Miladin [evarli}

ZMAJ OD SRBIJE

MILADIN [EVARLI] (Beograd, 1943) dramski pisac.

Drame su mu igrane u pozori{tima Srbije, Crne Gore i Bu-garske, te objavqivane u periodici, zbornicima, antologijama iposebnim izdawima. Objavqivao, tako|e, pesme, prozu, eseje, kri-tike... Sem za pozori{te pisao za televiziju, radio i film.

Kwige:

Smrt pukovnika Kuzmanovi}a, roman (SKZ, Beograd, 1986);

Zmaj od Srbije, drama (Narodno pozori{te u Ni{u, 1994);

Kara|or|e, drama (Narodno pozori{te u Ni{u, 1995)

Srpska trilogija, drame (“Bata”, Ni{, 1995)

Enciklopedija verovawa i obi~aja (sa M. Zupancom, “Sfairos”,Beograd, 1989, “Plato”, Beograd, 2001);

Izabrane drame (Udru`ewe dramskih pisaca Srbije, “Plato”,Pozori{te “Modrena gara`a”, Beograd, 2001);

Srpska Atlantida – eseji (“Plato”, Beograd, 2002).

Nagrade:

– 1980. Nagrada Udru`ewa dramskih pisaca Srbije za dramu Pro-past carstva srpskoga.

– 1986. Nagrada “Branislav Nu{i}” za dramu Nebeska vojska.

– 1990. Nagrada “Branislav Nu{i}” za dramu Zmaj od Srbije.

– 1994. Nagrada za tekst na Festivalu praizvedbi u Para}inu zadramu Zmaj od Srbije.

254

– 1994. Sterijina nagrada za dramu Zmaj od Srbije.

– 1995. Nagrada “Joakim Vuji}” za dramu Kara|or|e.

– 1999. “Zlatni beo~ug” Kulturno-prosvetne zajednice Beograda“za trajni doprinos kulturi Beograda”.

– 2000. Nagrada “Branislav Nu{i}” za dramu Zavodnik.

Drama Zmaj od Srbije izvedena je 1994. godine u Narodnompozori{tu u Ni{u, u re`iji Slavenka Saletovi}a, sa EnveromPetrovcijem, @ivkom Vukojevi}em, Miodragom Pavlovi}em i Sa-wom Pavkovi} u glavnim ulogama. Saletovi}, Petrovci i Pavko-vi} nagra|eni su na Susretima “Joakim Vuki}”, a Vukojevi} iPetrovci na “Sterijinom pozorju” 1994. godine.

Literatura o drami Zmaj od Srbije:

1. Aleksandar Milosavqevi}: Srbija me|u zmajevima (U kwiziZmaj od Srbije, Narodno pozori{te u Ni{u, 1994).

2. Aleksandar Milosavqevi}: Pseudoistorijska (srpska) trilo-gija (U kwizi Srpska trilogija, “Bata”, Ni{, 1995).

3. Veqko Radovi}: Prilike u mitskoj zemqi Srbiji (U kwiziSrpska trilogija, “Bata”, Ni{, 1996).

4. Radoslav Lazi}: Dramska partitura – razgovor sa dramskimautorom Miladinom [evarli}em (“Savremenik”, 28/29, Beograd1995)

5. Dr Marta Frajnd: Tipovi izmene istorijske istine u isto-rijskoj drami i politi~kom pozori{tu (Kwi`evnost i isto-rija – zbornik referata sa nau~nog skupa u Ni{koj bawi, 1995).

6. Dr Petar Volk: Pisci nacionalnog teatra (Muzej pozori{neumetnosti Srbije, Beograd, 1995).

7. Dr Marta Frajnd: Kosovska trilogija Miladina [evarli}a(“Teatron”, br. 96, 1996).

8. Dr Ra{ko V. Jovanovi}: Predgovor “Izabranim dramama” Mi-ladina [evarli}a (UDPS, “Plato”, “Moderna gara`a”, Beo-grad, 2001)

9. Milosav Buca Mirkovi}: Marginalije za Zmaja od Srbije (“Dra-ma”, br. 2, zima 2003, Beograd).

10. Milosav Buca Mirkovi}: ^etrdeset godina umetni~kog radaMiladina [evarli}a (“Drama”, br, 3. prole}e 2003, Beograd).

Zmaj od Srbije 255

LICA

PRVI GLUMAC / KNEZ LAZAR / VUK BRANKOVI] / BAJAZIT

GLUMICA / KNEGIWA MILICA / OLIVERA

DRUGI GLUMAC / ZMAJ OD JASTREPCA / STEFAN LAZAREVI]

TRE]I GLUMAC / MILO[ OBILI] / AN\EO / \URA\BRANKOVI]

DESPOT STEFAN LAZAREVI],te{ko bolesni vladar Srbije (50)

Gospodin \URA\ BRANKOVI],jo{ uvek zdrav, naslednik prestola (50)

PROTOSIN\EL MAKARIJE,sve{teno lice koje bdi nad umetno{}u i javnim moralom

KONSTANTIN FILOZOF,kwi`evnik u nebranom gro`|u

OFICIR,zadu`en za obezbe|ewe i red

... veli wemu carica MilicaCar Lazare, srpska kruno zlatna!Kad me pita{, pravo }u ti kazat:Sva{ta dosta u dvoru na{emu,Nego ima godinica danaKako je se zmaje navadio,Navadio zmaje od JastrepcaTe dolazi na bijelu kulu,Te me qubi na bijeloj kuli...

(Carica Milica i zmaj od Jastrepca,Vuk Stefanovi} Karayi}:

Srpske narodne pjesme, II/43)

256 Miladin [evarli}

Miladin [EVARLI]

ZMAJ OD SRBIJE

PRVI DEO

I

Na sceni je Prvi glumac / Knez Lazar; sedi s glavom u {akama. Spava ili jeozbiqno zabrinut. Iznad glave mu stoji geografska karta s velikimnatpisom “Kosovo”.

Ru`i~asta svetlost nagove{tava ra|awe zore nad kulama dvora u Kru-{evcu.

Ulazi Drugi glumac / Zmaj od Jastrepca. On, i stasom i ode}om, izgledakao vitez, sem {to na licu ima masku zmaja, a na rukavima nosi pri-{ivena zmajska krila.

Zmaj podi`e pantalone i prite`e ih pojasom. Deluje zadovoqno. Prelazipreko scene, ovla{ se osvr}e prema Lazaru i, ra{irenih krila, uz sevawe igrmqavinu, odle}e prema Jastrepcu.

Ulazi Glumica / Knegiwa Milica, zakop~avaju}i izgu`vane haqine! Dr-musa Kneza.

GLUMICA/MILICA: Kne`e! Lazare! Mu`u moj!

Lazar se prene.

GLUMAC/LAZAR: [ta je, bogamu, Milice? Zar ne vidi{ da spa... tojest, da

me more narodne brige?!

GLUMICA/MILICA: Ne mogu vi{e!

GLUMAC/LAZAR: Ama, {ta ne mo`e{?

GLUMICA/MILICA: Ne mogu.

GLUMAC/LAZAR: [ta ne mo`e{, zaboga, `eno?

GLUMICA/MILICA: Ne mogu vi{e da izdr`im.

GLUMAC/LAZAR: [ta?

GLUMICA/MILICA: Ovog zmaja.

Zmaj od Srbije 257

GLUMAC/LAZAR: [ta, zmaja?

GLUMICA/MILICA: Ne mogu vi{e da ga izdr`im!

Lazar je gleda, stavqa glavu u {ake. Ustaje, {eta okolo sa rukama nale|ima. Duva.

GLUMAC/LAZAR: A ja ne mogu vi{e da izdr`im da dobijam k}eri! Srbiji

je potreban naslednik!(Iskapi pehar vina)Slu{aj, Milice, dvadeset godina smo u sre}nom braku, anismo dobili sina. To je prvo. Drugo, zar nisi samarekla da }e{ sve u~initi da ja dobijem sina, a Srbijanaslednika. I tre}e, ti zna{ da je op{tewe sa predstav-nikom nadqudske sile, naro~ito sa zmajem, kojeg nam jeprovi|ewe poslalo, legitimna forma za~e}a mitskogjunaka. A u ovim te{kim vremenima, kada Srbija ponovopola`e veliki istorijski ispit, samo mitski junakmo`e da donese spasewe srpskom narodu. Prema tome,op{tewe sa zmajem je, mo`da, malo naporna, ali ~asnadu`nost prema otaybini, wenoj budu}nosti i meni li-~no, a ne sramota!

GLUMICA/MILICA: Znam, ali...

GLUMAC/LAZAR: Nema tu “ali”! Mitski propisi su mitski propisi.

GLUMICA/MILICA: Verovatno, ali stvar je u tome {to ih se on ne pri-

dr`ava.

GLUMAC/LAZAR: Kako to misli{? Zar prokleti zmaj ne vr{i svoju pa-

triotsku du`nost?

GLUMICA/MILICA: Vr{i, vr{i. I ne samo da vr{i, nego ne misli da

prestane.

GLUMAC/LAZAR: Kako...? Pa, u ~emu je problem?

