) храни птицу. 2. дијалог Н.: Да ли имаш другарицу (друга)? Уч.: Ја имам другарицу (друга). Н.: Како се она (он) зове? Уч.: Она (он) се зове Смиља (Драган). Н.: Да ли има куче? Уч.: Има куче. Н.: Како се зове? Уч.: Куче се зове Рекс. Н.: Шта Рекс ради? Уч.: Рекс спава, једе. III МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Тема лекције, љубав и брига о гладним

птицама, конкретно голубовима, који у позним јесењим и зимским данима немају хране, пружа могућност за понављање двојаких облика акузатива именица мушког рода (биће – предмет) у функцији правог објекта.

46

2. Наставна средства. Дијафилм, слике за вежбе, звучни снимак текста уз слике, вежби и дијалога.

3. Предлог модела обраде. Ученици се глобално упознају са лекцијом помоћу дијафилма уз звучни снимак. После тога наставник организује кратку вежбу разумевања на слух. Уз пројекцију 1. слике наставник каже 2‡3 пута реченицу: Марко носи хлеб. Затим каже задатак:

1. Марко једе хлеб. 2. Марко носи хлеб. 3. Марко купује хлеб. Кажи шта је тачно. Објашњење слика врши се помоћу дијафилма. Синтагму на истом

месту и глагол хранити у перфекту ученици треба само да разумеју, као и придеве: мокар, гладан и болестан. Придеви ће се увежбавати тек од следеће лекције.

4. Увежбавање реченичног модела (на основу слика). Вежбе: орално понављање, одговори на питања, вежбе супституције, вежбе вишеструке супституције, вежбе допуњавања, вежбе постављања питања.

Орално понављање. То је голуб. Марко храни голуба. То је друг. Марко има друга. То је Марко. Мама чека Марка. / То је хлеб. Марко носи хлеб. То је капа. Марко има капу. То је дрво. Марко види дрво. / То су голубови. Марко храни голубове. То су мрвице. Голубови једу мрвице. Итд.

Одговори на питања. а) Кога Марко види? Марко види голуба. Кога Марко милује? Марко милује голуба. Кога Марко има? Марко има друга. Кога мама чека? Мама чека Марка. / Шта Марко носи? Марко носи хлеб. Шта Марко има? Марко има капу. / Кога Марко храни? Марко храни голубове. Шта Марко баца? Марко баца мрвице. Итд.

б) Да ли киша пада? Киша пада. Да ли Марко мрви хлеб? Марко мрви хлеб. Да ли голубови једу мрвице? Итд. У природној ситуацији: Ко има птицу (пса, голубове, куче)? Ко храни птицу (голубове... )? Шта оне једу? Да ли имаш друга (другарицу)? Итд.

в) Да ли Марко носи лопту? Марко не носи лопту. Марко носи хлеб. Да ли друг чека Марка? Друг не чека Марка. Мама чека Марка. Да ли Марко милује куче? Марко не милује куче. Марко милује голуба. Итд.

47

г) Марко баца мрвице? Марко баца мрвице. Марко милује голуба? Марко милује голуба. Мама чека Марка? Мама чека Марка. Итд.

Вежбе супституције. Дечак храни голуба. (голубове) Дечак храни голубове. Возач вози аутобус. (путнике) Возач вози путнике. Мама зове сина. (синове) Мама зове синове. Девојчица чека другарицу. (другарице) Девојчица чека другарице. Дечак храни птицу. (птице) Дечак храни птице.

Вежбе вишеструке супституције. Учитељ гледа ученика. (возач – путника) Возач гледа путника. (Марко ‡ голуба) Марко гледа голуба. Девојчица има лопту. (Иванка ‡ лутку) Иванка има лутку. Ученик црта звоно. (он ‡ двориште) Он црта двориште. Дечак храни голубове. (девојчица ‡ птице) Девојчица храни птице.

Вежбе допуњавања на основу слика. Дечак мрви . . . хлеб. Марко има . . . капу. Он види . . . дрво. Мама чека . . . Марка. Он храни . . . голубове. Голубови једу . . . мрвице. Дечаци поздрављају . . . возача. Возач поздравља ... дечаке.

Вежбе постављања питања. То је голуб. Ко је то? Марко види голуба. Кога види Марко? То су голубови. Ко су то? Дечак храни голубове. Кога дечак храни? / То је хлеб. Шта је то? Дечак носи хлеб. Шта дечак носи? Голубови једу мрвице. Шта голубови једу?

5. Увежбавање дијалога. Предложени дијалози не односе се директно на лекцију, али су у функцији увежбавања објекта. Увежбавају се на уобичајени начин и могу да се варирају.

48

ПОПОДНЕ У ПОРОДИЦИ (синтеза исказивања објекта – S +P + N4)

Оријентационо време за рад: 1 час Текст уз слике Тата храни голубове. / Деда гледа фудбал. / Бака чита књигу. / Мама

прави колаче. / Јелена има лутку. Она узима љуљашку. / Дечаци улазе. Марко носи куче. Урош носи камион. /

Тата гледа фудбал. И деда гледа фудбал. Они гледају фудбал. Јелена љуља лутку. Куче носи лопту. Бака чита књигу. Мама носи колаче. Она каже: Изволите колаче!

Дечаци улазе. Тата каже: Пожурите! Фудбал! Нове речи: деда, колач, књига Императивни исказ: Пожурите! МЕТОДИЧКА УПУТСТВА Реченични модел – исказивање објекта увежбаван је у лекцијама:

Игра, Аутобус и лопта и Голубови. На основу слика назване Поподне у породици понавља се и синтетизује рад на овом реченичном моделу.

Синтеза се може извршити вежбама које су коришћене у три наведене лекције, изузев оралног понављања. Посебну пажњу треба посветити вежби постављања питања (Кога храни Марко? Кога ти имаш? Шта волиш? Шта Јелена има?).

Да ученици не би научили текст напамет, слике би се могле прецртати на графофолију и пројектовати ученицима различитим редоследом од онога који је у Сликовници.

На крају синтезе ученицима се поставља питање: Ко шта ради? и усмеравају се да самостално одговоре на постављено питање (са више реченица) на основу свих слика ове синтезе.

49

ПРЕВОЗНА СРЕДСТВА 10. лекција Оријентационо време за рад: 4 часа I ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ

Реченични модел: исказивање особине бића, предмета (S + P; P = vp + Аdj)

Говорна реализација модела: Трамвај је жут. Столови су црни.

Светло је црвено. Торбе су жуте. Нове речи: трамвај, тролејбус, аутомобил, метро, семафор, пут,

пешачки прелаз, светло; превозити, прелазити, значити, полазити; жут, црвен, зелен, плав, бео, велик, мали, црн

Императивни искази: Стој! Пази! Иди! Обрасци питања Обрасци одговора Какав је тролејбус? Тролејбус је црвен. Каква је торба? Торба је жута. Какво је светло? Светло је зелено (жуто, црвено). Какви су столови? Столови су црни. Какве су торбе? Торбе су жуте. II ТЕМАТСКИ САДРЖАЈИ Текст уз слике Ово је трамвај. Трамвај је жут. / То је тролејбус. Тролејбус је црвен.

/ Аутобус је плав. Аутобус вози путнике. / Ово је аутомобил. Он је бео. / Камион је зелен. Он је велик. Камион превози столове. Столови су црни./

50

Ово је метро. Воз превози путнике. / Ово је семафор. Ово су семафори. На семафору је упаљено светло. Светло је црвено. То значи: Стој! Светло је жуто. То значи: Пази! Светло је зелено. То значи: Иди! /

Ученици гледају семафор. Светло је црвено. Ученици стоје. Камион и аутобус иду. / Светло је жуто. Ученици стоје. /

Ово је пешачки прелаз. Светло је зелено. Ученици полазе. / Они прелазе пут. Они иду. Тролејбус и аутомобил стоје.

III. МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Прелажење улице уз поштовање

саобраћајних знакова чини тематски оквир ове лекције. У њој се савлађује реченични модел – исказивање особине бића, предмета.

2. Наставна средства: превозна средства (играчке), макета семафора и пешачког прелаза, слике за вежбе, звучни снимак текста уз слике и вежби.

3. Предлог модела обраде. Упознавање ученика са превозним средствима на основу првих 6 слика чини уводни део лекције. На 7. слици приказана су 4 семафора са различито упаљеним светлом, којима треба посветити посебну пажњу. Преостале слике обрађују се као једна целина.

4. Увежбавање реченичног модела. Вежбе: орално понављање, одговори на питања, вежбе супституције и вежбе постављања питања.

Орално понављање. Трамвај је жут. Тролејбус је црвен. Камион је зелен. Торба је жута. Табла је зелена. Креда је бела. Светло је зелено (жуто, црвено). Голуб је гладан. Он је гладан. Девојчица је гладна. Она је гладна. Дете је гладно. Оно је гладно. Итд.

Одговори на питања. а) Какав је трамвај? Трамвај је жут. Какав је тролејбус? Тролејбус је црвен. Какав је аутомобил? Аутомобил је бео. Итд.

У природној ситуацији: Какав је прозор? Прозор је велик. Каква је табла? Табла је зелена. Итд.

б) Да ли је аутобус плав? Аутобус је плав. Да ли је камион велик? Камион је велик. Да ли је торба жута? Торба је жута. Да ли је столица зелена? Столица је зелена. Да ли је звоно мало? Звоно је мало. Да ли је светло црвено? Светло је црвено. Итд.

У природној ситуацији: Да ли је сунђер жут? Сунђер је жут. Да ли је столица жута? Столица је жута. Итд.

51

в) Да ли је аутобус бео? Аутобус није бео. Он је плав. Да ли је торба црвена? Торба није црвена. Она је жута. Да ли је светло на семафору црно? Светло на семафору није црно. Оно је зелено. Итд.

г) Сто је бео? Не. Сто је црн. Лопта је зелена? Не. Лопта је црвена. Итд.

д) Да ли је камион црвен или зелен? Камион је зелен. Да ли је воз велик или мали? Воз је велик. Да ли је креда жута или бела? Итд.

Вежбе супституције. Сто је црн. (зелен) Сто је зелен. (бео) Сто је бео. Тролејбус је црвен. (велик) Тролејбус је велик. Кућа је велика. (бела) Кућа је бела. Куче је црно. (мало) Куче је мало. (гладно) Куче је гладно. Светло је жуто. (зелено) Светло је зелено. Итд.

Вежбе постављања питања. Ученици се оспособљавају да постављају питања на основу слика за вежбе, на пример: Аутомобил је жут. Какав је аутомобил? Аутобус је плав. Какав је аутобус? Голуб је мокар. Какав је голуб? Итд. Кад се ученици оспособе да без већих тешкоћа постављају питања за придеве у мушком роду, уводе се да постављају питања за придеве у женском роду у функцији именског дела предиката. Поступно се увежбава и постављања питања за придеве у функцији именског предиката уз именице сва три рода у једнини. Капа је бела. Каква је капа? Торба је жута. Каква је торба? Дрво је зелено. Какво је дрво? Двориште је велико. Какво је двориште? Итд.

52

БАКА ЈЕ БОЛЕСНА 11. лекција Оријентационо време за рад: 3 часа I ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Реченични модел: исказивање особине бића, предмета

(S + P; P = pv + Аdj) Говорна реализација модела: Чај је топао. Бака је болесна.

Млеко је свеже. Прозори су велики. Девојчице су вредне.

Нове речи: чај, лек, прашина, јабука, крушка, посета, млеко; млад,

тужан, топао, вредан, лењ, добар, сладак, свеж, весео, хладан, здрав; желети, лежати, пити, одлазити

Комуникативне функције: Изволи /изволите! Хвала, не могу. Хвала,

децо! До виђења! Како сте (си)? Хвала добро. Нисам добро. Обрасци питања Обрасци одговора Какав је прозор? Прозор је велик. Каква је бака? Бака је болесна. Какви су дечаци? Дечаци су вредни. Какве су девојчице? Девојчице су вредне. Какво је млеко? Млеко је свеже. Каква су деца? Деца су весела. II ТЕМАТСКИ САДРЖАЈИ а) Текст уз слике Јелена и Урош стоје. Они су тужни. Иванка каже: Бака је болесна.

Она је стара. Ја имам јабуку и крушку. Идемо у посету. / Бака лежи. Соба је топла. Урош отвара прозор. Прозор је велик. Бака и Урош разговарају. / Јелена брише прашину. Она је вредна. Јелена није лења. / Мира каже: Изволите, бако! Чај је топао. / Бака пије чај. Она каже:

53

Хвала! Чај је добар. / Иванка носи јабуке и крушку. Јабука је црвена. Крушка је жута. Она пита баку: Да ли желите крушку? Крушка је слатка. Бака каже: Хвала, не могу./

Марко улази. Он носи хлеб и млеко. Хлеб је свеж. И млеко је свеже. / Бака је добро. Ученици су весели. Они одлазе. Ученици кажу: До виђења, бако. Сутра долазимо! Бака каже: До виђења! Хвала, децо!

б) Дијалози 1. дијалог Урош: Како сте, бако? Бака: Нисам добро. Болесна сам.

Урош: Да ли пијете лекове? Бака: Пијем. 2. дијалог Мира: Бако, изволите чај. Чај је топао. Бака: Хвала. Иванка: Да ли желите крушку? Крушка је слатка. Бака: Хвала. Не могу. Иванка: Да ли сте гладни? Бака: Нисам. 3. дијалог Н: Ко је то? Уч: То је бака. Н: Да ли је бака стара или млада? Уч: Бака је стара. Н: Да ли је бака здрава или болесна? Уч: Бака је болесна. Н: Да ли бака пије чај или млеко? Уч: Бака пије чај. Н: Да ли је чај топао или хладан? Уч: Чај је топао. Н: Да ли бака седи или лежи? Уч: Бака лежи.

54

III МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Посета и помоћ ученика болесној баки коју

они могу да јој пруже, тема је ове лекције. У њој се увежбава реченични модел – исказивање особине бића, предмета и користе комуникативне функције за обраћање старијим и за исказивања одбијања.

2. Наставна средства: зидне слике, слике за вежбе, звучни снимак текста уз слике, дијалога и вежби.

3. Предлог модела обраде. Лекција се обрађује у континуитету. Глобално упознавање ученика са ситуацијом остварује се показивањем зидних слика уз звучни снимак текста уз слике без паузе. Објашњење слика са увежбавањем текста уз слике и провера разумевања текста остварује се на описани начин.

Лекција има знатан број нових речи. Значење већине лексичких јединица ученици ће разумети на основу слике. Код 1. слике објашњава се именица посета показивањем слике доласка пријатеља у посету. Придев вредан за 3. слику може се објаснити показивањем слика на којима девојчица брише посуђе, чисти и др. а придев свеж (7. слика) може се објаснити конкретним показивањем хлеба.

4. Увежбавање реченичног модела. Вежбе: орално понављање, одговори на питања, вежбе супституције, вежбе допуњавања, вежбе трансформације, вежбе постављања питања.

Орално понављање. Дечак је болестан. Бака је болесна. Дете је болесно. Чај је топао. Соба је топла. Млеко је топло. Прозор је велик. Прозори су велики. Столица је велика. Столице су велике. Звоно је велико. Звона су велика. У природној ситуацији: Јован је весео/тужан. Мара је весела/тужна. Ти си весео/весела. Ви сте весели. Итд.

Одговори на питања. а) Какав је Урош? Урош је вредан. Каква је Јелена? Јелена је вредна. Какви су дечаци? Дечаци су вредни. Какве су девојчице? Девојчице су вредне. Какав је хлеб. Хлеб је топао. Каква је соба? Соба је топла. Какво је млеко? Млеко је топло. Какви су прозори? Прозори су велики. Итд. У природној ситуацији: Какав је Јован? Јован је весео. Какав си ти? Ја сам весео. Итд. Какав је сто? Сто је зелен. Каква је табла? Табла је зелена. Итд.

б) Да ли је бака болесна? Бака је болесна. Да ли је хлеб свеж? Хлеб је свеж. Да ли је млеко свеже? Млеко је свеже. Да ли је он добар? Он је добар. Да ли си ти добра? Ја сам добра. Итд.

55

в) Да ли је чај хладан? Чај није хладан. Чај је топао. Да ли је крушка црвена? Крушка није црвена. Крушка је жута. Да ли су они болесни? Они нису болесни. Они су здрави. Да ли су оне лење? Оне нису лење. Оне су вредне. Итд.

г) Да ли бака стоји или лежи? Бака лежи. Да ли је она болесна или здрава? Бака је болесна. Итд.

е) Проширивање одговора алтернативно. Да ли хоћеш крушку? Хоћу. Крушка је слатка. Нећу. Крушка је зелена. Да ли хоћеш капу? Хоћу. Капа је добра. Нећу. Капа је мала. Итд.

Вежбе супституције. Дечак је тужан. (весео) Дечак је весео. Дечаци су тужни. (весели) Дечаци су весели. Девојчица је тужна. (весела) Девојчица је весела. Девојчице су тужне. (веселе) Девојчице су веселе. Дете је тужно. (весело) Дете је весело. / Сто је велик. (прозор) Прозор је велик. Столови су велики. (прозори) Прозори су велики. / Креда је бела. (црвена) Креда је црвена. Дрво је зелено. (мало) Дрво је мало. Итд.

Вежбе допуњавања (на основу слика). Дечак је . . . болестан. Дечаци су... болесни. Бака је . . . болесна. Баке су . . . болесне. Дете је. . . весело. Деца су. . . весела. Итд.

Вежбе трансформације. Хлеб је свеж. Хлебови су свежи. Табла је зелена. Табле су зелене. Звоно је велико. Звона су велика. / Ученик је добар. Ученици су добри. Ученица је здрава. Ученице су здраве. Итд.

Вежбе постављања питања. Ученици постављају питање на реченице које изговори наставник, на пример: Возач је добар. Какав је возач? Бака је стара. Каква је бака? Куче је бело. Какво је куче? Игралиште је велико. Какво је игралиште? /Тролејбуси су црвени. Какви су тролејбуси? Лутке су мале. Какве су лутке? / Дечаци су весели. Какви су дечаци? Девојчице су тужне. Какве су девојчице? Деца су весела. Каква су деца?

5. Увежбавање дијалога. После извођења малих сцена увежбаних дијалога, они могу да се варирају. У 2. дијалогу Иванка може да понуди сок и колач баки. У 3. дијалогу уместо баке може да буде деда и др. У дијалозима користе се и предвиђене комуникативне функције.

56

ЂОРЂЕ ЈЕ ТУЖАН 12. лекција Оријентационо време за рад: 3 часа I ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Реченични модел: исказивање особине бића, предмета

(S + P; P = vp + Аdj.) Говорна реализација модела: Ђорђе је мали. Патике су велике. Нове речи: кревет, тепих, фармерке, патике, мајица; облачити,

обући, стављати, љут, дугачак, леп, нов Обрасци питања Обрасци одговора Какав је тепих? Тепих је зелен. Каква је мајица? Мајица је дугачка. Какво је дете? Дете је тужно. Какви су кревети? Кревети су велики. Какве су патике? Патике су црне. II ТЕМАТСКИ САДРЖАЈИ Текст уз слике Ово је кревет. Кревет је велик. Јанко спава. И ово је кревет. Он је

мали. И Ђорђе је мали. Он седи. То је тепих. Он је зелен. Јанко је ученик. Он има торбу. Торба је жута. Она је нова. Ђорђе гледа торбу./

Ђорђе узима патике. Патике су црне. / Ђорђе је обукао мајицу. Мајица је бела. Она је дугачка. Патике су велике. / Ђорђе облачи фармерке. Оне су плаве. Фармерке су дугачке. / Торба је лепа. Ђорђе узима торбу. Он је весео. / Јанко гледа Ђорђа. Он је љут. Шта радиш? Ти ниси ученик! Ти си мали – каже Јанко. – Ја сам велик. Ја имам торбу. Ја сам ученик! – каже Ђорђе. / Јанко узима торбу. Ђорђе је тужан.

57

III МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Жеља малог Ђорђа да је "велики", да је

ученик и начин на који остварује ту своју жељу пружа могућност идентификације ученика са њим и за даље увежбавање реченичног модела – исказивање особине бића, предмета.

2. Наставна средства: апликације за фланелограф, слике за вежбе, звучни снимак текста уз слике и вежби.

3. Предлог модела обраде. Глобално упознавање ученика са лекцијом остварује се помоћу Сликовнице уз звучни снимак текста уз слике. Слике се објашњавају поступним састављањем сваке слике помоћу апликација. Значење већег броја нових речи ученици ће разумети на основу слика. Глаголи облачити и обући објашњавају се демонстрирањем радње облачења и свршеном радњом (обукао је), глагол стављати објашњава се стављањем ђачке торбе на леђа и придев љут изразом лица. С обзиром на мали број нових речи у овој лекцији, тежиште рада треба усмерити на увежбавање реченичног модела.

4. Увежбавање реченичног модела. Вежбе: орално понављање, одговори на питања, вежбе супституције, вежбе допуњавања, вежбе трансформације, вежбе повезивања речи, вежбе кратког описа, вежбе причања на основу слике и вежбе постављања питања.

Орално понављање. Кревет је велик. Ђорђе је мали. Торба је нова. Мајица је бела. Двориште је мало. Светло је црвено. Тепих је зелен. Теписи су зелени. Патика је црна. Патике су црне. Итд.

Одговори на питања. а) Какав је кревет? Кревет је мали. Какви су кревети? Кревети су мали. Каква је патика? Патика је мала. Какве су патике? Патике су мале. Какво је звоно. Звоно је мало. Каква су звона? Звона су мала. / Какав је Ђорђе? Ђорђе је тужан. Какви су дечаци? Дечаци су тужни. Каква је девојчица? Девојчица је тужна. Какве су девојчице? Девојчице су тужне. Какво је дете? Дете је тужно. Каква су деца? Деца су тужна.

б) Да ли је Јанко љут? Јанко је љут. Да ли је мајица бела? Мајица је бела. Да ли су фармерке плаве? Фармерке су плаве. Итд.

в) Тепих је зелен? Тепих је зелен. Мајица је дугачка? Мајица је дугачка. Фармерке су дугачке? Фармерке су дугачке. Итд.

58

г) Да ли је Јанко весео? Јанко није весео. Јанко је љут. Да ли је торба црвена? Торба није црвена. Торба је жута. Да ли су патике беле? Патике нису беле. Патике су црне. Итд.

д) Да ли је Ђорђе велик или мали? Ђорђе је мали. Да ли је Јанко весео или љут? Јанко је љут. Да ли је мајица велика или мала? Мајица је велика. Итд.

Вежбе супституције. Ђорђе је тужан. (весео) Ђорђе је весео. (мали) Ђорђе је мали. Девојчица је добра. (лепа) Девојчица је лепа. (мала) Девојчица је мала. Куче је велико. (мало) Куче је мало. Итд.

Вежбе допуњавања (на визуелни подстицај). Кревет је . . . мали. Мајица је . . . мала. Дрво је . . . мало. Кревети су . . . велики. Патике су . . . велике. Итд.

Вежбе трансформације. а) Промена рода придева. Тепих је дугачак. Мајица је дугачка. Уже је дугачко. Чај је сладак. Крушка је слатка. Млеко је слатко. Дечак је гладан. Девојчица је гладна. Дете је гладно.

б) Промена броја придева. Дечак је болестан. Дечаци су болесни. Девојчица је болесна. Девојчице су болесне. Дете је болесно. Деца су болесна. Итд.

Вежбе повезивања речи. На сто се поређају необојене слике, на пример: тепих, мајица, куче, аутобус, капа итд. Поред слика ставе се дрвене бојице (боје које ученици знају). Наставник постави питање (Шта иде заједно?) и демонстрира вежбу. Уз слику тепиха узима зелену бојицу и каже: Тепих је зелен. Итд. Затим укључује ученике.

Вежбе кратког описа. Вежба се користи за два до три примера на часу. Наставник каже, на пример: То је жуто. То је мокро. То брише таблу. Шта је то? (сунђер) / Она је стара. Она је болесна. Она је добра. Она воли децу. Ко је то? (бака) Итд.

Вежбе причања на основу низа слика. Ученици се уводе да сами причају на основу слика ове лекције.

Вежбе постављања питања. Ученици на сваком часу, од предвиђена три за ову лекцију, постављају питања на основу две слике, изузимајући 6. слику.

5. Уз ову лекцију нису предложени дијалози. Лекција може да се драматизује поделом улога ученицима и извођењем малих сцена. При њиховом извођењу потребно је укључити што већи број ученика и ученица, иако су ликови у лекцији дечаци.

