Nagra|ena najbolja ostvarenja na „Silafestu“

Gran pri filmu„Once Hamoun“iz Irana Strana VIII

Godina petnaesta, broj 710, dodatak za Brani~evski okrug

Skandalozno pona{anje estradnog peva~a u Po`arevcu

Joksimovi} psovao gradskogve}nika Strana VII

P E TA K , 7 . s e p t e m b a r 2 0 1 8 , b r o j 7 6 4 8 , g o d i n a X X I , c e n a 4 0 d i n , 3 0 d e n , 1 K M , 0 , 5 E U R ( C G ) , 5 k u n a w w w . d a n a s . r s

Ilustr

acija

: M. \

erlek

Za poklone prvacima 833.000 dinara

Strana II

Viminiacijum - Pozori{ni festival „Vi-minacijum fest - mitovi stari i novi“koji se organizuje po prvi put otvorilaje predstava „Kralj Ri~ard III“ u izvo-|enju Gradskog dramskog kazali{taGavela iz Zagreba. Pre izvo|enja prvepredstave prisutnoj publici obratio sedoma}in Festivala gradona~elnik Po-`arevca, Bane Spasovi}.

- Bi}e ovaj na{ festival pored pozo-ri{nog, siguran sam, i festival prijatelj-stva i me|usobnog po{tovanja. Dokaz

za to jeste i ~injenica da jezici kojimgovorimo, iako razli~itog imena, namipak donose lepotu razumevanja, a toje vrednost kojoj se trebamo radovati.Vremenske prilike nam nisu bile na-

klonjene da se ova predstava odr`i uViminacijumu, ali to svakako ne}eumanjiti do`ivljaj, rekao je Spasovi}.

Podsetimo, Koncertom simfonijskogorkestra „Gvardija“, u Centru za kultu-ru u Po`arevcu 3. septembra po~eo je fe-stival „Viminacijum fest - mitovi stari inovi“. Umesto u amfiteatru na anti~-kom lokalitetu Viminacijum u Kostol-cu, festival se odr`avao u Po`arevcu, jerje najavljeno lo{e vreme. M. V.

Strane IV - V

Me|unarodni „Limes“ kongres uViminacijumu do 9. septembra

Skup vode}iharheologa sveta

Veliko interesovanje nau~nika zadolazak u Srbiju, dr Miomir Kora}obja{njava ~injenicom da jeViminacijum jedinstven model kakotreba razvijati arheolo{ki lokalitet

Strana V

U toku je novi pozori{ni festival „Viminacijum - fest“, publika i gosti dosad veoma zadovoljni

Spasovi}: Jezici kojima govorimo nam donose lepotu razumevanja

FINALE 55. LJUBI^EVSKIH KONJI^KIH IGARA

Po`arevac - Marko Milenkovi} je, prvi u istorijiLjubi~evskih konji~kih igara, tri puta zaredom osvojiopresti`nu titulu Viteza u Ljubi~evskom vi{eboju {to muje po{lo za rukom i 2014. godine. Time je, premapropozicijama, stekao pravo da mu vite{ka sablja kojase decenijama prenosila aktuelnom pobedniku,pripadne u trajno vlasni{tvo. Milenkovi} je u finaluvi{eboja osvojio 14 bodova i postavio novi rekord ukurirskom jahanju. Pobedom na Ljubi~evskom vi{ebojuMarko Milenkovi} je osvojio i 625.000 dinara. Na

drugo mesto se plasirao Andrija Ster|evi}. On je natakmi~enju nastupao na grlu Elba i osvojio 10 bodova.Njemu je pripala nov~ana nagrada od 312.500 dinara.Tre}e mesto osvojio je Sla|an Mladenovi} koji jeosvojio 9 bodova. Njemu je pripala nagrada od187.500 dinara. Mladenovi} je nastupao na grlu LahiDona. Pla{t i sablju Marku Milenkovi}u (na fotografiju)uru~io je gradona~elnik Grada Po`arevca BaneSpasovi}. Z. V.

Strana III

Bi}e ovaj festivalprijateljstva ime|usobnogpo{tovanja

„Ri~ard tre}i“ u izvo|enju zagreba~kog kazali{ta „Gavela“ odu{evio gledaoce

II p e t a k , 7 . s e p t e m b a r 2 0 1 8 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Ove godine 47 prvaka manje na podru~ju grada Po`arevca

Grad izdvaja za poklone prvacima 833.000 dinaraPo`arevac - Na podru~ju grada Po`a-revca u {kolsku 2018/2019. godinuupisano je 696 |aka-prvaka, {to je 47u~enika manje nego pro{le godine. Dosmanjenja broja upisanih |aka do{lo jeu svim osnovnim {kolama, sem u„Dositeju Obradovi}u“, u kojoj je ovegodine upisan 141 prvak, a pro{le 131.

Broj prvaka u ostalim gradskim{kolama je: „Vuk Karad`i}“ 99, „KraljAleksandar Prvi“ 93, „Desanka Maksi-movi}“ 72 i „Sveti Sava“ 60. U prigrad-

skim {kolama u naseljima Bradarac iLu~ica ove godine upisano je 46, od-nosno 27 u~enika. Na podru~ju Grad-ske op{tine Kostolac, u prvi razredkre}e ukupno 140 |aka-prvaka, koji }enastavu poha|ati u Osnovnoj {koli„Jovan Cviji}“ u Kostolcu i u izdvoje-nim odeljenjima u naseljima Klenov-nik, Stari Kostolac, Ostrovo i Petka.

Gradska uprava Po`arevca raspisa-la je javnu nabavku za poklon-paketenamenjene |acima-prvacima, u plani-

ranoj vrednosti od 833.000 dinara, bezura~unatog PDV-a. Paketi bi trebalo dasadr`e: sveske, pribor za crtanje, priborza pisanje i lenjire. Ponude treba

slati do 28. septembra, do 12 sati, apola sata kasnije usledi}e njihovootvaranje. Glavni kriterijum za izborbi}e najni`a ponu|ena cena. Kao i ra-nijih godina, i ove }e poklon-paketi pr-vacima biti uru~eni 15. oktobra, po-vodom obele`avanja Dana oslobo|e-nja Po`arevca. M. V.

Po`arevac - Uvo|enje najsavremeni-jih metoda u nastavni proces, kao {toje digitalizacija nastave, primenjuje sei u obrazovnim ustanovama na terito-riji Grada Po`arevca. U pojedinim po-`areva~kim {kolama zapo~eta je obu-ka za elektronske ud`benike, dok suna obuku za vo|enje elektronskihdnevnika sve {kole u Po`arevcu posla-le svoje nastavnike. Projekat obuke jenastao na inicijativu kabineta premi-jerke, u saradnji sa Ministarstvom zanauku i tehnolo{ki razvoj i Zavodomza unapre|enje obrazovanja.

Veli{a Joksimovi}, na~elnik {kolskeuprave u Po`arevcu, izjavio je za lokal-ni Radio Boom 93 da je nadle`nostMinistarstva prosvete to kada }e elek-tronski ud`benici po~eti u potpunostida se primenjuju u svim {kolama, kaoi da }e se oni postepeno uvoditi onakokako se budu odobravali. Tako|e, spi-sak predmeta koji }e dobiti i svoje di-gitalne ud`benike, pored tradicional-nih {tampanih knjiga, objavi}e Zavodza unapre|enje obrazovanja, a taj spi-sak broji preko 150 istih.

- [to se ti~e e-ud`enika, e-dnevnikai digitalizacije obrazovnih materijala,to je strate{ka odluka Vlade Srbije iMinistarstva. To je dugoro~an proces

koji treba osmatrati jer se on ne}e za-vr{iti odjednom, ka`e Joksimovi} i do-daje da su neke {kole u Po`arevcu pro-ces digitalizacije obrazovanja zapo~e-le ranije. - Takva je Politehni~ka {kolaPo`arevac koja je ve} pro{le godineuvela elektronski dnevnik i profesoriu toj {koli su prakti~no ve} obu~eni zanjegovo kori{}enje. Neke {kole tek sa-da idu na obuku, tako da je to stvar ko-ja }e te}i u kontinuitetu.

[to se ti~e funkcije elektronskihdnevnika, ona podrazumeva potpunuzamenu {tampanog papirnog dnevni-

ka. To implicira da }e profesori na ~a-sovima sve podatke unositi u e-dnev-nik, odnosno da ne}e biti duplog uno-sa, najpre u papirni, a onda u e-dnev-nik. Tako|e, roditelji }e mo}i prostimukucavanjem {ifre u sistem da prove-re ocene svog deteta.

Cilj projekta digitalizacije nastave je-ste da se uvedu digitalni nastavni mate-rijali i oja~aju kompetencije nastavnikada mogu da prate savremene trendove.Tako|e, cilj je i da se gradivo preneseu~enicima na primeren na~in, te da de-ca u~e koriste}i digitalne sadr`aje.

Vlada Srbije je za uvo|enje digital-nih ud`benika opredelila 70 milionaevra. Z. V.

Uvo|enje najsavremenijih metoda u po`areva~ke {kole

Po~ela obuka za digitalizaciju nastave

Donatorska konferencija Rotari kluba za pomo} Bolnici Po`arevac

Dva miliona dinara za bronhoskopPo`arevac - U Rimskoj vili arheolo-{kog parka Viminacijum odr`ana jedonatorska konferencija za BolnicuPo`arevac. Doma}in skupa bio je Ro-tari klub Po`arevac. Tom prilikom oddonatora je prikupljeno oko dva mili-

ona dinara za medicinski aparat bron-hoskop. To je dijagnosti~ki aparat ko-ji se koristi za postavljanje dijagnozekod bolesti plu}a.