GLUMICA/MILICA: U tome {to sam ja ve} zatrudnela, a on vr{i i daqe.

258 Miladin [evarli}

GLUMAC/LAZAR: Ti si, zna~i... Je li to mogu}e? Glavnu stvar mi ne

govori{! Pa, to se mora proslaviti! Sre}na vest semora objaviti narodu, koji ~eka.(Sipa vina)Ne, ne, to se mora proslaviti!

GLUMICA/MILICA: A zmaj?

Lazar zastane s peharom pred ustima.

GLUMAC/LAZAR: [ta, zmaj?

GLUMICA/MILICA: Lazare, ja ne mogu vi{e!

Lazar odlo`i pehar.

GLUMAC/LAZAR: O, bogamu! Pa {ta }emo da radimo?

GLUMICA/MILICA: To sam ja htela tebe da pitam, kne`e.

GLUMAC/LAZAR: Mene? Pa da, kog drugog? Zna~i mene.

(Pauza)S tim tajanstvenim silama ~ovek nikad nije na~isto.Taman pomisli{ da rade za dobro Srbije, kad gle, onerade za li~no zadovoqstvo! Da, da... Sve se iskvarilo...Ni mra~ne sile nisu kao {to su nekad bile...

GLUMICA/MILICA: Ali, {ta da radimo?

GLUMAC/LAZAR: Da, {ta da radimo?

GLUMICA/MILICA: Ja }u se ubiti, ako on nastavi da me...

GLUMAC/LAZAR: Ne, zaboga, sad, kad treba da mi rodi{ sina! Takvo

re{ewe je apsolutno neprihvatqivo. ^ekaj malo, ~e-kaj...([eta, razmi{qa, popije vina)Zmajev li~ni i proizvoqni ~in treba, dakle, vratiti u

Zmaj od Srbije 259

okvire mitskog scenarija. Po{to je sa uspehom obaviosvoj patriotski zadatak, on mora da nestane. Kako se toposti`e? Kako? Kada su nedokazane nemani u pitawu,razume se, jedino krvqu. Dobro. Da li smo mi ja~i odwega?

GLUMICA/MILICA: Niste. Zna{ to i sam, Lazare.

GLUMAC/LAZAR: Pa {ta }emo?

(Pauza)^ekaj, ako nismo ja~i, mo`da smo inteligentniji. Trebaduboko razmi{qati... Misliti, misliti, misliti. To jetako naporno. ^ekaj! Poslu`imo se logikom! Ako ni-smo ja~i, {ta smo onda? Onda smo, zna~i, slabiji. To jelogi~no, zar ne? [ta sam ono hteo...? Mi smo, zna~islabiji... A ko je, onda, ja~i? To je to! Ko je, dakle, ja~i?To je logika. Mi smo slabi, ali lukavi. Je l’ ti sadjasno?

GLUMICA/MILICA: Nije mi jasno. Ni{ta mi nije jasno, osim...

GLUMAC/LAZAR: ^ekaj! Sve }u ti objasniti po redu. Kad zmaj slede}i put

do|e, ti }e{ malo oko wega, dobro, ne preterano, pa}e{ ga, onda, lepo isku{ati...

Lazar nastavqa ne~ujno da obja{wava. Svetlost se postepeno gasi.

II

Lo`nica. Glumica / Knegiwa Milica pred ogledalom, doteruje se. Ustaje,prilazi proszoru, gleda, i{~ekuje. Vra}a se pred ogledalo.

Uz sevawe i grmqavinu, dole}e Drugi glumac / Zmaj od Jastrepca, i krozprozor ule}e u lo`nicu.

GLUMICA/MILICA: Uvek se prepla{im od te huke i buke.

GLUMAC/ZMAJ: Izvini, ali to su uobi~ajeni zmajski atributi.

(Skida masku i rukave s krilima)A, sad?

260 Miladin [evarli}

GLUMICA/MILICA: Sad je ve} boqe.

GLUMAC/ZMAJ: Eto, vidi{!

GLUMICA/MILICA: Kako si sna`an!

GLUMAC/ZMAJ: Nije to ni{ta.

GLUMICA/MILICA: Reci mi, da li si ti najja~i na svetu?

GLUMAC/ZMAJ: Hajde, bi{ti me malo. ^udno, ali svi zmajevi to vole.

GLUMICA/MILICA: Kako si jak!

GLUMAC/ZMAJ: Tako ti delujem?

GLUMICA/MILICA: Pa, to je o~igledno...

GLUMAC/ZMAJ: To ti se dopada?

GLUMICA/MILICA: Naravno.

GLUMAC/ZMAJ: Bi{ti me tu. Ovde.

Pauza.

GLUMICA/MILICA: Postoji li na svetu snaga ve}a od tvoje?

GLUMAC/ZMAJ: Svakako.

GLUMICA/MILICA: (Zapaweno)

Da li je to mogu}e?

GLUMAC/ZMAJ: Eh, uvek postoji ja~i od ja~ega...

GLUMICA/MILICA: To je prosto neverovatno! Da od ovakve snage postoji

ve}a!

Zmaj od Srbije 261

GLUMAC/ZMAJ: [ta }e{...

Pauza.

GLUMICA/MILICA: I ko je to?

GLUMAC/ZMAJ: Zaista te zanima?

GLUMICA/MILICA: Pa... zanima me.

GLUMAC/ZMAJ: A za{to te zanima?

Pauza.

GLUMICA/MILICA: Zato {to ne mogu da verujem...

GLUMAC/ZMAJ: Dobro, re}i }u ti.

GLUMICA/MILICA: Ko?

Pauza.

GLUMAC/ZMAJ: Bog je ja~i od mene.

GLUMICA/MILICA: Ih, mnogo si mi rekao...

Zmaj sko~i s posteqe, unese joj se u lice.

GLUMAC/ZMAJ: Ko te je nagovorio da me isku{ava{? Lazar?

GLUMICA/MILICA: Ne!

GLUMAC/ZMAJ: Nego, ko?

GLUMICA/MILICA: Niko!

GLUMAC/ZMAJ: Govori!

262 Miladin [evarli}

GLUMICA/MILICA: Niko!

GLUMAC/ZMAJ: Sad }u da napravim skandal! Ja se pona{am diskretno,

iz obzira prema tebi, a ti...

GLUMICA/MILICA: Ne!

GLUMAC/ZMAJ: [ta, ne?

GLUMICA/MILICA: Nemoj, molim te!

Pauza. Zmaj je gleda.

GLUMAC/ZMAJ: Da li me voli{?

GLUMICA/MILICA: Volim te.

GLUMAC/ZMAJ: Zaista?

GLUMICA/MILICA: Zar sumwa{?

GLUMAC/ZMAJ: (Samouvereno)

Razume se da ne sumwam. Ali, sva ta pitawa... Pomisliosam, na trenutak, da me isku{ava{.

GLUMICA/MILICA: Zar misli{ da bih ja to mogla?

GLUMAC/ZMAJ: Nadam se da ne bi.

GLUMICA/MILICA: Samo se nada{?

GLUMAC/ZMAJ: (Okleva)

Pa, dobro, verujem.

GLUMICA/MILICA: Reci mi, onda.

GLUMAC/ZMAJ: Ti opet!

Zmaj od Srbije 263

GLUMICA/MILICA: Ako veruje{ da te volim, ~ega se, onda, pla{i{?

GLUMAC/ZMAJ: (Prete}i)

[ta si rekla?!

GLUMICA/MILICA: Pa...

GLUMAC/ZMAJ: Ja da se pla{im?!!!

GLUMICA/MILICA: Nisam mislila bukvalno.

GLUMAC/ZMAJ: Nego kako si mislila?

GLUMICA/MILICA: Pa... nisam ni{ta ni mislila. Ti zna{ da to `enama

nije ja~a strana.

GLUMAC/ZMAJ: Znam.

GLUMICA/MILICA: Pa, eto...

GLUMAC/ZMAJ: Ja da se pla{im...

GLUMICA/MILICA: Izvini!

GLUMAC/ZMAJ: Dobro, dobro...

Pauza.

GLUMAC/ZMAJ: I, zna~i, voli{ me?

GLUMICA/MILICA: Da.

GLUMAC/ZMAJ: Ako me voli{, ne razumem za{to ne}e{ da po|e{ sa

mnom na Jastrebac. @iveli bismo u miru, u idili~nompejza`u, jeli jagwetinu, voleli se do mile voqe... Dale-ko od va{ih glupih politi~kih smicalica, ratova...Srbi, Ma|ari, Turci, Bosanci, Hrvati... Taj va{ bal-kanski haos... bosanski lonac... Zar to nije dosadno?

264 Miladin [evarli}

GLUMICA/MILICA: Ja sam vaspitana u patriotskom duhu. Za mene je na

prvom mestu qubav prema otaybini, pa tek onda li~naose}awa.

GLUMAC/ZMAJ: Ali, ti me voli{!

GLUMICA/MILICA: Da.

GLUMAC/ZMAJ: ^udni ste vi, qudi. Za moj ukus, suvi{e mnogo proti-

vure~nosti...(Pauza)Priznajem da se ne snalazim ba{ najboqe...(Pauza)Pa, dobro, hajde, re}i }u ti. Ho}u da ti doka`em da i jatebe volim. Zato dragovoqno stavqam svoj `ivot utvoje ruke.

