teatroslov.mpus.org.rsteatroslov.mpus.org.rs/publikacije/674.pdf · biqana ostoji}...

MUZEJ POZORI[NE UMETNOSTI SRBIJE

BEOGRAD 2014.

Biqana Ostoji}NEINSTITUCIONALNA (PRIVATNA) POZORI[TA

4 BEOGRADSKA(1993–1999)

Izdava~MUZEJ POZORI[NE UMETNOSTI SRBIJE

11000 Beograd, Gospodar Jevremova 19e-mail: [email protected] www.mpus.org.rs

Glavni i odgovorni urednikMom~ilo Kova~evi}, direktor

Jezi~ka redakcijaOlga Markovi}

DizajnSvetozar Stanki}

[tampa i povezSlu`beni glasnik, Beograd

ISBN 978-86-80629-67-4

Tira`400 primeraka

Realizaciju monografije i izlo`be pomogloMinistarsvo kulture i informisawa Republike Srbije

BIQANA OSTOJI]

NEINSTITUCIONALNA(PRIVATNA)POZORI[TA

4 BEOGRADSKA„KULT“ Teatar – Tamna je no}, studija slu~aja

„MODERNA GARA@A“

„SLAVIJA“ Teatar

Opera i Teatar „MADLENIJANUM“

Metodolo{ko-epistemolo{ki pristup . . . . . . . . . . . 7

O istoriji – neinstitucionalnih pozori{ta . . . . . . 11

Putuju}e pozori{ne druìne u Srba . . . . . . . . . . . . 15

Neinstitucionalna pozori{ta i trupe (1899–1939) . . 19

Ratna privatna pozori{ta i trupe (1939–1944) . . . . . 25

Neinstitucionalna pozori{ta posle 1944. . . . . . . . . 33

Neinstitucionalna pozori{ta posleTitove smrti (1980) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

Teatar Kult . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41

Po~etak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41

Tamna je no} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

Gostovawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

Gostovawe u Americi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

Nagrade, priznawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50

Kritike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50

Posle uspeha ili drugi period . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52

Pozori{te „Moderna garaà“ . . . . . . . . . . . . . . . 55

Po~etak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55

Polazne ideje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56

êtiri autorska projekta Bratislava Petkovi}aGran pri (Grand prix), Legija ~asti(Legion d’Honneur),

Cvetovi zla (Les fleurs du mal ), @anka . . . . . . . . . . . . . . . 57

5

Sadràj

Repertoar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65

Kritike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69

Pozori{te „Slavija“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73

Osnivawe, organizacija, finansirawe . . . . . . . . . . . . . . . 73

Repertoar, koncepcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77

Spisak premijera pozori{ta „Slavija“ . . . . . . . . . . . . . . 79

Gostovawa, nagrade . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86

Me|unarodni pozori{ni festival „Slavija“ (osnovan 2002) . . 86

Kamerna opera „Madlenijanum“ (1998– 2002) . . . . . . . 89

Programska orijentacija i organizacija . . . . . . . . . . . . . . 91

Repertoar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

Operske premijere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

Baletske premijere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99

Dramske premijere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101

Neinstitucionalna pozori{taili o sistemu i snala`qivosti . . . . . . . . . . . . 105

Dokumentacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107

Bibliografija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107

Kult teatar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107

Moderna gara`a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115

Madlenijanum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117

Slavija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124

Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125

Sekundarni izvori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126

6 Biqana Ostoji} / Neinstitucionalna (privatna) pozori{ta

Neinstitucionalno organizovawe pozori{ta u kulturi ~ije su insti-tucije relativno mlade, uglavnom devetnaestovekovne, primarni je ok-vir ovog rada.

Ronald Harvud prime}uje da su – iako su prva stalna (institucio-nalna) pozori{ta kod nas osnovana TEK 1861. u Novom Sadu i 1868. uBeogradu, postojala jaka pozori{na strujawa koja su dovela do wihovogosnivawa.1 Polazna pretpostavka i osnovna hipoteza je da po dru{tvenojrelevantnosti i umetni~kim dometima, neinstitucionalna pozori{ta~esto prevazilaze socijalne, politi~ke i kulturne standarde sredine.Francuski teoreti~ar umetnosti Gijo, tvrdi da je umetnost trostrukodru{tvena: s obzirom na poreklo (umetnost postoji u dru{tvu), s obziromna svrhu (postoji zbog dru{tva) i s obzirom na svoju su{tinu. Poziti-visti~ki orijentisan teoreti~ar Ipolit Ten, tako|e prihvata kauzalniprincip evolucije umetni~kih tvorevina: Da bismo shvatili umetni~kutvorevinu... moramo jasno shvatiti op{te dru{tvene i intelektualne

uslove vremena kome pripadaju.2 Po{tuju}i ove uslovqenosti, ciq radaje, da u prvom delu – kroz istorijsku, socijalnu, longitudinalnu perspek-tivu rasvetli tradiciju neinstitucionalnih pozori{ta u Srbiji. Zapra-vo, da utvrdi kontinuitet wihovog delovawa – od perioda Putuju}ih po-zori{ta do osnivawa privatnih pozori{ta 90-tih godina XX veka – upr-kos konstantnih promena: dru{tveno-istorijskih okolnosti, dràvnihure|ewa, politi~kih sistema, vladara, imena dràve i nejasne, nedefi-nisane i nekonzistentne kulturne i vrednosne politike.

U drugom delu rada – kroz studiju slu~aja predstave Tamna je no},beogradskog neinstitucionalnog pozori{ta Teatra „KULT“ – i kroz radpozori{ta „Moderna garaà“, „Slavija“ i Opere i Teatra „Madleni-

7

Metodolo{ko-epistemolo{ki

pristup

1 Ronald Harvud, Istorija pozori{ta – Ceo svet je pozornica, CLIO, Beograd,1998, str. 5.

2 Sreten Petrovi}, Kultura i umetnost, Prosveta, Ni{,1991, str. 13.

janum“, izabranih kao reprezentativni uzorak, na osnovu kriterijuma:neinstitucionalnosti, prepoznatqivosti, kontinuiteta, odrìvosti.Ova pozori{ta nalaze se na kulturnom prostoru Beograda, imaju defi-nisan i artikulisan repertoarski i estetski koncept, prostor za probei predstave izvan oficijelnih pozori{nih ku}a i nebuyetsko finan-sirawe. Kqu~ni pojam neinstitucionalnosti, zahteva definisawe os-novnog pojma – institucije (lat. institutio – ure|ewe, ustanovqewe):

Najrasprostrawenije je lai~ko shvatawe Institucije kao organi-

zovane delatnosti od op{teg interesa, potvr|eno od strane dru{t-

venog poretka. Institucija je celina u kojoj se obezbe|uje obavqawe

neke materijalne ili duhovne delatnosti. Institucije ~ine mogu}im

formirawe dru{tvenog sistema, odnosno predstavqaju wegove osnovne

jedinice.Institucije se razlikuju od organizacija jer ova ima pragma-

ti~an i efektivan, a Institucija apstraktan i ure|iva~ki ciq.3

Osnovni metodolo{ki pristup u ovom istraìvawu je podrazumevaoempirijski metod: analizu sadràja {tampe i literature i studiju slu-~aja. Pomo}na metodolo{ka sredstva su: analiza video zapisa pozori-{nih predstava, pozori{ni programi i razgovori s relevantnim akte-rima. Fondove Muzeja pozori{ne umetnosti Srbije – tematski i hrono-lo{ki sistematizovani kroz zbirke – ~ini gra|a i predmeti prikladniza teorijsko-istorijska i empirijska istraìvawa i uop{tavawa. FondHemeroteke je od 1953. jedan od bazi~nih za delatnost Muzeja – ~ine gazbirke originalnih novinskih ~lanaka iz doma}e {tampe (dnevnih, ne-deqnih, mese~nih, specijalizovanih) i veoma je pouzdan svedok pozo-ri{nog ìvota Beograda i Srbije od samih po~etaka. Svakodnevna bele-èwa de{avawa u pozori{tu i oko wega – kroz forme intervjua, najava,reportaà, feqtona, specijalizovanih rubrika – pruàju priliku zasagledavawe svih faza u radu – od osnivawa do eventualnog prestankafunkcionisawa pozori{ta ili pokreta. Zahvaquju}i kontinuitetu (pr-vi ~lanak u zbirci je iz 1863 – u pitawu je najava pozori{ne premijere ulistu „Vidovdan“) i frekventnosti (ise~ci iz {tampe pristiù na me-se~nom nivou, ponekad i do 400), mogu}e je rekonstruisati sve segmente uradu pozori{ta (institucionalnih i neinstitucionalnih). Na taj na~inartefakta iz Zbirke Hemeroteka ~uvaju od efemernosti i zaborava po-zori{nu umetnost. Izbor ~lanaka u Zbirci Hemeroteka reprezenta-tivan je i pouzdan za istraìvawa i rekonstrukciju, jer obuhvata {iroktematski opseg, eventualni propusti i previdi u beleèwu i prikup-qawu informacija svedeni su na minimum. ^lanci su razvrstani po


3 Aqo{a Mimica, Marija Bogdanovi}, priredili, Sociolo{ki re~nik, Zavod zauybenike, Beograd, 2007, str. 192.

predmetnim odrednicama – za ovaj rad kori{}eni su ise~- ci iz me|u-ratnog perioda, odrednica Beogradska pozori{ta – Kritike, Li~nosti,Beogradska pozori{ta – op{ti ~lanci o „KULT“ Teatru. Pored ori-ginalnih ise~aka u novinskoj formi, kori{}eni su i skenirani ~lancime|uratnog perioda u elektronskoj formi. Digitalni objekat (sken) upotpunosti prenosi informaciju iz novinskog ~lanka.4

Sve predmetne odrednice sistematizovane su hronolo{ki i po tomprincipu su kori{}ene za analizu. Redosled pisawa o pozori{tima na-pravqen je hronolo{ki, odnosno, po datumu osnivawa. Novinski ise~ak,neposredan je izvor, validan i jedinstven kao muzejski predmet – ne-sporan u metodolo{kom smislu.5

Metodolo{ko-epistemolo{ki pristup 9

4 Irina Stojkovi} Kiki}, Razvoj Hemeroteke Muzeja pozori{ne umetnosti Sr-bije, Habilitacioni rad za sticawe zvawa „vi{i kustos“, Beograd, 2013.

5 Isto, str. 26.

Raznovrsni i sloèni istorijski i socijalni motivi, upu}uju na ~i-wenicu da se o „zvani~noj umetnosti“, pa i pozori{noj, moè govorititek posle sekularizacije tokom druge polovine 19. veka. Od 1830. kada jedràva pokroviteqski bila spremna da prihvati veliku umetnost u re-prezentativna zdawa – pozori{ta i muzeje; i forma pozori{ta, kaoarhitektonskog dela, pronalazi, skoro, kona~ni izgled na kraju 19. veka(za {ta je primer Opera u Parizu).6 Na sre}u, nezvani~no i neinstitu-cionalno sve po~iwe mnogo ranije, iako Ronald Harvud duhovito prime-}uje da su dokazi o istoriji pozori{ta, ~esto raspame}uju}e retki.7

Ne zna se ta~no kako je izgledalo drevno gr~ko pozori{te iz klasi~nogperioda, a ni kako je ta~no izgledalo [ekspirovo pozori{te Glob(Globe). Ista misterija odnosi se i na po~etke pozori{ta. Nijedna odmnogobrojnih {kola ne moè da ponudi dokaze, ali ona koja nudi najvi{ehrane imaginaciji, tvrdi da koreni pozori{ta izrastaju iz drevnih

rituala.8 Privatne i esnafske inicijative igrale su pozori{ne pred-stave 1476 – kada su prodorne klase trgovaca u Engleskoj (ta~nije trgo-va~ki esnafi), kao sekularne organizacije, podupirale razvoj gradova.Svaki esnaf prikazivao je sopstvene komade, uglavnom sa temama izsopstvenih aktivnosti, uz povremeno zapo{qavawe profesionalnih re-ìsera. Ove predstave bile su zahtevne u pogledu organizacije, svakagodina imala je svoj ciklus predstava. Jo{ jedna veoma va`na privatnainicijativa, promenila je tok pozori{ne umetnosti. Biv{i stolar, kojije postao glumac, Yejms Berbiy 1576. svoja dva ume}a ugradio je ustvarawe pozori{ta i nazvao ga Pozori{te. Sagradio ga je u oblikukruga – stil pozori{ta Glob razvio se iz dvori{ta kr~mi u kojima su

11

O istoriji – neinstitucionalnih

pozori{ta

6 Op{ta istorija umetnosti (od preistorije do dana{wice), Zajedni~ko izdawe

Alfa i Narodna kwiga, Beograd, 1998.7 Ronald Harvud, Istorija pozori{ta, CLIO, Beograd, 1998, str. 5.8 Isto

igrali putuju}i glumci (u 19. veku, a i kasnije, i u Srbiji je postojala~vrsta veza izme|u kafanskog prostora i pozori{ta). Model organi-zovawa u Globu bio je deoni~arski. [ekspir, Berbiy i jo{ nekolicina,imali su polovinu deonica, a druga polovina je podeqena izme|u 4 od 26glavnih glumaca.9 Ovaj model ostao je isti i kasnije, uz mnogo varijacijau neinstitucionalnom organizovawu pozori{ta.