- @elim da se zahvalim Rotari klu-

bu Po`arevac. Ovaj aparat nemamoskoro osam godina, a potrebe za bron-hoskopijom su velike i svakodnevne,rekao je dr Danko Nikoli}, direktorOp{te bolnice Po`arevac.

- Pacijenti su dosad upu}ivani u Be-

ograd ili druge ustanove, a uskoro tovi{e ne}e biti potrebno, istakao je drDanko Nikoli}.

Predsednica Rotari kluba Po`are-vac Ma{a Samard`i} istakla je da su se

odlu~ili da prikupe novac za bronho-skop zato {to je u okru`enju, na`alost,mnogo ljudi koji boluju, a taj dijagno-sti~ki aparat }e im mnogo pomo}i.

- Na{a primarna delatnost su pre-davanja ali i podr{ka drugim klubovi-ma kada prave ovakve akcije - rekao jepredsednik Rotari kluba KalemegdanBeograd prof. dr Laslo Pu{ka{. Dona-tori su bili EPS, Georad, P. D.. Prim,Kostolac usluge, P. D. RIO d.o.o, STR„Maja“ i drugi. H. D.

Novih 10 „pacijentmonitora“ Po`arevac - Op{ta bolnica Po`arevac, kojapokriva i ostalih osam op{tina Brani~evskogokruga, nabavila je 10 takozvanih pacijentmonitora od firme Mediko line, ~ija jeukupna cena 1.572.000 dinara. Ovi savre-meni ure|aji }e omogu}iti pacijentima bo-lju negu jer uz pomo} njih medicinsko oso-blje mo`e u realnom vremenu da prati ve}ibroj parametara zdravstvenog stanja paci-jenata, poput EKG, HR, Resp, SpO2, NIBP.Sva oprema, koja }e znatno doprineti ukup-nom unapre|enju pru`anja medicinskihusluga u ovoj zdravstvenoj ustanovi, naba-vljena je sredstvima Ministarstva zdravlja.

Centar za recikla`u u Ku~evu po~eo probni rad

Zaposleno 16 novih radnikaKu~evo - Centar za recikla`u u Ku~evu po~eo je probni rad kao jedino preduze-}e ove vrste koje doprinosi smanjenju ekolo{kih problema u ovom delu Homo-lja. Uspe{na realizacija prve i po~etak druge faze rada predstavlja ostvarenje pi-lot projekta pod nazivom „I lepo i korisno i ~isto“ u op{tini Ku~evo.

Centar za recikla`u je omogu}io zapo{ljavanje 16 osoba sa podru~ja op{tineKu~evo. Ova lica ne}e biti na op{tinskom bud`etu ve} }e svoja primanja dobija-ti iz finansijske konstrukcije projekta, a nakon 4 meseca o~ekuje se da }e mo}ida se finansiraju iz sopstvenih izvora prihoda.

Recikla`a otpada je izuzetno zna~ajna pa }e tako uskoro na teritoriji cele op-{tine biti postavljeno, samo u prvom mahu, 72 kontejnera u koja }e se odlagatizasebno papir, aluminijum, plastika i hartija. Lokalna samouprava op{tine Ku-~evo je izdvojila jo{ dva miliona dinara za ove namene te se uskoro o~ekuje da sebroj kontejnera udvostru~i. Z. V.

Petrovac, Ku~evo - Kada kona~no, krajem ovog meseca,bude asfaltirana deonica putne saobra}ajnice Mustapi}-Manastirica, to }e izuzetno zna~iti u pribli`avanju mno-gih naselja u ku~eva~koj i petrova~koj op{tini kao i me-stima u goluba~koj i velikogradi{tanskoj. Tako }e, prime-

ra radi, put izme|u Rabrova(op{tina Ku~evo) i Petrovcabiti kra}i za vi{e od 20 kilometara. Ekonomski momenatovog projekta je tako|e veoma zna~ajan jer }e povezanostizme|u privrednika i stanovni{tva ovih krajeva znatnoolak{ati poslovanje. Z. V.

Pri kraju put Manastirica - Mustapi}

Predsednica kluba Po`arevac Ma{a Samard`i}

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

IIIp e t a k , 7 . s e p t e m b a r 2 0 1 8 . brani~evo

Po`arevac - Marko Milenkovi} je, pr-vi u istoriji Ljubi~evskih konji~kih iga-ra, tri puta zaredom osvojio presti`nutitulu Viteza u Ljubi~evskom vi{eboju{to mu je po{lo za rukom i 2014. godi-ne. Time je, prema propozicijama, ste-kao pravo da mu vite{ka sablja koja sedecenijama prenosila aktuelnom po-bedniku, pripadne u trajno vlasni{tvo.

Milenkovi} je u finalu vi{ebojaosvojio 14 bodova i postavio novi re-kord u kurirskom jahanju. On je zada-tu deonicu pre{ao za 22 sekunde i 69stotinki. Pobedom na Ljubi~evskomvi{eboju Marko Milenkovi} je osvojioi 625.000 dinara.

Na drugo mesto se plasirao Andri-ja Ster|evi}. On je na takmi~enju na-stupao na grlu Elba i osvojio 10 bodo-va. Njemu je pripala nov~ana nagradaod 312.500 dinara. Tre}e mesto osvo-jio je Sla|an Mladenovi} koji je osvo-jio 9 bodova. Njemu je pripala nagra-da od 187.500 dinara. Mladenovi} jenastupao na grlu Lahi Dona. ^etvrtomesto osvojio je Davorin @ivkovi} sa 8osvojenih bodova. On je nastupio nagrlu Kaheil i pripala mu je nagrada od125.000 dinara. Pla{t i sablju Marku

Milenkovi}u uru~io je gradona~elnikGrada Po`arevca Bane Spasovi}.

- Tre}i put za redom osvojio je titu-lu i zaslu`eno mu je pripala sablja vi-

teza u trajno vlasni{tvo. Jo{ jednompodvla~im da je ovo istorijski trenutaki prvi put se desilo za ovih 55 godinada nekome pripadne ova sablja vitezau trajno vlasni{tvo, izjavio je BaneSpasovi}, gradona~elnik Po`arevca.

Grlo Atil Trli}, koga je jahao d`okejPerovi~, pobedilo je u glavnoj trci Ku-pu Ljubi~eva, a nov~ana nagrada po-bedniku iznosi 1.000.000 dinara. GrloQuick Viervil je osvojilo glavnu kasa~-ku trku dana „Knez Mihailo“. U sulka-ma ovog grla bio je Panti} a nagradaiznosi 360.000 dinara.

Pobednicima svih dosada{njih tak-mi~enja u Ljubi~evskom vi{ebojupredsednik Skup{tine Grada Po`arev-ca, Bojan Ili} uru~io je velike zlatnemedalje. Na ovogodi{njim Igrama jeizabran i najlep{i {e{ir. Titula „mis {e-{ir“ pripala je Sari Trailovi}.

Z. V.

Po`arevac - Podsetimo, tradicional-nim, sve~anim defileom ulicama Po-`arevca po~ele su 55. Ljubi~evske ko-nji~ke igre, koje je otvorio Nikola Sela-kovi}, dok je presti`nu titulu Po~asnogviteza dobio poznati humanista ArnoGujon kao prvi stranac sa ovim odli~-jem. Vite{ka znamenja - pla{t, sablju ipovelju, uru~io mu je gradona~elnikPo`arevca, Bane Spasovi}, uz gromo-glasan aplauz brojne publike.

Otvaraju}i ovogodi{nje Igre, Niko-la Selakovi} generalni sekretar pred-sednika Republike Srbije, istakao jezadovoljstvo boravkom u Po`arevcu.

- Zadovljstvo mi je {to, u svojstvoizaslanika predsednika Republike Sr-bije, danas mogu da budem ovde savama, u na{em divnom Brani~evu, una{em Po`arevcu. Mestu gde se ~uvastara srpska tradicija vite{tva zaode-nuta u novo savremeno ruho. U me-stu u kome je obele`eno 300 godinavelikog evropskog mira, koji je sklo-pljen i koji je smirio velike i nepomir-ljive sukobljene sile. Imate vi Po`are-vljani itekako sa kime da se podi~ite.Danas su neki od istorijskih likova idoma}ini ovog divnog i velikog slavljai skupa. Poput legendarnog koman-danta gvozdenog puka Milivoja Stoja-novi}a Brke, ~oveka koji je ratovao ra-me uz rame sa velikim vojvodom Mi-{i}em, i kada imate takve pretke, ondanije ni ~udo {to mo`ete da imate ova-kve potomke i ovakvu divnu tradiciju.

Svakog ratnika je krasio uspeh u boju,a zamislite tek {ta vam donosi uspeh uvi{eboju. To je upravo ono {to negujuLjubi~evske konji~ke igre, rekao je Se-lakovi}.

- ast mi je {to sam, zajedno sa svi-ma vama, svedok izrastanja ove po`a-reva~ke manifestacije u srpsku mani-festaciju. Ona je to zapravo, po svojojsu{tini, oduvek i bila ali vizijom na{egdr`avnog vrha i pa`njom koja je odnjega dobila, mo`emo re}i da }e Lju-bi~evski vi{ebojci i vitezovi u godina-ma koje su pred nama biti u svetu po-znati kao pojam i simbol neraskidivovezani za Srbiju, rekao je izme|u osta-log gradona~elnik Bane Spasovi}.

U defileu su, pored u~esnika vi{e-boja, ~lanova Konji~kog dru{tva„Knjaz Mihajlo“, brojnih fijakera sapoznatim li~nostima iz istorije, u~e-stvovala i deca iz Srpskih enklava naKosovu, kao i u~enici generacija iz po-`areva~kih {kola, Centralna istorijskali~nost defilea i doma}in je bio Po`a-revljanin, \eneral Ilija Gojkovi}, kogaje tuma~io glumac Ivan Vu~kovi}.

