VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADŽMENT U SAOBRAĆAJU - NIŠ

Kolokvijum IIiz predmeta

SOCIOLOGIJA

TEMA:

Oblik društvene svesti „RELIGIJA“

Mentor: Student:Prof. Dr. Andon G. Kostadinović Vladimir Radovanović

broj indeksa: 191-P/10

NIŠ, 2010.

1

Sadržaj:

1. UVOD.....................................................................................str. 32. O NASTANKU I PRIRODI RELIGIOZNE SVESTI.......str. 33. NASTANAK RELIGIJE......................................................str. 34. ISTORIJSKI RAZVOJ RELIGIJE.....................................str. 4

2

UVOD Rečeno je da niko nije toliko tašt zbog svoje religije kao onaj ko ne poznaje nijednu

drugu. A, postoji i naličje: verovatno da niko neće biti do te mere neprijateljski raspoložen prema religiji kao zapadnjački skeptik koji ne poznaje ni jednu drugu tradiciju sem zapadnjačke.

O NASTANKU I PRIRODI RELIGIOZNE SVESTI

Vera u Boga i bogove, religiozne predstave o svetu i životu nastale su pre svega iz osećaja nemoći prvobitnog čoveka prema prirodi i silama prirode koje on još nije poznavao i nije ih mogao savlađivati. Prvi počeci takvog objašnjenja postanka religioznih verovanja vode čak u antičko doba do Lukrecije Kara i njegovih velikih grčkih učitelja, pre svega Demokrita. Vera se zato i naziva verom, što nije znanje, ali, čini se, da je ona nastala iz težnje za znanjem, da je ona nastala kao pretpostavljeno znanje o pojavama prirode.Religija je pojava sa kojom se covek susreo veoma davno, ali koja i danas nakon nekoliko milenijuma, kao individualna i društvena pojava, kao segment individualne i društvene svesti, ne gubi na značaju i aktuelnosti.

Religija je prvi i poseban oblik društvene svesti, koja objektivnu stvarnost odražava na fantastičan, mističan način. Svaka religija sadrži dva bitna sastavna dela: jednu nevidljivu, subjektivnu stranu, određene predstave o prirodi i društvu, o nevidljivim moćnim bićima koja vladaju društvom i prirodom; i drugu, spoljnu stranu, određen praktični odnos prema tim bićima, religiozni kult u cilju umilostivljavanja tih bića. Same predstave bez kulta još ne sačinjavaju religiju, kao što ni kult ne može postojati bez religiozno-mitoloških predstava, već se bazira na njima.

NASTANAK RELIGIJE

Religija – vera, od latinske reci "religio" (poboznost, izrazavanje, postovanja bogova).Kao sistem simbola religija ukljucuje: a) misaoni nivo i predstave; b) nivo ponašanja; c) materijalizovanu simboliku, svete stvari – bez kojih ne mogu postojati ni religiozni nazori ni religiozno ponasanje – od svete reci u zvučnom ili pisanom obliku do razlicitih prirodnih predmeta i ljudskih proizvoda.

Religija je proizvod društva. Prema psihološkim tumačenjima, ona je nastala kao rezultat čovekovog odnosa prema natprirodnim silama. Ona je rezultat ljudskih osobina (smrt, bolest, strah).

Religiozni doživljaj, odnosno doživljaj svetog u tzv. fenomenologiji religije najcesce se odredjuje kao doživljaj susreta s radikalno drukčijom, tajanstvenom stvarnoscu, koja prevazilazi ljudsku moć, a koja je ipak na poseban nacin okrenuta čoveku. Za religiju je specifična povezanost odredjenog sistema simbola s doživljajem svetog. Istorija religije pokazuje tri vrste problema ili predmeta s kojima se religije suočavaju, ili prema kojima su se ljudi odnosili na religiozan nacin:-osnovne procese i pojave u prirodi, od kojih zavisi opstanak nekog društva i čoveka u njemu - neobične, izuzetne prirodne pojave koje ugrozavaju fizicki opstanak individual i kolektiva; - osnovne s tradicijom preuzete institucije, pravila, vrednosti i odnose datog drustva; -neobične društvene pojave, koje razaraju tradicionalni poredak; - osnove čovekovog psihockog i emocionalnog života ukoliko se ne učvrsćuju u prirodne

3

pojave - sve psihofizičke procese i pojave koji ugrozavaju čovekovo ja i njegov svet.

