•

Ova mala norveska GRAMATIKA ima za cilj da uputi u najosnovnija pravila. Medutim, sva pravila, primere kao i izuzetke moci cete pomocu ove male gramatike savladati ako priЬavite neki detaljniji udzbenilt norveskog jezika (na nemackom ili engleskom), i proverom naucenog.

U poredenju sa nasom, norveska gramatika је veoma laka za ucenje. No, treba imati uvek na umu da .samo sistematski rad moze dati dobre rezultate.

Zelim Vam uspeh!

AZBUKA IIZGOVOR- ALFABET OG UTTALE

Norveska azbuka ima dvadeset devet slova. То su :

А а н h о о v v в ь I i р р w_ w с с Ј ј Q q х х

D d к k R r у у

Е е L I s ii z z F f м m т t ЈЕ re G g N n u ' 0 u 0

А а.

Od ovih 29 slova u norveskim recima upotreЬljava se samo 24, dok se slova с. q, w, х, z u·potreЫjavaju u stranim recima i u osobnim imenicama (W ergeland).

56

SAMOGLASNICI - VOKALER

А а

А а se cita-izgovara kao i u srpskohrvatskom, i to: kratko а) na pocetku reci: avis - novine. ansikt - lice

Ь) ispred dva suglasnika: katt - macka, hatt - sesir dugo а) izmedu dva suglasnika: far - otac, oppgave- zadatak

Ь) na kraju jednosloznih reci: ta - uzeti, bra - dobro Ali u jednosloznim recima ispred m а se cita- izgovara kratko: dam -

- nasip, lam - jagnje, ram - gorak. U dvoglasu au - а se izgovara kao otvoreno, kratko preglaseno ne­

macko о (nameste se usta kao da се se izgovoriti о ра se izgovori е), dok se u izgovara kratko, u jednom slogu. Ovo u cesto se cuje kao v. Na primer: sau - sou - sov (ovca), august - ougust - ovgust (avgust).

Е е

Е е se cita-izgovara kao i u srpskohrtvatskom, i to: kratko - i.spred dva sugl asnika i na kraju visesloznih reci: telle

- brojati, spare - stedeti, sende - poslati о dugo - na k raju jednosloznih reci: se - videti, le - smejati se

- izmedu dva sц:;lasnika: leve - ziveti, dere - vi, lege - leeiti U zamenicama de i De е se izgovara kao dugo i: de (di) - oni ,

De (di) - Vi.

1 i

1 i se uvek cita-izgovara kao i u srpskohrvatskom : liten - mali, nid gnezdo, mitt- moje, igjen (igjen) - opet

Za duzinu izgovora vaze ista pravila kao i za А а.

Оо

О о se u norveslюm izgovara dugo ako se nalazi u jednosloznim recima ili izmedu dva suglasnika_ а tada se cita-izgovara kao u: mor (mur) -majka, tom (tum) - prazan, koke (lшke) - kuvati, klok (kluk) - pametan. Ali : nok- dosta (izgovara se kao о), kom, som, om.

I na kraju jednosloznih reci о se cita-iz; ovara kao u : Ьо (bu) - sta­novati, r o (ru) - odmor, јо (ju) - da, dabome.

Ali ima jednosloznih reci u kojima se о izgovara kratko ра ipak se izgovara kao u: ost (u'st) - sir, fort (furt) - brzo.

Ima reci u kojima se о izgovara dugo ali se ipak cita-izgovara kao о: sove - spavati. - tog - voz, svoger - zet.

·rnace,- gde god· se - о izgovaгa kratko, cita se ----" - izgovat-a· se kao о: Norge - Norveska, post - posta, toll - carina; norsk - norveski.

Uu

U u se cita-iz~ovara kao i u srpskohrvatskom sa izvesnim prizvukom nemackog preglasenog ii. No nece se mnogo pogresiti ako se izgovor1 kao u: du - ti, hun - ona, ung _с mlad, dum - glup. kurv - korpa, hund (hund) - pas, umulig - nemoguce, suppe - supa, kule - kugla.

57

у у,

У у se l!ita-izgovara kao nesto otvorenije nemacko pregla5eno ii (na­meste se иsne kao da се se izgovoriti i ра se prilikom izgovaranja иsne malo skиpe kao da се da se izgovori u):

sy - Siti, syk - Ьolestan

lEre

lE re se l!ita-izgovara kao otvoreno е: nameste se иsne kao da се da se izgovori а ра se izgovore е - reee:

vrere (veere) - Ьit~ lreгe (leere) - ul!iti

0s 0 в se crta-izgovara kao nemacko pгeg!aSeno о: narneste se usne kao

da се da se izgovori О ра se izgovori е. Na primer: br0d - hleb, SР0ГГе -pitati, f0le - osecati, sett slatko, redt - cгveno, d~J - umreti, d0dd- иmro

ла

А а se <!ita-izgoV'aгa иvek kao о: dugo: gra- siv, Ыt- l!amac, lane- pozajmiti kratko: atte - оsат, gatt - isao, band - sveska, veza

Kod izgovora (kratkog i dugog) samoglasnika ima izuzetaka. Те retke izuzetke upoznacete kad budete dalje proucavali norveЗki jezik а naroeito kroz razgovore s Norvezanima.

SUGLASNICI - KONSONANTER

вь

В Ь se l!ita-izgovara kao i ti srpskohгvatskom: bare - samo, bade -kиpati, bedre - bolje

Ос

С с se l!ita-iZ{Sovara kao s (nalazi se samo и stranim rel!ima) : celle - celija, centimetaг - centimetar, scene - scena. Ыnа. U stranim recima ovo с se cesto i piSe kao s: sement - cement, sentrиm - centar, sensиr -- cenzиra.

Dd

D d se cita-izgovara kao i и srpskohгvatskom: dag - dan, datter -kcerka, drikke - piti, redd - иpla5en Ali u zavrsecima -гd. -nd, -ld ovo d se ne /!ије: kveld (kvel) - vece,

jord (јиr) - zemlja, band (Ьаn) - vгрса, ild - vatra I и reci god (gu) - dobar ne сије se ovo d na kraju. U komblnaciji nd ne cuje se d: vond (vonn) - ljиt, rdav; synd (synn)

- steta u komЬinaciji -dt ne сије se d, ра imamo -tt: godt (gott) - dobro,

bredt (Ьrett) - siroko, kaldt (kaltt) - hladno

58

G&'

G g se cita-izgovara kao i u sгpskohгvatskom: glad - srecan, gal -- pogresan, gate - иlica, gris - prase. slagg - иdarac

Na kraju reci g se ne cujE!!, mada nije greska ako se сије: dag (dag) U vezi og i и prilogu ogsa g se ne cuje: og (о.) - i, o.sa (o.so) - takode U reCi morgen g ра i ono е iza njega ne сије se: morgen (mor .. n) -

- jutro, god morgen (go. mor .. n) - dobro jutro Ispred samoglasnika i, у, re, " - g se izgovara kao ј: gi (ji) - dati,

begynne (Ьејуnе) - poceti, gyllen (jylen) - zlatan U komЬinaciji -eg g se i2;govara kao ј: jeg (јеј) - ја, regn (rejn)

- kisa, tegn (tejn) - crtez, znak Takode i u l0gn: {lejn) - laz Ali dvostruko gg se cita kao g: egg (eg) - јаје Ispred ј g se ne cuje : gjesb {jest) - gost, gjerne (jerne) - rado. gj0re

- ciniti, гaditi. U komЬinaciji gt g se izgovara kao k: sagt (sakt) - rekao

Hh

Н h se cita-iZGovara kao i и srpskohrvatskom: ha - imati, hete -zvati se, hi t - ovde.

Ispred ј 'i v ne сије se : hva (va) - sta, hvit (vit) - Ьео, hv.em (vem) - ko, hjemme (jemme) - kod kисе.

Ј ј

Ј ј se izgovara-cita i и srpskohrvatskom: jente - devoj/!ica, jakt lov, jern - gvozde

Videli smo vec da se и komЬinaciji gj izgovaгa samo ј. · Videli smo, takode, da se u komЫnaciji hj izgovara samo ј.

Kk

К k se cita-izgovaгa kao i u srpskohrvatskom: leke - igrati se. kaffe - k afa, bake - peci

Ispred samoglasnika i, у cita se-izgovat-a kao с: kirke (cit·ke) - crkva, kylling (cylling) - pile

Кј ispt·ed samoglasnika cita se-izgovara kao с: kjapp (сар) - valjan, brz; kjenne (cenne) - poznavatl, kjole (cule) - haljina, k jret· (cret·) - drag, kj0pe (crepe) - kиpiti, kj0kken (eekken) - kиhinja.

L 1

L 1 se cita-izgovara kao i и srpskohгvatskom: leve - ziveti. pil -strela, telle - brojati.

Mm

М m se cita-izgovara kao и srpskohгvatskom: mat - jelo, komme - doci, smile -:- smesiti se.

59

Nn

N n se cita-izgovara kao i u srpskoh1·vatskom: Norge - Norveska, fange - zaroЬljenik, pen - lep.

U komblnaciji -ng ovo n se izgovara nosno (kao u fl-ancuskom): mange - mnogo, finger - prst.

Рр

Р р se uvek cita-izgovara kao i u srpskohrvatskom: pen - lep, tape izgublti, lapp - krpa.

Rr

R r se uvek cita-izgovara kao i u s1·pskohrvatskom: ren - cist, rar­- cudan, drikke - piti, bare - samo.

s s

s s cita se-izgovara kao ј u srpskohl·vatskom: lese - citati, se - gl~ . dati, sove - spavati.

sk ispred а i ispred о i u Oita se-izgovara kao sk: skole (skule) - skola, skade - steta, skllffelse - razoearanje.

Ispred ostalih samoglasnika (е, i, у, 0): sk se cita-izgovara kao s: ski (si) - skije, skip (sip) - brod. skyte

(syte) - streljati. Ali : vaske (vaske) prati, flaske (flaske) - fla5a. sj se cita-iz;зovara kao s: sjel (sel) - dusa, sjakk (sak) - sah, sjef (sef)

- sef, sju (su) - sedam skj se cita-izgova.t-a kao s: skjo11:e (surte) - kosulja, skj0nn

(s0nn) - lep, skjebne - sudblna Zavrsetak -sjon cita se-izgovara kao sun: a ksjon (aksun) - akcija,

nasjon (nasun) - nacija, permisjon (permisun) - odsustvo, stasjon (stasun) - stanica.

rs se cita-izgovara kao rs: kors (kors) - krst, vrer sa god (vrersogtli -izvolite. Ovde r ne mora da se cuje: ko.s.

т t

т t se cita-izgovara kao i u srpskohrvatskom: ta-uzeti, lett-lako, mett-sit.

U zamenici det ne cuje se t. u zavrsnom. odredenom clanu srednjeg roda -et ne cuje se t: barnet

(barne.) - dete, Mret (hare.) - kosa. OSTALA SLOVA latinice u norveskom: Q q ј е zamen jeno sa k ili kv,

W w је veoma retko i to u stranim rec ima i imenima.

60

V v se izgovara kao v, а Z z kao s: zoologi (soologi). Х х ~е izcovara kao ks: examen (e!{samen) - ispit

REёi КОЈЕ SU SLiёNE NA ОВА JEZIКA ORD SOM LIKNER HVERANDRE 1 BEGGE SPRAK

Posto smo naucili da citamo i izgovaramo norveske reci priЬlizno tacno, mozemo da se upoznamo i sa nekoliko desetina norveskih reci koje su veoma slicne nasim, srpskohrvatskim recima:

dele deliti del deo delvis delimicno sten k amen, stena wster sest1-a skrik krik sta stojati m atte morati sn0 sne_ь

flaske flasa dal dolina plog plug svin svinja bad banja, kupatilo tre tri berg breg stanse zastati koke kuvati legge leci sabel saЬlja melk mleko syl silo bror brat dromme dremati (snevatl ) kanne k anta skole skola k j0re terati gren grana grense granica mange mnogi nese nos stall staja sape sapun stol stolica 111!k luk m01le mleti tarn toranj verdi vrednost gjest gost dag dan gas guska bra dobro gra grao, siv prove proveriti. p robati Ьleik l::led fla mme plamen sol sunce koste kostati (stajati) korg korpa

61

Postoje mno.:;e (internacionalne) reci koje se upotreЬljavaju i и nor­veskom i и srpskohгvatskom а koje imajи isto znacenje:

prodиkt. konto, геЬиs, alarm, advokat, aиtomobll, gratis, kompass, lиft, kontakt, kreditt. valиta, program, bиtikk, larm, lampe, kurer, gruppe, gиmmi, presis. kommиne, familie, kaos, referent, sjef. sjakk, korrespondent, historie, lokomotiv, soldat, plass, protokoll, marine, spion, papir ...

NAGLASAK- ТRУКК

U norve8kom jezikи, u visesloznim recima, naglasak је uglavnom na prvom slogu: leve - ziveti, lвре - teci, drive - terati

U slozenim reCima s predmecima gjen-, med-, ved-, til-, ра-, over-, fra-, an-, av-, mot-, орр- . .. naglasak prelazi na predmetak tj. na prvi slog:

gjenlevende - preziveli avta - odиzeti oppleve - doziveti Predmetak u- preиzima naglasak u imenicama:

lykke - sreca ulykke - nesreca

rett - praV1o urett - nepravda

vcer - vreme uvcer - nevreme

Predmetak u- ne preиzima naglasak и recima koje se zavr!iavajи na -lig i -ig: ulykkelig - nesrecan иvanlig - neoblcan

Predmetak for- preиzima naglasak и imenicama:

svare - odgovoriti sвke ~traiiti hвre - slusati

Ali, и glagolima predmetak for­svare - odgovoriti sвke -traiiti hвre - slusati

forsvar -odbrana fors0k - pokusaj forhвr - saslusanje

ne preиzima naglasak: fo1·svare - odbraniti forsвke·- pokиsati forhвre - saslusati

u glagolima koji vec zadгiace naglasak:

imajи jedan predmetak - ovaj predmetak for-

berede - spremiti forberede - pripremiti

Predmetak Ье- је u norveskom stran i stoga nije preuzeo naglasak u reci berede а ne preuzima naglasak ni и imenicama:

beredskap - sprema, spremnost forberedelse - pripravnost, priprema U SLOZENIM RECIMA (iz dve reci) naglasak је oblcno na pгvom

delu tj. na prvoj reci: bok - knjiga + blnde - vezati bokblnder - knjigovezac Ьlabcer - borovnica lensmann - pr edsednik opMine Ali u pojedinim recima-slozenicama naglasak se prenosi na drиgi deo

tj. na drugu rec: skomaker- obucar, arhundre- vek, stolece ; smapiket·­devojcice, smagutter - deeaci

DUZINA (izgovora) SLOGA- VOKALENES LENGDE

Ро pravilu, и norve5kom jezikи је naglaseni slog uvek dиg. Pravilo је, tako~e, da se samoglasnik na kгаји jednosloznih reci i:?JJovara dugo: le - smejati se, ta - иzeti, fa - doblti, si - reci ...

62

Sto se tice dиZine izgovora samoglasnika u slogovima. treba zapamtiti: Samoglasnik ispred dva suglasnika izgovara se kratko:

godt - dobro mett - sit tapp - gubltak Samoglasnik izmectu dva sиglasnika izgovara se dugo:

mor - majka bror - brat na l - igla far - otac

SAVET: Ponovite sve norve5ke reei koje su do sada, kao primeri, navodene, ali sada obratite posebnu painju na pravilan na­glasak i dиzinи izgovora slogova.

BROJEVI

Osnovni brojevi

О null 1 en, ett (jedan-jedna, jedno)

2 to (dva-dve, dva)

З tre

4 fire 5 fem 6 seks 7 sju в atte 9 ni

10 ti 11 elleve (elve) 12 tolv (tol) 13 tretten 14 fjorten (fjurt.n) 15 femten 16 seksten 17 sytten 18 atten 19 nitten 20 tjue 21 tjиeen 22 tjиeto 30 tretti 31 trettien 40 fвrti 50 femti 60 seksti 70 sytti во atti 90 nitti

100 hиndre 125 hundre tjuefem

1000 tиsen

TALLORD

Redni brojevi

1. den (det) f0rste (prvi-pгva, ргvо)

2. den (det) andre, annen (drugi­-drиga, drugo) з. den (det) tredje (treei-treea,

trece) 4. 5. 6. 7. В. 9

10. 11. 12. 13 14. 15. 16. 17. 1В. 19. 20. 21. 22. 30. 31. 40. 50. 60. 70. во.

90. 100. 125.

1000.

fjerde femte sjette sjuende attende niende tiende ellevte tolvte trettende fjortende femtende sekstende syttende attende nittende tjиende tjиefвrste tjиeandre trettiende trettifвrste fвrtiende femtiende sekstiende syttiende attiende nittiende hиndrede hundre tjиefemte tusende

Kasnije cemo se opet sresti sa bгojevima!

63

OD LAKSEG - TEZEM

Da Ы nam Ьilo lalcle postepeno ulaziti u tajne norveskog jezika komponovati proste ра sve slozenije recenice, blce dobro da upoznamo

LICNE ZAMENICE - PERSONLIGE PRONOМENER

jednina mnozina

1. lice jeg ја vi mi З. lice han ti dere vi 2. lice du on de oni

hun ona one det ono ona

Napomena: Licna zamenjca З. lica jednine za zivotinje stvari glasi, za sva tri roda, den; а З. lice mnozine - de. Prvo lice jeg citaj: јеј Trece lice mnozine de citaj: di

POKAZNE ZAMENICE - PAPEKENDE PRONOМENER

Pokazne zamenice za muski i zenski rod jednine su den - taj, ta, onaj, ona denne - ovaj, ova

Za sredn]i rod jednine pokazne zamenice su det - to, ono dette - ovo

Za sva tri roda mnozine pokazna zamenica је disse - ovi, ove, ova

Za sada о licnim i pokaznim zamenicama - dosta !

GLAGOLI - VERB

Da Ьismo vec poznate reci mogli da koristimo pl'i komponovanju krat­kih recenica, potrebno је da naucimo (za sada) SADASNJE VREME о? pomocnih glagola А НА (imati) i А V JERE (Ьiti} kao i jos nekih glagola koJi su cesce u upotrebl.

NAPOMENA: Da Ьi se nacin neodredeni (infinitiv) razlikovao od za­povednOI; nacina i glagolskih oЬlika ko]i se zavrsavaju na isto slovo, КАО GRAMATICKO OBELEZJE stavlja se ispred nacina neodredenog а - о cemu сета kasnije nauciti nesto vise. U NORVESKOM JEZIKU GLAGOLI SE NE MENJAJU РО RODU

I BROJU NEGO SAMO РО VREMENU I OBLIKU - $ТО MNOGO OLAKSAVA UCENJE.

64

Sadasnje vreme pomocnog glagola а ha (imati) glasi:

jednlna 1. lice jeg har ја imam 2. lice du har ti imas З. lice han har on ima

hun har ona ima det har ono ima

mnozina 1. lice vi har mi imamo 2. lice dere har vi imate З. lice de har oni imaju

one imaju ona imaju

den har (za zivotinje i stvari) de har

Као sto vidimo - lako!

Upitnl oЬiik se gradi tako sto se prvo upotrebl glagol ра zamenica : Har jeg - imam li ја? Har dere - imate li vi?

Sada5nje vreme pomoenog glagola а vrere (Ьiti) glasi:

jednina 1. lice jeg er ја sam 2. lice du er ti si З. lice han er on је

hun er ona је det er ono је

mnozina 1. lice vi er mi smo 2. lice dere er vi ste З. lice de er oni su

one su ona su

den er (za stvari i Zivotinje) de er I ovde vidimo da glagolski oЬlik kroz sva lica jednine i mnozine os­

taje i.sti - er, samo se licne zamenice smenjuju. Kasnije cemo videti da је isti slucaj i sa svima ostalim glagolima. i

ne samo u sadasnjem vremenu. Upitni oЬlik se pravi tako sto se prvo upotreЬi glagol ра zamenica:

Er jeg - jesam li? Er dere - jeste li? Odrecni oЬlik se gradi tako sto se na potvrdni oЬlik doda odrecna recca

ikke- ne : ЈЕЦ er ikke- Ја nisam Jeg har ikke.- Ја nemam

Odrecno-upitni oЬiik se gradi tako sto se na upitni oЬlik doda odreena 1·есса ikke - ne:

Er jeg ikke? - Nisam li ја? Har du ikke? - Nema5 li ti? Da jos dodamo: u norveskom jeziku sada5nje vreme svih glagola

(osim nepravilnih - kojih је nekoliko) pravi se ovako: na OSNOVU glagola dodaje se nastavak za sada5nje vreme - er ili - r.

Vecina glagola u norveskom jeziku, u nacinu n~odredenom zavrsava. se na- е : elske - voleti, spise - jesti, leve - ziveti, c;lrikke - piti, stjele -krasti, skrive - pisati, fare - voziti, ryke - pu~iti, falle - pasti, hete -zvati se, komme - doei, sove - spavati .. .

Ako se ovo zavrsn~ - е odvoji, ostaje OSNOVA glagola. Kad se na glagolsku OSNOVU doda -er imamo sadasnje vreme: jeg elsk-er, du spis-er, han lev-er, vi drikk-er itd. -

ZADATAK: Ispisite sadasnje vreme svakog od navedenih glagola i to za sva lica jednine i mnozine.

Ima u norve5kom jeziku glagola koji se zavrsavaju na -а, -о, -в, -у, -u, -а, -i (а koji su vecinom jednoslo:lni), kao i jedno.sloznih glagola koji se za­Vl'savaju na -е (Ье - moliti, se - videti, le, - smejati se) . . .

Sada5nje vreme ovih glagola pravi se tako sto se na nacin neodredeni doda -r. Napгimer: ga (ici) - jeg gar - ја idem . . . itd.

Ьо (stanovati) - jeg bor - ја stanujem . .. itd. sщ, (padati-sneg) - det sner - pada sneg gj (dati) - jeg gir - ја da(je)m .. . itd. sy (siti) - je,g syr - ја sijem ... itd. ta (uzeti) - jeg tar - ја uzimam . . itd.

Potpuno nepravilno sadanje vreme imaju: vite (znati) - jeg vet - ја znam ... itd. matte (morati) - jeg ma - ја moram ... itd.

65

IMENICE - ROD - CLANOVI SUBSTANTIVER - KЛJNN - ARTIKLER

U norveskom jeziku ima tri l'oda: muski, zenski i srednji. Rod ime­nica se prepoznaje ро clanu:

za muski rod en

za zenski rod ei

za srednji rod et

en mann - covek ei kvinne - zena et bam - ete Као sto se vidi ovaj clan se nalazi ispred imenice - to је NEODREBENI

clan. Postoji i clan koji sto]i na zavrsetku imenice- ODREBENI clan:

za muski rod -en

za zenski rod -а

za srednj i rod -et

Ako se imenica muskog roda zavrsava suglasnikom. odredeni clan је -en: mannen. Ako se imenica musko_ь roda zavrsava na е onda је odredeni clan -n:

skole - skola skolen

Ako se imenica zenskog roda zavrsava na е onda odredeni clan za zenski rod -а zamenjuje to е:

kvinne - zena smie - kovacnica kvinna smia

Ako se imenica zenskog roda zavrsava suglasnikom., onda se odredeni clan za zenski rod -а samo dodaje imenici:

bjerk - breza bjerka

Ako se imenica srednjeg roda zavrsava clan za srednji rod -et:

barn- dete bamet

nAI- igla nMa

suglasnikom, onda је odredeni

tall - broj tallet

Ako se imenica srednjeg roda zavrsava samoglasnikom, onda је odredeni srednji rod -t:

rike - carstvo riket

stykke - komad stykket

Gramaticki rod u norve5kom uglavnom odgovara prirodnom rФdu. .Zenskog roda su imena zenskih lica (mada mogu imati clan -en). Medutim, obavezno је da odredeni clan (-а) imaju u jednini imenice:

bok jord kone tid sol boka jorda kona tida sola knjiga zemlja zena vreme sunce gate seng natt kjerring helse gata senga natta kjerringa helsa ulica postelja noc zenturina zdravlje der stue jente uke gjerd dera stua jenta uka gjerda vrata soba devojcica nedelja ograda

... naravno ako se upotreЬljava odredeni vid imenice.

66

Slede~e imenice (се5~е u upotrebl) imaju и odredenom vidи -а ili -en ро slobodnom izboru:

dame - dama, kirke - crkva, rose - ruza. datter - k~erka, hustru -supruga, sester - sestra, dronning - kraljica. kvinne - zena, p ike - de­vojka, stjerne - zvezda, nese - nos, avis - novine, bombe - bomba, fane - zastava ...

en datter - k~erka (neodredena jednina) ei datter datteren min - moja kcerka (odredena jednina) dattera mi - moja kcerka (odredena jednina) en kvinne - zena (neodredena jednina) ei kvinne kvinnen min - moja zena (odredena jednina.) kvinna mi - moja zena (odredena jednina) Evo pregledne tabele neodredene i odredene jednine sa neodredenim i

odredenim clanom imenica muskog, srednjeJ i zenskog roda:

JEDNINA neodredena odre4ena en pik-e devojka pik-en en skol-e skola skol-en et gjerd-e ograda gj~rd-et et r:k-e carstvo rik- et ei kvinn-e zena kvinn-a ei smi-e kovacnica smi-a

Ustvari i imenice koje se zavr5avaju sa -е imajи odredeni clan -en odn. -et odn. -а koji se dodaju na osnovu. А osnova imenice se doblja kad se to zavrsno -е odvoji.