59

КАТАРИНА И ЛУТКА 13. лекција Оријентационо време за рад: 2 часа I ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Реченични модел: исказивање особине предмета, бића

(S + P; P = vp + Аdj.) Говорна реализација модела: Хаљина је црвена. Лутке су лепе. Нове речи: пешкир, чешаљ, хаљина, вода, коса, око; кратак;

чешљати, сећи, сипати, прати Императивни исказ: Слушајте добро! Обрасци питања Обрасци одговора Каква је Катарина? Катарина је мала. Какве су хаљине? Хаљине су црвене. Чешаљ је мали? Чешаљ је мали. Да ли је лутка велика или мала? Лутка је велика. II ТЕМАТСКИ САДРЖАЈИ Текст уз слике Катарина је мала. Она има хаљину. Хаљина је црвена. Катарина

држи лутку. Лутка је велика. Лутка има хаљину. Хаљина је црвена. Ово је око. То су очи. Очи су плаве. / Лутка седи. Катарина чешља лутку. Коса је црна. Она је дугачка./

Катарина сече косу (лутки). / Коса је кратка. / Катарина сипа воду на косу. Она пере косу. Коса је мокра. И хаљина је мокра. Хаљина и коса су мокре. / Ово је пешкир. Катарина брише косу лутки. / То је чешаљ. Она чешља лутку. Катарина гледа лутку. Она каже: Лутка је лепа. Да ли је лутка лепа?

60

III МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Реченични модел ‡ исказивање особине

предмета, бића увежбава се и у овој лекцији. Тематски садржај лекције је структуиран тако да се на основу њега увежбавају претежно придеви у функцији именског дела предиката уз именице женског рода у функцији субјекта. Жеља мале Катарине да јој лутка буде лепа, иако ће својим поступцима учинити супротно, може да створи ону атмосферу на часовима обраде која је за савладавање језика пожељна и потребна.

2. Наставна средства: лутка од картона са косом од залепљене црне вуне, маказе, чешаљ, пластична чаша, пешкир, слике за вежбе, звучни снимак текста уз слике и вежби.

3. Предлог модела обраде. Лекција се састоји од малог броја нових речи које ће ученици разумети на основу слика. Придев кратак може се објаснити уз помоћ придева дугачак из претходне лекције.

Глобално упознавање са тематским и језичким садржајем лекције, објашњење слика, провера разумевања текста уз слике и његово увежбавање остварује се на уобичајени начин.

4. Увежбавање реченичног модела. Вежбе: разумевање на слух, орално понављање, одговори на питања, вежбе супституције, вежбе трансформације, постављања питања, вежбе кратког описа, вежбе причања на основу слика.

Вежбе разумевања на слух. Слушајте добро! Наставник показује слику велике лутке и два пута каже следеће реченице:

1. Лутка је мала. 2. Лутка је стара. 3. Лутка је велика. Шта је тачно: 1, 2 или 3? Ученици могу да напишу само број тачног

одговора у свеске, или да кажу тачну реченицу. Орално понављање. Катарина је мала. Лутка је велика. Коса је црна.

Хаљина је мокра. Коса је дугачка. Коса је кратка. Око је плаво./ Пешкир је мали. Пешкири су мали. Лутка је лепа. Лутке су лепе. Хаљина је црвена. Хаљине су црвене. Око је плаво. Очи су плаве. Итд.

Одговори на питања. а) Каква је Катарина? Катарина је мала. Каква је лутка? Лутка је велика. Каква је коса? Итд. / Какав је дечак? Дечак је мали. Какви су дечаци? Дечаци су мали. Каква је девојчица? Девојчица је мала. Какве су девојчице? Девојчице су мале. Каква је хаљина? Хаљина је црвена. Какве су хаљине? Итд.

61

б) Да ли је лутка велика? Лутка је велика. Да ли је коса дугачка? Коса је дугачка. Да ли су очи плаве? Очи су плаве. Итд.

в) Катарина је мала? Катарина је мала. У природној ситуацији: Милан је добар? Милан је добар. Мара је добра? Мара је добра. Столица је мала? Столица је мала. Столови су жути? Итд.

г) Да ли је Катарина велика? Катарина није велика. Катарина је мала. Да ли су очи црне? Очи нису црне. Очи су плаве. Да ли је табла бела? Табла није бела. Табла је црна. Итд.

д) Да ли Катарина држи лутку или лопту? Катарина држи лутку. Да ли је лутка нова или стара? Лутка је нова. Итд. У природној ситуацији: Да ли су столови велики или мали? Столови су велики. Да ли су креде беле или жуте? Креде су беле. Итд.

Вежбе супституције. Катарина је мала. (велика) Катарина је велика. (вредна) Катарина је вредна. Девојчице су вредне. (веселе) Девојчице су веселе. (тужне) Девојчице су тужне. Дечаци су добри. (весели) Дечаци су весели. Итд.

Вежбе трансформације. а) Промена рода придева. Друг је добар. Другарица је добра. Брат је мали. Сестра је мала. Хлеб је топао. Соба је топла. Млеко је топло. Трамвај је стар. Зграда је стара. Итд.

б) Промена броја придева. Пешкир је жут. Пешкири су жути. Чешаљ је мали. Чешљеви су мали. Хаљина је црвена. Хаљине су црвене. Око је плаво. Очи су плаве. Итд.

Вежбе кратког описа. Она је мала. Она има лутку. Лутка је велика. Ко је то? (Катарина) То је играчка. Она је велика. Она је лепа. Она има косу. Коса је црна. Она је дугачка. Шта је то? (лутка)

Вежбе постављања питања. Ученици редом постављају питања на сваку реченицу из текста уз прве 3 слике, коју изговара наставник.

Вежбе причања на основу слика. Ученици редом казују шта виде на свакој слици, а затим самостално причају садржај целе лекције.

62

СИНТЕЗА ИСКАЗИВАЊА ОСОБИНЕ БИЋА, ПРЕДМЕТА

(S + P; P = vp + Аdj.) Реченични модел – исказивање особине бића, предмета увежбаван је

у четири претходне лекције: Превозна средства, Бака је болесна, Ђорђе је тужан и Катарина и лутка.

Синтеза овог модела разликује се од претходних по томе што се не изводи на основу слике у Сликовници и што није дат текст уз слике. Она се остварује у две етапе. У првој, ученици у природној средини одговарају на питања наставника, која се односе на особине бића, предмета у учионици и у школи, коришћењем усвојених речи у претходним лекцијама, укључујући и имена ученика, на пример:

Каква је учионица (столица, табла, ученица, Мара, итд.)? Какав је сто (прозор, сунђер, ученик, Јован итд.)? Какво је дрво (звоно, двориште, игралиште итд.)? / Какви су

прозори (столови, ученици...)? Какве су креде (столице, ученице...)? Какве су...? Каква су...?

У другој етапи користе се слике из Додатка. На основу њих ученици казују: Дечак је тужан. Дечаци су тужни. Девојчица је тужна. Девојчице су тужне. Дете је тужно. Деца су тужна.

Аутомобил је велик (мали). Аутомобили су жути. / Кућа је велика (мала). Куће су плаве. / Светло је црвено. Светло је зелено.

Задатак ученицима. Ученици треба, по сопственом избору боја, да обоје: кликере, лутке и птичице. Усмеравањем наставника ученици треба да кажу – какво је шта и какав ко, на пример: Лутка је лепа. Хаљина је... Коса је... Очи су... Лутке су... Итд.

Поред вежби одговори на питања, користи се и вежба постављања питања на прве 3 слике.

63

РЕДАРИ 14. лекција Оријентационо време за рад: 3 часа I ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Реченични модел: исказивање места радње локативом

(S + P + u/na N7) Говорна реализација модела: Редар је у учионици. Торба је на

столу. ове речи: редар, орман, ходник, одмор, зарезач, час, свеска, оловка,

перница, гума; заливати, дежурати, почињати Императивни искази: Обриши таблу! Отвори прозоре! Обрасци питања Обрасци одговора Где је торба? Торба је на столу. Где је оловка? Оловка је у перници. Где су редари? Редари су у учионици. II ТЕМАТСКИ САДРЖАЈИ а) Текст уз слике Ово је свеска. Свеска је у торби. То је оловка. Оловка је у перници.

Торба је на столу. Сликовница је на столу. Ученик је редар. Он је у учионици. Редар отвара прозор. / Он брише

таблу. / Ученица је у учионици. И она је редар. Ученица узима креду. Креда је у орману. / Редари заливају цвеће. Цвеће је у прозору. / Ученик је у ходнику. Он дежура. /

Ученици су на одмору. Они трче. Ученици се играју у дворишту. И учитељ је у дворишту. /

Сунђер је на табли. И креда је на табли. Перница је на столу. Свеска је на столу. Оловка је на столу. И зарезач је на столу. Торба је на столици. /

64

Редари су у учионици. Они бришу сто. Гума је у перници. Свеска је у торби. Торба је на столици. Сликовница је на столу. /

Ученици су у учионици. Свеске су на столовима. Час почиње. Учитељ пише. Ученици пишу у свеске.

Задатак ученицима. После увежбавања текста уз слике, ученици самостално именују школски прибор, а затим казују где он стоји.

б) Дијалози 1. дијалог Ученица: Креда је мала. Где стоје креде? Ученик: Креде стоје у орману. Где је сунђер? Ученица: Сунђер је на табли. Ученик: Није. Ученица: Сунђер је на столу. Ученик: Ти обриши таблу! Ученица: А ти отвори прозоре! 2. дијалог Ученик: Ја сам гладан. Ученица: Ја имам колач. Изволи, колач. Ја сам жедна. Ученик: Хвала. Ја имам сок у торби. Узми. Ученица: Хвала. III МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. У овој и следећој лекцији ученици ће

упознати нове ситуације из школског живота, увежбавати нови реченични модел – исказивања места радње локативом с предлозима у и на, усвојити нове речи и на тај начин проширивати своје језичко знање неопходно за елементарну комуникацију на српском језику.

2. Наставна средства: школски прибор, слике за вежбе, звучни снимак текста уз слике и вежби.

3. Предлог модела обраде. Глобално упознавање ученика са ситуацијама и објашњење слика може се реализовати без већих тешкоћа јер се цела лекција може инсценирати и демонстрирати у учионици.

65

На првој слици илустрован је реченични модел и због тога би га требало посебно објаснити и увежбати да би ученици разумели разлику у значењу и употреби предлога у и на са именицом у локативу у функцији исказивања места радње. Другу целину чине слике од 2. до 7 (увежбава се предлог у са именицом у локативу). Посебно се обрађује 8. слика (увежбава се предлог на са именицом у локативу) и на крају преостале две слике.

4. Увежбавање реченичног модела. Вежбе: орално понављање, одговори на питања, вежбе супституције, вежбе допуњавања, вежбе постављања питања.

Орално понављање. Ученик је у ходнику. Креда је у орману. Цвеће је у прозору. Редар је у учионици. Оловка је у перници. Свеска је у торби. /Сликовница је на столу. Зарезач је на столу. Сунђер је на табли. Торба је на столици. /Редари су у учионици. Ученици су на одмору. Гума је у перници. Свеска је на столу. Перница је у торби. Итд.

Одговори на питања. а) Где је ко? Где је ученик? Ученик је у ходнику. Где су редари? Редари су у учионици. Где су ученици? Ученици су на одмору. / Где је шта? Где је зарезач? Зарезач је у перници. Где је креда? Креда је на табли. Где је свеска? Свеска је у торби. Итд. У природној ситуацији: Где си ти? Ја сам у учионици. Где Јован седи? Јован седи на столици. Где ученици играју фудбал? Итд.

б) Да ли је учитељ у дворишту? Учитељ је у дворишту. Да ли је гума на столу? Гума је на столу. Да ли је сунђер на табли? Итд.

в) Да ли су редари у учионици или на игралишту? Редари су у учионици. Да ли су креде у орману или на орману? Креде су у орману. Да ли је оловка у перници или на столици? Оловка је у перници. Да ли је свеска на торби или у торби? Свеска је у торби. / Да ли дечаци играју фудбал у учионици или на игралишту? Итд.

г) Да ли је редар у ходнику? Редар није у ходнику. Редар је у учионици. Да ли је перница на прозору? Перница није на прозору. Перница је у торби. Итд.

Вежбе супституције. а) Ученик је у школи. (Јелена) Јелена је у школи. Ученици су на часу. (учитељица) Учитељица је на часу. Итд. б) Дечаци су на улици. (на игралишту) Дечаци су на игралишту. (на часу) Дечаци су на часу. Девојчице су у учионици. (у дворишту) Девојчице су у дворишту. Итд.

Вежбе допуњавања. а) (На визуелни подстицај) Где је дечак? (Слике: тролејбус, школа, улица, игралиште) Дечак је... Где је

66

девојчица? Девојчица је... (Слике: соба, кућа, пешачки прелаз, пут) Девојчица је... итд.

б) (На орални подстицај)... у учионици. (Ко је у учионици?)... у перници. (Шта је у перници?)... на табли. (Шта је на табли?) Итд.

Вежбе постављања питања. а) На дате реченице. Сто је у учионици. Где је сто? Клупе су у дворишту. Где су клупе? Гума је у перници. Сунђер је на табли. Оловка је на столу. Ученици су на одмору. б) На визуелни подстицај. Да ли је оловка или зарезач у перници? (слика оловке) Да ли је ученик или ученица у ходнику? (слика ученице) Да ли је учитељ или учитељица у учионици? (слика учитеља)

5. Увежбавање дијалога. Поред предложених дијалога наставник може да сачини кратке дијалоге на основу ситуација у учионици, ходнику и дворишту.

67

НА ОДМОРУ 15. лекција Оријентационо време за рад: 3 часа I ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Реченични модел: исказивање места радње локативом

(S + P + u/na N7) Говорна реализација модела: Ученици ужинају у трпезарији.

Љубица се љуља на љуљашци. Нове речи: ред, сендвич, послужавник, гол, ужина, кухиња,

куварица, трпезарија, чаша, песмица, стаза, школица; ужинати, прескакати

Обрасци питања Обрасци одговора Где је куварица? Куварица је у кухињи. Где су ученици? Ученици су на игралишту. Где ужинају ученици? Ученици ужинају у

трпезарији. Где седе девојчице? Девојчице седе на клупи. II ТЕМАТСКИ САДРЖАЈИ а) Текст уз слике Ученици су у трпезарији. Они стоје у реду. Куварица је у кухињи.

Она даје ужину. На послужавнику су сендвич и млеко. / Ученици ужинају у трпезарији. Марко седи на столици. Он пије млеко. Млеко је у чаши. Урош носи ужину. Он носи чај и сендвич на послужавнику. Чај је топао. Учитељица стоји у трпезарији.

Ученици су на одмору. Они су у дворишту. Јелена и Иванка прескачу уже. / Љубица се љуља на љуљашци. И Љиљана се љуља на љуљашци. Оне се љуљају. / Марко и Петар трче у дворишту. / Ученици играју фудбал на игралишту. Урош је дао гол. Ученици се радују./

68

Ученице играју школице на стази. / Девојчице седе на клупи. Оне уче песмицу. / Дечаци се играју у дворишту.

б) Дијалози 1. дијалог Куварица: Да ли хоћеш чај или млеко? Урош: Молим чај. Куварица: Изволи! Чај је топао. Урош: Хвала. 2. дијалог Марко: Ја волим млеко. А ти? Урош: Ја не волим млеко. Ја волим чај. Марко: Какав је сендвич? Урош: Добар. Хлеб је свеж. III МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Ситуације за време одмора, ужина у

трпезарији и игра у школском дворишту, чине тему ове лекције, у коју је уграђен реченични модел – исказивање места радње локативом. Она омогућава његово даље увежбавање, што је и циљ рада на овој лекцији.

2. Наставна средства: зидне слике, апликације, предмети (чаша, послужавник), слике за вежбе, звучни снимак текста уз слике, дијалога и вежби.

3. Предлог модела обраде. Упознавање ученика са тематским и језичким садржајем лекције остварује се показивањем зидних слика уз звучни снимак текста.

Пре увежбавања текста уз слике, наставник може да провери да ли су ученици разумели садржај помоћу вежбе разумевања на слух. Наставник каже, на пример, два пута реченицу: Урош носи чај и сендвич на послужавнику, а затим каже ученицима: Покажите слику где Урош носи чај и сендвич на послужавнику.

4. Увежбавање реченичног модела. Вежбе: орално понављање, одговори на питања, вежбе супституције, вежбе допуњавања, вежбе постављања питања, вежбе повезивања слике и садржаја.

Орално понављање. Ученици су у трпезарији. Куварица је у кухињи. Млеко је у чаши. Ученици стоје у реду. Марко седи на

69

столици. Они ужинају у трпезарији. Љубица се љуља на љуљашци. Дечаци трче у дворишту. Девојчице седе на клупи. Итд.

Одговори на питања. а) Где је ко? Где је куварица? Куварица је у кухињи. Где су ученици? Ученици су на одмору. Итд.

б) Где је шта? Где је сендвич? Сендвич је на послужавнику. Где је млеко? Млеко је у чаши. Где је чаша? Чаша је на столу. Итд.

в) Где ко шта ради? Где ученици ужинају? Ученици ужинају у трпезарији. Где девојчице прескачу уже? Девојчице прескачу уже у дворишту. Где се оне љуљају? Оне се љуљају на љуљашци. Итд.

г) Редар је у дворишту? Редар није у дворишту. Редар је у учионици. Колач је на послужавнику? Колач није на послужавнику. Сендвич је на послужавнику. Итд.

Вежбе супституције. Ученик је у ходнику. (у трпезарији) Ученик је у трпезарији. (у дворишту) Ученик је у дворишту. / Ученице су на одмору. (на стази) Ученице су на стази. (на игралишту) Ученице су на игралишту. Марко трчи на одмору. (на стази) Марко трчи на стази. (у дворишту) Марко трчи у дворишту. Итд.

Вежбе допуњавања (предлозима у или на). Ученик дежура... (у) ходнику. Редар је... (у) учионици. Сунђер је... (на) табли. Оловка је ... (у) перници. Свеска стоји... (на) столу. Љубица се љуља... (на) љуљашци. Љуљашка је ... (у) дворишту. Итд.

Вежбе постављања питања. Ученици постављају питања на основу 2. слике ове лекције. Они се усмеравају да користе питања и из претходно увежбаних реченичних модела на дате реченице, на пример: То су ученици. Ко су то? Ученици ужинају у трпезарији. Шта раде ученици? Где они ужинају? Марко седи на столици. Шта ради Марко? Где Марко седи? Урош носи ужину. Шта Урош носи? Чај је топао. Какав је чај? Итд.

Вежбе повезивања слика и садржаја. На основу зидних слика са ситуацијама из ове лекције, ученици се оспособљавају да самостално, по сопственом избору, кажу шта виде на две слике.

5. Увежбавање дијалога. Поред предложених дијалога, наставник може да састави и друге, везане за игру ученика на одмору.

70

ЈУТРО 16. лекција Оријентационо време за рад: 3 часа I ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Реченични модел: исказивање места радње локативом

(S + P + u/na N7) Говорна реализација модела: Марко седи на кревету.

Јелена вежба у соби. Нове речи: зид, зуб, полица, слика, мачка, панталоне, јутро,

купатило, огледало, предсобље; тражити, умивати се, доручковати; зашто, зато

Императивни исказ: Изволи, узми. Дај мачки. Обрасци питања Обрасци одговора Где је Марко? Мрако је у предсобљу. Где оне вежбају? Оне вежбају у соби. Где су патике? Патике су на полици. Шта је то? То је кревет. Где Марко спава? Марко спава у кревету. II ТЕМАТСКИ САДРЖАЈИ а) Текст уз слике Јутро је. Марко спава у кревету. Слика је на зиду. / Мачка спава на

тепиху. / Јелена вежба у соби. И мачка вежба. Оне вежбају у соби. / Марко седи на кревету. / То је купатило. Огледало је на зиду. Марко се умива у купатилу. / Јелена се умива. И мачка се умива. Оне се умивају у купатилу.

Марко узима панталоне. Панталоне су у орману. / Он тражи патике. Оне нису у соби. / Марко је у ходнику. Патике стоје на полици. /

71

Јелена седи на столици. И Марко седи на столици. Они доручкују у трпезарији. Сендвичи су на столу. Млеко је у чаши. И чај је у чаши. Марко воли чај. Јелена пије млеко. И мачка доручкује. Она воли млеко. / Јелена и Марко су у купатилу. Они перу зубе.

б) Дијалози 1. дијалог Марко: Јелена, где су патике? Јелена: Не знам. У предсобљу. Марко: Где стоје у предсобљу? Јелена: На полици. 2. дијалог Јелена: Зашто не доручкујеш? Марко: Ја не волим млеко. Јелена: Имаш чај и сендвиче на столу. Марко: Ти волиш млеко. Изволи. Јелена: Хвала. Ја имам млеко. Марко: Дај мачки. Она је гладна. III МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Тематски садржај лекције обухвата ситуације

из свакодневног живота ученика пре поласка у школу, које се остварују: у соби, купатилу, предсобљу и трпезарији. У њима се увежбава реченични модел ‡ исказивање места радње локативом, а могу да утичу на формирање хигијенских и радних навика ученика.

2. Наставна средства: слојевите фолије, слике за вежбе, звучни снимак текста уз слике и вежби.

3. Предлог модела обраде. Пројекцијом слика из Сликовнице уз звучни снимак текста уз слике без паузе, наставник упознаје ученике са ситуацијама на сликама. Објашњење слика и речи врши се слојевитим фолијама по принципу фолија на фолију. (Видети 7. лекцију)

4. Увежбавање реченичних модела. Вежбе: орално понављање, одговори на питања, вежбе трансформације, вежбе додавања, вежбе постављања питања.

72

Орално понављање. Марко спава у кревету. Јелена вежба у соби. Марко се умива у купатилу. Мачка спава на тепиху. Патике стоје на полици. Итд.

То је кревет. Марко је у кревету. То је орман. Панталоне су у орману. То је трпезарија. Јелена је у трпезарији. То је купатило. Марко је у купатилу. / То је тепих. Мачка спава на тепиху. То је кревет. Марко спава у кревету. То је соба. Марко вежба у соби. Итд.

Одговори на питања. а) Где Марко спава? Марко спава у кревету. Где Јелена вежба? Јелена вежба у соби. Где Марко седи? Марко седи на кревету. Где се они умивају? Они се умивају у купатилу. Итд.

б) Шта је то? То је кревет. Где је Марко? Марко је у кревету. Шта је то? То је чаша. Где је млеко? Млеко је у чаши. Шта је то? То је купатило. Где је огледало? Огледало је у купатилу. / Шта је то? То је сто. Где стоје сендвичи? Сендвичи стоје на столу. Шта је то? То је трпезарија. Где они доручкују? Они доручкују у трпезарији. Итд.

в) Где стоје панталоне? Панталоне стоје у орману. Где мачка спава? Мачка спава на тепиху. Где оне вежбају? Оне вежбају у соби. Где Јелена седи? Јелена седи на столици. Итд.

г) Мачка спава на тепиху? Мачка спава на тепиху. Јелена се умива у купатилу? Јелена се умива у купатилу. Патике стоје на полици? Патике стоје на полици. Итд.

д) Мачка спава на кревету или на тепиху? Мачка спава на тепиху. Јелена вежба у соби или у ходнику? Јелена вежба у соби. Итд.

ђ) Јелена доручкује у соби? Не. Јелена доручкује у трпезарији. Мачка спава на кревету? Не. Мачка спава на тепиху. Итд.

Вежбе трансформације (на визуелни подстицај). Промена падежа – номинатив у локатив. Хаљина је у (орман). Хаљина је у орману. Вода је у (чаша). Вода је у чаши. Јелена је у (купатило). Јелена је у купатилу. Она учи у (соба). Она учи у соби. Иван станује у (село). Иван станује у селу. Слика стоји на (зид). Слика стоји на зиду. Они разговарају на (улица). Они разговарају на улици.

Вежбе додавања речи. Учитељица: Марко Ученик 1: једе Уч. 2: сендвич

73

Уч. 3: у Уч. 4: трпезарији. Вежбе постављања питања. Ученици постављају питања на 10.

слику ове лекције. 5. Предложени дијалози могу да се скраћују, проширују, мењају. На

пример, уместо 1. дијалога ученици могу да питају једни друге где стоје делови школског прибора и др.

74

У ТРАМВАЈУ 17. лекција Оријентационо време за рад: 3 часа I ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Реченични модел: исказивање места радње локативом (S + P + u/na

N7) Говорна реализација модела: Девојчице стоје у реду. Бака седи на

седишту. Нове речи: трамвајска станица, приредба, седиште; тежак; ставити Императивни исказ: Стави! Обрасци питања Обрасци одговора Где Јелена чека другарицу? Јелена чека другарицу на улици. Где девојчица стоји? Девојчица стоји у реду. Где седи бака? Бака седи на седишту. II ТЕМАТСКИ САДРЖАЈИ а) Текст уз слике Јелена стоји на улици. Чека другарицу. Оне иду на приредбу. Вера

касни. Она трчи. / Јелена и Вера стоје на трамвајској станици. Оне стоје у реду. И путници стоје у реду. Трамвај долази. / Вера и Јелена су у трамвају. Оне седе на седишту. / Јелена види баку. Она стоји. / Јелена каже: Изволите, седите! / Бака седи. Она каже: Хвала! Девојчице стоје у трамвају.