Predmet religije u tom značenju su "poslednja pitanja" nekog društva i neke kulture. Poslednja pojava ljudskog života tako postaje simbol, znak drugog sveta. Znak drugog sveta je označen i time konstituisan preko poslednjih pojava ovog sveta. Dirkem je najpre ukazao da se religija ne moze posmatrati iskljucivo kao vezana za pojam boga, jer budizam (u jednoj svojoj varijanti) ne poznaje taj pojam. Po njemu, sustina religije je u obožavanju drustva samog.Veber je u religiji nalazio energetski činilac, koji motiviše, pri cemu je hrišćanstvo osobeno. Veber se bavio širokim komparativno-istorijskim proučavanjima drustvenog značaja religije, uveo je pojam harizme u sociologiju, isticao posebnost religijskih specijaliteta. U savremenoj sociologiji religije, pored marksizma, preovladjuju funkcionalistički i fenomenološki pravac. Funkcionalizam nastoji da odredi religiju ne po onome sto ona jeste, ne njenom sadržinom, vec njenom funkcijom u drustvu. Tako se religija odredjuje kao institucija koja obezbedjuje najvišu sankciju legitimitetu drustvenih odnosa, ona predstavlja najvisi oblik socijalne kontrole.Po funkcionalističkom shvatanju religija je večita i univerzalna u svim društvenim sistemima.Fenomenološko – istoristički pravac ističe da religijsko predstavlja oblik stvarnosti koji se ne moze svesti na neki drugi oblik.

ISTORIJSKI RAZVOJ RELIGIJE

Sve religije mogu se podeliti na prirodne i objavljene. Prirodne su: animizam, toteizam i kult prirode, dok je objavljena religija: teizam, i on se deli na: politeizam i monoteizam.

Animizam je najstariji i najprimitivniji oblik religiozne svesti (od latinske reči „anima"- duh, duša). Predstavlja verovanje da i nežive stvari poseduju mentalne procese slične onima koji se odigravaju u ljudskom bicu. Izraz je nastao krajem prošlog veka u okviru antropoloških proučavanja primitivnih plemena, opisuje primitivnu svest koja pretpostavlja da fizikalističke stvari i sile imaju um i dušu i da kroz njih deluju bogovi dobra i zla. Na višem stupnju razvoja animizma, duhovi polako dobijaju ljudski oblik, ljudske osobine. Da bi odobrovoljili te sile, duhove, oni su im prinosili žrtve, darove.

Totemizam („totem“-životinja) se javlja na višem stepenu društva. To je posevna vrsta verovanja i javlja se s podelom rada na grupu lovaca po polu i starosti. Totem je bila neka vrsta životinja koja je čuvala rod ili pleme od nesreće i štitila ih od stihija. U današnjem modernom društvu, reč „totem“ se pojavljuje u rijaliti TV šou „Survajver“ i koristi igračima da ih čuva od izbacivanja iz igre.

Politeizam je vera u više vrsta bogova. Nastaje za vreme razvoja prvobitnog društva. To je prva forma religije, jedni su dobri, a drugi su zli bogovi. Njihov oblik je različit (životinjsko-ljudski) , riba-devojka, ljudi-konji, boginja Hator-krava itd., kao i čisto ljudski (Zevs, Apolon, Posejdon, Mars )

Moneizam je faza u razvoju religije i verovanja u jednog boga. Prirodna i društvena svojstva se prenose na jednog boga i on je personifikacija svih sila , prirodnih i društvenih. Hrišćani su tako imali ISUSA, grci ZEVSA, jevreji MOJSIJA, azijati BUDU, muslimani MUHAMEDA. Ova religija nastaje s formiranjem države i velikih despotskih država, kada je vladar svemoćan i nepristupačan.

4