Organizacioni odbor je odlu~io dasav prihod od prodatih ulaznica budedoniran za pomo} srpskim enklavamana Kosovu. Sve~anom defileu prisu-stvovali su ambasador republike Al`iri diplomatski predstavnici drugih ze-malja. U okviru otvaranja ovogodi-{njih Igara, odr`an je i koncert @eljkaJoksimovi}a. Z. V.

Sve~ani defile bio atrakcija na Ljubi~evskim igrama

Arno Gujon Po~asni vitez

Finale 55. Ljubi~evskih konji~kih igara na po`areva~kom Hipodromu

Marko Milenkovi} osvojiotre}u uzastopnu titulu Viteza

Po`arevac - Dugo o~ekivana LEDrasveta na ulazu u Po`arevac, u ulici\ure \akovi}a, kona~no je zasijala os-vetljavaju}i prostor koji je decenijamabio u mraku - izme|u saobra}ajnepetlje prema Ljubi~evu i KompanijeBambi. Postavljeno je 90 sijali~nihstubova sa LED rasvetom, a novomtehnologijom }e biti pokriveno jo{ oko40 sijali~nih mesta. Ukupna vrednostove investicije iznosi oko 20 miliona

dinara. Gradona~elnik Bane Spasovi}ka`e da je prva faza elaborata o LEDrasveti za grad Po`arevac i Gradskuop{tinu Kostolac zavr{ena i da se radina drugom delu elaborata koji obuh-vata celu teritoriju grada. Kada pro-jekat bude zavr{en bi}e doneta odlukao javnom privatnom partnerstvu.Gradona~elnik je rekao i da ovo pred-stavlja i jednu od mera bezbednostikako voza~a tako i pe{aka. Z. V.

Dugo o~ekivano novo osvetljenje na ulazu u Po`arevac

Zasijala LED rasveta Po`arevac - U po`areva~komCentru za kulturu odr`ano jepredavanje ~ija je tema bila „Do-sada{nje iskustvo Dr`avne revi-zorske institucije (DRI) u po-stupku sprovo|enja revizije fi-nansijskih izve{taja i pravilnostiposlovanja jedinica lokalne sa-mouprave“. Skupu su prisustvo-vali predsednik Dr`avne revizor-ske institucije Du{ko Pejovi}, dr-`avni revizor Stojanka Milova-novi}, ovla{}eni dr`avni revizoriz sektora za reviziju lokalnihvlasti Danimir Vulinovi}, grado-na~elnici pojedinih gradova,predsednici op{tina, direktorijavnih ustanova, {kola i zaposle-ni u Gradskoj upravi Po`arevca.

Predavanje u Centru za kulturu Po-`arevac, organizovala je DRI i Programza razvoj Ujedinjenih nacija u Srbiji(UNDP), u okviru projekta „Unapre-|enje revizije op{tina radi odgovorno-sti i efikasnosti u upravljanju javnim fi-nansijama“ koji finansira [vajcarskaagencija za razvoj i saradnju (SDC).DRI je najvi{i organ revizije javnihsredstava u Republici Srbiji.

- Upoznavanje sa radom DRI i do-sada{njim iskustvima dr`avne revizi-je u postupcima revizije od neproce-njivog su zna~aja za unapre|enje me-hanizma upravljanja finansija na lo-kalnom nivou. DRI je pouzdan part-ner svim lokalnim samoupravama unaporima za postizanje ve}eg stepenaodgovornosti i transparentnosti prili-kom tro{enja javnih sredstava i raspo-

laganja imovinom, ne samokroz reviziju finansijskih izve-{taja, ve} i kroz davanje savetakorisnicima javnih sredstava,izjavio je Bane Spasovi}, grado-na~elnik Po`arevca.

DRI izvr{ila je reviziju finansij-skih izve{taja zavr{nog ra~unabud`eta i pravilnosti poslovanjagrada Po`arevca za 2011. i 2015.godinu. Na osnovu prikupljenihadekvatnih dokaza na{ih stru~nihslu`bi, kao i od na{ih korisnikabud`etskih sredstava izra`eno jemi{ljenje o tome da li su transak-cije izvr{ene u skladu sa va`e}impropisima datim ovla{}enima ida li su sredstva kori{}ena za pla-nirane srvhe, rekao je Spasovi}.

Gradona~elnik je naglasio da Po`a-revac ima efektivnu saradnju i komu-nikaciju sa DRI i istakao da pored mi-{ljenja i preporuka, od velike pomo}ipristupa~nost u svakom trenutku zasavete, kada se pojavi dilema u iskazi-vanju pojedinih ra~unovodstvenih iz-ve{taja ili dono{enja odre|enih akata,kao i njihova uskla|enost sa zakon-skim propisima. Z. V.

U po`areva~kom Centru za kulturu odr`ano predavanje

Iskustva dr`avnih revizora

Volti`eri, uzdanica po`areva~kog konjarstva

Kao i na svim dosada{njim Ljubi~evskim igrama i na ovim 55. posetioci hipodroma su mogli davide i aplaudiraju najmla|im i najsla|im jaha~ima volti`erima Konji~kog dru{tva „Knez Mihaj-lo“. Volti`eri uzrasta od 19 meseci do 8 godina pokazali su ve{tine na kobili „Mazi“, poput uska-kanja u sedlo, makazica, ranjenog kauboja, koluta unazad, skoka sa konja u trku... Najmla|iStefan Kosti} i Vuka{in Milovanovi} od 19 i 22 meseca dobili su najvi{e aplauza, a publika nije{tedela dlanove i za one ne{to starije devoj~ice i de~ake.

Gujon u ode`di viteza

Du{ko Pejovi} i Bane Spasovi}

p e t a k , 7 . s e p t e m b a r 2 0 1 8 .

VIVp e t a k , 7 . s e p t e m b a r 2 0 1 8 . b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

M o`da se neko pita, dogodi li mi se nekad ne{to lepoili mi se doga|aju samo neprijatnosti. Dakako,puno pozitivnih doga|anja do`ivljavam

svakodnevno, ali, zar je to za novine. Po onoj poznatoj „nijevest da je pas ujeo ~oveka, ve} obrnuto“, i ja ukazujem nanepravilnosti koje treba ispravljati, kad je ve} neko dopustioda se pojave. Ali, idemo redom, najpre uvod, pa dalje...

Letnji program kulture i zabave tradicionalno ostvarujeCentar za kulturu u Po`arevcu. Ranijih godina nisamprime}ivao toliko programa za mali{ane, ili mo`da nisambio li~no zainteresovan, pa mi je promaklo. Tek, kako bilo,tzv. kru`ni tok svake ve~eri vrvi od dece i mladih. Tu suzabavni sadr`aji, muzika, humor i akrobacije, auti}i, bicikli itrotineti... Kafi}i su videli svoju {ansu i izneli stolice nakolovoz, {ire}i svoje terase i izlaze}i u susret roditeljima decekoja se zabavljaju, organizovano ili za svoj ra~un, kao idrugih sugra|ana, eljnih relaksacije i osve`enja. Opustiti se,na trenutak potisnuti negativne primese koje nas pritiskajuiz ~asa u ~as; mentalno nije higijenski da se stalno

akumuliraju problemi i nezadovoljstva zbog njihovognere{avanja...

Mo`da ni ovog leta ne bih zapazio ovu lep{u stranugradskog ivota, da moji Marija i Matej, unuka i unuk, nisuna kru`nom toku svake ve~eri. Matej izlazi na „pistu“ satrotinetom i biciklom, naizmeni~no, jedne ve~eri trotinet,druge bicikl. Sve dok mu tata nije kupio novi ve}i bicikl, odkada je trotinet totalno zapostavljen. I od kada je me|uvr{njacima glavna faca.

Marija skoro svakodnevno ima i prepodnevni program.Kao ~lan konji~kog dru{tva Knez Mihajlo, skorosvakodnevno je na treningu {kole jahanja. Jednom mi sepohvali da je jahala bez vodi~a i povodca, drugi put da joj sekonj oteo kontroli i krenuo u galop, a ona ga na kraju ipakobuzdala (a oni u~e kas, bar za po~etak), tre}i put da jeupoznala novu najbolju drugaricu...

Uz zabavu koju svako izabere prema svom uzrastu idru{tvu, tako|e na kru`nom toku, dva puta nedeljno njihdvoje poha|ali su kurs engleskog jezika, besplatno, ali nana~in da je u~enje preko raspusta prilago|eno godi{njemdobu i potrebi dece da se zabave, makar i kroz u~enje. Itako, u predve~erje Ljubi~evskih konji~kih igara, u kojimasam u davnim godinama `rtvovao deo godi{njeg odmorada bih se anga`ovao na nekom od zadataka organizovanjaove konji~ko sportske manifestacije, radujem se {to sedoga|aju lepe stvari i {to se moji unuci zabavljaju naoriginalan na~in.

Ina~e, da se bli`e Igre, o~igledno je bilo i onima kojidibidus nisu obave{teni o lokalnim doga|ajima.Obele`avaju se zebre i druga horizontalna signalizacija, kositrava i odnosi |ubre. Na~elstvo obnavlja svoju prelepufasadu. I rasveta bljesnula. Pri`eljkujem da }e se kona~nozameniti i desetine davno pregorelih sijalica uli~ne rasvete.

Bogdan @ivanovi}

[TA MI SE DOGA\A

De~iijaradost

Mentalno nijehigijenski da se stalnoakumuliraju problemi inezadovoljstva zbognjihovog nere{avanja...

