^etvrtak, 27. decembar 2007.

Broj 34.

S POGLEDOM NA XUNGLU

LUKSUZNI HOTELI

NAJVI[E PRIJA SRCU

BAWA VRU]ICA

DESET PLATI[,

PET BADAVA!

SVE PUNO I

U JANUARU

An|ela Stevanovi}An|ela Stevanovi}

SVETA KATARINABAWA BADAWA

KOPAONIK

NOVOSTI • ^etvrtak, 27. decembar 2007.

Turisti~ki dodatak „Novosti“ • Generalni direktor i glavni urednik Kompanije „Novosti“ a.d. Manojlo - Mawo Vukoti}

• Urednik dodatka: Miroslav Stefanovi} • Grafi~ko ure|ewe i priprema za {tampu: Mirjana Petrovi} • Telefon: 011/ 30-28-121Broj 34, ^etvrtak,

27. decembar 2007.

A J P O Z N A T I J Isvetski turisti~ki

~asopis „Konde nast

traveler“ izabrao je

listu najboqih hotela na svetu.

Oni koji su dospeli na listu ne

izdvajaju se od ostalih samo po

luksuzu. Sme{teni su na najboqim

lokacijama, sagra|eni su od najkva-

litetnijih materijala; u wima

rade najboqi kuvari, najqubazniji

recepcionari i najdiskretniji

sobari.

Na{i turisti odsedaju u nekim

od ovih hotela koje preporu~uje be-

ogradska agencija „Travel haus pre-

mijum“.

- Poseban katalog najboqih svet-

skih hotela sa pet i {est zvezdica

predstavqa objediwenu ponudu najbo-

qeg {to svetsko hotelijerstvo da-

nas nudi - obja{wava Jasmina Ma-

rinkovi} iz „Travel haus premijuma“.

- Ukoliko se neki od najboqih svet-

skih hotela ne nalazi u deluks „Der-

turovoj“ bro{uri, onda je u na{oj

„Abukrombi i kent“ ponudi.

I u Srbiji, naravno, ima turi-

sta koji vole da putuju, znaju {ta

je kvalitetno i spremni su da to i

plate.

� A. Krsmanovi}

II

PO ^EMU SE DESET NAJBOQIH SVETSKIH HOTELA

Soba s pogledom

„SKALINATELA“

Kapri, Italija

BUTIK-HOTEL ima samo 20 soba, ali se nala-

zi na najlep{oj pe{a~koj zoni Kaprija. Lokacija

i veli~ina hotela osnovno su merilo u ovom monden-

skom letovali{tu Italije.

„PENSINSULA“

Hongkong, Kina

IZGRA\EN pre oko

80 godina, hotel i da-

nas postavqa standar-

de {irom sveta. To je

me{avina zapadne mo-

dernizacije i isto~ne

gostoqubivosti, sa at-

mosferom ve~ne ele-

gancije.

Agencija "Travel haus premijum" nudi egzoti~nu Indiju, sa odsedawem u tri

„OBEROJ UDAJVILAS“

Udajpur, Indija

OVO je najspektakularniji hotel na svetu,

jer va`i za najboqi primer moderne indijske

arhitekture. Ukomponovan je sa okolinom,

obiqem kupola i torweva, ru~no ra|enim stu-

bovima i prelepim fontanama. Gost ne zna {ta je lep-

{e: da li iz hotela da gleda okolinu ili da gleda u hotel koji je na jezeru.

"NOVOSTI" ISTRA@UJU

„OBEROI BANIJAVILAS“

Rantambar, Indija

HOTEL je sme{ten u srcu

xungle, na obodu rezervata

tigrova. Rantambore. Luksu-

zni {atori sa prelepim ba-

{tama su savr{en konstrast

koji ga okru`uje.

Cena:

430 �(za jednu no})

Cena:

471 �

Cena:

170 �

Cena:

608 �

CENTRALNI deo Bosne

i Hercegovine, nado-

mak Tesli}a, krije

pravo prirodno blago. Ovde

vole da ka`u da takve leko-

vite mineralne vode nema

nigde. A oni nastoje da je

unov~e, dovode}i turiste iz

mnogih delova biv{e Jugo-

slavije u odavno poznatu

Bawu Vru}icu. Ona je, ka`u,

melem za srce i du{u.