Rod imenica u norve5kom jeziku cesto se ne slaZe sa rodom tih istih imenica и srpskohrvatskom. Na primer, imenice tele, prase i pile u srpsko­hrvatskom su srednjeg roda а u norveskom su muskog roda: en kalv- tele, en grisung - prase, en kylling - pile.

U norveskom jeziku gradivne i zblrne imenice sи srednjeg roda: jern-et - (gvoZde), kopper-et - (bakar). Ьlod-et - (krv)", korn-et - (zmo, zito)., smer- et - (buter), sukker-et- (s~er) а imaju samo jedninu! Izuzeci: silke-n (svila) melk-en (mleko)

vin-en (vino) halm-en (slama)

Gradivne imenice imaju samo jedninu! Srednjeg roda sU, u norveskom, i ove imenice koje znace vreme :

ar-et (godina) arhundre-t (vek, stol~e) minutt-et (minut) sekund-et (sekund)

Ostale imenice koje znace vreme muskog su odn. zenskog roda. Srednjeg roda su, u norveskom jeziku. i imenice koje znace imena

zemalja, gradova, mesta . . . Ove imenice nemajи odredeni (zavrsni) clan, ali se odre4uju pokaznom zamenicom i pridevom и odredenom vidu:

det gamle Beograd - stari Вец,-тrаd, det vennlige Norge - prijateljska Norveska, det fjellrike Balkan - brdoviti (planinski) Balkan

U norveskom jeziku ima imena koja se isto pisu а razlicitog su roda: ballen-en - lopta ball-et- igranka

s• 67

UPOТREBA NEODREDENOG 1 ODREDENOG CLANA BRUK А V DEN UBESTEMTE OG BESTEMTE ARTIККEL

N eodredeni clan jednine Neodredeni clan se upotreЬljava kad se govori Ш pise о neodredenom

licu, stvari, pojavi . . . о nekom licu., stvari pojavi . . . uopste. en mann jedan, neki covek en lcerer jedan, neki ucitelj ei kvinne jedna. neka zena ei bjerk jedna, neka breza et barn jedno, neko dete et rike jedno, neko carstvo

Treba imati na umu preporuku norveskog PRAVOPISA od 1961. go­dine: "U pismenom skolskom radu mogu se neodredeni clanovi ei i en upo­treЬljavati р о slobodnom izboru .•. " Znaci: moze ei kvinne i en kvinne, ei bj0rk i en bjerk ...

Odredeni clan jednine Odredeni Clan se upotreЬljava kad se govori ili pise о odredenom licu,

stvari, pojavi .. . о onom ili ovom (odredenom) licu, stvari, pojavi ... Odre­deni clan za zenski rod u jednini је, kao sto znamo, -а (mada se moze upo­tl·eЫjavati i -en). Medutim, obaveznQ је -а za neke imenice zenskog roda od kojih navodimo, ponovo, neke koje su najcesce u upotrebl: bok. gate, sol, der, jord, seng, stue, jente, kjerring, kone, natt, tid, uke, helse. gje1·d ...

Oblcno se odredeni clan upotreЬljava kad ispred imenice stoji pokazna zamenica:

den mannen den kvinna det barnet

onaj covek ona zena ono dete

denne mannen denne kvinna dette barnet

ovaj covek ova zena ovo dete

Odredeni clan se upoћ·eЬljava kad ispred imenice stoji pokazna zame-nica i pridev u odredenom vidu:

den store mannen - onaj veliki covek denne store mannen - ovaj veliki covek den gode kvinna - ona dobra zena denne gode kvinna - ova dobra zena det pene Ьarnet - ono lepo dete dette pene barnet - ovo lepo dete

Odredeщ clan se upotreЬljava i kad iza imenice upotreЬimo prisvojnu zamenicu:

jeg tar hatten min - (ја uzimam sesir moj) ја uzimam svoj §e!iir

her star boka mi - (ovde stoji lшjiga moja) ovde stoji moja knjiga

Napomene: 1) I odredeni i neodredeni clan izostavljaju se kod gradivnih ime­

nica (voda, secer, pesak. bra.Sno ... ). Na primer: Jeg drikker bare kaldt vann. - Ја pijem samo hladnu vodu. 2) Ako se radi о imenicama koje znace srodstvo (far - otac, mor -

- majka, sester - sestra bror - brat ... ) onda imenica ne mora uvek da bude u odredenom vidu iako prisvojna zamenica dolazj iza imenice: Jeg skal bes0ke min onkel. Ја cu posetiti moga ujaka. Jeg skal beseke onke1 min. Ја cu posetiti moga ujaka. Jeg skal beseke onkelen min. Ја cu posetiti moga ujaka. Ма~е hilsener fra mine s0nner. Mnogo pozdrava od mojih sinova. Mange hilsener fra sennene mine. Mnogo pozdrava od mojih sinova. Mor og far er h jemme. Majka i otac su kod kuce.

68

3) Bez clana se upotreЬljavaju nacionalnost:

imenice koje znace zanimanje ili

Min datter er lrerer. Han er nordmann.

Моја kci је uciteljica On је N01-vezanin.

МNOZINA IМENICA

Neodredeni clan mnozine

SUBSTANT~S FLERTALL

Neodredeщ clan mnozine imenica sva tri roda је -er.

en hest konj ei kvinne zena et hjerte srce

Napomena:

mange hester mange kvinner mange hjerter

mnogi konji mnoge zene mnoga srca

Vecina jednosloznih imenica srednjeg roda upotreЬljavaju se bez neodredenog clana u mnozini: .

Man:;e ord · Mnoge reci

Т1·е barn . Tri·:--deteta

D~t var for man.ge, цщngе Ar . . . (siden) To .bese pre mnogo, -mnogo godina ...

. (For ... siden ·- znaci pre.)

Odredeni clan mnozine

Fem svin Pet svinja

Odredeni clan mnozine za sva tri roda је -ene .

disse hestene ovi konji

Napomene:

de kvinnene der one zene tamo

disse varme hjertene ova topla s1·ca

1) Neke imenice srednjeg roda koje se zavrsavaju suglasnikom oba­vezno doЬijaju -а kao odtedeni clan mnozine: barn. garn, dyr, troll. bein, - te prema tome 0d1·edena mnozina Ovih imenica glasi:

disse barna disse dyra disse trolla disse beina ova deca ove zivotinje ove utvare ove noge

2) Odredenoj mnozini (kao i jednini) imenice oЬicno prethode pokazna zamenica (ili prisvqjna) i pridev и odredenom vidu:

de gode dagene oni dobri dani

disse kloke kvinnene ove pametne zene· ·

de store husene one velike kuce

3) Ako s.e iza imenice u mnozini upo~reЫ p~isv()jna zamenica onda· је imenica u odredenoj mnoZini:

Vi elsker vare ba1·n ·· Vi elskeг barna vare

Jeg vasker mine hender. Jeg vaskel' hendene mine.

Mi volimo nasu decu.

Ја perem moje ruke.

69

Han elsker sine beker. Han elsker bekene sine.

On voli svoje knjige.

Imenice sva tri roda dobljaju u mnozint neodredeni clan -er odn. odredeni clan -ene (na OSNOVU). Evo pregledne tabele neodredene i od· redene jednine i mnoZine :

JEDNINA МNOZINA

neodredena odredena neodredena odre(lena

en bomb-e bomb-en bomb-er bomb-ene еј kvinn-e kvinn-a kvinn-er kvinn-ene et tepp-e tepp-et tepp-er tepp-ene

Napomene: Ј

1) Neke imenice muskog i zenskog roda koje se zavrsavajи suglasnikom preglasavaju, mиte samo.,:lasnik и mnozini :

knjiga: bok beker b0kene noga: fot f0tter fettene snaga: kraft krefter kreftene ruka: hand hender hendene zиЬ: tann tenner tennene ivica: rand render rendene

2) Neke imenice mиskog i zenskog roda koje se zavr5avajи samogals-nikom pregla5avaju, mиte, samoglasnik и mnozini:

ei ta prst noge trer prsti noge trerne ei kи krava kyr krave kyrne

lma izuzetaka:

en Ьу grad ei Ьrи most

byer gradovi brtter mostovi

byene brиene

З) Imenice koje zavr5avajи и jednini na -er dobljajи и mnozini -е:

en lrerer иcitelj en baker pekar

lrereve ucitelji bakere pekari

То sи imenice izvedene iz glagola: lrere - иciti, bake - peei ... 4) Imenice far, m01·, bror, datter - mute samoglasnik i dobljaju и

mnozini -е:

feil sko

far (otac) - fedre (oeevi) bror (brat) - bredre (braca)

mor (majka) - medre datter (kcer) - detre

5) Ima imenica koje se и mnozini ne menjajи i ne dobljajи clan: - greska, lus - vas, mygg - komarac. tvil - sumnja, lyd - gla>, - cipela, spiker - ekser, mus - mis, ting - stvar, meter - metar 6) Ne dobljajи clan ali mиte samoglasnik:

mann (covek) gas (guska)

menn (ljиdi) gjess (gиske)

7) Vecina jednosloznih imenica srednjeg roda ne menjaju se u neo­dredenoj mnozini i ne dobljajи clan:

ar (godina) ord (rec) slag (udar) svin (svinja)

70

8) Imenica srednjeg roda offer (zrtva) doblja и mnozini е ali guЬi fe, ра и mnozini glasi ofre - (zrtve). А imenica beger - (potok) doЬija и mnozini -е.

9) Ima и norveskom imenica koje imaju samo mnozinи: bиkser pantalone foreldre roditelji forfedl'e preci penger novac sesken br.aca i sestre briller naocari

PROMENA IМENICA - SUNSTANТIVENES B0YNING

U norveskom jezikи imenice imajи samo cetiгi padeia. Prvi padez se dobl j.a na pitanje КО ili STA dag - dan Drugi padez se doЬija na pitanje CIJI, znaci pripadnost а pravi se na­

stavkom -s:

Primeri:

dagens nyheter novosti dana

dags- dana dagens

Norges histot·ie istorija Norveske Beograds gateг - beogradske иlice fars og mors boka - oeeva i majcina knjiga kongens siste enske -:- kraljeva poslednja zelja alle verdens kanter - sve strane sveta boksinnholdet -:- sadrzina knjige

dac~enes dagers

etter tre ars fangenskap - posle trogodisnjeg ropstva Drugi padez pravi se pomocu predloga til, av, for, ра: boka til mannen covekova knjiga toppen av bakken vrh Ьгеgа leder for ekspedisjonen voda ekspedicije brillene til mormoг bakine naocaгi innholdet av boka sadt·zina knjige taket ра huset kt·ov kисе

Treci padez se doЬija na pitanje КОМЕ, а pravi se роmоси predloga til, for, ра:

Han gir eplet til gutten On daj"e- jabukи deeakи Jeg kj0per boka til min sester Kupиjem knjigи mojoj sestri Vi ser ikke ansiktet ра faren Mi ne vidimo lice ocu

Cetvrti padez se doЬija na pitanje KOGA ili STA а predstavlja pred ­met radnje:

De byggeг et hиs Han tjener kongen

Ощ gгade kиси (sta ?) On slиZi kralja (koga ?)

LICNE ZAМENICE - PERSONLIGE PRONOMENER.

Licne zamenice smo vec иpoznali - na strani 64. То treba jos pogle­dati - ponoviti!

Promena - ро pade~ima

1. pad. jeg ја vi rni 2. (nema) (nema) З . meg meni oss nama 4. meg mene oss nas

Drugi padez zamenjuje prisvojna zamenica min - var (moj - vas)

71

1. pad. du ti 2. (nema) З. deg teЬi 4. deg tebe

dere Vi deres vas dere vama dere vas

Drugi padez jednine zamenjuje prisvojna zamenica din.

Iz postovanja:

1. pad. han on 2. hans njegov, з. ham njemu 4. han njega

1. pad. hun оп а

2. hennes njen з. henne njoj 4. henne nju

1. pad. det ono 2. dets njegovo з. det njemu 4. . det njega

Napomene: Norvezani

а,

De - Vi Deres - Vas Dem - Vama Dere - Vas

de о deres

dem dem

de deres dem dem

de deres dem dem

oni njihov, а, о njima njih

one njihov, а, о

nj ima njih

ona njihov, а, о njima njih

ne kazu det er jeg (mada moze tako) - to sam ја, nego: det er meg

72

Primer: Hun ег bedre enn meg (enn jeg) - Ona је bolja od mene (nego ја)

I dalje:

det er deJ - to si ti det er ham - to је оп det er henne - to је ona det er den - to је on (za stvari, zivotinje) det er· det - to је ono det er oss - to smo mi det er dere - to ste vi det er dem - to su oni, one, ona

Dakle, za stvari, zivotinje:

den - on, ona dens - njegov, njen den - njemu, njega, njoj, nju

Jer ser en hund. Den l0per fort. Dens f0tter ...

Ја vidim psa On ·trci brzo Nj~ove noge . . .

/

min din sin

var

POVRATNA ZAMENICA ~ DET REFLEKSIVE PRONOMEN

Povratna zamenica za sva lica је seg - sebe, se Ali Norvezani ne ka.zu јеЈ skammer seg - ја se stidim

nego: jeg skammer meg du skammer deg han skammer seg

UZAJAMNE ZAMENICE

vi skammer oss dere skammer dere de ska.mmer seg

RESIPROKE PRONOMENER

Povratne uzajamne zamenice za sva lica:

hverandre - jedan dr-ugog hinanen - jedan drugom

Vi elsker hverandre Vi ser ра hver·andres Ьilde De ser ра hinannen

Mi volimo jedan drugoga. Mi gledamo sliku jedan drugoga. Oni gledaju jedno ·drugo

PRISVOJNE ZAMENICE - EIENDOMSPROMENER

moj, moja mitt moje mine moji, m:oje, mo]a tvoj, tvoja ditt tvoje dine tvoji, tvoje, tvoj~ nje_:ov, -а sitt njegovo sine njegovi, -е, -а

nas, nasa vart na.Se vare na.Si, -е, -а

deres VaS, vasa deres vase deres va.Si, -е, -а deres njihov, -а deres njihovo deres njihovi, -е, -а

Ako se prisvojna zamenica upotreЬi posle imenice, onda imenica stoji uvek u odredenom vidu (s odredenim zavrsnim clanom):

min mann - moj covek mitt har- moja kosa min kone - moja zena

mannen min - moj covek haret mitt- moja kosa kona mi - moja zena

Ako se prisvojna zamenica jednine (min. din. sin) upotreЬi posle ime­nice zenskog roda koja obavezno ima -а kao odredeni clan, onda te pris­vojne zamenice glase: mi, di, si

min bok din seng sin kone

boka m i - moja knjiga .senga di - tvoja postel ja kona si - njegova (svoja) zena

POKAiNE ZAMENiCE - PAPEKENDE PRONOMENER.

Pokazne zamenice smo . vec .. upoznali kad smo govorili о odredenom clanu - odredeni c!an se upotreЬljava . . . uvek posle pokazne zamenice. Korisno је procitati jos. jednom sve о CLANU.

Pokazne zamenice su: den, det

73

Evo ih u pгomeni:

jednina

1. padez den taj , ta

onaj, ona det to, ono

2. padez dens tog, te

onog, one dets tog, onog

de oni one ona

mnozina za sve гodove

deres onih

Primer:

njihov njihova

з. padez den tom, toj

onom, onoj det tom, onom

dem onim njima

Jeg har to b0ker - dem jeg hadde kj0pt . . . Ја imam dve knjige- njih sam kupio ...

denne, dette

denne ·ovaj ova

dette ovo

disse

denneз ovog ove

dettes ovog

denne ovom ovoj

dette ovom

mnozina za sve rodove

disse ovi ove ova

disses ovih

Ostale pokazne zamenice ·su:

d.isse ovim

4. padez den tog, tu

onog, onu det to. ono

dem one onu

denne ovog ovu

dette ovo

disse ove ove ovu

den samme - isti, -а sadan ovakav

det samme - isto sadant ovakvo sant

de samme - isti,-e,-a sadanne ovakvi, -е

sann ovakva slik takav

takva

den het· ovaj, ova det her ovo

beg;.ge to оЬа, оЬе оЬоје

slikt takvo sanne ovakva slike takvi, -е

takva

den der ·onaj, ona det der ono

begge deler оЬоје i jedno i drugo

Pokazne zameni_ce SJ..I uvek posebno naglasene. Evo dva primera и ko­jima se nalazi dvostruka odredenost:

74

Den mannen der borte . . . - Onaj covek tamo ... Den kvinnen der . . . - Ona zena tamo ...

(kvinna)

( Ј

1 UPITNE ZAMENICE SP0RREPRONOMENER

ko hva hvis ciji koji hvilket hvilke koji, -е, -а

hvem hvilken hva fot· en kakav hva for et

kakva hva slags

sta koje kakvo kakav.

hva for noen kakvi, -е, -а -kva, -kvo

Primeri: (hva) for et varmt vrer! - kakvo toplo vreme! (hva) for en god mann! kakav dobar covek!

Hva slags b0ker kj0per dere? - Hvem kommer? - Н va leset· De? - Hvis bok?

Hvem et· det sin bok?

RELATIVNE ZAMENICE

som koji, koja, koje

Kakve knjige kupujete? Ко dolazi? Sta citate Vi? Ciju knjigu? Сј,ја је to knjiga?

RELATIVE PRONOMENER

Det er den boken (som) jeg leser То је ta knjiga koju ја citam

Relativna zamenica som u savгemenom norveskom jeziku moze 1 da se izostavi, ali nije greska i ako se upotrebl.

Primeri: Der er det huset (som) jeg bot· i. Tamo је ta kuca kojoj stanujem u (u kojoj) Tamo је ta kuca u kojoj stanujem.

Her er den mannen (som) vi leser om. Ovde је taj covek kome citamo о (о kome) Ovde је taj covek о kome citamo.

Dakle: ... som ... i znaci - u kome. u kojoj . .. som . . . om znaci - о kome. о kojoj . . . som . . . ра znaci - na koga, na koju ... som ... hos znai"i - kod koga, kod koje . . . som ... bak znaci - iza koga, iza koje ... som .. . etter zna.ci - posle koga, posle koje ... som ... med znaci - s kojim, s kojom

Primeri: Hvem er den mannen (som) du hilser ра? Ко је taj covek kct:a ti pozdravljas? ( ... na kog~ ... )

Het· er den kvinnen (som) vi bor hos. Ovde је ta zena kod koje stanujemo.

hvem som, enbver som · · Han vet hvem som kommet·.

Ш Han vet enhver som kommer. On po(zna) је onog sto dolazi. On po(zna)je svakog ko dolazi.

hva .. .. om Је..5 ser hva leser du om. Ј<;\ vidim: о cemu citas.

det .. . ра Det tenker jeg ikke ра. · · N~ to-ја ne mislim.

75

NEODREE>ENE ZAMENICE - UBESTEMTE PRONOMENER

man- prevodi se bezlicno: Man lever ikke hundre аг. Covek ne zivi sto godina.

Ne zivi se sto godina. en - prevodi se, takode, bezlicno: En ser· aldri hvem som kommeг. Covek nikad ne vidi ko dolazi.

Nikad se ne vidi ko dolazi. hvem som helst - та- k o hva som helst - ma sta

hvilken som helst - ma ko (Ьilo ko}

Han ег ikke hvem som helst. On nije ma ko (makar ko}.

Нег er· det huset som ikke ег hva som helst. Ovde је kuca koja nije ma sta (makar sta}.

noen - neko, neka mangen - mnogi annen - neki drugi,

noe - nesto mangt - mnogo annet - neko drugo ingenting - nista

noen- neki mange - mnogi andre - drugi,

neka druga ingen- niko alt - sve, svako

ethvert - svako

ostali ingen- niko alle - svi all - sav, sva

enhver - svaki

~~imeri: Han vil gj0re hva som helst for oss. On hoce da ucini Ьilo sta za nas. Dette kan hvem som helst klare. Ovo moze Ьilo ko da objasni. lngen er som du, min kjcere venn. Niko nije kao ti. moj dragi prijatelju. Det vet hvermann - То zna svako.

Drugi padez, kao sto znamo, pravi se dodavanjem - s: ingen - niko ingens - niciji hvermann - svaki hvermanns - svaciji

PRIDEVI ADJEKTIVER

Pridevi u neodr·edenom vidu" imaju u sгednjem r·odu -t (u jednini). :э sva tri roda u mnozini dobljaju -е:

jednina т. i z. rod

mnozina

stor mann stor kvinne srednji rod

·stort barn veliko

svi rodovi store menn. kvinner, Ьагnа veliki (velike, velika} veliki velika

Primedbe: 1} Pridevi koji se u neodredenom vidu zavrsavaju na -t, -tt, -et ne

dobljaju u srednjem rodu -t: lett- lak, laka, lako svar.t. --:- crn, а. о elsket - voljen, а, о

2} Isti su u svim r·odovima prjdevi· koji se zavrsavaju na -d, -dd: glad - veseo, vesela, veselo redd - plaSljiv, plasljiva. -о Ali: kald - hladan, hladna kaldt - hladno

bred - sirok, siroka bredt - siroko vond - los, losa vondt - lose

76

1 3) Isti su u svim r·odovima i p ridevi koji se zavrsavaju suglasnikom -s Ш -sk:

tilfreds - zadovoljan, zadovoljna, zadovoljno serblsk - srpski, srpska, srpsko norsk - norveski. norveska, norvesko

4} Istj su u svim rodovima i pridevi na -ig ili -lig: fli tig - vredan, vredna. vredno cerlig - iskren, iskrena, iskreno

5} PrideVi ny - nov, fri - slobodan, gra - siv, Ьlа - plav i drugi na а dobljaju u srednjem rodu -tt:

nytt- novo, fritt - slobodno, gratt - sivo. Ьlatt- plavo ... 6} Pridevi na -el, -en, -er menjaju se u mnozini:

gammel-star gamle-stari doven-lenj dovne-lenji Ьitter-ljut bltre-lju'ti

7} PrideVi liten i Ше (mali i malo} glase ti mnozinj sma - mali en liten pike mange sma piker mala devojka mnoge (male} devojcice et lite barn Her bor de sma barna. malo dete Ovde stanиju mala deca.

Pridevi u odredenom vidu zahtevaju ispr·ed sebe pokazne zamenice (den, det, de, denne, dette} i imajи i и jednini i и mnozini isti nastavak -е:

stor: en stor kniv - veliki noz de store knivene - oni veliki nozevi et flittig barn - vredno dete de flittige barna - ona vredna deca

Pridevi liten i Ше glase и odredenom vidи Шlе i vesle: dette lille barnet vesle gиtten har .. . ovo malo dete mali decak ima . . . Ima prideva koji se ne menjajи u

bra-dobar Ьla-plav stille-miгan

Primedba:

mnozini: grfl- siv tro-veran forgjeves-иzalиdan

Ьга, tro. stille. forgjeves su isti и svim rodovima, а gra i Ьlа dоЬiјаји и srednjem rodи -tt.

POREE>ENJE PRIDEVA- ADJEKTIVENES GRADBIOYNING Poredenje prideva и norveskom jezikи vrsi se vecinom nastavcima

-ere i -est koji se dodajи na pridev:

bred-sirok, siroka bredt-siroko pen-lep., lepa pent-lepo smal-иzan, иzana smalt-иzano

bredere-siri, а, е

penere-lepsi, а, е

smalere-иzi, а, е

bredest-najsiri, а, е

penest-najlepsi, а, е

smalest-najиzi, а, е

Pridevi na -ig i -lig dobljajи и drиgoт stupnjи poredenja (superlativи} samo -st:

flittig- flittigere - flittigst: vredan - vredniji - najvredniji Iykkelig - lykkeligere- lykkeligst: srecan - srecniji - najsrecniji darlig - darligere - darligst: los - lo!Щi - najloSijj

77

Jednoslozni pridevi u poredenju mute samoglasnik i dobljaju nastavke -re i -st:

lang-lengre-lengst : dug-duzi-najduzi stor-sterre-sterst : veliki-veci-najveci ung-yngre-yngst : mlad-mladi-najmladi tung-tyngre-tyngst : tezak-tezi-najtezi

ODREE>ENI VID d1·ugog stu'pnja poredenja (superlativa) doblja na­stavak -е: den bredeste gata - ona najsira ulica, det yngste barn ...