I u srpskoj istoriji pozori{ta postoje razli~ite {kole mi{qewa opo~ecima pozori{nog ìvota u Srbiji. Dr Petar Volk smatra da susa~iwene narcisoidne pozori{ne hronike prepune tradicinalizma i

opsesivne te`we da se otrgnu od zaborava svi narodni ili verski ri-

tuali, dokumenti, zakonici, iz kojih se zatim nekriti~ki govori o

razvijenom kulturnom ìvotu na ovim prostorima... nema razloga da se

u fragmentarnim svedo~anstvima, izvesnim pozori{nim pojavama,

traè izvori na{eg savremenog teatra. Izvesno je da smo mi doìveli

skromnu doma}u varijantu pozori{nog ìvota.10 On isti~e da samonekoliko teatrologa ukazuje na potrebu isticawa kontinuiteta s anti-~kim, vizantijskim ili na{im sredwovekovnim crkvenim teatrom ilinarodnim folklornim obi~ajima. Svi poku{aji rekonstrukcije nekada-{wih formi pozori{nog ìvota, zavr{ili su u poraàvaju}im zab-ludama. Jer, te{ko je oìveti ne{to {to ne postoji, zato su stalnaprofesionalna pozori{ta osnova od koje merimo razvoj pozori{nog

ìvota.11 Dr Petar Marjanovi} smatra da pozori{te u Srba ima tradi-ciju dugu vi{e od osam stole}a, iako teatarski ìvot na ovom tlu nijetekao bez prekida.12 Iako on smatra da danas u svetu ima dosta pri-stalica institucionalne teorije umetnosti, ipak, modernim istori~a-rima dugujemo i to {to su vaqano osporili dva mita: prvi, o sredwemveku kao „dobu mraka, okrutnosti i divqa{tva“, i drugi, o nepostojawupozori{ta te epohe. Zato je prirodno da se – koriste}i ono {to se danaszna o sredwovekovnom pozori{tu Evrope – po|e od ~iwenice da je na tomprostoru, sve do X veka, trajalo lai~ko pozori{te, a paralelno s wim icrkveno pozori{te razli~itih oblika i vrsta. Dr Petar Marjanovi}zakqu~uje da su u srpskim zemqama sredweg veka u razli~itim sredinamadavane prednosti odre|enom tipu zabave: na dvoru – muzici i vite{kimqubavnim pesmama, u manastirima, bez dovoqno jasnih dokaza – crkve-


9 Isto, str. 141.10 Dr Petar Volk, Pozori{ni ìvot u Srbiji 1835/1944, FDU Institut, MPUS,

Beograd, 1992, str. 13.11 Isto, str. 19.12 Dr Petar Marjanovi}, Pozori{te ili usud prolaznosti, FDU, MPUS, Beograd,

2001, str. 13.

nom pozori{tu, u gradovima – lai~kom pozori{tu – koje je ~uvalo tra-diciju niìh oblika anti~kog pozori{ta; na selu – folklornim dram-skim igrama, narodnom glumovawu.13

U periodizaciji pozori{ta pretkumanovske Srbije Milana Grola,najzanimqivija su, s kulturolo{kog stanovi{ta, wegova zapaàwa o re-pertoaru, stilu, vrednostima tada{we publike – koji se po arhetipskojmatrici mogu prepoznati u savremenim repertoarskim re{ewima, o~e-kivawima i pona{awu publike. Opisuju}i prve diletantske predstaveJoakima Vuji}a pred knezom Milo{em Obrenovi}em, Grol pi{e: ...Uzprimitivnost publike i visokoparni slavensko-serbski stil... knez uz

razonodu, ~ibukom i kafom, predstave ~e{}e prekida zahtevom da se

otpeva koja pesmica.14

O repertoaru Grol pi{e kroz nepremostive razlike u pozori{nojtradiciji i kulturi publike: Osamdesetih godina, prvi vaspitanici saUniverziteta iz Pariza, donosili su jednom seqa~kom narodu, uticaj

kulture simpati~nije od nema~ke, ali slikom naravi i duha daqe, sli-

kom koju su tom narodu pruàli vodviq drugog carstva, svojim paris-

kim salonom u Beogradu – sa blatwavom turskom kaldrmom, jo{ ne-

i{~ezlim libadetima, tepelucima, bozayijskim kantama na svakom }o-

{ku, prikazom visokog pariskog dru{tva u salonu – beogradskim gle-

daocima koji su dolazili u pozori{te sa svojih minderluka, da se posle

predstave batrgaju do ku}e turskom kaldrmom.15

Milan Grol isti~e da je taj „neprirodni repertoar“ uticao i nasamog Nu{i}a u nekim neuspelim komadima. Razbijenost repertoara,neuka publika, na~in na koji su glumci regrutovani, wihove neobezbe|e-ne egzistencije, naravi pozori{ne sredine, pozori{te – kao ku}a razo-node i uveseqavawa, osnovna su obele`ja pretkumanovskog pozori{ta.16

O istoriji – neinstitucionalnih pozori{ta 13

13 Isto, str. 43.14 Milan Grol, Iz pozori{ta pretkumanovske Srbije, Zoran T. Jovanovi}, pri-

redio, Nardono pozori{te, 2004, str. 12.15 Isto, str. 24.16 Isto, str. 32.


Karel Dujardin, Commedia dell'arte 1657 (Luvr)

Pozori{te u sredwem veku

Iako zanemareno, posebno mesto u istoriji srpskog teatra pripadaPutuju}im druìnama koje su se pojavile od {ezdesetih godina XIX veka– wihovo postojawe proteè se kroz ~itav vek, najintezivnije do Prvogsvetskog rata.

Druìne su putovale po Srbiji i po jugoslovenskim krajevima podaustro-ugarskom dominacijom bude}i nacionalnu svest. Putuju}a pozo-ri{ta imala su funkciju „jedinih gluma~kih univerziteta“ i bila susigurni resurs gluma~kih snaga stalnim pozori{tima.17

Ipak u srpskoj pozori{noj istoriografiji ova pozori{ta imaju infe-riorni poloàj – wihovo postojawe i delatnost bili su usput registro-vani, bez kriti~kog prosu|ivawa. Izuzetak su Putuju}a pozori{ta koja suprethodila osnivawu institucionalnih teatara u Novom Sadu 1861. i uBeogradu 1868. – pre svega, zbog wihove pionirske uloge u stvarawu, popu-larisawu i {irewu dramske umetnosti i pozori{ne kulture.18 Putuju}epozori{ne druìne bile su prethodnica i predstavqaju po~etne, i isto-vremeno, prirodne oblike pozori{nog organizovawa i u Evropi. Putu-ju}a pozori{ta radila su u veoma te{kim umetni~kim, organizacionim,tehni~kim i prostornim, odnosno, gledali{nim uslovima.

Na poqu steè zima, da sve {kripi sneg pod nogama, a Joki}eva dru-ìna mala pe{a~i drumom. Iskupilo se nekoliko bednika, goli, bosi igladni, pa su krenuli u svet, od sela do sela, da {ire prosvetu, daprikazuju „Kraqevi}a Marka“ i „Boj na Kosovu“, za nekoliko gro{a,malo krompira, slanine, jaja – {to rekli: {ta ko da.19

Neizbe`na je socijalna komponenta u radu ovih putuju}ih druìna.Utisak je da su one bile deo sveop{teg siroma{tva tada{weg stanov-

15

Putuju}e pozori{ne druìne

u Srba

17 Pozori{te u Jugoslaviji, Muzej pozori{ne umetnosti SR Srbije, Beograd, 1955,str. 22.

18 Putuju}e pozori{ne druìne u Srba, Zbornik radova, Muzej pozori{ne umet-nosti Srbije, Beograd, 1993.

19 Petar Krstono{i} „Prosvetni nadni~ari“,1907, u Putuju}e pozori{ne druìneu Srba, Muzej pozori{ne umetnosti Srbije, Beograd, 1993. str. 14.

ni{tva – Srbija je u to vreme bila agrarna zemqa. Va`na uloga i deofolklora ovih druìna je kafanski ambijent kao sveprisutna sceno-grafija – u popularnoj krilatici „hleba i igara“. Palana~ka i seoskaatmosfera bili su okvir delatnosti putuju}ih druìna.20

U jednoj gluvoj palanci, na mestu gde se skupqa svet samo onda kada je

pazarni dan, postoji kafana koja ima pove}u salu, ali koja vrlo slabo

radi. îm kafeyija ~uje da je neko pozori{te u obli`woj varo{i, odmah

ga poziva u svoj lokal. Kafeyija ode u mesto gde je trupa, otkupi ono

malo dekora i garderobe i trupa gotovo telegrafskom brzinom stiè

u wegovu kafanu – bina se sprema u dnu kafane amerikanskom brzinom.

Na zavesi je naslikana Vila Ravijojla sa izbe~enim o~ima i duga~kom

kosom do kolena.

I ve}i gradovi imali su palana~ku ikonografiju:

Po obi~aju tog vremena ni{ka publika je u toku predstave za sto-

lovima jela, pila i pu{ila. U Ni{u i ostalim gradovima igrala su

pozori{ta u hotelskim salama i gostionicama, koje su vlasnici ustu-

pali besplatno, pod uslovima da se to~i pi}e i sluì jelo u toku

predstave. Tako su gazde pove}avale promet i dobit.21

Repertoar putuju}ih trupa se oslawao na narodnu epsku poeziju iwene junake: Milo{a Obili}a, Kraqevi}a Marka, daleka istorijskapredawa, legende i mitove. Repertoar je zavisio i od ukusa kafeyije kojije traìo ne{to „bombasto“.

Funkcija Putuju}ih pozori{ta bila je da „osve{}uje, pokre}e, ja~aduh, vaspitava, oplo|uje i usmerava svest gledalaca“ – da „bude narodnasvest“ ili „dremaju}a narodnost“. Putuju}a pozori{ta u Srbiji krajem19. veka postala su masovna pojava. Ta pojava je morala biti usmeravana iu sociolo{kom i kulturolo{kom smislu – bila je od najve}e koristi zaukupan narodni ìvot, a to se nije moglo posti}i bez odgovaraju}e zakon-ske regulative. Nu{i} je prvi pozori{ni ~ovek u Srbiji koji je shvatiokako se teatarski ìvot u unutra{wosti mora staviti u odre|ene dru-{tvene i institucionalne okvire.22


20 Milenko Misailovi} u: Putuju}e pozori{ne druìne u Srba, MPUS, Beograd,str. 21.

21 Jovan Haritonovi}, glumac, Sini{a Jani}, priredio: „Ni{ko pozori{te 1887-

–1915“, Teatron 30/1/2, MPUS, str. 33.22 Qiqana Mrk{i}, priredila u: Putuju}e pozori{ne druìne u Srba, MPUS,

1993, str. 55.


Brana Cvetkovi} Kosta Delini

Novi ciklus u formirawu privatnih pozori{nih trupa i pozori{taje zapo~eo Brana Cvetkovi}, slikar, kwièvnik, glumac – avgusta 1899.

U sali hotela „Bulevar“ je po~elo da radi „Branino pozori{te“ ili„Branin Orfeum“. Prvi period u radu ovog pozori{ta je trajao od 1899.do 1914. i drugi od 1926. do 1929. U ovom, istorijski posmatrano, kratkomvremenu, desile su se dramati~ne dinasti~ke smene – vladavinu Obreno-vi}a, majskim prevratom 1903, zamenila je dinastija Kara|or|evi}a; de-sio se i Veliki rat, a dràva je ~ak tri puta promenila ime. U takvimokolnostima, Brana Cvetkovi} je radio finansijski i repertoarskiuspe{no. Ali, od wega je sve zavisilo – bio je upravnik, organizator,glumac, rediteq, scenograf, slikar, izvo|a~, pisac.

„Preko dana je slikao kulise i reìrao, uve~e igrao i pevao, zoru jesa~ekivao za pisa}im stolom.“ Petnaest godina imao je specijalnu ta~kukoja je bila aktuelni i satiri~ni komentar dru{tvenih pojava. Bio je iveoma plodan pisac. Napisao je preko stotinu, uglavnom, komi~nih ko-

mada. Od po~etka rada „Branino pozori{te“ nije imalo ni stalnu scenu,ni adresu ({to je, ina~e, bila sudbina svih pozori{nih trupa i po-

zori{ta izme|u dva rata). Do Prvog svetskog rata „Branin Orfeum“ jeradio je iskqu~ivo u ugostiteqskim objektima: u sali hotela „Bulevar“,kafani „Takovo“, hotelu „Slavija“, hotelu „Pariz“... Definitivno, Bra-na Cvetkovi} je zatvorio pozori{te 1929. u hotelu „Slavija“.

Hronolo{ki posmatrano, u tom periodu(1900–1902), otvorena su tri

Vodviqska pozori{ta: „Komi~no pozori{te“ (Nikole Bate Simi}a),„Orfeum – Komi~no pozori{te Vesele ve~eri Koste Delinija“ – {tam-pa je pisala da je to pozori{te „revijsko-vodviqskog karaktera sa otme-nom publikom“. Tre}e privatno pozori{te je „Vodviqsko pozori{te“(1902–1903) ~iji je osniva~ bila glmica Marija Vojnovi} [ija~ki –repertoar ovog pozori{ta ~inili su kratki nema~ki i francuski vod-viqi.