Okru`ena obroncima

planine Borja, bawa obiluje

o{trim, ali ~istim vazdu-

hom. Po pomo} i lekovitu

terapiju ovde dolaze qudi

sa kardiovaskularnim, reu-

matolo{kim i neurolo{-

kim oboqewima.

OVIH dana u bawi je bilo

ne{to mawe pacijenata. Ve-

}ina qudi je ovde koristi-

la pogodnosti koje bawa nu-

di za rekreaciju. Osmeh je

ono {to gosta najpre ovde

do~eka.

- Bazen, sauna, trim kabi-

net, kuglana i sportski te-

reni samo su mali deo onoga

{to nudimo gostima - obja-

snio je Zdravko Ostoji}, di-

rektor Zdravstveno turi-

sti~kog centra Bawa Vru}i-

ca. - Imamo ~etiri hotela

za oko 1.000 gostiju.

SNEG je ovih decembar-

skih dana prekrio prelepe

parkove pune ~etinara. Tek

po koji gost {etao je lepo

ure|enom stazom. Ve}ina

~eka prvo sunce i lep{e

dane.

LEKARI na prvom mestu

isti~u medicinske

usluge. Lekovita ter-

momineralna voda naj-

vi{e se koristi za bo-

lesti srca i krvnih su-

dova. U Bawi Vru}ici je

davne 1964. godine

oformqeno Odeqewe za

prevenciju, le~ewe i reha-

bilitaciju kardiovaskular-

nih tegoba.

- U SEZONI se dnevno u ba-

wi le~i vi{e od 1.000 gosti-

ju - obja{wava Ostoji}. - Ve-

}ina gostiju je iz Republike

Srpske i

BiH. U

posledwe vreme, najverovat-

nije zbog kvaliteta i cena,

dolaze nam Slovenci i Hr-

vati.

KOMPLEKS od ~etiri ho-

tela, koji se prostiru na vi-

{e od 70 hektara, ~ine „Kar-

dial“, „Posavina“, „Srbi-

ja“ i „Hercegovina“. U sva-

kom od wih su programi za

le~ewe i terapiju. Zimi se

za prelazak iz jednog u drugi

objekat koriste topli pod-

zemni prolazi.

Bawawe u toploj mineral-

noj vodi pravi je lek za du{u.

Posle tople kupke lekari

preporu~uju plivawe u baze-

nu i kori{}ewe saune. �

NOVOSTI • ^etvrtak, 27. decembar 2007.IV

ARHEOLOGIJA

TURISTI^KA organizacija

Srbije zajedno sa

Ministarstvom kulture

u~estvovala je na 10.

mediteranskoj berzi

arheolo{kog turizma, koja je

odr`ana u Pestumu (Italija).

Srbija je predstavila

Viminacijum, Sirmijum,

Gamzigrad, Medijanu i

Trajanov most. Statisti~ki

podaci pokazuju da je broj

turista koji `ele da vide

arheolo{ke lokalitete sve

ve}i, a Gamzigrad, od kad je

uvr{ten u Uneskoovu ba{tinu,

odnosno u posledwih godinu

dana, videlo je 45.000

posetilaca, od ~ega su 10.000

bili stranci.

KAPIJA

TURISTI^KA organizacija

op{tine Brus i hotel „Junior“

organizovali su druge

turisti~ke susrete u Brze}u.

Lokalne turisti~ke

organizacije {irom Srbije i

turisti~ke agencije

razmewivale su iskustva,

sklapale poslove i

upoznavale se sa turisti~kom

ponudom ovog kraja koji

s pravom mo`e da ponese

naziv „Kapija Kopaonika“.

TERMINAL 5

OSTALO je jo{ samo 100 dana

do otvarawa Terminala 5

londonskog aerodroma

„Hitrou“. Ovaj, peti terminal

jednog od najve}ih aerodroma

sveta, koristi}e samo

„Briti{ ervejs“, a na wega }e

sletati i avioni iz Beograda.

Novi terminal smawi}e

gu`ve prilikom ~ekirawa,

prtqag }e stizati br`e, a

putnici „Briti{ ervejsa“

ima}e udobno,

sigurno i nezaboravno

putovawe. �

Aleksandar Goli}� Jelena Subin

Najvi{e prija srcu

� 25 evra je pun bolni~ki

pansion u sezoni

� 80 dinara je sok u hotelu

� 60 dinara je kafa u hotelu

INFO

TERAPIJA

UGQEN-DIOKSID iz

vode i gasnih kupki dra`i

termoreceptore ko`e {to dovodi

do zna~ajne preraspodele krvi u

organizmu. Lekovita voda smawuje

povi{ene funkcije {titne `le-

zde. U zavisnosti od terapije,

ona mo`e da se pije ili

da se u woj kupa.

