SPORT U ŠAPCU

SEMINARSKI RAD

Mentor Student

dr Zoran Milošević, prof. Bojić Stefan

Novi Sad, novembar 2011.

2

SADRŽAJ

UVOD ..................................................................................................................... 3

1. Grad Šabac i sportska tradicija ...................................................................... 3

1.1. „Provincijski Urugvaj“ .......................................................................... 4

2. Šabački sportski klubovi ... ............................................................................. 5

3. Rukometni klub „Metaloplastika“ .................................................................. 9

ZAKLJUČAK ........................................................................................................ 17

LITERATURA ........................................................................................................ 18

3

UVOD

Porodica sportskih kolektiva u Šapcu okupljena je u okviru Sportskog saveza

Šabac, najmasovnijeg sportskog udruženja u regionu. U članstvu Saveza ima 86

sportskih klubova, pet sportskih društava i dva opštinska sportska granska saveza.

Opština Šabac ima oko 8 000 registrovanih sportista koji se u toku godine takmiče u 28

sportskih grana. Predsednik Saveza je Veselin Vuković, bivši proslavljeni rukometni

reprezentativac, a sada rukometni trener.

Šabac ima veoma dugu tradiciju u oblasti sporta. Neki od sportskih klubova

ubrajaju se među najstarije u Srbiji. Mladi naraštaji se u velikoj meri uključuju u

sportske klubove, tako da je skoro neznatan broj dece koja nisu nikada trenirala neki od

sportova i bila član nekog kluba.

1. Grad Šabac i sportska tradicija

Muštuldžije, džilitanje i košije1 krajem devetnaestog veka zamenjeni su

organizovanim bavljenjem sportom. Prvo srpsko gimnastičko društvo osnovano je

1857. godine. Slikar Stevan Todorović bio je pokretač ovog prvog sportskog društva u

Srbiji. Razvoj srpskog sporta počinje od gimnastike, ali se ubrzo širi i na ostale grane

sporta.

U Gimnaziji šabačkoj profesor Đorđe Bošković se ponudio početkom 1871. da

predaje gimnastiku „pa bilo za neku nagradu ili naposletku badava2“ . Profesor

Vladimir Karić za isti posao zatražio je za ono vreme skromnih 100 talira. Godine

1877. za profesora gimnastike imenuje se gospodin Jezdić. Slobodno možemo reći da

su to bili prvi sportski treneri u Šapcu u začetku ere savremenog sporta. Učitelj

Dimitrije Ili ć, u cilju popularizacije sporta ne samo da je napravio sve sprave i izvežbao

đake, već je „ sam sa svojim učenicima ozidao i udesio vir za kupanje i plivanje3“ .

1 Tradicionalne igre iz mačvanskog kraja

2 Jevtić M. (1986): Nastanak i razvoj sporta u Šapcu. Šabac: Međuopštinski istorijski arhiv

3 Milićević М. (1873): Pogled na narodno školovanje u Srbiji, str. 31, prema Jevtić 1986.

4

Mihajlo Ruvidić, gimnazijski profesor prirodnih nauka i gimnastike, na proslavi

Svetog Save 1882. okupljenim gostima održao je predavanje na temu „Mens sana in

corpore sano“, a zahvaljujući njegovom zalaganju osnovan je prvi sportski klub u

Šapcu „Društvo za gimnastiku i borenje“.

Uporedo sa gimnastikom i plivanje u Šapcu se organizovano trenira atletika,

biciklizam,streljaštvo. Prvo sokolsko društvo obnovljeno je 1907. godine. U okviru

sokolskog društva od 1911. godine nalaze se i ženske sekcije. Otvaraju se grupe za

odbojku, mačevanje. Zimi je organizovano klizanje na bari iza Baira (pretpostavljam da

se radi o Benskim barama ili Dudari).

Konjički sport u Šapcu je bio veoma razvijem, tako da je još 1888. osnovano Prvo

jahačko društvo. Nekoliko godina kasnije osnovan je i šahovski klub i društvo

planinara. Godine 1926. počinje sa radom teniski klub. Hazena (rukomet) je svoje

početke u Šapcu imala kao ženski sport, igralo se sa sedam igrača na travnatom

terenu. Na letnjem vežbalištu sokolskog društva često su posle Prvog svetskog rata

igrane i muške i ženske utakmice. Osnivaju se i bokserski, ribolovački, smučarski

klubovi. Sport u Šapcu se sve više širio, i po broju disciplina i po broju članova.

