S P O R T I S T A

Redovnim vežbanjem i redovnim sportskim aktivnostima poboljšava se zdravlje i biološki razvoj

sportiste.

Ipak postoji dishramonija u odnosu na sport i biološki razvoj kod vrhunskih sportova (gimnastika i atletika) - intenzivnim vežbanjem se sprečava pravilno biološko sazrevanje, odlaže se do zadnjeg trenutka:

Povezuje se atletska amenoreja i demineralizacija kostiju kod sportiskinja.

Suprimovan telesni razvoj sportiste je prisutan kod dizača tegova i kod rvača (bolrilački sport)

Postoji analogija teškog fizičkog rada i trenažnog opterećenja dece

 Od pravilnosti ishrane sportista zavisi:zdravstveno stanje sportista TM, sastav tela, dostupnost potrebnih nutrijenata tokom naporavreme oporavka posle napora, rezultati koje oni postižu u toku takmičenja.

 Sportisti treba da strogo vode računa o svojim nutritivnim potrebama i načinu ishrane pre, za vreme i posle treninga.

Osnovni cilj pravilne ishrane sportista je da se obezbedi:

- Optimalna ishrana,- Fortifikacija namirnica i- Suplementacija.

Energetske potrebe su veće od potreba osoba istih godina, pola, telesne mase i visine, a koje se ne bave sportom

Zbog intenzivnog mišićnog rada nagomilavanje metaboličkih produkata kisele reakcije dovodi do smanjenja alkalne rezerve u krvi i tkivima, te dolazi do smanjenja funkcionalnih sposobnosti organizma

Oporavak između treninga odnosno takmičenja: Obnova skladišta glikogena u mišićima i jetri, Nadoknada tečnosti i elektrolita koji se gube znojenjem, Sinteza novih proteina nakon katabolizma i oštećenja izazvanih

važbanjem, Odgovor imunog sistema

Energetske potrebe sportista povećane su u toku samog rada i u toku mirovanja.Dovoljan unos energije je neophodan da bi se održala normalna TM, postigao maksimalan trenažni efekat.

Nizak unos energije dovodi do gubitka TM, gubitka menstrualnog ciklusa kod žena sportista i povećanog rizika povređivanja.

Energetska potrošnja u mirovanju zavisi od veličine mišićne mase i tu postoje razlike između muškaraca i žena, kao i mladih i starih osoba.

Povećane su kod osoba sa većom mišićnom masom

Individualno se određuju za svakog sportistuUnos energije i nutritivne potrebe (P; UH; M) utiče na telesnu kompoziciju -mišićnu masu i masne depoe, funkciju hormonskog i imunog sistema

Zavise od učestalosti, trajanja i intenziteta treninga,Način života sportiste

Energetska potrošnja zavisi od vrste sporta i trajanja takmičenja, te može biti vrlo različita, što znači da se za svaku sportsku disciplinu mora vršiti posebno planiranje ishrane na osnovu stvarnih energetskih potreba.

Prema Davidsonu i Meiklejohnu, dnevne prosečne energetske potrebe sportista u aktivnoj fazi treninga i takmičenja kreću se između 4000-5000 Kcal.

U zavisnosti od dužine i intenziteta treninga menjaju se i energetske potrebe. Prema najnovijim zapažanjima, uprkos progresu u tehnici sportskih aktivnosti, energetska potrošnja takmičara se stalno povećava zbog sve većeg opterećenja na treningu. Ukoliko organizmu nije potrebna uneta energija ona će se deponovati u organizmu.

50-75% ugljenih hidrata20-35% masti10-15% proteini

Preporuke za osobe koje se bave sportom su :65% ugljeni hidrati10% masti25% proteini

UH su izvor energije za organizam. Dnevne potrebe zavise od fizičkog opterećenja, odnosno od energetskog rashoda: što je mišićni rad veći potrebno je i više UH.

Ukoliko se ne nadoknade UH, u organizmu se počinje stvarati neophodna glukoza iz proteina i masti (tada dolazi do gubljenja bitnih tkivnih proteina, većeg izlučivanja azota iz organizma i negativnog azotnog bilansa).

Prevencija ove pojave !