19

Neinstitucionalna pozori{ta i

trupe (1899–1939)

Beogradska privatna pozori{ta s po~etka XX veka, imala su u svomrelativno suènom prostoru i angaòvanu ulogu – kroz humor i satiru,kriti~ki su se odnosili prema vlasti dinastije Obrenovi}a. Iako, krozrelativno bezazlenu, vodviqsku formu, pratila su sve dru{tvene i po-liti~ke promene i reagovala su na najbrì i, za publiku tog vremena,najprihvatqiviji na~in.

Repertoarskoj raznovrsnosti doprinelo je i osnivawe de~jeg, „Malogpozori{ta“ (1905–1907), ~ija je scena, tako|e, bila u hotelu „Takovo“. Iovo pozori{te je pokrenuto privatnom inicijativom dvojice dramskihpisaca, ali, na àlost, wegov opstanak, bio je neodrìv bez pomo}idràve. Uz pomo} privatnog kapitala i vlastitim sredstvima otvorio jesredinom 1909. operski peva~ @arko Savi} – prvu srpsku operu „Operuna Bulevaru“. Iako osnovano za izvo|ewe, prevashodno operskih dela,Savi} je bio prinu|en da prikazuje samo operete i vodviqe, {to su muqubiteqi opere zamerali; poseta je po~ela da opada, {to je dovelo dobrzog zatvarawa ove opere.

Od 1927. do 1930. radila je „Beogradska opereta“; u toku tri sezone,izvedena su popularna operetska dela. Ipak, i pored uspeha, „Beogradskaopereta“, je pod pritiskom velike ekonomske krize, prestala da radi, jerprihodi nisu pokrivali materijalne tro{kove. Posebno mesto – po du-gotrajnosti, uspe{nosti, repertoarskoj profilisanosti – zauzimalo jeBeogradsko „Malo pozori{te“ (1931–1941) Du{ana @ivoti}a, glumca,rediteqa i prethodno, dugogodi{weg, veoma uspe{nog, upravnika putu-ju}ih druìna. Prvih sedam godina, predstave su izvo|ene u sali hotela„Slavija“, tri godine u ba{ti kafane „Ribnica“. Stalno pozori{te,@ivoti} je otvorio 1. novembra 1940. u dvorani êhoslova~kog doma, uGara{aninovoj ulici 39. @ivoti} je zakupio dvoranu, izvr{io potrebneadaptacije – i to je bilo, novo stalno privatno pozori{te.

Gospodin @ivoti} sjedinio je u sebi organizatorske i kreativne spo-sobnosti, {to je rezultiralo i kvantitativnim pokazateqima: 3000predstava i preko 700.000 gledalaca i mnogobrojna gostovawa. Pozo-ri{te je otpo~elo rad 10. marta 1931. u sali sa 300 mesta. Repertoar ovogomiqenog pozori{ta ~inila su mahom, dela francuskih i nema~kih vod-viqa. Du{an @ivoti} je, bez umetni~kih pretenzija i razmetawa, èleokomercijalni uspeh – s jedinim zadatkom: da u stilu bulevarskih pozo-ri{ta „nasmeje publiku do suza i razveseli je“ u vreme velike ekonomskei politi~ke krize 1929. Onda{wa {tampa je posebno analizirala pub-liku @ivoti}evog „Malog pozori{ta“23 :


23 U smehu do suza, Vreme, 1933.

Nekako, po na{em starom dobrom obi~aju, voli ~ovek da iza|e u

obi~nom odelu, pa i kaput da skine ako se zagreje. Da se, bez ustezawa,

nasmeje, ako mu ve} smeh navire na usta, pa tu i da popije koju, pojede koji

}evap~i}, osoli se i oquti i da gleda pozori{te! A onda u tom stilu

treba da bude repertoar i „slan“ i „pikantan“, tako da zagolica... A

g. @ivoti} to zna da udesi... A publika ima ~isto gurmansku narav:

{to kiselije, {to qu}e, {to slanije... Drugi nemaju razloga da se bune

na g. @ivoti}a. Mogu samo da mu zavide, jer on nije publiku oteo od

drugoga, ve} je sam stekao i vaspitao, sam je uveo u pozori{te, pokazao

joj wene draì i lepote. A ta wegova publika nije za potcewivawe.

Jeste {arolika ali utoliko interesantnija. Kako, molima vas, sino}

je predstavi prisustvovao i jedan sedi akademik i akademski se smejao!

Pose}uju pozori{te g. @ivoti}a i druge visoke i ugledne li~nosti

prestonice... Tako je publika pro{arana onim periferijskim veseqaci-

ma, palan~anima, studentima i uglednim li~nostima prestonice. Sva

ta publika, bez razlike, dolazi u „Malo pozori{te“ da se nasmeje.24

Du{an @ivoti} se brinuo o statusu ~lanova pozori{ta, svi su imalistalne mese~ne plate, {to nije bio slu~aj u drugim pozori{tima. Po-dela zarade, kolika god da je – bila je wegov princip rada. Kada suocewivali repertoar „Malog pozori{ta“, novinari su govorili o lakojkomediji, salonske lascivnosti, komediji ìvog tempa i povr{ne, aliveoma prijatne duhovitosti.

Zadrào sam, uglavnom, na repertoaru laku komediju, pokloni}e se

naro~ita pa`wa spremawu doma}ih dela. Mnogi pisci, ima}e prilike

ovde, u ovom privatnom pozori{tu, da se afirmiraju. Samo kad bih

imao subvenciju, moj bi personal bio i na kvantitativno i kvali-

tativno zavidnoj visini, ovako... înim {ta mogu. Ne samo da nemam ni

od koga subvencije, nego su me pritisle i razne da`bine. Treba platiti

kiriju na ogrev, osvetqewe, op{tinsku taksu i ulaznice. Sve te ras-

hode treba zaraditi od ulaznica, verujte, te{ko je. Ipak, ja se uzdam u

svoju publiku.25

Ako bismo analizirali probleme sada{wih neinstitucionalnih po-zori{ta, a na osnovu ovog citata Du{ana @ivoti}a, uvideli bismo da seni{ta nije promenilo u strukturi ekonomskih problema privatnih po-zori{ta. Tokom decenije rada, scenom „Malog pozori{ta“ su pro{lemnoge gluma~ke zvezde, a kao gosti nastupali su najistaknutiji glumci:@anka Stoki} i Dobrica Milutinovi}. Beogradsko „Malo pozori{te“,

Neinstitucionalna pozori{ta i trupe (1899–1939) 21

24 G. D. @ivoti} otvorio u Beogradu PRIVATNO STALNO POZORI[TE, „Vre-me“, Beograd, 20. 10. 1940.

25 Isto


Du{an @ivoti} i ~lanovi wegovog pozori{nog ansambla

po svim pokazateqima je bilo je najuspe{nije privatno pozori{te ume|uratnom periodu.

Primeri izrazite socijalne segregacije su bila takozvana „bulevar-ska pozori{ta“ izme|u dva svetska rata. Ove pozori{ne trupe, bile suuto~i{te socijalno ugroènim kategorijama glumaca.26 U Beogradu jebilo mnogo glumaca bez anga`mana, tako|e, broj nezaposlenih glumaca

se naro~ito pove}ao i neki biv{i odli~ni predstavnici „dasaka {toìvot zna~e“, bili su u pravom smislu re~i, izloèni gladovawu ikrajwoj bedi. Posle te{kih isku{ewa, oni su, najzad, re{ili da nakooperativoj bazi osnuju svoje pozori{te. Tako su stvorene dve trupe: u

Zemunu pozori{te „Beograd“ i grupa „Ribnica“ u Beogradu. Ove dvetrupe su okupile oko sebe sve nezaposlene glumce. To nije bilo merkan-tilno preduze}e, ve} grupa glumaca organizovana na kooperativnoj os-

novi, sa zaradom koju su pravedno delili. Pozori{te „Ribnica“ nala-zilo se pod upravom poznatog glumca i rediteqa g. Stevana Dobri}a, a

grupa „Beograd“, pod vo|stvom g. Dobrice Radenkovi}a. U ovim trupamasvi nezaposleni, profesionalni glumci, mla|i i stariji su dobiliposao. Program rada bio je specifi~no organizovan: svakog dana igrajuobe trupe naizmeni~no u Beogradu i Zemunu. I po~elo je veoma dobro.Svaki ~lan dobijao je po 15, 20, de{avalo se, ~ak 30 dinara posle pred-

stave! Ali tada su po~ele da padaju ki{e. I glumci kod „Ribnice“ supo~eli besplatno da igraju.

„Bulevarska pozori{ta“ su naj~e{}e bila locirana na periferijigrada, udaqena od Narodnog pozori{ta i Maweà,27 koja su imala status

elitisti~kih pozori{ta iz centra grada. Na „Bulevarska pozori{ta“bila je upu}ena periferijska publika, {to je primer izrazite socijalnei klasne podeqenosti u tada{woj dràvi.

Pozornice za ove pozori{ne trupe i pozori{ta bile su ba{ta „Bo-

rovog parka“ u Bregalni~koj ulici (1928–1930), ba{ta kod „Ribnice“, u

hotelu „Slavija“, gde su se u kontinuitetu smewivale pozori{ne trupe.Delatnost privatnih trupa i pozori{ta u me|uratnom periodu je bila usvojevrsnoj, organskoj vezi s hotelskim i ugostiteqskim objektima, {toupu}uje na osnovnu funkciju ovih pozori{ta – u te{kim ekonomsko--politi~kim prilikama – kroz laku zabavu, stanovni{tvu obezbeditibekstvo i zaborav.

Neinstitucionalna pozori{ta i trupe (1899–1939) 23

26 Borba letweg pozori{ta i ki{nog leta dva mala pozori{ta na zadru`noj

osnovi, Politika, 30. 06. 1934.27 Borivoje S. Stojkovi}, Istorija srpskog pozori{ta od sredweg veka do moder-

nog doba – drama i opera, Muzej pozori{ne umetnosti Srbije, Beograd, 1979.

Ratna prestoni~ka {tampa bila je prepuna napisa o novim privatnimpozori{tima koja su nicala kao „pe~urke posle ki{e“: „U Beograduotvoreno jo{ jedno privatno pozori{te“28; „U Beogradu je osnovano ive} mesec dana radi u ti{ni, novo privatno pozori{te koje }e raditipod imenom ’Srpsko savremeno pozori{te’“29; „Pre tri ipo meseca Beo-grad je dobio jedno novo pozori{te koje ima specijalnu namenu... imaprvenstveno ciq da na{im radnicima prikaè niz umetni~ki priprem-qenih predstava“30... „U Beogradu je otvoreno jo{ jedno pozori{te. Udvorani Kolar~eve zadu`bine prikazalo je novootvoreno pozori{teUdruèwa glumaca svoju prvu predstavu“31; „Beograd je oduvek ose}aopotrebu za jednim veselim satiri~nim pozori{tem, u kome bi se prika-zivali solidni ske~evi a igrali dobri glumci... Ova potreba zadovoqe-na je. Ve} mesec dana radi, i to sa velikim uspehom „Bodqikavo prase“32.

Bila je to prava ekspanzija pozori{ne privatne inicijative, u vremekada bi „muze trebalo da }ute“. Ali, u Srbiji se kulturni doga|ajiodvijaju po neo~ekivanim i specifi~nim obrascima. Kao da je Drugisvetski rat bio „okida~“ za pojavu konglomerata najrazli~itijih motivakoji su pokrenuli pozori{ta: ugroèna egzistencija glumaca-izbeglica,stale{ko organizovawe, zbriwavawe nezaposlenih glumaca, socijalno--sindikalna pozori{ta koja su zastupala interese radnika s velikimpopustima za wih („Srbozar“). Prakti~no se pozori{ni ìvot „prenuoiz u~malosti“ 1941.

„U prestonici se otvaraju jedno za drugim, razli~ita privatna po-zori{ta, koja relativno dobro rade i moè se re}i konkuri{u biosko-

25

Ratna privatna pozori{ta i

trupe (1939–1944)

28 „Prva predstava pozori{ta Udruèwa glumaca“, Vreme, 05. 12. 1941. br. 185.29 „Nova bina: Srpsko savremeno pozori{te“, Novo vreme,12. 08. 1942.30 „Pozori{te sa najjevtinijim ulaznicama „Srbozar“, Novo vreme, 22. 10. 1942.31 „Prva predstava pozori{ta Udruèwa glumaca“, Novo vreme, 05. 12. 1941. br. 185.32 „Parodije i revije satiri~nog pozori{ta“, Novo vreme, 24. 04. 1942.

pima i pokazuju intenzivni kulturni napredak prestonice.“33 Misijaprivatnih pozori{ta u vreme Drugog svetskog rata, bila je i da pred-stave u~ini bliìm, pristupa~nijim, razumqivijim – prostorno, po re-pertoaru i ceni. Ta misija, u me|uvremenu, pretvorila se u stvarawenove pozori{ne publike: privla~ewa sveta s periferije, koji nije imaoni vremena, ni novca da se „spusti“ u centar da bi gledao predstave uNarodnom pozori{tu. Prisutna i vidqiva, bila je i èqa, da pozori{tevi{e ne bude samo za elitu.