Pauza. Gledaju se dugo.

GLUMICA/MILICA: Mo`da je, ipak, boqe da mi ne ka`e{.

GLUMAC/ZMAJ: Za{to?

GLUMICA/MILICA: Pa, ako sumwa{ u mene...

GLUMAC/ZMAJ: Za{to bih sumwao? Ti me voli{. Zar ne?

GLUMICA/MILICA: Da.

GLUMAC/ZMAJ: Pa, onda?

GLUMICA/MILICA: Ne znam... Mo`da, ipak... Slu{aj, zadr`i ti svoju tajnu

za sebe.

GLUMAC/ZMAJ: Ne razumem. Pitala si me...

GLUMICA/MILICA: Zaboravi.

Pauza.

Zmaj od Srbije 265

GLUMAC/ZMAJ: Ipak }u ti re}i.

(Pauza)Ako te volim, moram ti verovati. Ako je sve la`, ondanije va`no, neka poginem...

Pauza.

GLUMAC/ZMAJ: [ta je? [ta si se odjednom snu`dila?

(Pauza)Reci!

Pauza.

GLUMICA/MILICA: Ni{ta.

GLUMAC/ZMAJ: Postoji me|u vama jedan junak, koji nije obi~an ~ovek.

On bi jedini mogao da me pobedi. I u wegovim `ilamate~e zmajska krv. On se zove...

GLUMICA/MILICA: Nemoj...

GLUMAC/ZMAJ: On se zove Milo{ Obili}

(Mrak)

III

Na sred lo`nice stoji Glumac / Milo{ Obili}, sam, u oklopu, ne-pomi~an, kao statua.

Po{to dosta dugo odstoji tako nepomi~an, on, najzad, ode do prozora,gleda u daqinu, prema Jastrepcu. Zatim se vrati, skine {lem, bri{emaramicom znoj s lica, odlazi do ogledala, popravqa frizuru, gleda da lije dovoqno lep i stra{an, pro{eta po sobi, izvu~e ma~, zauzme pozu,zamahne ma~em dvatriput. Vrati ma~ u korice, {etka, ~eka, ponovo odedo ogledala.

U tom se za~uje grmqavina i muwe stanu sevati. Milo{ Obili} brzozagladi frizuru, stavi {lem na glavu, ode do sredine prostorije izauzme uko~enu pozu, kao na po~etku.

Kroz prozor ule}e Glumac / Zmaj od Jastrepca.

GLUMAC/ZMAJ: Milo{ Obili}.

266 Miladin [evarli}

GLUMAC/OBILI]: (Jo{ uvek u pozi)

Da.

GLUMAC/ZMAJ: Znao sam.

(Razgleda Obili}a sa zanimawem)

GLUMAC/OBILI]: (Izvu~e ma~)

Brani se!

GLUMAC/ZMAJ: Ne gini ludo, Obili}u! Naveo sam tvoje ime samo da bih

je isku{ao. Kako ste vi Srbi lakoverni!

GLUMAC/OBILI]: Ne brbqaj! Brani se!

GLUMAC/ZMAJ: Odakle vam, uop{te, ideja da mo`ete pobediti nat-

~ove~ansku silu?

GLUMAC/OBILI]: Za srpskoga viteza i rodoquba, ni natprirodna sila ne

mo`e biti prepreka. Brani se!

Obili} energi~no napada. Zmaj se, iznena|en wegovom `estinom, brani.

GLUMAC/ZMAJ: Reci mi, kakvo je, stvarno, tvoje poreklo? Da ti, zaista,

nema{ zmajske krvi?

GLUMAC/OBILI]: Moje poreklo je srpsko.

GLUMAC/ZMAJ: E, pa, u tom slu~aju, ne bih se kladio na tebe. Mislio

sam da iza tebe stoji neka ozbiqnija sila.

GLUMAC/OBILI]: (Juri{a)

Bog ~uva Srbiju!

Probode Zmaja. Zmaj pada.

GLUMAC/ZMAJ: Ni{ta ne razumem!

Izdahne. Ulaze Glumac / Knez Lazar i Glumica / Knegiwa Milica. Milo{Obili} odse~e Zmaju glavu i baci je pred Kneza, koji se strese od u`asa.

GLUMAC/OBILI]: Evo wegove glave, gospodaru!

Zmaj od Srbije 267

GLUMAC/LAZAR: (Pribrav{i se)

Hvala!

More sluge, tamo pa{~e bacte, gde mu gavran kosti na}ine}e. I znajte, tako }e pro}i svako, ko se usudi da digneruku na srpsku ~ast!

Hajdemo, Milice!

MRAK

IV

Na proscenijumu je Prvi glumac, sa nao~arima na nosu. U ruci dr`ipapire, na koje povremeno baci pogled.

GLUMAC: Srpska zemqa, ne samo da, sli~no onoj obe}anoj, to~imed i mleko, no kao da je u sebe primila i vezala ~etirivremena i vazduh, i iz sebe ih daje ostalima. Jer u celojvaseqeni ne mo`e se na}i zemqa da ima sva dobrasabrana ujedno, a srpska zemqa je toliko puna svakihdobara da, po pisawu nekih geografija, {aqe vazduhzapadu i Helespontu: jer tu dan ima petnaest ~asova, iprimiv{i taj broj, ono {to preti~e odilazi ka severu,ka istoku i jugu, u krajeve gde su kratki dani, a isto takoi u neke predele gde je koren dobara po`eqan i gde sutoga li{eni.

I po{to se drvo poznaje po plodu i ~ovek po delima, poplodu i delima opisa}emo ovu zemqu i wenog obqub-qenog i neprevazi|enog vo|u, Stefana Visokog, Zmajaod Srbije.

Ovo {to ste malo~as videli, mnogopo{tovani i voqenigledaoci, u izvo|ewu na{e smerne, ali srboqubive glu-ma~ke dru`ine, bio je prolog o mitskom za~e}u La-zarevog zmajevitog sina. Ovi doga|aji, kao {to shva-tate, dogodili su se u mitskoj sferi, koja, budu}i mit-ska, nije mawe stvarna. Naprotiv, mit je bio i osta}eizvor i uto~i{te na{e stvarnosti.

268 Miladin [evarli}

Bio je to, dakle, prolog na{eg prikazawa `ivota i deladespota srpskog Stefana Lazarevi}a, sina kosovskogvelikomu~enika, kneza Lazara.

Iz ovog prikazawa, koje molimo da s blagonaklonom pa-`wom pogledate do kraja, sazna}ete pravu istinu oslavnim doga|ajima srpske istorije, koju, u dana{wevreme râsula i posrnu}a, svako tuma~i prema svomenaho|ewu, ~emu se, jednom za svagda, mora stati na put.

Budu}i srpski vo|a i narodni otac, Stefan Lazarevi},ro|en je dakle, devet meseci posle doga|aja koje stemalo~as videli, od oca Lazara i majke Milice, u siro-ma{noj radni~koj porodici... Oh, izvinite, papiri sumi se pome{ali, to je iz jedne druge drame... Oprostite!

Stefan Lazarevi}, ro|en je u bogatoj feudalnoj po-rodici. Po{to je ro|en kao natprirodno bi}e, u {taste se i sami moglu uveriti, rastao je kao iz zemqetrava, odlikuju}i se izme|u svih svojih vr{waka, kakonatprirodnom pame}u, tako i natprirodnom snagom inatprirodnom dobrotom, tako da se u wemu, ve} u timranim godinama, mogao nazreti budu}i mudri dr`avnik,smeli vojskovo|a, talentovani kwi`evnik, milosrdniza{titnik siroma{nih i potla~enih, ambiciozni gradi-teq, spretni i smotreni inspirator narodne ekonomi-je, stub crkve i nepokolebqivi branilac javnog morala.

Svi ovi darovi bili su budu}em sprskom vo|i itekakopotrebni, jer dolazila su te{ka vremena. Islamskiyihad grizao je Evropu kao keks. Sa Zapada, na ~ijembraniku je Srbija stajala, pomo}i, kao i obi~no, nijebilo.

Jedina pomo}, i ovoga puta, mogla se o~ekivati odnatprirodnih sila. Bog nije zaboravqao Srbiju. Tako jebo`iji izaslanik posetio kneza Lazara. Dvanaesto-godi{wi Stefan prisustvovao je ovom susretu, bogo-boja`qivo sakriven iza jedne naslowa~e.

Ovako je to izgledalo.(Stavqa Lazarevu bradu)

Evo, sad }emo mi to... Samo trenutak!

Stavqaju mu krunu i ogr}u ga pla{tom. Obasjan snopom svetlosti, uznebesnu muziku, sa plafona, ma{u}i krilima, sle}e Glumac / An|eo.Glumac / Stefan krije se iza naslowa~e.

Zmaj od Srbije 269

GLUMAC/LAZAR: (Krsti se)

An|eo! Hvala ti, Bo`e! Znao sam da nas ne}e{ zaboraviti.(Pada na kolena)

GLUMAC/AN\EO: Ustani, Lazare! Nemamo vremena za formalnosti. Brza

islamska kowica gazi ve} hri{}anskim prostorima.Jo{ koliko sutra zapose}e{ Kosovo.