б) Дијалози 1. дијалог Вера: Извини, касним. Јелена: Молим. И трамвај касни. Вера: Трамвај долази. Где је приредба? Јелена: Приредба је у школи.

75

2. дијалог Јелена: Бако, изволите седите. Бака: Хвала. Вера: Изволите торбу. Бака: Хвала. Стави је ту. Торба је тешка. Вера: Молим. III МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. У овој лекцији се даље савладава реченични

модел – исказивање места радње именицама у локативу са предлозима у и на. Ситуације, кашњење другарице и уступање места старијим, пружају прилику за понављање и коришћење комуникативних функција: извињење, обраћање старијим и захваљивање.

2. Наставна средства: апликације, слике за вежбе, звучни снимак текста уз слике, дијалога и вежби.

3. Предлог модела обраде. Пре глобалног упознавања ученика са лекцијом, наставник организује вежбу разумевања на слух. Наставник каже три реченице текста уз 1. слику (без приказивања слике), прво успореним темпом, а затим нормалним: Јелена стоји на улици. Чека другарицу. Вера трчи. Затим каже два пута следеће реченице:

1 Јелена стоји у соби. 2 Јелена стоји у дворишту. 3 Јелена стоји на улици. 4 Јелена стоји у ходнику. Шта је тачно: 1, 2, 3, 4? 4. Увежбавање реченичног модела. Вежбе: орално понављање,

одговори на питања, вежбе супституције, вежбе трансформације, вежбе допуњавања, вежбе постављања питања.

Орално понављање. Јелена стоји на улици. Девојчице стоје на трамвајској станици. Оне стоје у реду. Јелена седи на седишту. Она седи у трамвају. Итд.

То је улица. Јелена је на улици. То је трамвајска станица. Девојчице су на трамвајској станици. То је трамвај. Девојчице стоје у трамвају. То је седиште. Бака седи на седишту. У природној ситуацији: То је зид.

76

Слика је на зиду. То је сто. Оловка је на столу. То је перница. Зарезач је у перници. То је учионица. Ученици седе у учионици. Итд.

Одговори на питања. а) Где стоји Јелена? Јелена стоји на улици. Кога она чека? Она чека Веру. Где девојчице стоје? Девојчице стоје у реду. Итд.

б) Шта ученици раде у учионици (у трпезарији, у дворишту, на одмору, на игралишту)? Сваки одговор на питање треба да садржи именицу у локативу с предлогом у или на.

Језичка игра: Где шта радиш? На фланелограф се ставе слике просторија у кући (предсобље, соба, купатило, трпезарија) и слика дворишта. Ученици редом казују шта раде у појединим просторијама и у дворишту. Победник је ученик који каже највише тачних реченица.

в) Шта је то? То је трамвај. Где девојчице седе? Девојчице седе у трамвају. Шта је то? То је улица. Где Јелена стоји? Јелена стоји на улици. Вежбу наставити савладаним именицама сва три рода у претходним лекцијама.

Вежбе трансформације. Промена падежа – номинатив у локатив (на орални подстицај). Наставник: Девојчица седи у (трамвај). Ученик: девојчица седи у трамвају. Јелена стоји на (улица). Јелена стоји на улици. Бака седи на (седиште). Бака седи на седишту. Итд.

Вежбе допуњавања (на основу слика). Путници су у ... (трамвају). Лопта је на ... (путу). Дечаци играју фудбал на... (улици). Ученици трче у ... (дворишту). Девојчица се љуља на ... (љуљашци). Мама прави колаче у ... (кухињи).

Вежбе постављања питања на прве две слике у Сликовници. Сваку реченицу из текста уз слике каже наставник, а ученици постављају питање.

77

ГДЕ ШТА СТОЈИ? (Синтеза исказивања места радње локативом – S + P + u/na N7)

Нове речи: неред, под, помоћи Текст уз слике Дечак стоји у соби. У соби је неред. Свеске су на поду. Сликовница

је на кревету. Оловка и лопта су на поду. Гума је на поду. Зарезач и перница су на столици. Панталоне су на столици.

Торба је у прозору. Патике су на тепиху. Цвеће је на тепиху. Чаша и послужавник су на полици. Играчке су у кутији.

МЕТОДИЧКА УПУТСТВА Синтеза реченичног модела – исказивање места радње локативом

реализује се коришћењем вежби из 14, 15, 16 и 17. лекције, осим оралног понављања. После вежби, ученицима се задаје задатак: Помозите дечаку да спреми собу. Кажите где шта стоји.

Ученици би на основу слике на којој је соба спремљена требало самостално да кажу, на пример:

Сликовница и свеске су на столу. Чаша стоји на послужавнику. Послужавник је на столу. Гума, зарезач и оловка стоје у перници. Перница је у торби. Торба стоји у столу.

Панталоне стоје у орману. Цвеће стоји на прозору. Лопта стоји у кутији. Патике стоје на полици.

78

ПРЉАВКО 18. лекција Оријентационо време за рад: 3 часа I ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Понављање реченичног модела: исказивање особине бића,

предмета S + P; P = vp = Аdj.) Говорна реализација модела: Тренерка је прљава. Лице је прљаво.

Руке су чисте. Нове речи: песак, штедњак, ручак, рука, тренерка, лице, лист;

кувати, опрати; прљав, чист, готов Императивни искази: Опери руке! Дођи! Скупљај лишће! Обрасци питања Обрасци одговора Где је Саша? Саша је у дворишту. Какав је Милан? Милан је вредан. Каква је кућа? Кућа је велика. Какво је двориште? Двориште је чисто. Кога Саша има? Саша има брата. II ТЕМАТСКИ САДРЖАЈИ а) Текст уз слике Саша се игра у песку. Он прави кућу. Кућа је велика. / Саша је у

предсобљу. Мама каже: – Саша, опери руке! Руке су прљаве! – Руке су чисте – каже Саша.

– Ти си прљавко! Тренерка је прљава! И патике су прљаве! Лице је прљаво – каже мама. / Ово је штедњак. Он је бео. Мама кува ручак у кухињи. /Саша има брата. Он се зове Милан. Милан је вредан. Он чисти двориште. / Саша стоји у дворишту. Он не ради. Саша гледа руке. Руке су чисте. Милан ради. Он скупља лишће. /

79

Милан каже: Извини, мама. Руке су прљаве. / Он је прљавко! Он има прљаве руке – каже Саша. /

Мама гледа двориште. Двориште је чисто. Она милује Милана. б) Дијалог Милан: Саша, где си? Саша: Ја сам у песку. Милан: Шта радиш? Саша: Правим кућу. Милан: Молим те, дођи! Скупљај лишће! Саша: Не могу! Кућа није готова! III МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Захтеви родитеља да њихова деца одржавају

личну хигијену после игре, као и у свим потребним ситуацијама, свакодневна је тема у породици. Она је захвална за понављање реченичног модела ‡ исказивање особине бића, предмета, као и других претходно увежбаваних реченичних модела и за коришћење комуникативне функције ‡ исказивање молбе.

2. Наставна средства: дијафилм, слике за вежбе, звучни снимак текста уз слике, дијалога и вежби.

3. Предлог модела обраде: пре обраде текста наставник организује језичку игру: Какво је шта? Какав је ко? Ученици треба да кажу какво је шта у перници и у учионици и какав је ко у учионици. Победник је ученик који каже највише правилних реченица.

После глобалног упознавања ученика са садржајем лекције, наставник објашњава сваку слику. Нове речи могу се објаснити на основу слика или у природној ситуацији.

4. Понављање реченичног модела. Вежбе: орално понављање, вежбе одговори на питања, вежбе супституције, вежбе трансформације, вежбе допуњавања, вежбе постављања питања, вежбе кратког описа.

Орално понављање. Штедњак је велик. Кућа је велика. Двориште је велико. Пешкир је прљав (чист). Тренерка је прљава (чиста). Лице је прљаво (чисто). Теписи су прљави (чисти). Итд.

Одговори на питања. а) Какав је Милан? Милан је вредан. Каква је кућа? Кућа је велика. Какво је двориште? Двориште је чисто. Какве су

80

патике? Патике су прљаве. Итд. / Где је Саша? Саша је у дворишту. Где је мама? Мама је у кухињи. Кога има Саша? Саша има брата. Итд.

б) Штедњак је бео? Штедњак је бео. Тренерка је прљава? Тренерка је прљава. Лице је прљаво? Лице је прљаво. Итд.

в) Да ли је штедњак црн? Штедњак није црн. Штедњак је бео. / Тренерка је чиста? Тренерка је прљава. Патике су старе? Патике су нове. Итд.

Вежбе супституције. Дечак је вредан. (добар) Дечак је добар. (гладан) Дечак је гладан. Девојчица је вредна. (добра) Девојчица је добра. (гладна) Девојчица је гладна. Дете је добро. (гладно) Дете је гладно. Дечаци су вредни. (гладни) Дечаци су гладни. Девојчице су добре. (гладне) Девојчице су гладне. Итд.

Вежбе трансформације. а) Промена рода придева. Милан је вредан. Мара је вредна. Саша је прљав. Тренерка је прљава. Лице је прљаво. / Голуб је бео. Мачка је бела. Куче је бело. Итд.

б) Промена броја придева. Дечак је лењ. Дечаци су лењи. Рука је чиста. Руке су чисте. Огледало је мало. Огледала су мала. Итд.

Вежбе допуњавања. Ученици треба да кажу што више придева у функцији именског дела предиката уз именице сва три рода у функцији субјекта и њима допуне започете реченице. Табла је... (зелена, чиста, прљава, мала и др.) Милан је ... (вредан, добар, весео, тужан и др.) Оловка је... (црна, црвена, мала и др.) Итд.

Вежбе постављања питања. Ученици постављају питања на трећу и четврту слику ове лекције.

Вежбе кратког описа. Он је вредан. Он чисти двориште. Он има прљаве руке. Ко је то?

81

ЗАНИМАЊА ЧЛАНОВА ПОРОДИЦЕ 19. лекција

Оријентационо време за рад: 2 часа I ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Реченични модел: исказивања места радње акузативом

(S + P + u/na N4) Говорна реализација модела: Мама иде на пошту.

Деда иде у продавницу. Нове речи: продавац, посао, аутобуска станица, пошта, службеница,

продавница, ципела, фризерница, фризерка, фризура; путовати, продавати

Обрасци питања Обрасци одговора Куда иде тата? Тата иде на аутобуску станицу. Куда они иду? Они иду на посао. Куда путници путују? Путници путују у Сегедин. II ТЕМАТСКИ САДРЖАЈИ Текст уз слике Тата иде на посао. Он иде на аутобуску станицу. / Тата ради на

аутобуској станици. Он је возач. Тата вози аутобус. Путници су у аутобусу. Они путују у Сегедин. / И мама иде на посао. Она иде на пошту. / Мама је службеница. Она ради у пошти. /

Деда иде у продавницу. / Он ради у продавници. Он је продавац. Продаје ципеле. / Бака иде у фризерницу. / Она ради у фризерници. Бака је фризерка. Она прави фризуру.

III МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Тема лекције, занимања чланова шире

породице, обухвата и њихова радна места: аутобуску станицу, пошту,

82

продавницу и фризерницу. У овој лекцији уводи се нов реченични модел – исказивање места радње акузативом с предлозима у и на (на питање куда) и понавља се исказивање места радње локативом.

2. Наставна средства: апликације, слике за вежбе, звучни снимак текста уз слике и вежби.

3. Предлог модела обраде. Реченични модел илуструју 1, 3, 5. и 7. слика и оне се прво објашњавају, проверава се њихово разумевање и увежбава се текст уз слике, а затим се поступак понови са осталим сликама.

4. Увежбавање реченичног модела. Вежбе: орално понављање, одговори на питања, вежбе супституције, вежбе постављања питања.

Орално понављање. То је аутобуска станица. Тата иде на аутобуску станицу. Он иде на посао. То је пошта. Мама иде на пошту. То је продавница. Деда иде у продавницу. То је фризерница. Бака иде у фризерницу. Путници путују у Сегедин.

Одговори на питања. а) Куда иде тата (мама, деда, бака)? Тата иде на аутобуску станицу. Куда путују путници? Путници путују у Сегедин. Куда иду ученици? Ученици иду у трпезарију (на одмор).

б) Да ли мама иде на пошту? Мама иде на пошту. Да ли бака иде на посао? Бака иде на посао. Итд.

в) Да ли мама иде у школу? Мама не иде у школу. Мама иде на пошту. Да ли бака иде у продавницу? Бака не иде у продавницу. Бака иде у фризерницу. Итд.

Вежбе супституције. Бака иде на посао. (у фризерницу) Бака иде у фризерницу. Путници путују у Сегедин. (у Ловру) Путници путују у Ловру. (у село) Путници путују у село. Деда иде у продавницу. (на посао) Итд.

Вежба постављања питања. Деда иде на посао. Куда деда иде? Он иде у продавницу. Куда он иде? Мама иде на пошту. Куда мама иде? Ученици иду у школу. Куда ученици иду? Ученици путују на Балатон. Куда ученици путују?

83

ЈЕЛЕНА И МАРКО РАДЕ 20. лекција Оријентационо време за рад: 4 часа I ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Реченични модел: исказивање места радње акузативом

(S + P + u/nа N4) Говорна реализација модела: Јелена ставља хаљину у орман.

Мачка се пење на кревет. Нове речи: стан, тањир, ручак, кутија, ваза, маче, јело; усисавати,

пењати се, постављати, спремати Императивни искази: Усисај прашину! Стави торбу у сто! Спреми

књиге! Иди у кухињу! Носи јело на сто! Обрасци питања Обрасци одговора Куда они улазе? Они улазе у собу. Куда мачићи трче? Мачићи трче у кутију. Куда они стављају патике? Они стављају патике на полицу. Куда се мачка пење? Мачка се пење на кревет. II ТЕМАТСКИ САДРЖАЈИ а) Текст уз слике Јелена и Марко су у предсобљу. Они стављају патике на полицу. /

Јелена и Марко улазе у собу. / Јелена ставља хаљину у орман. Марко ставља торбу у сто. / Он усисава тепих у соби. Мачка се пење на кревет. Мачићи трче у кутију. /

Јелена иде у кухињу. / Она пере тањире и чаше. / Марко иде у двориште. Кучићи трче. Марко носи млеко. Кучићи су гладни. / Марко брише тањире у кухињи. Јелена ставља чаше на послужавник. / Она ставља јело на штедњак. Марко ставља тањире у орман. / Марко поставља сто. Он ставља тањире на сто. Јелена ставља цвеће у вазу. /

84

Родитељи улазе у трпезарију. Тата каже: Марко и Јелена су вредни. Мама каже: Децо, изволите ручак!

б) Дијалози 1. дијалог Јелена: У стану је неред. Марко: Шта да радимо? Јелена: Да спремимо стан. Марко: Добро. Куда идемо у собу или у кухињу? Јелена: Идемо у собу. Ти стави торбу у сто и усисај прашину! Марко: Ти спреми књиге и иди у кухињу! 2. дијалог Марко: Идем у двориште. Кучићи су гладни. Где је млеко? Јелена: Млеко је на столу. Марко: Ја сам гладан. Јелена: И ја сам гладна. Марко: Мама и тата улазе у трпезарију. Јелена: Молим те, носи јело на сто. III МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. У овој лекцији даље се увежбава реченични

модел – исказивање места радње акузативом с предлозима у и на у ситуацијама спремања стана деце после школе.

2. Наставна средства: увећане зидне слике, слике за вежбе, слике из Додатка, звучни снимак текста уз слике, дијалога и вежби.

3. Предлог модела обраде. Слике се могу груписати и објашњавати према просторијама у стану и у дворишту. Нове речи ученици ће разумети на основу слика.

4. Увежбавање реченичног модела. Вежбе: орално понављање, одговори на питања, вежбе трансформације, вежбе допуњавања, вежбе постављања питања.

Орално понављање. То је орман. Јелена ставља хаљину у орман. То је сто. Марко ставља торбу у сто. То је соба. Марко улази у собу. То је кухиња. Јелена иде у кухињу. То је двориште. Марко иде у двориште. / То је послужавник. Јелена ставља чаше на послужавник. То је кревет.

85

Мачка се пење на кревет. Итд. / Мачићи трче у кутију. Јелена ставља јело на штедњак. Итд.

Одговори на питања. а) Куда Марко ставља торбу? Марко ставља торбу у сто. Куда иде Јелена? Јелена иде у кухињу. Куда Марко ставља тањире? Марко ставља тањире на сто. Итд.

б) Да ли Јелена иде у кухињу? Јелена иде у кухињу. Да ли Марко иде у двориште? Марко иде у двориште. Да ли Јелена ставља јело на штедњак? Јелена ставља јело на штедњак. Итд.

в) Марко иде у купатило? Марко не иде у купатило. Марко иде у двориште. Родитељи улазе у предсобље? Родитељи не улазе у предсобље. Родитељи улазе у трпезарију. Итд.

г) Да ли Јелена ставља јело на штедњак или на сто? Јелена ставља јело на штедњак. Да ли мачићи трче у предсобље или у кутију? Мачићи трче у кутију. Итд.

Вежбе трансформације. То је кревет. Мачка се пење на кревет. То је кутија. Мачићи трче у кутију. То је двориште. Марко иде у двориште. То је орман. Јелена ставља хаљину у орман. То је трпезарија. Вежбу наставити усвојеним именицама сва три рода и глаголима кретања у претходним лекцијама.

Вежба постављања питања. Марко ставља торбу у сто. Куда Марко ставља торбу? Јелена иде у предсобље. Куда Јелена иде? Марко иде у двориште. Куда Марко иде? Јелена ставља цвеће у вазу. Куда Јелена ставља цвеће? Ученици трче на игралиште. Куда ученици трче?

Задатак ученицима. У Додатку се налазе слике ове лекције са другачијим редоследом од онога у Сликовници. Ученици треба да поређају слике, или да их обележе бројевима по сопственом редоследу и да уз усмеравање наставника кажу шта Марко и Јелена раде.

86

НА АУТОБУСКОЈ СТАНИЦИ 21. лекција

Оријентационо време за рад: 3 часа I ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Реченични модел: исказивање места радње акузативом

(S + P + u/nа N4) Говорна реализација модела: Они улазе у аутобуску станицу.

Деда иде на благајну. Нове речи: перон, благајница, благајна, карта, чекаоница,

кондуктерка; полазити, журити Обрасци питања Обрасци одговора Куда иде деда? Деда иде на благајну. Куда они путују? Они путују у Ловру. II ТЕМАТСКИ САДРЖАЈИ а) Текст уз слике Бака и деда иду на аутобуску станицу. Они носе торбу. Торба је

тешка. / Бака и деда улазе у аутобуску станицу. / Деда жури на благајну. / Ред је велик. / Он купује карте на благајни. / Бака седи у чекаоници. Деда улази у чекаоницу. / Они иду на перон. / Аутобус стоји на перону. Кондуктерка гледа карте./

Бака улази у аутобус. Деда даје торбу. Возач узима торбу. / Бака и деда седе у аутобусу. На семафору је зелено светло. Аутобус полази. Бака и деда путују у Ловру.

б) Дијалог Путник: Молим, карту. Благајница: Куда путујете? Путник: Ја путујем у Ловру.

87

Благајница: Изволите карту. Путник: Хвала. III МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. У ситуацијама на аутобуској станици (на

благајни, у чекаоници, на перону и у аутобусу) даље се увежбава реченични модел – исказивање места радње акузативом и понављају се комуникативне функције за исказивање молбе и захвалности.

2. Наставна средства: апликације, слике за вежбе, звучни снимак текста уз слике, дијалога и вежби.

3. Предлог модела обраде. Пре објашњавања слика наставник организује вежбу разумевања на слух. Он каже текст уз прву слику ове лекције без показивања слике прво успореним темпом, а затим нормалним: Бака и деда иду на аутобуску станицу. Они носе торбу. Торба је тешка. После тога стави на таблу 4 слике, на пример: Бака и деда иду на благајну. Бака и деда иду у продавницу. Бака и деда иду на аутобуску станицу (1. слика ове лекције). Бака и деда иду на пошту.

Ученици треба да покажу слику која одговара саслушаним реченицама.

4. Увежбавање реченичног модела. Вежбе: орално понављање, одговори на питања, вежбе супституције, вежбе допуњавања, вежбе постављања питања, вежбе самосталног причања.

Орално понављање. То је аутобуска станица. Бака и деда улазе у аутобуску станицу. То је чекаоница. Бака иде у чекаоницу. То је аутобус. Бака улази у аутобус. / То је аутобуска станица. Бака и деда иду на аутобуску станицу. То је благајна. Деда иде на благајну. То је перон. Они иду на перон. / Они путују у Ловру. Бака и деда иду у посету. Они иду на одмор. Итд.

Одговори на питања: а) Да ли бака улази у аутобус? Бака улази у аутобус. Да ли деда улази у чекаоницу? Деда улази у чекаоницу. Да ли бака и деда иду на перон? Бака и деда иду на перон. Итд.

б) Куда бака и деда иду? Бака и деда иду на аутобуску станицу. Куда жури деда? Деда жури у ред. Куда деда улази? Деда улази у чекаоницу. Итд. У природној ситуацији: Куда ти идеш? Ја идем у школу (учионицу, трпезарију, на одмор итд.). Куда ти путујеш? Куда журиш? Итд.

88

в) Бака улази у тролејбус? Не. Бака улази у аутобус. Они иду на трамвајску станицу? Не. Они иду на аутобуску станицу. Итд.

г) Деда жури у ред? Деда жури у ред. Они иду на перон? Они иду на перон. Аутобус стоји на перону? Аутобус стоји на перону. Итд.

Вежбе супституције. Бака улази у чекаоницу. (аутобус) Бака улази у аутобус. Деда иде на благајну. (перон) Деда иде на перон. / Бака иде на посао. (у фризерницу) Бака иде у фризерницу. Деда иде у продавницу. (на улицу) Деда иде на улицу. Итд.

Вежбе допуњавања (на основу слика). Бака улази у... аутобус. Деда жури на ... благајну. Он иде на ... перон. / Марко трчи... у двориште. Марко трчи... на игралиште. Итд.

Вежбе постављања питања. Они путују у Ловру. Куда они путују? Бака улази у чекаоницу. Куда бака улази? Они иду на перон. Куда они иду? Ја путујем у Деску. Куда ти путујеш?

Вежбе самосталног причања. Ученици редом на основу слика ове лекције самостално казују куда ко иде (улази, жури, путује).

5. Увежбавање дијалога. Дијалог може да се варира. На пример, ученици могу једни другима да постављају питања и одговарају куда путују, или да купују школски прибор, играчке и др.

89

НОВА КУЋА (синтеза исказивања места радње акузативом – S + P + u/nа N4)

Текст уз слике Ово је кућа. Кућа је нова. То су: собе, купатило, трпезарија и

предсобље. Ово су: мама, тата и Иванка. Мама и тата носе телевизор.

Другарице и другови помажу. Јелена носи столицу. Марко и Петар носе тепих. Иванка носи огледало. Урош носи играчке.

Радници носе штедњак. Радник се пење на камион. На камиону је намештај.

Задатак ученицима: Шта ко носи? Пронађи на слици ко куда иде. За понављање, синтезу реченичног модела ‡ исказивање места

радње акузативом с предлозима у и на предлажу се вежбе из 19, 20. и 21. лекције, осим оралног понављања.

90

НА ЧАСУ 22. лекција Оријентационо време за рад: 3 часа I ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Понављање реченичних модела: исказивање радње презентом и

исказивање објекта акузативом (S + P; P = prez. V / S + P + N4)

Говорна реализација: Ученици седе. Учитељица милује Милана. Ученици воле играчке.

Нове речи: сестрица; ћутати, смејати се; дуго Обрасци питања Обрасци одговора Шта раде ученици? Ученици седе. Шта ти имаш? Ја имам лопту. Кога Милан воли? Милан воли сестрицу. Шта она воли? Она воли лутке. Кога пита учитељица? Учитељица пита Јована. II ТЕМАТСКИ САДРЖАЈИ Текст уз слике Учитељица је у учионици. Ученици седе. Учитељица пита ученике:

Коју играчку волите? / Ја волим лопту. Другови и ја играмо фудбал – каже Јован. / Ја волим лутке – каже Вера. Ја волим да се играм. Ја сам учитељица. Лутке су ученице./

Ја волим воз. Ставим играчку у воз и ми путујемо – каже Бојан. / Милан ћути. Ти не волиш играчке? – пита учитељица Милана. Волим. И ја волим лутке. Ученици и ученице се смеју. /

Учитељица се не смеје. Она милује Милана и каже: – Зашто волиш лутке? Милан каже: – Ја имам сестрицу. Она је дуго болесна. Она воли лутке. И ја волим лутке. / Сестрица и ја се играмо. /

91

Сутрадан Милан види лутке на столу. Оне су лепе. Лутке су нове. На столу је и папир. На папиру пише: Милановој сестрици – другарице и другови.

III МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Брза и некоректна реакција ученика смехом,

што њихов друг воли лутке, претвара се у племенит гест када сазнају да се Милан игра луткама са болесном сестрицом. Ситуације на сликама су у функцији понављања реченичних модела – исказивање радње и исказивање објекта.

2. Наставна средства: играчке, слике за вежбе, звучни снимак текста уз слике и вежби.

3. Предлог модела обраде. После глобалног упознавања ученика са ситуацијама на сликама, наставник организује језичку игру: Игра додавања да би ученици поновили реченични модел – исказивање објекта. Ученици се поделе на групе. Наставник сваком ученику из једне групе каже реченицу. Ученик понови реченицу и додаје објекат. На пример: Редар отвара. Редар отвара прозор. Ученик једе. Ученик једе сендвич. Иванка прави. Иванка прави капу. Дечаци играју. Дечаци играју фудбал. Марко храни. Марко храни голуба. Итд. Игра се наставља коришћењем усвојених глагола који траже допуну, као и коришћењем усвојених именица сва три рода у оба броја.

Група добија минус када један ученик не може да прошири реченицу. Победник је група која има мање минуса.

4. Понављање реченичних модела. Вежбе: орално понављање, одговори на питања, вежбе вишеструке супституције, вежбе трансформације, постављање питања и вежбе самосталног причања.

Орално понављање. То је воз. Бојан воли воз. То је фудбал. Јован игра фудбал. То је ученик. Учитељица пита ученика. То је Милан. Учитељица милује Милана. То је лутка. Вера воли лутку. То је куче. Марко има куче. То је другарица. Иванка воли другарицу. То су другови. Милан има другове. Итд.

Одговори на питања. а) Кога пита учитељица? Учитељица пита Милана. Кога Милан има? Милан има сестрицу. Шта она воли? Итд.

б) Давање више одговора на постављено питање. Зашто Вера воли лутке? Зашто Бојан воли воз? Итд. У природној ситуацији: Да ли имаш друга /другарицу? Ја имам друга. Он се зове... Шта ви радите? Ми

92

играмо кликере. Ми учимо. Итд. Које играчке имаш/немаш? Кога црташ (видиш, волиш, храниш)? Шта носиш (правиш, скупљаш, бришеш)?

Вежбе вишеструке супституције. Девојчице воле лутке. (дечаци – лопте) Дечаци воле лопте. Бојан ставља играчке у воз. (Драган – путнике) Драган ставља путнике у воз. Марко пије чај. (Урош ‡ млеко) Урош пије млеко. Итд.

Вежбе трансформације. а) Промена падежа. То је ученик. Учитељица пита ученика. То је учитељ. Ученик поздравља учитеља. То је Марко. Урош чека Марка. То је лопта. Јован воли лопту. Итд.

б) Промена броја именица. Бојан има воз. Бојан има возове. Сестрица воли лутку. Сестрица воли лутке. Ученик црта село. Ученик црта села.

Вежбе постављања питања. Учитељица пита ученике. Кога пита учитељица? Они играју фудбал. Шта они раде? Милан има сестрицу. Кога Милан има? Милан види лутке на столу. Шта Милан види на столу? / Учитељица стоји. Шта ради учитељица? Ученици седе. Шта раде ученици? Итд.

Вежбе самосталног причања. Сваки ученик одабере по две слике ове лекције и каже шта види на њима.

5. Увежбавање дијалога. У лекцији нису предложени дијалози пошто је текст дијалошког карактера. Са ученицима могу да се изводе мале сцене по деловима текста, а затим да се изведе цео текст.

93

ВЕЖБА (исказивања места радње прилозима) Оријентационо време за рад: 2 часа Реченични модел: исказивање места радње прилозима (S + P + Аdv.) Говорна реализација модела: Пошта је тамо. Они седе напред. Нове речи: тамо, овде, ту, напред, назад, горе, доле, близу, далеко;

сав Обрасци питања Обрасци одговора Где је пошта? Пошта је тамо. Где су Урош и Петар? Они су назад. Где они седе? Они седе напред. Лопта је горе? Лопта је горе. Да ли су они напред или назад? Они су напред. Дијалози уз слике 1. дијалог Дечак: Молим вас, где је пошта? Чика: Пошта је тамо. Дечак: Хвала. Чика: Молим. 2. дијалог Бака: Хало! Овде бака. Јелена: Здраво, бако! Како си? Бака: Хвала, добро. Где је мама? Јелена: Мама је овде. 3. дијалог Ученици су у аутобусу. Учитељ: Да ли сте сви ту?

94

Ученик: Сви смо ту. Учитељ: Где су Јелена и Иванка? Ученик: Јелена и Иванка су напред. Оне седе напред. Учитељ: Где су Урош и Петар? Ученик: Они су назад. Они седе назад. 4. дијалог Марко: Где је лопта? Петар: Лопта је горе. Она је горе на дрвету. 5. дијалог Јелена: Ја станујем овде. Где ти станујеш? Девојчица: Ја станујем близу. Ја станујем тамо. 6. дијалог Дечаци гледају авион. Петар: Где је авион? Урош: Авион је далеко. 7. дијалог Јелена: Где је мачка? Иванка: Мачка је далеко. Задатак ученицима. Пронађите пут до мачке. 8. дијалог Дечаци трче. Марко: Где је Урош? Петар: Урош је назад. 9. дијалог Марко: Где стоје чаше? Јелена: Чаше стоје горе у орману. Тањири стоје доле. 10. дијалог Учитељ: Ко није ту? Редар: Марија није ту.

95

МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Вежба садржи само дијалоге у којима се

увежбавају и користе прилози за исказивање места радње. 2. Предлог модела обраде. Сваки дијалог се посебно обрађује.

Нове речи ученици ће разумети на основу слика и објашњења наставника у природној ситуацији у учионици.

Поред вежби, нова језичка материја увежбава се и у дијалозима на уобичајени начин, а затим се изводе мале сцене у учионици. Други дијалог уз коришћење телефона ‡ играчка може да послужи за оспособљавање ученика да разговарају телефоном (представљање, поздрављање, разговор, завршетак разговора и поздрављање). После увежбаних прилога може да се организује вежба разумевања на слух (уз извршавање радње): Руке горе! Руке доле! Руке напред! Руке назад! Седи напред! Седи назад! Итд.

3. Увежбавање реченичног модела: вежбе одговори на питања, вежбе додавања, вежбе постављања питања.

Одговори на питања. Где је пошта? Пошта је тамо. Где је лопта? Лопта је горе. Где је авион? Авион је далеко. Итд. / Где седе Иванка и Јелена? Иванка и Јелена седе напред. Где ти станујеш? Ја станујем близу. Где стоје чаше? Чаше стоје горе у орману. Итд. / Урош је назад? Урош је назад. Мачка је далеко? Мачка је далеко. Сви сте ту? Сви смо ту.

Вежбе додавања. Они седе... напред. Они седе... назад. Ја станујем близу (далеко, ту, овде, тамо). Тањири стоје... доле.

Вежбе постављања питања. Мама је овде. Где је мама? Авион је далеко. Где је авион? Марија није ту. Ко није ту? Ја станујем близу. Где ти станујеш? Оне седе напред. Где оне седе?

96

БОЖИЋ 23. лекција Оријентационо време за рад: 2 часа I ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Понављање реченичних модела Нове речи: данас; Божић, орах, колач, слама, барбика, свећа,

игрица, чесница, ћурка; печен; славити Комуникативне функције: Христос се роди! Ваистину се роди!

Срећан Божић! Хвала. Обрасци питања Обрасци одговора Где су Јелена и Марко? Јелена и Марко су у соби. Шта бака сече? Бака сече ћурку. Каква је лутка? Лутка је велика. Шта мама ставља у чесницу? Мама ставља новац у

чесницу. Куда улазе тата и деда? Тата и деда улазе у

предсобље. II ТЕМАТСКИ САДРЖАЈИ Текст уз слике Данас је Божић. Божић се слави 7. јануара. Јелена и Марко су у

соби. На поду је слама. На столу су колач и свећа. Ту су и ораси. Јелена се игра. Она има барбику. Лутка је лепа. Она је велика. Марко има игрицу. И он се игра. Они седе на поду. /

Мама прави чесницу у кухињи. Она ставља новац у чесницу. / Ћурка је печена. Бака сече ћурку на столу. / Тата и деда улазе у предсобље. Они су били у цркви. Они кажу: Христос се роди! Мама каже: Ваистину се роди! /

Мама ставља чесницу на сто. / Марко и Јелена једу чесницу. Јелена каже: Ја имам новац у чесници! Она се радује. Марко је тужан. Он нема новац у чесници.

97

III МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Прослава Божића представља радост целој

породици, посебно деци због поклона, очекивања да пронађу новац у чесници и свечане, празничне атмосфере у кући. У лекцији су делимично обухваћени божићни обичаји, примерени познавању језика: слама у соби, колач за резање, стављање новца у чесницу и друго, а користе се и божићни поздрави. Ова лекција не спада у оне у којима се увежбава или понавља један реченични модел. Она садржи претходно увежбаване реченичне моделе.

2. Наставна средства: увећане зидне слике, слама, ораси, колач за резање нацртан на картону, слике за вежбе, звучни снимак текста уз слике и вежби.

3. Предлог модела обраде. Лекција се обрађује на описани начин. После увежбаног текста уз слике, ученици могу да науче песмицу о Божићу, или да певају и рецитују песмице које знају.

4. Понављање реченичних модела. Вежбе: одговори на питања, низ у коме је једна реч погрешна, вежбе постављања питања.

Одговори на питања. а) Шта је то? То је колач (свећа, орах, слама, ћурка, чесница итд.). Ко је то? То је Јелена (Марко, мама итд.). / б) Шта ко има? Јелена има лутку. Марко има игрицу. Јелена има новац у чесници. / в) Шта ко ради? Мама прави чесницу. Бака сече ћурку. Марко једе чесницу. г) Какав је ко? Марко је тужан. Јелена је весела. Какво је шта? Лутка је лепа. Ћурка је печена. / д) Где је ко? Мама је у кухињи. Јелена и Марко су у соби. Итд. Где је шта? Слама је на поду. Свећа је на столу. Итд. / Куда ко улази? Деда и тата улазе у предсобље.

Низ у коме је једна реч погрешна. Слушајте добро! Једна реч не спада овде. Која је то реч? На пример: 1) Божић, слама, орах, колач, свећа, сунђер, чесница. 2) Лутка, коцке, кликер, игрица, бака, лопта, авион. 3) Топао, леп, велик, црн, зелен, мали, црвен, мачка, хладан, печен.

Вежбе постављања питања. То је деда. Ко је то? Ово су ораси. Шта су то? Марко има игрицу. Шта има Марко? Бака сече ћурку. Шта ради бака? Ћурка је печена. Каква је ћурка? Мама је у кухињи. Где је мама? Слама је на поду. Где је слама? Деда улази у предсобље. Куда улази деда?

98

ВЕЖБА (бројеви од 1 до 20) Оријентационо време за рад: 2 часа Нове речи: зец; тачан Текст уз слике Дечак броји авионе. Да бројимо авионе: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8. /

Девојчице и дечаци седе на клупи. Девојчица броји дечаке и девојчице: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 и ја сам 10. Да бројимо дечаке и девојчице. Колико има девојчица? Колико има дечака на клупи? /

Дечаци броје кликере. Да бројимо и ми: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12. /

Девојчица храни голубове. Да бројимо голубове (20). Колико голубова лети (4), стоји (3) и једе (13)? /

Дечак и девојчица броје аутомобиле. Какви су аутомобили? Да бројимо беле аутомобиле (4), црвене (11) и жуте аутомобиле (15). /

Дечак броји тролејбусе (20), камионе (20) и аутобусе (20). Да помогнемо дечаку. /

Ово су зечеви. Да бројимо зечеве (13). Да ли је то тачно? МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Увежбавање бројева од 1 до 20. 2. Предлог модела обраде. На основу 1. и 2. слике понављају се

бројеви од 1 до 10, а затим се поступно, на основу слика, увежбавају бројеви од 11 до 20. Пажња се посвећује правилном изговору бројева од 11 до 19 (без гласа ј – једанаест, дванаест...).

Одговори ученика на постављена питања садрже само број без навођења именице, на пример, на питање (2. слика): Колико има дечака на клупи? Пет.

Са ученицима који знају да броје до 50, поступно се понавља бројање од 1 до 50 тек када сви ученици савладају бројеве до 20.

Вежба може да се реализује у виду такмичења. Ученици се такмиче ко ће први избројати колико голубова лети, колико једе и колико стоји,

99

или ко ће први избројати колико има белих, црвених и жутих аутомобила и др.

Препоручује се и такмичење у бројању уназад. Драгутин Маловић

БРОЈАЛИЦА Десет, девет, осам – не питај ме ко сам Седам, шест и пет – зна ме цео свет. ................................ Четири, три, два, па један ............................ Баш је пријатно бројати обратно.

100

ВЕЖБА (исказивање намене) Оријентационо време за рад: 2 часа Реченични модел: исказивање намене (S + P + N3) Нове речи: писмо, унук, унука; помагати Текст уз слике Мама брише прашину. Она брише орман. Јелена помаже мами. Она

брише столицу. / Урош пише брату. Он пише писмо брату. Петар: Коме ти пишеш? Урош: Ја пишем брату. / Мама говори Саши: – Саша, опери руке! / Марко даје куче Ивану. / Катарина сече косу лутки. / Марко баца мрвице голубовима. / Бака прави колаче. Бака прави колаче Јелени (унуци) и Марку

(унуку). Она прави колаче унуцима. / Марко носи хлеб и млеко баки. Бака каже Марку: Хвала. / Деда прави кревет лутки. / Марко чисти патике сестри. МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Увођење реченичног модела ‡ исказивање

намене (неправог објекта у дативу) именицама мушког и женског рода у оба броја.

2. Наставна средства: апликације, слике за вежбе, звучни снимак текста уз слике и вежби.

3. Предлог модела обраде. Вежба је састављена, углавном, од слика из претходних лекција. Слике се објашњавају помоћу апликација тако да се неправи објекат дода на крају, на пример: Урош пише. Урош пише брату.

4. Увежбавање реченичног модела. Вежбе: орално понављање, одговори на питања, вежбе постављања питања.

101

Орално понављање. То је мама. Јелена помаже мами. То је брат. Урош пише брату. То је Саша. Мама говори Саши. То је лутка. Катарина сече косу лутки. То је Марко. Марко даје куче Ивану. То су голубови. Марко баца мрвице голубовима. Јелена је унука. Бака прави колаче унуци. Марко је унук. Бака прави колаче унуку. То су унуци. Бака прави колаче унуцима. / Деда прави кревет лутки. Марко чисти патике сестри. Учитељица говори ученику (ученици). Учитељица говори ученицима (ученицама). У природној ситуацији. Ученици редом дају другу / другарици поред себе део школског прибора и говоре: Ја дајем зарезач Јовану. Ја дајем гуму Иванки. Итд.

Одговори на питања. Коме Јелена помаже? Јелена помаже мами. Коме Урош пише? Урош пише брату. Коме Марко даје куче? Марко даје куче Ивану. Коме деда прави кревет? Деда прави кревет лутки. Коме Марко баца мрвице? Марко баца мрвице голубовима. Коме бака прави колаче? Бака прави колаче унуцима. У природној ситуацији: Коме ви помажете? Коме ви пишете? Коме говорите? Коме шта носите (сипате, правите, скупљате, купујете итд.)?

Вежбе постављања питања. Мама говори Саши. Коме мама говори? Марко даје куче Ивану. Коме Марко даје куче? Катарина сече косу лутки. Коме Катарина сече косу? Петар броји кликере друговима. Коме Петар броји кликере? Марко баца мрвице голубовима. Коме Марко баца мрвице?

102

СВЕТИ САВА 24. лекција Оријентационо време за рад: 2 часа I ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Понављање реченичних модела Нове речи: дан, празник, свештеник, хор, кољиво; поздрављати,

рецитовати, резати Обрасци питања Обрасци одговора Ко је то? То је свештеник. Шта ради Петар? Петар рецитује. Шта раде родитељи? Родитељи седе. Кога учитељица поздравља? Учитељица поздравља родитеље. Коме маме дају кољиво? Маме дају кољиво ученицима. Какви су ученици? Ученици су весели. II ТЕМАТСКИ САДРЖАЈИ Текст уз слике Дан Светог Саве је празник школе. Родитељи су у учионици. Они

седе. Родитељи су весели. Ово је свештеник. Он стоји. Ученици и ученице стоје. Учитељица поздравља родитеље. / Хор пева: Ускликнимо с љубављу светитељу Сави. /

Петар рецитује. / Учитељица даје колач родитељима. / Маме дају кољиво и колаче ученицима. Сви су весели. Ученици и

ученице једу. Родитељи разговарају. III МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Понављање реченичних модела и

упознавање обичаја прославе Св. Саве у школи. 2. Предлог модела обраде. Лекција се обрађује на описани начин

пре прославе овог празника у учионици.

103

Предлаже се певање и рецитовање песмица које ученици знају и слушање звучног снимка песме: Ускликнимо с љубављу светитељу Сави. По процени наставника, ученици могу да науче да певају једну строфу ове песме.

3. Понављање реченичних модела изводи се на основу питања наставника у вези са текстом уз сваку слику.

104

ДАН МАЈКИ 25. лекција Оријентационо време за рад: 3 часа I ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Реченични модел: исказивање намене (S + P + N3) Говорна реализација модела: Марко помаже тати.

Јелена даје вазу мами. Нове речи: Дан мајки, празник, поклон, шал, цртани филм, марама;

честитати, поклањати, захваљивати, говорити; сутра Комуникативне функције: Честитам Вам (ти) Дан мајки! Срећан

празник! Обрасци питања Обрасци одговора.

Коме мама захваљује? Мама захваљује Јелени. Коме Марко поклања слику? Марко поклања слику

баки. Да ли Јелена даје вазу мами или баки? Јелена даје вазу

мами. II ТЕМАТСКИ САДРЖАЈИ а) Текст уз слике Сутра је Дан мајки. Јелена црта цвет на вази. Она црта цвет мами.

Марко црта слику баки. / Бака ради у фризерници. / Мама ради на пошти. Оне раде поподне. / Деда купује шал баки. Мами купује мараму. /

Тата брише прозоре. Марко помаже тати. / Тата и Марко гледају цртани филм. Чекају маму. Она улази. Мама каже тати и Марку: – Све је чисто! То је леп поклон! /

105

Јелена даје вазу мами. Она честита празник мами. Мама захваљује Јелени. / Марко поклања слику баки. Бака каже Марку: Хвала, слика је лепа! /

Породица је у соби. Бака говори деди: Шал је леп. Марко носи сок. Јелена носи колаче. Тата носи цвеће баки и мами.

б) Дијалози 1. дијалог Марко: Да ли црташ цвет баки или мами? Јелена: Ја цртам цвет мами. А ти? Марко: Ја цртам слику баки. 2. дијалог Јелена: Где је деда? Тата: Деда је у продавници. Јелена: Ради? Тата: Не ради. Он купује поклон баки и мами. 3. дијалог Јелена: Честитам ти Дан мајки! Мама: Хвала. Марко: Срећан празник! Бака: Хвала! III МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Увежбавање реченичног модела ‡

исказивање намене (неправог објекта у дативу) природно се уклапа у обележавање Дана мајки у породичној средини. Лично ангажовање деце да направе поклон мами и баки, спремање стана пре њиховог доласка и давање поклона чине тематски оквир ове лекције.

2. Наставна средства: зидне слике, слике за вежбе, слике из Додатка, звучни снимак текста уз слике, вежби и дијалога.

3. Предлог модела обраде. Лекција Дан мајки календарски се не поклапа са овим празником. Стављена је на ово место због увежбавања реченичног модела – исказивања намене и глагола (честитати, поклањати, захваљивати, куповати, говорити – некоме нешто) који допуњавају неправи објекат у дативу (Мама захваљује Јелени.), прави

106

објекат у акузативу и неправи објекат у дативу (Милан поклања слику баки.).

Лекција се може обрадити и на Дан мајки. Уколико се лекција обради према редоследу у Сликовници, предлаже се да уочи обележавања Дана мајки ученици понове лекцију, праве или цртају поклоне, понављају или уче песмице посвећене мами и др.

Ученици се са садржајем лекције упознају приказивањем зидних слика уз звучни снимак текста уз слике, као и у претходним лекцијама.

Приликом објашњења слика треба обратити пажњу на глагол честитати. Он се објашњава руковањем и казивањем комуникативне функције: Срећан празник! Честитам Вам (ти) Дан мајки!

4. Увежбавање реченичног модела. Вежбе: орално понављање, одговори на питања, вежбе супституције, вежбе постављања питања: Шта иде заједно? Шта је погрешно?

Орално понављање. а) Јелена честита мами. Бака захваљује Марку. Марко помаже тати. Бака говори деди. / Марко црта слику баки. Деда купује шал баки. Јелена даје вазу мами. Мама захваљује Јелени. Марко поклања слику баки. Тата носи цвеће баки и мами.

б) То је мама. Јелена црта цвет мами. То је бака. Деда купује шал баки. То је деда. Бака говори деди. Итд.

Одговори на питања. а) Коме Јелена (Марко) честита? Јелена честита мами. Марко честита баки. Коме бака захваљује? Бака захваљује Марку (деди, тати). Коме тата носи цвеће? Тата носи цвеће баки и мами. У природној ситуацији: Коме ви честитате (пишете, помажете, поклањате)?

На основу слика из Додатка за ову лекцију, ученицима се могу постављати питања: Шта поклањаш тати (деди)? Шта дајеш (поклањаш) другу (другарици, брату, сестри)? Коме поклањаш коцке (лопту, цвет, лутку, књигу)? и др.

б) Ко је то? То ја тата. Коме Марко помаже? Марко помаже тати. Ко је то? То је мама. Коме Јелена честита? Јелена честита мами. Итд.

в) Да ли Јелена црта цвет мами или баки? Јелена црта цвет мами. Да ли бака захваљује Јелени или Марку? Бака захваљује Марку. Итд.

г) Да ли Јелена помаже тати? Јелена не помаже тати. Марко помаже тати. Да ли Јелена купује шал баки? Не. Деда купује шал баки. Итд.

Вежбе супституције. Марко честита мами. (баки) Марко честита баки. (куварици) Марко честита куварици. Бака прави колаче Марку.

107

(унуку) Бака прави колаче унуку. (унуци) Бака прави колаче унуци. / Учитељица говори ученику. (ученицима) Учитељица говори ученицима. (ученицама) Учитељица говори ученицама. Бака прави колаче унуци. (унукама) Бака прави колаче унукама. Итд.

Вежбе постављања питања. Јелена црта цвет мами. Коме Јелена црта цвет? Деда купује шал баки. Коме деда купује шал? / Марко помаже тати. Марко помаже тати? Бака захваљује Марку. Бака захваљује Марку? / Марко поклања слику баки. Да ли Марко поклања слику баки или мами?

Шта иде заједно? тата – прозор – слика; бака – марама – шал; Марко – телевизор – колач; мама – продавница – цвеће; Јелена – сок – слика; деда – цвеће – марама

Шта је погрешно? Тата даје мами (колач / цвет). Марко даје баки (вазу / слику). Деда купује мами (мараму / шал). Јелена поклања мами (хаљину / вазу).

5. Увежбавање дијалога. Дијалози могу да се варирају променом поклона и личности. Препоручује се укључивање што већег броја ученика да изводе мале сцене честитања празника и захваљивања.

108

ПОМОЋ МАМИ 26. лекција Оријентационо време за рад: 3 часа I ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Реченични модел: исказивање намене (S + P + N3) Говорна реализација модела: Петар даје мајицу мами.

Зорица каже Марији.

Нове речи: веш; ширити, казати, причати; свој, мој Обрасци питања Обрасци одговора Коме Петар помаже? Петар помаже мами. Зорица говори Марији? Зорица говори Марији. Да ли Марија чисти ципеле мами? Марија не чисти ципеле

мами. II ТЕМАТСКИ САДРЖАЈИ Текст уз слике Марија и Зорица су у дворишту. Оне су другарице. Оне гледају

Петра. Петар помаже мами. Она шири веш. Петар даје веш мами. Он даје мајицу мами. / Зорица прича Марији: – И ја помажем мами. Бришем чаше, тањире./

И ја помажем мами. Ја чистим ципеле – каже Марија. / – Ти чистиш ципеле мами? – пита Зорица. / – Не. Ја чистим своје ципеле – каже Марија. / – Ти не помажеш мами. – Помажем. Мама не чисти моје ципеле – каже Марија. Да ли Марија помаже мами?

109

III МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Ситуације помагања родитељима у

обављању кућних послова, које деца могу да ураде и погрешно схватање те помоћи, представљају основу за даље увежбавање реченичног модела – исказивање намене.