1.1. „Provincijski Urugvaj“

Prva fudbalska utakmica u Šapcu „velikim fudbalom“, odnosno pravom

fudbalskom loptom odigrana je 24. avgusta 1908. godine na Mihajlovcu, a od 1919.

godine postoji fudbalski klub „Mačva“, što ga svrstava u grupu najstarijih fudbalskih

klubova u Srbiji. Igrao je sa promenljivom srećom i u različitim rangovima takmičenja,

a tek na proslavu desetogodišnjice zaigrao je na svom, mada još nedovršenom,

stadionu.

Ratne 1940. u redovima Mačve našli su se neki od reprezentativaca Nemačke,

koji su izbegli zbog svog jevrejskog porekla. Posebno se istakao Kurt Hilkovic, koga su

Šapčani odmah prekrstili u Hilković. Ovi igrači su dosta doprineli tehničkog

usavršavanju igre. Šabac je s ponosom nosio naziv „Provincijski Urugvaj“ koji je dobio

zbog dobre i atraktivne igre fudbalera „Mačve“.

5

2. Šabački sportski klubovi

Od slavnih početaka pre više od jednog veka, Šabac je iznedrio mnoge sportske

klubove, koji su se takmičili sa promenljivim uspehom. Danas u Šapcu i dalje postoji

veliki broj sportskih klubova iz različitih sportova.

ŽENSKI FUDBALSKI KLUB ŠABAC

Klub je osnovan 17. 11. 2003. godine, u vreme kada je sjajne igre

prikazivala "Barselona", pa je odlučeno da boje Kluba budu, po uzoru

na slavni španski klub, bordo i plava. Plasman u Prvu ligu Klub je

ostvario 2005. godine. Najveći uspeh je finale Kupa Srbije i Crne Gore za 2004.

godinu. U polufinalu Kupa Srbije, Klub je ponovo igrao u sezoni 2006/2007. Najbolji

plasman koji je ŽFK Šabac ostvario u Prvoj ligi je četvrto mesto u dve uzastopne

sezone - 2007. i 2008. godine. Klub ima seniorsku reprezentativku Srbije Slađanu

Lazić, potencijalnu seniorsku i nekadašnju omladinsku reprezentativku Jelenu Stanišić i

Слика 1 Slika 1 Članska karta Dragutina Crnčevića, SK “Mačva”, jul 1921.

6

omladinsku reprezentativku Biljanu Tešić. Trener Svetislav Pantić je član stručnog

štaba pri selekcijama reprezentacije Srbije. 2005. i 2006. god. u izboru listova i

Opštinskog fudbalskog saveza, ŽFK "Šabac" je proglašen za najbolji fudbalski kolektiv

godine.

FUDBALSKI KLUB MA ČVA

Klub je osnovan 1919. godine. Između dva svetska rata, zbog

kvalitetne i atraktivne igre, popularno je nazvan Provincijski Urugvaj.

Najveći uspeh Kluba je plasman u prvu saveznu ligu 1951. godine, u

kojoj je igrao dve sezone. Posle rata je FK „Mačva“ godinama bila stabilan drugoligaš

u velikoj Jugoslaviji. Sada se takmiči u prvoj ligi Srbije. Najistaknutiji igrači: Sava i

Diša Stefanović, Voja Rogić, Aleksandar Ivoš, Sele Milošević, Vojkan Melić, Zoran-

Buca Dakić, Zoran Jelikić, Dragan Arsenović, Pavle Grubješić... Nagrade i priznanja:

Oktobarska nagrada grada Šapca, Zlatna plaketa FSJ i FSS, Orden zasluga za narod sa

srebrnim zracima.