Ako pridev u superlativu stoji nepoы-edno pred imenicom mora bitj u 0d1·edenom vidu: vart peneste barn - naSe najlepse dete

NEPRA VILNO poredenje imaju pridevi: gammel-star. а, о eldre-stariji., а, е god-doba1· (vel, bra) bedre-bolji, а, е godt-dobro liten-mali, а, е lite-malo vond-los а vondt-l~e

mindre-m.anji, а, е

verre-losiji, а, е

eldst-najstariji. а, е

best-najbolji, а, е

minst-najmanji, а, е

verst-najlo5iji, а, е

Za poredenje visesloZпih prideva upotreЬljava se prvi i drugi stupanj poredenja priloga mye: mer - vise, mest - najvise

krigersk - ratnitki

78

mer krigersk - vise ratnicki mest krigersk - najvise ratnicki

mer i mest upotreЬljava se i za poredenje pasivnih oЬlika glagola: elsket - voljen mer elsket - vise voljen mest elsket - najvise voljen

PRILOZI - ADVERBER

Pravj PRILOZI (za vreme, mesto, natin ... ) su: hvor . . . hen - kuda hvor - gde hit-ovamo dit - onamo her-ovde der - tamo nordover-na sever (severno) s0rover - na јцg (juzno) nordfra - sa severa (severni) s0rfra - sa juga (juzni) fra no1·d fra s0r 0stover-na istok (istocno) vestover - na zapad (zapadno) 0stfra-sa istoka (istOCni) vestfra - sa zapada (zapadni) hitover- ovamo fram-ti lbake - napred-nazad aldri - nikad alltid - uvek av og til - s vremena bare - samo

na vreme ellers - inace derfor - stoga igjen - opet f0r - ranije, pre neppe - jedva, mozda kanskje - mozda na - sada nettop - Ьа5 snart - uskoro overalt - odmah temmelig- prilicno da - tada, kad nar - kada hvorfor - za5to hvorfra - odakle

Pгimeri :

Hvor kommer du fra? - Odakle dolazis? Hvor gar du hen? - Kuda ides? Hvorfor leser du ikke h0yt ? - Zasto ne citas glasno? Da - kad, posto Nar - kad Ova dva priloga su za vreme. ali se razlicito upotreЬljavaju : Prilog da (kad) upotreЬljava se kad se govori о neeemu sto se desilo,

sto је Ьilo и pro5losti. Na primer: - Da kvelden kom, gikk vi til ro.

Kad vete dode, mi odosmo na odmor. - Han sa ikke ett ord da de torturerte ham.

Оп ne reee ni jednu rec kad su ga mucili. Prilog nar (kad, kada) upotreЬljava se kad se ocekuje da се se desiti

Ш kad se nesto desava onda kad se govori. Na primer: - Nar vi kommer til Dokka, stoper Vi og spiser middag.

Kad dodemo u Doku, zaustavljamo i rucamo. - Jeg aner ikke nar han kommer til Мо i Rana.

Ја nemam pojma kad on stize u Мо i Ranu. - Nar n0den er st0rst, er hjelpen nrermest.

Kad је nevolja najveca. pomoc је najpreea. - Nar var du sist i Norge. min kjrere venn?

Kad Si Ьiо poslednji put u Norveskoj ... ? U poslednjoj recenici imamo direktno pitanje : Nar var du ... ? - Kada

si Ьiо . .. ? Ako priloz oznacava pravac ра se od njega izvede prilog koji znacl

mirovanje, onda doЬija -е:

hjem- kuбi

vi gar hjem mi idemo kuci

vi gar fram mi idemo napred

vi gar bort mi odlazimo

vi gar ned mi idemo dole

hjemme - kod kuce

vi er hjemme mi smo kod kuce

vi er framme mi smo ispred

Vi er borte mi smo van (otisli)

vi er nede mi smo dole

u norveskom jeziku vecina priloga је izvedena od prideva, ра se po-redenje vrsj kao kod prideva. Nepravilno se porede:

mange - mnqsi flere - vise (njih) flest - najvise (njih) meget - mnogo mer - vise mest - najvise mye - mnogo mer - vise mest - najvise

PREDLOZI - PREPOSISJONER

Navodimo predloge kojj su najcesce u upotrebl : av - od, iz langs - duz bak (om) - iza med - s, sa Ьlant, iЬlant - izmedu mellom - medu, izmedu

79

etter - posle, iza for - za, pred, pre foran - ispred forbl - pored fra- od, iz foruten - osirn, van fвr - pre gjennom - k.roz hos - kod i- u inntil- do

mot, imot - prema, protiv nedover - niz om - oko, k.roz, о, na over - preko, nad ра- na siden - od tada, otkako til - ka, do, prema uten- bez ved - kod, uz, pored istedenfor - umesto istedetfor - umesto (sr. rod)

Napomena: Predlozi se, kao i kod nas, upotreЬljavaju povezano sa zamenicama,

prilozima ... ali se ne izgovaraju i ne pisu, kao kod nas, neposredno jedan iza drugog, nego razdvojeno. Evo nekoliko primera:

Hvem taler jeg med (ko govorim ја sa) - S kim ја govorim? Hvor kommer du fra (gde dolazis ti iz) - Odakle ti dolazis? Evo jos nekoliko prlmera upotrebe predlo;;a: Ра grunn av meg - Zbog mene. Ved hjelp av lrereren - Uz pomoc ul!itelja.

.Jeg ber om hjelp - Ја molim za pomoc. Jeg kan ikke komme fвr klokka to- Ne mogu doci pre dva /!asa. Han sitter ved bordet og leser - On sedi za stolom i cita. Dette er huset (som) vi gikk forЬi - Ovo је kuca pored (koje) smo

рrо1Ш.

Det var for tre ar siden - Bilo ј е to pre tri godine. Jeg var i Beograd for to ar siden - Bio sam u Beogradu pre dve godine. Vi var ti mann foruten kvinner og Ьш·n. Bilo nas је de.set ljudi osim zena i dece. Jeg gar istedenfor deg. - Ја idem umesto tebe. Han tar pengene utav lommen. - On uzima novac iz dzepa.

SVEZE- KONJUNKSJONER

Navodimo samo sveze koje su najcesce u upotrebl: og - i ifall - ako sa som - tako kako men - ali selv om - iako uten а - а da ne hvis - ako sa at - tako da bade .. . og - i . . . i om - da li for - jer hvor ... enn - ma gde forat - da Ьi enn - а, nego, od eller - ili siden - pooto fordi - posto da - posto enten . . . eller - ili . . . Ш skjcщt - iako hverken . . . eller - niti . . . niti dersom - al<O

Primeri:

80

Du vet ikke om jeg har - Ti ne zna§ da li ја imam. Bade du og jeg - 1 ti i ја. Hverken du eller jeg - Ni ti ni ја. Du snakker bedre enn jeg - Ti govoris bolje nego ја. Siden du na er· min venn - Posto si ti sada moj prijatelj.

Dersom du vil og kan - Ako ti hoce§ i mozes. 1 fall jeg kommer- Ako (u slucaju) ја dodem. Han gjer det uten а vite ... - On l!ini to а da ne zna ... Livet gir blde sorg og glede - .Zivot daje i brigu i radost. Hvor du enn var ... - Ма gde ti Ьiо .. Enten du eller jeg - I1i ti ili ја. - Jeg snakker hverken tysk eller engelsk! - Ја ne govorim ni ne­macki ni engleski. - Enn serbokroatisk? - А srpskohrvatski? Han er st0rre enn sin bror - Оп је veCi od svog brata. Ј~ vet mer enn du aner- Ја znam vise nego sto pojmis. Enn om han faller ned? - А ako on padne dole?

ОРЕТ О BROJEVIMA - MER ОМ TALLORD

Osnovni brojevi postaju imenice p omocu nastavka -er: en treer - trojka en tier - desetica en tolver - dvanaestica tre femmere - tri petice fem n iere - pet devetki en toer - dvojka

5 + 5 = 10 fem og fem er ti - pet i pet ј е deset 10 -3 = 7 ti minus tre er sju - deset manje tri је sedam 4 х 3 = 12 fire ganger tre er tolv - cetiri puta tri је dvanaest 6 : 2 = 3 seks delt ра to er tre - sest podeljeno na dva је tri

to slags - od dve vrste for det ferste - prvo

en femtedel - peti deo. petina for det andre (annet) - drugo en femtepart. en femdel - peti deo

en halv, halvparten, halvdelen - polovina, pola

Jedan i ро - halvannen, en og en halv. Dva i ро - to 0.5 en halv. Trinaest i ро kilometara - Tretten og en halv kilometer.

1 900 Ako se radi о godini onda se cita: nittenhundre. А ako је to samo broj onda: ett tusen ni hundre. 1973. (godina): nittenhundre syttitre. 1973 (broj): ett tusen ni hundre syttitre. Kod nas ta/!ka iza broja cini taj broj rednim. Kod NorveZзna to nije

slucaj - oni ne stavljaju tal!ku iza broja koji znaci godinu. О rednim brojevima: Kong Oskar den annen - Kralj Oskar drugi. Ali: Ga inn i det andre huset ра venstre hand. - Udi u d1·ugu kucu

na desnoj stranl. Нз.n kom den annen juli - On је dosao drugog jula Stoti put- hundrede gang kazu Norvezani samo lmd naglasavaju: For hundrede gang, Jensen, ti stille! - Ро stoti put. Jensen, cuti!

POMOCNI GLAGOLI - HJELPVERB И:.,

Da Ьismo poznate reei mogli da koristimo - da komponujemo rece­nice. da vodimo kratke razgovore. ponovicemo sadasnje vreme pomocnih glagola а ha - imati i а vrere - blti, i jos nekih pravilnih glagola koji su cesce и upotrebl. ZADATAK: Ponoviti о glagolima na str. 64. i 65.

6 81

SADASNJE VREМE- NAТID (PRESENS)

а ha- imati jeg har - ја imam dи har - ti imas han, hиn, det har - on, ona, ono ima den (za zivotinje i stvari)

vi har- mi imamo dere har - vi imate de har - oni imajи

one ona

upitni oЬlik har j1eg - imam li ја har dи - imas li ti itd.

а vrere - blti jeg er - ја sam du er- ti si han, hun, det er - on, ona, den (za zivotinje i stvar·i)

vi er- mi smo dere er - vi ste de er- oni su

one ona

er jeg - jesam li ја er dи - jesi li ti itd.

ono је

Као sto se vidi, иpitni oЬlik se pravi obrtom: gla]ol ра zamenica.

odrecni oЬiik jeg har ikke - ја nemam dи har ikke - ti neтaS

jeg er ikke - ја nisam dи er ikke - ti nisi itd. itd.

Као sto se vidi, odrecni oblik se pravi tako sto se na potvr·dni oЬlik doda odrecna rec ikke - ne.

Kod Norvezana nета dvostruke negacije. No1·vezani ne kazи, na primer:

Jeg har ikke ingenting (Ја imam nista) nego: Jeg har ingenting Ја nemam ni!ita

odrecno-upitni oЫik har jeg ikke - nemam li ја har dи ikke

er jeg ikke - nisam li ја er du ikke

Као sto se v idi, odrecno-иpitni oblik se pravi tako sto se na upitni oЬlik doda odrecna rec ikke - ne.

OBRTANJE reda reci u recenici: Pravilan red r·eci и recenici је: podmet i dodacj ра priюk i dodaci. De flinke barna lrerer flittig ра skolen. Vredna· deca uce marlj ivo и skoli. U upitnoj recenici dolazi do obrta: ргvо pl'irok (glagol) ра podmet

(imenica, zamenica). Ser du det godt? - Vidis li ti to dobro?

. Do ovog obrta (prvo glagol ра zamenica - prvo prirok ра podmet) dolazi, и norveskom jeziku. kad glavna recenica nije na poeetkи:

At dи all tid er bra, vet је] sikkeгt (ne: jeg vet ... ) Da ti иvek si dobar, znam ја sigurno (ne: ја znam ... ) Da si ti uvek dobar, znam sigurno ...

U sporednoj recenici, iza glavne, red reci је obrnиt: и odreenoj spored­noj recenici negacija dolazi pre glagola:

. Han vet (at) jeg ikke elsker deg (ne: jeg elsker ikke) Ona zna (da) ја ne volim tebe (On zna da te ја ne volim).

82

Obrnut red reci se иpotreЬljava i u odreenoj i и иpitnoj recenici: Er jeg ikke vakker? ... Sulten er jeg ikke! ... Har dи ikke tid? Nisam li ја lep? Gladan ја nisam! Zаг nemas vremena Ako recenica pocinje predlogom, prilogom . . . onda dolazi do obrtanja:

pr"Vo gla,_:ol ра zamenica. Zato necemo, и norveskom, reci: Na han leser ... nego: Na leser han- Sada on cita ... Necemo reci: 1 dag det er varmt • . . nego: 1 dag er det varmt.

Danas је toplo. Ј os jedan primer: 1 dag gar jeg ikke ра skole sa tidlig, - Danas ne idem l! skolu tako rano. 1 jos jedan: Jeg pastar (at) han ikke gar ра skole sa tidlig. - Ја tvrdim (da)

on ne ide и skolu tako rano. Kad se ova pravila primene na ostale pravilne glagole nije tesko upo­

treblti u sada8njem vremenu (u potvrdnom, иpitnom, odrecnom i odreeнo­-иpitnom oblikи) i ove glaGole:

11ete - zvati se jeg heter - ја se zovem

komme- doei se- videti

RAZGOVOR

Kako se zoves? Ј а se zovem Ester Ulsen. Poznajes li Arvida Ulsena? Ја ga poznajem sasvim dobro. Sta to citas? Ја citam jednu interesantnи . . . Моgи li da је vidim? Koliko si star? Ја sam star t1'ideset godina. \1 Ti si stariji od mene. Da, ја sam mladi od tebe. lmas li jednu knjligu za mene? Kakva је ovo knjiga? Koliko staje ona? Ova knjiga staje 35 dinara. Koliko је sati? U koje vreme se vidimo opet? u jedanaest i cetvrt. Sati је deset do osam.

le - smejati se jeg ler - ја se smejem

kjenne - poznavati lese - citati

EN SАМТАLЕ

Hva heter dи? Jeg heter Ester Olsen. Kjenner du . Arvid Olsen? Је.] kjenner ham ganske godt. Hva er det (som) dи leser? Jeg leser en interessant.:. Kan jeg se den? Hvor gammel er dи? · Ј eg er tretti ar gammel. · Dи er eldre enn jeg. Ја jeg er yngre enn deg. · Har dи en bok til meg? Hva for bok er dette? Hva koster den? Denne boka koster 35 dinai. Hvor mange er klokka? · · Hvilken tid ses vi igjen? Kvart over elleve. Klokka er ti ра atte.

1

JOS DVA POMOCNA GLAGOLA- ENDA ТО HJELPVERВ

Da blsmo mogli glagole menjati i и ostalim vremenima. slozenim vre­menima, treba da иpoznamo jos bolje pomocne glagole а: ha - imati i а vrere - Ьiti, kao i dva nova pomocna glagola: а skulle - trebati i а ville - hteti. .

Ova dva pomocna glagola pomoci се nam svojim sada.Snjim i preaa.Snje nesvrsenim vremenima, ра cemo samo ta njihova vremena i иpoznati.

83

Za sva lica jednine i mnozшe sada.Snjeg vremena pomocnog glagola SKULLE imamo samo skal, а za VILLE- vil:

jeg sk:al - ја treba jed vil - ја hocu, ја cu du skal - ti treba du vil - ti hoce§, ti се§ han skal - itd. han vil - itd.

U svim licima jednine i mnoZine prectasnje nesvrsenog vremena gla­gol SKULLE glasi- skulle, VILLE- ville:

jeg skulle - ја trebah du skulle - ti treba.§e han skulle - itd.

jeg ville - ја htedoh du ville - ti htede han ville - itd.

Sad nam је potrebno јо5 da znamo tzv. prilog vremena proslog po­mocnih glagola ha - imati i vrere - Ьiti

а ha- imati prilog vremena proslog: hatt - imao, imala, imalo, imali. imale, imala

(naravno - u sklopu glagolskog vremena) а vrere - Ьlti

prilog vremena pro§log : vrert - Ьiо, Ьila, bllo, bili, Ьile. bila (naravno - u sklopu glagolskog vremena)

Ova dva oЬlika blce nат potrebni kao pomoc za izgradnju slwenih glagolskih vremena: proslog vremena i pogodbenog naeina.

Evo odmah tih oblika upotreЬljenih u promeni glagola А НА- IМATI: Prilog vremena proslog: hatt Proslo vreme: jeg har hatt - ја imam imao (doslovno)

-ЈА SAM IMAO du har hatt - ti Si imao itd.

Precta.Snje nesvrseno vreme: jeg hadde - ја imadah du hadde - ti imadase itd.

Buduce vreme: jeg skal ha - ја cu imati ili jeg vil ha - ја cu imati

Pogodbeni naein: jeg skulle ha - ја Ьih imao Ш jeg ville ha - ја Ьih imao

Evo sada tih oЬlika upotreЬljeniЬ u promeni glagola А V JERE - BITI : Prilog vremena proslog: vrert Proslo vreme: jeg har vrert - ја imam Ьiо (doslovno)

-ЈА SAM BIO du har vrert ti si Ьiо

Iz ovih primera jasno se vidi da је za proslo vreme potrebno: sadas­nje vreme glagola ha i prilog vremena proslog onog glagola koji se menja.

IZUZETAK: Jedan od retkih glagola koji proiilo vreme ne gradi po­mocu glagola ha jeste gla:sol komme - doci, kome је potrebno sadasnje vreme glagola vrere - Ьiti. Takav је i gla:5ol fly - leteti!

Primer: Vi er kommet ра tid. - Мi smo doiШ na vreme.

Predasnje nesvrseno vreme: jeg var - ја bejah du var - ti bejase itd.

Buduce vreme: jeg skal vrere - ја cu Ьiti Ш jeg vil vrere

•,

Iz gornjih primera jasno se vidi da је za buduce vreme potrebno: sa­dasnje vreme glagola slrulle - skal Ш glagola ville - vil i naOin neodredeni glagola koji se menja.

Pogodbeni naein: jeg skulle vrere - ја Ьih Ьiо ili ј eg ville vrere

Primer : Det skulle vrere meg forn0yelse а se ра .. . Bilo Ьi mi zadovoljstvo pogledati ...

Iz gornjih primera jasno se vidi i da је za pogodbeni naein potrebno preda5nje nesvгSeno vreme glagola skulle ili ville i nacin neodredeni glagola koji se menja.

OSTALI POMOCNI GLAGOLI- DE OVRIGE HJELPVERB

Ostali pomoeni glagoli su: matte - moratj lшnne - moci

sadasnje vreme proslo vreme

burde - trebati. morati

preda.Snje nesvrseno burde - trebati, morati jeg b0r ја treba (moram) matte - morati je_g ma ја moram kunne- moci jeg kan ја mogu

burdet - trebao, morao jeg har burdet ја sam trebao mattet - morao jeg har mattet ја sam morao kunnet - mogao jeg har kunnet ја sam mogao

jeg burde ја trebah

jeg matte ја morah

jeg kunne ја mogoh

U razgovorima се nam Ьiti potrebni jos neki oЬlici glagola ра da i n jih upoznamo - to su prilog vremena sada.Snjeg i zapovedni nacin.

Prilog vremena. sadasnjeg upotreЬljava se sko1·o iskljucivo kao pridev: s111rge - brinuti, s0rgende - brinuci, en s0rgende forsamling - brizan slшp ha - imati havende - imajuci vel-havende - dobro stojeci (bogat)

Prilog vremena sadasnjeg imaju samo prelazni glagoli. Pravi se tako sto se na glagolsku osnovu doda nastavak - ende:

grate - plakati skrive - pisati

grat-ende - placuci skriv-ende - pisuci

Ovaj nastavak -ende dodaje se na cele jednoslozne glagole:

ga- ici sta - stojati

ga-ende gAende - iduci sta-ende staende - .stojeti

Zapovedni naein ј е ро pravilџ glagoi~ka . OSПOVIJ.:

;pi.s/e - jesti ·skriv/e - pisati ' grat/e - plakati drikk/e - piti

spis! - jedi! skriv! - piS.i!

· grat! - placi 1 dl'ikk! - pij!

Izuzeci su jednoslozni glagoii је nacinu neodredenom:

zapovedni nacin tih glagola jednak

85

gA- iCi ta- иzeti gi- dati.

ga! - idi ! ta! - иzmi! gi! - daj!

Primeri:

Ga og kj0p en pakke sigaretter ti1 meg. Idi i kиpi mi jednu kиtiju cigareta.

Meld deg i telefonen ti1 Озlо ... Javi se .. .

Sov godt! Spavaj dobro! (Prijatno spavanje!)

Prilog vremena proslog skoro svih poznatih glagola i onih koje cemo upoznati, dэ.cemo na sledeeim stranama иz te glagole, tako da се >е iz gotovih oЬlika moci izvuci izvesno pravilo о tom prilogu ...

PRIMERI PROMENБ SLABIН GLAGOLA- EKSEMPLER РА BeJYNING А V SVAKE VERB

Као sto smo videli, и norveskom jeziku glagoli se ne menjaju ро rodu i broju, nego samo ро vremenima i oЬlicima sto mnoJo olakSava ucenje. КАКО GLAGOLSКI OBLIK GLASI U PRVOM LICU JEDNINE (nekog vremena) ТАКО GLASI I U SVIM OSTALIM LICIMA JEDNINE 1 MN0-2INE za sva tri roda. Da se podsetimo:

Za gradenje pro5log vremena potreban је prilog vremena pro§log (par­ticip perfekt) od glagola koji menjamo. А prilog vremena pro§log gradi se ovako: NA OSNOVU GLAGOLA dodaju se nastavci -et, -t, -d, -tt ili -dd. U sledecim primerima promene gla:jola davacemo samo nacin neo­

dredeni, sada8nje vreme, prilog vremena proslog, proslo vreme i predasnje nesvгSeno vreme. Kod vremena davacemo samo prvo lice jednine - ostala Iica su istovetna (samo se zamenice smenjuju).

Predasnje nesvгSeno vreme gradi se tako sto se na osnovu glagola dodaju nastavci -te, -et, -de ili -dde.

Napomena: Da Ы se nacin neodredeni (infinitiv) razlikovao od zapovednog nacina (kada se glagolski oЬlik zavгSava na isto slovo) -КАО GRAMATICKO OBELE2JE nacina neodredenog stavlja se ispred ovog а: а ha - imati ha!- imaj!

Jeg lover а sende tre brev. Ја obecavam poslati tri pisma.

Najcesce se ovo i prevodi namemim da ... Ја obecavam da po5aljem tt·i pisma. Jeg 0nsket• а se deg. igjen Ја zelim videti te opet (Ьukvalno) Ја zelim da te vidim opet

U slozenim vremenima, kada ispred glaзola koji se menja dolazi po­mocni glagol ovo а se izostavlja!

Ја cu poslati tri pisma... Jeg skal sende tre brev ... Ovde је а izostavljeno zato sto se nacin neodredeni nalazi и slozenom,

budиcem vremenu!

86

Glagoli koji и imperfektu (pre<1Шnje nesvrsenom vremenи) dobljajи nastavak (zavгSetak) nazivajи se SLABI GLAGOLI. Takvi sи na primer:

kaste - ЬасЩ kaster - bacim

huske - secati se husker - seeam se

bade - kupati. se bader - kupam se

proslo vreme

kastet jeg har kastet ја sam bacio

husket jeg har husket ја sam se secao

badet jeg har Ьadet ја sam se kupao

pre4a5nje nesvrseno

jeg kastet ја bacih

jeg husket ја se secah

jeg badet ја se kupah

Ovakve naзtavke dobljaju u promeni svi glagoli cija se OSNOV А za­vrsava na Ь, d, g Ш na dva suglasnika ili na udvojene suglasnike.

kj0pe - kupЩ kj0per - kupim

rope - vikati roper - vicem

melde - javiti melder - javim

kj0pt jeg har kj0pt ја sam kиpio

ropt jeg har ropt ја sam vikao

meldt jeg har meldt ја sam javio

jeg kj0pte ја kupih

jeg ropte ја vikah

]'eg meldte ја javih

Ovakve nastavke u promeni dobljaju svi glagoli cija se OSNOVA za­vrsava na ld, nd, ng ili na mukle suglasnike р, k, s, 1.

pr0ve - proveriti prover - provet·im

leve - ziveti lever - zivim

pr0vd јео~ har pr0vd ја sam proverio

levd jeg har levd ја sam ziveo

jeg pr0vde ја proverih

jeg levde ја zivljah

Ovakve nastavke u promeщ dobljaju svi glagoli cija se OSNOVA za­vrsava na v i g.

bety - znaci ti betyr - znacim

Ьо - stanovati bor - stanujem

betydd jeg har betydd ја sam znacio

b odd jeg har bodd ја sam stanovao

jeg betydde ја znacih

jeg bodde ја stanovah

Ovakve nastavke и promeni dobljaju svi glagoli Cija se OSNOVA za­vгSava na у, о, в, а, u.