Ukratko, nosim ti dobre vesti. Pred tobom, tvojimvitezovima i tvojim sebrima otvori}e se kapije car-stva nebeskog.

GLUMAC/LAZAR: Oprosti, {ta to konkretno zna~i?

GLUMAC/AN\EO: To zna~i da }e vam se pru`iti prilika da se `rtvujete

za svetu stvar, da izginete na braniku hri{}anskeEvrope, i da se, tako, u slavi, prenesete u carstvonebesko, koje }e postati va{a legitimna otaybina.

GLUMAC/LAZAR: Hvala ti, to jest, hvala Bogu, ali mi bismo, ipak, ako se

mo`e, da pobedimo.

GLUMAC/AN\EO: Probajte, nemamo ni{ta protiv. Ali, u ovoj situaciji, s

obzirom na odnos snaga, kao i na tradicionalnu srpskuneslogu, ~ini se da to nije realno. Zato, onaj koji me{aqe tra`i `rtvu. Na osnovu na{ih procena, to je, zasada, jedini na~in da se stane nasuprot afroazijatskojsili antihrista. To bi bilo sve.

An|eo blagosiqa Lazara, mahne krilima, uzleti, pa se seti i zastane.

GLUMAC/AN\EO: Uostalom, za{to niste pobedili na Marici, onda kada

ste bili neuporedivo ja~i od Turaka?

GLUMAC/LAZAR: (Vi~e za wim)

To su oni Mrwav~evi}i... Napili se...

GLUMAC/AN\EO: Blago ni{~ima duhom, jer wegovo je carstvo nebesko!

Mahne i odleti. Lazar se uspravi u svojoj veli~ini i dostojanstvu, digneruku i zagrmi:

270 Miladin [evarli}

GLUMAC/LAZAR: Ko je Srbin i srpskoga roda,

I od srpske krvi i kolena,A ne do{o u boj na Kosovo,Od ruke mu ni{ta ne rodilo...

Svetlost se postepeno gasi i Lazarev glas se postepeno gubi.

V

Prvi glumac na brzinu, kasne}i, skida posledwe delove Lazareve maske iode}e i obra}a se publici.

GLUMAC: Tako je po~eo Boj na Kosovu. Ni prvi ni posledwi. Alinajslavniji. To su bila ta herojska vremena. Srbi su,kao i uvek, bili na korak pred pobedom. Obili} jerasporio, kao krmka, neverni~kog cara Murata. Ali,tada se ume{ao Ne~astivi, najve}i srpski neprijateq, ipobedu pretvorio u poraz. Kako? – Zapita}ete se, dragigledaoci. Poslu`iv{i se gnusnim, paklenim sredstvom– izdajom! A za to mu je poslu`io niko drugi do kne`evvoqeni zet, Vuk Brankovi}.

Tako je kod Srba uspostavqena tradicija izdaje i ko-laboracije, koja, me|utim, poma`e da se, ~im prije,istaknu pozitivne, herojske osobine srpskog naroda.Tako su se Srbi naselili u carstvu nebeskom.

Za to vreme, u Kru{evcu, dva de~aka, dva plemenitamladi}a, ~ekala su, strepe}i, da ~uju glas o `ivotu ilismrti svojih o~eva. Stefan, Lazarev sin i \ura|, sinVuka Brankovi}a. Stajali su, sa knegiwom Milicom, nakuli, i gledali u daqinu.(Stoje na kuli i gledaju u daqinu)Ali, krenimo redom. Ja sam Vuk Brankovi}, to jest,daleko bilo, ja }u ga, razume se, samo izigravati...

Glumac se maskira u Vuka Brankovi}a, nastavqaju}i da govori.

GLUMAC/VUKBRANKOVI]: Ja sam, dakle, Vuk Brankovi}, Boj na Kosovu je zavr{en.

Lazar je mrtav. Ja sam tu odigrao presudnu ulogu. Uodlu~nom trenutku, iz boja sam izveo dvanaest hiqadaqutih oklopnika. Poslu`io sam se gnusnim sredstvom,

Zmaj od Srbije 271

izdajom, jer drugog na~ina nije bilo da postignem svojciq – zavladati svim srpskim zemqama.

Posle bitke, do{ao sam u Kru{evac, na razgovore saknegiwom Milicom, nadaju}i se da }e biti sposobna dapoka`e bar malo politi~kog realizma.

Prilazi Milici i mladi}ima. Oni ga spaze.

GLUMAC/\.BRANKOVI]: O~e!

GLUMICA/MILICA: Lazar...?

GLUMAC/VUK: Moje sau~e{}e, po{tovana knegiwo i draga ta{to. Svi

smo ucveqeni, ali tako je moralo biti. Kosovski zavetje ispuwen, oni su sada stanovnici carstva nebeskog.

A mi, koji smo zaostali, mi, koje je Bog kaznio, te smopre`iveli, mora}emo da se pozabavimo prqavim zemaq-skim poslovima...

GLUMICA/MILICA: Obili}?

GLUMAC/VUK: Mrtav.

GLUMICA/MILICA: Bo{ko Jugovi}?

GLUMAC/VUK: Mrtav.

GLUMICA/MILICA: Milan Toplica?

GLUMAC/VUK: Mrtav.

GLUMICA/MILICA: Ivan Kosan~i}?

GLUMAC/VUK: Mrtav.

GLUMICA/MILICA: Ti si, izgleda, jedini ostao `iv. I zdrav. Kako ti je to

po{lo za rukom, Brankovi}u?

272 Miladin [evarli}

GLUMAC/VUK: Pa, vaqda, neko mora da preuzme upravu nad Srbijom?

Bog je, o~igledno, hteo da to budem ja.(Pauza)Je l’ tako, \ur|e?

GLUMAC/\URA\: Tako je, tata!

GLUMICA/MILICA: Proklet bio, Vu~e Brankovi}u! Izdao si kneza na

Kosovu.

GLUMAC/VUK: Budi razborita, Milice!

GLUMAC/STEFAN: (Vadi ma~)

Umri, izdajni~e!

Milica zaustavqa Stefana.

GLUMICA/MILICA: Vrati ma~ u korice, sine. Ne prqaj ruke. Stra`a!

GLUMAC/VUK: U redu, oti}i }i, ali znajte da }u, uz pomo} ma|arskog

kraqa, dobiti Lazareve zemqe! Polazi \ur|e!

GLUMAC/\URA\: Kako si mogao, o~e?

Otac i sin stoje jedan prema drugom i gledaju se. Utom, na scenu, me|uiznena|ene glumce, bane “stvarni” \ura| Brankovi}, qudina od pedesetgodina, bujne, crne, jedva prosede kose i brade, s korba~em u ruci, uputni~kom ogrta~u.

\URA\: (Nasr}e korba~em na glumce)La`! La`! Kako se usu|ujete, fukaro gluma~ka?! Mojotac nije bio izdajnik! Sram vas bilo, istoriju falsi-fikujete! Bagro! Kao pse }u vas pobiti!

Hvata Prvog glumca za gu{u.

GLUMAC: Upomo}! Ko ste vi?

\URA\: Ko sam ja? Ja sam \ura| Brankovi}, bitango!

GLUMAC: Ali, gospodine Brankovi}u, pa to je samo pozori{napredstava...

\URA\: Jezike }u vam odse}i, da la` me|u narodom ne {irite!

Zmaj od Srbije 273

GLUMAC: Upomo}! Nemamo mi ni{ta s tim, mi glumimo {ta namse ka`e...

\URA\: Ko vam je rekao da uspomenu na moga oca kaqate?

GLUMAC: Ja ne znam, jedan ka`e ovo, drugi ono... neka se gospodadogovore kakvu predstavu ho}e...

\URA\: (Mlati ga)Bagro prodana! Gde vam je etika? Gde vam je moralnistav! To predstava?! To je obi~na sramna blasfemija!

GLUMAC: Krvavo mi svoj hleb zara|ujemo, moj gospodine... Misli-te da je lako narod rasplakati i nasmejati?

Svejedno je meni i za Vuka i za Lazara, ja sam profesio-nalac, a vi se dogovorite kakva vam je bila istorija!Nisam ja autor teksta!

\URA\: A ko je autor, bedni~e?

GLASSTEFANALAZAREVI]A: Dajte svetlosti ovamo!

Osvetli se bo~na strana scene. Tamo se nalaze tri naslowa~e, sredwa,nalik na presto, i dve mawe. U wima sede, despot Stefan Lazarevi},visok, plav, lep pedesetogodi{wak, finih, izdu`enih crta lica, ispi-jenih bole{}u, i, desno, protosin|el Makarije, a levo Konstantinfilozof. Iza Stefanovih le|a stoji Oficir.

\URA\: Stefane!?

Stefan prilazi \ur|u. Sre}u se na sredini scene. O~i u o~i. Oficir jestalno iza Despotovih le|a.

STEFAN: Stigao si, \ur|e. Dobrodo{ao!