BOKSERSKI KLUB MAČVA

Klub je osnovan ratne 1942. godine. Od 2000, sa manjim prekidima,

takmiči se u prvoj saveznoj ligi. Osvajači bronzanih medalja na

evropskim šampionatima: Ilija Lukić (Prag, 1957), Dragan Petrović

(Bukurešt, 1972), Dragan Vasiljević (Budimpešta, 1985) i Ljubomir Marjanović

(Sarajevo, 2000); državni prvaci: Cveja Lukić, Ilija Lukić, Dragan Petrović, Dragan

Vasiljević, Branko Rado-savljević, Milenko Vukomanović, Dragan Srnić, Aca Vasić i

Zoran Mitrović; osvajači omladinske zlatne rukavice: Smajo Karadarević (1966),

Branislav Bajić (1976), Miroslav Šarić (2000) i Branislav Jovičić (2005); državni

reprezen-tativci: Ilija Lukić, Dragan Petrović, Dragan Vasiljević, Zoran Mitrović i

Branislav Jovičić; osvajač zlatne rukavice 2002. – Zoran Mitrović; osvajači zlatne

čivije: 2005. – Branislav Jovičić, 2006. – Branimir Stanković; osvajači Vojvođanske

zlatne rukavice: 2005. – Branislav Jovičić, 2006. – Branimir Stanković.

RVAČKI KLUB ŠABAC

Klub je osnovan 1972. godine. Od 2000. se takmiči u prvoj saveznoj

ligi. Uz veliko razumevanje nadležnih opštinskih organa, ima klubske

prostorije i salu za treninge na šabačkom Starom gradu. Najuspešniji

7

takmičari: Bojan Sredojević (višestruki prvak Jugoslavije, osvajač više medalja na

međunarodnim turnirima, dva puta proglašen za sportistu Podrinja), Dragomir Mijić

(trostruki prvak Jugoslavije, kadetski prvak SAD u grčko-rimskom i slobodnom stilu),

Milojko Sredojević (juniorski prvak Jugoslavije, dugogodišnji trener u Klubu), Javor

Janakijev (reprezentativac Bugarske), Nikolaj Vidov (četvorostruki veteranski svetski

prvak, više puta prvak Bugarske), Živan Pešić (dva puta državni prvak), Marko Panović

i Srđan Nikolić. Klub je dobitnik Povelje Saveza rvačkih sportova Srbije 2001. godine.

VATERPOLO KLUB ŠABAC

Klub je osnovan 1990. godine. U poslednjih nekoliko godina prošao je

četiri takmičarska ranga. Od 2000. godine takmiči se u prvoj vaterpolo

ligi. U Klubu postoji i plivački ogranak. Među plivačima, članovima

Kluba, dva su prvaka Jugoslavije i nekoliko prvaka Srbije. Zbog nemogućnosti

korišćenja šabačkog plivačkog bazena, Klub se, 2005. godine, privremeno fuzionisao sa

ekipom „Sever“ iz Beograda. Najistaknutiji vaterpolisti: Marko Mijatović, Nenad Ži-

vanović, Miroslav Petrović, Ivan Vilotić, i Igor Jovanović. Godine 2000, Sport u

Podrinju je VK Šabac proglasio za najbolji sportski klub u Podrinju.

ŽENSKI RUKOMETNI KLUB MEDICINAR

Klub je osnovan 1975. godine kao školski tim. Najveći uspeh pretstavlja plasman u

prvu saveznu ligu 1998/99. godine; od 2003. godine, Klub je ponovo stabilan prvoligaš.

Najistaknutije igračice: Ljubinka Janković, Dragica Đurić, Ljiljana Marković, Sandra

Fajfrić (udata Kolaković, sada selektor ženske rukometne reprezentacije Srbije) i Ana

Radović. Osvajač Kupa Srbije (1985), omladinski prvak Jugoslavije (1986. i 1988.),

vicešampion Jugoslavije (1987).

ŠABAČKI ŠAHOVSKI KLUB

Jedan od najstarijih sportskih kolektiva u gradu, osnovan je 1905. godine. Jedan od

prvih članova bio je poznati srpski književnik Dr Laza K. Lazarević. Najbolji rezultat u

svojoj jednovekovnoj istiriji Klub je postigao 2006. godine, plasiravši se u Prvu

saveznu ligu. Danas je Šabački šahovski klub stabilan prvoligaš i sa uspehom se

takmiči u najelitnijem domaćem takmičenju. Na čelu Kluba je profesor Miroljub

Merdović, koji obavlja funkciju Predsednika i u velikoj meri je zaslužan za dobru

8

organizaciju i rezultate koje Klub postiže.