Zbog povoqnih cena, u bawu sti`u gosti iz Slovenije i Hrvatske

Kompleks od ~etiri hotela,koji se prostiru na vi{e od70 hektara

BAWA VRU]ICA, KOD TESLI]A, ODAVNO JE OAZA ZDRAVQA

NOVOSTI • ^etvrtak, 27. decembar 2007. V

BAWA

ZBOG velikog uspeha na{eg

pliva~a Milorada ^avi}a u

Debrecinu, gde je osvojio dve

zlatne medaqe, Turisti~ka

organizacija Vrwa~ka Bawa i

vila „Kazablanka“ poklawaju

na{em sportisti sedmodnevni

odmor.

U kraqici kontinentalnog

turizma smatraju da je to

najmawe {to su mogli da

urade za radost koju nam je

pri~inio Milorad ^avi}.

VOZ

NOVI „Vin“ voz koji je

brzinom od 200 kilometara

na ~as spojio Be~ i Frankfurt

po~eo je da radi, a o~ekuje se

da }e ga naredne godine

koristiti 136.000 putnika.

Voz ima 383 mesta, a ovu

relaciju spaja za {est ~asova

i 56 minuta. Voz ide {est

puta dnevno na svaka dva ~asa

i izme|u Be~a i Frankfurta

nema presedawa.

VA[AR

TRADICIONALNI be~ki va{ar

ispred gradske skup{tine, sa

143 {tanda, protekle godine

posetilo je tri miliona qu-

di. U Be~u se u isto vreme

odr`ava 21 oficijelan va{ar

na kojem se prodaju suveniri,

ukrasi, slatki{i i pun~.

IZLETI

TURISTI^KA organizacija

Beograda organizovala je ove

godine mnogobrojne

zanimqive izlete, od

razgledawa grada sa reka i

{etwe Kalemegdanom do

vinskih tura i podzemnog

Beograda. Na ove izlete i{lo

je 16.928 gra|ana, a najvi{e

wih, 7.736 bilo je

zainteresovano da vidi

dvorski kompleks.

EVROSTAR

EVROSTAR je po~eo da saobra}a

izme|u Francuske i Belgije

prema 68 britanskih gradova.

Buking-sistem prodaje karte

sedam `elezni~kih operatera,

a karte mogu da se kupe 84

dana unapred. Putnici koji

izgube svoj voz, mogu da u|u u

slede}i, bez doplate. Povratna

karta je oko 100 evra. �

BAWA Badawa, u podno-

`ju Cera, udaqena

tridesetak kilometara

od Loznice i toliko od

[apca, ulep{ana okoli-

nom koju ~ine re~ica Cer-

nica, mnoge {ume, livade i

pa{waci pose}ena je kra-

jem jeseni gotovo kao i le-

tos. Po tradiciji, Speci-

jalna bolnica za rehabili-

taciju „Boro Skori}“, od-

lu~ila je da obraduje goste:

svako ko uplati desetod-

nevni boravak, ~ija je cena

16.900, dobi}e besplatno

jo{ pet dana.

To je, kako je potvrdio di-

rektor Vlastimir Radni},

samo jedna od lepih vesti,

koje o~ekuju goste tog turi-

sti~kog mesta i le~ili{ta.

Pla}awe boravka mogu}e je

na ~etiri mese~ne rate ~e-

kovima, ali i obustavama od

penzija. Goste o~ekuju izle-

ti do Tr{i}a, manastira

Trono{a, Ma~kovog kame-

na, Tekeri{a...

- PRIMEWUJEMO savre-

men metode le~ewa razli-

~itih bolesti, ukqu~uju}i

hidroterapiju, peloidote-

rapiju, elektroterapiju,

kineziterapiju i druge ta-

kozvane fizioterapeutske

procedure - objasnio je na{

sagovornik. - Od alterna-

tivnih pristupa le~ewu ra-

zli~itih oboqewa prime-

wujemo ru~ne i refleksne

masa`e. Koristimo i bal-

neolo{ka sredstva termo-

mineralne vode, koja ovde

izvire u izobiqu. Blago-

tvorni su kupawe u zatvore-

nom bazenu u termomine-

ralnoj vodi i masa`a.