Viminiacijum - Pozori{ni festival„Viminacijum fest - mitovi starii novi“ koji se organizuje po prviput otvorila je predstava „KraljRi~ard III“ u izvo|enju Gradskogdramskog kazali{ta Gavela iz Za-greba. Pre izvo|enja prve pred-stave prisutnoj publici obratio sedoma}in Festivala gradona~elnikPo`arevca, Bane Spasovi}.

- Bi}e ovaj na{ festival poredpozori{nog, siguran sam, i festi-val prijateljstva i me|usobnogpo{tovanja. Dokaz za to jeste i ~i-njenica da jezici kojim govorimo,iako razli~itog imena, nam ipakdonose lepotu razumevanja, a toje vrednost kojoj se trebamo ra-dovati. Vremenske prilike namnisu bile naklonjene da se ovapredstava odr`i u Viminacijumu,ali to svakako ne}e umanjiti do-`ivljaj koji nas o~ekuje od stranepozori{ta Gavela i njihove po-stavke vanvremenskog Viljema[ekspira, rekao je Spasovi}.

Podsetimo, Koncertom sim-fonijskog orkestra „Gvardija“, uCentru za kulturu u Po`arevcu3. septembra po~eo je festival„Viminacijum fest - mitovi starii novi“. Umesto u amfiteatru naanti~kom lokalitetu Viminaci-jum u Kostolcu, festival se odr`a-vao u Po`arevcu, jer je najavljenolo{e vreme.

Hrvatsko kazali{te Gavela izZagreba izvo|enjem predstaveRi~ard III odu{evilo je po`areva~-ku publiku koja je predstavu ot-pratilo u jednom dahu. Posebno

je odu{evio glavni glumac OzrenGrabari} u ulozi Ri~arda III, koji jezaslu`eno od strane stru~nog iri-ja nagra|en kao glumac ve~eri.

U takmi~arskom delu festiva-la, planirano je pet predstava, poizboru selektora Mihajla Nesto-rovi}a. Nakon „Ri~arda Tre}eg“- Pozori{ta „Gavela“ Zagreb, po-`areva~ka publika u`ivala je i u`i-va}e u predstavama „Feni~anke“- Narodno pozori{te Sarajevo,„Odisej - san o povratku“ - Dje~-je pozori{te Republike Srpske,„Elektra“ - NP Beograd i „Hasa-naginica“ - Novosadsko pozori-

{te. Poslednjeg dana festivala, u~ast pobednika, koji }e dobiti na-gradu „Zlatna fibula“, nastupi}enovosadski „Big bend“ - hor i or-kestar opere.

Druge ve~eri festivala „Na-rodno pozori{te Sarajevo odigra-lo je predstavu Feni~anke u re`i-ji Ozrena Prohi}a. I ovu predsta-vu po`arev~ki ljubitelji pozori{neumetnosti su izuzetno prihvatilii gromkim aplauzom nagradili.Za glumicu ve~eri progla{ena je

Mediha Musliovi}, koja je nagra-|ena poklon paketima grada Po-`arevca CZK „Po`arevac“.

Bojan Nikoli}, amaterski glu-mac amaterskog pozori{ta „Mili-voja @ivanovi}“ ka`e da je pred-stava koju su izveli glumci Sara-jevskog narodnog pozori{taadaptacija anti~ke drame Feni-~anke (Euripid) Lade Ka{telankoja koenspodira sa dana{njimvremenom, bavi se temama kojesu univerzalne I aktuelne.

U opisu sadr`aja predstaveka`e se da je preko mita ispri~a-na pri~a o problemima koji su Idanas jako aktuelni. Posmatraju-}i stvari od antike do danas, u su-{tini se ni{ta ne menja. Napredu-je civilizacija, imamo tehnolo{kaotkri}a, ali me|uljudski odnosiostaju isti, jedino se sukobi voderazli~itim sredstvima. Ljudskapohlepa je uvek ja~a od svega. Uovoj drami svaki lik je zaokupi-ran samim sobom I ima interak-ciju sa drugim likovima tek ono-liko koliko ima vlastite koristi odnje...

@iri publike svake ve~eri biraglumca ili glumicu ve~eri kojiu~estvuju kao kandidati za naj-boljeg glumca Festivala. Na kra-ju Festivala stru~ni iri koji radi usastavu: Dejan Mija~ - reditelj,Miodrag Taba~ki profesor FDU Iglumac, Sa{a Torlakovi}, done}eodluku ko je najbolji glumac pr-vog pozori{nog Festivala“Vimi-nacijum fest“, kao i odluku o naj-boljoj predstavi Festivala.

M. V.

Kostolac - Na arheolo{kom loka-litetu Viminacijum, nekada{njojmetropoli rimske provincijeGornje Mezije nadomak Kostol-ca, po~eo je Me|unarodni 24. LI-MES kongres u organizaciji Ar-heolo{kog instituta iz Beogradakoji okuplja vode}e nau~nike sasvih meridijana. Kongres je sve-~ano otvoren na Filolo{kom fa-kultetu u Beogradu izlo`bom„Rimski limes i gradovi u Srbiji“.

U~esnici su se potom preseliliu Arheolo{ki park Viminacijumgde }e do 9. septembra predsta-viti rezultate svojih istra`ivanja uvezi sa ustrojstvom i strategijomrimske vojske, ali i osetiti legio-narski na~in ivota u rekonstrui-sanom legijskom logoru. O~eku-

je se dolazak vi{e od 400 svetskihistra`iva~a iz 45 zemalja, sa pro-stora svih kontinenata.

- Odluka da Viminacijum bu-de doma}in najve}eg evropskogarheolo{kog kongresa „Limes“velika je ~ast za Srbiju i priznanjeo vrednosti ovog arheolo{kog lo-kaliteta nekada najmo}nijeg car-stva. Od vi{e od 40 rimskih logo-ra (me|u kojima su bili i Londi-nijum, ispod dana{njeg Londo-na, Mediolanum, ispod Milana,Singidunum, ispod Beograda) je-dino je sa~uvan Viminacijum,nekada glavni grad provincijeGornje Mezije i me|u zna~ajni-jim vojnim logorima na Dunavu.U logoru se nalazilo oko 6.000 le-gionara i jo{ {est stotina konjani-ka, a sam logor se prostire na 16hektara ispod zemlje. Zahvaljuju-}i Viminacijumu, Srbija ima svet-sku arheolo{ku ekskluzivu, a nemogu ni da pretpostavim kolikonas jo{ spektakularnih otkri}a ~e-ka, rekao je povodom po~etkaKongresa direktor Arheolo{koginstituta SANU dr Miomir Kora}.

Arheolozi koji }e dolaziti u Vi-minacijum smenjiva}e se u trigrupe. Nau~ni radovi obavlja}e seu ~etiri sesije, koje }e se odvijati uokviru Nau~no-istra`iva~kogcentra Domus Scientiarium i no-voizgra|enog Limes Parka u Ar-heolo{kom parku.. Veliki brojnau~nika bi}e sme{ten u rekon-struisanom legijskom logoru, aboravi}e u vojnim barakama, ~ijiizgled odgovara onima od pre2.000 godina. Deo u~esnika bi}esme{ten u Nau~no-istra`iva~komcentru i Limes parku, a ostali }eboraviti u privatnim sme{tajima ihotelima u okolnim mestima, Po-`arevcu i Velikom Gradi{tu.

Direktor Arheolo{kog institu-ta SANU dr Miomir Kora}, koji

rukovodi radovima u Viminaci-jumu, podse}a da je pre godinu ipo u Va{ingtonu boravila grupasrpskih istra`iva~a koji se bavebio naukama, matemati~kim na-ukama i arheologijom kada su seameri~ki arheolozi zainteresova-li za Viminacijum.

Kora} je najavio dolazak elit-nih istra`iva~a iz najve}ih ameri~-kih laboratorija i dekani fakultetasa kojima }e biti organizovana ra-dionica posve}ena bazama poda-taka u arheologiji, bio i matema-ti~kim naukama. Prvog dana,prema re~ima Kora}a, ameri~keistra`iva~e }e u Viminacijumuupoznati sa domenima arheologi-je u bazama podataka, po{to Vi-minacijum ima na stotine hiljada

predmeta i dobar je primer za to.Program naredna dva dana bi}eorganizovan u Palati Srbije, gde }eim se pridru`iti jo{ 300 istra`iva-~a sa {ireg prostora Balkana. Ko-ra} je naveo da je NSF odobrio100.000 dolara za putne tro{kovei boravak svojih istra`iva~a.

- Obi~no daju daleko manjesume. Sli~an doga|aj su organi-zovali pre dvadesetak godina uIzraelu i to je ne{to {to je jedin-stveno, istakao je Kora}, oceniv{iradionicu „Data science“ kao je-dinstven nau~ni doga|aj i prilikuza susret sa ameri~kim nau~nici-ma. Interesovanje ameri~kih na-u~nika za dolazak u Srbiju, Kora}je objasnio ~injenicom da je Vi-minacijum u arheologiji jedin-stven model kako treba razvijatiarheolo{ki lokalitet.

- Na lokalitetu Viminacijumvr{e se dugotrajna arheolo{ka is-kopavanja. Iskopali smo ~ak14.000 grobova i samo u njimaimamo stotinak hiljada predme-ta, a predmeti koji su vezani zaistra`ivanje grada i okoline gradapredstavljaju na stotine hiljadanovih artefakata koji ulaze u ba-ze. To su velike baze i sa ameri~-

kim stru~njacima }emo razgova-rati kako da ih u~inimo vidljivi-jim, izjavio je Kora}.

Organizacija Kongresa LI-MES dobijena je u Ingol{tatu2015 godine. Skup elitnih nau~-nika se odr`ava svake tre}e godi-ne na drugom mestu u svetu.