OMLADINSKI KOŠARKAŠKI KLUB ŠABAC

OKK Šabac je jedan od najmasovnijih sportskih kolektiva u šabačkoj opštini. Trenutno

okuplja oko 350 devojčica i dečaka uzrasta od 7 do 18 godina i sa uspehom se takmičio

u prvenstvu Srbije za mlađe kategorije. Klub postoji i radi trinaest godina. U 2007.

godini Klub je zabeležio odlične rezultate i u seniorskoj konkurenciji. Ženska seniorska

ekipa izborila je ulazak u I b žensku ligu, a muška seniorska ekipa osvojila je prvo

mesto u Regionalnom takmičenju i izborila ulazak u Drugu srpsku ligu. Klub se ove

takmičarske sezone 2007/08, u zvaničnim takmičenjima Košarkaskog saveza Srbije

takmiči sa šest slekcija: dve u seniorskoj, jedna u juniorskoj, jedna u kadetskoj i dve u

pionirskoj konkurenciji.

TEKVONDO KLUB LETNJIKOVAC

Klub je osnovan 1988. godine. Okuplja preko stotinu takmičara. Najuspešniji takmičari

su Dragan Gladović i Aleksandar Petrović koji, iako juniori, uspešno nastupaju u

zvaničnoj seniorskoj reprezentaciji Srbije i osvajači su niza medalja sa internacionalnih

takmičenja. U 2007. godini TK \"Letnjikovac\" je po šesti put osvojio dvostruko ekipno

nacionalno prvenstvo. Sportski direktor i trener Kluba Goran Petrović je i selektor

Tekvondo reprezentacije Srbije.

ATLETSKI KLUB “CER“

Jedan od najmlađih sportskih kolektiva osnovan je 25.11.2007. godine u Šapcu,

registracija kluba je ostvarena 29.09.2009 u Atletskom Savezu Srbije, gde je klub

registrovan pod rednim brojem 138. Atletski Klub “CER“ je nastao iz atletske sekcije

Srednje Ekonomske škole iz Šapca, pod nazivom “EKONOMAC“ koja je imala

tradiciju dugu preko 30 godina. Osnivači Atletskog Kluba “Cer“ su brojni sportisti,

sportski radnici i “zaljubljenici“ u kraljicu sportova koji su se okupili i formirali ovaj

klub za zajedničkim zadacima i ciljevima.

KAJAK KLUB ZORKA KOLOR

Klub je osnovan 1948. godine. Više puta je osvojio prvenstvo države. Najpoznatij

kajakaš je Milan Đenadić svetski prvak u kajaku četvercu 2006. godine i evropski

9

prvak u istoj disciplini 2007. godine. Kajak klub Zorka Kolor je jedan od uspešnijih

klubova opštine Šabac. Predsednik Kluba je Miroslav Aleksić, bivši uspešni kajakaš

kao i vlasnik preduzeća Zorka Kolor koje je generalni sponzor Kluba.

Gotovo je nemoguće nabrojati sve sportske kolektive u Šapcu. Ovo je samo jedan

mali broj, čiji su nam podaci bili dostupni. U Šapcu je aktivno više teniskih klubova,

stonoteniskih, konjički, atletskhi, gimnastički, odbojkaški, karate, aikido, američkog

fudbala, plivački. Najtrofejniji klub koji je Šabac doveo do samog vrha je Rukometni

klub “Metaloplastika”.

3. Rukometni klub „Metaloplastika“

Iako se za hazenu, kako se tada nazivao rukomet, u Šapcu saznalo već posle

Prvog svetskog rata, masovnije bavljenje ovim sportom u gradu na Savi počelo je pre

60 godina. Na inicijativu profesora Aleksandra Kerkovića veliki rukomet najpre su

prihvatili učenici Gimnazije. U toj školi, početkom pedesetih godina, prvi put su

demonstrirana i pravila tzv. malog rukometa. Da ga prihvate, učenike je podsticao

nastavnik Milan Antonić.

Ipak, za početak razvoja rukometnog sporta u Šapcu i okolini obično se uzima

1958. godina. Tada je u Prnjavoru održano prvenstvo društava "Partizan" sreza Šabac.

Od šabačkih rukometaša koji su tu igrali kasnije je oformljena rukometna sekcija

"Partizana", a zatim i klub.