Termomineralne vode i

sumporovito blato, uz

stru~an nadzor lekarskog

tima, koji predvodi fizija-

tar dr Gordana Ili}-Ko-

ji}, i savremenu opremu, le-

~e bolesti lokomotornog

aparata, pre svega degene-

rativni zglobni reumati-

zam (artroze i spondiloze),

vanzglobni reumatizam

(fibroziti, mioziti i ten-

diniti), kao i zapaqewski

reumatizam, posledice tra-

uma i ratnih rawavawa,

stawa posle preloma kosti-

ju i hirur{kih interven-

cija na ko{tano-zglobnom

sistemu...

OVO le~ili{te delotvor-

no je i u slu~ajevima psori-

jaze, hroni~nih ekcema i

steriliteta. Na le~ewe je

mogu}e do}i sa lekarskim

uputom ili bez wega. �

� V. Mitri}

Pla}awe boravka mogu}e je na ~etiri mese~ne rate

~ekovima, ali i obustavama od penzija

Deset plati{, pet badava!

Svako ko uplati desetodnevni boravak, ~ija je cena16.900 dinara, dobi}e besplatno jo{ pet dana

BAWA BADAWA, PODNO CERA, U ZIMSKOJ SEZONI ZNATNO SNIZILA CENE

� U RESTORANIMA Bawe Badawe cena jela sa

ro{tiqa je od 250 dinara, koliko ko{taju

}evapi i ra`wi}i, do 300, koliko treba

platiti me{ano meso.

� Jela po poruxbini, po~ev od „kara|or|eve“

do „pariske“ i „be~ke“ {nicle, jesu 300-360

dinara. ^orba je 80 dinara, a gotova jela 120

dinara. Pacijenti mogu, kad god `ele, da

poru~e jelo koje im najvi{e odgovara. Kuvari

im, bez ikakvih problema, izlaze u susret.

� Kafa u restoranu „Cernica“ je 20 dinara,

koliko je i ~a{a kisele vode. Sokovi su

40 dinara, pivo 50-60 dinara, koliko su i

`estoka pi}a. Litar vina je 300 dinara.

INFO

Vlastimir Radni}

SLOBODNOG kreveta u

januaru na Kopaoniku

ne}e biti ni u vikend

nasequ udaqenom pet kilo-

metara od skijali{ta!

Sve sme{tajne kapacitete

na vrhu Srbije rezervisali

su mnogobrojni strani i do-

ma}i turisti, `eqni savr-

{ene prirode i skijawa.

Planinski centar pripre-

mio je za prvi mesec 2008. go-

dine mnoge manifestacije:

tradicionalne, ali i nove.

Visina sne`nog pokriva~a

je oko pola metra, pa iako se

dogodi da nijedna pahuqa vi-

{e ne padne, skijawa }e na Ko-

paoniku biti do kraja sezone.

Pored zimskih sportova, tu

su i mnogobrojne zabavne ma-

nifestacije. Svakako najza-

nimqivije, bar kada su stra-

ni turisti u pitawu, jeste

kviz „Upoznati Srbiju“. Za

svaku grupu iz Britanije bi}e

organizovan ovaj zanimqivi

test znawa, gde }e oni odgova-

rati na pitawa, poput: „Da li

je Srbija bila monarhija?“, a

kao nagradu za znawe dobijaju

suvenire iz na{e zemqe.

ZAMENIK direktora Pla-

ninskog centra „Kopaonik“,

Andrija Jeremijevi} najavqu-

je i zavr{etak izdgradwe de~-

jeg zabavnog parka.

- DOBRA zabava ~eka mali-

{ane na ko{arka{kim tere-

nima hotela „Grand“ - obja{-

wava Jeremijevi}. - Bi}e

organizovane igre bez

granica, maskenbali,

zabave sa animato-

rima i {kole

stranih jezika.

Tu su i nezaobi-

lazni ringi{pil

i trake za sankawe

i skijawe. Ovim }e

i roditeqi biti

rastere}eni, jer

decu mogu da

ostave u sigur-

nim rukama, ka-

ko bi se posve-

tili skija-

wu ili ve-

~ e r w i m

izlascima.