- To je arheolo{ka olimpijadakoja se odr`ava povodom Rimskegranice - limesa i onda kada smodobili nominaciju za taj projekatprakti~no smo krenuli u radove.Organizacija tog skupa je dostakomplikovana jer u~estvuje vi{estotina istra`iva~a iz {ezdesetak

zemalja, sa svih {est kontinenata -arheolo{ka elita, nau~nici koji naj-vi{e znaju o rimskoj vojsci, rim-skom ustrojstvu, rimskoj granici isvim stvarima vezanim za Rim-sko carstvo. Sada su svi oni kodnas na Viminacijumu, izjavio jeprof. dr Miomir Kora}.

- U nau~nom smislu razmeni-}emo saop{tenja i rezultate, aliisto tako razgovara}emo i o bu-du}im projektima. To se uvek ta-ko radi na velikim kongresima,ali po{to mi, viminacijumski tim,nikada nismo tako sebi~ni, pogo-tovo ne u Srbiji gde volite sve dapoka`ete, eto nas svakog drugogdana na ekskurzijama. Prva eks-kurzija bi}e u Sremskoj Mitrovi-ci, u Sirmiumu, i Novom Sadu.

Slede}a ekskurzija je na potezu\erdapskog prostora. Vide}emoFeliks Romulianu i druge lokali-tete na tom prostoru. Taj ~aroban,

mo`da jedan od najlep{ih prosto-ra na{e zemlje, nikoga ne}e osta-viti ravnodu{nim. Rimski impe-ratori su tu prolazili i gradili pute-ve, ostavljali table. Jedan je napra-vio ~uveni most Apolodor prekoDamascusa, jedan od najve}ihmostova u anti~kom svetu. Nijebio zabele`en kao anti~ko ~udo alisvakako to jeste - anti~ko ~udo odmosta du`ine hiljadu metara.

Tre}a ekskurzija bi}e usmerenana Ni{ i Cari~in grad - JustinianuPrimu, gde je ro|en rimski impe-rator Justinijan, koji je, kao {to zna-mo, kodifikovao rimsko gra|anskopravo. Istra iva~i sveta ima}e prili-ku da vide ne samo Viminacijum iovaj prostor, nego }e videti Srbijuprakti~no u celini. Napravili smoza njih jo{ neke stvari, pa je organi-zovan i „Viminacijum fest - mitovistari i novi“, naveo je dr Kora}.

M. V i Z. V.

Me|unarodni „Limes“ kongres u Viminacijumu do 9. septembra

Skup vode}ih arheologa sveta

U toku je novi pozori{ni festival „Viminacijum - fest“, publika i gosti dosad veoma zadovoljni

Spasovi}: Jezici kojima govorimo donose nam lepotu razumevanja

Ri~ard tre}i uizvo|enjuzagreba~kogkazali{ta„Gavela“odu{eviogledaoce „Feni~anke“Narodnogpozori{ta izSarajeva tako|ese predstavilepo`areva~kojpublici

Veliko interesovanje ameri~kihnau~nika za dolazak u Srbiju, drMiomir Kora} obja{njava ~injenicomda je Viminacijum jedinstven modelkako treba razvijati arheolo{ki lokalitet

Alternativa i besplatne ulaznice- Nadamo se da }e biti lepo vreme na kraju festivala, 9. septembra, pa da se zavr{no ve-~e, uz rok operu i dodelu nagrada, odr`i na Viminacijumu, kazao je Dragi Ivi}, direktorCentra za kulturu. Selektor festivala, Mihajlo Nestorovi}, rekao je da svi pozori{ni fe-stivali na otvorenom imaju i plan B, odnosno alternativnu lokaciju za igranje predsta-va u slu~aju lo{eg vremena. Organizacioni odbor festival doneo je odluku da ulazniceza predstave budu besplatne, koje }e se deliti na biletarnici CZK-a. Ina~e, prvobitno jeodre|eno da cena ulaznica bude 1. 000 dinara.

Dokazi o postojanju velikih objekataDr Miomir Kora} je nedavno ukazao i na zna~aj uspostavljanja saradnje sa vode}im is-tra`iva~ima iz oblasti arheologije. „Dolaze istra`iva~i iz Viskonsina, sa Pen Stejta, iz Va-{ingtona, Utaha, sa razli~itih strana Amerike i ovde }emo im predstaviti {ta mogu dao~ekuju od budu}ih iskopavanja u Viminacijumu. Imamo dokaze o postojanju foruma,carske palate, hipodroma, sve su to veliki objekti i siguran sam da }emo pojedine od tihistra`iva~a zainteresovati za zajedni~ku saradnju“.

Vojni logor i za druge posetiocePosle Limesa, rimski vojni logor bi}e na raspolaganju svim posetiocima i turistima ko-ji }e imati jedinstvenu priliku da kroz sme{taj u logoru i vojni poligon do`ive istinsko is-kustvo legionara iz I veka nove ere nekada najmo}nije imperije sveta.

Za festival iz bud`eta oko devet milionaNov~ana nagrada za najbolju predstavu, uz nagradu „Viminacium maximus“, iz-nosi 750 hiljada dinara, dok je nov~ana nagrada za najboljeg glumca festivala, uznagradu „Zlatna fibula“, 200 hiljada dinara. Grad Po`arevac je finansirao festival,a iz bud`eta je izdvojeno ne{to manje od 9 miliona dinara. Ina~e, nov~ana nagra-da za najbolju predstavu, uz nagradu „Viminacium maximus“, iznosi 750.000, dokje nov~ana nagrada za najboljeg glumca festivala, uz nagradu „Zlatna fibula“,200.000 dinara. Grad Po`arevac je finansirao festival, a iz bud`eta je izdvojeno ne-{to manje od devet miliona dinara. Organizatori Pozori{nog festivala „ViminaciumFest - Mitovi stari i novi“ su Grad Po`arevac, Centar za kulturu Po`arevac i Arheolo-{ki park „Viminacijum“.

Iz predstave Ri~ard tre}i

Gradonacelnik Spasovi} otvara viminacijum fest

Arheolo{ka „Olimpijada“: Dr Miomir Kora}

Glumica druge ve~eri Mediha Musliovi}

Arheolo{ki centar sveta: Viminacijum

Foto:

Bojan

Niko

li} -

CZK

VI p e t a k , 7 . s e p t e m b a r 2 0 1 8 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Tabanovac - U naselju Tabanovac na-domak Petrovca na Mlavi pu{ten je usaobra}aj novoasfaltirani put du`ine730 metara koji vodi do seoske crkvea vrednost ove investicije iznosi bez-malo {est miliona dinara.

Ovo je nastavak realizacije drugogdela projekta razvijanja putne infra-strukture u op{tini Petrovac na Mlavi.Otvaranju ovog puta prisustvovao jepredsednik mesne zajednice Tabano-vac, Jovica Simi} i kompletno op{tin-sko rukovodstvo na ~elu sa predsedni-kom op{tine, Du{kom Nedini}em, ipredsednikom skup{tine op{tine, Mi-lan~etom A}imovi}em.

- Crkva u Tabanovcu slede}e godineslavi 100 godina postojanja, a ovo je je-dan od na~ina da op{tina Petrovac naMlavi, na konkretan na~in, pomogne ipodr`i crkvu. Vrednost ove investicijeiznosi 5,7 miliona dinara a projekat jeura|en u saradnji sa ministarstvom pri-vrede. Mi imamo velike planove, ne sa-mo za Tabanovac, ve} za ~itavu op{tinu.Poplava je u~inila svoje tako da nekestvari koje smo planirali ove godine ne-}emo mo}i da zavr{imo ali mi smo op-timisti, imamo dobru saradnju sa Beo-gradom, tako da mislim da }e gra|anibiti zadovoljni. U ovom trenutku moguda ka`em da slede}e nedelje uvodimo u

posed investitora koji je dobio tender zapotpunu rekonstrukciju osnovnih {ko-la u Burovcu i Krviju, tako da svima da-jemo do znanja da brinemo o svakomdelu op{tine, rekao je Du{ko Nedini},predsednik op{tine Petrovac na Mlavi.

- Izuzetno mi je drago da je ovo je-dan od najve}ih projekata u posled-njih deset godina koji je realizovan, akoji je u nadle`nosti lokalne samou-prave. Drago mi je i zbog ~injenice dasmo pokazali za ove dve godine damo`emo da uradimo i neke stvari ko-je su malo druga~ije, rekao je Jovica Si-mi}, predsednik Mesne zajednice Ta-banovac. Z. V.

U naselju Tabanovac, nadomak Petrovca na Mlavi

Asfaltiran put do crkve, investicija od {est miliona

Prema cenama povr}a na po`areva~koj pijaci

Pola plate za zimnicuPo`arevac - Prema cenama povr}a napo`areva~koj pijaci, pojedini kupci susra~unali da je za ostavljanje zimniceza ~etvoro~lanu porodicu potrebno iz-dvojiti ~ak polovinu mese~ne plate.Naime, u poslednje vreme vo}e i povr-}e mo`e se nabaviti u prodavnicamapreko cele godine ali mnoge doma}i-ce i dalje po tradiciji spremaju zimni-cu. Prodavci savetuju da doma}ice po-vr}e za ajvar, tur{iju i drugu zimnicukupuju sada, dok je dobrog kvaliteta.

Za kvalitetnu crvenu papriku odkoje se pravi ajvar mora se izdvojiti100 dinara za kilogram. Ukoliko seodlu~ite za kupovnu verziju ovog omi-ljenog specijaliteta, onda se mora iz-dvojiti 350 dinara za teglu. Papriku ba-buru mo`ete kupiti po istoj ceni, a naj-skuplja je „somborka“ koja ko{ta 120dinara. Cena paprike tur{ijare kre}e seod 80 do 90 dinara dok za kilogram

ljute papri~ice treba izdvojiti i 200 di-nara.