87

PRIMERI PROMENE ЈАКIН GLAGOLA EKSEMPLER РА B0 YNING AV STERKE VERB

Glagoli ko~i и imperfektи ne dobljajи nastavak-zavr§etak nazivajи se JAKI GLAGOLI. Ovakvi glagoli и imperfektи cesto dobljajи drugi samo­glasnik- preJlas : pregla§avajи. Na primer:

skrive - pisati jeg skrev - ја pisah

drikke - pi ti drikker - pijem

springe - skoeiti springer - skocim,

skacem

Ьinde - vezati Ьinder - vezem

finne- naCi finner - nadem

Ье - moliti ber- molim

gi - dati gir- dajem

brere - nositi brerer - nosim

stjele - krasti stjeler - kradem

skjrere - se<Si skjrerer - seeem

ete - jesti eter - jedem

se - videti ser - vidim

ligge - lezati ligger - lezim

88

synge - pevati jeg santg - ј а pevah

proslo vreme drиkket

jeg har drukket ја sam pio

sprunget jeg har sprиnaet ја sam skoeio, skakao

bиndet jeg har bиndet ја sam vezao

fиnnet jeg har fиnnet ја sam nasao

bedt jeg har bedt ја sam mDlio

gitt jeg har gitt ја sam dao

bllret jeg har Ь<iret ја sam nosio

stjiilet jeg har stjalet ј а sam (и)krao

skaret jeg har skaret ја sam sekao

ett jeg har ett ја sam јео

sett jeg har sett ја sam video

ligget jeg har ligget ја sam lezao

se - gledati, videti jeg si - ја gledah

preda§nje nesvrseno jeg clJ:akk ја pih

jeg sorang ја skocih ја skakah

jeg bandt ја vezah

jeg fant ја nadoh

jeg bad ја molih

jeg gav ја dadoh

jeg bar ја nosih

jeg stjal ја kгadoh

jeg skar ја sekoh

jeg at ја jedoh

jeg sa ја videh

jeg la ја lezah

skrive - pisati skri ver - pisem

gripe - иhvatiti griper- uhvatim

h vatam

Ьli - {p)ostati Ьlir - {p)ostajem

proslo vreme

skrevet jeg har skrevet ја sam pisao

grepet ј€1Ј hаг grepet ја sam иhvatio

Ьlitt jeg er Ьlitt ја sam {p)ostao

preda8nje nesvrseno

jeg skrev ја pisah

jeg grep ја иhvatih ја hvatah

jeg Ьlе ја (p)ostadoh

Ovaj glagol (а Ыi) treba da p osebno zapamtimo jer se роmоси n jega gradi pasiv - trpno stanje glagola и promeni.

fare - voziti farer - vozim

grave - kopati graver - kopam

ta - иzeti tar - uzimam

sla - tиci slar- tиcem

udaram

sta - stojati star - stojim

le - smejati se lm- - smejem se

nytte - koristiti nytter - koristim

skyte - st1·eljati skyter - streljam

ри сат

fly - leteti flyr - letim ·

lyge - la"ati lyger - la.Zem

far(e)t jeg har far(e)t ја sam vozio

gravd jeg har gravd ја sam kopao

tatt jeg har tatt ј а sam иzео

slAtt jeg har slatt ја sam tиkao

statt jeg har statt ја sam stojao

ledd jeg har ledd ја sam se smejao

n ytt jeg har nytt ја sam koristio

skиtt jeg har skиtt ја sam streljao

fle~yet jeg er fle~yet ја sam leteo

le~yet

jeg har le~yet ја sam lajgao

jeg for (fиr) ја vozih

jeg grov (gravde) ја kopah

jeg tok ја uzeh

jeg slo ја tиkoh

udarah

jeg stod ја stojah

jeg lo ја se smejah

jeg ne~t

ја k oristih

jeg skje~t ја strelja h

pucah

jeg fle~y ја letih

jeg laиg (le~y)

ја lac-ah

89

falle - pasti faller - padam

hete - zvati se heter - zovem se

komme- doci kommer - dodem

dolazim

.юvе - spavati sover - spavam

grate - plakati grater - placem

ga - щ gar- idem

synge - pevatj synger - pevam

treffe - pogoditi treffer pogodim

tvinge - pгimorati tvinger - primoram

pt·isilim

vinne - zadoblti vinner - zadobljem

proslo vreme

falt jeg har falt ја sam рао

hett jeg har hett ја sam se zvao

kommet jeg er kommet ја sam dosao

sovet jeg har sovet ја sam spavao

gratt jeg har gratt ја sam plakao

gatt jeg har gatt ја sam isao

sиnget jeg har suпget ја sam pevao

truffet jeg har truffet ја sam pogodio

tvиnget

jf:U har tvиnget ја sam primorao

vиnnet jeg har vиnnet ја sam zadoblo

predasnje nesvrseno

jeg falt ја padoh

jeg hette ја se zvah

jeg kom ја dodoh

jeg sov ја spavah

jeg grat ја plakah

jeg gikk ја odoh

idoh

jeg sang ја pevah

jeg traff ја pogodih

jeg tvang ја primorah

prisilih

jeg vant ја zadoЬih

Naveli smo promenu JAKIH glagola koji sи najl::eMe u upotreЬi и svakodnevnom govoru (а svega JAKIH gla,gola ima oko sto).

fa - doЫti far - doЬijem

fatt jeg har fatt ја sam doЬio

Ovaj poslednji glagol а ra.

zasluzuje da ga bolje upoznamo jer moz~ veoma cesto se u razgovoru moze da koristi:

jeg fikk ја doЬih

da ima razlicita znacenja а

fa - doЬiti Har du fatt ... Jesi li doЬio ... ? fa - sa nekim glagolima gradi buduce vreme:

Vi fat· se. - Mi cemo videtn

90

/

fa - moze da ima znacenje dopиstenja, mogucnosti: Far jeg lov? - (DoЬijam li dozvolu) - Smem li? FAr jeg presentere?- Mogu li da predstavim? Far jeg lane? - Mogu li da pozajmim? Du far kj0re forsiktig. - Ti ces (smes) voziti obazrivo. FAr jeg Ьу deg en sigarett? - Smem li da ti ponudim ... ?

AKTIV I PASIV - AKTIV OG PASIV

Vt·emena koja smo upoznali su aktivna vremena glagola. Medutim gla­goli mogu da se menjajи i и pasivnoj formi, najcesce роmоси glagola Ыi -postati :

aktivno sadasnje vreme

jeg elsker - ја volim jeg kasteг - ја bacam

pasivno sada!inje vreme

jeg Ыiг elsket - ја sam voljen jeg Ыiг kastet - ја sam bacen

Znaci: pa.sivno sadasnje v t·eme gradi se tako sto se na sadasnje vreme glagola Ьli dodaje prilog vremena proslog glagola koji se menja.

aktivno buduce vreme

jeg skal (vil) elske ја си voleti

jeg skal kaste ја cu baciti

jeg skal se ја cu videti

pasivno buduce vreme

ј е:.5 skal Ыi elsket ја си Ьiti voljen

jeg skal Ьli kastet ја cu Ьiti bacen

jeg skal Ьli sett ја си biti viden

Znaci: pasivno buduce vreme gradi se tako sto se na bиduce vreme gla­goli Ьli dodaje prilog vremena prooloJ glagola koji se menja.

BLI - znaci postati а u buducem vremenu i Ыti. Napomena: U norveskom jeziku postoji mogucnost da se glagol dade и

pasivnoj (trpnoj) formi: na GLAGOLSKU OSNOVU se dodaje - es. Na primet·:

а kaste baci ti bacati

Baten kastes hit og dit. · Camac је bacan tamo-amo.

а kast-es Ьiti Ьасаn Ьiti b acen

а d0mme osuditi а dommes Ьiti osuden Han skal d0mme.s fl·edag. On се Ьi ti osuden u petak.

PASIVAN OBLIK ali aktivno znaeenje imajи glagoli:

undres - cuditi se slass - tuci se synnes - dopasti .se,

mislЩ о ..

skilles - rastati se minnes - secati se ene.> - blti saglasan

slagati se ·

91

Ovi glagoli ostaju ovakvi u svim vremenima: J eg minnes sa gjerne. - Ја se secam tako rado. Vi har minnes hver dag. - Mi smo se secali svakog dana. De skal sliiss. - Oni се se tucL De har slass. - Oni su se tukli. Vi ville slass. - Mi Ьismo se tukli.

О NEGACIJAMA- ОМ NEKTELSER

Videli smo vec da se u norveskom jeziku odrice pomocu odrecne recce ikke- ne.

De ser - Oni vide De ser ikke - Oni ne vide Ali u norveskom jezilш se odrice, kao i kod nas, i prilogom (aldri -

nikad), zamenciom (ingen - niko, intet - nista, ingentnig - nista, ikke noe nista ... )

Medutim, u norveskom jeziku nema dvostruke negacije - to smo vec videli ranije. Evo jos nekoliko primera:

Jeg har aldri sett (Ја sam nikad video) Ја nisam nikad video Niko me nije video On ne rece nista.

lngen har sett meg. (Niko је video mene) Ban sa ingenting, (On t·ece nista) Ban sa ikke noe.

PRELAZNI 1 NEPRELAZNI GLAGOLI - TRANSTIVE OG INTRANSITIVE VERB

Posebnu paznju tt·eba obratiti na one glagole koji se isto pisu i isto izgovaraju, а menjaju se razlicito i imaju razlicito znacenje. Takvi su na primer glagoli henge (obesiti, visiti) i ligge (lezati) odn. legge (leci, staviti): henge - visiti hengt - visio jeg hang jeg henger - ја visim jeg har hengt ја visih

ја sam visio - Haten din? Den henger som vanlig pfl. knaggen!

Tvoj sesir? On visi kao oЬicno na klinu. - Den da,zen Ьlе fire fanger hengt i leiren.

Tog dana su cetiri zaroЬljenika obesena ... - Tyskerne hengte fire fanger i leiren den dagen.

Nemci obesise cetiri zaroЫjenika u logoru tog dana. Ligge - lezati Legge - staviti, leci - Hvor har du lagt boka mi? Gde si stavio moju knjigu? - Ser du ikke at den ligger ра bordet?

Zar ne vidis da ona lezi na stolu?

POVRATNI GLAGOLI - REFLEKSIVE VERB . .

Glagoli koji su kod nas povratni ne moraju biti i u norve5kom povratni, i - obratno ... Evo primera promene: ·

92

jeg skammer meg vi skammer oss ја se stidim mi se stidimo

du skammer d~ ti se stidis

han skammer seg on se stidi

dere skammer dere vi se stidite

de skammer seg oni se stide

BEZLICNI GLAGOLI - UPERSONLIGE VERB

Бezlicni glagoli oblcno znace prirodne pojave ра se upotreЬljavaju samo u 3. licu jednine - bezlicno:

regne - padati (kisa) sne - padati (sneg)

Ьliise - duvati (vetar) tordne - grmiti finnes - imati, nalaziti se

det regner - kisa pada det sner - pada sneg det snedde - padase sneg det har Ьlast - duvao је vetar det tordner - grmi det finnes - ima, nalazi se

SLOZENI GLAGOLI- SAMMENSAТТE VERB

U norveskom jeziku postoje pravi i nept·avi slozeni glagoli. Pravi slo­zeni glajoli se pisu u svima oЬlicima promene zajedno sa predmecima: an, Ье, er, fore, gjen, mis, unn i van:

ansette - postaviti erfare - iskusti gjenta - ponoviti unnvc:ere - Ьiti bez

begynne - poceti foretrekke - vise voleti misunne - zavideti vanc:ere - osramotiti

Pravi slozeni glagoli su oni s predlozima. pridevima Ш imenicama, kao na primer:

overleve - preziveti forklare - objasniti leslate - otpustiti smale - sme5iti se

Hun smaler ikke ofte.

frata - oduzeti oppleve - doZiveti гadsla - savetovati se oversette - prevesti

Ona se ne smesi cesto.

Navescemo i nekoliko nepravih slozenih glagola i njihovu promenu. Dacemo ih naporedo sa pravim slo:Zenim glagolima (sa kojima su .;;Ш!ni) da Ьi se videla razlika u promeni i u znacenju:

1) Holde av - voleti

Avholde - uzdrzavati se

2) Sette over - prevesti (preko)

Oversette - prevesti (knjigu)

3) Fylle орр - napuniti

Opfylle - ispuniti (duznost)

4) Бli ute - ostati (napolju)

UteЬli - izostajati

Jeg holder meget av henne. Ја је mnogo volim. Han avholder seg fra brennvin. On se uzdrzava od rakije.

Jeg setter baten min over elva. Ја prevozim moj camac preko reke. Han oversetter min bok. On prevodi moju knjigu.

Han fyller alle flaskene орр. On purli sve flase. Vi oppfyller viir plikt. Mi ispunjavamo svoju duznost.

Hvem skal bli staende ute? Ко се ostati stojeci napolju? Hvem uteЬlir hver dag fra skolen? Ко izostaje svakog dana od skole?

93

Ј/с

FRAGMENTER FOR LESNLNG OG KONTROLL-OVERSETTELSE

ODLOMCI ZA CITANJE I KONTROLNI PREVOD

Den norske teksten er riktjg, men oversettelsen er ofte gjort ord for ord for at betydnjngen skal ko­mme klarere fram.

DET FIZJRSTE MIZ!TE

En dag kom en nordmann rus­lende nedover til serbergjengen som arbejdet med vejen ј en skjrerjng ј fjellet. Det var Kare Nesset, jord­br-ukskandjdat og bestyrer ра den store .garden som herte til Austratt -borgen. Han vjrket svrert jnteres­sert ј arbejdet. De tyske vokterne vi.:;ste hvem han var, og prevde ikke а hindre ham.

Kare Nesset hвrte arbejdslede­ren snakke tysk med en ung jugo­slav. Da arbejdslederen var gatt, sto han en stund ovenfor skjrerjngen og sA рА arbejdet, fer han spurte uten А se ра den unge gutten:

- Du snakker tysk? Fangen sa forbauset орр og njk­

ket. - Gjer som du ikke ser meg,

- fortsatte Nesset ра tysk. Fangen beyde seg over de tunge

steinene igjen. Nesset gikk nrermere. - Тар ikke motet, - sa han

lavt. - Нег omkring har dere man­ge venner. Vi skal preve а hjelpe dere sA langt vi k an.

- Hvor er vi? - spurte den unge fangen. - Er det en еу eller en halvey?

- Dere er ра ytterste odden av en halvey mellom Trondheims-fjor­den og havet.

- Hvor er Sverige? - I den retningen jeg na ser.

Nesset snudde seg ј mer ostlil:; retning og nikket.

94

Norve~kj tekst је j~pravan, ali prevod је ~esto dat od r~j do re~i doslovno da Ьi zna~enje Ьilo sto jas­nije.

PRVI SUSRET

Jednog dana dode jedan Norve­zanjn svrljajuci do grupe Srba, koja је radila na putu u jednom useku u brdu. То је blo Kore Neset, agro­nom i upravnik velikog imanja, ko­je је pripadalo Austrot-zamku. On је izgledao veoma zainteresovan za rad. Nema~kj str·a.Zarj su znali ko је on i njsu pokusavali da ga spre~e.

Kore Neset је ~uo da poslovoda. razgovara nema~kj s jednjm mladim Jugoslovenom. Kad је poslovoda otjsao, on zastade za~as jznad useka ј posmatra8e r·ad, pre nego sto upjta, ne gledajucj rnladjca:

- Ti govoris nema~ki? ZaroЬljenik pogleda zaprepasce­

no i kljmnu glavom. - PraVi se da me ne vidjs. -

nastavj Neset nema~ki. ZaroЬljenjk se opet naze nad te­

sko kamenje. N eset prjde Ьljze. - Ne gublte duh. - rece on tjho.

- Ovde uokolo jmate mnQ..go prija-telja. Pokusacemo da ~ pomogne­mo koljko mozemo. v'

- Gde smo m:i? - upita mladj zaroЬljenik. - Је li ovo ostrvo ili poluostrvo?

- Vi ste na krajrfjoj tacki polu­ostrva izmedu Trondhejm-fjorda i mora.

- Gde је Svedska? - U pravcu u kome ја sad gle-

dam. Neset se okrete vise ka jstoenom

pravcu i klimnu glavom.

1

- Jeg skjenner godt hva du ten­ker ра, - sa han. - Men det nytter ikke А r0mme. Det er mange. mange mil med skoger og ville fjell ... Ty­skerne kommer А tape denne kri­gen, og vi skal prove А hjelpe dere sa dere ikke sulter i hjel.

Kare Nesset njkket og smilte til gutten ј det samme han gikk oppo­ver mot borgen. Tilbake sto den tjue Ar gamle studenten Spasoje Petru­sic og hadde vanskelig for а >tyre begejstringen som var tent ј ham.

Andre fanger strвmmet til for а here hva mannen hadde sagt. Smj­lene trengte snart fram i de magre, grA ansiktene. Nyheten gikk fra mann til mann: de hadde venner rundt leiren som ville hjelpe dem.

Fra boken "Nar noden er sterst" av Asbj0rn 0ksendal

- Ја znam dobro na sta ti to misliS, - r·ece on. - Ali ne koristi bezati. Mnoge, mnoge milje su sa sumama ј djvljim planinama ... Nemci се izgublti ovaj rat, а m! се­то pokusatj da vam pomognemo tako da ne pomrete od gladi.

Kore Neset klimnu glavom i na­smesj se mladjcu kad krete i ode naviSe prema zamku. Za njjm ostade dvadesetogodi~njj student Spasoje PetrU:Sic ј sa teskocama је savladi­vao odusevljenje koje је Ьilo zapa­ljeno u njemu.

Ostali zaroЬljenicj pridose da ~u­ju sta је covek Ьiо rekao. Osmesi se ubrzo pojavise na mrsavim, sivim licima. Novost pode od ~oveka do ~oveka: oni su imali prijatelje oko. logora koji su zeleli da im pomognu.

Iz knjige "Kad је nevolja najveca" od Asbjerna Eksendala pre\·eo Cveja Jov:шovic

KVERNELANDS FABRIKK AIS

N-4344 KVERNALAND, NORWAY

DEN STIZ!RSTE NORSKE

TRAKTOR-UTSTYR PRODUSENT

NAJ VECI NORVE$КI PROIZVOI>AC OPREME ZA TRAKTORE

Poot: N-4344 Kvernaland, NOГ\Vay Telephone: Telefon:

(044) 83 900, Bryne Telegt·ams : Тlgr.ad.r.:

''Kvern'', Kve rnaland Telex Stavanger 33070

N-4344 KVERNALAND, NORVE~КA

95

1 -VAR GODE FE

En dag er Mladjo og jeg ogsa heldige. Vi far arbeide i nrerheten av den store forretningen. Den nor­ske kje.~pmannen Ragnar Berg, hans mor Alexandra og s0steren Boгg­hild gir mat til fangene i alle ar­beidsgruppene nar de ег i nrerheten.

Boщhild kommer ofte ut i d0ra og snakker med "Smaen" - den vennlige .soldaten som holdeг vakt over oss. Piken, som ег m0гkhaгet og uvanlig vakker., sре.~г vakten om hun fАг lov а gi oss noe а spise. Han klarer ikke а nekte henne det, sa han trekkeг seg litt unna og ser mot vei­en som slyngeг seg fга leiren ра den andre siden av elva Kaгasjokka. Kanskje ег han engstelig fог а fa kontroll av en SS-offiser.

Piken kommeг ut Hun hаг med seg kokte poteteг. kj.e.~tt. Ьг0d, maг­gaгin. Vi deleг disse uvanli,ze god­bltene med det samme og de gar ned ра heykant, utsultet som vi er.

Med Ьlikk рге.~vег vi а takke pi­ken, mог hennes - og vakten. Mens vi aгbeidet dег, gav den vakre noг­ske piken oss hver .dag ett elleг an­net а spise. Slik hadde hun ogsa gjoгt f0r fikk vi vite. Alle gruppene som arbeidet i nreгheten, hadde fiШ hjelp av henne. Vi kommer vel til а huske henne sa lenge vi leveг, og under det navn vi selv gav henne: vаг gode fe.

Vi gar nedover veien mot brua оvег Karasjokka. Da kommeг en kvinne mot oss. Hun er slank, vak­ker og merkhaгet. Det er uvanlig i Norge de1· kvinnene for det meste ег lyse. Henne vi me.~ter er m0rk. Vi stirrer ра henne alle mann. Men det er јо var gode fe! Borglild Berg, kj0pmannens se.~ster. I handen bre­rer hun en stor veske. Det er den­ne vi ser ра. Vi snur ра hodet, he­veг oss ра ta.

96

NASA DOBRA VILA

Jednog dana i Mlado i ја smo srecni. Radicemo u Ьlizini velike tr­govine. N orvezanin, trgovac Ragnar Berg, njegova majka Aleksandra i sestra Borgil, daju jelo zaгoЬljeni­cima svih radnih grupa kada su one u Ьlizini.

Borgil cesto izlazi na vrata i ra­zgovara sa "Malim" dobгodusnim vojnikom, koji nат је strazar. De­vojka. koja је crnokosa i neoblcno lepa, pita strazara da li sme da nam da nesto za jelo. On ne moze da јој to odblje, ра se malo povlaci i gle­da prema putu koji vij~a od logo­ra na drugoj obali reke Karasjoke. Mozda se plasi da mu u kontrolu ne dode neki SS-oficir.

Devojka izlazi. Ona iznosi kuva­ne krompire, meso, hleb, maгgarin. Mi delimo ove neoblcne zalogaje od­mah, i oni brzo nestaju - gutamo ih onako izgladneli.

P Q:ledima pokusavamo da zahva .. limo devojci, njenoj majci - i stra­zaru. Dok smo radili tamo, davala nam је lepa Norvezanka svakog da­na ponesto za jelo. Tako је ona гa­dila i pre, saznali smo. Sve grupe koje su radile u Ьlizini, dobljale su pomoc od nje. Sigurno cemo se se­cati nje celog svog zivota. i to ро imenu koje smo јој sami dali: nasa dobra vila.

Idemo niz put prema mostu pre­ko Karasjoke. Tada nailazi jedna ze­na u susгet. Ona је vitka, lepa, cr­nokosa. То је neoblcno u Norveskoj gde su zene veeinom plavuse. Ova koju susrecemo је crnka. Gledamo је ukocenih pogleda svi. Ali, ра to је nasa dobra vila! Bomil Berg, tr­govceva sestra. U ruci ona nosi je­dnu veliku torbu. Tu torbu mi gle­damo. Okrecemo glave, dizemo se na prste.

I vojnik-strazar gleda u nju. On је opcinjen njenom lepotom, drZa­njem, osmehom koH је upucen na­ma. Ali mi? Mi ne gledamo lice, обi, lepotu. Mi to ne vidimo, mi ne obracamo paznju na to sto је ona lepa. Mi buljimo u ruke. Ima li ona nesto za nas zaroЬljenike? Torba је puna. Sta li to ona n osi? Mozda је to hleb, nesto malo margarina za nas, Ш ...

Ona prolazi. Ona se smesi nama u prolazu. Ona nam klima glavom. Ali ruke se ne pokrecu. Mi to ne verujemo. Mozda се ona ipak ... ?

Iz knjige "Krvave staze" od Cveje Jovanovica

8 -R0DRENE

мо

Ogsa vaktsoldaten ser ра henne. Han er fasinert av hennes skje.~nnhet, av holdningen, av smilet som er ret­tet mot oss. Men vi? Vi ser ikke ansiktet, e.~ynene, skj0nnheten_ Vi ser det ikke, vi legger ikke merke til at hun er vakke1·. Vi stirrer ра hendene. Har hun noe Ш oss fan­ger? Vesken er full. Hva er det hun brerer р а? Kanskje er det bre.~d, en klatt margarin til os.s, eller ...

Hun gar forbl. Hun smiler til oss idet hun passerer. Hun nikker til oss. Men hendene beve:;er seg ikke. Vi tror det ikke. Kanskje vil hun li­kevel .. . ?

Fra boken "Blodige stier" av Cveja Jovanovic oversatt av Siri TEIGE

M<Z>LLERSEN

RANA AUT. ENTREPREN0RFORRETNING

FJELLSPRENGING - VEI- OG BRUARBEIDER - VAN- OG KLOAKKARBEIDER - HUSBYGGING I MUR OG BETONG -MODERNE VELUTSTYRT MASКINPARK FOR GRAVING, LASTING

OG PLANERNING

КАМЕНОЛОМ • ИЗГР АДЊА ПУТЕВА И МОСТОВА • БОДО И КАНАЛИЗАЦИОНИ РАДОВИ • ИЗГРАДЊА КУЋА: ЗИД И ВЕ­ТОН • МО ДЕР АН ДОБРО ОПРЕМЉЕН М:АШИНСКИ ПАРК ЗА

КОП, УТОВАР И РАВНАЊЕ

НОРВЕШКА

МО И РАНА

БРАЋА МЕЛЕРШЕН

97

EN eJREFIK

Det var en het ettermiddag om .sommeren. Dyp stillhet la over den lille byen og de st0vete gatene. Og hadde det ikke vrert for at dette var den f0rste krigssommeren, ville det­te ha vrert en hyggelig ettermiddag som skapt til sorgles barnelek. Og likevel lekte jeg uten vilje sammen med min lille bror ute ра den tran­ge gardsplassen som nesten ikke hadde noe gjerde. Tankene mine var langt borte for far var gatt i krigen i var, og enda til i dag visste vi ikke noe om ham

Veslebror og jeg ·hadde laget en filleball mens mor satt utenfor hu­set og holdt ра med а lappe klrer. Plutselig smalt det fra en eksplosjon ра annen kant av byen, rвyk steG hвyt til vrers og smalt av rifleskudd. Lyden av skudd nrermet seg raskt til var kant av byen. Min bror og jeg l0p bort til det вdelagte gjerdet mot gata. Mor Ьlе orolig, lвftet ho­det og lot hendene synke ned ј fan­get.

Rundt hj0rnet kom en ungdom lвpende, mect pistol i haћda. Han var 0yensynlig ра flukt. Da han kom bort til oss. stanset han litt og sa s~1 om. som om han ventet ра hjelp. Mor Ьlе redd. Hun sa fort til h0yre og sa til venstre, sa pekte hun fort med begge hender mot et tomfat som sto ved uthuset. Den unge man­nen forsto, sprang raskt mot det tomme fatet, hoppet орр ј det og skjulte seg der.