10

Sve veća popularnost ovog sporta doprinela je da se 1960. godine formira gradska

liga. Takmičilo se osam ekipa, Najbolji igrači, među kojima su preovlađivali

gimnazijalci, bili su i prvi članovi rukometne sekcije Društva za telesno vaspitanje

"Partizan". U okviru reorganizacije društva rukometna sekcija prerasla je u klub. Prvi

predsednik bio je Ljubomir Kurtić, a prvi trener - Živko Mijailović, nastavnik fizičkog

vaspitanja. Pod nazivom Partizan šabački rukometaši takmičili su se šest godina. Posle

odlaska na studije u Beograd nekoliko najboljih igrača napustilo je klub. Njihova mesta

zauzeli su gimnazijalci Damnjanović, Cvejić, Amidžić, Lončarević, Pajić, Milunić i

drugi. Pod novim imenom - Mačva ponovo su izborili povratak u republičku ligu. U

leto 1970., kada je mladoj i talentovanoj ekipi pretilo rasulo, u pomoć je priskočilo

Industrijsko preduzeće Metaloplastika. Dogovoreno je da preduzeće preuzme

finansiranje takmičenja, da većinu članova uprave čine članovi tog kolektiva i klub nosi

naziv “Metaloplastika”. To je i ozvaničeno na vanrednoj Skupštini kluba, 27. avgusta

1970. Odlučeno je da klupske boje budu plava i bela. Za predsednika je izabran

Aleksandar Trifunović, direktor Metaloplastike. Pod njegovim rukovodstvom ovaj klub

i rukometni sport u Šapcu ostvarili su izuzetna dostignuća.

Pod rukovodstvom trenera Slobodana Pavića Metaloplastika je u kvalifikacijama

izborila plasman u Jedinstvenu srpsu ligu. Ekipi su se pridružili Mijatović, Živanović,

Medenica i nešto kasnije Smiljanski iz Beograda, Spaho i Đukanović iz Loznice i drugi.

Sa pojačanim sastavom i novim trenerom Miladinom Stanisavljevićem iz Beograda

Šapčani su u Jedinstvenoj srpskoj ligi proveli dve sezone. Ubedljivo, prvo mesto

osvojili su u sezoni 1972/73. Od mogućih 60 u svoj konto uknjižili su čak 52 boda!

Plasman u Drugu saveznu ligu bio je podstrek igračima i rukovodstvu

Metaloplastike da stalnom napretku rukometa u svom gradu daju novi doprinos. Da bi

se to ostvarilo upućen je poziv afirmisanim rukometašima koji su ponikli u Šapcu da se

vrate u matični klub. Presudan značaj imao je dolazak Petra Fajfrića, zlatnog olimpijca

iz Minhena i Lazara Aleksića, člana Crvene Zvezde. Ekipu su pojačali i Andrić iz

Valjeva i Radivojević iz Bačke Palanke. Šabački rukometaši su se “ prošetali” kroz

Drugu ligu. Ni nekoliko nekadašnjih prvoligaša nisu bili prepreka. Uz podršku sa uvek

punih tribina stadiona za male sportove u Šapcu, Metaloplastika je u 26 utakmica

zabeležila 20 pobeda. Sa 7 bodova više od drugoplasiranog Borca iz Uroševca Šapčani

su izborili mesto u društvu najboljih.

11

Ekipa Metaloplastike svrstala se među retke timove koji su za samo četiri godine

prešli put od najnižeg do najvišeg ranga takmičenja . Taj uspeh postigli su: Pajić,

Antonijević, Andrić, Jerotić, Fajfrić, Savić, Aleksić, Mijatović, Radivojević, Živanić,

Damnjanović, Amidžić, Cvejić, Smiljanski, Novaković, Đukanović, Ralić, Stekić i

trener Stanisavljević.