Sino} je Povla{}eno pozori{te dalo svoju tre}u predstavu na \er-mu... Pla}aju}i jevtine ulaznice, od dva ipo dinara, publika je ispunilasalu. Jedna publika koju ne poznajemo u Narodnom pozori{tu, u kojoj sene izdvaja parter i galerija, koja je sva jedinstvena. \eram je naseqesiroma{nog sveta. Taj svet ne poznaje dovoqno pozori{te – publika uovom kraju tek je u stvarawu. Naro~ito je radosna ~iwenica da polo-vinu pozori{ne publike na \ermu predstavqa omladina, studenti,gimnazisti, {egrti. Zahvalna je to publika, osetqiva, bu~na... aplau-dira sa odu{evqewem gde i publika sa pozori{nom kulturom. Svi izvo-|a~i smatraju da je od zna~aja kultivisawe nove publike za razvijawewenog smisla i ukusa.34

Prvo u nizu – osnovano neposredno pred po~etak rata, aprila 1939.bilo je „Povla{}eno umetni~ko pozori{te“ koje je radilo samo do 31.01. 1943. jer ga je ukinula nema~ka okupatorska vlast „zbog odbijawapromene programske orijentacije.“ Ciq – ovog „slobodnog“ pozori{tabio je negovawe doma}e drame i „stvarawe originalnog na~ina glume“.Predstave su izvo|ene u sali Kolar~evog narodnog univerziteta. „Po-vla{e}no umetni~ko pozori{te“, razlikovalo se od dràvnih po umet-ni~koj orijentaciji i na~inu upravqawa, {to je unelo dinamiku u po-zori{ni ìvot Beograda.

Proporcionalno nadolaze}oj fa{isti~koj opasnosti, glumci i pe-va~i su osnivali humoristi~ka, satiri~na, kabaretska pozori{ta kojasu nudila opu{tawe i laganu zabavu. Upravo takvo pozori{te – opti-misti~kog imena – Veselo pozori{te „Ki{obranci“ (1940–1941), osno-vali su glumci Aleksandar Tucakovi} i Qubi{a Jovanovi} – po ugleduna sli~na pozori{ta u Parizu i Be~u. I ovo pozori{te nije imalo svojuscenu – koristilo je salu bioskopa „Vra~ar“ na Slaviji. Pozori{te„Ki{obranci“ bilo je pod stalnim nadzorom cenzure zbog specifi~nogrepertoara koji su ~inili ske~evi, vodviqi, jedno~inke, satiri~ni „ra-porti“ (uvek aktuelni), kozerije, peva~ke ta~ke, parodije. U ime uprave„ki{obranaca“, izjavu je dao Qubi{a Jovanovi}:


33 „Osnovano je Kamerno pozori{te“, Novo vreme, 22. 01. 1941.34 Novo vreme, 26. 08. 1941, br. 99.

Ose}ala se potreba da se i u Beogradu stvori jedno pozori{te koje

bi negovalo iskqu~ivo vedru umetnost. Ta potreba naro~ito se na-

metnula u ova te{ka vremena kad su qudi puni neprijatnih utisaka i

kad vi{e no ikad, èle negde da se istinski zabave, a da to ipak ostane

na umetni~koj visini.35

Pod pokroviteqstvom Udruèwa glumaca po~elo je da radi, avgusta1941. „Izbegli~ko pozori{te“ u Profesorskoj koloniji. U Beograd jepristizao sve ve}i broj glumaca-izbeglica, a pitawe wihove egzisten-cije bilo je veoma va`no, s obzirom da su bili „preoptere}eni“ mnogo-~lanim porodicama. U ve}ini slu~ajeva, oni su posao na{li u popular-nom pozori{tu glumca Radivoja Mari}a, koje je i pre rata radilo uHrvatskoj i Bosni. Prihod od predstava i{ao je u korist – izbeglica.

Zahvaquju}i stale{koj agilnosti Udruèwa glumaca (od okupator-skih vlasti isposlovali su osnivawe jo{ jednog pozori{ta), formiranoje pod wihovim pokroviteqstvom „Srpsko povla{}eno pozori{te“ de-cembra 1941. pod upravom Du{ana @ivoti}a. Oba pozori{ta imala suosnovni ciq – da uposle „znatan broj glumaca“ i da Beogra|anima dajuono {to vole da gledaju – lak pozori{ni repertoar.36

„Srpsko povla{}eno pozori{te“, za kratko vreme prikazalo je preko70 predstava, uglavnom, komedija situacije: Dete sa tri oca, Dr, Trafi-ka wene ekselencije. Predstave su izvo|ene u razli~itim delovima gra-da. Na placu Udruèwa glumaca, u dvorani Radni~ke komore, u Nema-winoj 28, u sali Kolar~evog narodnog univerziteta.

„Kamerno pozori{te“ osnovali su januara 1941. dva glumca i jedannovinar: Blaènka Katalini}, Du{an Antonijevi} i Vladan Sotiro-vi}. Oni su imali ne{to druga~ije ciqeve: negovawe drame i intelek-tualna publika. Wima je parametar za cenu pozori{nih, bila bioskop-ska ulaznica, pa su izjavili „da cene ni u kom slu~aju ne}e prelazitivisinu bioskopskih“. I oni su za igru koristili salu Kolar~evog na-rodnog univerziteta.

Rad je obnovilo i Veselo pozori{te „Gane“, avgusta 1941. ^lanoviovog pozori{ta bili su komi~ari, ma|ioni~ari, igra~ice, hipnotizeri.Predstave su igrali u kafani „Stara Ribnica“.

Nastavilo se nesmawenim intenzitetom s osnivawem novih privat-nih pozori{nih ansambala i tokom druge godine okupacije: satiri~nopozori{te „Bodqikavo prase“ osnovao je Svetomir Stojanovi}, vlasniki urednik istoimenog lista, 26. marta 1942. Ovo pozori{te imalo je

Ratna privatna pozori{ta i trupe (1939–1944) 27

35 „Beogradski glumci osnovali Veselo pozori{te „Ki{obranci“, Politika, 22.

10. 1940.36 „Prva predstava pozori{ta Udruènih glumaca“, Novo vreme, 05. 12. 1941. br. 185.

ogroman uspeh kod publike, zbog proverenog koncepta „najomiqenijihbeogradskih atrakcija s najpoznatijim imenima (@anka Stoki} i AcaCvetkovi}) i najprobranijim repertoarom“. Zbog velikog uspeha, kas-nije su pro{irili i pove}ali sve kapacitete i promenile ime u „Srpskosatiri~no pozori{te“.37

Pod pokroviteqstvom dràve i Ministarskog saveta Vlade MilanaNedi}a, osnovano je juna 1942. Narodno radni~ko pozori{te „Srbozar“.Zahvaquju}i dràvnom anga`manu, jedino je pozori{te koje je imalostalnu scenu – u renoviranoj dvorani Radni~ke komore (Nemawina 28).Dvorana je u tom trenutku bila jedna od najboqih u Beogradu s 600 se-di{ta, dobrim binskim dekorom i pozori{nom garderobom. Upravnik„Srbozara“, je bio Jovan Jeremi}, glumac i rediteq. [tampa, koja je u tovreme bila pod vi{estrukom cenzurom, pisala je, naravno, hvalospeve:

„Pozori{te posve}eno kulturnom podizawu radnika“, „Radnici do-bijaju svoju kulturnu ustanovu“, „Ovo pozori{te ima ciq da radniku iname{teniku i wihovim porodicama omogu}i, uz minimalnu cenu da po-ha|aju pozori{ne predstave.“ „Ideja je bila da se za radnike stvori nesamo pozori{te pozitivnih kvaliteta, ve} i pozori{te sa najjevtinijimulaznicama u gradu po 5 dinara.“38 îwenica da je otvarawu pozori{ta„Srbozar“ prisustvovao veliki broj „najuglednijih li~nosti“, pre svegaokupacionih: Kulturno odeqewe nema~kog poslanstva, predstavnik zapozori{te pri Propagandnom odeqewu dr [ven, direktor beogradskeradio-stanice inèwer Robert Vege, a od doma}ih predstavnika prisut-ni su bili: iz srpske Vlade ministar socijalne politike39 – svedo~i okontradiktornom delovawu ovog pozori{ta, u ~ijem se repertoaru ifunkciji mogu prepoznati neki elementi politi~kog programa Nacio-nal-socijalisti~ke partije. Socijalni elementi, briga o radnicima –pre svega, da se najsiroma{nijima omogu}i poseta pozori{tu, u kombi-naciji s demago{kim istupawima „da je dosta jevtine internacionalne ijevrejske teorije“, ukazuju da je ovo pozori{te, imalo specijalnu namenuda inplementira okupacijske vrednosti doma}oj publici. Najzanimqi-vije je da su u tome i uspeli, jer je pozori{te imalo ogroman uspeh. Samotokom 1942. izvelo je 14 premijera sa oko 80 repriza, a u wemu su igralinajpoznatiji glumci tog doba. Repertoar su ~inili srpski nacionalni iistorijski komadi, strani komadi iz radni~kog ìvota – „~isto nacio-nalnog karaktera i zdravog humora“, dela u kojima se tretiraju socijalnii dru{tveni problemi „obuhva}eni s gledi{ta malog i radnog sveta“.


37 „Jubilarni program pozori{ta“, Novo vreme, 26. 03. 1942.38 „Pozori{te sa najjevtinijim ulaznicama“, Novo vreme, 22. 10. 1942.39 „Radni~ko pozori{te ’Srbozar’ otvoreno“, Novo vreme, 30. 06. 1942.

Dobra ilustracija za repertoar ovog pozori{ta je komad nema~kog piscaHermana Sudermana, „Kamen me|u kamewem“:

Suderman je uspeo da iznese ìvot kamenoreza~kih radnika, ulaze}i

duboko u du{u i mentalitet odli~no izgra|enih tipova... to je jedina

drama iz radni~kog ìvota koja u sebi ne krije nikakve komunisti~ke i

marksisti~ke teorije i tendencije, davanih kod nas za posledwih dva-

deset godina.40 Pozori{te „Srbozar“ radilo je uspe{no do 1944. godine.

Pozori{ni kriti~ar Vladan Sotirovi}, u~estvovao je u osnivawujo{ jednog pozori{ta. Jula 1942. je formirao „Srpsko savremeno po-zori{te“. [tampa je prema ovom pozori{tu imala primetno kriti~kiodnos. Iako su pozdravili ideju o prikazivawu „jedino i iskqu~ivosrpskih klasi~nih i savremenih pisaca, dva puta nedeqno, u sali Kolar-~evog narodnog univerziteta, naizmeni~no starih i novih dramskih de-la“ – za komediju Slavomira Nastasijevi}a, Za~arani ku}evlasnik, no-vine su pisale, „da nam je ovog puta Nastasijevi} pruìo jedno nepo-trebno razo~arawe.“41 I dve komedije M. Savi}a i V. @ivojinovi}a Ma-suke „nisu imale onu umetni~ku puno}u koja se o~ekivala, a i sala nijebila naro~ito puna.“42 „Srpsko savremeno pozori{te“ preuzelo je nasebe jo{ jednu zna~ajnu kulturnu misiju: prikazivalo je komade i u onimdelovima Beograda gde su pozori{ne priredbe bile retkost ili ih uop-{te nije bilo.

U Beogradu se samo u najuèm centru nalaze pozori{ta i bioskopi.

Periferija te{ko moè da u~estvuje u kulturnom ìvotu. Zato i

postoji anomalija da 60% Beogra|ana ne samo da ne pose}uje pozori{ne

predstave, nego ih nikada nisu ni pose}ivali. „Srpsko savremeno pozo-ri{te“ prikaziva}e svoje komade, posle premijere u Kolar~evom narod-

nom univerzitetu i u onim delovima Beograda, gde ima nekoliko {kol-

skih zgrada sa odli~nim dvoranama. Jedan deo prihoda ustupi}e {kol-

skim kuhiwama za siroma{ne u~enike.43 Ovo pozori{te bilo je kratkogveka – imalo je samo 8 premijera – i uprkos humanom i idealisti~komdelovawu, brzo je zatvoreno.

Ve} samo ime – „Centrala za humor“ – govorilo je o osnovnom ciquovog pozori{ta, formiranom 1942. „koji nikada nije lak i jednostavan“.Osniva~i su bili najboqi srspki humoristi, me|u wima „za {alu i hu-mor jo{ uvek raspoloèni Brana Cvetkovi}“. U~e{}e u radu ovog pozo-ri{ta uzeli su svi prvaci Drame i Opere. Vo|stvo pozori{ta, spremilo


40 „Premijera pozori{ta ’Srbozar’, “Kamen me|u kamewem“, Novo vreme, 10. 09. 1942.41 „Srpsko savremeno pozori{te“, Novo vreme, 05. 10. 1942.42 Isto43 „Nova bina: Srpsko savremeno pozori{te“, Novo vreme, 12. avgust 1942.

je i jednu vanrednu ta~ku – posve}enu srpskim vojnicima po zarobqe-ni~kim logorima.44 U „Centrali za humor“ nalazila se najboqa ko-mi~arska trojka T@C – Tani}, @ivoti}, Cvetkovi} – koja je u pret-hodnom periodu bila na konkurentskim pozicijama. To je bila senzacijaza onda{wu kulturnu javnost.45 Dobra ilustracija za popularnost ovogpozori{ta je podatak da je ratnu revi komediju Mi}e Dimitrijevi}aMinut posle deset, videlo 150.000 gledalaca (na Kalemegdanskoj pozor-nici – o~ekivao se 150 hiqaditi gledalac).46 Od februara 1943. „Cen-trala za humor“ dobila je status stalnog beogradskog pozori{ta i ve}udvoranu – umesto kola`nog, preorijentisali su se na celove~erwe drams-ke predstave. I ovo pozori{te imalo je hipoteku saradwe sa okupator-skim vlastima – naime, ~inili su izvesne ustupke u repertoarskoj po-litici, {to nije umawivalo wihovu enormnu popularnost i pose}enost.