2. Наставна средства: зидне слике, слике за вежбе, звучни снимак текста уз слике и вежби.

3. Предлог модела обраде. Лекција се обрађује на уобичајени начин.

Вежба разумевања на слух. Наставник стави зидне слике ове лекције на таблу, обележене бројевима од 1 до 6. Уз звучни снимак текста показује на слике, а затим каже два пута текст уз једну слику, на пример, текст уз другу слику. Ученици треба да кажу број слике или да покажу слику уз коју су чули текст.

4. Увежбавање реченичног модела. Вежбе: орално понављање, одговори на питања, вежбе супституције, вежбе трансформације, вежбе допуњавања, вежбе постављања питања.

Орално понављање. Петар помаже мами. Он даје мајицу мами. Зорица говори Марији. Дечак носи веш мами. Зорица чисти ципеле мами. / Бака чита унуку. Урош пише брату. Катарина сече косу лутки. Марко носи млеко мачки. / То су ученици. Учитељ говори ученицима. То су ученице. Учитељица даје свеске ученицама. То је дете. Мама прича детету. То су деца. Мама прича деци.

Одговори на питања. а) Коме Петар помаже? Петар помаже мами. Коме прича Зорица? Зорица прича Марији. Коме говори учитељ? Учитељ говори ученицима. Вежбу наставити коришћењем усвојених именица у дативу у облицима множине. У природној ситуацији: Коме ви помажете? Шта помажете?

б) Зорица прича Марији? Зорица прича Марији. Петар даје веш мами? Петар даје веш мами. Итд.

Вежбе супституције. Урош пише другу. (друговима) Урош пише друговима. Учитељица прича ученику. (ученицима) Учитељица прича ученицима. Јелена носи колаче другарици. (другарицама) Јелена носи колаче другарицама. / Куварица даје сендвиче дечацима. (девојчицама) Куварица даје сендвиче девојчицама.

Вежбе трансформације. а) Промена падежа. Урош пише. (друг) Урош пише другу. Учитељица говори. (ученик) Учитељица говори

110

ученику. Учитељица говори. (ученица) Учитељица говори ученици. Петар помаже. (мама) Петар помаже мами. Итд.

б) Промена броја. Урош пише другу. (друговима) Урош пише друговима. Куварица даје ужину девојчици. (девојчицама) Куварица даје ужину девојчицама. Итд.

в) Вежбе допуњавања (на визуелни подстицај). Петар даје мајицу ... мами. Марко баца мрвице... голубовима. Учитељица говори ... ученицима / ученицама. Јелена сипа млеко... мачкама. Итд.

Вежбе постављања питања. Иванка носи јабуке баки. Коме Иванка носи јабуке? Бака захваљује деци. Коме бака захваљује? Марко отвара врата Петру. Коме Марко отвара врата? Девојчица даје колаче другарицама. Коме девојчица даје колаче?

5. У лекцији нису предложени дијалози јер је текст дијалошког карактера те се поделом улога ученицима може изводити у учионици.

На основу слика у Додатку за ову лекцију, ученици треба да кажу шта раде, а шта не раде у кући и коме шта помажу.

111

У ДВОРИШТУ 27. лекција Оријентационо време за рад: 3 часа I ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Реченични модел: исказивање намене (S + P + N3) Говорна реализација модела: Вида баца кукуруз живини.

Јован сипа воду гускама. Нове речи: петао, кукуруз, ћуран, кокошка, патка, гуска, детелина,

гнездо, пиле, паче, гушче, ћуре; жедан; љутити се Обрасци питања Обрасци одговора Шта је то? То је петао (кокошка, пиле...). Коме Вида даје кукуруз? Вида даје кукуруз кокошки. Коме деда носи детелину? Деда носи детелину паткама. Какво је паче? Паче је жуто. II ТЕМАТСКИ САДРЖАЈИ Текст уз слику То је петао. Он је велик. / Кокошка је на гнезду. Вида гледа пиле.

Пиле је жуто. Оно је мало. Вида каже баки: Бако, пиле! / Бака узима пиле. Вида даје кукуруз кокошки. /

Јован сипа воду патки. Патка је црна. Она је жедна. Патка пије воду. И паче је жедно. Оно је жуто. Паче трчи. / Маза јури гушче. Гуска се љути. / Ово је ћуран. Ћурка и ћуре једу кукуруз. То је живина. /

Бака Мара храни живину. Вида помаже баки. Она баца кукуруз живини. И голубови једу кукуруз. Деда носи детелину живини. Пачићи и патке воле детелину. Јован сипа воду гускама.

112

III МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Помоћ баки и деди да нахране живину и

њену младунчад представља радост деци овог узраста, посебно деци из градских средина која ретко имају прилику да их виде. Садржај лекције мотивисаће ученике за даље увежбавање реченичног модела ‡ исказивање намене (неправог објекта у дативу).

2. Наставна средства: апликације, слике живине и младунчади из Додатка, слике за вежбе, звучни снимак текста уз слике и вежби.

3. Предлог модела обраде. Лекција се може обрадити у три етапе. У првој етапи именује се и увежбавају називи живине и њене младунчади (при томе се обраћа пажња на изговор гласа ч и ћ), у другој се обради првих шест слика и у трећој етапи обради се 7. слика која је синтетичког карактера.

После прве етапе предлаже се учење песме: Кока и пилићи и извођење малих сцена ове песме.

Задатак ученицима. Бројање живине и младунчади је, као и раније, без навођења именице која именује оно што се броји јер ученици не знају облике генитива.

4. Увежбавање реченичног модела. Вежбе: орално понављање, одговори на питања, вежбе супституције, вежбе трансформације, вежбе постављања питања.

Орално понављање. То је петао (кокошка, пиле). Ово је патка. То је паче. Итд. / Вида даје кукуруз кокошки (патки, ћурки, гуски). Јован сипа воду кокошкама (паткама, ћуркама, гускама). Деда носи детелину пилету (пачету, ћурету, гушчету). Јован баца детелину пилићима (пачићима...). Итд.

Одговори на питања. а) Ко је то? То је ћуран (ћурка, ћуре). Итд. б) Шта кокошка има? Кокошка има пиле. Шта гуска има? Гуска има гушче. Итд. в) Коме Вида даје кукуруз? Вида даје кукуруз кокошки / кокошкама. Коме Јован сипа воду? Јован сипа воду патки / паткама. Коме деда носи детелину? Деда носи детелину пачету / пачићима. Итд.

г) Какав је петао? Петао је велик. Каква је патка? Патка је црна. Какво је паче? Паче је жуто. Какви су ћурићи? Ћурићи су мали. Итд.

д) Ко шта ради? Бака узима пиле. Маза јури гушче. Итд. Вежбе супституције. Вида помаже баки. (брату) Вида помаже

брату. Јован носи воду патки. (гуски) Јован носи воду гуски. Бака даје

113

кукуруз живини. (кокошкама) Бака даје кукуруз кокошкама. Итд. Вежбу наставити именицама средњег рода у оба броја.

Вежбе трансформације. а) Промена падежа. То је ћуран. Бака носи кукуруз ћурану. То је ћурка. Вида носи кукуруз ћурки. То је паче. Јован даје воду пачету. То су гуске. Деда носи детелину гускама.

б) Промена броја. Деда носи кукуруз кокошки. Деда носи кукуруз кокошкама. Дечак сипа воду патки и ћурки. Дечак сипа воду паткама и ћуркама. Јован носи воду гушчету. Јован носи воду гушчићима.

Вежбе постављања питања. а) Петао је велик. Какав је петао? Гуска је бела. Каква је гуска? Паче је жедно. Какво је паче? Гуске су беле. Какве су гуске? Итд.

б) Бака узима пиле. Шта ради бака? Голубови једу кукуруз. Шта голубови једу? Вида гледа пиле. Кога Вида гледа?

в) Деда носи детелину живини. Коме деда носи детелину? Јован носи воду паткама. Коме Јован носи воду? Итд.

У Додатку за ову лекцију налазе се необојене и обојене слике живине.

Бојење живине дати ученицима за домаћи задатак. На часу ученици је именују. То су патка и паче. То је ћуран и ћуре. Итд.

Обојене слике ученици треба да одвоје и да свакој врсти живине додају њено младунче. Затим одговарају на питања: Шта ко има? Гуска има гушче. Итд.

114

НЕПРАВДА (синтеза исказивања намене – S + P + N3)

Нове речи: забавник, бомбона; ручати, плакати Текст уз слике Марко лежи у кревету. Он је болестан. / Јелена каже брату: Да ли

желиш сок? – Хвала. Не могу. / Мама носи чај и лек Марку. Чај је топао. / Тата даје забавник Марку. / Другови долазе у посету. Они носе бомбоне Марку. /

Мама и тата ручају. Јелена не руча. Она је тужна. / Зашто не једеш? Ниси гладна? – пита мама. / Да ли си болесна? – пита тата. / Јелена плаче. Она каже мами и тати:

Зашто ја нисам болесна? Марку дајете све, а мени ништа. МЕТОДИЧКА УПУТСТВА Реченични модел – исказивање намене (S + P + N3) увежбаван је у

25, 26. и 27. лекцији, као и у посебној вежби. Нова тема и ситуације у причи Неправда су у функцији понављања и синтетизовања наведеног реченичног модела, као и у функцији спонтаног понављања и примене у комуникацији увежбаваних реченичних модела у претходним лекцијама.

Врсте вежби, изузев оралног понављања, које су коришћене у три наведене лекције, користе се и у раду на синтези овог реченичног модела.

115

УРОШ ЈЕ ВОЗАЧ 28. лекција Оријентационо време за рад: 3 часа I ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Реченични модел: исказивање радње (S + P; P = облици

садашњег времена са неисказаним субјектом) Говорна реализација модела: Урош црта. Црта. Ја цртам.

Цртам. Путници (они) чекају. Чекају. Нове речи: палачинка; пећи, држати; покварен Императивни искази: Иди у продавницу! Купи хлеб! Постави сто! Обрасци питања Обрасци одговора Шта ради мама? Пече палачинке. Шта ти радиш? Возим путнике. Шта Вера ради? Вера се игра. Шта путници раде? Путници чекају. Чекају. Цртате? Цртамо. Не цртамо. II ТЕМАТСКИ САДРЖАЈИ а) Текст уз слике Мама је у кухињи. Пече палачинке. / Урош седи у трпезарији. Црта

тролејбус. / Мама пита Уроша: Шта радиш? Цртам тролејбус. Ја сам возач – каже Урош.

Мама каже Урошу: Иди у продавницу! Купи хлеб! – Извини, возим путнике. Они чекају. / Зашто Вера не купи хлеб?

Она се игра – каже Урош./ Вера је у продавници. Купује хлеб./ Мама држи тањире. Она каже: Уроше, постави сто! / Урош: – Мама, продајем карту путнику. Путник чека. / Мама даје палачинку Вери. Она каже: Изволи палачинку. / Урош: Молим, палачинку. /

116

Мама: Ти си у тролејбусу. Возиш тролејбус. Урош: Не возим. Тролејбус је покварен. б) Дијалози 1. дијалог Мама: Шта радиш? Урош: Цртам тролејбус. Ја сам возач. Мама: Иди у продавницу. Купи хлеб. Урош: Извини, возим путнике. 2. дијалог Урош: Молим палачинку. Мама: Ти си у тролејбусу. Возиш тролејбус. Урош: Не возим. Тролејбус је покварен. Мама: Изволи палачинку. Урош: Хвала. III МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Игра дечака, његово одбијање да иде у

продавницу да не прекида игру коју ће прекинути кад то њему одговара, уз духовито образложење, чини садржај ове лекције. Он је у функцији даљег утврђивања реченичног модела ‡ исказивање радње облицима презента са исказаним субјектом и увежбавање облика презента са неисказаним субјектом, који се чешће користе у комуникацији.

Повратни глаголи се увежбавају са исказаним субјектом због промене места повратне заменице се ако се увежбавају са неисказаним субјектом. Ја се играм. Играм се.

2. Наставна средства: слојевите фолије, слике за вежбе, звучни снимак текста уз слике, вежби и дијалога.

3. Предлог модела обраде. Објашњење слика и речи остварује се помоћу слојевитих фолија.

Текст је погодан да се после обраде инсценира у учионици. 4. Увежбавање реченичног модела. Вежбе: орално понављање,

одговори на питања, вежбе супституције, вежбе трансформације, вежбе постављања питања.

117

Орално понављање. Мама пече палачинке. Пече палачинке. Урош црта. Црта. Урош вози путнике. Вози путнике. Вера купује хлеб. Купује хлеб. Урош продаје карту. Продаје карту. Возач вози тролејбус. Вози тролејбус. / Ја пишем. Пишем. Он пише. Пише. Они пишу. Пишу. Ти пишеш. Пишеш. Итд.

Одговори на питања. Вежба се реализује прво питањима у вези са текстом, а затим се у питањима користе глаголи и из претходних лекција.

а) Шта ради мама? Мама пече палачинке. Пече палачинке. Шта ради Урош? Урош црта. Црта. Шта ради путник? Путник чека. Чека. Шта ради Урош? Урош вози тролејбус. Вози тролејбус. / Вера купује хлеб? Купује. Мама држи тањире? Држи. Урош продаје карту путнику? Продаје. Он вози тролејбус? Вози. У природној ситуацији: Ти пишеш? Ја пишем. Пишем. Ви седите? Ми седимо. Седимо. Ја стојим? Ви стојите. Стојите. Оне разговарају? Оне разговарају. Разговарају.

б) Давање више одговора на постављено питање. Шта ради редар? Брише таблу (отвара прозор, залива цвеће, носи креду). Шта ради ученик? Пише (црта, пева, вежба итд.). Шта радите на одмору? Ми се играмо. Трчимо (ужинамо, играмо фудбал). Шта ти радиш ујутро? Ја се умивам (вежбам, доручкујем, идем у школу). Итд.

Вежбе супституције. Урош црта. (седи) Урош седи. (учи) Урош учи. Вера се игра. (плаче) Вера плаче. (једе) Вера једе. Они доручкују. (ужинају) Они ужинају. (ручају) Они ручају. (спавају) Они спавају. (читају) Итд.

Вежбе трансформације. а) Промена броја. Ја чистим. Ми чистимо. Дечак скупља лишће. Дечаци скупљају лишће. Ти једеш колаче. Ви једете колаче. Ученица брише сто. Ученице бришу столове. Куварица прави сендвич. Куварице праве сендвиче.

б) Промена лица. Ти бришеш таблу. (ја) Ја бришем таблу. Они хране кучиће. (ми) Ми хранимо кучиће. Дечак путује. (ти) Ти путујеш. Ви цртате авионе. (они) Они цртају авионе.

Вежбе постављања питања. Мама пече палачинке. Мама пече палачинке? Пече палачинке. Пече палачинке? Продавац продаје хлеб. Продавац продаје хлеб? Возим аутобус. Возиш аутобус? Бришу столове. Бришу столове? Једу. Једу? Пишем. Пишеш? Итд.

Задатак ученицима. Погледајте 1, 2. и 6. слику ове лекције и кажите шта ко ради.

118

5. Увежбавање дијалога. Предложени дијалози могу да се мењају, на пример, Урош да иде у продавницу, да ученици кажу шта раде и куда иду и др.

119

У БАШТИ 29. лекција Оријентационо време за рад: 4 часа I ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Понављање реченичног модела: исказивање особине бића,

предмета (S + P; P = vp + Аdj.) Говорна реализација модела: Ружа је жута. Паприке су црвене. Нове речи: каранфил, ружа, лала, висибаба, љубичица; кромпир,

краставац, купус, лук, парадајз, паприка, шаргарепа, поврће, трава, башта; брати, расти, вадити; шарен

Обрасци питања Обрасци одговора Шта је то? То је ружа. Какав је парадајз? Парадајз је црвен. Каква је ружа? Ружа је жута. Какви су краставци? Краставци су зелени. II ТЕМАТСКИ САДРЖАЈИ Текст уз слике Каранфил је црвен. Ружа је жута. Лала је црвена. Висибаба је бела.

Љубичица је плава. То је цвеће. / Бака седи на столици. Бере руже. Оне су беле и жуте. / Ту су и

каранфили. Јелена залива каранфиле. / И тамо је цвеће. Оно је шарено. Деда залива цвеће. / Мама ради у башти. Марко помаже мами. Они носе траву. /

То је кромпир. Ово је паприка. Парадајз је црвен. То је краставац. Он је зелен. То је поврће. Оно је свеже. Шаргарепа је жута. Купус је зелен. Лук је жут и зелен. И то је поврће. Поврће расте у башти.

Тата вади кромпир. Марко скупља шаргарепу. Бака и Јелена беру парадајз. Мама носи паприку. Она је зелена и жута. Деда ставља поврће у аутомобил.

120

Башта је велика. Тамо је цвеће. Овде је поврће. III МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Ученици помажу својим родитељима не само

у кући, већ и у другим ситуацијама. Помоћ у башти, која чини садржај ове лекције, пружа могућност ученицима да усвоје називе цвећа и поврћа, понављају и даље увежбавају реченични модел – исказивање особине бића, предмета.

2. Наставна средства: слике из Сликовнице, слике цвећа и поврћа из Додатка, слике за вежбе, звучни снимак текста уз слике и вежби.

3. Предлог модела обраде. Лекција се обрађује у две етапе. У првој се именују и увежбавају поједине врсте цвећа и обраде 4 аналитичке слике. У другој етапи именују се и увежбавају врсте поврћа чиме се уводе ученици у обраду синтетичке слике.

Глаголи: брати, расти, вадити објашњавају се пуном акцијом. Задатак за ученике. Бојење цвећа и поврћа у Додатку може се

дати ученицима за домаћи задатак. Приликом провере разумевања текста уз слике, постављају се

питања за све увежбане реченичне моделе који се јављају у тексту. Ко је то? Шта је то? Шта ко ради? Где је ко? Где је шта? Итд.

4. Понављање реченичног модела. Вежбе: орално понављање, одговори на питања, вежбе трансформације, Шта је погрешно?, вежбе постављања питања.

Орално понављање. То је каранфил (ружа, лала, висибаба, љубичица). То је цвеће. Каранфил је црвен. Лала је црвена. Ружа је жута. Итд. / То је краставац (кромпир, паприка, шаргарепа итд.). То је поврће. Краставац је зелен. Паприка је жута. Итд.

Одговори на питања. а) Какав је каранфил? Каранфил је црвен. Каква је ружа? Ружа је жута. Какво је цвеће? Цвеће је шарено. / Какви су каранфили? Каранфили су црвени. Какве су љубичице? Љубичице су плаве. / Какав је парадајз? Парадајз је црвен. Каква је шаргарепа? Шаргарепа је жута. Какво је поврће? Поврће је свеже. У природној ситуацији: Да ли волиш цвеће? Шта волиш? Коме поклањаш цвет / цвеће? Шта поклањаш? / Какви су столови у учионици? Какве су креде? Какви су ученици? Какве су ученице? Итд.

б) Да ли је висибаба бела или плава? Висибаба је бела. Да ли је краставац зелен или жут? Краставац је зелен. Итд.

121

Вежбе трансформације. Промена рода и броја придева. Купус је зелен. (паприка) Паприка је зелена. (поврће) Поврће је зелено. Каранфил је црвен. (ружа) Ружа је црвена. (цвеће) Цвеће је црвено. / Тата је вредан. (мама) Мама је вредна. (дете) Дете је вредно. / Дечаци су вредни. Девојчице су вредне. Деца су вредна. Итд.

Језичка игра: Настави! Ученици се поделе на две групе. Наставник каже реч цвеће. Ученици једне групе редом казују назив по једног цвета. Друга група, када наставник каже реч поврће, наводи редом називе поврћа. Побеђује група која је казала више назива.

Шта је погрешно? Које речи не спадају овде? Лала, љубичица, купус, каранфил, цвет, дечак, ружа; краставац, купус, цвеће, кромпир, јабука, лук, парадајз.

Вежбе постављања питања. Каранфил је жут. Какав је каранфил? Висибаба је бела. Каква је висибаба? Цвеће је шарено. Какво је цвеће? Краставац је зелен. Какав је краставац? Шаргарепе су жуте. Какве су шаргарепе? Поврће је свеже. Какво је поврће?

122

ЧОКОЛАДА 30. лекција Оријентационо време за рад: 3 часа I ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Понављање реченичних модела: исказивање радње презентом

(S + P) и исказивање објекта (S + P + N4)

Говорна реализација модела: Мирко пише. Ученице пишу. Јанко не пише. Мирко гледа Јанка. Јанко једе чоколаду.

Нове речи: чоколада; појести, ломити се, стидети се Обрасци питања Обрасци одговора Шта ради Мирко? Мирко седи. Јанко пише? Јанко пише (не пише). Шта раде ученици? Стоје. Кога гледа Мирко? Мирко гледа Јанка. Шта Јанко брише? Јанко брише руке. II ТЕМАТСКИ САДРЖАЈИ Текст уз слике Ученици су у учионици. Редар брише таблу. Јелена отвара торбу.

Иванка ставља свеску на сто. Мирко седи. Јанко једе чоколаду. Мирко гледа Јанка. И он воли чоколаду. /Јанко је појео чоколаду. Брише лице./

Учитељ улази. Ученици стоје. / Час почиње. Учитељ пише на таблу. И ученици пишу. / Мирко пише. Јанко не пише. Реже оловку. Оловка се ломи. / Мирко узима оловку. / Реже оловку Јанку. / Мирко даје оловку Јанку. Он каже: Изволи. Учитељ гледа Мирка и Јанка. Он каже: Ви сте добри другови. Јанко се стиди. Мирко се радује.

123

III МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Ситуације у учионици пре часа и за време

часа пружају могућност за развијање негативног става код ученика према себичности и за навикавање ученика на пружање помоћи другима. Оне су основа за понављање реченичних модела – исказивање радње облицима презента са исказаним и неисказаним субјектом и за исказивање објекта.

2. Наставна средства: апликације, слике за вежбе, звучни снимак текста уз слике и вежби.

3. Предлог модела обраде. Лекција садржи три глобалне ситуације (у учионици пре часа, долазак учитеља и на часу) те је тако треба и обрађивати: 1. и 2. слику, затим трећу и на крају од 4. до 8. слике.

Мали број речи у лекцији омогућава да се већа пажња посвети понављању реченичних модела и да се после објашњења слика, а пре увежбавања текста уз слике, питањима провери разумевање текста.

4. Понављање реченичних модела. Вежбе: одговори на питања и супституционалне таблице.

Одговори на питања. а) Ко шта ради у учионици? Мирко седи. Јанко једе. Учитељ пише. Мирко пише. Ученици пишу. / Шта Јанко једе? Јанко једе чоколаду. Шта Мирко узима? Мирко узима оловку. Кога Мирко гледа? Мирко гледа Јанка. Кога учитељ гледа? Учитељ гледа ученике. Итд.

б) Шта ради учитељ? Улази. Шта ради Мирко? Седи. Шта ради Јанко? Једе чоколаду. Шта раде ученици? Пишу. Шта ради Јанко? Реже оловку. Итд./ Кога Мирко гледа? Мирко гледа Јанка. Кога учитељ гледа? Учитељ гледа Мирка и Јанка. Шта Јанко брише? Јанко брише лице. Шта Мирко узима? Мирко узима оловку. Итд.

в) На свако питање даје се потврдни и одрични одговор. Ко отвара торбу? Јелена отвара торбу. Јелена не отвара торбу. Шта Јанко једе? Јанко једе чоколаду. Јанко не једе чоколаду. Итд.

Супституционалне таблице. За увежбавање и понављање реченичног модела – исказивање објекта именицама у акузативу и за уочавање разлике између именица мушког рода које означавају бића од оних које означавају предмете, наставник може од апликације да састави на фланелографу следећу таблицу која, кад се изговори, гласи:

124

ученика аутобус голуба авион Дечак гледа возача колач путника семафор учитеља поклон итд. Наведена таблица може се користити за увежбавање – именица мушког рода у множини у функцији објекта стављањем

по две исте апликације на фланелограф: ученике аутобусе Дечак гледа голубове авионе путнике колаче итд. – именица женског и средњег рода у оба броја у функцији објекта: јабуку јабуке гнездо гнезда

Дечак гледа лопту лопте звоно звона баку баке писмо писма итд. По истом принципу могу се замењивати сви делови реченичног

модела – исказивање објекта у једнини и множини. Субјекат Предикат Објекат прави

купује Дечак носи сендвич. једе воли

125

Субјекат Предикат Објекат Девојчица Дечак Дете носи лопту. Он Она Субјекат Предикат Објекат праве

купују Дечаци носе сендвиче. једу воле Субјекат Предикат Објекат Девојчице носе лопте. Дечаци Деца Они Оне

126

ВЕЖБА (прави повратни глаголи)

Оријентационо време за рад: 3 часа Нове речи: умивати, умивати се, брисати се, облачити се, чешљати

се, обувати, обувати се, изувати, изувати се а) Текст уз слике Девојчица умива лутку. Мама умива дечака. / Девојчица се умива. Дечак се умива. Они се умивају. / Девојчица брише лутку. Мама брише дечака. / Девојчица се брише. Дечак се брише. Они се бришу. / Девојчица облачи лутку. Мама облачи дечака. / Дечак се облачи. Девојчица се облачи. Они се облаче. / Девојчица чешља лутку. Мама чешља девојчицу. / Девојчица се чешља. Дечак се чешља. Они се чешљају. / Девојчица обува лутку. Девојчица се обува. / Девојчица изува лутку. Дечак се изува. б) Дијалози 1. дијалог Учитељица: Погледај девојчицу (2. слика). Да ли девојчица

умива лутку или се умива? Ученица: Девојчица се умива. Учитељица: Шта ради дечак? (4. слика) Ученица: Дечак се брише. Учитељица: Шта раде дечак и девојчица? (6. слика) Ученица: Дечак и девојчица се облаче. 2. дијалог Учитељица: Да ли мама чешља дечака или се он чешља? (8.