U prvoj prvoligaškoj sezoni Šapčani su osvojili 26 bodova i deveto mesto. Bio je

to solidan plasman tima u čijim su se redovima našli i povratnik Đorđe Lekić i Nišlije

Živković i Pavlović. U toj i narednoj sezoni velika smetnja bio je nedostatak sopstvene

hale. Rukometaši Metaloplastike svakodnevno su bili na točkovima. Trenirali su i kao

domaćini igrali u Valjevu ili Beogradu. To je bilo iscrpljujuće, pa su Šapčani u sezoni

1975/76. došli u situaciju da se bore za opstanak. Odlučujuća utakmica odigrana je u

tek izgrađenoj hali sportova "Zorka" u Šapcu, 9. maja 1976. U susretu sa Borcem iz

Banjaluke, kojim je nezvanično otvoren taj sportski objekat, Metaloplastika je izborila

nerešen rezultat (29:29). Na kraju prvenstva Borac je bio prvi, a Metaloplastika deseta

sa 23 boda.

Treću prvoligašku sezonu Metaloplastika je dočekala u podmlađenom sastavu i

sa novim trenerom - Jezdimirom Stankovićem. Ukazao je šansu igračima omladinskog

tima Rašiću, Đukanoviću, Isakoviću, Vukoviću, Simonoviću. Iako je smena generacija

često rizična Šabački tim uspeo je da izbori, do tada najbolji plasman - šesto mesto.

Rukometaši Metaloplastike počeli su da stiču i međunarodno iskustvo na turnejama u

Francuskoj i SP Nemačkoj. U januaru 1977. omladinska ekipa Metaloplastike osvojila

je prvo mesto u Srbiji i drugo u Jugoslaviji. Bio je to jedan od prvih nagoveštaja velikih

uspeha šabačkih rukometaša. Njihove utakmice u zimu 1977. počela je da prenosi i

televizija. Naredna sezona potvrdila je ispravnost orijentacije na mlade, talentovane

igrače. Obeležavajući jubilej - 20 godina rukometa u Šapcu Metaloplastika je osvojila

peto mesto. Šapčani su bili i veoma uspešni domaćini 18. turnira "Trofej Jugoslavije".

U sledeće dve sezone, neočekivano, Šapčani su se borili da očuvaju prvoligaški

status. Stankovića je, najpre, zamenio Petar Fajfrić, a zatim je trener postao Sead

Hasanefendić. U julu 1979. ekipi Metaloplastike se pridružio i Veselin Vujović,

rukometaš iz Cetinja. Bio je to prvi od nekoliko mladih igrača čiji je dolazak doprineo

stvaranju šabačkog šampionskog tima. Prvotimci su postali i omladinci Kuzmanovski,

12

Ignjatović, Karanović i Čolić. Kada im se u leto 1980. pridružio i Mirko Bašić, mladi

golman Partizana iz Bjelovara bio je zaključen spisak igrača koji su mnogo obećavali.

Prvi trofej u takmičenju za Kup Jugoslavije, koji je omogućavao nastup i u

zvaničnom međunarodnom takmičenju osvojili su: Karanović, Mijatović, Vuković,

Čolić, Novaković, Simonović, Jevremović, Vujović, Isaković, Rašić, Kuzmanovski,

Bašić, Đukanović i Memić. Treneri su bili Sead Hasanefendić i Vasilije Savić. Na

evropskoj sceni sezone 1980/81. nastup je bio veoma uspešan. U takmičenju za Kup

pobednika kupova Evrope Metaloplastika je stigla do polufinala. Eliminisala je Rapa iz

Trondhajma (Norveška) i Elektromoš iz Budimpešte. Na domaku finala izgubila je u

revanš susretu u Rostoku od ekipe Empora. Prednost od 6 golova u prvoj utakmici u

Šapcu nije bila dovoljna. Predstavnik DR Nemačke na svom terenu je pobedio sa

sedam golova razlike. Veliko razočarenje nije omelo Šapčane da pod rukovodstvom

trenera Stankovića u domaćem prvenstvu zauzmu četvrto mesto sa 30 bodova.

Sedmo takmičenje u društvu najboljih krunisano je najvećim uspehom.

Predvođeni trenerima Đorđem Vučinićem u jesenjem i Zoranom Živkovićem u

prolećnom delu prvenstva Jugoslavije 1981/82. Metaloplastika je ređala pobedu za

pobedom. Šampionsku titulu Šapčani su osvojili u velikom stilu. Sa 44 boda izjednačili

su rekord Partizana iz Bjelovara. U 26 susreta doživeli su samo 2 poraza. Prvu titulu

Slika 2 Zlatni tim “Metaloplastike”, 1983/1984.