Ni odra-

sli nisu zapostavqeni, pa }e

tokom januara biti organizo-

vana takmi~ewa u skijawu i

snoubordu. Novina ove sezo-

ne je i to da je no}ni rad ka-

fi}a, posle deset godina

insistirawa gostiju,

smawen do pono}i.

- ZA prvih 150 tu-

rista iz Engleske

i Gr~ke, koji su na

ni{ki aerodrom

sleteli 22. de-

cembra, organi-

zovali smo Bo-

`i}nu ve~eru

u „Dansing

restora-

nu“ u

„Konacima“ - ka`e Jeremije-

vi}. - Za pravoslavni Bo`i}

tako|e }emo napraviti veli-

ko slavqe. U svim nacional-

nim restoranima pali}emo

badwake.

JEREMIJEVI] garantuje

doma}u atmosferu i, kako ka-

`e, na Kopaoniku }e za najve-

}i hri{}anski praznik biti

lep{e nego u bilo kom domu.

Slavi}e se po svim obi~ajima

srpskog naroda u celom pla-

ninskom centru.

UGOSTITEQI su se dobro

pripremili za sezonu, i naja-

vquju da }e ona biti najuspe-

{nija u proteklih 15 godina.

Tome u prilog svedo~i i ~i-

wenica da je sezona skijawa

po~ela punih mesec dana ra-

nije, a da je sneg bio idealan

za zimski sport ve} po~etkom

novembra. �

ISKRENO upla{en za bez-

bednost kalu|era u ma-

nastiru Sveta Katari-

na, vizantijski car Justini-

jan izgradio je bedeme da si-

najski kutak pravoslavqa

{tite od razbojnika.

Da bi monasima podario

jo{ ve}u sigurnost, doselio je

sa Balkana i 200 pla}enika,

da ih u srcu surove sinajske

pustiwe {tite svojim `ivo-

tima. Ratnici su se vremenom

me{ali sa Beduinima, pa je

tako nastalo ~etrnaesto

pleme Gelabija. Deca u

plemenu Gelabija ra-

|aju se sa zelenim

o~ima i sme|om ko-

som, i ~im ugleda-

ju svet, wihova

sudbina je upisa-

na: u amanet im je

ostavqeno da, dok

postoje, brinu o

Svetoj Katarini,

najstarijem pravo-

slavnom manastiru.

DO mesta gde se Moj-

siju prvi put obratio Bog

sti`e se dobrim putem izme|u

`utih, crvenih, zelenih i cr-

nih planina. Rat oko Sinaja

vodio se jo{ iz vremena fara-

ona, jer mo-

n u m e n t a l n e

kvarcne i granitne planine

kriju rudu bakra i zlata, tir-

kiza, gas i naftu. Geografski,

Sinaj pripada Aziji, a men-

talno Konstantinopoqu.

NA sada{wem prostoru ma-

nastira carica Jelena je iz-

gradila baziliku jo{ u 4. ve-

ku, da bi se na dostojnom me-

stu ~uvao plamte}i grm. Ju-

stinijan, koji je Sredozemno

more pretvorio u vizantijsko

jezero, izgradio je manastir

527. godine i osnovao rizni-

cu po kojoj je ova svetiwa i

danas najpoznatija.

TEODORA, Justinijanova

obo`avana supruga, poticala

je iz Aleksandrije, ali to nije

bio jedini razlog za{to je on

ulagao daleko od Carigrada.

U to vreme, ugled aleksandrij-

ske patrijar{ije stalno je ra-

stao zahvaquju}i kultur-

noj dominaciji i jakim

li~nostima bogoslova.

Mo}no egipatsko mona-

{tvo obaralo je carske

vlade i vaseqenske pa-

trijarhe u prestonici na

Bosforu.

U MANASTIRU se ~uvaju

mo{ti aleksandrijske mu-

~enice svete Katarine, ~ije

su telo na Sinajsku goru pre-

neli an|eli. Mo{ti mogu da

vide samo turisti pravoslav-

ne vere.

U manastiru se nalaze i osta-

ci svetog Stefana, kome je cr-

kvu posvetio kraq Milutin,

zahvaquju}i ~emu se me|u 26 mo-

naha uvek nalazi poneki srpski

isku{enik. Na{i turisti ima-

ju poseban tretman. Sveti Sava

je, na putu za Jerusalim, ~asni

post 1234. godine proveo ba{

na vrhu Sinajske gore.