Mens han hoppet орр i fatet. falt lua hans ned og Ьlе liggende ved siden av fatet. Jeg sprang til og kastet орра fatet et gammelt lokk. Lua hans tok jeg og klasket den ned ра hodet sa den rakk meg langt ned over вrene. Sa sprang jeg fort ut ра gata igjen.

Rundt hjвrnet kom forfi!Jlgerne, stadig nrermere - noen tyskere og to sivile. De hadde gevrer eller pi-

98

SAMAR

Bilo је vrelo letnje popodne. Du­boka tisjna lezala је nad malim gra­dom i prasnjavim ulicama, 1 da to nije bilo prvo ratno leto, Ьilo Ьi to jedno prjjatno letnje popodne kao stvoreno za bezbriznu decju igru. Ipak sam .se igrao bez volje sa svo­jim malim bratom napoljщ na us­kom dvoristu koje је Ьilo skoro bez ograde. Моје misli su Ьile ne.,5de da­leko, јег је otac Ьiо otisao u rat proletos, i jos do danas nismo njsta znali о njemu.

Mali brat i ја smo pravili loptu krpenjacu. dok је majka sedela pred kucom i k1·pila odelo. Iznenada za­tutnja neka eksplozija na drugom kraju grada, dim se podi:le visoko u nebo i zapraStaSe puske. Pripuca­vanje se priЬliZa.valo brzo nasem kraju grada. Мој brat i ја potrca­smo do razvaljene ograde prema ulici. Majka se uznemiri, podize gla­vu i .spu.sti ruke u krilo.

Iza ugla istrca jedan mladic, s pistoljem U: ruci. Bio је ocigledno u bekstvu. Kada on dode do nas, za­stade malo razgledajuci kao da је ocekivao pomoc. Majka se preplasi. Ona pogleda brzo levo-desno. onda pokaza brzo obema 1·ukama prema jednom praznom buretu, koje је sta­jalo pred supom. Mladic shvati, po­juri brzo ka praznom buretu, uskoei u njega i sakrl se tamo.

Dok је uskakao u bure, spade mu kapa i ostade lezeci pored bu­reta. Ја priskoeih i bacih preko bu­reta neku .staru ponjavu. А njegovu kapu zgrablh i nablh је na glavu, tako da mi pade preko usiju. Onda i strcah opet brzo na ulicu.

Iza ugla su dolazili gonioci, sve Ьlize - nekoliko Nemaca i dva ci­vila. Oni su imali puske i pjstolje

stoler i hendene. Jeg sa meg fort omkring. Blikket stoppet ved lille­bror: med apen munn sto han og .stirret avslвrende ра fatet . . . Enn om forfвlgerne ... ? De var her ne­sten!

Da gav jeg min bror en kraftig вrefik sa han forskrekket snudde hodet mot gata igjen. Han grep seg redd med begge hender mot kinnet og skar ј а grate. Јещ strakte hals og sa nedover gata, angivelig etter flyktningen som lвр sin vei ...

Forfвlgerne nadde fram til oss. En av dem fanget mitt Ьlikk og

spurte: - Du, smaen, har du sett

noen ... ? Mens lillebror .skrek og grat enda

mer, krummet jeg halsen og pekte med handa ned gata. Forfв}Gerne sprang av sted i full fart, larmen av soldatsko forsvant.

Og jeg? Ј eg sprang bort til min lille bror,

omfavnet ham og kysset de rвde flekker som den fryktelige I!Jrefiken hadde satt igjen som spor.

7"

Cveja Jovanovic Oversatt av Arvid Olsen

u rukama. Ја sam brzo gledao uo­kolo. Pogled mi se zaustavj na ma­lom bratu: otvorenih usta stajao је i Ьlenuo izdajnicki u bure. . . А ako gonioci ... ? Oni su skoro ЬЩ tu!

Tada ја opalih bratu jedan sna­zan samar, tako da on preplasen okrete glavu opet ka ulici. Uplasen on se uhvati obema rukama za ob­raz, i briznu u plac. Ја iskrivih vrat i pogledah niz ulicu, kao bajagi za beguncem koji је odjurio svojim pu­tem ...

Gonioci dodose sve do nas. Ј edan od njih ulovi moj pogled

i zapita: - Ti, mali, jesi li video ne­

kog ... ? Do~ је mali brat drecao i plakao

sve vise, ја iskrivih vrat i pokazah rukom niz ulicu. Gonioci odjuriie smesta punom brzinom, tutanj voj­nickih cokula isceze. А ја? Ја priskocih svome malom bratu,

zagrlih .ga i poeeh da ljublm crve­nilo koje је strasni samar ostavio kao tragove.

Cveja JOVANOVIC

gg

TALLORD - BROJEVI to ganger dvaput begge to obojica, оЬоје

Grunn~allene Osnovni brojevi begge deler i jedno i drugo ettarig jednogodi§nji

о Null Nu1a hankjвnn hunkjвnn intetkjвnn eneste jedini 1 En, ett Jedan Jedna Jedno enhet jedinstvo 2 То Dva Dve Dva entall jednina

з Tre Tri 4 Fire Cetiri 5 Fem Pet 6 Seks Sest 7 Sјц Sedam 8 Atte Osam 9 Ni Devet ORDENSTALLENE - REDNI BROJEVI

10 Ti Deset 11 Elleve Jedanaest hankjвnn hunkjвnn intetkjвnn 12 Tolv Dvanaest 1З Tretten Trinaest 1. Den, det f121rste Prvi Prva Prvo 14 Fjorten Cetrnaest 2. annen Drugi Druga Drugo 15 Femten Petnaest з. tredje Treci Treca Tre-Ce 16 Seksten Sesnaest 4. fjerde Cetvrti Cetvrta Cetvrto 17 Sytten Sedamnaest 5. femte Peti Peta Peto 18 Atten Osamnaest 6. sjette Sesti Sesta Se.sto 19 Nitten Devetnaest 7. sjuende Sedmi Sedma Sedmo 20 Tjue Dvadeset 8. attende Osmi Osma Osmo 21 Tjueen Dvadeset jedan (jedna, jedno) 9. niedne Deveti Deveta Deveto 22 Tjueto Dvadeset dva (dve, dva) 10. tiende Deseti Deseta Deseto з о Tretti Trideset 11. ellevte J edanaesti Jedanaesta Jedanaesto З1 Trettien Trideset jedan 12. tolvte Dvanaesti Dvanaesta Dvanaesto 40 F0rti Cetrdeset 1 З. trettende Trinaesti Trinaesta Trinaesto 50 Femt i Pedeset 14. fjortende Cetrnaesti Cetrnaesta Cet rnaesto 60 Seksti Sezdeset 15. femtende Petnaesti Petnaesta Petnaesto 70 Sytti Sedamdeset 16. sekstende Sesnaestj Sesnaesta Sesnaesto 80 Ащ Osamdeset 17. syttende Sedamnaesti Sedamnae.sta Sedamnaesto 90 Nitti Devedeset 18. attende Osamnaesti Osamnaesta Osamnaesto

100 Hundre Sto 19. nittende Devetnaesti Devetnaesta Devetnaesto 101 Hundre О!Ј en [ett] Sto jedan [jedna, jedno] 20. tjuende Dvadeseti Dvadeseta Dvadeseto 1 ЗЗ Hundre tretti og tre Sto trideset tri 21. t juef0rste Dvadeset Dvadeset Dvadeset 200 То hundre Dve stotine prvi prva prvo 522 Fem hundre tjueto Pet stotina dvadeset dva 22. tjueandre Dvadeset Dvadeset Dvadeset 988 Ni hundre Attiatte Devet stotina osamdeset osam drugi druga drugo

1000 Tusen Hiljada ЗО. trettiende Tride.seti Trideseta Trideseto 1900 Ett tusen ni hundre Hiljada devet stotina 40. f0rtiende Cetrdeseti Cetrdeseta Cetrdeseto 1972 Ett tusen ni hundre Hiljada devet stotina sedamdeset 50. femtiende Pedeseti Pedeseta Pedeseto

syttito dva 60. sekstiende Sezde.seti Sezdeseta Sezdeseto % halv, halvdel pola. polovina 70. syttiende Sedamdeseti Sedamdeseta Sedamdeseto 1f.J en tredjedel trecina 80. attiende Osamdeseti Osamdeseta Osamdeseto 1А, en kvart, fjerdedel cetvrt, cetvrtina 90. nittiende Devedeseti Devedeseta Devedeseto ЈА; en femtedel petina 100. hundrede Stoti Stota Stoto

halvannen jedan i ро 2ЗЗ. tohundrede Dvesta Dvesta Dvesta dobbel dvostruk trettitredje trideset trideset trideset

treci treca tre-Ce en gang jedanput 1000. tusende Hiljaditi Hiljadita Нiljadito

106 107

ORD SOM LIKNER HVERANDRE I BEGGE SPRAK RECI КОЈЕ SU SLICNE NA ОВА JEZIKA

Etter at vi har lrert а lese og uttale serbokroatiske, kyrilliske og latin­ske, bokstaver, skal det ikke Ьli sa vanskelig а lrere noen fa serbokroatiske ord som likner meget ра norske, bade i uttale og betydning. dele deliti делити del deo део delvis delom делом sten stena стена s0ster sestra сестра

sta stojati стоја ти matte morati морати

SП0 sneg снег

flaske fla.Sa флаша plog plug плуг

svin svinja свиња

berg breg брег .stanse zastati заста ти

koke kuvati кува ти

legge seg leci леhи

sabel saЬlja са б ља melk mleko млеко

skole skola школа

gren grana грана

grense granica граница

sape sapun сапун

stol stolica столица

lek luk лук

tarn toranj торањ

gjest go.;;t гост

dag dan дан

gas guska гуска

tге tri три

jeg ја ја

preve proveriti проверити

bra dоЬаг добар Ьleik Ьled блед korg korpa корпа

kanne kanta канта

dal dolina долина

bad banja ба w а syl Silo ш ило

m0lle mleti млети

verdi vrednost вредност

bror brat брат

sol sunce сунце

dr0mme dremati, дrемати, сневати

snevati koste kostati, коштати, стајати

.stajati

108

Glem heller ikke at det finnes en rekke internasjonale ord av gre.sk eller latinsk opphav som brukes bade ра serbokroatisk og norsk, f. ekps. : advokat, alarm, automobll. gratis. kaos, kompass, kontakt, konto, kreditt, produkt, referent, sjak, sjef, rebus, korrespondent, mekaniker ...

Se her noen fa setninger som er ganske lett а forsta:

Ја moram kuvati tri dana Моја sestra kuva mleko Мој brat deli sapun Моја sestra је dobra Jedan deo mora stojati Моја sestra stoji

Jeg ma koke tre dager Min s0ster koker melk Min Ьгоr deler sapa Min s0ster er bra En del ma stA Min s0ster star

VI SP 0R OSS FRAM - RASPITUJEMO SE

Hvor? Hvor er ... Folksfrontsgata?

bensinstasjonen? busstasjonen? hotellet?

Hvor mye . . . koster en kilo? betaler jeg? skal jeg betale? kan jeg fa?

Hva? Hva heter .. . var venn?

denne gata? din s0ster? det р а serbokroatisk?

Hvem? Hvem er ... det som snakker?

den damen der·? det som kommet·?

Hvem . . . kjenner De her ? tilherer denne boken? har smapenger? kan hjelpe meg?

Hvem .. . med

Hvordan?

Ьlir јеЈ med? gar jeg med? reiser De med ? snakker jeg med ?.

Hvordan . . . smaker r0dvin ? er tyrkisk kaffe? reiste dere? gikk det hos legen?

Gde? Gde је ... ulica Nar·odnog fronta?

benzinska stanica? autobuska stanica? hotel?

Koliko ... staje jedan kilogram? placam? treba da platim? mogu doblti?

Sta? (Kako?) Kako se zove ... na5 pl'ijatelj?

ova ulica? tvoja sestra? kaze to na srpsko­hrvatskom?

Ко? Ко је . . . to sto govori?

ona dama tamo? to sto dolazi ?

Koga . . . poznajete ovde? Kome ... pripada ova knjiga? Ко ... ima sitnog novca?

mi moze pomoci?

S kim? . . . ја ostajem? ... _ја idem? . , : putujete Vi? . .. _ govorim?

Kako? Kakva? Kakav? Kakvo? Kako ... prija crno vino? Kakva је turska kafa? Kako ste putovali? Kako је (islo) Ьilo kod lekara?

109

Hvorfor? Hvorfor ... mA jeg vente?

spiser De ikke? snakker De fort? svarer han ikke?

Hvorfra? Hvor ... fra?

. . . kommer De fra?

Hvorhen? Hvor ... hen?

Nar?

g{н· du hen? reiser du hen? skal vi hen?

Nar ... ma vi 1·eise?

Hva?

ses vi igjen? kommer du igjen? far vi middag? b~ynner forestilling?

Hva ... er dette? er ditt yrke?

Hvor meget? Hvor meget veier pakken?

... koster det i alt?

Hva synes De om henne?

Far jeg?

din far om tobakk? Ьarna om disse eplene? din mor om maten?

Far jeg presentere ... ? lane . .. ? Ьу Dem ... ? lov а sperre?

Za5to? Zo.~to . .. moram da cekam?

ne jedete? govorite brzo? on ne odgovara?

Odakle? Odakle ... Vi dolazite?

Kuda?

... ides? putujes? cemo?

Kada? ... moramo putovati?

se vidimo opet? dolazis opet? dobljamo rucak? poeinje predstava?

Sta? ... је ovo?

је tvoje zanimanje?

Koliko? Koliko је tezak paket?

staje to sveJa?

Sta mislite Vi о njoj? Sta misli . . . tvoj otac о duvanu? Sta misle deca о ovim jabukama? Sta misli tvoja majka о jelu?

Mogu li? Smem 11? Mogu 1i da predstavim ... ?

da pozajmim ... ? da Vam ponudim ... ? da p itam?

НILSENER- VENDINGER- 0NSKER POZDRAVI- OBRACANJA- ZELJE

110

God morgen! God dag! God natt! Sov godt! God tur! God reise ! Adje! Far vel!

Dobr·o jutro! Dobar dan! Laku noc! Prijatno spavanje! Srecan put! Srecan put! Zbogom! Zbogom!

Ра gjensyn! Velkommen! Velkommen igjen! Ј eg skal hilse fra ... Hils din famillie fra meg! На det bra! Hei! Kjrere venn! Min kjrere ... Herr professor! Fru Mellersen! Fat· jeg snakke med ... ? Hvordan har du det? Takk, jQJ har det (bare) bra! Det gleder meg meget

а se deg igjen! Mange takk! Tusen takk! Takk skal De ha! Ingen Arsak ! Takk for mat! Vel bekomme! Unnskyld, tillater De ... ? Tillat meg а presentere ... ! Ses vi i morgen igjen? Ја., hvorfor ikke? Ја, sikkert, Vi ses i morgen! Om for1atelse! Kjrere kamerat ... ! lErede herr Hansen! Jeg ensker deg alt godt! Ј eg ensker dеп god t nytt ar! Gledelig jul! Gratulerer ... ! Hjertelig hilsen! Med de hjerteligste hilsener! Vennlig hilsen! Med vennlige hilsener! Beste hilsenet·! Ј eg ensket· lykke til med arbeidet! Hva betyr . .. ? Ikke sant?

ТIDEN

Hvilken dato er det i dag? Hvor mange er klokka? Klokka er ti ра tolv! Klokka er kvart over fire. Bussen gar klokka fem ра fem. Hva er klokka? I dag ег det den tolvte mai. Hvor var du i gar kveld? Jeg var hjemme.

Do videnja! DobrodoSli! Dobrodosli opet! Nosim pozdrave od ... Pozdravi svoju porodicu ... Btidi zdravo! Zdravo! Dragi prijatelju! Мој dragi ... Gospodine pr·ofesore! Gospodo Melersen! Mogu li da razgovaram sa ... ? Kako si? Hvala. ја sam (samo) dobro! Mnogo me raduje

sto te opet vidim! Mnogo hvala! Нiljadu puta hvala! Hvala Vam! Nema na cemu! Hvala na jelu! Nazdravlje! Opгostite, dozvoljavate li ... ? Dozvolite mi da predstavim ... ! Vidimo li se sutra opet? Da, zasto ne? Da. sigurno, videcemo se sutra! Oprostite! Dragi druze ... ! Po5tovani gospodine Hansen ! Zelim ti svako dobro! Zelim ti srecnu Novu godinu! Sr·ecan bozic! Cestitam ... ! Srdacan pozdrav! Sa najsrdacnijim pozdravima! Prljateljski pozdrav! S prijateljskim pozdravima! Najlepsi (najbolji) pozdr·avi! Ја zelim srecu u radu! (Srecan rad!) Sta znaci ... ? Zar ne?

VREМE

Koji је datum danas? Koliko је sati? Sati је deset do dvanaest! Sati је cetiri i cetvrt! Autobus polazi u pet do pet ! Koliko је sati? Danas је dvanaesti maj. Gde si Ьiо sinoe (juce uvece)? Ја sam Ьiо kod kuce.

111

Nar skal Vi ga hjem? Hvor var De i forgars? I overmorgen reiser jeg til ... Jeg kommer tilbake i kveld.

Min klokke gar for fort. Din klokke gar for sakte. Har dи tid et eyeЬlikk? Dessverre har jeg liten tid. I Norge er den arlige ferie na fire

иker. I ar tar jeg ferie i jиli. 1 fjor hadde jeg bat·e tre иkers fe-

t·ie. Neste ar reiser jeg til ... Aret har tolv maneder. Lanet skal betales i manedlige av­

dп:e. Jeg har tt·e tиsen kroner pet• maned

i fast lenn.

Ukedagene

Mandag Tirsdag Onsdag To·rsdag Fredag L0rdag Sendag

Arstidene

Vinter, -en Var, -en Sommer, -en H0st, -en

NORGESNASJONALDAG ER SYTTENDE (17.) MAI

MAL OG VEKT

Jиgoslavia brиker det metriske system akkиrat som Norge.

Meter, centimete1·, millimeter. En mil er 10 kilometer. En halvlitet· (ett ord). En deciliter er tiendels liter. En kilo(gram) er tиsen gram. En hekto er en tiendels ·kilo. Hiljadи kilogt·ama је jedna tona.

112

Kada cemo ici kиci? Gde ste bili prekjиl:e? Prekosиtra риtијеm za ... Dolazim nazad veeeras (vracam

se .. . ) Мој sat napredиje. Tvoj sat zakaSnjava. Ima.S li vremena trenиtak? Nazalost ја imam malo vremena. u Not-veskoj је godisnji odmor sada

cetiri nedelje. Ove godine иzimam odmor и јиlи. Prosle godine imao sam samo tri

nedelje odmot-a. Sledece godine риtијеm и ... Godina ima dvanaest meseci. Zajam се se placati и mesecnim

otplatama. Ја imam tri hiljade krиna mesecno

иtvrdene plate.

Dani u nedelji

Ponedeljak Utorak Sreda Cetvrtak Petak Subota Nedelja

Godisnja doba

Zima f Prolece n Leto n Jesen f

Nacionalni praznik Norveske је sedamnaesti (17.) maj

MERE . 1 TEZINE

Jиgoslavija. upotreЫjava metar­ski sistem tacno kao Norveska.

Metar, centimetar, milimetar .. Jedna milja .је · 10 kilometara. Pola Шrа (jedna rec и norv.) . · Decilitar је deseti deo litra. Кilo(gram) је hiljadи grama. Hekto је deseti deo kilo;:;rama. Tиsen kilo(gram) er en tonn. 1

V lER OG KLIMA

Hva synes dи om vreret i dag? Det er pent vrer, ikke sant? I gar var det darlig vrer. Har De hert vrermeld'ingen

i dag? Jeg h ar lest vrermeld ingen ... Etter vrermel dingen Ьlir det var-

mere i morgen. Har De lest avisen? Hvilken arstid liker du best? Jeg tror јеЈ liker varen best? Men jeg vet ikke riktig. Hesten kan vrere skjenn ogsa. Jeg ville gjerne ha litt mindre regn.

og litt mer sol. Jeg tror at sola kommet· fram om

en halv time. Jeg haper (at) sola kommer snart

igjen. · Om sommeren er det virkelig vak­

kert vrer her. Trot· De at det er varmere her el)n

i ... Hos oss var det svrert varmt i fjor. Det Ьlir kaldt. Det er ka ldt. Det ser u t til а Ьli regn. Det er darlig vrer. Det regner. Har dи paraply? Hat· dи regnfrakk?

Sola skinner igjen. Det er varmt. Ј eg har ingen regnfrakk. Hvor varmt er det i dag? Det er 18 grader i skyggen. Sy nes dи det er kaldt her? Ја, jeg fryser litt.

VREME 1 KLIMA

Sta mi slis о vremenи danas? Lepo је vreme, zar ne? Juce је bllo lose vreme. Jeste li slиsali izvestaj о vremenи

danas? Ја sam citao izve5taj о vremenu . .. Prema izvestajи о vremenu blce to-

plije sиtra. Ј este li ci tali novine? Које godisnje doba najvise voliS? Mislim da najvise volim prolece. Ali ја ne znam baS tal:no. I jesen moze da bude lepa. Ја Ьih rado da ima malo manje kise а malo vise sиnca.

Ја verujem da sиnce opet izlazi kt'OZ pola casa.

Ја se nadam da sиnce иskoro opet dolazi.

Leti је vreme ovde zaista divno (kra­sno).

Verиjete li da је toplije ovde nego и ...

Kod nas је Ыlо vrlo toplo lane. Zahladuje. Нladno је. Izgleda da се kisa. Vreme је lo5e. Kisa pada. Imas li kisobran? Imas li kisni man-

til? S"'ttnce ~ija opet. Toplo је. Ја nemam kisni mantil. Koliko је toplo danas? Ima 18 stepeni и hladи. MisliS li da ј е h ladno ovde? Da, ја malo zebem.

VI ER Р А VEIEN TIL .•. MI SMO NA PUTU ZA .••

VI REISER MED TOGET MI PUTUJ EMO VOZOM

Hvor er jernbanestasjonen? Kan De si meg veien til jernbane-

stasjonen? Stasjonen er like i nrerheten. Nat· gar toget til ... ? Unn.skyld, kan De vise meg veien

til jernbanestasjonen? Stasjonen ligger ved enden av den­

ne gata. Er det langt а ga?

8

Gde је zeleznicka stanica? Mwete li mi pokazati put do zelez-

nicke stanice? Stanica је odmah и Ьlizini. Kada ide voz za ... ? Oprostite, mozete 1i mi pokazati put

do zeleznicke stanice? Stanica se n alazi na samom kraju

ove ulice. Ima li dugo da se ide?

113

Mange takk! In,gen arsak! Nаг gar toget til Trondheim? Rutetiden е1· ti over elleve men vi

er forsinket og regner med avgang klokken fem over tolv.

Nar kommer toget fra Sisak? Toget kommer snart. Hvor fаг en Ьilletter? Hvor er billettluka da? Jeg vil gjerne reservere to pla;;ser ра annen klasse til ...

Hvor meget koster en sovevognsbll-lett?

0nske1· De returblllett? Nei, је'.Ј skal tilbake med fly. Hvilken vogn er det? Det star ра Ьillett. Det er .spor nummer tre. Нvог reiser De hen? Jeg reiser til ... Jeg har det svc;ert travelt.

SAMTALE I TOGET

Er denne plassen ledig? Denne plassen er opptatt. Ег det noen plass til meg? Denne plassen ег ledig. Unnskyld, er De ikke fra ... ? Ј о da, jeg er netopp fra .. . Ј e.g kommer rett fra .. . Snakke1· De serbokгoatisk? Snakker De norsk? De snakke1· godt norsk. Ја, men bare litt. Snakk langsomt! Forstar De meg? Jeg forstar ikke. Vil De gjenta det? De snakker sa

fort. Snakker jeg for fo.rt? Ја, De snakker litt for fort. Ј eg forstar ikke riktig. Vc;er sa snill, snakk litt langsom-

mere. Vil De si det en gang til? Vil De si det atter en gang? Na forstar jeg Dem. Na forstar jeg ganske bra. Hvordan sier en det ра serbokro-

atisk? Er De svensk? Nei, jeg er nordmann. Hvor kommer De fra? Jeg kommer fra Dokka No1·ge.

114

Mnogo hvala! Nema na сеmи! (Nema razloga) Kad polazi voz za Trondhajm? Ро redи voznje u jedanaest i deset

ali smo zakasnili i racuhamo da cemo poci и dvanaest i pet.

Kada dolazi voz iz Siska? Voz dolazi uskoro. Gde se dobljaju karte? Gde је "salter" za karte? Ја Ьih rado rezervisao dva mesta и

drugoj klasi do .. . Koliko staje jedna karta za spavaca

kola? 2elite li povratnu kartu? Ne, ја cu nazad avionom. Koji vagon је to? То stoji (pise) na karti. То је kolosek broj tri. Kuda Vi putujete? Ја putujem za ... Meni se mnogo zиri.