Paradajz se mo`e kupiti po ceni od35 dinara na veliko, dok ~ak 100 i 130dinara treba izdvojiti za kilogram. Ce-na krastav~i}a korni{ona kre}e se od60 do 100 dinara kilogram, kupus gla-vica mo`e se kupiti po ceni od 40 dina-ra dok za kilogram plavog patlid`anamora se izdvojiti 50 dinara.

Na pija~nim tezgama, doma}icemogu na}i i ve} gotov d`em, za jednu

teglu treba izdvojiti od 250 do 300 di-nara ali ukoliko se odlu~e za doma}i,{ljive se mogu kupiti po ceni od 60 do100 dinara, dok za kilogram gro`|amora se izdvojiti od 150 do 190 dina-ra. Trgovci na pijaci ka`u da ovih da-na ve}ina doma}ica proverava cenu.ali ima i onih koji pazare, dodu{e, ka-ko ka`u, manje u odnosu na prethod-ne godine. Z. V.

Nabavka ogreva za doma}instva ve} po~ela

Cene drva i uglja na nivoupro{logodi{njihPo`arevac - Doma}instva u Po`arevcu,Kostolcu i pojedinim selima, koja nisu ima-la sre}u da budu priklju~ena na daljinskivrelovod iz termoelektrana kao najpovolj-nije grejanje, ve} su po~ela nabavku ogre-va za predstoje}u zimu. Mada je tempera-tura jo{ prijatna, gra|ani se pripremaju zapredstoje}u grejnu sezonu kupovinomogreva. Cene su, tvrde na stovari{tima, iste kaopro{le godine. Tako je za kubik drva neop-hodno izdvojiti od 2.000 do 4.500 dinara aza tonu uglja oko 7.000 dinara. Pored sto-vari{ta, drva i ugalj se mogu kupiti i od pro-davaca ~vrstih goriva koji u cenu ra~unajui se~enje drva. Oni tra`e od 2.000 dinara zameka drva poput topole do 4.500 dinara zatvrda kao {to su bukva, bagrem i hrast.Ugalj se kod ovih prodavaca mo`e na}i poceni od 5.850 dinara za tonu kostola~koguglja. Z. V.

Danas je Po`arevac doma}in u~esnicima nadmetanja u pripremanju najukusnijeg ajvara

„Iza|i mi na teglu“, peti putPo`arevac - Danas je Po`arevac je do-ma}in u~esnicima nadmetanja u pri-premanju najukusnijeg ajvara, jednogod na{ih najpoznatijih gastronomskihbrendova. Jubilarni peti karavan „Iza|imi na teglu“, nacionalno takmi~enje upripremanju najboljeg ajvara, odr`ava

se na centralnom gradskom trgu. Uovoj sezoni karavan okuplja oko 450takmi~arskih ekipa i 3.000 u~esnikakoji }e, po~ev od 17. avgusta do 13. ok-tobra, ispe}i 12.000 kilograma paprika{to je, ako posmatramo u komadima,~ak 100.000 paprika! Pored takmi~ar-

skog dela, kao i svake godine, bi}e or-ganizovan bogat celodnevni programza posetioce, vredne nagrade za pobed-nike i edukativni de~iji program.

Veliko finale, koje }e okupiti po-bednike iz svih gradova, odr`a}e se13. oktobra u Beogradu gde }e vla-

snik recepta za pobedu biti krunisanza kralja ajvara i pone}e titulu najbo-ljeg ajvar majstora u 2018. godini.Podsetimo, pobednik pro{logodi-{njeg takmi~enja u Po`arevcu, bila jeekipa u~enika Ekonomsko-trgova~ke{kole „Pakleni kuvari“. Z. V

Vojne ve`be na„Peskovima“Veliko Gradi{te - Jedinice Vojske Srbi-je izvodi}e ve`be ga|anja iz pe{adij-skog naoru`anja na samostalnom au-tomatizovanom streli{tu „Peskovi“kod sela Kusi}e 11, 12, 13, 17, 18, 19,20, 24, 25, 26 i 27. septembra. Tim da-nima na poligonu je zabranjeno kreta-nje, zadr`avanje i boravak ljudi, stoke,motornih vozila i sto~nih zaprega. Po-ligonsko-streli{ni prostor u kojem }ese izvoditi ga|anje bi}e obele`en crve-nim barja~i}ima i tablicama sa natpi-som: „Ne idi dalje - ga|a se!“ i obez-be|en stra`arima. Tako|e, na poligo-nu je zabranjeno i prikupljanje i dira-nje nerasprsnutih projektila i njihovihdelova, jer su opasni po ivot. Pri nai-lasku na takav projektil svako lice jedu`no da o tome odmah obavesti naj-bli`e organe policije ili najbli`u ko-mandu Vojske Srbije.

M. V.

Ku~evo - Lova~ko udru`enje „Jelen“iz Ku~eva je, u dvori{tu Lova~kogdoma, organizovalo svoju 8. Gula-{ijadu na kojoj je u takmi~arskomdelu nastupilo 24 ekipe od kojih triiz drugih udru`enja.

- Tajna kuvanja lova~kog gula{aje u ljubavi. Dobro i u sastojcima,rekao je ~lan tima koji je skuvaonajbolji gula{ na 8. Gula{ijadi Lo-va~kog udru`enja „Jelen“ , DraganMi{i}. U lova~kom gula{u mora bi-ti razli~itih vrsta mesa i puno ljuba-vi prema kuvanju gula{a“

Najbolji gula{ skuvala je ekipa„Ku~evo 2“ u sastavu Dragan Mi{i}i Miljan Petrovi}, drugo mestoosvojila je ekipa „Radenke 2“ - Ne-boj{a Babeji} i Dalibor Lezi} a tre}etim „[evice“ u sastavu Nenad Bala-banovi} i Novica Pauljeskovi}. Is-pred lokalne samouprave Gula{ija-di je prisustvovao predsednik op{ti-ne Novica Jano{evi}. Z. V.

Lova~ko udru`enje „Jelen“ organizovalo svoju 8. Gula{ijadu

Nema gula{a kao {to je lova~ki

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

VIIp e t a k , 7 . s e p t e m b a r 2 0 1 8 . brani~evo

Miljkovi}: „Za{tone}e{ da se slika{ sadecom?“ Joksimovi}:„Ma, ko te j..e!“Po`arevac - Jedan od najpopularnijihpop peva~a u Srbiji nakon otvaranja55. Ljubi~evskih konji~kih igara odr-`ao je koncert na kojem je prisustvo-valo vi{e od 20.000 ljudi. Me|utim,umesto po dobroj atmosferi koja je,sve do pred kraj, pratila koncert Joksi-movi} }e se upamtiti po nedoli~nom,da ne ka`emo skandaloznom pona{a-nju prema publici, jer nije najavio krajkoncerta, nije dopustio publici da tra-`i bis, niti je hteo da se fotografi{e sasvojim fanovima i decom. [tavi{e, prenego {to je bukvalno pobegao sa sce-ne, on je po`areva~kog gradskog ve}-nika Dalibora Miljkovi}a opsovao, na-kon njegovog pitanja za{to ne}e da sefotografi{e sa decom.

Uz sve to koncert koji je trajao ne{tovi{e od sat vremena, prekinut je na-kratko, jer je nestala struja. Kako sa-znajemo, neko iz tehni~ke slu`be izvu-kao je glavni kabl koji napaja binu izuti~nice, kako bi napunio mobilni tele-fon, {to je nedopustivo i veliki propusttehni~kog organizatora! Prekid pro-grama trajao je pet minuta, nakon ~egaje koncert nastavljen, ali ne u ritmu od

pre toga. Joksimovi} je u nastavkukoncerta vi{e pri~ao, valjda iznerviranzbog prethodne situacije, nego {to jepevao i predstavljao individualna ume-}a svoga benda i prate}ih vokala kaosvoja i bendovih folklornih ume}a.

Nakon pola sata takvog perfor-mansa on je zapevao, kako se kasnijeispostavilo, svoju poslednju pesmu.

Na pola pesme, dok je orkestar svirao,@eljko je str~ao sa scene i u pratnji de-setak svojih „gorila“ napustio binu, neobaziru}i se na decu koja su sa olov-kom i papirom ~ekala da im da auto-gram i da se fotografi{u sa njim. [tavi-

{e, nije ni pozdravio publiku najaviv{ikraj koncerta, {to se dosad nikada nijedogodilo od strane na stotine izvo|a-~a programa u istoriji Igara, i na taj na-~in onemogu}io da ona zatra`i bis.Dok je tr~ao ka spremljenom automo-bilu za „bekstvo“ obratio mu se ~lanpo`areva~ke gradske vlade, DaliborMiljkovi}, upitav{i ga za{to ne}e da se

slika sa decom, na {ta mu je ovaj od-govorio psovkom.

- Pred kraj koncerta do mene je do-{lo dvadesetak roditelja da me pitaju dali njihova deca mogu da se slikaju sa@eljkom. Ja sam njihovu molbu preneoJoksimovi}evom obezbe|enju, na {ta suoni rekli da nema problema, samo dasa~ekaju da se zavr{i koncert. Me|utim,on nije zavr{io koncert, ve} minut to-kom poslednje pesme napustio je binu.Obezbe|enje ga je sprovelo pored nas idok je u`urbano prolazio upitao sam gaza{to ne}e da se slika sa decom, na {tami je on drsko i bezobrazna odbrusio:„Ma ko te j..e“ i otr~ao u pravcu parkin-ga hotela Dunav. Ja, kao i ostali roditeljisa decom koji su sve to ~uli i videli bilismo {okirani takvim pona{anjem i od-govorom, dok su mnoga deca plakalazbog toga {to se nisu slikala sa svojimomiljenim peva~em, sa ogor~enjem pri-~a ve}nik Miljkovi}. Nakon svega, Milj-kovi} je Joksimovi}a zvani~no na njego-vom Fejsbuk nalogu upitao za{to se ta-ko pona{ao i za{to nije hteo da se foto-grafi{e sa decom koja su dva sata eljno~ekala. Joksimovi} mu je preko svog PRtima odgovorio da isklju~ivo iz bezbed-nosnih razloga prema deci nije to ura-dio po{to je u VIP zoni bilo previ{e ljudi.