Ukoliko se unosi višak UH, organizam će ih taložiti u vidu rezervi, a kada se popune rezerve ugljeni hidrati se pretvaraju u masti i talože u vidu masnog tkiva.

Popunjavanje glikogenskih depoa

Preporuke za unos proteina 10-15%DEP-a; od 0,8 g/kg/dan su optimalne za sportiste (50% životinjskog porekla).sportovi izdržljivosti povećavaju potrebe za proteinima, jer se aminokiseline koriste kao izvor energije kada je fizički rad prolongiran odnosno dugo traje.

Potrebe u proteinima za sportiste iznose 1,4 - 1,7 g/kg/dan tj. 175 – 212 % su veće od preporuka za nesportiste

 Kod sportova snage : 1,6-1,7 g /kgTM/danSportisti sa ozbiljnim treninzima, adaptirani na

trening - 1,0-1,2 g/kg/dan.Sportisti adolescenti - 1,5-2,0 g/kg/dan.

Optimalan unos masti kod sportiste: od 20 do 35 % DEP-a.Od tog unosa holesterol 100 mg / 1000 kcalOdnos PNMK, ZMK i MNK treba da je na istom nivou kao

kod zdrave populacije (10%; 7%, 13%).

Dugotrajno i naporno treniranje dovodi do većeg smanjenja glikogena u mišićima, te dolazi do kompenzatornog povećanja mobilizacije i iskorišćavanja masti iz depoa, čime organizam sebi obezbeđuje potrebnu energiju.

Obzirom na to da je potrebno, u periodu takmičenja, povećati energetsku vrednost obroka dopušta se da masti čine 33 – 37 % DEP, s tim da se težina i volumen obroka ne povećavaju isuviše.

Takođe, treba voditi računa da se ne pretera sa unošenjem masti, jer se višak nagomilava u tkivima subkutano i u mišićnom intersticijumu i samim mišićnim ćelijama što, pored nastanka gojaznosti, dovodi i do smanjenja takmičarskih sposobnosti.

Teški programi treninga povećavaju potrebu za mikronutrijentima.

Neadekvatan status gvožđa (nizak nivo hemoglobina i mioglobina).

Deficit gvožđa je češći kod adolescenata (naročito kod devojaka), kod trčanja po tvrdoj podlozi, hroničnih GI krvarenja, visokog % masti u ishrani.

Nedostatak kalcijuma zbog hormonskog disbalansa.

Potrebe sportista za vitaminima se ne razlikuju od potreba drugih osoba, izuzev u vitaminima B – kompleksa, što se objašnjava povećanom aktivnošću nervnog, mišićnog i kardiovaskularnog sistema, kao i povećanim metabolizmom šećera koji je praćen povećanom potrošnjom tiamina, riboflavina i niacina.

Treba poznavati minimalne toksične doze pri unosu i suplementa.

Sva izgubljena voda se nadoknađuje u onoj količini u kojoj je izgubljena

njena nadoknada je u stvari princip pravilnog uzimanja vode, a to je :

pije se pre, za vreme i nakon fizičkog opterećenja.

Suplementi koji zamenjuju elektrolite oralni rastvori za rehidraciju

Kesice elektrolita

 

Unos tečnosti kod sportista vezuje se za adekvatno uzimanje napitaka pre takmičenja, za vreme i posle takmičenja.

Postoje četiri faze uzimanja tečnosti (vode) :PrehidratacijaHidratacijaDehidratacijaRehidratacija

Ishrana sportista mora biti individualna, s obzirom da svaki sportista ima različite energetske i nutritivne potrebe.

Na osnovu antropometrijskih i funkcionalnih ispitivanja sportista, dobija se tačan uvid u sadržaj mišićnog, masnog i koštanog tkiva, zatim kondiciona sposobnost, što je nutricionistima bitno pri planiranju ishrane.

I S H R A N Auvodishrana sportistaZnačaj pravilne ishrane kod sportistaSlide 5karakteristike ishrane sportistaenergetske potrebe sportistaSlide 8Slide 9Slide 10AHA i RDA preporuke:Ugljeni hidratiSlide 13ProteiniSlide 15MastiSlide 17Gvožđe i kalcijumVitaminipotrebe sportista za vodomfaze uzimanja tečnosti kod sportistaplaniranje ishrane sportista