13

jugoslovenskog šampiona osvojili su: Bašić, Isaković, Vuković, Vujović, Rašić,

Simonović, Čolić, Kuzmanovski, Tanasić, Karanović, Lukić, Milošević, Dražević,

Ignjatović, Đukanović, Rosić i Spasojević. Treneru Zoranu Živkoviću pomagali su

Aleksandar Pavlović i "tehniko" Luka Božanić. U toj sezoni predsednik kluba bio je

Sreten Filipović.

Šabački rukometaši još četiri puta uzastopno bili su najbolji u Jugoslaviji. U

šampionskom timu mesta su našli i mladi Zlatko Portner iz Hrtkovaca i iskusni Jasmin

Mrkonja iz Zavidovića. Predvođeni trenerom Aleksandrom Pavlovićem kome su

pomagali i Zoran Živković, kao savezni selektor i pomoćni treneri Petar Fajfrić i Đorđe

Lekić Šapčani su nizali rekorde u broju bodova. U sezoni 1984/85 osvojili su 47

bodova, a u takmičenju 1985/86 čak 49. To je samo tri boda manje od mogućih 52.

Titule državnog prvaka omogućile su rukometašima Metaloplastike da se pet

puta uzastopno bore i za Kup evropskih šampiona. U prvom odmeravanju snaga sa

naboljim ekipama Evrope Šapčani su dogurali do polufinala. Eliminisali su tim Steaue

iz Bukurešta i Honveda iz Budimpešte - prvake Evrope. Pobedonosni pohod prekinuo

je snažni i iskusni tim CSKA iz Moskve. Pobeda u Šapcu sa šest golova razlike nije bila

dovoljna za konačan uspeh posle revanša u Moskvi.

U drugom pokušaju Metaloplastika je stigla do finala najjačeg klupskog

takmičenja u svetu. Posle pobeda nad Kilom (SR Nemačka) i Honvedom iz Budimpešte

1984. u finalu šabačka ekipa srela se sa Duklom iz Praga. Šapčani su važili za favorite.

Međutim, povreda Vujovića i manji broj spremnih igrača za takve okršaje omeli su ih

da ispune očekivanja. S obzirom na to da je revanš susret u Šapcu završen istim

rezultatom kao u Pragu, ali ovoga puta u korist Metaloplastike, pobednika su odlučili

sedmerci. Iskusniji igrači Dukle imali su više neravai neočekivano odneli pehar u Prag.

Iako im ja na domaku najvećeg uspeha izmakao toliko željeni trofej Šapčani nisu

klonuli duhom. Ekipi su se pridružili Cvetković iz Beograda i starosedeoci Ignjatović i

Lukić. U pripremama za susrete u Evropi treneru Pavloviću pomagao je savezni

selektor Živković. Ta saradnja i izvanredne igre šabačkih rukometaša doprineli su da se

Metaloplastika najzad, okiti titulom prvaka Evrope.

U sezoni 1984/85 efektne i atraktivne igre Metaloplastike zadivile su ljubitelje

rukometa i sporta i doprinele još većoj popularizaciji ove dinamične igre. Pred 14.000

14

gledalaca u revanšu finala u Madridu Metaloplastika je pobedila Atletiko sa 30:20 i

pokazala superiornost koja nije zabeležena u finalima Kupa evropskih šampiona.

Šapčani su osvojili pehar pariskog lista "L'Ekip" bez ijednog poraza, sa najvećom gol

razlikom u dve finalne utakmice (17) i najvećim brojem golova u jednom finalnom

susretu (30).

Prvu titulu šampiona Evrope osvojili su: Bašić, Isaković, Vujović, Vuković,

Mrkonja, Portner, Cvetković, Milošević, Ignjatović, Tanasić, Lukić, Spasojević i

Đukanović. Treneru Pavloviću pomagali su Živković i Fajfrić. Predsednik kluba bio je

Dušan Maričić. Da su neprikosnoveni u Evropi šabački rukometaši potvrdili su i u

sezoni 1985/86. Na putu do finala eliminisali su Borca iz Banjaluke, Magdeburg i tim

Steaue iz Bukurešta. Mnogo teže nego što se očekivalo u dve finalne utakmice bili su

uspešniji od ekipe Vibžeže iz Gdanjska, prvaka Poljske.