\URA\: Zvao si me, Stefane, da hitno do|em i evo me! Od Zetedo [umadije, pomorio sam pet dobrih kowa, a {ta ovdezati~em?! Vi se sa mojim ocem sprdate... Sramota! Jesili me zato zvao, Stefane?

STEFAN: Nemam vi{e vremena, \ur|e...

\URA\: Slu{aj!

STEFAN: Slu{aj ti mene, sestri}u!(Pauza)Bolestan sam, i ne znam... Zvao sam te jer moramoregulisati pitawe naslednika prestola. Budu}i da jadece nemam...

274 Miladin [evarli}

\URA\: A ovo? Ja l’ se ovako zabavqa vladar, koga mori neiz-vesna narodna budu}nost? [ta je ovo, Stefane?

STEFAN: To je pozori{na predstava, to jest, jo{ uvek proba.Dora|uju se neke stvari.

\URA\: Predstava... Vidim kakva je to predstava! Ko je autorovog sramnog falsifikata?

STEFAN: Ja sam autor, \ur|e.

\URA\: Molim?!

STEFAN: To jest, ne ja, nego Konstantin.(Pokazuje ga)Konstantin Filozof, dvorski pisac i moj li~ni bio-graf.

\URA\: (Pote`e ma~)A, tako!

STEFAN: ^ekaj! On radi po mojim uputstvima. Ja korigujem teksti re`iram.

\URA\: Ali, za{to? Ne razumem... To je la`! Ti zna{ da je tola`. Posle boja na Kosovu, ti i tvoja majka ste priznalitursku vlast, tvoju sestru, malu Oliveru, dali ste Baja-zitu u harem, a moj otac je jedini nastavio borbu. Dosmrti!

STEFAN: Ti{e! Ti{e! Ne vi~i, zaboga, ~ove~e.(Osvr}e se)Sve }u ti objasniti.(Hvata se za srce)Gu{i me.(Priska~e Oficir)Ne treba!(Oficir se odmi~e, Stefan se smiruje)Nemam vi{e vremena...

Ovu predstavu hteo sam da spremim za jubilej boja naKosovu, ali moji dani su... Ako mi se ne{to desi, `elimda srpskome narodu ostavim spomen o nama, o na{ojborbi, na{oj slavnoj istoriji...

\URA\: Stefane... Ovo? Ovaj sramni falsifikat?

STEFAN: Ti{e! To je pozori{na predstava, umetnost, licentia po-etica, razume{?

\URA\: To je la`!

Zmaj od Srbije 275

STEFAN: (Pedago{ki)\ur|e, `ivotna istina je jedno, a umetni~ka istinane{to sasvim drugo. Umetni~ke ~iwenice ne korespon-diraju direktno i bukvalno sa `ivotnim.

\URA\: Molim?

STEFAN: Re~ je o istini vi{ega reda, koja natkriquje prostu iidejno neupotrebqivu stvarnost.

\URA\: Ne razumem.

STEFAN: Sedi da pogledamo do kraja, pa }emo posle razgovarati.Turci su ponovo na granici, a ma|arski kraq samo ~ekada se ja smirim pa da uzme Beograd. Srbiji se ne pi{edobro, a ja malaksavam. Ti zna{ da moram da odredimnaslednika prestola...

\URA\: Pa za{to se onda bavi{ ovom igrarijom? I to...

STEFAN: Kako ne shvata{, \ur|e? Ta igrarija pripada carstvukoje }e sve nas nad`iveti. Pesme i pozori{te govori}ei kada nas vi{e ne bude. Pa neka, onda, govore na{imjezikom.

\URA\: Da... Razumem. Ali, za{to da govore la`?

STEFAN: Nije to la`, \ur|e.

\URA\: Kako, nije? Da li je moj otac bio izdajnik?

STEFAN: Ti{e! Razume se da nije.

\URA\: Za{to onda blati{ wegov obraz pred potomstvom? Dabi mene iskqu~io kao mogu}eg naslednika prestola?

STEFAN: Ma. ne! Opet ni{ta ne razume{! Ja mislim presto tebida ostavim budalo! Tebi mislim da ostavim Srbiju.

Pauza.

\URA\: Tek sad ni{ta ne razumem! Da tebi bolest nije pomu-tila razum, Stefane?

STEFAN: Ti{e! Ne dovodi me u situaciju da hapsim prestolo-naslednika.

\URA\: Ti se sprda{ sa mnom! Kowa!(Krene)

STEFAN: Stani!

276 Miladin [evarli}

Oficir je prepre~io \ur|u put. Pauza. Stefan se uhvati za grudi,Oficir ho}e da pri|e, on ga zaustavi pokretom ruke.

STEFAN: (Blago)Hajde da pogledamo predstavu, \ur|e!

Stefan lagano, te{kim koracima krene ka svom mestu na bo~noj iviciscene. Posle dva-tri koraka se okrene i gleda \ur|a. ^eka.

STEFAN: (Umorno)Nemam vi{e vremena...

\ura| okleva, pa najzad i on krene.

OFICIR: Va{ ma~, gospodaru!

\URA\: Molim?

OFICIR: Tako nala`u dvorska pravila, gospodaru.

\URA\: [ta zna~i to, Stefane?

STEFAN: To ovi iz obezbe|ewa... Stalno usavr{avaju dvorskapravila. Evo, vidi{, ni ja ne nosim oru`je.

\ura| preko voqe dâ ma~ Oficiru i kre}e za Stefanom.

STEFAN: Na svoja mesta! Nastavqamo. “Zmaj od Srbije”, {estaslika! Idemo!

Stefan, \ura| i Makarije sede, Konstantin i Oficir stoje. Reflek-tori koji ih osvetqavaju sada se ne gase, te nadaqe i oni ostaju vid-qivi.

Glumci nikako da po~nu; snebivaju se i do{aptavaju. Stefan lupi neko-liko puta nestrpqivo dlanom o dlan.

STEFAN: Idemo!

Prvi glumac najzad iza|e na sredinu scene. Govori snebivqivo, pogle-daju}i ispod oka \ur|a Brankovi}a.

GLUMAC: Prokleti Vuk Brankovi} nije se zadovoqio izdajom naKosovu. Ubrzo se udru`io s Ma|arima, mrskim katoli-cima i vekovnim srpskim neprijateqima i, zajedno swima, pusto{io zemqe kneza Lazara, koje bespomo}naudovica, knegiwa Milica, i hrabri ali maloletni Ste-fan, nisu mogli da odbrane.

\ura| sko~i i prevrne te{ku naslowa~u, na kojoj je sedeo.

\URA\: E, sad je dosta! Ovde }e krv pasti!

Zmaj od Srbije 277

STEFAN: Dobro, pre|imo preko toga... Presko~i}emo. Dajte vi-na! Uzmi, dragi \ur|e! Sve }emo mi... Sve }emo mi tousaglasiti.(Vi~e)Idemo daqe. Daqe, daqe!

\ura| iskapi pehar vina, {to mu ga je Oficir hitro prineo. Te{kodi{e, ali, se polako smiruje.

GLUMAC: Ali, gle, dobri Bog, {to nad Srbijom bdi, urazumio jeLazaroubicu, gre{nog Bajazita, koji, po{to slavniObili} zakla oca mu, Murata, postade sultan turski.Dobri Bajazit se, dakle, pokajao i po`eleo da pomognesitoroj udovici i samohranoj de~ici wenoj i kne`evoj.Zato je pristao da se o`eni knegiwicom Oliverom,iako je jo{ bila maloletna, i da je qubazno primi u svojharem, a mladog Stefana, koji je doveo sestricu uJedrene, prihvatio je kao sina.

E, sad sam ja Bajazit. Dobri Bajazit... Evo... Tako. Na-lazimo se u mojoj evropskoj prestonici, Jedrenu. Mi izEvrope vi{e ne}emo izlaziti, samo da znate.

Dok govori, zavija ~almu, maskira se u Bajazita, ogr}u mu sultanskipla{t.

Dolazi II Glumac / Stefan, dovode}i Glumicu / Oliveru. Ona je potpunoprekrivena velom, lice joj se ne vidi. Glumac / Bajazit neumorno govori,obra}aju}i se II Glumcu / Stefanu, a sve vreme zagleda pokrivenu, uko~enuGlumicu / Oliveru, obilazi oko we kao ma~ak oko slanine, merka je,mera~i, {acuje, takore}i pipka.