Funkcija ovog pozori{ta bila je da smehom i razonodom, u najboqojnameri da se duh i du{a Srbinova ne za~auri u danima kada se svim

sredstvima treba boriti kako bi se krepkim ìvcima mislilo na bu-

du}nost.47 „Centrala za humor“ izvodila je ~esto predstave u humani-tarne svrhe, kroz takozvanu Zimsku pomo}, za srpsku siro~ad. „Centralaza humor“ bila je aktivna do kraja rata, predstave su izvodili na Ka-lemegdanu, {to je, za kraj rata, bilo veoma prikladno; naime, „publikaje rado dolazila u ovo pozori{te pod vedrim nebom, utoliko pre, {tosavremeni prakti~ni razlozi odgovaraju na{im gra|anima: u neposred-noj blizini nalaze se, bez sumwe, najboqa skloni{ta u Beogradu, pro-strani lagumi – koji }e primiti celokupnu publiku.“48

Pozori{te Udruèwa glumaca „Razbibriga“, osnovano je po~etkom de-cembra 1942. Ime i ovog pozori{ta sugeri{e wegovu primarnu funkciju:predstave kola`nog tipa, {aqive jedno~inke, bufonerije. Umetni~ki vo-|a, reìser i konferansije bio je Jovan Tani}, glumac, a izvo|a~ki an-sambl bio je bez „zvezda“, sastvaqen od glumaca iz „raznih“ malih pozori-{ta. Pozori{te „Razbibriga“ radilo je u dvorani bioskopa „Balkan“.

Delatnost i uloga privatnih pozori{ta tokom Drugog svetskog rata,mora se sagledati sa uslovqeno{}u – okolnostima, pod kojima su radila.Okupacija i siroma{tvo, gra|anski rat u okruèwu – sveli su wihovudelatnost na povr{nu, zabaqa~ku ulogu, kratko trajawe i ne naro~itodubok trag u umetni~kom smislu. Ali u uslovima ugroènih egzisten-


44 „U subotu po~iwe sa radom Centrala za humor“, Obnova, 16. 11. 1942.45 „Najboqi komi~ari pri{li Centrali za humor“, Novo vreme, 05. 02. 1944.46 „Minut posle deset gledalo 150.000 qudi“, Novo vreme, 20. 08. 1943. broj 708, str. 3.47 Isto48 „Odli~ne komedije na kalemegdanskoj pozornici“, Vreme, 01. 07. 1944.

cija, kada se kulturna ponuda svela na skupe bioskopske ulaznice i cen-zurisane novine i kwige, privatna pozori{ta su ponudila re{ewe uvidu jevtine zabave i jevtinih ulaznica: uto~i{te za sve slojeve stanov-ni{tva, pomo} ugroènim glumcima, decentralizacija pozori{ne po-nude. Uz sve pozitivne komponente, ostaju kontradiktorna moralna pi-tawa – saradwa sa okupatorima i podilaèwe najniìm ukusima. Sa-vezni~kim bombardovawem, u prvoj polovini 1944. privatna ratna po-zori{ta prestala su sa radom. Posle Drugog svetskog rata, uz promenudru{tveno-politi~kog sistema, mewaju se i titulari svojine u svim seg-mentima dru{tvenog ìvota.



„Pozori{te Dvori{te“. Fotografije predstave San letwe no}i.

Posle Drugog svetskog rata, nastavilo se s euforijom osnivawa po-zori{ta, ali ovog puta, institucionalnih. Skoro svaki grad èleo je daima pozori{te i ona su se naglo otvarala u slavu nove epohe: od 14profesionalnih pozori{ta u 1939. cifra je „narasla“ na 66, u 1949. Dokje 1939. bilo jedno pozori{te na 647.000 hiqada stanovnika, 1949. bilo je259.000 hiqada stanovnika na jedno pozori{te.49

U okruèwu bipolarne podele sveta, na komunisti~ki Istok i kapi-talisti~ki Zapad, u biv{oj Jugoslaviji su i u novom dru{tvenom kontek-stu – posle po~etnih rigidnih decenija – prona{li na~in organizacijepozori{nog ìvota van institucija: pod „{ifrom“ alternativnog (uzna~ewu politi~kog odnosa prema dru{tvu) i avangardnog (kao odnosaprema umetnosti epohe), otvarane su Pozori{ne radne zajednice (trajneili privremene), ad hoc trupe, neverbalna pozori{ta i teatri pokreta.Nezvani~na alternativa, pojavila se, prvo, tokom {ezdesetih godina XXveka, u Poqskoj, êhoslova~koj, Ma|arskoj i Jugoslaviji – u amaterskimili poluprofesionalnim, eksperimentalnim, getoiziranim trupama, kojesu ~inili studenti. Wihovi umetni~ki eksperimenti bili su prikrive-na kritika politi~kog sistema i dru{tvene hipokrizije, kao i ose}aweogor~enosti spram komercijalnog i glomaznog dràvnog pozori{ta.50

U Jugoslaviji je, pedesetih i {ezdesetih godina, mahom na rubovimateatarskog ìvota, yepovima avangardizma i izolovane zone inovacije –kao zametak budu}eg alternativnog – pozori{ni ìvot bio oboga}endelatno{}u samostalnih pozori{nih trupa; predstave su prikazivaneizvan teatarskih institucija, kroz rad privremenih ansambala, oko od-re|enih projekata. Vi{e iz kulturno-politi~kih i dru{tvenih, nego izestetskih razloga, ove tendencije nisu bitnije uticale na strujawa u

33

Neinstitucionalna pozori{ta

posle 1944.

49 Milena Nikoli}, Pozori{ta u Jugoslaviji, MPU NR Srbije, Beograd, 1955, str. 54.50 Dragan Klai}, „Produkcioni modeli: repertoarska pozori{ta, trupe i produk-

cijske ku}e“, Teatron 156/157, MPUS, Beograd, 2011.

jugoslovenskom teatru. Me|utim, situacija se mewa u periodu 1971–1981.kada se, iznenada, ova pozori{ta nalaze u sredi{tu pozori{ne javnosti.Wihova uloga moè se smatrati „inovativnom“: afirmi{u se – mladiumetnici, novi doma}i dramski tekstovi, promene poimawa teatra inova pozori{na publika. Samostalne teatarske trupe stvarale su razli-~ite estetike, divergentni umetni~ki i dru{tveni identitet. Mnogo-brojni su modeli rada, unutra{we organizacije i saradwe sa instituci-jama – neke trupe su, u skladu sa Zakonom o Udruènom radu, organizova-ne kao Radne zajednice – sa vlastitim modelom samoupravnih sporazuma.Ove trupe imale su problema u obezbe|ivawu radnog prostora, tehni~keopreme i finansijskih sredstava za pripremu predstava, jer sistem jebio pode{en prema postoje}im glomaznim i rasipnim institucijama.51

Dr Ra{ko V. Jovanovi} kriti~ki se osvrnuo na odustajawe od avan-gardnog modela onda{wih pozori{nih trupa, odnosno, odustajawa odpo~etnih tendencija avangardizma. Neke od tih pozori{nih trupa su seugasile (Pozori{te igrali{te), neke su se gu{ile u vodama konven-cionalnosti (Teatar poezije), pa se, ~ak i kamerna scena Ateqea 212,distancirala od po~etnih avangardnih tragawa. Dr Ra{ko V. Jovanovi}konstatuje „da ove teatre niko nije osnovao. Osnovala ih je potreba dapostoje“. Male ad hoc pozori{ne druìne: Pozori{te igrali{te, Da-dov, Teatar poezije, Satiri~ni kabare, radile su poluilegalno, izvanpa`we javnosti, ali su pokazivale tendenciju da se i daqe „mnoè“.52

Modeli organizovawa pozori{ta, do devedestih godina, mogu se pode-liti na: Profesionalna repertoarska pozori{ta (nacionalne ku}e igradska pozori{ta), tkz. Radne zajednice i neformalne ad hoc druìne.Nametnuo se alternativni model, kao jedini odgovor sistemskim ogra-ni~ewima i dru{tvenoj svojini – kao mali prostor slobode za sve {tonije repertoarsko, uquqkano u institucionalnoj mitologiji. U biv{ojJugoslaviji, uglavnom su glumci bili inicijatori osnivawa pozori{nihtrupa: me|u prvima, bila je osnovana dramska druìna „A“, OlivereMarkovi}, Radeta Markovi}a, Mi}e Tomi}a, Voje Miri}a, osnovana 1961.U ovoj trupi, svi su radili sve, izvodili su, uglavnom, doma}e dramsketekstove. Ipak, ve} 1963. trupa je prestala sa radom, zbog finansijske ikreativne neodrìvosti. I bra~ni i umetni~ki par Radomir Stevi} Rasi Eva Ras, s puno entuzijazma pokrenuli su Teatar nacionalne drame,kasnije Kluba za sintezu umetnosti „Ovako“ (od 1961. do 1972). Oni su


51 Dragan Klai}, Ogwenka Mili}evi}, priredili, „Alternativno pozori{te u Jugo-slaviji/Iskustva samostalnih pozori{nih trupa“, Sterijino pozorje, Novi Sad,

1982.52 Dr Ra{ko V. Jovanovi}, Teatron broj 1, MPUS, maj 1974.

radili pod pokroviteqstvom razli~itih institucija – Univerziteta,Doma omladine, Doma sindikata – na kraju, i oni su prestali s radom izfinansijskih razloga. Model Radne zajednice, afirmisala je uspe{no,1977. trupa „Pod razno“. Me|utim, uprkos entuzijazmu, ove trupe su krat-ko trajale, pokazalo se, da ovakav na~in organizovawa nije odrìv naduè staze. Ova dru{tvena anomalija, nije prekinula kontinuitet uosnivawu trupa i pozori{nih pokreta, zakqu~no sa 1992. godinom, kadaje osnovano „Pozori{te za pozori{ne poslove“ – skra}eno – PPP. Izaovog zanimqivog projekta, stajala je umetni~ka trojka: Lenka Udovi~ki,Rade [erbeyija i Quba Tadi}. Zbog politi~kih okolnosti (rata u okru-èwu), imali su prvu i jedinu premijeru – Majka hrabrost i wena deca uDomu omladine (predstava je imala 30 izvo|ewa).53

S punom sve{}u o socijalnom okruèwu i protivre~nostima epohe,vaninstitucionalnim, neformalnim, alternativnim i avangardnim de-lovawem, izdvojili su se Pozori{te Dvori{te i KPGT. Ove pozori{neformacije napravile su pomak kontinuitetom, autenti~no{}u, prepoz-natqivo{}u, protivre~nom recepcijom javnosti i kritike. To su bilauspe{na i „totalna pozori{ta“, ~iji su inicijatori i kqu~ni prota-gonisti – dve nekonvencionalne pozori{ne li~nosti – rediteqi PetarZec i Qubi{a Risti}.

De Facto – to je bilo prvo privatno pozori{te u Srbiji, De Jure, zbog

samoupravnog socijalisti~kog ure|ewa na{e dràve, morali smo imati

formalno zakonsko-administrativno pokri}e, odnosno masku. Kao

pravno lice koristili smo razne institucije, a najvi{e Udruèwe

dramskih umetnika Srbije, koje nam je po prirodi stvari bilo naj-

bliè... Po poeti~nom i organizacionom duhu bili smo samostalno,

avangardno, vaninstitucionalno, samofinansiraju}e pozori{te okup-

qeno zajedni~kom mi{qu – devizom da se ne mirimo sa oko{talim muzej-

skim konceptom teatra. Pozori{te Dvori{te je u doba samoupravnog

socijalizma i dirigovanog trì{ta, bilo organizovano po uzusima

trì{ne ekonomije.54

Petar Zec je definisao status i faze u radu Pozori{ta Dvori{te, naeksplicitan na~in, i u prvom licu mnoìne – kao svedo~anstvo o kolek-tivnom duhu ovog teatra. Minimalisti~ki pristup, iskqu~ivao je suvi-{nu administraciju, prate}e scenske slu`be, glomaznu tehni~ku prat-wu. Pozori{te Dvori{te osnovano je 1976. u velelepnom, „magijskomprostoru“ – dvori{tu Kapetan-Mi{inog zdawa, prvorazrednom scen-

Neinstitucionalna pozori{ta posle 1944. 35

53 Dragana ôli} Biqanovski, Sawari srpskog nacionalnog teatra/Dremers of theSerbian Nacional Theatre, Narodno pozori{te, Beograd, 2005, str. 82.