слика) Ученик: Он се чешља.

127

Учитељица: Да ли се девојчица обува или се изува? (9. слика) Ученик: Девојчица се обува. Итд. МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Усвајање правих повратних глагола у

презенту са исказаним субјектом. 2. Наставна средства: лутка, чешаљ, пешкир, блуза и ципеле за

лутку, слике за вежбе. 3. Предлог модела обраде. Објашњење повратних глагола изводи

се: гестовима, пуним акцијама (Ја чешљам лутку. Ја се чешљам.), помоћу наставних средстава.

4. Увежбавање реченичног модела. Вежбе: орално понављање, одговори на питања, вежбе трансформације.

Орално понављање (на основу слика). Девојчица (она) умива лутку. Девојчица (она) се умива. Мама умива дечака. Дечак (он) се умива. Дечаци (они) се умивају. Ја се умивам. Ви се умивате. Ти се чешљаш. Ви се чешљате. Девојчица брише лутку. Девојчица се брише. Мама облачи дечака. Дечак се облачи. Итд.

Одговори на питања (на основу слика). Кога мама брише? Мама брише дечака. Ко се брише? Дечак се брише. Шта девојчица ради? Девојчица изува лутку. Шта раде девојчице? Девојчице се изувају. Ко се облачи? Дечак и девојчица (они) се облаче. Итд. Шта ти радиш ујутро у купатилу?

Вежбе трансформације. Ја се играм. Ми се играмо. Он се љуља. Они се љуљају. Она се брише. Оне се бришу. Ти се изуваш. Ви се изувате. Девојчица се чешља. Девојчице се чешљају. Дечак се умива. Дечаци се умивају.

128

У ПАРКУ 31. лекција Оријентационо време за рад: 2 часа I ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Понављање реченичних модела. Нове речи: парк, жмуре, клацкалица; вући, пливати Обрасци питања Обрасци одговора Ко је то? То је Петар. Шта је то? То је цвеће. Шта деца раде? Деца се играју. Кога деца хране? Деца хране патке. Шта дечаци праве? Дечаци праве куће. Где су девојчице? Девојчице су на љуљашци. Где је игралиште? Игралиште је близу. Какво је цвеће? Цвеће је шарено. II ТЕМАТСКИ САДРЖАЈИ Текст уз слике Ово је парк. Ту је дрвеће. Овде су руже и каранфили. И тамо је

цвеће. Оно је шарено. Игралиште је близу. Деца се играју у песку. Дечаци праве куће. Девојчице праве колаче. Зоран вуче песак на камиону. Урош и Марко играју кликере.

Петар вози авион. Дечаци и девојчице су у возу. Они путују. Девојчице се играју жмуре. Јелена броји: 1, 2, 3, 4... Иван и Зоран су на клацкалици. Иван је горе, Зоран је доле. Љубица и Љиљана се љуљају на љуљашци.

Патке и пачићи пливају. Деца хране патке и пачиће. Баке седе на клупи. Оне хране птице.

129

III МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Игра деце у парку омогућава даље

увежбавање, понављање, утврђивање и аутоматизацију скоро свих претходно увежбаваних реченичних модела.

2. Наставна средства: увећана зидна слика лекције, слике за вежбе, звучни снимак текста уз слике и вежби.

3. Предлог модела обраде. Лекција је дата у облику синтетичке слике коју наставник може да пројектује помоћу дидактичке технике или, ако нема увећане зидне слике, може да је увећа фотокопирањем и стави на таблу.

Пошто лекција има мало непознатих речи, наставник прво питањима провери разумевање текста уз оне делове слике који не садрже нове речи, а затим објашњава делове слике које их садрже.

После увежбавања текста уз слику, наставник окрене леђа слици и ученицима објасни да ће говорити шта је на слици, а они да га исправе ако погреши, на пример: Ово је парк. То је цвеће. Девојчице праве куће у песку. Урош и Јанко играју кликере. Јелена вози авион. Дечаци се љуљају на љуљашци. Баке хране птице. Оне седе на клупи. Деца хране кокошке и пилиће.

4. Понављање реченичних модела. Вежбе: одговори на питања и постављање питања.

Одговори на питања. Ко је то? Шта је то? Шта ко ради? Јелена броји. Дечаци праве куће. Урош и Марко играју кликере. Петар вози авион. Девојчице играју жмуре. Итд. / Кога деца (баке) хране? Деца хране патке и пачиће. Баке хране птице. / Где је ко? Дечаци и девојчице су у возу. Иван и Зоран су на клацкалици. Иван је горе. Итд. Где је шта? Ту је дрвеће. Тамо је цвеће. Итд. Где ко шта ради? Деца се играју у песку. Итд. /Какав је ко? Патке су црне и беле. Пачићи су црни и бели. Итд. Какво је шта? Цвеће је шарено. Итд.

У природној ситуацији (давање више одговара на постављено питање): Где се играте? Ко се игра у парку? Шта радите у парку? Шта не радите у парку? Итд.

Вежбе постављања питања. То је Зоран. Ко је то? Ово је парк. Шта је то? / Патке пливају. Шта патке раде? / Девојчице праве колаче. Шта оне праве? Итд.

130

ПРЕЛАЖЕЊЕ УЛИЦЕ 32. лекција Оријентационо време за рад: 3 часа I ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Понављање реченичног модела: исказивање места радње (S + P + u/nа N4; S + P + u/nа N7) Говорна реализација модела: Дечак иде у школу. Саобраћајац је на

раскрсници.

Нове речи: првак, тротоар, саобраћајац, раскрсница; прећи, подићи, мислити

Императивни исказ: Дај руку! Обрасци питања Обрасци одговора Куда иде Жарко? Жарко иде у школу. Куда иде саобраћајац? Саобраћајац иде на раскрсницу. Где Жарко стоји? Жарко стоји на тротоару. II ТЕМАТСКИ САДРЖАЈИ а) Текст уз слике Жарко је ученик. Он је првак. Жарко иде у школу. Он има торбу.

Жарко стоји на тротоару. Семафор не ради. Он гледа аутомобиле на путу. Они иду. И камиони иду. Они су велики. Жарко се плаши да пређе пут. Учитељ је у учионици. Ја касним – мисли Жарко. /

Жарко каже чики: Молим вас, ја се плашим. Дај руку! ‡ каже чика Жарку. Чика води Жарка. Они су на пешачком прелазу. Прелазе пут. Аутомобили и камиони стоје на путу. /

– Да ли знаш где је школа? – пита чика Жарка. Знам. Школа је близу. Хвала, чико! До виђења! – каже Жарко. /

Ово је раскрсница. Семафори не раде. Пешаци стоје на тротоару. Аутомобили иду на путу. Саобраћајац иде на раскрсницу. /

131

Саобраћајац је на раскрсници. Он је подигао руке. Овде аутомобили стоје. Пешаци иду. / Тамо аутомобили иду. Пешаци стоје на тротоару.

б) Дијалог Жарко: Молим Вас, ја се плашим да пређем пут. Чика: Дај руку! Да ли идеш у школу? Жарко: Идем. Чика: Да ли знаш где је школа? Жарко: Знам. Школа је близу. Хвала, чико! До виђења! Чика: Молим. До виђења! III МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Развијање опрезности и навикавање ученика

да траже помоћ старијих да пређу пут ако је то потребно, као и упознавање ученика са начином регулисања саобраћаја када то ради саобраћајац, чини садржај ове лекције. Он је прикладан за понављање комуникативних функција (исказивање молбе, захваљивања и поздрављања) и реченичног модела – исказивање места радње акузативом и локативом именица с предлозима у и на.

2. Наставна средства: слојевите фолије, макета раскрснице са возилима, слике за вежбе, звучни снимак текста уз слике, дијалога и вежби.

3. Предлог модела обраде. Глобално упознавање ученика са ситуацијама на прве четири слике изводи се помоћу слојевитих фолија, по систему фолија на фолију, уз звучни снимак текста уз слику. За 5. и 6. слику, поред фолија, користи се и макета раскрснице са возилима.

После увежбавања текста, наставник може помоћу цртежа – текста да провери да ли су ученици разумели текст. Ученици припреме папир, поделе га на два дела и обележе бројевима 1 и 2. Ученицима се објасни и покаже да цртају једноставне цртеже – техника линије. Наставник каже садржину првог цртежа. На пример: Ученик стоји на тротоару. После краћег времена наставник каже садржину другог цртежа: Саобраћајац иде на раскрсницу. Садржину обе слике наставник понови неколико пута. После 5 минута наставник пројектује претходно нацртан на графофолији први цртеж, а затим и други. Ученици упоређују своје цртеже са пројектованим и казују наставнику шта су нацртали.

132

4. Понављање модела. Вежбе: одговори на питања, вежбе супституције, вежбе допуњавања, вежбе постављања питања.

Одговори на питања. а) Где стоји Жарко? Жарко стоји на тротоару. Где стоје аутомобили? Аутомобили стоје на путу. Где стоји саобраћајац? Саобраћајац стоји на раскрсници. Где је учитељ? Учитељ је у учионици. Где је возач? Возач је у камиону. Итд.

б) Куда иде Жарко? Жарко иде у школу. Куда иде саобраћајац? Саобраћајац иде на раскрсницу. Куда иду дечаци? Дечаци иду у двориште. Итд.

Вежбе супституције. Дечак улази у аутобус. (двориште) Дечак улази у двориште. (предсобље) Дечак улази у предсобље. / Дечаци иду на улицу. (на игралиште) Дечаци иду на игралиште. / Мама ради у башти. (пошти) Мама ради у пошти. Девојчица седи на столици. (клупи) Девојчица седи на клупи.

Вежбе допуњавања (на визуелни подстицај). а) Деда жури у ... продавницу. Ученици трче на... одмор. Они ужинају у... трпезарији. Итд.

б) Без визуелног подстицаја. Жарко иде... у школу. Саобраћајац иде... на раскрсницу. Аутомобили стоје... на путу. Путници седе... у аутобусу. Итд.

Вежбе постављања питања. а) На дате одговоре. Ученик стоји на тротоару. Где стоји ученик? Камиони стоје на путу. Где стоје камиони? Ученик иде у школу. Куда иде ученик? Итд.

б) Постављање више питања на дате реченице. Жарко иде у школу. Ко је то? Шта ради Жарко? Куда Жарко иде? Саобраћајац стоји на раскрсници. Ко је то? Шта саобраћајац ради? Где саобраћајац стоји? Итд.

133

ЈУТРО У ПОРОДИЦИ 33. лекција Оријентационо време за рад: 3 часа I ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Понављање реченичних модела Нове речи: јогурт, путер, сир, мед, салама Обрасци питања Обрасци одговора Шта ради Марко? Марко се облачи. Шта мама прави? Мама прави сендвиче. Где је деда? Деда је у дворишту. Куда они иду? Они иду на посао. Где седи тата? Тата седи напред. II ТЕМАТСКИ САДРЖАЈИ Текст уз слике Јутро је. Јелена ставља Сликовницу у торбу. У торби су свеске и

перница. Она спрема књиге. / Марко се облачи. / Тата улази у кухињу. Он носи млеко и хлеб. Ту су јогурт и путер. / Бака кува чај. / Мама сече саламу. Она прави сендвиче. / Деда брише аутомобил у дворишту.

Породица доручкује у трпезарији. Бака ставља мед у чај. Марко једе саламу. Деда сече сир. Јелена пије јогурт. Тата једе сендвич. Мама узима путер. Она каже баки: ‡ Молим мед. /

Тата вози аутомобил. Он и деда седе напред. Бака и мама седе назад. Они иду на посао. Јелена и Марко иду у школу. Они кажу: – До виђења!

III МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Свакодневне ситуације у породици ујутро,

пре одласка старијих на посао и деце у школу, познате су ученицима и олакшавају разумевање садржаја ове лекције, као и понављање и употребу у комуникацији претходно увежбаних реченичних модела.

134

2. Наставна средства: зидне слике, слике за вежбе, слике у Додатку, звучни снимак текста уз слике и вежби.

3. Предлог модела обраде. Лекција се може обрадити у три целине. Прва обухвата ситуације у породици пре доручка (првих 6 слика), друга за време доручка (7. слика) и трећа целина ситуације одласка на посао, односно у школу (8. слика).

Зидна слика на којој породица доручкује стави се на таблу пре часа и прекрије папиром. Наставник црта чланове породице на таблу (појачава контуре слике кредама у боји, које је раније нацртао), а ученици погађају кога црта и шта ко ради. Затим открива слику, каже текст уз слику и објашњава је.

4. Понављање модела. Вежбе: одговори на питања, вежбе допуњавања, постављања питања.

Одговори на питања. Вежба се реализује прво питањима у вези са текстом, а затим се питања (према датим обрасцима) усмеравају на увежбане реченичне моделе у претходним лекцијама, који се јављају и у овој лекцији. У природној ситуацији: Шта радиш ујутро? Шта ради мама (тата, бака...) ујутро? Шта доручкујеш? Шта једеш? Шта пијеш? Шта ко доручкује у породици?

Задатак ученицима. На основу слика у Додатку за ову лекцију ученици треба да кажу шта воле / не воле да доручкују, а затим да одаберу слике, саставе два доручка и кажу шта доручкују.

Вежбе допуњавања (на основу слика). Марко се... Јелена спрема... Мама прави... Тата улази у... Деда брише аутомобил у... Породица доручкује у ... Мама и тата иду на... Јелена и Марко иду у .... итд.

Вежбе постављања питања. Језичка игра: Постави питања. Игра се организује у мањим групама. Свака група извуче по један папир из коверте са бројем слике ове лекције. Ученици пронађу слику у Сликовници, разгледају је неколико минута, договарају се, а затим постављају питања на основу слике. Победник је група која постави највише питања.

135

НА ПОШТИ 34. лекција Оријентационо време за рад: 3 часа I ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Понављање реченичних модела Нове речи: поштар, коверат, пакет, телефон, марка, поштанско

сандуче; слати, телефонирати, доћи, добијати, лепити Обрасци питања Обрасци одговора Ко шта шаље? Деда шаље пакет. Јелена и Вида шаљу писма. Коме Јован телефонира? Јован телефонира другу. Где мама ради? Мама ради на пошти. Шта бака ради? Бака стоји на улици. Куда улази поштар? Поштар улази у пошту. Какво је сандуче? Сандуче је црвено. II ТЕМАТСКИ САДРЖАЈИ а) Текст уз слике Ово је поштанско сандуче. Оно је црвено. Вида ставља писмо у

поштанско сандуче. Она шаље писмо брату. Весна шаље писмо другарици. Она станује у Новом Саду. Весна и Вида разговарају. / То је пошта. Пошта је велика. Поштар улази у пошту. Он има торбу. / Узима писма. / Мама ради на пошти. Она је службеница. Дечак купује марку и коверат. / Јован купује марке. Он скупља марке. / Деда шаље пакет унуцима у Сегедин./

Ту је телефон. Јован телефонира другу. Он каже: ‡ Овде Јован. Здраво, Мирко! Имам нове марке. Дођи! / Поштар носи писма. Бака стоји на улици. Чека поштара.

136

б) Дијалози 1. дијалог Јован: Хало! Овде Јован! Мирко: Овде Мирко! Здраво, Јоване! Јован: Имам нове марке. Мирко: Где си? Јован: На пошти. Идем кући. Дођи! Мирко: Долазим. Здраво! 2. дијалог Дечак: Молим коверат и марку. Службеница: Изволи. Дечак: Колико стаје? Службеница: Десет форинти. Дечак: Изволите. Службеница: Хвала. III МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Сви претходно увежбавани реченични

модели уграђени су у ову лекцију, у нове ситуације у оквиру теме – на пошти. Оне су у функцији понављања реченичних модела и оспособљавања ученика за њихову употребу у комуникацији на пошти (куповина марке и коверта, разговор телефоном).

2. Наставна средства: апликације за фланелограф, писмо, марка, табак поштанских марака, телефон ‡ играчка, слике за вежбе, слике у Додатку, звучни снимак текста уз слике, вежби и дијалога.

3. Предлог модела обраде. Лекција се обрађује у континуитету на описани начин. Глаголу слати – шаљем посветити већу пажњу.

4. Понављање модела: одговори на питања, вежбе допуњавања, вежбе трансформације, вежбе самосталног причања.

Одговори на питања. У вежби се постављају питања ученицима која се односе на све увежбаване реченичне моделе. Ко је то? Ко шта шаље (купује, скупља...)? Коме ко шта шаље (телефонира)? Шта ко ради? Где ко шта ради? Куда улази поштар? Какво је шта? У природној ситуацији: Шта купујеш на пошти? Коме пишеш писмо? Да ли добијаш пакет? Шта добијаш у пакету? Коме телефонираш? Итд.

137

Вежбе допуњавања (на основу слика)... шаље писмо брату. Ко? Вида шаље писмо брату... узима писма. Ко? Поштар узима писма... ради на пошти. Ко? Мама ради на пошти... телефонира другу. Ко? Јован телефонира другу. Итд.

Вежбе трансформације. Језичка игра. За игру се користи слика зграде и поштара са пакетима која се налази у Додатку за ову лекцију. У сваком прозору зграде се види по један лик: возач, продавац, ученик, куварица, апотекарка, ученица, бака и дете.

Ученици се поделе на групе (7 ученика у групи). Ученици једне групе редом показују на један лик у прозору и казују: То је возач. Поштар носи пакет возачу. То је продавац. Поштар носи пакет продавцу. То је дете. Поштар носи пакет детету. Итд. Затим ученици исте групе узимају по један исти лик са друге странице из Додатка за ову лекцију, на пример слику возача, и стављају је уз возача у прозору и казују: То су возачи. Поштар носи пакет возачима. Поступак се понавља и са осталим сликама. Победник је група чији су чланови рекли највише правилних реченица.

Вежбе самосталног причања. Ученици самостално причају шта виде на сликама ове лекције.

5. Увежбавање дијалога. Коришћење телефона – играчке уз први дијалог може да послужи за његово увежбавање, као и за увежбавање коришћења телефона. Дијалог може да се варира тако да ученици разговарају са другим лицима, да се приликом разговора са непознатом особом представе и др.

Задатак ученицима. На основу слика из Додатка за ову лекцију под називом Шта дечак ради? ученици прво кажу шта дечак ради, а затим у празан кружић на свакој слици упишу број редоследа слика шта дечак треба да ради кад пише писмо. 1) Дечак купује коверат и марку на пошти. 2) Пише писмо. 3) Ставља писмо у коверат. 4) Затвара коверат. 5) Лепи марку. 6) Пише адресу. 7) Писмо ставља у поштанско сандуче.

138

У АМБУЛАНТИ 35. лекција Оријентационо време за рад: 3 часа I ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Понављање реченичних модела Нове речи: доктор, топломер, рецепт, амбуланта, медицинска

сестра, ординација, температура, апотека, апотекарка, грло; измерити, прегледати, болети; високо; увече

Императивни исказ: Измери температуру! Обрасци питања Обрасци одговора Куда Стеван иде? Стеван иде у амбуланту. Кога Стеван пита? Стеван пита сестру. Шта Стеван има? Стеван има температуру. Какав је Стеван? Стеван је болестан. Каква је температура? Температура је висока. Какво је грло? Грло је црвено. Какви су ученици? Ученици су болесни. Коме лекар даје рецепт? Лекар даје рецепт Стевану. II ТЕМАТСКИ САДРЖАЈИ а) Текст уз слике

Ово је амбуланта. Стеван је ученик. Иде у амбуланту. Он је болестан. / Стеван пита медицинску сестру: – Молим вас, да ли доктор Јовић ради? – Ради – каже сестра. / Дечаци и девојчице седе у чекаоници. Они су болесни. И Стеван седи у чекаоници. Чека ред. / Сестра даје топломер Стевану. Она каже: – Изволи, измери температуру. /

Стеван има температуру. / Он улази у ординацију. Стеван каже: – Добар дан! Доктор каже: – Здраво! Изволи седи. / Доктор прегледа

139

Стевана. Гледа грло. Оно је црвено. / Доктор даје рецепт Стевану и каже: – Лек узми ујутру и увече. /

Ово је апотека. Апотекарке раде у апотеци. Продају лекове. Тата купује лек у апотеци.

б) Дијалози 1. дијалог Стеван: Добар дан! Да ли доктор Јовић ради? Сестра: Ради. Стеван: Хвала. Сестра: Молим. Шта те боли? Стеван: Грло. Сестра: Да ли имаш температуру? Стеван: Не знам. Сестра: Изволи топломер. Измери температуру! 2. дијалог Стеван: Добар дан! Доктор: Здраво, Стеване! Изволи седи. Како си? Стеван: Хвала, нисам добро. Доктор: Да ли имаш температуру? Сестра: Има. Температура је висока. Доктор: Шта те боли? Стеван: Грло. Доктор: Изволи рецепт. III МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Понављање свих предвиђених реченичних

модела за овај разред остварује се у ситуацијама у амбуланти: испред шалтера, у чекаоници и у ординацији. Циљ је да се ученици оспособе да воде краће дијалоге у тим ситуацијама и да се користе одговарајућим комуникативним функцијама.

2. Наставна средства: апликације, топломер, лекарске слушалице, рецепт, празне кутије од лекова, слике за вежбе, звучни снимак текста уз слике, вежби и дијалога.

140

3. Предлог модела обраде. Ученици се глобално упознају са лекцијом помоћу Сликовнице уз звучни снимак текста уз слику. Објашњење слика и нових речи остварује се помоћу апликација и предмета. После провере разумевања и увежбавања текста лекција може да се драматизује. Она треба да се реализује као добро осмишљена игра.

4. Понављање реченичних модела. Вежбе: одговори на питања, допуњавања и постављања питања.

Одговори на питања. Вежба се реализује датим обрасцима питања и одговора, који се проширују на основу слика у лекцији тако да се њима понављају усвајани реченични модели. У вежби се користе питања са претпостављеним потврдним или одричним одговорима, алтернативна питања и питања постављена без упитних речи ‡ интонацијом (Стеван иде у амбуланту?), као и речи из претходних лекција.

Вежбе допуњавања. Стеван иде у ... Куда? Девојчице и дечаци седе... Где? Стеван је... Какав? Девојчице и дечаци су... Какви? Стеван има... Шта? Доктор прегледа... Кога? Доктор даје рецепт... Коме? Апотекарке продају... Шта?

Вежбе постављања питања. Сваки ученик одабере једну слику ове лекције и уз усмеравање наставника поставља што више питања.

5. Дијалози. После увежбавања дијалога уз звучни снимак при извођењу малих сцена не треба инсистирати на дословној употреби реплика у предложеним дијалозима. Дијалози могу да се мењају другим личностима. Предлаже се извођење мале сцене куповине лека у апотеци.

141

ШКОЛСКО ДВОРИШТЕ 36. лекција Оријентационо време за рад: 2 часа I ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Понављање реченичног модела: исказивање радње (S + P; P =

oblici презenta sa iskazanim i neiskazanim subjektom)

Говорна реализација модела: Девојчице чупају траву. Саде цвеће.

Нове речи: садити, чупати Обрасци питања Обрасци одговора Шта ради ученица? Ученица залива цвеће. Залива

цвеће. Шта раде девојчице? Девојчице чупају траву. Чупају

траву. Шта ти радиш у дворишту? Чистим. Скупљам лишће. Шта ученици раде? Саде дрво. Ученице хране птице? Хране. Шта раде птице? Једу. II ТЕМАТСКИ САДРЖАЈИ Текст уз слике Ученици саде дрво. Учитељ помаже ученицима. / Урош залива

дрво. / Ученице чупају траву. / Јелена и Иванка носе траву. / Вида и Мира саде цвеће. Ученица залива цвеће. / Ученици чисте двориште. / Марко и Петар скупљају лишће. / Птица је у гнезду. Ученица храни птицу. Ученице хране птице. /

Субота је. Ученици и ученице су у дворишту. Раде. Дечаци саде дрво. Чисте двориште. Скупљају лишће.

142

Девојчице чупају траву. Носе траву. Саде цвеће. Девојчица залива цвеће.