- Po{tovani Dalibore, @eljko seuvek trudi da prona|e vreme za svo-ju publiku, posebno za najmla|e. Iztog razloga organizovano je i kra}e fo-tografisanje sa decom pred po~etakkoncerta. Nakon koncerta to nije bilomogu}e izvesti isklju~ivo iz bezbed-nosnih razloga. Prevelik broj ljudi uVIP delu, ogroman broj njih koji `elefotografisanje, gu`va, manjak prosto-ra i druge okolnosti nosila su rizik dadeca budu povre|ena. Doneta je ova-kva odluka jedino zbog bezbednosti.Sigurni smo da to razumete, navodi seu odgovoru PR tima @eljka Joksimo-vi}a. Ovaj odgovor ve}nika Miljkovi-}a nije zadovoljio, jer smatra da je ne-iskren i neistinit. M. Veljkovi}

[ire reagovanje @eljka Joksimovi}a povodom ovog

teksta mo`ete pro~itati u osnovnomizdanju lista Danas na strani 23

Skandalozno pona{anje estradnog peva~a na otvaranju Ljubi~evskih igara u Po`arevcu

Joksimovi} posle koncertapsovao gradskog ve}nika

Nastavljena dru{tveno odgovorna kampanja„Ne prljaj. Nema{ izgovor!“

Ekolo{ki tim SBB-asproveo akciju ~i{}enjaPo`arevac - Dru{tveno odgovornakampanja „Ne prljaj. Nema{ izgovor!“tradicionalno je nastavljena i ove godi-ne, ~etvrtu sezonu zaredom. Eko-timSBB fondacije uz podr{ku gra|ana i lo-kalnih zajednica, u prethodnom peri-odu o~istio je brojne lokacije u nekoli-ko desetina gradova, {to je povr{ina ve-li~ine oko 70 fudbalskih terena.

Sredinom maja, tim je krenuo nanovo putovanje sa istim ciljem - uka-zati gra|anima na odgovorno pona-{anje prema `ivotnoj sredini. NakonPan~eva, Kragujevca, Sombora, Le-skovca, Novog Sada, U`ica, Vrnja~keBanje, [apca, Valjeva, Ni{a, Trstenikai Zrenjanina, Eko-tim SBB fondacijestigao je u Po`arevac gde je uz podr-{ku Grada i ~lanova JKP

„Komunalne slu`be“ i udru`enja„Ekolo{ka svest,“ ~istio prostor na kojemse odr`avaju „Ljubi~evske konji~ke igre.“

- Izuzetno nam je zadovoljstvo {to iove godine nastavljamo sa dru{tvenoodgovornom

kampanjom „Ne prljaj. Nema{ iz-govor!“ Ovakvim akcijama, trudimo seda podsti~emo sugra|ane na odgo-vornije pona{anje prema sredini u ko-joj `ive, a ovog puta bih se zahvalilasvim sugra|anima, kao i ~lanovimaJKP „Komunalne slu`be“ i udru`enja„Ekolo{ka svest,“ koji su nam se ovegodine pridru`ili u realizaciji akcije, iz-javila je Marija Radoj~i}, agent proda-je poslovne jedinice SBB-a u Po`arev-cu. Tehni~ki direktor u JKP „Komu-nalne slu`be“, Sr|an Filipovi}, istakaoje da ovo preduze}e podr`ava aktivno-sti na ja~anju svesti o za{titi `ivotnesredine i da je ovo ve} ~etvrta akcija ~i-{}enja koju zajedno sa kompanijomSBB uspe{no sprovode u Po`arevcu.

U okviru kampanje je, tako|e, po-stavljeno i 21 igrali{te u 19 gradova Sr-bije, podeljeno je

40.000 biorazgradivih torbi, a oko17.500 dece odgledalo je i edukativnupredstavu „Ko to tamo prlja?“, uz po-delu istoimenih slikovnica.

Ku~evo - Centru za kulturu „VeljkoDugo{evi}“ u Ku~evu, Ministarstvokulture dodelilo je 1,2 miliona dinaraza otkup likovnih dela za umetni~kukolekciju. Odobrenim sredstvima ku-pljena su ~etiri dela doma}ih autora:Rado{a Antonijevi}a, Vladislava [}e-panovi}a, Nikole Pe{i}a i Jelene Vi-}enti}.

Sredstva za njihovu kupovinu odo-brena su na konkursu o dodeli sred-stava za finansiranje umetni~kih delaiz oblasti vizuelnih umetnosti u Repu-

blici Srbiji u 2018. godini. Kupljenadela bi}e deo postavke Galerije savre-mene umetnosti, koju je ku~eva~kiCentar za kulturu osnovao 2018. godi-ne, sa ciljem doprinosa ravnomer-nom regionalnom razvoju, decentra-lizaciji kulture i podsticaja razvoja vi-zuelnih umetnosti. Pored bogate izla-ga~ke aktivnosti, galerija ima stalnupostavku umetni~kih dela koju ~inedela eminentnih slikara iz Srbija iumetnika iz regiona, koja su dobijenana poklon i otkupljena. M. V.

Centru za kulturu „Veljko Dugo{evi}“ u Ku~evu

Za otkup likovnih dela1,2 miliona dinara

Memorijalni ko{arka{ki turnir u KSC-u Po`arevac

Se}anje na Baneta Joci}aPo`arevac - U Kulturno-sportskom centru u Po`arevcu, 9. septembra odr`avase ko{arka{ki Memorijalni kadetski turnir „Branimir Joci} Bane“, tre}i po redu.U~estvuju ko{arka{ki klubovi „Beko“

Beograd, „Tami{„ Pan~evo, „Mladost“ Smederevska Palanka i „PO basket“Po`arevac. Utakmice po~inju u 9.30, uz besplatan ulaz.

Ovaj turnir igra se u znak se}anja na Branimira Joci}a (14), u~enika O[ „KraljAleksandar Prvi“, preminulog u julu 2015. godine tokom le~enja u Italiji, nakonte{ke bolesti. Turnir su pre tri godine pokrenuli porodica Joci} i klub „PO bas-ket“, ~iji je Bane bio ~lan. M. V.

Miljkovi}: Nemu{to opravdanje PR tima- Ovo je nemu{to opravdanje da navodnozbog bezbednosti dece nisu organizovali fo-tografisanje. Sigurno je da deca u nijednomtrenutku ne bi bila ugro`ena. Podse}am daje pro{le godine na Trgu pevao Zdravko ^o-li}, pred duplo vi{e publike, oko 40.000, i toskoro ~etiri sata sa nekoliko biseva. Nakonzavr{etka koncerta strpljivo se jo{ ~etiri sataslikao sa svim koji su to `eleli, posebno sadecom, i nikom od njih nije bila ugro`enabezbednost. Pre bi se reklo da je ovo Joksi-movi}ev manir da tako postupa sa svojimfanovima i decom, po{to je samo nekolikodana pre gostovanja u Po`arevcu nastupaou Leskovcu na „Ro{tiljijadi“, gde se isto takoponeo, pobegav{i bez pozdrava iz Leskovca,ostaviv{i uplakane mali{ane koji su hteli dase slikaju sa njim, a {to su preneli i mediji,zaklju~io je Miljkovi}.

Za sat i po gotovo tri miliona dinaraPo ugovoru za sat i po nastupa Joksimovi} je zaradio 2.850.000 dinara. Takav ugovor je bio i pro{legodine za nastup Zdravka ^oli}a, s tom razlikom da je koncert Joksimovi}a trajao ne{to manje oddva sata, dok je koncert Zdravka ^oli}a trajao skoro ~etiri sata.

Nije bilo ni mogu}nosti za „bis“: Sa koncerta

Akcija ~i{}enja u Po`arevcu

Slika Nikole Pe{i}a „Stvaranje

VIII p e t a k , 7 . s e p t e m b a r 2 0 1 8 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Redakcija: Zoran Vasi}, Miodrag Kuzmanovi}, Mom~ilo Veljkovi}. Pokreta~ priloga Brani~evo u listu Danas – Mile Veljkovi}.

Veliko Gradi{te - Glavna nagrada,Gran pri SILAFEST-a, odr`anog uamfiteatru na obali Dunava u VelikomGradi{tu, pripala je filmu „Once Ha-moun“ iz Irana koji svedo~i o trajanjujednog jezera u toj dalekoj zemlji. Na-kon pet ve~ernjih projekcija inspira-tivnih filmskih ostvarenja na me|una-rodnom, 10. po redu, Festivalu turi-

sti~kog i ekolo{kog filma „Silafest“, i-ri je najboljima dodelio 21 nagradu ipriznanje u sedam kategorija.

Svetski priznati re iseri, producenti,vlasnici filmskih ku}a, distributeri filmo-va, me|u kojima i „Oskarom“ nagra|e-ni umetnici i poznata imena poput Pe-

gah Ghaemi, Renate i Andreasa Me{uh,D`ona Dridonksa, Terensa Kliforda-Amosa, oskarovca Zbignjeva @mud-skog, Kolina i Sare Artur, ocenjivali suove godine kvalitet doma}ih i stranih de-la ekolo{kog i turisti~kog filma.