54 Petar Zec, Pozori{te Dvori{te, Plato, Beograd, 2006, str. 21.

skom prostoru, koje je podse}alo na formu elizabetanskog teatra. Osni-va~i trupe, pored Petra Zeca, bili su: Mirjana Ojdani}, organizatorRadojko Joksi} i glumci Gordana Kosanovi} i Ivan Klemenc. Oni suinaugurisali autenti~ni umetni~ki koncept – avangardnog, ambijental-nog i totalnog pozori{ta. Ovde je karijeru zapo~ela nova generacijamladih i darovitih glumaca; tu je svoju izuzetnu i kratku karijeru zapo-~ela i Gordana Kosanovi}. [ekspirov „San letwe no}i“ bio je najpri-rodniji izbor za na{u prvu pozori{nu premijeru u dvori{tu Kape-

tan-Mi{inog zdawa. Magijom [ekspirovih re~i „Dvori{te“ je posta-

lo prostor praznika igre.55

Ozbiqan umetni~ki pomak u tada{wem stereotipnom i konvencio-nalnom pozori{tu, napravilo je Pozori{te „Dvori{te“ uvode}i umestoscene-kutije, ambijentalni teatar, umesto stalnog ansambla, okupqawepo projektu – koji podrazumeva igru iz ve~eri u ve~e. Repertoar Po-zori{ta Dvori{te, ~inila su dela svetske i doma}e klasi~ne i avan-gardne literature: Vijon, [ekspir, Molijer, Servantes, @ene, Popa;bila je to ba{tina, ~itana u jednom novom, „dvori{nom“, kqu~u. Ubrzosu postali kultno gradsko pozori{te s mno{tvom poklonika. Dvori{nipozori{ni ìvot zatvorio je krug predstavom @enski orkestar, kaoumetni~ki vrhunac wihove estetike i poetike. Ovom predstavom, Po-zori{te Dvori{te postiglo je izuzetan uspeh na doma}oj sceni i tri-jumf na turnejama i gostovawima na svetskim teatarskim festivalima:„Servantino“ u Meksiku i Edinbur{kom festivalu u Velikoj Brita-niji.56 Ovim uspehom, postali su jedina pozori{na predstava u Srbiji,koja je bila ukqu~ena u zvani~nu selekciju najuglednijeg pozori{nog fe-stivala (do 2006). Mnogobrojni pozivi na gostovawa @enskog orkestra,nisu realizovani, zbog sankcija 1992. godine. êtrnaest godina je Pozo-ri{te Dvori{te s velikim entuzijazmom vr{ilo misiju oìvqavawabeogradskog letweg pozori{nog ìvota, a onda je po~elo ga{ewe. Usle-dila je rekonstrukcija – poplo~avawe – dvori{ta Kapetan-Mi{inogzdawa, {to je dovelo do prestanka rada pozori{ta 1987. Dve godine jePozori{te Dvori{te igralo van mati~ne scene, posledwa nada za op-stanak, nestala je 1992. Petar Zec je napravio korelaciju izme|u wi-hovog dru{tvenog anga`mana u demonstracijama i kona~nog ukidawa Po-zori{ta Dvori{te. San o osnivawu privatnog stalnog pozori{ta, uzfinansijsku podr{ku Wujor{ke akademije, nije se ostvario. Bilo jepote{ko}a oko imovinsko-pravnih poslova i Filozofski fakultet jeuskratio podr{ku za otvarawe pozori{ta. O~igledno, nije sazrelo doba


55 Isto, str. 17.56 Isto, str. 50.

za zama{ne privatne inicijative u kulturi.57 Od 1988. do 1992. uzaludnisu bili poku{aji re{avawa statusnog pitawa Pozori{ta Dvori{te istvarawe institucije Beogradskih letwih igara. Pozori{te Dvori{tenije imalo stalno zaposlene ni fundus, ali je imalo ~etrnaest godinakontinuiranog rada, sa umetni~kim i kreativnim potencijalom, blizu1000 odigranih predstava s vi{e stotina hiqada gledalaca.

Osnivawe i rad Pozori{ta Dvori{te vezano je za li~nu inicijativu iumetni~ku ambiciju rediteqa Petra Zeca i grupe wegovih istomi{qe-nika i sau~esnika. Tako|e, ovo pozori{te inaugurisalo je novi modelpozori{ne organizacije i marketinga; inovativnom umetni~kom i orga-nizacionom strukturom, bilo je me|u prvim privatnim pozori{tima uJugoslaviji i Srbiji. Predstave Pozori{ta Dvori{te i wegova umet-ni~ka vizija (potvr|ene u~e{}em na presti`nom Edinbur{kom feti-valu), bile su iskorak iz pozori{ne prakse sedamdesetih i osamdesetihgodina XX veka.

Za razliku od profesora i rediteqa Petra Zeca, koji je Pozori{teDvori{te, su{tinski smatrao privatnim, reìser Qubi{a Risti} od-bacuje ideju da je KPGT, ikada bilo privatno pozori{te. On tvrdi da seu slu~aju KPGT-a radi o fondu – jer, wegovo pozori{te nikada nijedobilo ni jedan dinar za bilo koji projekat u staroj {e}erani – koju je,ina~e, „adaptirao i priveo pozori{noj nameni“.

KPGT (kazali{te, pozori{te, gledali{~e, teatar), kao alternativ-na pozori{na formacija, bilo je u zenitu, u periodu izme|u 1978. i 1984.Uz ime rediteqa Qubi{e Risti}a, utemeqiva~a ovog pokreta, javnostvoli da koristi re~ „kontroverzni“, kao najlak{i na~in, da defini{ewegovu delatnost, koja je po pozori{noj inovativnosti obeleìla ovajperiod. KPGT su ~inili „pozori{ni radnici, slobodni umetnici i ~la-novi repertoarskih teatara“.58

Li~nost Qubi{e Risti}a i rad KPGT-a ~inili su celinu, jedinstvenintelektualno-politi~ki pogled na svet. Me{avina je to najrazli~iti-jih ~inilaca: institucionalnih, alternativnih, gra|anskih, nadnacio-nalnih, socijalisti~kih, levi~arskih, elitnih, populisti~kih... konven-cionalnih, progresivnih.

Formalno, pozori{te KPGT po~elo je svoju delatnost u Zagrebu,kada se grupa umetnika iz ~itave Jugoslavije – okupila oko zajedni~kogprojekta – inscenacije dramskog teksta Oslobo|ewe Skopqa, u reìjiqubqanskog rediteqa Du{ana Jovanovi}a. Pozori{te se jo{ nije zvalo

Neinstitucionalna pozori{ta posle 1944. 37

57 Isto, str. 53.58 Dragan Klai}, Ogwenka Mili}evi}, „Alternativno pozori{te u Jugoslaviji“,

Sterijino pozorje, Novi Sad, 1982, str. 152.

KPGT – ovaj termin ustanovqen je decembra 1981. Ga{ewe ovog pokreta(ne i pozori{ta), vezuje se za realizaciju projketa Karmina Burana ubeogradskom Sava centru. A u me|uvremenu, realizovano je nekolikopredstava koje su napravile tektonske promene u poimawu i istorijipozori{ta na ovim prostorima.

Posle Oslobo|ewa Skopqa, izdvajaju se: 1918 Miroslava Krleè(1979), Karamazovi (1981), Vojna tajna (1983). Na sceni pozori{ta Slo-vensko mladinsko gledali{~e, odràna je premijera Mise u A-molu(1980). Po mi{qewu stru~ne javnosti, ovih pet predstava vrhunac supozori{ne alternative u Jugoslaviji. Ideja vodiqa ovog pokreta bila jeda se stvori slobodno socijalisti~ko pozori{te, bez republi~kih inacionalnih barijera. „Pozori{te koje je slobodno, jer je bez dràvnihdotacija i koje je socijalisti~ko jer osporava svaku dràvu“; Qubi{aRisti} je tvrdio da „socijalisti~ko“ nema nikakvu estetsku konotaciju.

KPGT je nastojalo da ostvari ono {to biv{oj dràvi nije uspelo: dakroz kreativni rad i hrabrost, promovi{e vrednosti iznad provinci-jalnog duha, nacionalne samodovoqnosti, birokratizovane svesti. Wego-vi tvorci su sinergijom ru{ili granice i stvarali jedinstven kulturniprostor koji moè da funkcioni{e. Predstave KPGT-a, bile su u foku-su i politi~kih elita, establi{menta, studenata, svih socijalnih struk-tura. Ponekad su svi sedeli na improvizovanim sedi{tima Radni~kogsveu~ili{ta „Mo{a Pijade“ u Zagrebu ili Studentskog kulturnog cen-tra u Beogradu (dva najfrekventnija prostora za predsatve KPGT-a).Provokativne teme, novi rediteqski postupci, tema revolucije – kaocentralnog procesa XX veka, odnos ~oveka i ideje, dramatur{ki frag-mentarni postupak, poigravawe ànrovima (opera, balet, film, TV),~ine, mo`da, jednu od tajni uspeha ovog pokreta, koji se, kasnije, trans-forimisao u pozori{nu instituciju u staroj {e}erani, sa jednim novimpo~etkom i konceptom.

Pozori{te u socijalisti~koj Jugoslaviji pokazivalo je iznena|uju}ukreativnost i prilagodqivost, dokazivalo je da se dru{tvena trans-formacija moè odvijati bez konfrontacija sa vladaju}im ideologi-jama, uz evolutivnu, i kroz sistem, autonomnu, mogu}u samoreprodukciju.


Dekadu izme|u smrti Josipa Broza Tita i devedestih godina, obe-le`ilo je osnivawe mnogobrojnih alternativnih, neverbalnih i teatarapokreta, iza kojih, tako|e, stoje sna`ne umetni~ke li~nosti s jasnomidejom. Nela Antonovi} osnovala je Teatar pokreta „Mimart“, 1984.Kroz kretivno-plesne radionice i uli~ne performanse, ona je apso-lutni nosilac svih projekata i koreograf trupe. „Mimart“ ima pede-setak eksperimentalnih koreografija, dvadeset neverbalnih predstava,nagrade na me|unarodnim festivalima. U tom periodu osnovani su: „Dahteatar“ (1991) pod rukovodstvom Dijane Milo{evi} i Jadranke An|eli},„Plavo pozori{te“(1996) na Dor}olu u bioskopu Reks, osniva~ i ~la-novi pozori{ta su Tatjana Pajovi} i Nenad ^oli}; „Ister teatar“(1994)– pokret i glas su osnovni instrument komunikacije ovog pozori{ta,koje je u~estvavalo na festivalima „Edinburg“ (1994) i „Sterijino po-zorje“ (1995).

Zvani~no, prvo privatno pozori{te u SFRJ, „Klasik teatar“ – osno-vano je u Ni{u 1990. i radilo je na profesionalnim osnovama. Po umet-ni~koj poetici, podse}alo je na beogradski „Zvezdara teatar“. Direktor„Klasika“ Dragan Blagojevi} je insistirao na postavqawu predstava naklasi~an na~in, bez „novog ~itawa“. Bili su i prvi privatni teatar kojije u~estvovao na festivalu „Joakim Vuji}“ 1994. s predstavom Ne~istakrv. Uprkos uspesima, ostali su bez prostora i do 1992. bavili su seuglavnom humanitarnim radom.

U Novom Sadu opstanak privatnih i alterantivnih pozori{ta zaviseod entuzijazma i donacija pokrajinskih i gradskih vlasti. I danas suaktivne ~etiri pozori{ne trupe koje rade po projektima: „Brod teatar“,„Duplo dno“, „Portal“ i „Teatar Iza“. Osniva~i ovih trupa, uglavnom suglumci (Ratko Radivojevi}, Milorad Kapor... ). Donacije pokrajine iligrada, dovoqne su samo za postavqawe predstava, a svaka slede}a re-priza, zavisi od sponzora i koli~ine entuzijazma autorske ekipe.

39

Neinstitucionalna pozori{ta

posle Titove smrti (1980)

40

Scena iz predstave Tamna je no}

Jelisaveta Seka Sabli} i Predrag Ejdus u predstavi Tamna je no}

Po~etak

Rad teatra „KULT“ i posebno „slu~aj“ predstave Tamna je no}, nanedvosmislen na~in potvr|uje Brukovu tezu da idejna sr` pozori{tadoslovno i uporno prati epohu.

Teatar „KULT“ – prvi u nizu samofinansiraju}ih pozori{ta nasta-lih devedesetih godina XX veka (1993) – bio je u potpunom saglasju sduhom vremena. Najteè dru{tvene, ekonomske i politi~ke okolnosti,turbulentnih devedesetih, pratile su otvarawe i rad ovog teatra i umno-gome svedo~e o izli{nosti izgovora (naj~e{}ih: nedostatak novca idobrih dramskih tekstova), ukoliko postoji sinergija dominatnih ak-tera. Ili su, zapravo, dru{tvene okolnosti (sankcije, rat u okruèwu,inflacija – nezabeleèna u novijoj ekonomskoj istoriji), bile plodnotlo za uspeh predstave Tamna je no}.

„Kult“ teatar nastao je iz spoja amaterskog duha i profesional-nog odnosa prema pozori{tu. Namera nam je da bukvalno opravdamo ime

i postanemo kultna scena u gradu...“, rekao je na konferenciji za no-vinare Milan Obradovi}, direktor i umetni~ki urednik nove beograd-ske scene.59

Scena „KULT“ po~ela je da radi u sklopu scensko-umetni~kog pro-grama, Umetni~ko-poslovnog centra „Vuk Karayi}“. Neposredno pre ot-varawa Teatra „KULT“, poslovni centar „Vuk Karayi}“ po~eo je iz-gradwu kamerne scene „Zvezdara teatra“. Odvajawem „Zvezdara teatra“od mati~ne ku}e, ostao je upra`wen prostor za novi projekat „KULT“Teatra. Zgrada nekada{weg Doma kulture „Vuk Karayi}“ je podignutakrajem pedesetih godina povodom prve konferencije pokreta nesvrsta-nih i posle Sava centra i Doma sindikata je bila tre}i objekat popovr{ini u gradu.