- Endemska biqka,

kupinov plamte}i

grm, ne uspeva ni na

jednom drugom mestu

na svetu, osim ovde.

Veruje se da je star

najmawe 2.000 godina -

ka`e „Kontikijev“ vo-

di~ Dejan Stanisavqe-

vi}. - U manastiru se ~u-

va oko 7.000 hri{}anskih

rukopisa velike vrednosti,

a da bi se neki videli po-

trebna je dozvola arhiepi-

skopata iz Kaira.

SRCE manastira je crkva

Svetog vaskrsewa, ~ije su

freske iz 15. veka prelepe,

mozaik neponovqiv, miris

tamjana opojan, a mnogobrojne

srebrne lampe koje pokrivaju

svod daju crkvi nestvaran

utisak. U riznici su darovi

vizantijskih vasilevsa, ru-

skih careva, kraqeva Krita i

Palestine, srpskih knezova...

OD 10. do 15. veka u mana-

stiru je radila „Sinaitska

{kola“ specifi~nog umet-

ni~kog stila koji je te`io re-

alizmu. U to vreme manastir

je bio izuzetno bogat i imao je

metohe, ~ak u Makedoniji i

Tesaliji, kao i brodove koji

su plovili pod `utom zasta-

vom „Agija Katarina“.

I danas, zahvaquju}i turi-

zmu, manastir traje, a da we-

govo bratstvo ne sastavqa

kraj s krajem. �

IXVIII NOVOSTI • ^etvrtak, 27. decembar 2007.NOVOSTI • ^etvrtak, 27. decembar 2007.

An|ela Stevanovi}� Aleksandra Krsmanovi}

SVETA KATARINA, NAJSTARIJI PRAVOSLAVNI MANASTIR NA SVETU, STALNO JE PUNA TURISTA

Ve~ni sjaj Sinajske gore

PRSTEN

KADA se u podne

za~uju zvona, to je znak

da svi turisti treba da napuste ma-

nastir. Osim, naravno, pravoslav-

nih, kojima je to znak da treba da se

vrate i pomole zajedno sa monasi-

ma. Na kraju, pravoslavni turi-

sti celivaju mo{ti svete Ka-

tarine i iguman im u {aku

spusti srebrni pr-

sten.

Pravoslavni vernici imaju poseban tretman, pogotovo srpski, jer je kraq Milutin izgradio crkvu svetog Stefana

INFO

Izlet ko{ta 30 ili 35

evra (ru~ak je u Dahabu)

Put traje dva i po ~asa

Pewawe na Sinajsku goru traje

tri ~asa

Ulaz u Riznicu 10 funti (10 dinara)

NA LICU MESTA

Planina kao ko{nicaSVI SME[TAJNI KAPACITETI NA KOPAONIKU U JANUARU SU ODAVNO POPUWENI

Z. Jovanovi}� I. Ki{i}

Dobra zabava ~eka sve mali{ane nako{arka{kim terenima

hotela "Grand"

ZIDINE

I MINARET

IAKO je Napoleon utvrdio

zidove manastira, koje je izgra-

dio car Justinijan, ovo mesto je od osvaja-

~a vekovima najboqe ~uvao minaret. Xami-

ja usred manastira izgra|ena je 1106. godi-

ne, a koristi se u izuzetnim prilikama.

Zidovi, visoki 30 metara, nemaju ka-

piju, jer se sve unosilo sa vrha pre-

ko konopca, a sa drvenih balko-

na je na razbojnike prosi-

pano vrelo uqe.

Endemska biqka, kupinov

plamte}igrm, samo ovde

uspeva, i nigde vi{e

INFO

� 9.100 din. ko{ta

sedmodnevni ski-pas u januaru

7.700 din. je polupansion u

„Grandu“ po osobi

� 980 din. je cena autobuske karte, u

jednom pravcu, na relaciji

Beograd - Kopaonik.

BA[

VESELO

NAJVESELIJI provod

najavqen je u Sportskoj sali gde

}e gostima pevati @eqko Samar-

xi}. Cena je 100 evra. Svi kafi}i

i barovi spremni su da udovo-

qe turistima kako bi {to

lep{e do~ekali novu

2008. godinu.

Za Engleze kviz „Upoznati Srbiju“, a za mali{ane zabavni park. Za pravoslavniBo`i} na Kopaoniku garantuju ku}nu atmosferu