RAZGOVOR U VOZU

Је li ovo mesto slobodno? Ovo mesto је zauzeto. Ima li neko mesto za mene? Ovo mesto је slobodno. Oprostite, niste li Vi iz . . ? Da, ја sam bas iz .. . Ја dolazim bas iz .. . Govorite li srpskohrvatski? Govorite li norveski? Vi govorite dobro norveski. Da, ali samo malo. Govori polako. Razumete li me? Ја ne razumem. Hocete li da to ponq,vite? Vi govorite

tako brzo. Govorim li suvise brzo? Da. Vi govo1·ite (malo) suvise brzo. Ne razumem tacno. Бudite tako dobri, govorite malo

laganije. Hocete li to da ponovite? Hocete li to da ponovite? Sada Vas razumem. Sada raztimem sa~vim dobro. Kako se to kaze na srpskohrvat-

skom? Je.ste li Vi Svedanin? Ne, ја sam Norvezanin. Odakle dolazite? Ја dolazim iz Doke u Norveskoj.

1

Velkommen til vart land. Jeg kommer fra Jugoslavia. Kan jeg ta sitte ved siden av deg? Her er noe jeg ikke forstar. Kan De (du) hjelpe meg? Hva betyr dette ordet? Det var hyggelig а treffe deg. Jeg er jugoslav (nordmann). Kom hit litt! Sett deg her! Баrе sp0r, men snakk langsomt. La meg fa lov ti1 а Ьу Dem litt ... Hvor er spisevogn? Er det spisevogn med dette toget? Кап vi fa litt mat? Jeg skulle ha noe а spise. Det er en restaurant ра neste sta-

sjon. Men Њr vi tid til det? Toget star tјие minutter. La oss skynde oss. Vil De ha noe а drikke? Drikker De ikke vin? Ј о da, men је:; vil ha et glas 01,

takk! Jeg drikker bare mineralvann. Jeg vil ha et glass melk, takk. Ј eg vil ha en kopp kaffe. Takk. Hvor mye Ыiг det? Наг jeg for liten tid ti1 а ... ? Det kommer en serveringdame. t1 То kopper kaffe og to kopper te. Kan

jeg kj0pe varme P!2Jlser? Hvor lenge star toget her? Her er det fin utsikt. Hva synes De om stasjonen. Hvor lenge varer reisen? Nar er vi i ... ? Ма јеЈ bytte tog? Hvor ma jeg skifte? Er Vi snart i ... ? Jeg reiser v idere til ... Der kommer kondukt0ren. Far jeg se Deres billetter? Er vi forsinket? Vi er en halv time forsinket. Vi har en times opphold. Der kommer tollkontrollen. Har De noe а fortolle? Har De tolpliktige varer? Nei, jeg har bare personlig t0y. Har De alkohol eller tobakk? Jeg har litt alkohol og litt tobakk

til personlig Ьruk: Vil De se etter?

s•

Dobrodo5li u nasu zemlju. Ја dolazim iz Jugoslavije. Mogu li da sednem pored tebe? Ovde ne5to ne razumem. Moze(s)te li mi pomoci? Sta znaci ova rec? Бilo је prijatno sresti tebe. Ја sam Jugosloven (Norvezanin) . Dodi ovamo malo! Sedi ovde! Samo pitaj, ali govori lagano. Dozvolite da Vam ponudim malo ... Gde је vagon-restoran? JU Ima li vagon-restoran и ovom vozu? Mozemo li doblti nesto za jelo? Ј а Ьih nesto da jedem. Ima jedan restoi·an na sledecoj sta-

nici. Ali imamo li vremena za to? Voz stoji dvadeset minuta. Pozurimo se ! Hocete li nesto popiti? Zar ne pijete vino? Da, ali ја cu jednu casu piva, molim!

Ја pijem samo kiselu vodu. Ја cu jednu ca5u mleka, molim. Ја cu jednu solju kafe. Hvala. Koliko staje to? Imam li suvise malo vгemena za ... ? Dolazi jedna servirka. Dve solje kafe i dve solje саја, Mo-

gu li kupiti tople kobasice? Koliko dugo stoji voz ovde? v Ovde је lep pogled. Kako Vam se dopada stanica? Koliko (dugo) traje put? Kada smo u ... ? Moram li menjati voz? Gde moram presedati? Je.smo 1i skoro и ... ? Ја putujem dalje za ... Dolazi kondukter. Mogu li da vidim vase karte? Ј esmo 1i zakasnili? Zakasnili smo pola sata. Imamo jedan sat zadrzavanja. Dolazi carinska kontrola. rY/ Imate 1i nesto za carinjenje? Imate li stvari za cardnu? Ne, ја irnam samo licnu garderobu. Imate li a1kolo1a ili duvana? Ја imam malo alkohola i malo du­

vana za licnu иpotrebu. Hocete 1i da pogledate?

115

Vrer sa snill а apne denne koffer-ten.

Yil De a pne denne koffeгten? Hva har De i den pakken? Et par sko og ... Hvor тeget та je:g betale i toll? Hva er det i den pakken der? Er det ikke tobakk? Er det alt til personlig bruk? Det er jeg teттelig .sikker ра. Har De иtenlandsk valиta? J eg har bare reisesjekker og litt jи­

goslaviske (norske) penger. Far jeg se Deres pass? Vrer sa snill а иtfylle dette skjeтa.

Stopp litt! Her er det passkontroll! Alt i orden! Vrer sa god ! De kan bare passere. Hva holder du ра med? J eg holdet· ра теd (а lese) en god

bok. Jeg holder ра теd а skrive brev til. Hva er det De leset·? Har De. теd noe а le.se ра toget? Jeg har en svrert interessant og nyt-

tig bok. Kjenner De noe til norsk litteratur? J eg har lest litt av . .. Han har flere beker hvot· han sier . Hva for en bok er det? Har De lest den иt? Hva slags ooker leser De helst? Far jeg se den boka De leser? Far man lov ti1 а reyke her? Ја, dette ег reykekиpe. F ar jeg lov til а Ьу Dет en siga­

rett? Ја, takk skal De ha! Men hva betyr dette lille Ьildet av

en pike ра den sigaгetteske? Det betyr at disse .sigarettene he­

ter . .. Har De vrert i Norge fer? Je:g har vrert i Norge иnder krigen sот fange.

Hvo,r lenge har De vrert der? Jeg har vrert der i tre ar. Vi vet hvor har dt livet var ... Tiden legeг alle sar . .. Nat· jeg n a tenker tilbake ... Hat· De vrert i N orge etter k t·igen? Nei, dette er for ferste gang.

116

Bиdite ljиbazni ра otvorite ovaj ko-fer?

Hocete li da otvorite ovaj kofer? Sta imate и оnот paketи ? · J edan par cipela i ... Koliko тоrат da platim carinи.? Sta је to и оnот paketи tamo? Zar to nije dиvan? Ј е li to sve za Нсn и ироtrеЬи? U to sат prilicno sigиran. Imate li stranи valиtи? Ја imam sато pиtne cekove i таlо

jиgoslovenskog (norveskog) novca. Mogu li da vidim Va.S pasos? Bиdite ljиbazni ispиnite ovaj for-тиlar. ....

Stani(te) таlо! Ovde је kontrola p asosa! Sve је и redи! Izvolite! Mozete samo, PJOCi. Sta to radis?'W Ја citam jednи dobrи knjigи.

Ја piseт pismo . . . Sta to Citate? Iтate li nesto za citanje и vozи? Iтam jednи vrlo interesantnи i ko-

risnи knjigи. Poznajete li norvesku Iiteraturu? Ја sam citao malo od ... On iта vise knjiga и kojiтa kaze ... Kakva је to knjiga. Jeste li је procitali ? Kakve knjige citate najradije? Моgи li da vidim knjigи kоји citate. Sme li se ovde pusiti? Da, ovo је ku'pe za риsасе. Sтет li da Vam ponиdiт jednu ci­

garetи? Da, hvala Vam! Ali sta znaci ova таlа slika devojke

na kиtiji od cigareta? То znaci da se ove cigarete zovи .•.

Jeste li Ьili и Norveskoj pre? Ја sam Ьiо и Norveskoj za Vl·eme

rata kao zaroЬljenik. Koliko dиgo ste bili tато? Bio sam tamo tri godine. Mi znamo koliko је teiak Ьiо zivot. Vreтe leci sve rane .. . Kada se sada setim .. . Jeste li Ьili и Norvesko} posle rata? Ne, ovo је prvi риt.

Har De vrert i Jugoslavia fвr? Nei, jeg har aldri vrert her fer. Velkomтen til Jиgoslavia. Velkoттen til N orge. Sa, na er је6 fraтme. Takk for sel-

skapet. Takk. i like mate. J eg skal av ра neste stasjon. Det var synd. Det var sa godt а

snakke med deg (Dет). God reise videre! Kan jeg fa din (Deres) adresse? Vi та vente litt ра reisegodset vart.

Нег er vare kиponger. Vrer sa god. Det var to koffer ter.

La meg ta en av koffeгtene Deres.

Nei, takk, jeg k larer alle selv. Men denne kofferten er tиng. Jeg tar den. Ја, takk, det var veldig snilt av

Dem ...

HOS EN FAMILIE

God dag! God dag! Hvordan reiste dere? Vi t ok ta;;et! God dag! Takk for sist. Det var тorsoтt а treffe Dет igjen. Hvordan star det til? Bare Ьга, takk! Det gleder meg тeget а hilse ра Dет.

Vrer sa god а sitte ned. Ta kk., mange takk. Det var hyggelig а treffe Dет. Det er lenge siden si.st vi sa hve-

rande. Hvor kom.mer De fra? Velkomтen til oss. Tиsen takk. Ingen arsak. IJ{ke noe а takke for. Det har vrert en lang dag. Har dи lyst til а legge deg og hvile

litt f01· middag? Men skal De ikke ha noe а spise? Јо, takk. Jeg ег litt sulten. Sa gar vi til bords. Vil dи sette deg h er?

Jeste li bili u Jugoslaviji pre? Ne, ја nisam nikad Ьiо ovde pre. Dobrodosli и Jugoslavijи. DobrodoSli и Norve§kи. Tako, sada sат stigao. Hvala na

drustvu. Hvala, na i.sti nacin. Ја silaziт na sledecoj stanici. То је steta. Bilo. је tako lepo razgo-

varati s tоЬот (s Vama). Srecan риt dalje! Моgи li doblti tvojи (VаАи) adresи? Могаmо malo da pricekamo na na-

§e stvaгi. Ovde sи nasi kиponi. Izvolite. То sи

dva kofera. Dajte da иzmет jedan od Vasih ko-

fera. Ne, hvala, тogu sат sve. Ali ovaj kofer је tezak. Ја uzimam taj (n jega). Da, hvala, to је vеота ljиbazno od

Vas . ..

KOD JEDNE PORODICE

Dobar dan! Dobar dan! Ka.ko ste pиtovali? Uzelj .smo voz! Dobar dan. Hvala (na svети) . .. Veoma је lepo sresti Vas opet. Ka.ko ste? Samo dobro, hvala! Mnogo те raduje da Va.s pozdravim.

Izvolite, sedite! Hvala, mnogo hvala. Prijatno је sresti Vas. Davno је to bilo kad smo se pos1ed-

n j i риt videli. Odakle dolazite? Dobro nат doS!i. Hiljadи риtа hvala. Nета na сети. Nета па сети. Bio је to jedan dиg dan. ZeliS li da prilegnes i da se odтo-

ri§ таlо pre rиcka? Ali, zar necete nesto jesti? Da, hvala. Ја sam таlо gladan. Onda. hajdeтo za sto. Hoees li da sednes ovde?

117

Det du;fter sa godt fra kj0kkenet. Hva skal vi spise?

Ј eg gleder meg til middag. Er du t0rst? Du ma vrere en yppeгlig kokk. det

lukter· slik fra kj0kkenet at jeg ьљ· helt sulten.

Det var pent sagt. Maten ег snaгt ferdig. Vrer sa god, na ma dere komme og

spise. Mange takk. Jeg er skrubbsulten.

E t 0yeЬlikk bare! Та litt til! Men na er jeg helt mett. Forsyn deg, v<er sa god. Forsyn deg na, lat som du var hjem­

me. Forsyn deg na ordentl ig. А, unnskyld at jeg er sa uoppmerk-

som. Hva har du lyst ра? Takk for· mat! Vel bekomme! Tusen takk for mat! Det var et herlig maltid. Vel bekomme, det gleder meg at det

amakte dez! Кап vi sitte og prate en liten stund? Takk, det ville v<ere koselig. R0yker De? Ikke? Fra tid ti1 annen. Jeg шуkег, takk! Hva slags tobakk r0yker du? Kan jeg hjelpe de:g? Har du pr0vd sigaretten "Morava"? Hva heter du? Hva ег ditt navn? Jeg heter ... Mitt navn ее ... Hvor gammel er du? Jeg er femogfemti ar ... Jeg sktille h ilse sa mye fl"a . .. Takk skal du ha! Ingenting а takke for! Hvordan star det til med Deres fo-

reldгe?

Kjenner· De min Ьгог ogsa? Ја, jeg kjenner ham meget godt! Far· jeg lov а forestille min kone for

Dem? Dette ег min s0ster.

118

Mirise tako lepo iz kuhinje. Sta ce-mo jesti ?

Radиjem se ruckи. Jesi lj zedan? Ti mora da si izvanredna kиvarica,

mirise tako iz kиhinje da postajem sasvim gladan.

То је lepo receno. Jelo је иskoro gotovo. Izvolite, sada morate doci i jesti.

Mnogo hvala. Ја sam gladan kao vиk.

Jedan trenutak samo! Uzmi(te) jos malo. Ali sada sam sasvim sit. Posl иzi se, izvoli. Poslиzi se sad, kao da s i kod kисе.

Poslиzi se sad ·ро volji. о. oprosti sto sam Ьiо tako nepaz-

ljiv. Sta zelis? (Za sta si ?) Hvala na јеlи! Nazdravlje! Mnogo hvala na jelu! Bio је to divan obrok. Nazdravlje, radиje me da ti је pri-

jalo. Mozemo li sedeti i pricati malo? Molim, Ьilo Ьi zanimljivo. Pиsite li? Ne? S vremena na vreme. Ја pиsim, hvala. Kakav duvan pusis? Mogu li ti pomoci? Jesi li рrоЬао cigaretи "Morava"? Kako se zoves? Kako ti је ime? Ја se zovem . . . Моје ime је .. . Koliko si star? Ја imam pedeset pet godina. Imam da pozdravim mnogo od . .. Hvala ti! Nema na сети (zahvaljivati). Kako sи Vasi roditelji?

Poznajete li i moga brata? Da, poznajem ga mnogo dobro! Smem li da Vam predstavim mоји

zenu? Ovo је moja sestra.

1

Vil De forestille meg for Deres fa-milien?

Med forn0yelse. Det gleder meg meget. Men fortell meg litt om ditt arbeid. Hva arbeider dи med i Norge? Jeg er l<erer. Og din kone? Ниn er ogsa lrerer. Vi arbeider i en stor skole. Till minne om ... Minne til Arvid fra Vladimir. Minne til Sveja og Mira med hjer-

telig takk for beS0ket. Med Ь.iertelig hilsen til vare norЩi_e

' venneг frg. ... ~il min kjrere venn Sveja med takk

for hye;;elige dager i mai. Takk for na! Takk for meg! Hvis noen sp0r etteг meg ... Jeg haper dи for·star at jeg er tak­

knemlig bade mot deg og mot dine foreldre ...

Hvor skal du t ilЬгinge feriedagene? Nar skal dи komme igjen? I ar Ьlir ј~ bare et p_ar dager, des­

sverre. Neste ar kommer jeg igjen. Na ma jeg til den norske ambassa-

den. Adj0! Ра gjensyц! Velkommen igjen ( ... tilЬake) Takk skal De ha! I morgen venter vi ра deg! I morgen kveld ses vi igjen! Vi skal ha et stort selskap! Det skal Ьli koselig, tror ј eg!

РА HOTELLET

Hvor kan jeg finne et hotell? Kan De anbefale et hotell? Ја. "Moskva" er et godt hotell. Jeg vet om et sted hvor de leier иt

vrerelser til rimelige priser. Er det langt herfra? Her har jeg bodd mange ganger. Hvor er hotellet? Vi far fиll pensjon til r imelige pt·i­

ser. Et vrerelse med to senger. Hva koster vrerelset per seng?

Hocete li da me predstavite Va8oj porodici?

Sa zadovoljstvom. Mnogo me radtije. Ali pricaj m i malo о svome radи. Cime se bavis и Norve8koj? Ја sam ucitelj. А tvoja zena? I ona је иciteljica. Mi radimo и jednoj velikoj skoli. Za uspomenu ... Uspomena Arvidи od Vladimira. Uspomena Cveji i Miri sa srdacnom

zahval noscu· na poseti. Sa srdacnim pozdravom nasim nor­

veskim prijateljima od . . . Svom dragom prijateljи Cvejj sa za-hvalnoscи za prijat ne dane и таји.

Hvala (za sada) na svemu ! Hvala и moje ime! Ako neko pita za mene ... Nadam se da razиme8 da sam ја za­

hvalan i tebi i tvojim roditelji­ma ...

Gde ces provesti dane raspиsta? Kada се8 doci opet? Ove godine ostajem samo par dana '

nazalost. Sledece godine dolazim opet. Sada moram do norveske ambasade.

Zbogom! Do videnja! DobrodoSli opet! (. .. nazad) Hvala Vam! Sutra te cekamo! Sиtra иvесе videcemo se opet! Imacemo veliko drиstvo Bice zanimljivo, verиjem!

U HOTELU

Gde mogu da nadem jedan hotel? Mozete li mi preporuciti hotel ? Da, "Moksva" је dobar hotel. Ја znam jedno mesto gde izdajи so-

be ро umer enim cenama. Је li to daleko odavde? Ovde sam stanovao mnogo риtа. Gde је hotel? DoЬijamo риn pansion ро иmerenim

cenama. Jednu sоЬи s dva kreveta. Sta staje soba ро krevetи?

Ег iгokosten inklщiet·t? Нvог meget ma jeg betale fог oveг-

natting? Hva koster vrerelset? Vi hаг bestilt vreгelse hег. Vi 0n.skeг а Ьli et par dageг. Ег ikke det litt dyrt? Jeg synes det ег dyгt. Jeg tar vrerelset. Det passeг meg godt. Kan jeg fa se passet Deгes? 1 hvilken etasje liggeг vreгelset mitt? Hva ег mitt vreгelsenummer? Nar kan jeg flytte inn? Ј~ vil flytte inn med det samme. Ег De tгett? Ег De sikk:er р а det? Ја, jeg ег helt sikk:eг. Vreг sa snill а vekke meg k:lokken

sek:s i morgen tidlig. Hvor k:an jeg vaske hendene? Det ег svrert k:aldt her, ikk:e sant? Det ег fог k:aldt fог meg hег. Jeg reiseг i moгgen. God natt. Takk for i dag! Selv takk:. God natt! Sov godt!

God morgen. Takk fог i gаг. God mo1:1g;en. Selv takk:. Har De sovet godt ? Takk:. J eg sov som et Ьагn hele

natt. Det vаг godt а h0re. Hva syn es De om vreгelset? Det vаг bra, men det vаг uten bad. Det var synd. J eg hаг tatt feil d0r. Kunne De skaffe meg

... en bukett Ьlomstet·?

... taЬletteг mot hodepine?

... litt sytгad og en nal? ... et kart over byen? ... fгimet·ker og postk:ort?

.Jeg vil skrive et Ьrev. Skriver De Ьгеv til en venn? J eg sk:riveг Ьгеv hjem ukentlig. Nei. jeg skriver til en venn. J eg er opptatt med а skгive . .. Far jeg la ne litt skгivepapir?

1 hvert fall. V rer sЭ. god! Takk:. Det var snilt av Dem.

120

Је li dot-ucak uгacunat? Koliko tгеЬа da platim za prenoti-

ste? Koliko staje soba? Mi mo narucili sobu ovde. Mi zelimo da ostanemo par dana. Zar to nije malo· skupo? Ја smatгam da је to skupo. Uzimam sobu. Та mi dobt·o pгistoji. Mogu li pogledati Vas pasoS? Na k:ome spratu se nalazi moja soba? K oji је Ьгој moje sobe? Kada se mogu useliti? Hocu da se uselim odmah. Jeste li umorni? Jeste li sigurni (u to)? Da, ја sam sasvim silguгan. Budite ljubazni da me pгobudite u

sest sati sutгa rano. Gde mogu opгati ruk:e? Ovde је veoma hladno, zar ne? Suvise mi је hladno ovde. Ја putujem sutгa. Laku noc! Hvala za danas. Hvala Vama. Laku n oc. Prijatno

spavanje. Dobro jutro. Hvala (za juce). Dobro jutro. Hvala Vama. Jeste li dobro· spavali ? Hvala. Spavao sam kao dete cele

n oci. Milo mi је to cuti. Kako Vam se dopada soba? Dobra је, ali је bez k:upatila. Steta. Ја sam pogresio vrata. Mozete li da mj pгiЬavite

... jedan buket cveca?

... taЫete za glavobolju?

. .. malo konca i jednu iglu?

. . . plan grada?

... postanske maгke i k:arte? Hocu da pisem pismo. P isete li pismo nekom pгijatelju? Ја pisem pismo kuci svake nedelje. Ne, p isem jednom prijatelju. Zauzet sam pisanjem ... Mogu li doblti u zajam malo har­

tije? Svakako. lzvolite. Hvala. То је l jubazno od Vas.

РА RESTA URANT

Hvor skal vi sitte? Det ег best а sitte ved vinduet. La oss ta det lille bordet dег. Ег dette bordet ledig? Kan jeg fci en middag? Er De alt sulten? Jeg ег litt sulten. Skal vi sna;;t spise middag? Ја. det skal vi. Hvor er spisesalen? Na skal De smake ekte serЬiskmat. Hva slags mat er det? De skal Њ se. Jeg tar dagens mat (middS..З) . Jeg ег svrert sulten. Jeg skal ha kalvestek. Hva kan De anbefale? Kan jeg fa speilegg? Hvordan smakeг kjвttet? Vil De gi meg et stykke Ьгвd, tak:k?

Vreг sa snill og foгsyn Dem. Maten ma spises mens den er varm. Maten var utmerket. Jeg ег forsyn t. Jeg er m ett. Denne maten er noe av det beste

jeg har smakt. Men av denne osten klarer jez ikke

mye. Hvorfor :ikke? Bare svelg, man dвг

ikke av den. Ј eg har lysn ра noe а dгikk:e. Hva sieг De om en flaske r0dvin? 0nsker De tyrkisk kaffe? Ја, takk. men u ten sukkeг. Hva slags k affe drikkeг De? Med sukk:eг? Uten sukkeг? Jeg vil gjerne ha tyгkisk kaffe uten

sukker . Hvoгdan е е kaffen? Jeg synes den er god. Нvог ег askebegeг? Har du jugoslaviske sigaretter? Gi meg en eske fyestikk:eг, takk:. J eg har en eske men den ег tom. Hva koster en eske fyгstikkeг ? Ligheteгen min ег 0,6Slt tom. Kelneг, kan jeg fci regningen? Нvог meget kosteг middagen? Ег dгikkepenger inkludeгt i гegnin­

gen?

U RESTORANU ~

Gde cemo sesti? Najbolje је sedeti kod prozoгa, Uzmimo onaj mali sto tamo. Је li ovaj sto slobodan? Mogu li dоЬЩ гuёаk? Jeste li vec gladn i? Ја sam malo gladan. Hocemo 1i uskoгo rucati? Da, hocemo. Gde је tгpezarija? Sada cete okusiti pravo sгpsko jelo, Kakvo је to jelo? Videcete. Ја uzimam jelo (rueak) ро jelovniku, Ја sam veoma gladan. Ја cu telece pecenje. Sta mozete preporuciti? Mogu li doЬiti przena јаја (cela)? Kako ргiја meso? H ocete 1i da mi date jedno рагсе, hleba, molim? Budite ljubazni, posluzite se. Jelo se mora jesti dok је toplo. Ј elo је Ыlо odlicno. Sluzio sam se. Ја sam sit. Ovo jelo је nesto najbolje sto sащ

okusao. Ali od ovog sira ne mogu mnogo.

Zasto ne? Samo gutaj, ne umire se. od njega.

2elim da n esto popijem. Sta kazete о jednoj flasi crnog vina? 2elite li tursku kafu? Da, hvala, ali bez secera. Kakvu kafu pijete;,...-Sa secerom? Bez secera? Ја blh гаdо tuгsku kafu bez secera.~

Kakva је kafa? Ја mislim da је dobra . Gde је p epel jara? Imas li jugoslovenske cigarete? Da j mi, molim te, kutiju siЬica. Ја imam jednu kutiju ali ј е prazna" Sta, staje jedna kut ij? siЫca? Мој upaljac је takode prazan. Kelneг, mogu li dobiti racun? Koliko staje rucak? Је 1i bakSis uracunat u racun?

Jeg har ikke sma penger? Det er greitt! Takk for mat! Vel bekomme! Skal De allerede reise? Var neste adresse Ьlir denne. Dersom det kommer brev til meg,

vil De da ettersende det?

РА TUR I BYEN

Нег er det st01· trafikk. Ја, dette er hovedi~ate. Jeg vil gjerne gj0re noen innkj0p.

Hva vil du k j0pe? Jeg vil kj0pe noen gaver bade til

kona og barna. Hvor m ange barn har du? Jeg har to gutter og en pike.