GLUMAC/BAJAZIT: Dobro ste uradili... Pametno, pametno... Ipak, vi tamo

u Srbiji imate izvesne politi~ke reflekse... Malokasnite, dodu{e, odavno ste morali uvideti da nastupavreme velike islamske zajednice naroda. Vodite uza-ludne bojeve, Marica, Kosovo... ^emu to? Pona{ate senesvrsishodno; ginete u velikim koli~inama, neracio-nalno... Mnogo pijete, jedete te{ku, ne~istu hranu, ima-te uvek po nekoliko vo|a u isto vreme, a samo po jednu`enu, nekoliko dr`ava koje se me|usobno mrze, a ondase molite Bogu da vam pomogne. Kod vas o~evi morajupogubiti glave, da bi sinovi iza{li na pravi put. Takoje bilo sa Markom, koji je sada na{ verni podanik, takoje s tobom... Ali, dobro, nikad nije kasno. Najzad ste,

278 Miladin [evarli}

vaqda, shvatili da je budu}nost Srbije u okviru velikeislamske porodice slobodnih i sre}nih naroda.Evo, na primer, Jevreji... Oni su brzo shvatili. Wihtamo, u prosve}enoj Evropi, pqa~kaju, gone, na silupokr{tavaju, koqu i `ive spaquju. A kod nas, u veselomislamskom carstvu, oni mirno rade, privre|uju, bogatese i `ive po svom zakonu. Zato oni be`e iz Evrope,be`e od pogroma, od katoli~kog mraka... Da, da... Pa-metno ste uradili... Vatikan samo ~eka da vas proguta.Za wih vi niste ni{ta boqi od Jevreja. Zato zahvaliteAlahu {to smo se mi pojavili... Da, da... Vi, Srbi imateneki problem. Ja ne znam {ta je to. Ose}am da tu imaneki |avo. Neko te{ko prokletstvo.Sem toga, sinko, ne gradi se ku}a na drumu... Vi dr`avupravite izme|u ~eki}a i nakovwa. ^as je Zapad ~eki} aIstok nakovaw, ~as obrnuto, a vi ste uvek izme|u...Nesre}na sudbina Balkana.Car Du{an, da, ~uo sam, da, da, veliki ratnik, ali gde sugalije, gospodine moj! Mornarica, sinko, mornarica!Bez mornarice se ne mo`e na Carigrad, ja sam prou~ioproblem, radim na istom poslu. Dakle, bez mornarice...A prokleti Zapad ne dâ la|e! Zato ne treba lew biti,alat u ruke, pa sopstvene la|e graditi, sine... Raditi,raditi... I ne samo to. Strategija, sine! A va{ car bioje nestrpqiv i brzoplet. Ne mo`e se u jednoj generacijicarstvo na~initi. Morao je prvo Bosnu osvojiti. Bosnaje kqu~, sine... Da, da... Slu{aj ti mene! Bosnu osvojiti,la|e osigurati! A ne da mu, ~im krene na Istok, bo-sanska bra}a zabiju klin pod rep, i sli~no. Tako se neradi, sine... Radi se mudro i postupno. Prvo Srbija,velika, jaka Srbija, pa onda carstvo, onda se dr`ava{iri i postaje zajednica sre}nih i slobodnih naroda...Da.Vi ste izgubili, sine, svoju ste priliku propustili.Mo`da }ete je, jednog dana, u nekom drugom vremenu,dobiti ponovo. Ako do toga do|e, pazite dobro! Nepravite iste gre{ke.Za sada morate `iveti sre}no u veselom okriqu mudrogi sna`nog islamskog sveta...Alah ti je uzeo oca, ali ti je dao novog. Alah je bioekonomi~an – ko }e kao Bog! – pa je za obe stvari, kaooru|e, upotrebio samo jednog ~oveka – mene. Ja }u ti,dakle, od sada biti otac.

Zmaj od Srbije 279

Podi`e kraji~ak vela. Gleda Oliveru. Spu{ta veo. Namigne Stefanuzadovoqno.

GLUMAC/BAJAZIT: U redu je!

Mrak.

STEFAN: Pali svetlost!

Pali se svetlost. Glumci su zate~eni na sceni, usred presvla~ewa. Svestoji. Despot razmi{qa, ili mu nije dobro. Duga, neprijatna pauza.

STEFAN: Vina!

Dodaju mu, brzo vina, on srkne gutqaj, ali mu odmah pozli.

STEFAN: Vode!

Daju mu vode. Pribira se. Pauza. Niko se ne pomera, svi su u napetomi{~ekivawu.

STEFAN: (Mrmqa za sebe)Nemam vi{e vremena...

Izgleda kao da umire. \ura| ga drmusa.

\URA\: ^ekaj, nisi mi objasnio...

Stefan digne glavu i {irom otvori o~i.

STEFAN: Konstantine!

KONSTANTIN: Da, gospodaru!

Pauza, Despota gu{i srce. Najzad se smiri.

STEFAN: (Glumcima)Sedite, sedite... Pa dobro, Konstantine, jesi li ti ovopisao po turskoj, ili po mojoj poruybini?

KONSTANTIN: Pa... pisao sam... ja sam...

STEFAN: Prvo, ja uop{te nemam teksta u ovoj sceni!

MAKARIJE: Ta~no!

KONSTANTIN: Pa, ja sam hteo da scena deluje uverqivo, a va{ lik,gospodaru, i pored te{ke i poni`avaju}e situacije, ukojoj se tu nalazite, da bude dostojanstven. Mislio samda je boqe da }utite, nego da govorite ponizno. Ovako,ipak, delujete ponosito...

280 Miladin [evarli}

STEFAN: Slu{aj! Ja nemam vremena da s tobom filozofiram.Meni smrt kuca na vrata. Zapamti: ovde nema filo-zofirawa, ovde se radi po proverenoj {emi. Uostalom,{to je stvar fantasti~nija, za srpsku pubiku }e bitiuverqivija. Publika ho}e epiku, mitske, uzvi{ene sli-ke, a ne tvoju uverqivost. [ta vi mislite, umetnici?

I GLUMAC: Srpska publika voli ~udesa, gospodaru.

STEFAN: Eto, vidi{! Koliko puta treba da ponavqam; nas ovdene zanimaju takozvane istorijske istine, ve} slike ipredstave koje }e da greju srpsku du{u. Jasno?

MAKARIJE: Tako je!

KONSTANTIN: Jasno.

STEFAN: E pa, onda, ne mo`e tu meni neki Bajazit da soli pamet ida merka Oliveru kao na sto~noj pijaci! Je l’ ovosprdwa ili apoteoza?

KONSTANTIN: (Skru{eno)Pa ... to je... Popravi}emo, gospodaru.

STEFAN: Ja da govorim, a ne on! Odmereno, mudro, ali smelo, kao{to prili~i srpskom vladaru.

MAKARIJE: Tako je.

KONSTANTIN: Razumem.

STEFAN: Vode!

Daju mu vode. Pije. \ura| ustaje.

STEFAN: Kuda?

\URA\: Vra}am se u Zetu.

STEFAN: Sedi, \ur|e. Dogovori}emo se ti i ja. Mi smo vladari.Mi smo osu|eni da isto mislimo.

\URA\: Nisam vi{e u to siguran, Stefane.

STEFAN: Polako, \ur|e... Dajte vina gospodinu Brankovi}u!

Daju mu vina. \ura| seda.

STEFAN: Dobro. [ta sad ide?

KONSTANTIN: Sada, u nekoliko scena, predstavqamo razvoj va{e vla-darske li~nosti. Prvo, kao hrabrog vojskovo|e, pre-kaqenog borca sa Rovina, Nikopoqa i Angore; zatim,kao mudrog dr`avnika, koji je, posle sloma na Kosovu,povratio mo} i slavu srpske dr`ave...

Zmaj od Srbije 281

STEFAN: A ono kako me je brat izdao Turcima?

KONSTANTIN: To nismo pomiwali.

STEFAN: Dobro.

KONSTANTIN: Pa onda, kao bogoboja`qivog graditeqa svetih hramo-va, naro~ito krasne Manasije; zatim, kao kwi`evnika,citiramo Slovo qubve...

STEFAN: A ono kako smo sekli ruke i noge pobuwenim rudarimau Srebrenici?

KONSTANTIN: To nismo pomiwali.

STEFAN: Dobro. Zna~i, do kraja nema ni~eg spornog?

KONSTANTIN: Jedino nemamo kraj.

STEFAN: Ima}ete uskoro i kraj. Budu}i da je to pri~a o mom`ivotu, wen kraj bi}e moja smrt.

KONSTANTIN: Nemojte tako, gospodaru...

STEFAN: [ta mo`e{, verni moj Konstantine... Bilo bi boqe davladari `ive ve~no, ali izgleda da to nije mogu}e.Ipak, vladari ve~no `ive u srcima svojih podanika. Zasada se vi{e od toga ne mo`e posti}i. Dajte mi vode!Va`no je samo da delo ima poruku i da ona bude optimi-sti~ka, da uti~e na duh naroda, da ga odr`ava u te{kimdanima koji dolaze...

Ja sam odolevao islamskoj najezdi koliko sam mogao:trideset godina od Kosova odr`avao sam ime, veru idr`avu srpsku. Ali, slutim da se ne}e jo{ dugo mo}i...Zato, neka `ive, bar, mitovi i legende o nama. Je l’tako, o~e?

MAKARIJE: Tako je, gospodaru! Ali, ja bih se, ovom prilikom,usudio da stavim izvesne primedbe... Govorim o po~etkupredstave, koji bi morao pretrpeti neke korekcije...

STEFAN: Posle, o~e, posle... Hajde da pogledamo jo{ malo. Volimda gledam uzvi{ene istorijske prizore. Na primer, onokad u bici kod Nikopoqa otimam ma|arsku kraqevskuzastavu...

KONSTANTIN: To ne ide sad, gospodaru.