41

Teatar Kult

59 „Nova pozori{na scena u ’Karayi}u’“, Borba, Beograd, 18. 01. 1993.

O po~ecima Teatra „KULT“, duhovit autorski tekst „Iz buyaka s’iskustvom“, napisao je dramski pisac Aleksandar Popovi}: U trenut-noj situaciji kad dru{tvo u celini, kao i ve} postoje}a pozori{tanami~u sa finansijama kako se ko sna|e i koliko otme, „Kult“ nijeimao izbora, sledio je primer Zvezdara teatra – ra|ao se iz pepela nazgari{tu jednog od mnogih beogradskih domova kulture.

Sama zgrada ima izuzetan potencijal: veliku salu sa 400 mesta, bio-skopsku salu sa 100 mesta i Teatar „KULT“ sa 240 mesta. Scena je, prerenovirawa, bila tek hol ispred ulaza na balkon, socrealisti~ki gra-|ene zgrade. Dakle, „Kult“ je izabrao za svoj prostor mali deo foajea,ispred balkona jedne donedavno, odavno napu{tene i zapu{tene, vovremja grandomanski velelepno zami{qene sale. Zgrada je u formalnomsmislu mewala namenu i ime u skladu sa promenama dru{tvenog sistema:u vreme SFRJ – bila je Dom kulture „Vuk Karayi}“, Umetni~ko-po-slovni centar postala je u vreme Slobodana Milo{evi}a, na kraju, od2006. u periodu duge tranzicije, postala je Ustanova kulture „Vuk Kara-yi}“. Scenski prostor nalazi se na prvom spratu, u kamernom ambijentu,i za ono vreme, po svetskim standardima renoviranom prostoru.

U vreme op{te devastacije i besparice, Beograd je dobio „najmla|epozori{te“, a „ekipa“ koja je pokrenula „KULT“ bila je poznata javno-sti iz projekata s amaterskim pozori{tima „Dadov“, „Krsmanac“ i „Si-monida“. Ipak, spiritus movens Teatra „KULT“, bio je direktor i umet-ni~ki urednik programa Milan Miwa Obradovi}, iskusni pozori{niprakti~ar koji je ve} u~estvovao u osnivawu „Zvezdara teatra“ i „Gar-do{ teatra“ – ispostavilo se, da mu se osnivawe tre}e scene „posre}ilo“.

U „Prologu za idejnu i programsku orijentaciju scene KULT“, MiwaObradovi} je napisao: Osnovna delatnost, ukupna produkcija, pro-storno-tehnolo{ki koncept, idejna i programska orijentacija scene„KULT“ nu`no podrazumevaju aspekte producentskog i alternativnogpozori{ta... .Ovo pozori{te treba da bude druga~ije u odnosu na bilokoju vrstu institucionalnosti ili vezanosti za establi{ment. Po-zori{te „KULT“ u praideji i korenima nastanka pledira ka procesurastakawa i ruinirawa institucionalnog oblika teatra. „KULT“brojne slabosti institucionalnog teatra preina~ava u svoje vrline...To je etika pozori{nog samoorganizovawa koja u modernom tipu pro-ducentskog teatra biti{e u maksimi „Sve {to moè{ da otme{ nedozvoli da ti bude pokloweno“. Orijentacija ovog dramsko-repertoar-skog teatra podrazumeva repertoarsko pozori{te iskqu~ivo name-weno doma}im dramskim delima i praizvo|ewa u ànru komedije... Bi}eto poku{aj da kroz nove autorske vizure na na~in „pozori{ne kino-teke“ vratimo na scenu kultne projekte koji su obeleìli pozori{niìvot Beograda.


Tamna je no}

Prolog Miwe Obradovi}a u potpunosti je anticipiran u konceptupredstave Tamna je no} {to se, na àlost, nije dogodilo s kasnijimrepertoarom ovog pozori{ta. U stvarawu predstave, osim autorsko-glu-ma~ke ekipe, u~estvovalo je tek pet-{est qudi, sve je napravqeno po-mo}u „{tapa i kanapa“, bez para, u klimi, nimalo blagonaklonoj za kul-turu. Novoosnovani teatar nije imao ni dinara dru{tvenih dotacija, ibili su svesni apsolutnog rizika – neuspeh predstave zna~io bi i wegovverovatni kraj. Zato se „igralo“ na sigurno. Uz kvalitetan tekst Alek-sandra Popovi}a, angaòvan je, ve} kultni rediteq Egon Savin i istotako kultni glumci: Jelisaveta Seka Sabli} i Predrag Ejdus, poja~animladim i talentovanim glumcima – Draganom Mi}anovi}em, TamaromVu~kovi} i Neboj{om Glogovcem. Ostatak autorske ekipe, izabran je,tako|e, po „best of“ principu: Geroslav Zari} – scenograf, Bojana Ni-kitovi}, kostimografkiwa, Bora \or|evi}, kompozitor.

Kako je sve izgledalo „iznutra“, opisao je Aleksandar Popovi}:

Krenulo se od traèwa odgovaraju}eg dramskog teksta koji po~iweveliku temu sa {to mawim brojem lica. Potom je strpqivo traèna ina|ena grupa vrsnih pozori{nih stvaralaca koji mnogo vole da rade, amalo traè da im se plati. Probalo se u buyaku pregra|enog foajea, bezscene i gledali{ta, bez asistenata i {apta~a, bez rashla|ivawa natemperaturi od preko trideset beogradski stepeni. Kad su rezul-tati rada po~eli da se naziru, sa raznih strana sakupqeno je dve-stotinak rashodovanih stolica. Pozajmqeno je dva-tri praktikabla,nekoliko reflektora, jedan magnetofon a od ku}e su doneli TV i videorikorder... sa {e{irom se krenulo kod novih gazda privatnika. I dali

su qudi ne{to u naturi, a po malo i u ke{u, „Kultu“ je to bilo knap.Istini za voqu, ne treba prikrivati da su u ra|awu „Kulta“ u~est-vovale iste one babice koje su pre osam godina u~estvovale i u pora|awu

„Zvezdara teatra“.60

Postoje dva zvani~na datuma otvarawa scene „KULT“. Prva predstavakojom je prvi put otvorena scena „KULT“, odràna je 19. januara 1993. Bioje to rimejk predstave Eks kraq Boìdara Qumovi}a Zume. Stara ekipa,okupqena oko rediteqa i glumca Olivera Viktorovi}a, ponovo je po-stavila na scenu klasi~nu predstavu beogradskog anti-teatra.

Po drugi put, scena „KULT“ promovisana je premijerom predstaveTamna je no}, 23. 06. 1993. Re~ je o tekstu, koji se na angaòvan na~in bavidramom jedne porodice u vreme studentskog protesta ’92. godine. Dram-

Teatar Kult 43

60 „Iz buyaka s’ iskustvom“, autorski tekst Aleksandra Popovi}a, list „Zvezdara“,

1993.


Dragan Mi}anovi} u predstavi Tamna je no}

ski pisac Aleksandar Popovi} se nije ustezao od aktuelnih tema: Mojaprofesija je pisawe, i ja pi{em pretenciozno. Ne èlim da iza sebeostavim smrdqiv trag. Prvi sam pisao i o studentskim demonstra-cijama ’68. samo godinu dana kasnije. Kada je stvarano jedno novo po-zori{te (Zvezdara teatar) napravio sam predstavu „Mre{}ewe {a-rana“ zbog koje sam hap{en. Danas me je pozvao isti ~ovek Milan Obra-dovi}, da ponovo pravimo novo pozori{te. Ja sam uvek tamo gde sene{to po~iwalo. Delim sudbinu svog naroda.61

Programske aktivnosti i premijere Teatar „KULT“ je najavqivao nakonferencijama za {tampu, pa je na prvoj, povodom premijere predstaveTamna je no}, Miwa Obradovi}, umetni~ki direktor, jo{ jednom saop-{tio da }e u sezoni raditi najvi{e dva projekta, da }e poput Kinoteke,igrati kultne predstave; gostovawa }e biti prioritet u radu; tim povo-dom je napravqena „Interkult“ kompanija iz Be~a koja }e biti orga-nizator. Miwa Obradovi} je jo{ jednom naglasio samofinansiraju}imodel u radu Teatra „KULT. Posle optimisti~kih najava, prologa, kon-ferencija za {tampu, uz ozbiqan marketning za uslove hiperinflacije,po~eo je pozori{ni ìvot Teatra „KULT“ 1993. u uslovima nepostojawamonetarnog sistema.

Nakon uvida u kompletan repertoar do 2006. godine, rad Teatra „KULT“moè se podeliti u tri faze: prvu fazu ~ini predstva Tamna je no}, drugafaza je lagano „skliznu}e“ u komercijalizaciju i tre}a faza, od 2006. go-dine, kada Teatar „KULT“ prelazi na op{tinsko finansirawe, odnosno,kada novi vlasnik postaje Op{tina Zvezdara koja je rekonstruisala zgradu,preimenovala je u Ustanovu Kulture „Vuk Karayi}“ – s potpuno novomkoncepcijom i socrealisti~kim sloganom „Radost kulture“.

Za sve {to se doga|alo u, oko, za vreme i posle predstave Tamna je no},nema adekvatnije re~i, osim pozori{nog ~uda i incidenta. Nakon pre-mijere, prevazi|ena su i najoptimisti~nija predvi|awa. Jer, to se vi{enije ponovilo, bar ne u Teatru „KULT“. Aleksandar Popovi} je, zate~enuspehom, napisao: Postoje najozbiqniji razlozi zbog kojih bi se, samopet meseci od ro|ewa najmla|eg srpskog pozori{ta, zvanog „KULT“vaqalo zamisliti, kojim putem treba i moè da nastavi na{e po-zori{te i da li je jedan od mogu}ih i put kojim je „KULT“ usmeren. Bognam je pomogao da sve ispadne onako kako ni sami nismo smeli pomi-sliti.(„Iz buyaka s’ iskustvom“).

Zna~ajan segment predstave, prakti~no wen organski deo, je i muzikakoju je komponovao Bora \or|evi}, prema motivima {lagera Dva voj-nika iz sovjetskog antiratnog filma u stilu Vladimira Visockog. To je

Teatar Kult 45

61 „Tamna je no}“ na sceni „Kult“, Borba, Beograd, 23. 06. 1993.

bio wegov poklon novom teatru, ~ime se uvrstio u sponzore. Popularnimuzi~ar je na kraju rekao da je to, gledaju}i probu Tamne no}i – pred-stava za smejawe, ali i za plakawe i da je on s Acom Popovi}em i EgonomSavinom, dobio svog Kusturicu. Aleksandar Popovi} je napisao:

Na prvoj generalnoj probi Bora ôrba je otpevao svoju baladu „Tamnaje no}“ i svima je odjednom postalo jasno da je predstava stvorena, teda je prema tome jo{ jedno beogradsko pozori{no mezim~e ro|eno.

Dark is the night… We’re all waiting for those beter days to come. Kriti~ar Chi-cago Tribuna, posebno je u kritici apostrofirao stihove i zna~aj isto-imene pesme u predstavi Tamna je no}. Projekat Tamna je no} obeleìli subrojni kurioziteti: Beograd je dobio aktuelnu pri~u o qudskim i so-cijalnim previrawima, surovost svakodnevice dobila je pandan na sceni,sve je bilo spremno za katarzi~an susret iz pera dramskog klasika Alek-sandra Popovi}a i publike. Egon Savin je prvi put reìrao po tekstuAleksandra Popovi}a; prvi put, muziku za celu predstavu komponovao jeBora \or|evi}. êtvoro autora i aktera projekta, bili su laureati Ste-rijinog pozorja 1993. Bojana Nikitovi}, kostimografkiwa, Geroslav Za-ri}, scenograf, Egon Savin, rediteq, Predrag Ejdus, tuma~ glavne uloge,koji je, tako|e, prvi put igrao u komadu Aleksandra Popovi}a. S Ejdusomsu igrali: Jelisaveta Sabli}, Tamara Vu~kovi}, Dragan Mi}anovi} iNeboj{a Glogovac.62 Aleksandar Popovi} je duhovito primetio: bio bigreh izostaviti ~ak i kafe kuvaricu. Grupa mala, ali odabrana.

Glumac Predrag Ejdus, koji u predstavi igra profesora, naglasio jekao dragocenost komada, {to je prvi koji govori o nama samima. Jer,„pisci se ~esto izgovaraju da im je neophodna vremenska distanca da bigovorili o tegobama, mukama i dilemama jednog naroda, a Aca se prviodvaìo da napi{e komad o nama danas i – mada je te{ko da se jednomdramom objasni ovo {to nam se doga|a i {to je ve} poprimilo kosmi~kerazmere, mislim da je uspeo da do~ara deli} ovog na{eg lutawa i o~ajavremena u kome ìvimo.“63

Prve reakcije, posle premijere objavqene su u „Politici“: Sino} je uprepunoj sali novog pozori{nog teatra „KULT“ u Beogradu, premijernoodigran tekst Aleksandra Popovi}a „Tamna je no}“ u reìji EgonaSavina. Iako je Beograd sino} bio najtopliji grad, publika je s pa`wompratila èstoku sudbinu u porodi~noj drami iz 1991. Aplauz na otvo-renoj sceni dobili su svi glumci... 64


62 „Nova scena u Beogradu, Otvara se Teatar Kult“, Politika, Beograd, 22. 06. 1993.63 „Beograd ve~eras dobija novo pozori{te: Teatar Kult“, Politika, Beograd, 23.