H vor gamle er guttene? Den yngste er tolv a r, QJ den andre

er femten. Min datter er snart .. . Til kona vil jeg kj0pe .. . Jeg trenger en farvefilm. Noe bestemt m erke? Det .spiller ingen rolle. Hva koster det репе fotoalbum? Det er nedsatt til halvpris. Jeg tar ett . Det st0re . . . Takk. Vil De betale i !{assen? Hvor lenge skal du Ьli i . . . ? :Ваrе et par dager, tror jeg. Jeg har· ikke tid til а Ьli lenger. Har De vrert i Beograd f0r? J eg var i Jugoslavia i fjor for f0rs te

gang. Dette er f0rste gang jeg er i Beograd. Hva synes De om Beograd? :Вeograd er en m e.;et hyggelig Ьу. Jeg skj0nner at hit ma jeg komme

mange ,ganger. Hva er det а se i Beograd? Rva er det av severdi·s heter ра dette

stedet? 1Jnnskyld, hvor ligger "Beograd"

kino? Det er ikke langt herfra. Fortsett bare rett fram. Vi tror det skal Ьli hyggelig i .. . Jeg har mange venner i Jugoslavia.

122

Ја nemam sitnine. U redu је! Hvala na jelu! Nazdщvlje! Hocete li vee da putujete? Nasa sledeca adresa се biti ova. Ako dode pismo za mene hocete li

da ga posaljete dalje?

U SETNJI РО GRADU ~~

Ovde је velikj saobracaj . Da, ovo је glavna ulica. Ја Ьih rado da obavim neke kupo­

vine. S ta hoces da kupis? Ја hocu da kupim nekoliko poklona

i zeni i deci. Koliko ima5 dece? Ја imam dva decaka i jednu devoj­

cicu. Koliko su stari decaci? Najm ladi је (ima) dvanaest godina

а dru_:zi је (ima) petnaest. Моја kcerka је uskoro ... Zeni hocu da kupim ... Treba mi jedan film u boji. Neke odredene marke? Nije vazno. (Ne igr-a nikakvu ulogu) Koliko staje onaj lepi fotoalЬum? On је spusten na pola cene. Uzimam jedan. Onaj veci ... Hvala. Hocete li da platite na k asi? Koliko dugo ces ostati u . .. ? Samo par dana, mislim. Nemam vremena da ostanem duze. J este li Ьili u Beogradu pre ? Ја sam Ьiо u J ugoslaviji prosle go-

dine prvi put. Ovo је prvi put da sam u Beogradu. Kako Vam se dopada Beograd? Beograd је mnogo prijatan grad. Ја znam da ovamo moram doci mno­

go puta. Sta ima da se vidi u Beogradu? Sta ima u ovom mestu st o ј е vredno

videti? Oprostite. gde је (gde se nalazi) "Be-

ograd" bloskop? То nije daleko odavde. Produzite samo pravo napred. Verujemo da се Ьiti prijatno u . . . Ја imam mnogo prijatelja u Jugo-

slavi ji.

/

De snakker meget godt .. . Det var huggelig а snakke med Dem. Takk. Men hva heter din kone? Min kone heter ... Har din kone snakket om oss? Ја. ofte. Jeg skal hilse sa mye fra

henne.

I BANKEN

Jeg ma ga i banken. Hvor ljjgger banken? Hvor er nrermeste banken? Hvor langt tid tar det? Det tar en halv time. En halv time, ikke sant'? Hvordan kommer en dit? Det er like i nrerheten. Far jeg snakke med banksjefen? Кап jeg heve pengene na? Ма jeg underskrive her? Er banken apen ра l0rdager? Jeg v il gjeme veksle noen penger. Unnskyld, men kan De veksle denne

reisesjekken for meg? Kan De legitimere Dem? · Her· er passet mitt. . Kan De veksle norske kt·oner ogsa? Hva er kUI'sen ра_..цо;§.kе kroner?

/. HOSLEGEN

Er doktoren til stede? Jeg f0ler meg litt darlig. Legen er opptat t. De ma vente lit~

Ја. Vil De sitte og vente litt? Takk. Jeg skal vente. HVOI' lenge ma jeg vente? Na er legen opptatt, sa De ma vente

her en stund. Blir det lenge а vente, tror De? Vanskeliog а si. De er u tlending? Bare sitt ned. Kan De fortelle meg hva som feiler.

Har De feber? Jeg har ikke noe termometer шеn

jeg tror det. · Jeg e r litt forkj0let. Jeg har litt feber, tror jeg. Ј eg far ikke sove. Jeg har tannpine. J e.s har vondt i maven.

Vi govorite vrlo dobro ... Prijatno је razgovarati s Vama. Hvala. Ali kako se zove tvoja zena? Моја zena se .zove ... Је li tvoja zena govorila о nama? Da, tako cesto. Imam mnogo poz-

drava od nje. )

U BANCI~ Ја moram di idem u banku. Gde se nalazi banka? Gde је najЬliza banka? Koliko v rem ena tr~ba (do tamo)? Treba pola- sata. Pola sa ta, zar n e? Kako se ide tamo ?. То је tu Ьlizu. Mogu li da govorim sa direktorom? Mogu li podiCi novac sada? Treba li da potpisem ovde? Је li banka otvorena subotom? Ја Ьih da promenim nesto novca. Oprostite, ali mozete li mi promeniti

ovaj putnicki cek? Mozete li se legitimisati? Ovde је moj pasos. Mozete li menjati i norveske krune? Kakav је kurs norveskih kruna?

KOD LEKARA \)(,

Је li tu doktor? Oseeam se malQ looe. Lekar је zauzet. Morate malo pr:i-

cekati. Da. Hocete li da sednete i cek:ate? Hvala. Pricekacti. Koliko dugo moram cekati? Sada је lekar zauzet tako da morate

шаlо pricekati. Da li се se cekati dugo, sta mislite? Tesko је reei. Vi ste зtranac? Samo sedite! Mozete li mi ispricati sta Vam (је)

fali? Imate li groznicu? Ја nemam termometar, ali verujem

(da imam). Ја sam malo prehladen. Imam malo groznice. mislim. Ne m ogu da spavam. Imam zubobol ju . (Boli me zub) Ја im am muku u stomaku.

- - _ - - -- -- -- - -- - --- --

Maven m in er ikke i orden. Jeg haper det ikke er noe farlig. Det begynte for tre dager siden. Hoster De m eget? Ја, srerlig om natten. Kan jeg fa noe mot hosten? Kan jeg ogsa fA noe mot hodepinen?

Hvordan star det til i da&"? Ikke darl1,:5, doktor ! Bare appetitten er darlig. Vis meg tиnga . .. "De ma ha го et par dager. Mener De det for alvor? Hvor ofte ma jeg ta pillene? Men disse pillene er sa store. Jeg begynner alt А f0le meg bedre. Om et par dager er jeg sikkert helt

frisk igjen. 1 dag har jeg det bedre. Men jeg har vondt i halsen. Vrer sa snill og si meg hva som er i

veien. Hvot· ofte sk al jeg ta denne m edi­

sinen? . Jeg har forferdelig tannpine. Kan jeg fЗ et smertestillende mid-

del? Tror De jeg kan fortsette reisen? Hvis De f0ler Dem bra . .. Nar jeg kommer tilЬake til hotellet

skal jeg ga rett til sengs. Hvor kan jeg hente m edisinen?

РА REISEBYRAET

Hva kan jeg hjelpe Dem med? Је\] vil gjerne fa sp0re om noe. Hvor langt er det til Tivat? Hvor lang tid tar reisen til . . . Gar det tog dit? Kan man reise dit med bиss? Vi anbefaler bиssen. Er det moderasjon for gruppereiser?

Vi er fem stykker. Vil De vente litt, sa skal jeg t·inge

og иnders0ke dette.

EN BUSSREISE Nar kommer bиssen til Split? Kan jeg fA sitte ved siden av Dem

(deg) ? Har De vrert l enge i Norge (; Jиgo­

slavia) ?

124

Stomak mi nije u redи. Ја se nadam da to nije nesto opasno. То је poeelo pre tri dana. KaSljete li mnogo? Da, narocito nocu. Моgи li doЬiti nesto protiv kаЩа? Моgи 1i doЬiti i nesto protiv gla-

vobolje? .// Kako је danas? \.{/ N е lose, doktore! Samo apetit је los. Pokazite mi jezik ... Mot-ate mirovati par dana. Mislite li to ozЬiljno? Koliko puta moram иzeti pilиle? Ali ove pilule su tako velike. Pocinjem vec da se osecam bolje. Za nekoliko dana ја sam sigиrno

opet zdrav. Danas mi је bolje. Ali boli me grlo. Budite ljиbazni ра m i recite sta је,

Koliko (kako) cesto treba da иzimarn ovaj lek?

Strasno me boli 7.иЬ. Mogu li dоЬЩ neko sredstvo za иmi-

renje bolova? Mis!ite li da тоgи nastaviti риt? Ako se osecate dobro . . . Kad se vratim (dodem natrag) u

hotel ici cu pravo u postelju. Gde mogu uzeti (podici) lek ?_.,-/

U P UTNICKOM BIROU V Cime Vam mogи pomoci? Zeleo Ьih jedno obavestenje. Koliko је daleko Tivat? Koliko vremena traje put do ... Ide li voz tamo? Moze li se pиtovati aиtobиsom? Preporucujemo aи~obus. Ima li povlastice za grupno pиtova­

nje ? Nas је petoro. Hocete li da pricekate а ја cu te­

telefonirati i proveriti.

PUTOVANJE AUTOBUSOM Ј Kad dolazi aиtobus za Split? Моgи li da sednem pored Vas (tebe) ~ . Jeste li vec dugo u Norveskoj (u

Jugoslaviji) ?

Bare seks daget·. I Jugoslavia inngang er alltid bak. Kondиkt0t' selger billetter ved ingang. I N orge tnngang er alltid foran. Like

fer avgang kommer sjaferen fra иtgangspunktet og selget· billetter.

Forsto dи det sjaferen sa? H an sa vi kommer snart til ... Vil De rette nar jeg sier noe galt?

EN FLYREISE

Nar ga,r neste fly til ... ? Hva koster billetten til: . . ? Med nattfly er Ьilligere: Hvis De kjeper retuгЬillet, Ьlir det

Ьilligere. Ма jeg skifte fly? Ја, De ma skifte fly_i ... . Er avgangen presis? Vi hAper det. De vil Њ ·ьeskjed. ·

gjennom h0yttaleren. Reisende ti1 . . . Utgang А. Hvor heyt flyr vi na: .

· Vi skal lande om noen fa minutter. Vrer vennlig А spenn fast sik­kerhetsbeltene.

EN REISE MED БАТ

N~t· gar bAten til Split? H~or ligget· blten? Havet er roЦg. Jeg hApet· jeg ikke Ьlir sje>yk.

Vi kan ga om bol'd. Vi er ombord. Alt er i orden. Jeg har reservert lugar. Hvot· k an jeg f ine den? Lugaren Deres er ... De kan ga ned ferste trapp Lugard121ren er last. Er det lenge til avgang ? Baten gar akterover. Har De reist med bAt f0r? Nei, dette er ferste gang. Det er en opplevelse а reise langs

kysten. Sret·lig nar vreгet er sa fint. Hvordan er vrermeldingen? Utmerkt vret· det f0rste d0gnet. S l{al De langt? T il Bod121 (til Dubrovnik).

------

Samo sest dana. U Jиgoslaviji иlaz је uvek pozadi. Kondиkter prodaje karte kod иlaza. U Norveskoj иlaz је иvek napred.

Pred sam polazм polazi sofer od izlaza i prodaje karte.

Jesi li razumeo sta rece sofer? Оп rece da dolazimo иskoro u .. . Hocete li da ispravite k.ad ја kazem

nesto neispravno?

PUTOVANJE AVIONOM Ј Kad· ide sledeci avion za ... ? Koliko staje karta do .. . ? Nocnim avionom је jeftinije. Ako kиpite povratnu kartи, jeftinije • је.

Moram li menjati avion? Da, morate menjati avion и ... Је li polazak (na vreme) tacan? Nadamo .se. Doblcete objasnjenje

preko zvucnika. Pиtnici za ... Izlaz А. Na kojoj visini letimo sada? Mi cemo sleteti za nekoliko minuta .

Bиdite ljиbazni ра pricvrstite pojaseve sigиrnosti.

PUTOVAN ЈЕ BRODOM

Kada polazi brod za Split? Gde se nalazi brod? More је mirno. Ја se nadam da necu imati morsku

bolest. Mozemo da idemo na Ьгоd. Mi smo na brodu. Sve је и redи. Ја sam гezervisao kaЬinи. Gde је mogu naci? Vasa kaЬina је ... Mozete ici n iz prve stepenice. Vrata kaЬine su zakljucana. Је li du.go do polaska? Brod ide nazad. Jeste li pиtovali brodom pre? Ne, ovo је prvi риt. То је dozivljaj pu.tovati duz obale.

Narocito kad је vreme tako lepo. Kak.av је izvestaj о vremenи? Odlicno vreme prvi dan i noc. Hocete li daleko? Do Budea (do Dиbrovnika).

125

Hvor lenge varer reisen? Den varer omtrent fem timer. Jeg ma ta en pille. Ј eg er redd for sjesyke. Er vi snart inne? Hvor er landgangen? Landgangen er der borte. Jeg skal hjelpe Dem med bagasjen. Hvor kan jeg fa tak i en drosje?

BILTUR

Bilen star ute og venter ра oss. Hvor skal De hen i dag? Vi skal ut og se litt ра byen. Vil De vrere med? Ја, det vil jeg svrert gjerne. Nar skal vi dra av sted? Men ferst ma jeg ta et bad, og sa

skal jeg barbere meg. Skal vi ga eller kjere bll? Det er mye bedre а ga hvis det ikke

er alt for langt herfra. Det er langt herfra. Det tar sikkert en time а ga dit. Er det noe interessant а se under­

veis? Er det noe sted langs veien her h vor

vi kan spise? Kanskje De kunne si meg hvor jeg

kan kjepe noe mat? Er det et butikksentrum i nrerheten

hvor jeg kan gjere innkjep? I nrerht>ten et· det en stor selvbetje-

ningsbutikk. Је:; trenger litt bred ogsa. Hvor meget koster en kilo ... ? Jeg skulle ha et stykke kjett. Det skal Ьli. Vil De ikke ha litt sukker eller ka-

ffe? Nei, takk, jeg har beggedeler. Er De ferdig med innkjepene? Min bll venter ра oss. Ма vi fylle bensin? Tanken er nesten tom. Ја, vi ma forbl en bensinstasjon. Hvem av oss skal kjere? Det spiller ingen rolle. Men De kjenner veiene bedre enn

jeg, ikke sant? Ја, jeg er vant til dem. Hvor star bilen din? Er det Deres e,Jen Ьil?

126

Ј Koliko dugo traje put? Traje otprilike pet casova. Ја moram da uzmem jednu pilulu. Plasim se morske bolesti. Stizemo li skoro? Gde је izlaz? Izlaz је tamo. Ја cu Vam pomoci oko stvari. Gde moJU da uzmem tak.>i?

VOZNJA AUTOM L(_ Auto stoji napolju i ceka nas. к u'da cete danas? Izici cemo i pogledati grad. Hocete li i Vi s nama? Da, hoeu veoma rado. Kada cemo poci? Ali prvo moram da se okupam, а

onda cu se obrijati. Hocemo li peske i1i koUma? Mnogo је bolje pe8ke ako to nije

suvise daleko odavde. То је daleko odavde. 'l'reba sigurno jedan sat ici tamo-t-­Ima li sta interesantno da se vidi us-

put? Ima li neko mesto usput gde mo­

zemo jesti? M<>Zda mi m<>Zete reci gde mogu

kupiti nesto jela. Ima li u Ьliziщ prodavnica gde mo­

gu kupovati? U Ьlizini је jedna velika samopo-

sluga. Treba mi i malo hleba. Koliko staje jedan kilogram? Ја Ьih jedan komad mesa. Bice. Zar necete malo secera ili kafe?

Ne, hvala, imam i jedno i drugo. Jeste 1i gotovi s kupovinom? Мој auto ceka na nas. Moramo li napuniti benzina? Rezervoar је skoro prazan. Da, moramo pored benzinske stanice. Koji od nas се voziti? То nije vazno. Ali Vi poznajete puteve bolje nego

ја, zar ne? Da., ја sam navikao na njih. Gde stoji tvoj auto? Је li to Vas sopstveni auto?~

Hva slags Ьil har De? Hva slags Ьil hadde De fer(st)? Unnskyld. jeg er ра veien til ... Er

jeg ра rett vei? Beklager. De ma snu og kjere til-

bake omtrent ti km. Der ser De et veikryss ... Jeg skal vise deg (Dem) veien. Kan du vise meg veien ра dette

kartet? GAr denne veien til ... ? Unnskyld, kan De si meg om denne

veien ferer til ... ? Er vi ра gal vei? Hva heter den byen der nede? Se, hvor vakkeт dalen er her lang;

veien. Jeg synes utsikten er helt flott her,

jeg. Hvor jeg enn ser ег det bare fjell og

skog. Den svingen ser farlig ut. Hvor langt er det til neste bensin-

stasjon? Hvor mange kilometer er det til ..• ? Hvor kan jeg kjepe bensin? Er det forbudt А parkere her? Kan man parkere Ьilen her? Hvor langt er det omtrent? Jeg vil gjerne det. La oss ga! GAr vi ikke alt for sakte? Jeg vet ikke. Jeg aner ikke. Ikke gA sA fort. Vent het· en stund. Jeg har det travelt. Er det hendt noe? Hva er hendt? Det har је.5 veldig lyst ti1 а se ... Men har vi tid tli а se? Men na ща vi skynde oss. Kjenner De en dyktig bllmekaniker?

Et· det noe i veien med Ьilen? Jeg har punktert. Bilen gar ikke bra. Er det langt ti1 nrermeste telefon? Bilen min hat· stoppet. Kan De hjelpe meg? Er det mulig а fa den tauet ti1 ver­

ksted? Kan jeg fa. sitte ра med dere til

verkested ? Bilen kan ikke starte. Kan De reparere ... ? Kan De lappe slangen straks?

Kakav auto Vi imate? Kakav ste auto imali pre (prvo)? Oprostite, ја (putujem) sam na putu

za ... Jesam li na pravom putu? Zalim. Vi morate okrenuti i voziti

nazad otprilike deset km. Tamo cete videti raskrsnicu ... Ја cu ti (Vam) pokaz:ati put. Moies li mi pokazaЦ put na ovoj ,/

karti? Ide li ovaj put za ... ? Oprostite, mozete 1i mi reci da li

ovaj put vodi za ... ? Jesmo li na p~are8nom putu? Kako se zove onaj grad tamo dole? Gle, kako је divna dolina ovde duz

puta. Ја mislim da је izgled sasvim divan

ovde. Gde god pogledam samo је planina

i suma. Ona krivina izgleda opasna. Koliko daleko је do sledece benzin-•

ske stanice? Koliko kilometara ima do ... ? Gde mogu kupiti benzin? Је li zabranjeno parkirati ovde? Moze li se parkirati auto ovde? Koliko је daleko to otprilike? Hocu rado. Hajdemo! Zat· ne idemo suvise polako? Ја ne znam. Ја nemam pojma. Ne idi tako brzo. Pricekaj ovde jedan casak. Hitno mi је. Је li se desilo nesto? Sta se desilo? Imam silnu zelju da vidim ... Ali imamo li vremena da vidimo? Ali sada moramo da se pozurimo. Poznajete li nek0g sposobnog

a utomehanicara? Ј е li se nesto desilo s autom? Pukla mi је guma. , / Auto ne ide dobro. V.~ Је 1i daleko do naj!Шzeg telefona? Мој auto је stao. Mozete li mi pomoei? Је li moguce da se prevuce do ra­

dionice? Mogu: li da sednem s vama do ra-

dionice? Auto ne moze da krene. Mozete li popraviti ... ? Mozete li zakrpiti gumu odmah?

127

Hvor lenge varer det? Om en time kommer jeg tilbake for

а hente Ьilen. Om to timer er alt i orden. Hva vil reparasjonen koste? :Er bensintanken fиll? .Det er noe galt med ...

... frontlysene.

. . . tenningen.

. . . bremsene. :Вilen blir ferdig her ...

. . . om to timer

... sent i kveld

... i morgen formiddag Hva koster r·eparasjonen? Er det alt i orden? Hva koster bensin i Jugoslavia? 'Den er bllliger enn i Norge. Vrer sa snill og fиll bensintankeп. Gi meg tretti liter bensin. Kan jeg fA trettifem liter bensiп?

Fиll tankeп, takk! Тјие liter beпsin og to liter olje, SAE

40 (f0rti). Hva koster en bllvask? Hvor langt er det til neste camping­

plass? Кап jeg sla орр teltet пеdе ved

skogen? H vor mye koster еп overnattiпg? Hvor mye ma jeg betale for Ьilеп? Кап jeg leie garasjeplass for паttеп?

:Na ma vi skilles. Kanskje vi treffes igjeп seпere? Ра gjensyn! God tur!

РА POSTKONTORET

Hvor er postkontoret? Ligger postkoпtoret i den retnigeп ? Unпskyld, kап dи si me.g ... ? Кап jeg fa tre frimerker til vanlige

brev? Hva koster et brev til Norge? Кап jeg fa frimerker til dette bre­

vet? .J eg vil gjerne rekommaпdere dette

brevet? Г:. :Нvilken dato er det i dag? Vil De hjelpe meg? Vrer sa snill og hjelp meg.

128

Koliko dиgo to tr·aje? Za jedan sat se vracam da иzmem

аиtо. Za dva .sata је sve и redи. Koliko се popravka stajati? Је li rezervoar рип? Nesto пiје и redи sa ...

. .. prednjim svetlom.

... paljenjem .

. .. kocnicama. Kola се ЬЩ gotova ovde ...

. . . za dva sata .

... kasno veeeras

. . . sиtra pre podne Koliko kosta (staje) opr·avka? Је li sve и redи? Koliko staje benzin u Jugoslaviji? Jeftiniji је nego u Norveskoj. Bиdite ljиbazni napиnite rezervoar. Dajte mi trideset litara benzina. Моgи li doblti trideset pet litara

benzina? Napunite rezervoav, molim! . Dvadeset litara beпzina i dva litra

иlја SAE 40 (cetrdeset). Koliko staje pranje kola? Koliko је daleko do sledeceg kam­

pinga? Mogu li da postavim sator dole kod

sиme? Koliko staje preпociste? Koliko moram da platim za kola? Моgи li da iznajmim mesto и garazi

za nocas? Sa.da se moramo rastati. Mozda cemo se sresti opet kasnije. Do videпja! Srecaп put!

U POSТI

Gde је posta? Nalazi li se posta и ovom pravcu? Oprosti. mozes li mi reci . . . ? Mogu li doЬiti tr·i marke za оЬiспа

pisma? Koliko staje pismo za Norveskи? Моgи li doЬiti maгke za ovo pismo ?,

Ја Ьih ovo pismo poslao preporu-ёeno!

Koji datиm је danas? Hocete li da mi pomogпete? Btidite ljиbazni, pomozite mi.

Hvor mye koзter det а sende fly-postbrev til Norge?

Hva koster et brev til иtlandet? Enn et brevkort? Hvor kап jeg fa inп leyert deпne

pakkeп? .,-Kan jeg seпde denne pakken til

Norge? v rer sa sпill og si m$g ... De er altfor ~s~vb~g-:) . Far jeg lov ti kКе telefoпen? Far ј~ lg~nge herfra? Far jeg ~~;Ьiџcfel5!D Jeg har ikke fAtt svar. Hva koster еп samtale? Vrer sa sпill og skaff meg forbln­

delse til . .. Jeg vH sende et telegram.

VI SKRIVER BREV ...

Koliko staje slaпje pisma avioпom za- N orvesku?

Koliko staje pismo za iпostraпstvo? А razglednica (dopisпa karta)? Gde mogu da predam ovaj pak et?

Моgи li da posaljem ovaj paket za Norvesku?

Bиdite ljиbazni ра mi recite . .. Vi ste sиvise ljиbazпi. Моgи li da upotreЬim telefon? Mogu li da telefoпiram odavde? Носи li dobl ti vezu? Nisam doblo odgovor. Koliko staje jedan razgovor? Bиdite ljubazпi ра mi dajte vezи

sa .. . 2elim da posaljem telegram.

MI PISEMO PISMA . . . \.)Ј

Alminnelige setniger Oblcne recenice Takk for brevet (brevkortet) jeg Hvala za pismo (kartи) koje sam

fikk for noen dager (иker) sideп. primio pre пekoliko dапа (nedelja). Takk for brevet som jeg har fatt Hvala za pismo koje sam primio

for en god stиnd siden. poodavno. Det er over en maпed siden jeg 1 Proslo је vise od mesec dana ot-

fikk brevet fra deg. kako sam primio pismo od tebe. Jeg kиппе ikke svare ра det da l Ја nisam mogao odgovoriti па

jeg hadde sa mye а gјю·е. . пје6а po1ito sam imao m nogo p osla. Jeg skиlle skrevet til de.g for lеп- \ Trebalo је da ti pisem odavno. 1

ge siden. •. _ ~t var hyggel]$ а se at du ikke . Bilo је prijatno videti da ti. nisi

har glemt dеп tШ du var i Norge (i zaboravio опо vreme kad Si Ь1о и Jиgoslavia). Norveskoj (и J ugoslavij i).