Projekcije su po~ele filmom „Whatto do in Veliko Gradiste“, reditelja D`u-lijana Mekdonela iz Londona, posve}e-

nom Festivalu koji je programom staorame uz rame sa festivalima porodiceCIFT-e koji se tokom godine odr`avajuu Njujorku, Be~u, Nici, Kanu, Dubaiju idrugim gradovima. Od 72 prikazanihostvarenja, najvrednijim su dodeljenenagrade Beli bagrem, Plavi Dunav, Sre-

brni i Zlatni Pinkum, Srebrni i Zlatni ta-las u vi{e kategorija, gran pri festivalakao i posebna priznanja irija.

Gran pri za film „Once Hamoun“,koji upe~atljivo i suptilno svedo~i o pro-{lom vremenu jednog jezera, re`irao jeMohammad Ehsani iz Irana, predstav-nici domovine dobitnika je uru~io pred-sednik op{tine i predsednik Umetni~-kog saveta „Silafesta“, Dragan Mili}, za-hvali{i ovom prilikom svim u~esnicimai posetiocima kao i organizatoru festiva-la uz napomenu da „Silafest“ treba datraje i da }e ga op{tina i ubudu}e podr-`avati. Zavr{ne ve~eri Festivala ~ulo se ida je neophodna ve}a pomo} i podr{kasrpskom filmu koji je veoma malo za-stupljen {to je potvrdio i producent Fe-stivala, Bo{ko Savkovi}.

Zahvalnost na dugogodi{njem anga-`ovanju na Festivalu izrazila je i pred-stavnica Turisti~ke organizacije Srbije,Ljiljana erovi}, koja svoj doprinos da-je od samog po~etka ovog festivala po-sve}enog turizmu i ekologiji. Z. V.

Nagra|ena najbolja ostvarenja me|unarodnog 10. Festivala turisti~kog i ekolo{kog filma „Silafest“

Gran pri filmu „OnceHamoun“ iz Irana

U po`areva~koj Galeriji savremene umetnosti postavka mr Ljubi{e \uri}a

Na Malom korzouIzlo`ba „Ra|anje“ Po`arevac - U po`areva~koj Galeri-ji savremene umetnosti na Staromkorzou otvorena je izlo`ba slika mrLjubi{e \uri}a pod nazivom „Ra-|anje“. Ovaj provokativni projekatiskazuje svu kontrastnost ra|anja,bilo da se radi o `ivotu, ideji iliumetnosti u ~ijem sredi{tu stoji ja-je kao univerzalni simbol ovog ple-menitog ~ina.

Na otvaranju je govorio autor, mrLjubi{a \uri}, koji radi i ivi na rela-

ciji Beograd - Pariz, isti~u}i zna~ajulaganja u kulturu, obrazovanje iumetnost i da oni stoje kao funda-menti jednog dru{tva. Ispred Narod-nog muzeja u Po`arevcu prisutne jepozdravila Marina Radosavljevi},istori~ar umetnosti koja se osvrnulana izlo`bu rekav{i da se „Ljubi{a \u-ri} poigrao iskazivanjem suprotnosti

na svojim slikama-predmetima upo-trebiv{i crnu i belu boju - crnu kaoodsustvo svetlosti, a belu kao njenoprisustvo. Razli~ite svetlosne nijansejajeta sugeri{u na postojanje desetinavarijanti crne i bele, jer kada biste sepribli`ili umetni~kom delu, videli bi-ste da se na njemu de{ava mnogo to-ga: linije, tekstura, {are, pa ~ak i dru-ge boje. Iz tog razloga, ono je sve sa-mo ne „obi~no belo platno“ niti obi~-na crna i obi~na bela boja.“

U tekstu kataloga koji je pratioizlo`bu Marina Radosavljevi}, isto-ri~ar umetnosti navodi da je „mo-nohromni i minimalisti~ki piktu-

ralni koncept prisutan na slikama-predmetima Ljubi{e \uri}a. Umet-nik ispoljava naklonost ka svede-nim formama, ka analiti~kom po-stupku i racionalnom gra|enju.\uri} ostavlja posmatra~u da u`ivau umetni~kom delu bez distrakcijakompozicije, tema i ostalih eleme-nata iz tradicionalne umetnosti. Ge-ometrijske, racionalne {eme, indu-strijski materijali i jednoli~no obo-jene povr{ine iskori{}eni su za eli-

minisanje tragova „ru~nog rada“umetnika ~ime se te`i{te prebacujena su{tu simboliku predstavljenogpoja~anu zna~enjem bele boje kojarasipa svetlost i crne koja je upija.

„Kosmi~ko jaje, na povr{ini pr-vobitnih voda iz kojih je nastalo, de-li na dve polovine od kojih nastajenebo i zemlja. Kineski jin-jang, po-

larizacija prvobitnog jedinstva, istoje takav simbol sa svoje dve polovi-ne, crnom i belom. U sklopu svihtih kosmogonija jaje ima ulogu sli-ke-obrasca sveukupnosti. Ono senaj~e{}e pojavljuje posle haosa, kaoprincip reda. Sve razlike poti~u iznjega. Mada jaje nikada nije prvo,ono je simbol prvih diferencijacija.Kosmi~ko i prvobitno jaje je jedno,ali obuhvata nebo i zemlju, donje igornje vode; u svojoj jedinstvenojsveukupnosti sadr`i mno{tvo razli-~itog...“

Izlo`ba je otvorena do 14. sep-tembra a ulaz je slobodan. Z. V.

Prvi put kod Ramske tvr|aveProjekcije su odr`avane u gradskom parku na obali Dunava, na Srebrnom jezeru i po prvi put u ka-ravan-saraju Ramske tvr|ave, a ovogodi{nji festival prenosio se preko live streaminga u nekolikozemalja pa su ga u`ivo pratili i gra|ani Re{ice u Rumuniji kao i posetioci na Srebrnom jezeru. Festi-val su podr`ali Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Visoka turisti~ka {kola, Turisti~kaorganizacija Srbije i mnogi drugi.

Izlagao samostalno vi{e od 30 putaLjubi{a \uri} je ro|en 1949. godine u Majdanpeku, diplomirao na Vi{oj pedago{koj {koli uBeogradu i Akademiji umetnosti slikarstvo u klasi profesora Zorana Petrovi}a. Magistriraoslikarstvo u klasi profesora Dragana Lubarde. Studirao je i istoriju umetnosti na Filozofskomfakultetu. ^lan je Udru`enja likovnih umetnika Srbije i Udru`enja francuskih umetnika „LAMAISON DES ARTISTES“ Bio je stipendista fonda za mlade talente „Mo{a Pijade“ Beograd adobitnik je obilja nagrada. Izlagao je vi{e od 30 puta samostalno u Srbiji, Francuskoj, Rumu-niji, [vajcarskoj i Nema~koj. U~esnik je velikog broja kolektivnih izlo`bi: Oktobarskog salo-na, Prole}nih i jesenjih izlo`bi ULUS-a, Izlo`bi crte`a i male plastike, Bijenala, Trijenala...

Veliko Gradi{te - Srednja {kola u Veli-kom Gradi{tu i zvani~no je ponela imeslavnog Gradi{tanca - ~uvenog arheolo-ga, profesora Beogradskog univerzitetai ~lana SANU Miloja Vasi}a, {to predsta-vlja retku praksu na na{im prostorima.

Naime, kod nas gotovo da i nemasrednjo{kolske ustanove koja na ovajna~in ~uva uspomene na arheologe ko-ji su, kao nau~nici, ~esto najzaslu`niji zaspoznavanje procesa i artefakata izdavnina koji su ugra|eni u tradiciju na-{eg naroda pa i njegov mentalitet. NaSrednjoj {koli u Velikom Gradi{tu jesve~ano postavljena nova tabla sa ime-nom ~uvenog arheologa Miloja Vasi}a.

- [kola danas zvani~no menja ime.Otvorena je davne 1879. i od 1985. godinenema naziv po nekoj li~nosti. Do 1985. jebila „Boris Kidri~“, od 1990. nosi novi na-ziv Gimnazija, a od 2005. godine imeSrednja {kola kada su uvedeni profili za tr-govinu, ugostiteljstvo i turizam. Od ovegodine i {kola ulazi u sistem dualnog obra-zovanja i uvodi se novi profil - kuvari i po-slasti~ari, rekao je direktor {kole, ZoranTa{i}, najaviv{i veliki jubilej naredne go-dine - 140 godina [kole kada }e po prviput biti proslavljen i dan ove ustanove.

Kako je istakao, Miloje Vasi} je naj-poznatiji Gradi{tanac, u~enik, a zatim iprofesor ove {kole, profesor beograd-skog Univerziteta, vrhunski nau~nik ijedan od sto najznamenitijih Srba: „Za-slu`uje da nosi ovo ime i tu nije bilo nitrunke dileme.“. Prisutnima se obratioi predsednik op{tine, Dragan Mili}.

- Ovo je lep trenutak za [kolu i zagrad i mislim da smo pre desetak godi-na bili vizionari kada smo ispred {kolepodigli bistu Miloju Vasi}u i tada sebipostavili zadatak da [kola promeni

ime. Mislim da nismo mogli da izabere-mo bolje ime pa su zadovoljni svi - gra-|ani, |aci, profesori i oni koji su zavr{i-li {kolu i postigli neki zna~ajni uspeh“.

Kako ovi uspesi nisu mali i sve pro-svetne ustanove imaju izuzetne rezul-tate, predsednik je najavio da }e lokal-na samouprava i dalje ~initi napore dabudu jo{ bolji unapre|uju}i, pre sve-ga, uslove za rad dece. Ovom prilikom[kola je, u prisustvu svih zvanica, prviput od 1929. godine i osve{tana.

Z. V.

Srednja {kola u Velikom Gradi{tu i zvani~no ponela ime slavnog Gradi{tanca

Arheolog Miloje Vasi} dobio „svoju“ {kolu