06. 1993.64 „Sino} otvoren Kult Teatar, Ovacije na po~etku“, Politika, Beograd, 24. 06. 1993.

Posle premijere, predstava je nastavila u „furioznom“ tempu – do 15.decembra 1993. stiglo se do stote predstave, {to je nezabeleèno u dota-da{wem pozori{nom iskustvu. Za pet meseci predstava je odigrana stoputa, uvek pred prepunim gledali{tem. I bogme su, stvaraoci nagra|e-

ni i po~a{}u i nov~ano. (Iz buyaka s’ iskustvom, Aleksandar Popovi}).

U autorskom tekstu u „Politici“, V. Stefanovi} pi{e: Grupa pozo-ri{nih gra|ana prikazala je za kratko vreme stotu predstavu komada

„Tamna je no}“. Ova predstava je stigla do stotke „brodvejskim“ igra-wem, iz ve~eri u ve~e. Poznatom, hitrom, i gipkom Popovi}evom tragi-

komi~nom verbalnom dramaturgijom, koji jo{ ubrzavaju reìja i igra

glumaca, na najbukvalniji i najneposredniji na~in osvetqava se ovaj

no}ni trenutak na{eg ìvqewa. Kao jo{ samo nekoliko kwièvnih i

muzi~kih dela „Tamna je no}“ mogla je nastati samo u ovom vremenu, isamo za wega. U tome je posebna vrednost a ne nedostatak. Stotinu

uvek punih i – u gledali{tu – do najja~ih sau~esni~kih ose}awa dovede-

nih – predstava „Tamna je no}“ govori i to da pozori{te nije samo azilza one koji vi{e nemaju para za kafanu, ni ìvaca za same sebe, ve} i da je

to mesto zajedni~ke pobune protiv besmislenog rasturawa qudskog,

porodi~nog i dru{tvenog tela. Na stotoj predstavi podeqeno je sija-

set poveqa-zahvalnica sponzorima ove predstave, qudima i firmama iz

novog sveta na{eg.65

Gostovawa

Za Teatar „KULT“, gostovawa su bila modus vivendi, jedini uslov egzi-stencije, jer svrstali su se u red „ambulantnih“ i „mobilnih“ pozori{ta.Kvantifikovano, rezultati su bili impresivni: od premijere predstaveTamna je no}, 23. 06. 1993. do 28. 12. 1995. odigrano je ukupno 258 predstava,od toga 94 su gostovawa u zemqi, 23 u inostranstvu (skoro, polovinupredstava ~ine gostovawa). Za dve godine predstava je gostovala vi{enego sva srpska pozori{ta zajedno. U vreme èstokog embarga, jedino jena{e pozori{te koje je uop{te gostovalo u inostranstvu. „KULT“ je obi-{ao skoro sve scene suènih prostora onda{we Jugoslavije, i jedino jepozori{te koje je „zvani~no probilo kulturni embargo“, na scenama Wu-jorka, îkaga, Toronta, Detroita, Milvokija, Skopqa, Ciriha.66

Na osnovu podataka sa blagajne Teatra „KULT“, postignut je isto-rijski rekord, za dve godine, ovo pozori{te je posetilo vi{e od 200.000

Teatar Kult 47

65 „Trenutak na{eg pozori{nog ìvota, Od izvora dva puti}a“, Politika, Beo-grad, 30. 12. 1993.

66 „Reagovawa“, Telegraf, Beograd, 01. 11. 1995.

gledalaca. Posle doma}e publike, osvojene na „prepad“, gostovawa u ino-stranstvu po~ela su putovawem u [vajcarsku (Cirih i @eneva) 19. i 20.marta 1994. a od 15. do 22. aprila 1994. u Wujorku. Javnost u Srbiji je bilaiznena|ena „probijawem“ veoma stroge blokade. Vest o dobijawu ame-ri~kih viza, na ~ije su odobrewe ~ekali vi{e meseci, izazvalo je buruodu{evqewa u – kako su novinari nazivali Teatar „KULT“ – umetni-~kom i prosperitetnom teatru. U jednom od mnogobrojnih intervjua, Mi-wa Obradovi} je objasnio kako je, uop{te, do{lo do gostovawa, budu}i daje bilo nemogu}e kolektivno putovawe jednog pozori{ta na teritorijiJugoslavije. Name}e se zakqu~ak da su privatni kontakti i humanisti-~ke i antiratne poruke, bile dobitna kombinacija za „razbijawe kul-turne blokade“.

Kulturna blokada uvedena prema na{oj zemqi pobe|ena je nagla-

{enom humnanisti~kom i antiratnom porukom u visoko umetni~ki

oblikovanoj predstavi „Tamna je no}“. Naravno, tu su i gluma~ki asoviJelisaveta Sabli} i Predrag Ejdus, kao i rediteq u zenitu Egon Sa-

vin. Predstavu su videli qudi iz zemaqa u koje smo pozvani, oni su

stvorili pravu atmosferu oko komada i igre glumaca, tako da smo

uspeli da organizujemo gostovawa uprkos strogim sankcijama UN. Pu-

tovawe u [vajcarsku organizovala je Srpska pravoslavna crkva, dok je

gostovawe u Wujorku organizovao ~asopis „Halo Beograd“, koji izdajegrupa mladih intelektualaca iz na{e zemqe. Ipak, presudnu ulogu u

dobijawu ameri~kih viza je humanisti~ka i antiratna poruka pred-

stave. Sva gostovawa ostvarena su pod sloganom „Antiratni kriknajmla|eg srpskog pozori{ta“. ^ist prihod od ovih gostovawa Teatar

„KULT“ upla}uje u projekat Narodne kuhiwe Srbije.67

Naslovi u novinama svedo~e o veoma uspe{nim gostovawima u [vaj-carskoj: „Ponovo pozvani“, „Suze u pozori{tu“, „Hrana za moju du{u“... UCirihu i @enevi akteri predstave pozdravqeni su ovacijama, niko nijemogao ni da pretpostavi da }e nai}i na tako izvanredan prijem i da }egledali{te sa suzama u o~ima pratiti zbivawa na sceni – bez razlike i[vajcarci i Jugosloveni. Ansambl je imao malu tremu pred prikazi-vawem predstave u @enevi u Kongresnoj dvorani UN – iz jednostavnograzloga – tamo nije bilo mnogo na{eg sveta. Publika je bila elitna izahvaquju}i prevodu, razumela je su{tinu komada. Kwiga utisaka bila jeprepuna emotivnih poruka. Naporno putovawe autobusom od pedeset satiisplatilo se svim akterima. U jednoj od poruka pisalo je: „Hvala Bogu daima qudi kao {to je Aleksandar Popovi}“.


67 „Na{ teatar kona~no gostuje u [vajcarskoj, Americi i Francuskoj“, PolitkaEkspres, Beograd, 16. 03. 1994.

Gostovawe najmla|eg profesionalnog Teatra „KULT“, odràno je uvanserijskoj atmosferi i iz utisaka, jasno se moè razumeti da gledaocinisu posvetili pa`wu samo umetni~koj, ve} i dru{tvenoj i sociolo{kojrecepciji – predstavu su razumeli kao svedo~anstvo o vremenu u kome seìvelo.68

Gostovawe u Americi

Na gostovawu u Wujorku, izvedena je 150. Tamna je no}; predstavi suprisustvovale znamenite li~nosti wujor{ke kulturne scene: HelenStjuart, legendarna „La mamma”, Yudit Nojman, Bil Hopkins, znameni-ti kriti~ar Wujork tajmsa Yon Sajmon.

Desetodnevno gostovawe zavr{eno je u velikom stilu: posledwa, od{est predstava, igrana je na Brodveju! 1200 qudi prisustvovalo je pred-stavama, svi sa suzom u oku. April 1994. osta}e krupno upisan u hronicinajmla|eg beogradskog teatra, pisla je kriti~arka Branka Krilovi}.69

U publici je, ponajvi{e bilo Srba, ali i predstavnika biv{ih jugo-slovenskih republika i Amerikanaca. Bilo je, me|u wujor{kim Srbima,izvesnih disonantnih tonova i pitawa: da li ova predstava donosi „pra-ve vrednosti“ i da li {aqe izvesne, „defetisti~ke poruke“; me|utim,Aleksandar Popovi} se hrabro suo~io sa wima i poru~io: Smatram da jenajpo{tenije, ~ak i u sred tragedije, traìti deo svoje krivice. Svi}emo se na kraju na}i pred sudom istorije... Kaù da smo nebeski narod, ana nebo se stiè u mrtva~kim sanducima, ja sam iz stare srpske po-rodice, vojvoda, hajduka, a èleo bih da moji potomci budu matemati~a-ri, fizi~ari i astronomi...70

îst prihod i od ovog gostovawa, oti{ao je u humanitarne svrhe –De~joj bolnici u Beogradu. Gostovawe u Americi finansijski je po-moglo i Ministarstvo kulture Srbije, preduze}e „Metal“, „Cepter“,Op{tina Zvezdara i Ameri~ka ambasada u Beogradu.

Jelisaveta Sabli} je najta~nije rezimirala gostovawe u Americi:Uspeh na{e predstave je vi{e nego teatarski uspeh, to je bila misija,

ose}awe porekla koje je bilo zaspalo, probudilo se uz na{u predstavu...

Tim komplikovanim emocijama udovoqavala je na{a predstava... Dakle,

na{ primarni zadatak u Wujorku uspe{no je sproveden.71

Teatar Kult 49

68 „Hrana za moju du{u“, Politka Ekspres, Beograd, 01. 04. 1994.69 „Tamna je no} u Wujorku“, LUDUS, Beograd, 05. 05. 1994.70 „Wujor{ke polemike oko predstave Tamna je no} – gostovawe u nevreme“, Borba,

21. 04. 1994.71 Isto

Nagrade, priznawa

Ve} na samom startu, nakon premijere, predstava Tamna je no}, pro-gle{ena je za „Utisak nedeqe“, u istoimenoj emisiji Studija B. Na Fe-stivalu praizvedbi u Para}inu, zbog nezapam}enog interesovawa publi-ke, predstava je izvedena dva puta. @iri, me|utim, nije delio ukus pub-like, te je predstava ostala bez nagrade. Zahvaquju}i, izme|u ostalih, iulozi u predstavi Tamna je no}, Dragan Mi}anovi} postao je prvi do-bitnik, tek ustanovqene nagrade, „Stojan De~ermi}“.

Najzad, predstava Tamna je no}, progla{ena je za predstavu godine1993. u anketi novinara i gledalaca Studija B. Kao organski deo pred-stave, pesma Tamna je no}, Bore \or|evi}a bila je mesecima na vrhutop-lista. Na 39. Sterijinom pozorju u Novom Sadu, predstava je unelame|u goste i posetioce, pomalo zaboravqenu, festivalsku atmsoferu,burno pozdravqena, dokazala je, da je Aleksandar Popovi}, prona{aona~in kako da „uhvati“ na{u stvarnost. Marija Crnobori je odu{evqenoizjavila: To je velika predstava, po piscu, glumcima i reditequ. Uuspeloj scenografiji sa cve}em, doga|aju se velike stvari koje su nas

potresle, za jedan ipo ~as toliko uzdramala kako to moè samo prava

umetnost. Pogodila je qude u mozak i srce, u ki~mu ìvota. Zato nije

ni ~udo da je publika tako reagovala.72

Predstava je, tako|e, izazvala nepodeqene pohvale na Okruglom sto-lu kritike. Od teksta Aleksandra Popovi}a, koji je svojevrstan komen-tar sudbine jedne porodice, u rasponu od farse do tragedije, Egon Savinje napravio „atraktivnu predstavu“, koja duboko potresa publiku, ista-kao je, u uvodnom izlagawu kriti~ar Aleksandar Milosavqevi}.73

Kritike

Sve recepcije predstave Tamna je no}, imaju zajedni~ki imeniteq:kriti~ari nisu imali obja{wewa za wen uspeh, „neuhvatqivost“, fak-tor iks, koji nije mogu}e imenovati.Ta tanka nit, izme|u umetni~kog ikomercijalnog, koja ne preteè prevalentno ni na jednu stranu. Kritikanije pisala hvalospeve, ali se ni velike zamerke ne mogu prepoznati izwihovih tekstova. Dominatne su fraze: privla~na predstava, fenomen,katarza, jednostavna pri~a, opora tragikomedija, pojednostavqewe, lakaidentifikacija, iracionalne strasti, farsa, apsurd, lakrdijsko. Kon-tradiktorna je i percepcija pojedinih kriti~ara na „aktuelnost teme“.


72 „Pogodak u srce“, Politka Ekspres, Beograd, 30. 05. 1994.73 „Pqu{te pohvale“, Jedinstvo, Pri{tina, 31. 05. 1994.

Kriti~ar „Politike“, Aleksandar Milosavqevi} isticao je: Evi-dentan nedostatak teksta – isuvi{e brza pi{~eva reakcija na ak-

tuelna zbivawa.74 Nasuprot ovom stavu, Vladimir Stamenkovi}, upravoisti~e: Da predstava „Tamna je no}“ – ispuwava

teatroslov.mpus.org.rsteatroslov.mpus.org.rs/publikacije/674.pdf · biqana ostoji}...

Documents