Det var hyggelig а h0re fra deg. ...Ј Bilo је prijatпo cиti о teЬi. Мnо-Тиsеп takk for det ! 'lgo hvala za to.

V:i har motatt bllde brev og Ьil- Mi smo primili i pismo i slikи. de. Takk skal dи ha! Hvala ti!

Sa ofte tenker jeg ра deg og ра Tako cesto mislim na tebe i na f dеп tid vi var sammen. ono vreme kad smo bili zajedno.

0nsker og haper а fa se deg hos .... 2elim i nadam se da te vidim oss snart. kod nas иskoro.

Jeg har det bra og haper det sam- ' · Ја sam dobro i nadam se da је me med deg og din familie. isto s tobom i tvojom porodicom.

Haper a t du og din familie har ....-""--'Nadam se da ste ti i tvoja poro-det bare bra. dica samo dobro.

с[ Hils alle i diп familie sa hjertelШ Pozdravi sve и tvojoj porodici fl-a meg. tako srdacпo od mепе.

Мiп mor ber meg а hilse. Моја majka me moli da te poz-

Veппlig hilseп fra ... Med hjertelig hilsen fra . . . De aller beste hilsener fra .. .

dravim. Prijateljski pozdrav od . .. Sa srdacnim pozdravom od ... Najlepsi pozdravi od ...

12!)

U SUMAMA NORVESKE 3 OD 5 LJUDI IZABERU

.JDBU

I VI MOZETE BEZ DALJNJEG ODAВRATI IZMEDU RAZNI H MASINA CITAVOG SVETA. РА IPAK ... VI POZNAJETE PROSТRANE, NEPROHODNE PREDELE, LEDЁNI VETAR I DUBOIO SNEG. КО ТU ZELI ISKORISCAVATI DRVO, MORA ZAISTA IMATI MOGUCNOST DA SE OSLONI NA VLASТI· ТU SNAGU I RAZBORIТOST, ALI I NA MOGUC­NOSTI I POUZDANOST SVOJIH MASINA I ОРRЕМЕ. U SVAКOM POGLEDU. BAS ZBOG TOGA . . . Ј О В U :

JOBU MOTORNE PILE е JOBU PRIВOR ZA CISCENJE SUМSКIН KULTU­RA е JOBU COMBI САТ DALJINSKO UPRAVLJANJE ZICARE ZA SREDNJE DALЛNE SA JEDNIМ UZEТOM е JOBU ТRАКТОRSКА VIТLA е JOBU FREZE ZA SNIJEG е JOBU LANCI ZA ТRАКТОRЕ I SUMSКE MASINE е е SAVREMENA ОРRЕМА ZA ZICARE ZA VUCU DRVET A I SPECIJALNI ALAT

.JDBU HOLTEGT. 28, OSLO З, NORVESКA

130

ZAS'IIUPSТVO ZA SFRJ: AGROPROGRES LJUBLJANA .

GRADISCE 18, ТЕL.: 24·911

Kjrere venn! Takk fог bгevet som jeg fjkk for

len,ge sjden. Mjn datter Ase er na forlovet med en mann som h eter Ivar. Han er kjekk og grei, en sym­patjsk иng mann.,.нan er stoг og kraftjg, og er interesseгt i sport. Det eneste jeg ikke liker ved ham. er det lange haret. Men han er en grej kar, og vi gleder oss til А fa ham som svigers0nn. Hиsker dи Ase? Jeg ha­per ЬАdе hиn o,g Ivaг Ьlir lykkelige.

Her er varen kommet. Det er Ьlitt grent i parken. Jeg jobber i haven hver· dag. Det har regnet m~e i det siste.

Dи та ha det riktig godt, Dra­gan,, og hils d jn kone fra meg og Marit. Hjls ogsa mjne venner dег nede nar dи treffer dem.

Vennlig hilsen Olaf

Min kjrere venn Olaf! Det var meget hyggelLЗ а fa Ьr·е·Ј

fra deg. Takk skal dи ha! Dи та hilse Ase fra meg · ОЈ lmSke lykke med forlovelsen. Jeg hиsker henne som smapike med lyse lokker og Ыа eyne. Er hun like pen enda?

Jeg har det bra, men er litt pla­get med ryggen. Det skal Ыi godt а komme over ра pensjon.

Kjener dи LјиЬо Savic? Han gikk av med pensjon for to ar siden. Ha n var i leir i Norge иnder kri­gen, men han og jeg var ikke sam­men.

NA vil han ti!Ьake til Norge en tиr. og han vil ha meg med. Vi har snakket meget om dette, og det er mиlig vj kommer en tиr ј aиgust. LјиЬо har· egen Ьil, og vil ·kjere hele veien. Han vil vrere noen dager i T rendelag. Han vil beseke kjente steder fra krjgsflren e. Men ferst kommer vi til Bergen. og vil beseke deg og din kone .

Det er ikke helt av.gjort at vi re­iseг, men vi haper det gAr i orden.

9•

Dragi prijatelju! Hvala za pismo koje sam primio

odavno. Моја kcerka Ose је sada ver·ena sa jednim covekom koji se zove Ivar. On је sposoban i dobar, simpatican mladic. On је veliki i snazan i zainteresovan za spoгt. Je­dino sto ne volim kod njega је dи­gacka kosa. Ali on је dobar momak, ј mi se radиjemo sto cemo ga doblti za zeta. Secas li se Ose? Ја se na.­dam da се i ona i Ivar Ьiti srecni.

Ovde је doslo pr·olece. Ozelenilo је ц parkи. Ја radim и vr·tи svakoga dana. Padala је kisa mnogo и po­slednje vreme.

Bиdi zdгavo i dobro, Dragane, i pozdгavj svoju zenи od mene ј Ma­rit. Pozdravi takode pl"ijatelje tamo dole kad ih sretnes.

Prijateljskj pozdrav Ulaf

Мој dragi prijatelju Ulafe! Bilo је vгlo prijatno pr·imitj pj­

smo od tebe. Hvala ti. 'I'i moras po­zdraviti Ose od mene ј pozeletr sre­cnи veridbи. Ја se secam nje kao devojcice sa svetlim иvojcima i pla ­vim oeima. Је li ona isto lepa jos?

Ја sam dobro, alj me malo ти­се leda. Bice dobro ј lepo otici ц penzjjи.

Poznajes li Ljubи Saviea? Оп је otisao и penzijи pre dve godine. On је Ьiо u logoru и Norveskoj za vre­me rata, ali оп i ја nismo Ьili za­jedno.

Sada on hoce da se vrati u Nor­veskti malo i hoce da ја bиdem s njim. Mi smo razgovarali mnogo о ovome i moguce је da mi dodemo и avgиstи. Ljubo ima svoj аиtо i vozice celim putem . On zeli da Ьиdе -, nek oliko dana u Trendelagи. On ho- ,

(се da posetj mesta poznata iz rat nih ') godina: Ali najpre dolazjmo и Ber­gen, 1 hocemo da posetimo tebe i tvojи zenи.

Nije sasvjm odluceno da mi pu­tujemo, ali mi se nadamo da се icl и redи.

131

Hils alle i din familie fra meg og Olga. En spesiell hilsen til din kone og til Ivar og Ase. Nar skal de gifte seg?

Med vennlig hilsen Dragan

Kj:aere venn, takk for brevet som ltom uventet fort. Jeg vil svare med 1\ut samme, siden du og din venn l .jubo planlegger en tur til Norge.

Velkommen skal dere v:aere! Dcre skal Ьо hos oss mens dere

1'1' i Ber,gen. Dessverre, jeg husker tlc\tc Ljubo. Men jeg gleder meg til ft m0te ham. Hat· jeg sett ham f0r?

Dct skal Ьli hyggelig а m0te deg lf(Jcn, gamle venn. Arene gar sa fort, vot du. Snart er vi gamle menn.

Gi m eg sikket· beskjed om nar 1\(II'C ltommer.

Ase og Ivar skal kanskje gifte tН'f{ 1 juli. Det er ikke avgjort enda.

Et· de t noe jeg kan kjelpe deg IНC'd, Sa si fra.

Illls Ljubo fra meg, og din fa­mlllc f ra oss alle her.

Vennlig hilsen Olaf

Р, ~.: Gi meg Ljubos adresse - jeg v ll gј еше sende ham et kort.

Olaf

VI SKRIVER BREVKORT ...

J{j:aere venn Ljubo! Vllt• felles venn Dragan har for­

tнlt 1\t dere kommer til Norge. Dette 1•1' mcцct hyggelig fot· me,s, og jeg l~ lt •<ltl l' mc~ til а rn0te deg. Dere skal \lo IICII' 1101! OSS.

132

Vt~llcшшпcn skal du vcere!

Vennlig hilsen Olaf Berg

Pozdravj sve u svojoj porodici od mene i Olge. Poseban pozdrav tvojoj zeni, Ivaru i Osj. Kada се se oni vencati?

S prijateljskim pozdravom Dragan

Dragi prijatelju, hvala za pismo koje stize neocekivano brzo. Ја hocu da odgovorim odmah, posto ti i tvoj prjjatelj Ljubo planirate put u Nor­vesku.

Dobrodosli! (cete Ьiti) Vi cete stanovatj kod nas dok ste

u Bergenu. Nazalost, ја se ne secam Ljube. Ali ја se radujem susretu s njim. Jesam li ga ја video pre? ,

Bice prijatno sresti tebe opet, sta-/ ri prijatelju. Godjne prolaze tako br-)'­zo, znas. Uskoro smo starj ljudi.

Javi mi sigurno kada vi dolazite,

Ose i Ivar се se vencatj mozda u julu. То nije odluceno jos.

Ako nesto mogu da ti pomognem, samo kazi.

Pozdravi Ljubu od mene, а svojи porodicu od nas svjh ovde.

Prijateljski pozdrav Ull'f

Р. S.: Daj mi LjuЬinи adresu -rado cu mu poslati jednu kartи.

Ulaf

MI PISEMO DOPISNICE ...

Dragi prijatelju Ljubo! Nas zajednicki prijatelj Dragan

је pricao da vj dolazite и Norveskи. Ovo је mnogo prijatno za mene, i ја se radиjem da te sretnem. Vi cete stanovati ovde kod nas.

Тј ces Ьiti dobrodosao!

Prijateljskj pozdrav Ulaf Berg

Dragi Ulaf! Hvala na prjjatnom pozjvu da

stanujemo kod tebe ј tvoje zene. Ја se radиjem sto си · docj и Norve§kи opet, ј sresti''tebe. Ја sam te pozdra­vjo jednom pre, ali to је Ьilo davno.

Мј dolazimo verovatno и Oslo 11. avgиsta. Мј cemo ti poslatj oba­vestenje odande.

Prijateljskj pozdrav Ljubo Saviб

Kj:aere Kare! }< Jeg har mottatt melding om at

djn mormor er d0d. Det gjorde sterkt inntrykk ра meg. Hun var var mat­mot· ј kгigsdagene. Jeg deltar i din sorg.

Milutin

Dragi Milutine! Hvala na saиcescu povodom ba­

kine smrti. То је cinilo dobro и pr­vo, najteze vreme. Baka је cesto pricala о teЬi. Nastala је praznina posle bake.

Prijateljski pozdrav Kore

Неј, ра deg, gamle kriger! Vi ег ра fjellet. Dи husker kans­

kje Ьildet av hytta? Vj er ра skitur hver da~. Det ег fint vcer. К1 ага er Ьlit so~bгent.

VennHg hilsen Kristian

Hvala па pismu, druze! Pisacи i odgovoгiti na sve о сети me pitas, kasnije. Cestitam praznik 29. no­vembar!

Najlepsi pozdrav Anders

Kjcere kamerat! Vj har en nyhet vi ma dele med

dеге: Ј eg е г Ьlitt bestefar QJ Olga - bestemor! Vera fikk en s0nn sist fredag. Alt star bra til.

Dragan og Olga

Kj:aere Olaf! Takk for hyggelig invitasjon til

а Ьо hos deg og din kone. Jeg gle­der meg til а komme til Norge jg­jen, og til а tгeffe deg, Jeg har hilst ра deg en gang f01·, menn det er lenge sjden.

Vi kommer antakelig til Oslo den 11. avgиst. Vi skal sende deg bes­kjed derfra.

Dragi Kore!

Vennlig hilsen Ljubo Saviб

Ја sam primio vest da је tvoja baka шnгlа. То је па mene ostavilo sna:Zan utisak. Ona је Ьila na§a maj­ka-hraniteljka u ratnim danima. Sa­ucestvujem u tvojoj zalosti.

Milutin

Kj:aere Мilutin! Takk for deltakende ord ved mor­

mors bortgang. Det gjorde godt i den f0rste, vanskeligste tiden. Mo·rmor snakket ofte om deg. Det Ьlе tomt etter mormo1·.

V ennlig hilsen Kare

Zdravo, stari ratnice! Mi smo na planini. Тј se secas,

mozda, slike kucice? Mi smo na ski­janjи svakog dana. Vreme је lepo. Кlага је pгeplanula.

Prjjateljski pozdrav Kristijan

',( Takk for brev, kamerat! Skal

skrive og svare ра alt dи sp0r om senere. Gratulerer med dagen den 29. november!

Dragi druze!

Beste hilsen Anders

Mi imamo jednu novost, mo·ramo је podeliti s vama : Postao sam deda а Olga - ЬаЬа. Vега је doЬila s ina proslog petka. Sve је dobro.

Dragan i Olga

• Ј:!:Ј

Dragi prijatelji! Cestitam praznik 17. maj. Nadam

se da ste svi sasvim dobro. I ovamo је sve samo dobro.

Sa najlepsim zeljama prijateljskim pozdravima

Stojan

I "samstalene" i Р ARLIЭREN finnes setninger man ofte fiir bruk for ogsa i brev og ра kort.

HILSENER OG IЭNSKER FOR JUL OG NYTT AR

Vi 'ensker deg og din familief(din fю·, din mor, din bror, din kone, din mann, din sester .. . )t en riktig god jul og et godt nytt ar. Med ven- · nlig hilsen

Lillian, Holger og barna

Vi sender dere de be.>te emsker 1 foe julen og det nye ar!

Jon, Frвydis og barna

Med 0nsker om et fredfylt godt nytt ar!

Vladimir med familie

Sa ее det snart ,gatt ett ar igjen. Vi enskee dere alle en riktig god jul og et godt nytt ar 19 . .

Dragan, Olga go barna

Godt nytt ае, kjcere kamerat! Milutin

Gledelig jul og de beste ensker for det nye ar!

134

Hans, lngeborg og barna

Kjcere venner! Jeg gratulerer med dagen den 17.

mai! Haper dere alle har det fint. Her star alt bare bra til.

Med de aller beste ensker og vennlige hilsener

Stojan

U "razgovorima", и VODICU, nalaze se recenice koje su potrebne u pi­smima i kartama.

POZDRA VI I ZELJE ZA BOZIC I NOVU GODINU

Zelimo tebi i tvojoj porodici (tvo­me ocu, tvojoj majci. tvome bratu, tvojoj zeni, tvome muzu, tvojoj se­stri ... ) srecan bozic i srecnu novu godinu. S prijateljskim pozdravom

Lilian, Holger i deca *,

Saljemo vam najlepse zelje z~ Z_, bozic i novu godinu! Ј

Jun, Freidis i deca

Sa zeljama za mirom ispunjenu sгecnu novu godinu!

Vladimir s porodicom

Tako јо5 malo ра prode j0s jedna godina. Zelimo vam svima srecan bozic i srecnu novu godinu 19 . . .

Dragan, Olga i deca

Srecna nova godina, dragi druze! Milutin

Srecan bozic najlepse zelje za novu godinu!

Hans, lngeborg i deca

· 1

I SAMARBEID MED JUGOSLA VISKE PRODUSENTER LEVERER VI 1 1973 100 SТК. Rgs-VOGNER TIL ZTP-ZAGREB

U SARADNJI SA JUGOSLOVENSКIM PROIZVOE>ACIMA ISPORU­CUJEMO U 1973. 100 КОМ. Rgs-VAGONA ZTP-ZAGREB

t SfrOmmens Yarksted STR0MMEN PR. OSLO

N О R G Е

t35

JUGOSLOVENSKO-NORVESKO DRUSTVO JUGOSLA VISK-NORSK SAMBAND

De band s ::>m Ьlе knyttet mellom jиgoslaver og nordmenn i de harde kt·igsarene, er ikke Ьlitt svakere et­ter hvert som arene g{Ч:Ј Fot·. hvert аг kommet• mange tidligere fanger til Norge for а treffe venner. ot5 no!'dmenn k ommet· stadig oftere til Jugoslavia, som turister eller ра vennebesek.

Jeg finner det riktig а omtale kot·t det ORGANISERTE samarbeid mellom venner over landgrensene.

I Jugoslavia har vi JUGOSLA­VISK-NORSK SAMBAND og den t ilsvaredne organisasjon i Norge kal­les NORSK-JUGOSLAVISK SAM­BAND. Begge disse organisasjoner· har flere avdelingeг.

Formalet med JNS 015 N JS er ikke bare а dyгke de vennskaps­bl\nd ,:om Ьlе knyttet mellom jиg::>­slaveг og nordmenn DA NQШEN VAR ST0RST,i ikke bat·e а dyrke minnct· ... Begge Ol'ganisas jonet· hаг helL konlпcLe arbeidsoppgavet· ра clcL kultш·elle plan og i andгe om­J'ltdct·. HovedsLyгet ha r sine seksjo­nt'l' fot· spcsielle sakeг: internasjo­nalc-, kultut·-, turist-, ::н·ganisasjon5-!!pщ·smltl ... Men i feгste rekke beg­gt• Ol'~nisasjoner hat· oppgave а l<nyLLc fot·Ыndclser mellom de иnge /~Onct·asj onct'.

DcL e r· mulig for de som ensker dcL ~ Ьli medlemmer av disse orga­nisas jonet· ved а henvende seg til clc avde linger som."..finneo;, eller til hovcdot·ganisa sjonene. De som en­м lц' t' nmгmeгe opplysninger eller kon­tnkLcJ·, l<an i Norge henvende seg til

Veze иspostavljene izmedи Jи­goslovena i Not·vezana и teskim rat­nim godinama nisи oslablle iako godine pгolaze. Jer svake godine odlaze mnogi Ьivsi zaroЬljenici и Norveskи da Ы se Sl:eli s prijate1ji­ma, а Norvezani dolaze sve cesce u Jиgoslaviju, kao tиristi ili и posettt prijateljima.

Nalazim za potrebno da objas­nim иkгatko ORGANIZOV ANU sэ­t·adnju izmedи pгijatelja preko gra­nica zemalja.

U Jugoslaviji postoji JUGOSLO­VENSKO-NORVESKO DRUSTVO а odgovaгajиca oгganizacija и Not·­veskoj naziva se NORVESKO-J1.Т­GOSLOVENSKO DRUSTVO. ОЬе ove organizacije imajи vise og•:u­naka.

Cilj JND i NJD n;je samo da ne­guje prijateljske veze koje sи иspo­stavljene izmedu Ju·<?;oslovena i Nor­vezana KADA ЈЕ NEVOLJA BILA NAJVECA, ne samo da neguje us­pomene . . . ОЬе oгganizacije imaju sasvim konkretne гadne zadatke па kulturпom planи i u dl'u'/~im oЬla­stima. Uprava ima svoje sekcije za specijalne poslove: medunarodna, kulturna, tиristicka, organizaciona pitanja . . . Ali u prvom redu оЬе organizacije imajи zadatak da us­postave veze izmedu mladih gene­t·acija.

Moguce је da oni koji to zele po­stanu clanovi ovih organizacija ob­гacanjem ograncima kojj postoje iJi centгalnim oгganizacijama. Oni ko­ji zele Ьliza objasnjenja Ш kontakte, mogu se и Norveskoj obratiti na

169

1) NORSK-JUGOSLAVISK SAMBAND

formann Mauritz L121ge 7670 SAKSHA UG

2) NORSK-JUGOSLA VISK SAMBAND

0stlandsavdelingen BLINDERN, OSLO 5 Postbox 8

З) NORSK-JUGOSLA VISK SAMBAND

Nord-Norgeavdelingen formann

siv. ing. Arne Langvik Hansen МО I RANA

1 J ugoslavia er huvedorganisa­sjonens adresse

JUGOSLOVENSKO-NORVESKO DRUSTVO

Jugoslavisk-norsk samband 11000 BEOGRAD

ul. Koste Stojan ovica 1

1) NORVESKO-JUGOSLOVENSKO DRUSTVO

predsednik Mauric Lege 7670 SAKSHA UG

2) NORVESKO-JUGOSLOVENSKO DRUSTVO

Ogranak Estland BLINDERN, OSLO 5 Postanski fah 8

3) NORVESKO-JUGOSLOVENSKO DRUSTVO

0 .51-anak Seveгne Norveske predsednik

civ. ing. Arne Langvik Hansen МО I RANA

U Jugoslaviji је adresa centralne organizacije

JUGOSLOVENSKO- NORVESKO DRUSTVO

Jugoslavisk-norsk samband 11000 BEOGRAD

ul. Koste Stojanovica 1

AKSES EL SKAP

PAPIRFORRETNING - KORTEV ARER EN GROS- EN DETAIL

ETABL. 187<4

TRYKKERI - BOKBINDERI KRISTIANSUND N.

SVERDRUP- KNJIZARA AKCIONARSKO DRUSTVO

PAPIRNICA- КARTONAZA ETABL. 187<4

NA VELIKO- NA MALO

STAMPARIJA - KNJIGOVEZNICA KRISTIANSUND N.

NORVESKA

ETTERORD

Bade i Jugoslavia og Norge vil det ganske sikkert Ьli utgitt andre l rereb121ket· i not·sk og serbokroatisk, l rereb121ket· som kan likne denne о;~ trolig Ьli bade bedre og тег omfat­tende.b Men denne boka er tt·oss alt den fш·ste i s itt slag ра serbokroa­tisk-norsk.

Som et hvert pionerarbeid har ogsa denne boka sine feil og man­gler. Derfor vil forfattet"en vrere takknemlig for korte kommentarer og kritiske bemerkningeг til denne boka, slik at eventuelle senere ut­gaver kan Ьli fot-andret og гetlet. Forslag til slike forandeinger, utvi­delsee eller innskeenknin.~er er al­ltid velkomne.

Forfatteren

FABRIKA

POGOVOR

I u J ugoslaviji i u Norve8koj po­javice se sasvim sigurno drugi udz­benici norveskog i sп>skohrvatskog, udzbenici koji mogu biti slicni ovom. а verovatno i bolji i obuhvatniji. Ali ova knjiga је i pored svega peva svoje vгste na st-pskohrvatsko-nщ·­vesk:>m jeziku.

Као svaki pionirski гаd i о ila knjiga ima svoje greske i nedostatke. Stoga се pisac Ьiti zahvalan na krat­kim komentat·ima i kritickim pri­medbama na ovu knjigu, tako da eventualna kasnija izdanja mogu Ьi­ti izmenjena i ispravljena. Predlozi za ovakve izmene. prosirenja ili skгacenja uvek su dobrodo:'Ш.

Pisac

ZA PROIZVODNJU VISOKO-VREDNIН BILJNIН BELANCEVINA PREDUZECA .. UL..JARICA«

BEOGRAD (tel: 651-177)- OBRENOVAC (871- 356)

Deficit animalnih belancevina u strukturi ishrane prosecnih potro­§aca, godinama је vec poznat ј potvrdivan zvanicnim statistikama pojedinih dt·zava u svetu. Napot'i pojedinih zemalja, ра i na.Se, а роsсЬпо sve tske organizacije FAO (UNICEF) itd., da se pogodnom SLtpsbltuoijom Ьiljnim belancevinama ovaj deficit koгegira i time :t.a~t;Ш i PI'OPI:1git·a uzt·ast i zdгavlje ljudi, - vec godinama su usme­t'Cr\1 u iskot\iscavanju belancevti.na soje, kao najpriЬliznijim u ishrani \)Clan~cv!nama mesa, mleka i јаја.

V tom cilju i u Jugoslaviji је pt·eduzece "Uljarica" (Вео]гаd, Bulevar Vojvodc МШса 37) izgгadilo pгvu specijaLizovanu fabг.iku za proizvod­nju br·asna. gt·izeva i pгekrupe, malo-masnih pгoizvoda (pгos~no sa '!No sit·ovog ulja u pгoizvodu) za ljudsku lishranu. Sadгzaj visokovгed­nih bclanёevina proizvoda ove fabt·ike su 48-51D/o i ро svojoj struk­lщi ovc bclancevine su veoma Ьliske strukturi belancev;ina mesa, mJcka d јаја. U na§oj zemlji vec mnoga preduzeca prehrambene industгdje, p ekar­s t va, kulinar·stva itd. korliste bra8na i grizeve iz p1-ve specijalizovane Гabt,i ke za pt·oizvodnju visokovt·ednih Ьbljnih belancevina, "Uljaгice" - Beograd. Као suplement ostalom sadrzaju ргi izrad\ raznih namir ­t'llca za decu i odrasle, za zdrave i kao dijeta za bolesne ovakvi pro­lzvod! sa zdravstvenog stanoviSta su visoko cenjeni.

1