Ово је кућица за птице. Девојчице хране птице. Оне су гладне. Птице једу. Лете.

Задатак ученицима. Колико птица једе? Колико птица лети и стоји?

III МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Садржај лекције, рад ученика у школском

дворишту, усмерен је на утврђивање реченичног модела – исказивање радње облицима презента са исказаним и неисказаним субјектом и на понављање реченичних модела који се налазе у тексту.

2. Наставна средства: Сликовница, слике за вежбе, слике из Додатка, звучни снимак текста уз слике и вежби.

3. Предлог модела обраде. После глобалног упознавања ученика са ситуацијама у школском дворишту на основу Сликовнице уз звучни снимак текста, наставник пуним акцијама објасни глаголе садити и чупати, а затим питањима проверава разумевање текста.

4. Понављање реченичног модела. Вежбе: одговори на питања, кратког описа, постављања питања, причања на основу слика.

Одговори на питања. а) На основу првих 8 слика ове лекције, наставник организује Језичку игру: Шта раде ученици/ученице у дворишту? Ученици се поделе у две групе. Прва показује слике где су ученици, обележи их бројевима и казује шта они раде. Друга група показује слике на којима су ученице, обележи их бројевима и казује шта они раде. Победник је група са више тачних одговора.

б) У Додатку за ову лекцију Школско двориште илустровано је 20 увежбаваних глагола у претходним лекцијама. Ученици користе слике више пута (показују их, одабирају и др.) приликом одговора на следећа питања:

1) Шта ради дечак/девојчица у дворишту? Дечак/девојчица седи на клупи.

Дечак/девојчица чисти двориште. Итд. 2) Шта они раде у дворишту? Они седе. Они бацају папир на стазу.

Итд.

143

3) Шта ти радиш у дворишту? Ја трчим. Ја скупљам папир. Ја се играм. Итд.

4) Шта не радиш у школском дворишту? Ја не пијем чај. Ја не чупам цвеће. Итд.

Питања 2 и 3 се понављају и на основу њих ученици дају одговоре без исказаног субјекта (Седе. Разговарају. / Трчим. Разговарам. Итд.), осим у реченицама са повратним глаголима.

Слике се користе за понављање облика за сва лица презента у оба броја, али са различитим редоследом.

Вежбе кратког описа. Она је мала. Она пева. Она је у гнезду. Она је гладна. Ко је то? (птица) / То расте у башти. То је црвено и шарено. То стоји у вази. То поклањаш мами. Шта је то? (цвет, цвеће)

Вежбе постављања питања. На основу слика ове лекције, усмеравањем наставника, ученици постављају једни другима питања и дају одговоре.

Причање на основу слика. Ученици се оспособљавају да причају шта виде на више слика, као и да причају целу лекцију на основу слика.

144

ДОМАЋЕ ЖИВОТИЊЕ 37. лекција Оријентационо време за рад: 3 часа I ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Понављање реченичног модела: исказивање намене (S + P + N3)

Говорна реализација модела: Марко носи траву овци. Тата носи детелину коњима.

Нове речи: коњ, крава, овца, коза, свиња, стаја, ждребе, теле, јагње,

јаре, прасе, домаће животиње; кисео Обрасци питања Обрасци одговора Ко је то? То је коњ (крава, теле...). Коме Јован даје воду? Јован даје воду коњу. Коме мама сипа кукуруз? Мама сипа кукуруз свињама. Коме мама говори? Мама говори синовима. II ТЕМАТСКИ САДРЖАЈИ Текст уз слике Ово је коњ. То је ждребе. / Ово је крава. То је теле. Оно је мало. / То

је овца. Ово је јагње. Оно је бело. / То је коза. Ово је јаре. / Пас јури мачку. / Ово је свиња. То је прасе. То су домаће животиње./

Коњи су у дворишту. Они су гладни. Тата носи детелину коњима. Јован помаже тати. Он даје воду коњу. Коњ је жедан. Ту је и ждребе. Оно трчи. / Мама храни свиње. Она сипа кукуруз свињама. / Крава је гладна. Тата носи детелину крави. Теле није гладно. Оно је лепо. Теле је шарено. /

Овца је у стаји. Мирко носи траву овци. Јагње лежи. Оно је мало. / Дечаци ужинају. Они су гладни. На столу су сир и путер. Ту су

парадајз и паприка. Мама говори синовима: – Млеко је кисело. – Оно је хладно.

145

III МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Тема лекције, домаће животиње, садржи

ситуације у којима је цела породица укључена да их нахрани. Љубав деце према животињама, а посебно према њиховим младунцима, може да створи такву атмосферу на часовима обраде која је за учење језика пожељна и потребна. Она омогућава спонтано понављање реченичног модела – исказивања намене и свих претходно увежбаних модела.

2. Наставна средства: слике из Сликовнице, слике из Додатка, звучни снимак текста уз слике и вежби.

3. Предлог модела обраде. Првих 6 слика на којима су приказане домаће животиње и њихови младунци обрађују се и увежбавају посебно, а затим преостале слике.

4. Понављање реченичног модела. Вежбе: одговори на питања, вежбе трансформације, допуњавања, самосталног причања.

Одговори на питања. а) Вежба се реализује питањима као и при провери разумевања текста.

б) Шта ко има? У Додатку за ову лекцију налазе се слике домаћих животиња и њихових младунаца. Ученици треба да пронађу младунче сваке животиње и кажу: Крава има теле. Овца има јагње. Итд.

в) Ко је гладан? Коме ко шта носи (даје, баца, говори)? Тата носи детелину коњима. Итд. Ко шта једе? Какав је ко? (Већу пажњу посветити именицама средњег рода. Теле је шарено. Јагње је бело. Итд.) Какво је шта? Парадајз је црвен. Детелина је зелена. Млеко је кисело.

У природној ситуацији. Коме ви помажете? Шта радите? Кога ви храните? Итд.

Вежбе трансформације. а) Промена броја именица. Тата носи детелину коњу. Тата носи детелину коњима. Мирко носи траву овци. Мирко носи траву овцама. Мама говори сину. Мама говори синовима. Дечак сипа млеко мачки. Дечак сипа млеко мачкама. Итд.

б) Промена броја придева. Коњ је гладан. Коњи су гладни. Крава је жедна. Краве су жедне. Итд.

Вежбе допуњавања (на основу слика). а) Мама спрема ужину... сину / синовима. Јован даје воду... коњу / коњима. Итд.

б) Пас је ... црн/велик. Мачка је... бела/шарена. Маче је ... црно/жуто. Теле је... шарено/мало. Итд.

146

Вежбе самосталног причања ученика. Ученици самостално причају на основу слике/слика, а затим они који имају баку и деду могу казати шта они имају у дворишту, да ли им помажу итд.).

147

ОБАВЕЗЕ ЧЛАНОВА ПОРОДИЦЕ 38. лекција

Оријентационо време за рад: 3 часа I ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Понављање реченичних модела Нове речи: спанаћ, сапун, шампон, џем, кобасица, пијаца,

продавачица, банана, поморанџа, зелена салата Обрасци питања Обрасци одговора

Где је ко? Тата је у продавници. Марко је у дворишту.

Шта купује бака? Бака купује воће. Шта ради деда? Деда пере аутомобил. Какве су ципеле? Ципеле су прљаве. Кога Јелена храни? Јелена храни кучиће. II ТЕМАТСКИ САДРЖАЈИ Текст уз слике Бака и мама су на пијаци. Продавачица продаје воће: јабуке,

крушке, банане и поморанџе. Бака купује банане и поморанџе. Тамо је поврће: парадајз, паприке, спанаћ и зелена салата. Мама купује спанаћ и зелену салату. /

Тата је у продавници. Он купује: сапун, шампон, кобасице, сок, сир, џем. /

Јелена и Марко чисте ципеле. Ципеле су прљаве.

148

Деда је у дворишту. Он пере аутомобил. / Јелена храни мачиће. Она сипа млеко мачићима. / Марко чисти кућицу за псе. Јелена храни кучиће. Они су гладни.

III МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Сви чланови породице у лекцији имају своје

обавезе које испуњавају. И ученици обављају одређене кућне и друге послове примерене њиховим могућностима. Отуда и могућност идентификације ученика са ликовима у лекцији постоји, што олакшава употребу језичких садржаја у комуникацији.

2. Наставна средства: зидне слике, слике у Додатку, звучни снимак текста уз слике и вежби.

3. Предлог модела обраде. У уводном делу часа ученици понове врсте поврћа из 29. лекције – У башти.

Првим двема сликама посветити више пажње у свим етапама рада на лекцији јер су у њима илустроване нове речи које ће ученици разумети на основу слика.

4. Понављање модела. Вежбе: одговори на питања, причање на основу слика.

Одговори на питања. а) Давање више одговора на постављена питања. Где је ко? Мама и бака су на пијаци. Тата је у продавници. Деда је у дворишту. Јелена и Марко су у дворишту. / Ко шта ради? Мама купује поврће. Бака купује воће. Деда пере аутомобил. Јелена и Марко чисте ципеле. Тата купује сапун, сир... / Какво је шта? Аутомобил је прљав. Кућица је прљава. Ципеле су прљаве. У природној ситуацији: Шта ти радиш у кући? Шта не радиш у кући? Шта ко ради у породици? Итд.

б) Задатак ученицима. Слика пијаце која се налази у Додатку за ову лекцију није завршена. Ученици треба да исеку слике баке и поврћа и залепе их на прву страницу (баку поред тезге, воће у сандучиће). Слике маме и поврћа ученици исеку и залепе на другу страницу.

в) Шта је то? То је пијаца (воће, поврће). Ко је то? То је продавачица (мама, бака). Шта продавачица продаје? Продавачица продаје воће (поврће). Шта мама (бака) купује? Мама купује поврће. Бака купује воће. Какав је спанаћ (парадајз)? Спанаћ је зелен. Каква је салата? Салата је зелена. Какви су краставци? Краставци су зелени. Какве су јабуке (паприке)? Итд.

149

г) Шта бака и мама не купују на пијаци? Ученици треба да пронађу у Додатку слике лопте (џема, чоколаде, књиге, сока) и да одговоре на ово питање. Где се лопта (чоколада, џем...) продаје?

Вежбе самосталног причања. Ученици самостално причају на основу слике / слика ове лекције и на основу слика у Додатку.

5. Предлаже се извођење малих сцена куповине у продавници и на пијаци.

150

ВЕЖБА (исказивање молбе и заповести)

Оријентационо време за рад: 1 час Текст уз слике Вида каже Марији: – Отвори прозор! Молим те, отвори прозор. У

соби је топло. / Јелена говори Марку: – Спреми књиге! Молим те, спреми књиге. /

Урош моли маму: – Молим те, пеци палачинке. / Бака каже унуку: –Молим те, носи воду паткама. / Деда даје млеко Јелени. Он каже: – Дај млеко мачки! Молим те, дај млеко мачки. / Јелена пере чаше. Она каже Марку: –– Молим те бриши тањире. /

– Отворите свеске! – Каже учитељица ученицима. / – Затворите прозоре! Ветар дува! – каже тата Марку и Јелени. /

Ученици прелазе пут. – Пожурите! – каже учитељ. МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Увежбавање исказивања молбе и заповести

облицима 2. лица једнине и множине императива. 2. Предлог модела обраде. Облици императива се увежбавају на

основу слика и текста уз слике, а затим у природној ситуацији давањем налога ученицима, које они извршавају, нпр. Донеси креду! Молим те, донеси креду. Обриши таблу! Молим те обриши таблу. Дај Мари оловку. Итд.

Предлаже се учење песмице (уз одговарајуће покрете): Пери руке! Умиј лице! Чешљај косу то је ред. А то чини дете моје и кад будеш једном сед.

151

ФУДБАЛЕРИ 39. лекција Оријентационо време за рад: 3 часа I ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Реченични модел: исказивање молбе, заповести Говорна реализација модела: Седи! Седите! Ради задатак! Молим

те, донеси креду. Нове речи: задатак, фудбалер, голман, глава, сличица; погледати,

показати, причати; празан Императивни искази: Погледај! Покажите задатак! Узми! Не

причајте! Радите задатак! Обрасци питања Обрасци одговора Шта каже Милан Јовану? Погледај сличице! Шта каже учитељ ученицима? Учитељ каже ученицима: –

Радите задатак!

II ТЕМАТСКИ САДРЖАЈИ Текст уз слике Ученици су у учионици. Раде задатак. Милан и Јован разговарају. –

Не причајте! Радите задатак! – каже учитељ. / Милан показује сличице Јовану. На сличицама су фудбалери. – Изволи, погледај! – каже Милан. / – Ја имам марке. Оне су нове. Узми! – каже Јован. / Јован узима голмана. Он даје три марке Милану./

Покажите задатак! – каже учитељ Јовану и Милану. / – Ја немам задатак – каже Јован. – И ја немам задатак – каже Милан. / Учитељ гледа свеске. Оне су празне. Он види марке и сличице на столу. / Учитељ се љути и каже: – Ви немате задатак! Ви имате у глави само марке и фудбалере.

152

III МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Облике другог лица императива једнине и

множине ученици чују још на првим часовима српског језика (Седи! Седите!). Ситуације за време часа, у којима два ученика не раде задатак него размењују марке и сличице, користе се у овој лекцији за разумевање и увежбавање реченичног модела – исказивања молбе, заповести.

2. Наставна средства: дијафилм, слике за вежбе, звучни снимак текста уз слике и вежби.

3. Предлог модела обраде. Лекција се обрађује у континуитету пројекцијом дијафилма на описани начин.

4. Увежбавање реченичног модела. Вежбе: одговори на питања, извршавање налога (заповести), молбе.

Одговори на питања. Вежба се реализује питањима у вези са текстом. У природној ситуацији: Шта радите на часу? Пишемо (цртамо, певамо...). Шта ко скупља? Ја скупљам марке (лутке, аутомобиле, сличице, кликере...). Итд.

Извршавање налога (заповести) и молбе пуним акцијама. Седи напред! Седи назад! Иди у ходник! Залиј цвеће! Телефонирај другу! Узми торбу! Отвори врата! / Устаните! Седите! Станите у ред! Отворите прозор! Отворите свеске! Ставите Сликовницу на сто! Узмите оловке! Оперите руке! Певајте! Цртајте! / Молим те, обриши таблу. Молим те, донеси креду. Молим вас, покажите руке. Молим вас, радите задатак. Итд.

Језичка игра. Ученици се поделе на мање групе. По један ученик из једне групе прво каже налог (заповест), а затим молбу ученику из друге групе, коју он извршава, на пример, Обриши таблу! Молим те, обриши таблу. Игру наставља следећи ученик. Донеси креду! Молим те, донеси креду. Итд.

153

ШТА ОНИ КАЖУ? Вежба (понављање комуникативних функција: казивање имена и

адресе, међусобно поздрављање и упознавање ученика, обраћање старијима; исказивање молбе, захваљивања, исказивање сагласности, извињења, одбијања)

Оријентационо време за рад: 2 часа Текст уз слике и дијалози Казивање имена и адресе 1. Ја се зовем Марија Јовић. Станујем у Ловри, у улици

Арсенија Чарнојевића број 8. Међусобно поздрављање и упознавање ученика 2. Здраво! Ја сам Вида. Здраво! Ја сам Вера. Вида: Ја сам првак. Вера: И ја сам првак.

3. Петар каже: Здраво, Марко! Марко каже: Здраво! Ово је Урош. Петар каже Урошу: Ја се зовем Петар.

Исказивање молбе и захваљивања, обраћање старијима 4. Дечак пита чику: Молим Вас, где је пошта? Чика: Пошта је тамо. Дечак: Хвала. Чика: Молим.

Исказивање сагласности 5. Јован телефонира Мирку. Јован каже: Хало! Овде Јован. Мирко: Овде Мирко. Здраво!

154

Јован: Имам нове марке. Дођи! Мирко: Добро. Долазим.

Исказивање извињења 6. Петар је просуо сок. Он каже: Извините. Мама каже: Молим. (У реду је. Није страшно.)

7. Урош је гурнуо Марка. Извини – каже Урош. Молим – каже Марко.

Исказивање одбијања 8. Јелена каже Иванки: Изволи јабуку. Иванка каже: Хвала, не могу.

МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Понављање комуникативних функција

наведених у наслову вежбе остварује се на основу дијалога у којима су оне употребљене и увежбаване у појединим лекцијама. Циљ је да их ученици усвоје и оспособе се да их користе у комуникацији, у одговарајућим, свакодневним ситуацијама.

2. Предлог модела обраде. После понављања дијалога уз звучни снимак и извођења малих сцена, наставник усмерава ученике (питањима и сл.) да самостално кажу своје име, презиме и адресу, да поздраве старије и своје вршњаке, да се међусобно упознају и др. Променом ситуације и личности у дијалозима (помоћу слике, сугестија и др.), укључивањем што више ученика да изводе мале сцене, ученици ће кроз игру спонтано усвојити и користити наведене комуникативне функције, на пример, ученици да замоле дечака (Молим те, ...), старије (Молим Вас, ...) и питају их где је аутобуска станица, да захвале и одбију понуђени колач итд.

155

МИЛАН ЦРТА ЗЕЦА 40. лекција Оријентационо време за рад: 3 часа I ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Понављање реченичног модела: исказивање објекта (S + P + N4) Нове речи: уво (ухо); нацртати, допадати се; љут Обрасци питања Обрасци одговора Кога Милан црта? Милан црта зеца. Кога мама пита? Мама пита синове (Јована, Драгана,

Милана). Шта ти црташ? Ја цртам кућу. Какве су уши? Уши су лепе. Каква је мама? Мама је љута. Коме Милан каже? Милан каже мами. Куда мама улази? Мама улази у собу. II ТЕМАТСКИ САДРЖАЈИ Текст уз слике Мама улази у собу. Она види нацртаног зеца на зиду. Мама је љута.

/ – Ко је цртао зеца на зиду? – пита мама синове. / Ја нисам – каже Јован. – И ја нисам – каже Драган. Милан каже

мами: – Ја нисам./ Мама гледа зеца на зиду. Зец је леп. Уши су лепе – каже мама. /

Зеца је цртао Јован или Драган. Милан није. – Он је мали – каже мама. / Милан гледа маму. Она није љута. Мами се допада зец. Милан каже мами: – Ја сам нацртао зеца. / Погледај! Милан црта зеца на папиру. Мама гледа Милана.

156

III МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Садржај лекције, одбијање Милана да призна

мами да је нацртао зеца на зиду због страха да ће бити кажњен, у функцији је понављања реченичног модела – исказивање објекта као и понављања других реченичних модела заступљених у тексту.

2. Наставна средства: апликације, слике за вежбе, слике из Додатка за ову лекцију, звучни снимак текста уз слике и вежби.

3. Предлог модела обраде. Мали број речи у лекцији олакшава разумевање њеног садржаја те се већа пажња посвећује вежбама, посебно именицама мушког рода због двојаких облика акузатива (биће – предмет).

4. Понављање реченичних модела. Вежбе: одговори на питања, постављања питања, језичка игра.

Одговори на питања. Вежба се реализује на основу образаца питања који се проширују на основу текста. У природној ситуацији: Кога имаш у породици? Кога волиш? Шта доручкујеш? Шта имаш у соби? Итд.

Ученици могу у овој вежби да састављају супституционалне таблице на основу: слика за вежбе, апликација, слика из Додатка. На сто се ставе, на пример, слике: поштара, доктора, дечака, зеца, петла. На питање: Кога ти црташ? ученик узме једну слику, стави је на фланелограф и каже: Ја цртам поштара. Следећи ученик узме другу слику, стави је испод слике поштара и каже: Ја цртам зеца. Поступак се понови и са преосталим сликама тако да се на фланелографу или табли састави таблица и одговори ученика су:

Ја цртам поштара зеца дечака доктора петла. Додавањем још једне исте апликације на фланелограф увежбавају

се у акузативу облици множине именица мушког рода које означавају бића:

157

Ја цртам поштаре зечеве дечаке докторе петлове. Коришћењем одговарајућих слика поступак се понавља и за

увежбавање именица мушког рода у акузативу, које означавају предмете у једнини и у множини, као и за увежбавање именица женског и средњег рода у оба броја.

Вежбе постављања питања. Ученици се усмеравају да постављају више питања на основу прве и четврте слике ове лекције. Мама улази у собу. Ко је то? Шта мама ради? Куда мама улази? Мама види зеца на зиду. Мама је љута. Кога види мама? Где је зец? Каква је мама? Ко је љут? / Мама гледа зеца на зиду. Зец је леп. Уши су лепе. Кога гледа мама? Где је зец? Какав је зец? Какве су уши?

Језичка игра: Има – нема. Ученици се поделе на групе, отворе у Сликовници страну на којој је ова лекција. Затим пронађу у Додатку илустроване три слике ове лекције: прву, другу и седму слику, на којима су измењени или додати неки делови.

Ученици гледају неколико минута слике у Сликовници и у Додатку, а затим проналазе и казују измењене делове слика. Победник је група која је пронашла највише измена.

Измене на сликама у Додатку су: 1. слика Мама улази у предсобље. На зиду је нацртана мачка. Ту је креда. На полици су патике и ципеле. 2. слика Мама пита девојчице. 7. слика Мама седи. Милан стоји и црта птицу на папиру.

5. Текст је прикладан да се после обраде инсценира у учионици.

158

ДЕЛОВИ ТЕЛА (вежба) Оријентационо време за рад: 2 часа Нове речи: нос, врат, уста, нога Текст уз слике Дечак каже: Ово је нос. Ово је око. То је ухо. Ову су уста. То је

рука. Ово је нога. Девојчица каже: Ово су очи. То су уши. Ово су руке. То су ноге. / Ово је глава. То је лице. На глави су: коса, нос, очи, уши, уста. То је

врат. Ово су руке. То су ноге. МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Циљ вежбе је да ученици усвоје називе

појединих делова тела. 2. Наставна средства: Сликовница, слике у Додатку за ову вежбу. 3. Предлог модела обраде. Објашњење нових речи даје се на

основу слика и показивањем делова тела. После увежбаног текста уз слике наставник организује вежбу разумевања на слух: Покажи нос (око / очи, ухо/уши, лице, врат итд.)!

4. Вежбе: орално понављање (уз показивање делова тела), одговори на питања, вежбе самосталног описа.

Одговори на питања. Шта показује дечак? Дечак показује нос (око, ухо, уста, руку, ногу). Шта показује девојчица? Девојчица показује очи (уши, руке, ноге). Шта имаш на глави? На глави имам лице (нос...). Шта имаш на лицу? На лицу имам: очи, нос, уста. Какве су очи? Очи су плаве (црне, зелене). Каква је коса? Коса је црна (плава, дугачка, кратка).

Задатак ученицима. Довршавање слике дечака у Сликовници дати ученицима за домаћи задатак. На часу ученици самостално именују делове тела.

Ученици треба да одаберу дечака или девојчицу из Додатка за ову вежбу и да им обоје: очи, уста и косу. Затим обоје одећу и обућу, исеку је, обуку и обују дечака и девојчицу (залепе је).

159

Вежбе самосталног описа. а) Одговори на питања (на основу обојених и обучених дечака и девојчице). Ко је то? То је дечак/девојчица. Какве су очи? Каква су уста? Каква је коса? Шта девојчица/дечак има? Каква је хаљина/мајица? Какве су фармерке (ципеле, патике)?

б) Ученици самостално описују слику дечака или девојчице коју су обојили.

160

СЛОБОДНО ВРЕМЕ ЧЛАНОВА ПОРОДИЦЕ 41. лекција

Оријентационо време за рад: 2 часа I ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Понављање реченичних модела Нове речи: џемпер, шах, Црвенкапа; шити, плести, поправљати Обрасци питања Обрасци одговора Коме мама шије хаљину? Мама шије хаљину Јелени. Шта ради тата? Тата поправља аутомобил. Где Јелена седи? Јелена седи на фотељи. II ТЕМАТСКИ САДРЖАЈИ Текст уз слике Поподне је. Мама шије хаљину Јелени у соби. Бака плете џемпер

Марку./Деда и тата играју шах. / Марко прави авион на столу. Јелена седи на фотељи. Чита књигу. Она чита Црвенкапу. /

Тата поправља аутомобил у дворишту. / Деда прави полицу у ходнику. Бака бере руже. Мама залива љубичице./

Марко и Јелена су на улици. Марко игра фудбал. / Јелена и другарице се играју.

III МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Коришћење слободног времена чланова

породице у раду, одмору и игри служи као основа за понављање реченичних модела садржаних у тексту и оспособљавање ученика за њихову примену у комуникацији.

2. Наставна средства: апликације, слике из Додатка, звучни снимак текста уз слике.

161

3. Предлог модела обраде. Објашњење слика и значења нових речи даје се помоћу апликација.

4. Понављање реченичних модела. Вежбе: одговори на питања, постављање питања, додавања и вежбе причања.