Da zlatna generacija šabačkih rukometaša sa punim pravom nosi taj naziv

potvrđuje i prava žetva medalja naše reprezentacije čiji su nosioci bili, upravo, Šapčani.

Veliki doprinos osvajanju srebrne medalje na prvenstvu sveta u SR Nemačkoj, 1982.

dali su Bašić, Isaković i Vujović. Među najzaslužnijim igračima za osvajanje zlatne

medalje na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu bili su i reprezentativci iz Šapca:

Bašić, Isaković, Vujović, Vuković i Kuzmanovski. Prva četvorica, Mrkonja i Portner

bili su kovači i zlata i prvog mesta na Svetskom prvenstvu u Švajcarskoj (1986).

Smena generacija u klubu nije donela iste rezultate i

otada klub igra sa promenljivim uspehom, ali uvek u krugu

najboljih. Jedan od mladih igrača koji doprinose uspesima

kluba svojom odličnom igrom je i Mihailo Živanović koji

igra na poziciji beka. U utakmici protiv hrvatskog CO

Zagreb, u SEHA ligi, uspešno je čuvao trenutno najboljeg

igrača sveta Ivana Balića. Živanović je ponikao u šabačkoj

školi rukometa koja je iznedrila veliki broj kvalitetnih

igrača. U klubu se uvek posvećivala velika pažnja mlađim

selekcijama. Tako da šabačka škola rukometa radi bez

prekida više od četiri decenije.

Slika 3 Mihailo Živanović,

bek RK Metaloplastika Zorka

keramika

15

Slika 4 Tim u sezoni 2011/2012.

16

Promene u društvu donose i promene u klubu. Generalni sponzor postaje Zorka

keramika, tako da klub menja ime u RK Metaloplastika Zorka keramika. U aprilu 2011.

godine igrači su odigrali hiljaditu utakmicu u najvišem rangu takmičenja. Direktor

kluba Vladica Spasojević ujedno je i rekorder po broju odigranih utakmica u Super ligi,

igrao je 259 puta. Mile Isaković, leteći Šapčanin i rekorder sa 1282 pogotka imenovan

je za sportskog direktora kluba.

Slika 5 Detalj sa utakmice MP Zorka keramika - eon Fivers u EHF kupu, odigrane 2. 10. 2010. sa

rezultatom 31:25

17

ZAKLJU ČAK

Šabac ima dugu i bogatu tradiciju u mnogim oblastima: nauci, kulturi, umetnosti,

sportu. Znamenite Šapčane teško je nabrojati, a ne zaboraviti nekog. Sport je deo života

mnogih generacija. S ponosom se može istaći da se u Šapcu nalaze neki od

najtrofejnijih i najstarijih klubova u Srbiji.

Između dva rata ponosno je nosio ime “Provincijski Urugvaj” zahvaljujući

odličnim fudbalerima FK “Mačve”. Poznat je i po konjičkom sportu, kajakašima.

Badminton klub je nekada bio prvak Jugoslavije. Ipak, ime svog grada su proneli

svetom rukometaši, koji su obeležili poslednje dve decenije dvadesetog veka svojim

uspesima. Refren himne jasno govori koliko je RK Metaloplastika ostavila trag u

životima mnogih generacija Šapčana: “Metaloplastika – to je srce moje, volim, volim

Šabac, volim plave boje!”

18

LITERATURA

• Filipović D. (1981): Pola veka atletike u Šapcu.Šabac: Atletski klub i

Organizacioni odbor za proslavu jubileja

• Grupa autora (1985): Metaloplastika prvak evrope. Šabac: RK Metaloplastika

• Jevtić M. (1986): Nastanak i razvoj sporta u Šapcu. Šabac: Međuopštinski

istorijski arhiv

• Jevtić M.: 100 godina konjičkog sporta u Šapcu, dostupno na

http://scr.digital.nb.rs/document/BS-A-II-0944

• Mićić D. (1993): Fudbalski klub Mačva. Beograd: Politika

• http://sabac.org/index_srb.php?page=24

• http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%9A_%D0%9C%D0%B0%D1%87%

D0%B2%D0%B0

• http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D1%86

• http://www.rkmetaloplastika.com/pocetna.htm