STEFAN: Ima da ide, kad ja ka`em!(Ustaje)Ovako je to bilo.(Razme{ta glumce, improvizuje mizanscen)

282 Miladin [evarli}

Tu stoji ma|arski kraq, @igmund, posle smo postalidobri prijateqi, ali, u tom ~asu, kao turski vazal, jasam morao, razume se... Ali, to sad nije va`no. Migovorimo o jednom uzvi{enom prizoru. Tu stoji @ig-mund, oko wega vitezovi; cvet evropskog plemstva, go-spodo, u~estvovao je u tom boju, Francuzi, Nemci, En-glezi... Ali, Bajazit i ja smo ih... jednom re~ju, zbri-sali... Dobro. Ovde zastavnik.(Odmi~e se, hvata zalet)Ja izvla~im ma~, ja{em belog arapskog `drepca, poklonod sultana, gde mi je ma~, bogamu?!(Oficir pritr~i, daje mu ma~)Hvala! Izvla~im ma~, obadam `drepca i kre}em u pro-boj. Juri{!!!

Jurne. Ispusti ma~, uhvati se za grudi i skqoka se na pod. Svi se sjateoko wega. Jedino \ura| Brankovi} stoji po strani.

SVI: (@agore)Avaj! Gospodaru, ne ostavqaj nas! Te{ko nama! Gospode,smiluj se nama gre{nicima! Di{e! On di{e! Hvala ti,Gospode! Vazduha! Dajte mu vazduha! Sklonite se!

Iz gomile se di`e Oficir, nose}i na rukama onesve}enog Despota.

OFICIR: Mesta! Maknite se!

Oficir iznosi Despota sa scene.

MAKARIJE: (Glumcima)Napravi}emo pauzu. Zatim }emo nastaviti sa radom.

I GLUMAC: Kako, o~e? A gospodar?

MAKARIJE: Rekao sam, nastavi}emo sa radom. Idite u dvori{te,tamo }ete dobiti ~orbu od pile}e sitne`i. Vina nema,dok se posao ne zavr{i! Je l’ jasno?

Glumci nezadovoqno `agore.

MAKARIJE: [ta ~ekate? Idite s Bogom! No!

I GLUMAC: Hajdemo, deco! Hajde!

Glumci pokuweni izlaze. Makarije se nakloni \ur|u, pa iza|e i on.Konstantin prilazi, boja`qivo, \ur|u.

Zmaj od Srbije 283

KONSTANTIN: Gospodaru... ja moram da vam se obratim... ja, prosto,moram da objasnim neke stvari... Vi }ete sutra... sva-kako... biti... kako da ka`em... na najvi{em mestu... i...vi, prosto, morate imati prave informacije o momradu...

\URA\: Slu{aj, Filozofe... Ako, kojim slu~ajem, do|em navlast, prvo }e mi biti da tebe obesim, zajedno sa ovomgluma~kom `gadijom!

\ura| qutito iza|e sa scene. Konstantin na~ini za wim posrprdnigest, okrene se publici, nemo}no ra{iri ruke.

KONSTANTIN: Pa onda budi intelektualac u Srbiji!

Iza|e. Scena ostaje prazna.

KRAJ PRVOG DELA

284 Miladin [evarli}

DRUGI DEO

VI

Situacija kao u prvoj slici. Na sceni je Prvi glumac / Knez Lazar; sedi sglavom u {akama. Spava ili je ozbiqno zabrinut. Iznad glave mu stojigeografska karta s velikim natpisom “Kosovo”.

Ulazi Tre}i glumac / An|eo, sa velikim belim krilima. Obilazi dvor, davidi da li je sve u redu, usput blagosiqa publiku. Bdi nad usnulimLazarom.

Lazar otvori o~i, podigne glavu i diskretno se obrati publici.

GLUMAC/LAZAR: Dok srpska zemqa spava, nad wom bdi bo`ji an|eo.

Ponovo spusti glavu i nastavi da spava. An|eo jo{ malo bdi. Laganosvi}e zora. An|eo zeva, pogleda na sat, blagoslovi usnuog Lazara ira{iriv{i svoja velika, bela krila, odle}e put neba.

Ulazi Glumica / Knegiwa Milica.

GLUMICA/MILICA: Kne`e, Lazare, mu`u moj!

Lazar se elegantno probudi.

GLUMAC/LAZAR: Dobro jutro, moja verna qubo, knegiwo Milice!

GLUMICA/MILICA: O, za{to te nema u bra~noj posteqi, mu`u moj?

GLUMAC/LAZAR: O, zato, knegiwo, {to prete{ko breme narodno pri-

tiska moj um i moja ple}a. Dolaze te{ki dani za Srbiju.Islamski yihad grize Evropu kao keks...

GLUMICA/MILICA: Tim pre, mu`u moj! Srbiji treba naslednik, koji bi

jednoga dana to te{ko breme od tebe preuzeo...

GLUMAC/LAZAR: Ne budi nestrpqiva, draga!

GLUMICA/MILICA: Ali, ve} dvadeset godina smo u braku, kne`e.

Zmaj od Srbije 285

GLUMAC/LAZAR: To ne zavisi od mene.

GLUMICA/MILICA: Kako? Nego od koga zavisi, mu`u moj!

GLUMAC/LAZAR: Od bo`je voqe, gospo.

GLUMICA/MILICA: Da, ali ipak...

GLUMAC/LAZAR: Treba se moliti. An|eo, {to nad Srbijom bdi, re{i}e

taj problem.

GLUMICA/MILICA: Ja sam mislila da se to re{ava na drugi na~in.

MAKARIJEVGLAS: Stop! Stop! Dajte svetlosti ovamo!

Osvetli se bo~na ivica scene, gde, na mestu na kome je ranje sedeo despotStefan, sedi Makarije, sam. On ustaje i prilazi glumcima.

MAKARIJE: [ta je to? To ne stoji u tekstu, koji sam vam dao!

GLUMICA: Omaklo mi se. A i ne mogu tako brzo da nau~im tekst.Ovde se stalno ne{to mewa, ja ne znam... Izgledalo mi jelogi~no...

MAKARIJE: Ova scena ima samo jednu logiku, a to je wena uzvi{enanamena. Shvatite, scena mora da deluje dostojanstveno ida podsti~e plemenita i bogoboja`qiva ose}awa pu-blike. U woj ne sme da bude ni~eg vulgarnog. Je l’ tojasno?

GLUMICA: Jasno.

MAKARIJE: Gde je an|eo?

Utr~ava Glumac u kostimu An|ela.

III GLUMAC: Evo me!

MAKARIJE: A za{to ti, bezja~e, u najuzvi{enijem trenutku zeva{?

III GLUMAC: Pa... ko velim, po{to je probdeo celu no}, an|eo je ve}malo pospan...

MAKARIJE: Kako, bre, an|eo da bude pospan!? An|eli su, magar~ino,duhovna bi}a, koja nemaju telesnih potreba ni slabosti!

286 Miladin [evarli}

III GLUMAC: Razumem!

MAKARIJE: Lepo ja ka`em despotu da se okane pozori{ta! Svakusvetiwu }e ono na sprdwu da okrene. Crkvu ima, {ta }emu pozori{te!

I GLUMAC: A ko }e, o~e, proto, s opro{tewem, ovo da gleda?

MAKARIJE: [ta?

I GLUMAC: O~e proto, ne}e to narod. Kad krenemo ovo da igramo,ne}e nam ni ru~ak dati.

MAKARIJE: Pre svega, nisam ja nikakav otac prota, ja sam proto-sin|el...

I GLUMAC: Dobro, o~e Sin|eli}u, ali ko }e to da gleda? Za{tonam zmaja ne vratite? Narod voli zmajeve, ubistva,krvave scene, dramati~ne preokrete, preqube, da pro-stite; voli da zapla~e, da se nasmeje... A ovo, s ovimkilavim an|elom, koga to danas zanima?

MAKARIJE: Kako, kako?! Tebi su an|eli kilavi! Crkvu pravoslavnuvre|a{... Povla|uje{ niskim strastima publike, ume-sto da je vaspitava{, uzdi`e{... Anatema! Sluge sata-nine, psihopate! Brankovi}i! Pohapsiti, pa u rudnikesrebra...

I GLUMAC: Sem toga, s opro{tewem, radite despotu iza le|a. Ko-ristite wegovu bolest...

MAKARIJE: Nije ovde despot u pitawu, sine, wega neka Bog ~uva,ovde je u pitawu srpski narod, narodna du{a, a crkvapravoslavna zastupnik je i vaspita~ narodne du{e. Iliti, mo`da, ne misli{ tako, sine?

I GLUMAC: Verovatno je tako, o~e Sin|eli}u, ali nije duhovito,nema duha, brate!

MAKARIJE: Kakvog duha? Crkva duhove ne priznaje. Duhovi pri-padaju prevazi|enom podru~ju paganskog sujeverja. I nezovem se ja Sin|eli}!

III GLUMAC: Gospoda bi trebalo da se dogovore, o~e proto, da jednomusaglase mi{qewa.

GLUMICA: Najzad, mo`emo mi da igramo bilo {ta, ako nam seplati, ali, ne mo`emo, o~e proto, svaki ~as da mewamo,to je potpuna konfuzija.