Одговори на питања. Вежба се реализује на основу слика у лекцији тако да се питањима и одговорима на питања понављају усвајани реченични модели. У вежбама се користе потврдни и одрични одговори, као и алтернативна питања (Да ли Јелена чита или пише?).

У природној ситуацији. Кога имаш у породици? (Исецањем слика из Додатка за ову лекцију ученици састављају чланове своје породице и дају одговор на ово питање). Како се они зову? Шта они раде поподне? Итд.

Вежбе постављања питања. Ученици постављају питања на основу 4, 5, 6, 7. и 8. слике ове лекције. Шта ради мама? Где мама бере руже? Шта бака залива? Где су Марко и Јелена? Шта ради Марко? Шта раде Јелена и другарице?

Вежбе додавања. Уч. 1: Јелена Уч. 2: иде Уч. 3: на Уч. 4: улицу. Кад ученици заврше једну реченицу, састављају другу. Са ученицима се може организовати игра: Ко зна више. Ученици се

поделе на две групе. Првој групи наставник постави питање: Шта ради тата поподне?, а другој: Шта ради мама поподне? Свака група треба да каже што више реченица са датим именицама. Победник је група која је казала више реченица.

Вежбе причања. Ученици узимају по 3 апликације ове лекције, по избору, стављају их на фланелограф и казују шта је на њима. На пример. Јелена чита Црвенкапу. Мама бере руже. Деда прави полицу.

162

БОЈАНОВИ ЏЕПОВИ 42. лекција Оријентационо време за рад: 3 часа I ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Понављање реченичних модела Нове речи: џеп, марамица; испразнити, показивати, вадити,

погодити; уредан, неуредан, поцепан; ништа, само Императивни исказ: Обрасци питања Обрасци одговора Шта је Бојан? Бојан је ученик. Шта раде ученици? Ученици стоје. Коме говори учитељица? Учитељица говори ученицима. Какви су ученици? Ученици су неуредни. Шта Зоран ради? Зоран вади зарезач. Где су ученици? Ученици су у учионици. Да ли је Бојан уредан или неуредан? Бојан је неуредан. II ТЕМАТСКИ САДРЖАЈИ а) Текст уз слике Ученици су у учионици. Они стоје. Учитељица говори ученицима: –

Ви сте неуредни! Шта имате у џеповима! Испразните џепове! У џепу се носи само марамица./

– Ја имам: кликере, креду, авион и оловку – каже Јован. / Милан каже: – Ја имам бомбоне, гуму, аутомобиле. / Драган

показује учитељици: огледало, чешаљ, јабуку и оловку. / Зоран вади: зарезач, чоколаду и сличице фудбалера. /

– Бојан је уредан. Он има празне џепове – каже учитељица. / Бојан говори Милану: – Погледај, ја имам поцепане џепове.

163

б) Дијалози 1. дијалог Зоран: Погодите, шта имам у џепу? Јован: Чоколаду. Драган: Аутомобил! Бојан: Бомбону. Зоран: Изволи, бомбону. 2. дијалог Бојан: Шта ја имам у џепу? Драган: Гуму. Бојан: Немам. Зоран: Кликере. Бојан: Погледајте, немам ништа. Џепови су поцепани. Зоран: Зашто не кажеш учитељици? Бојан: Учитељица је љута. III МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Ситуације у учионици (у којима се ученици

навикавају да чувају одећу од цепања, на уредност, као и да говоре истину, што се не постиже увек) блиске су ученицима јер чине саставни део њиховог свакодневног живота у школи и код куће. Отуда и могућност за идентификацију ученика са актерима ове лекције постоји, као и за васпитно деловање.

Лекција је структуирана тако да обухвата све претходно увежбаване реченичне моделе.

2. Наставна средства: чоколада, јабука, бомбоне, кликери и други предмети које су ученици у тексту имали у џеповима звучни снимак текста уз слике, дијалога и вежби.

3. Предлог модела обраде. Лекција је погодна да се после обраде може инсценирати у учионици.

4. Понављање реченичног модела. Вежбе: одговори на питања, кратког описа, вежбе додавања.

Одговори на питања. Коме говори учитељица? Како се они зову? Какви су они? Шта се носи у џепу? Шта Јован има у џепу? Шта Драган

164

показује учитељици? Шта Зоран ради? Какве џепове има Бојан? Да ли је он уредан? Зашто?

У природној ситуацији: Испразните џепове! Шта ви имате у џеповима? Да ли си ти уредан/уредна? Да ли имаш собу? Да ли је соба уредна? Где стављаш књиге (торбу, хаљину, фармерке, ципеле, патике)? Где не стављаш торбу (књиге, хаљину...)? Итд.

Вежбе кратког описа на основу подстицајних питања. а) Да ли имаш друга/другарицу? Како се он/она зове? Какав је

он/она? (У одговору на ово питање користити одговарајуће увежбане придеве.)

Домаћи задатак ученицима. Нацртајте друга/другарицу. б) Опиши друга/другарицу (изглед, особине). Вежбе допуњавања. Језичка игра: Настави! Ученици се поделе на

групе. Ученик из једне групе започне реченицу и каже једну реч. Други ученик из исте групе каже следећу реч итд. Када једна група састави реченицу и не може да је прошири, игру наставља друга група. Победник је група која је саставила дужу реченицу.

На пример. Уч. 1: Јован Уч. 2: има Уч. 3: у Уч. 4: џепу Уч. 5: кликере Уч. 6: и Уч. 7: аутомобиле.

165

ПТИЧЕ 43. лекција Оријентационо време за рад: 3 часа I ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Понављање реченичних модела Нове речи: ветар, грана, птиче; дувати, терати; радостан Обрасци питања Обрасци одговора Ко је то? То је мачка. Шта мачка ради? Мачка трчи. Кога мачка види? Мачка види птиче. Где су птичићи? Птичићи су у гнезду. Какво је птиче? Птиче је мокро. Какви су птичићи? Птичићи су мокри. Куда се Петар пење? Петар се пење на дрво. Коме Петар каже: Шиц!? Петар каже мачки: Шиц! II ТЕМАТСКИ САДРЖАЈИ Текст уз слике Гнездо је на дрвету. У гнезду су птичићи. Мама птица и тата птица

хране птичиће. Они су мали. / Киша пада. Ветар дува. Гране се љуљају. И гнездо се љуља. / Птиче пада на траву. /

Мачка види птиче. Трчи. Она је близу. Петар тера мачку. Он каже мачки: Шиц! Шиц! / Петар узима птиче. Оно је мокро. Птиче се плаши. / Петар се пење на дрво. Птиче држи у руци. / Он ставља птиче у гнездо. /

Птиче је у гнезду. Мама птица и тата птица лете. Они су радосни.

166

III МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Тема лекције, љубав деце према птицама и

њихова спремност да их нахране и да им помогну кад је то потребно, захвална је за рад са ученицима овог узраста. У овој лекцији, као и у претходној, понављају се сви реченични модели предвиђени за овај разред.

2. Наставна средства: слојевите фолије, слике за вежбе, звучни снимак текста уз слике и вежби.

3. Предлог модела обраде. Употреба слојевитих фолија у свим етапама рада на лекцији, поступним додавањем фолије на фолију, доприноси бржем разумевању лекције и могућности ефикасније провере колико су ученици разумели нови текст после једногодишњег учења српског језика.

4. Понављање модела. Вежбе: одговори на питања, постављања питања, вежбе проширивања реченица.

Одговори на питања. Вежба се реализује на основу слојевитих фолија и према датим обрасцима питања и одговора који се проширују. Шта је то? То је гнездо. Где је гнездо? Гнездо је на дрвету. Ко је то? То су птичићи. Где су они? Они су у гнезду. Какви су они? Они су мали. Шта дува? Ветар дува. Кога птице хране? Птице хране птичиће. Итд.

Вежбе проширивања реченица (на основу слика) садрже све реченичне моделе. Наставник каже прву реч или реченицу. Постави питање. Ученици дају одговор.

Пада. Шта пада? Киша пада. Ветар. Шта ради ветар? Ветар дува. / Петар тера. Кога Петар тера? Петар тера мачку. Петар узима. Кога Петар узима? Петар узима птиче. / Птиче. Какво је птиче? Птиче је мокро. Птичићи. Какви су птичићи? Птичићи су мали. / Петар се пење. Куда се Петар пење? Петар се пење на дрво. Петар ставља птиче. Куда Петар ставља птиче? Петар ставља птиче у гнездо. / Гнездо. Где је гнездо? Гнездо је на дрвету. Петар држи птиче. Где Петар држи птиче? Петар држи птиче у руци. / Петар каже: Шиц! Коме Петар каже: Шиц! Петар каже мачки – Шиц.

Вежбе постављања питања. Петар је дечак. Ко је то? Шта је...? Птице лете. Шта раде...? Птиче је мало. Какво ...? Птичићи су мали. Какви ...? Мачка види птиче. Кога...? Гнездо је на дрвету. Где...? Петар се пење на дрво. Куда...? Петар каже мачки: Шиц! Коме...?

167

У ВОЋЊАКУ 44. лекција

Оријентационо време за рад: 3 часа I ЈЕЗИЧКИ САДРЖАЈИ Понављање реченичних модела Нове речи: воћњак, радник, вишња, трешња, бресква, кајсија,

шљива, фабрика, воће, мердевине, сандуче Обрасци питања Обрасци одговора Шта је то? То је воћњак. Где су ученици? Ученици су у воћњаку. Шта ученици беру? Ученици беру воће. Шта ради Петар? Петар бере крушке. Какве су крушке? Крушке су слатке. Коме учитељ помаже? Учитељ помаже радницима. Куда радници возе воће? Радници возе воће у фабрику. II ТЕМАТСКИ САДРЖАЈИ Текст уз слике Ово је вишња. То су вишње. То је трешња. То су трешње. Ово је

крушка. Ово су крушке. То је шљива. То су шљиве. Ово је бресква. Ово су брескве. Ово је кајсија. То су кајсије. То је јабука. То су јабуке. То је воће. /

Ученици и ученице су у воћњаку. Они су вредни. Раде. Беру воће. Петар стоји на мердевинама. Бере крушке. Крушке су слатке. Марко бере јабуке. Оне су црвене и жуте.

Јелена и Иванка скупљају шљиве. Оне стављају шљиве у сандуче. Урош седи на грани. Он бере брескве.

Дечаци и девојчице носе воће. Радник је на камиону. Он ставља воће у камион. Учитељ помаже радницима. Возач вози воће у фабрику.

168

III МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Тема лекције, учешће ученика у берби воћа,

прикладна је за усвајање назива појединих врста воћа, упознавање са пословима који се том приликом обављају у воћњаку, утврђивање, аутоматизацију и употребу реченичних модела у новим ситуацијама.

2. Наставна средства: зидне слике, слика фабрике, слике воћа у Додатку за ову лекцију, звучни снимак текста уз слике и вежби.

3. Предлог модела обраде. Аналитичке слике на којима су приказане поједине врсте воћа чине увод у синтетичку слику на којој ученици, учитељ и радници учествују у берби воћа.

Именица фабрика објашњава се сликом или цртежом. Задатак ученицима. Ученици треба да обоје воће које се налази у

Додатку. Обојено воће исеку и залепе на папирну траку ширине отвора на екрану телевизора. После тога траку провлаче кроз екран "телевизора" и именују воће у једнини и у множини.

4. Понављање реченичних модела. Вежбе: одговори на питања, допуњавања, трансформације, постављања питања и вежба Шта није воће.

Одговори на питања. Ученици одговарају на питања која се односе на све реченичне моделе предвиђене за овај разред.

Шта је (су) то? То је вишња. То су вишње. Ко је то? То је ученик (радник, Јелена...). / Какво је шта? Трешње су црвене (жуте). Какав је ко? Петар је вредан. Ученице су вредне. / Шта ко ради? Петар бере јабуке. Ученици беру воће. / Где је ко? Ученици су у воћњаку. Урош је на грани. / Ко коме помаже? Учитељ помаже радницима. Ко куда шта ставља? Ученице стављају шљиве у сандуче. / Куда ко иде? Возач вози воће у фабрику.

Вежбе допуњавања. Марко бере... Јелена и Иванка скупљају ... Урош седи на... Радник ставља воће у... Учитељ помаже... Итд.

Вежбе трансформације. а) Промена падежа. То је воћњак. Ученици су у воћњаку. То је камион. Радник је на камиону. То је воће. Ученици беру воће. То је радник. Учитељ помаже раднику. Итд.

б) Промена броја придева и именица. Јабука је црвена. Јабуке су црвене. Шљива је плава. Шљиве су плаве. Крушка је слатка. Крушке су слатке. / Урош бере брескву. Урош бере брескве. Учитељ помаже раднику. Учитељ помаже радницима. Дечак помаже другу. Дечак помаже друговима.

169

Вежбе постављања питања. То је кајсија. Шта је то? Марко бере јабуке. Шта Марко бере? Возач вози воће у фабрику. Куда возач вози воће? Ученици су вредни. Какви су ученици? Радници помажу ученицима. Коме радници помажу? Радник је на камиону. Где је радник?

Шта није воће? Вежба се реализује на основу слика из Додатка. а) Лук, шљива, купус, бресква, краставац, трешња, шаргарепа. б) Јабука, љубичица, кајсија, лала, каранфил, крушка, ружа.

170

ШТА УЧЕНИЦИ РАДЕ? Вежба понављања реченичног модела – исказивање радње

облицима презента са исказаним и неисказаним субјектом Оријентационо време за рад: 2 часа Текст уз слике Ученици иду у школу. Иду у школу. / Ученици пишу. Пишу. /

Читају. / Ужинају. / Ученици се играју. /Бришу таблу. / Они певају. Певају. / Раде

задатак. / Ученици чисте двориште. Чисте двориште. / Они саде дрвеће и цвеће. Саде дрвеће и цвеће.

МЕТОДИЧКА УПУТСТВА 1. Образовни задаци. Понављање реченичног модела ‡ исказивање

радње облицима презента са исказаним и неисказаним субјектом. 2. Предлог модела понављања. На основу слика у Сликовници за

ову вежбу, ученици самостално казују шта раде ученици на сликама. За понављање се користе вежбе постављања питања и друге из

претходних лекција, по избору наставника, у којима се овај реченични модел увежбавао, осим вежбе оралног понављања.

Вежбама се понављају: а) Облици за сва три лица презента у једнини и множини, али различитим редоследом, као што је више пута речено, да ученици не науче промену презента напамет;

б) увежбавани глаголи из претходних лекција и то прво са исказаним субјектом (Марко чита.), а затим са неисказаним субјектом (Радим. Говоре. Иду.). Повратни глаголи се увек користе са исказаним субјектом (Он се чешља.) због промене места повратне заменице – се (Чешља се).

Језичка игра: Покажи шта знаш. Ученици се поделе на две групе. Првој групи наставник постави питање: Шта радите у кући?, а другој Шта радите у школи? Победник је група која каже више глагола, реченица.

На другом часу, после понављања овог модела различитим типовима вежби, користе се слике из Додатка за ову вежбу. Ученици

171

гледају слике неколико минута и одговарају на питање: Шта ради дечак на сликама?

Задатак ученицима. Шта радиш ујутро? Сваки ученик упише у кружић сваке слике из Додатка број редоследа радњи које обавља ујутро и одговори на питање. Спавам. Ја се умивам. Итд.

172

ПРЕДЛОГ БРОЈАЛИЦА, БРЗАЛИЦА ПЕСАМА ЗА ПЕВАЊЕ И РЕЦИТОВАЊЕ

ЕЦИ, ПЕЦИ, ПЕЦ БРОЈАЛИЦА Еци, Код бубице дангубице пеци, стигле гошће нераднице. пец, Како која с неба пала, ја сам за игру је само знала. мали зец; У круг стала буба мала, ти си дангубице пребројала. мала Не знам тачно шта јој би, препелица, Само рече: "Жмуриш ти! " еци, пеци, ПЛИВА ПАТКА пец. Плива патка преко Саве, Носи писмо на врх главе. БУБАМАРА У том писму пише, Бубамаро, лет, лет, Не волим те више. у широки лепи свет! Препловила патка Саву, Донеси ми писмо! Поквасила није главу. Видели се нисмо Однела је писмо Још од прошлог маја Заједно сад нисмо. ја и ујка Паја. МИШ Испред рупе мачка седи, ЕН ДЕН ДИНУ Чека миша да га среди. Ен ден дину Ал' пропашће мачки план, саварака тину Нашао миш други стан. саварака тика така бија баје буф!

173

ДВА СЕ ПЕТЛА ПОБИШЕ Два се петла побише на Ивино огњиште. Један вели: Иш! Други вели: Да жмуриш! БРЗАЛИЦЕ На врх брда врба мрда! Миша маше Маши, Маша маше Миши, Миша Маши – Маша Миши: – До виђења, пиши! ПИТА ПЕТАР ПАВЛА Пита Петар Павла: – Пошто, Павле, пар патака? – Пар патака пет петака. ШКОЛА ЗОВЕ Свуда школа сад почиње, лете деца као ласте, јуре, журе сви у школу, носе торбе сјајне, нове. Збогом игро, школа зове!

174

ДВА ЗЕЧИЋА, ДВА ПРВАКА Два добра зечића, два мала репића, постали су ђаци. Зечица, ко мати, у школу их прати јер су тек прваци.

ЧИТАЈТЕ АКО ВАС ЗАНИМА У нашој улици десет кућа има. У броју 1, страна лева, станује девојчица што лепо пева. У броју 2, страна десна, станује дечак коме је десна ципела тесна. У броју 3, лева страна,

станују сестре Ана и Дана. У броју 4, десна страна, цвркуће канаринка Жана. У 5, 7 и 9, страна лева, и 6, 8 и 10 страна десна, не знам какав станује свет – била сам само до броја 5.

175

ШТА СВЕ МОЖЕ Шта све може мала Мира да направи од папира? Може капу, може чамац, марамицу или ланац, може лопту или ташну, авиончић или машну. Папира јој само дајте, па гледајте и чекајте! НЕМА ЗА МАЧКЕ ШКОЛА Куда ћеш с торбом? Упита Миру мачка. И ја би с тобом – Мачкине очи моле. Не можеш, драга, Нема за мачке школе. КОКА И ПИЛИЋИ Пипи, пипи, пипи, пи... мама, мама, где си ти? Коко, коко, кокода... ево, децо, ту сам ја.

176

Пипи, пипи, пипи, пи... гладни смо ти, мама, ми. Коко, коко, кокода... мени зрно, вама два. НА КИШИ Капље киша капљицама: кап, кап, кап. Гази гусак барицама: шљап, шљап, шљап. Врат је дуги накривио – га, га, га. Оба крила раширио, нек' се зна: пошао је да се купа. Репић кус весело по води лупа: пљус, пљус, пљус М. Симић КАД ЈЕ БИО МРАК... Кад је био мрак, кад је био мрак, појурила мачка миша чак, чак, чак. Појурила мачка миша чак, чак, чак, – а да л' га је прогутала,

177

ил' га није прогутала, то ни она није знала, – јер је био мрак, – јер је био мрак... Душан Радовић СЕМАФОР У граду насред – Док се жута раскрснице светлост лије, ја стојим и делим још слободно пропуснице: проћи није. – Кад црвеним – А зелено оком гледам, око моје тада ником значи: проћи, проћи не дам. слободно је... Симо Ешић ЉИЉАНА ЉУЉА БРАТА Љуљо моја молована, Успавај ми Радована. Љуљај ми га, љуљо лака, Мога брата, мог јунака. Љуљај ми га, љуљо, јаче, Да се јунак не заплаче. Љуљај ми га, љуљо мека, Док донесе мајка млека. Чика Јова Змај

178

МАМИНО СРЦЕ У срцу моје маме и моје срце куца. Кад њено куцне – так, моје се чује – тик. Њено је око топло к'о око жутог сунца и у том топлом оку станује и мој лик. Драган Лукић ХВАЛА Хвала лепо, лепо хвала, хвала, хвала, драга мама, за све што си мени дала. МОЈА МАМА Моли Пера, моли Вера: – Смеј се, мама смеј се с нама. Певај, мама, певај с нама. Играј, мама играј с нама.

179

БЕРЕМ, БЕРЕМ ЦВЕЋЕ Берем, берем цвеће, прво, друго, треће, Три китице целе, жуте, плаве, беле. Једну носим татици, другу носим бакици, а најлепшу трећу, мамици однећу. ЗДРАВИЦА Све што расте, хтело би да расте. Нека расте, и треба да расте. Све што цвета, хтело би да цвета. Нека цвета, и треба да цвета... Све што лети, хтело би да лети. Нека лети, и треба да лети. Све што пева, хтело би да пева. Нека пева, И треба да пева... Певати, певати, лепо је певати! Живети, живети, лепо је живети! Душан Радовић

180

ИВИН ВОЗ Ћиху, ћиху, ћихуху, Ћиху, ћиху, ћихуху. 1. Из куће је излетео На улицу Ива. Сав задихан, захуктао, К'о локомотива.

Ћиху, ћиху, ћихуху, Ћиху, ћиху, ћихуху.

2. Видели га другови, 3. Сад улицом тако јури Па за њим и они – Та чудна колона – Потрчали, захуктали То воз Ивин путује Ко прави вагони. Са седам вагона.

Ћиху, ћиху, ћихуху, Ћиху, ћиху, ћихуху, Ћиху, ћиху, ћихуху. Ћиху, ћиху, ћихуху.

181

САДРЖАЈ Увод (упутство за коришћење Сликовнице) 1. Породица (указивање на бића) 2. Другарице и другови (указивање на бића, предмете) 3. Одлазак у школу (указивање на бића, предмете; исказивање

радње презентом)

4. Школа (исказивање радње презентом) 5. Учионица (исказивање радње презентом)

∗ Вежба (исказивање радње презентом) 6. Љубимци (исказивање радње презентом)

∗ Ко шта ради? (Синтеза исказивања радње презентом) 7. Игра (исказивање објекта акузативом) 8. Аутобус и лопта (исказивање објекта акузативом) 9. Голубови (исказивање објекта акузативом)

∗Поподне у породици (синтеза исказивања објекта акузативом)

10. Превозна средства (исказивање особине бића, предмета) 11. Бака је болесна (исказивање особине бића, предмета) 12. Ђорђе је тужан (исказивање особине бића, предмета) 13. Катарина и лутка (исказивање особине бића, предмета)

∗Синтеза исказивања особине бића, предмета 14. Редари (исказивање места радње локативом) 15. На одмору (исказивање места радње локативом) 16. Јутро (исказивање места радње локативом) 17. У трамвају (исказивање места радње локативом)

∗Где шта стоји? (Синтеза исказивања места радње локативом) 18. Прљавко (исказивање особине бића, предмета – понављање) 19. Занимања чланова породице (исказивање места радње

акузативом)

182

20. Јелена и Марко раде (исказивање места радње акузативом) 21. На аутобуској станици (исказивање места радње акузативом)

∗Нова кућа (синтеза исказивања места радње акузативом) 22. На часу (исказивање радње презентом и исказивање објекта

акузативом – понављање) – Вежба (исказивање места радње прилозима) 23. Божић (понављање реченичних модела)

∗Вежба (бројеви до 20)

∗Вежба (исказивање намене) 24. Свети Сава (понављање реченичних модела) 25. Дан мајки (исказивање намене) 26. Помоћ мами (исказивање намене) 27. У дворишту (исказивање намене)

∗ Неправда (синтеза исказивања намене) 28. Урош је возач (исказивање радње – облици презента са

неисказаним субјектом) 29. У башти (исказивање особине бића, предмета – понављање) 30. Чоколада (исказивање радње презентом и исказивање објекта –

понављање)

∗Вежба (прави повратни глаголи) 31. У парку (понављање реченичних модела) 32. Прелажење улице (исказивање места радње акузативом и

локативом – понављање) 33. Јутро у породици (понављање реченичних модела) 34. На пошти (понављање реченичних модела) 35. У амбуланти (понављање реченичних модела) 36. Школско двориште (исказивање радње облицима презента са

исказаним и неисказаним субјектом – понављање) 37. Домаће животиње (исказивање намене – понављање) 38. Обавезе чланова породице (понављање реченичних модела)

∗Вежба (исказивање молбе и заповести)

183

39. Фудбалери (исказивање молбе и заповести)

∗ Шта они кажу?

∗Вежба (понављање комуникативних функција: казивање имена и адресе, међусобно поздрављање и упознавање ученика, обраћање старијима; исказивање молбе, захваљивања, сагласности, извињења, одбијања)

40. Милан црта зеца (исказивање објекта акузативом)

∗Делови тела (вежба) 41. Слободно време чланова породице (понављање реченичних

модела) 42. Бојанови џепови (понављање реченичних модела) 43. Птиче (исказивање места радње локативом – понављање) 44. У воћњаку (понављање реченичних модела)

∗ Шта ученици раде?

∗ Вежба (исказивање радње облицима презента са исказаним и неисказаним субјектом – понављање)

∗Предлог бројалица, песама за певање и рецитовање

–