Zmaj od Srbije 287

I GLUMAC: Kod mene, u dru`ini, zna se red, a kod vas, u dr`avibrate, svako tera po svome! Ja ne znam kako vi misliteda pre`ivite... Nemamo ni{ta protiv, igra}u {to godho}ete, ali dogovorite se, jednom, kakvu istoriju `e-lite da vam napravimo! Dogovorite se ko su vam sveci,ko su vam izdajnici, ko vam decu pravi: zmajevi, an|eliili qudi...

Pauza. Makarije ga gleda zapaweno.

I GLUMAC: Oprosti, o~e Sin|eli}u, malo sam se uzbudio; mi glum-ci smo qudi senzibilni...

MAKARIJE: Ne zovem se ja Sin|eli}, ~ove~e!!!

I GLUMAC: Oprostite...

MAKARIJE: Ja se zovem protosin|el Makarije, i vi }ete zapamtitimoje ime! Sad }u da zovem obezbe|ewe da vas pohapsi!(Krene)

GLUMICA: (Nevino)Ali, onda, gospodin despot ne}e imati svoju predstavu,o~e proto...

Makarije se vrati. Gleda ih besno. Pauza.

III GLUMAC: Ja mislim da mi, ipak, vratimo zmaja...

MAKARIJE: Da se razumemo! Zmaja ne}e biti, po cenu da predstavene bude! Takva blasfemija... To mi ne}emo dozvoliti.Pazite {ta radite! Govorim za va{e dobro. Mi imamodugu ruku.

Despot je bolestan. Bog neka mu pomogne. KonstantinFilozof vr{i na wega poguban uticaj. Morate znati daje on Bugarin. On je uba~en ovamo da radi protivsrpskih interesa. Znamo i gde je me|unarodna centrala.A ja vam stojim dobar da kad siroti despot sklopi o~i,tome ~oveku ne}e vi{e biti mesta u Srbiji.

Ne}e on odlu~ivati o tome kako je izgledala srpskaistorija. Nije to ni~ija li~na stvar, pa ni despotova.

Uostalom, verujete li vi u te pri~e o zmajevima?

III GLUMAC: A, vi? Da li vi zaista verujete da je Vuk Brankovi} bioizdajnik?

Pauza.

MAKARIJE: Na svoja mesta? Za drugu sliku?

288 Miladin [evarli}

Pauza.

I GLUMAC: Hajdemo, deco! Mi to, ipak, radimo za novac.

Makarije se vra}a na svoje mesto, seda u sredwu, despotovu, naslowa~u,sedi pravo, dostojanstveno, naslowen na {tap. Prvi glumac, koji gaprati, oprezno sedne do wega. Reflektori, {to osvetqavaju taj deoscene, ne}e se vi{e gasiti.

Na sredini pozornice ostaju Glumica / Milica i Glumac / An|eo. Onipopravqaju kostime, pripremaju se za igru.

III GLUMAC: Ti, zna~i, le`i{, ja sam u{ao...

GLUMICA: Ne, prvo ide molitva, ti si jo{ na nebu...

III GLUMAC: Dobro... Odoh ja malo u raj.

Glumac iza|e sa scene. Milica klekne. Makarije primeti da je Prviglumac seo do wega, pogleda ga strogo i sa ~u|ewem. Prvi glumac senelagodno me{koqi, ustaje, ostaje da stoji pored naslowa~e.

MAKARIJE: Reda mora da bude. Rad, red i mir, to je spas Srbije!Hajdemo! Molitva!

GLUMICA/MILICA: Bo`e, dozvoli da ti skrenem pa`wu na problem natali-

teta u Srbiji. Dok se opaki muslimani mno`e kaoze~evi, srpski narod se topi kao sladoled; dok prokletimnogo`enci ni~u kao iz zemqe trava, srpski narod sesu{i, kao vejka na vetru; dok se nekrst {iri po zem-qama na{ih otaca, srpski narod se me|u sobom glo`i,kao slepci oko kosti. Skini prokletstvo, Gospode, sana{eg roda i u~ini da srpske majke ra|aju sna`nesinove, smele ratnike, koji }e slo`no ~etovati nabraniku otaybine.

I meni, Gospode, podari lepog, pametnog i sna`nogsrpskog sina, kruni naslednika, narodu vo|u, jer pri-rodnim putem nikako ne mogu da ga dobijem. Amin!

Glumica / Milica se prekrsti i legne u postequ. Uz nebesno osvetqewe imuziku, kroz prozor uleti III Glumac / An|eo i sedne na ivicu posteqe.

GLUMAC/AN\EO: Zvala si me.

GLUMICA/MILICA: Ko si ti?

Zmaj od Srbije 289

GLUMAC/AN\EO: An|eo, {to nad Srbijom bdi.

GLUMICA/MILICA: Kako si jak!

GLUMAC/AN\EO: Tako ti delujem?

MAKARIJE: Stop! stop! To je iz bugarske verzije! Pome{ali stetekst.

GLUMICA: Nije ni ~udo!

MAKARIJE: Vratite!

GLUMAC/AN\EO: Zvala si me.

GLUMICA/MILICA: Ko si ti?

GLUMAC/AN\EO: An|eo, {to nad Srbijom bdi.

GLUMICA/MILICA: Kako si jak!

Makarije udari besno {tapom o pod.

GLUMICA: Izvinite! Hajdemo jo{ jednom!

GLUMAC/AN\EO: Zvala si me.

GLUMICA/MILICA: Ko si ti?

GLUMAC/AN\EO: An|eo, {to nad Srbijom bdi.

Pauza.

GLUMICA/MILICA: Ah, ~udno se ose}am!

GLUMAC/AN\EO: Gospod je usli{io tvoju molitvu i poslao me da re{im

problem.

MAKARIJE: (Prvom glumcu)Hajde!

GLUMAC: Molim?

290 Miladin [evarli}

MAKARIJE: Sad ti obja{wava{ publici, da ne bi do{lo do zabune!

GLUMAC: Pardon!

Glumac iza|e na proscenijum, zauzme pozu i obrati se publici.

GLUMAC: I tako, knegiwa, Bogu se mole}i, najzad zatrudne i rodiZmaja od Srbije, despota Stefana Visokog, sina knezaLazara.

Ulazi Stefan Lazarevi}, oslawaju}i se na Konstantina i Oficira.Odeven je u duga~ku, belu ko{uqu i ku}nu haqinu. Na glavi nosi krunu.Slab je, posr}e, mrmqa, ulazi glumcima u scenu.

STEFAN: (Mrmqa za sebe)Nemam vi{e vremena...(Gleda oko sebe; glumce, scenu u koju je upao)A {ta je ovo?

Pauza. Svi se snebivaju.

MAKARIJE: Pa, to je... ovaj... gospodaru... Pa, to je druga slika. Kadan|eo nagove{tava knegiwi va{ dolazak na ovaj svet...Ne{to kao “blagovesti”, ako tako smem...

STEFAN: Aha... To je, zna~i, to...(Kora~a lagano ka svojoj stolici. Odjednom shvati izastane)Molim? Kakav, sad, an|eo?

III GLUMAC: Ka`em ja, lepo, da mi na vreme vratimo zmaja!

MAKARIJE: Ne... malo smo, znate, radili, gospodaru... dok ste se vi...odmarali. Nemamo vi{e vremena...

STEFAN: Molim?

MAKARIJE: Koristimo svaki trenutak... Islamski yihad grize Ev-ropu... kao keks. Predstavu treba zavr{avati.

STEFAN: (Odsutno)... zavr{avati.... treba zavr{avati...

Nastavqa da kora~a prema stolici.

KONSTANTIN: Pa, on je, gospodaru, sve promenio!

Stefan je, uz Oficirovu pomo}, do{ao do svoje naslowa~e. Konstantinje ostao na sredini scene. Makarije ka wemu.

KONSTANTIN: On je cenzurisao moju dramu, gospodaru!

MAKARIJE: (Sik}e)To su bugarske posprdice na srpsku istoriju!

Zmaj od Srbije 291

STEFAN: Stop! Stop! Vratite scenu!

KONSTANTIN: On je cenzurisao moju dramu...

STEFAN: Ne razumem u ~emu je problem.

GLUMICA: Mi tra`imo da se vrati zmaj, a otac prota...

STEFAN: A gde je zmaj?

III GLUMAC: Otac prota ga je...

MAKARIJE: Umesto bugarskog zmaja, gospodaru, sad imamo srpskogan|ela!

STEFAN: Dajte mi malo vode...(Pije)Dosta dobro se ose}am... Samo sam `edan.(Pije)A gde je \ur|e? Pazite da se ne izmigoqi. To je sadnajva`nije.(Pije)

OFICIR: Mi brinemo, gospodaru!

STEFAN: Dobro, dobro... Gde smo ono stali? A, da... Kad ja, u bojukod Nikopoqa, otimam ugarsku kraqevsku zastavu. Iz-volite!

Glumci se zagledaju u nedoumici.

KONSTANTIN: Ali, zmaj nije uop{te bugarski, gospodaru! To je obi~nainsinuacija gospodina protosin|ela. Re~ je o pravomsrpskom zmaju! Zmaju od Jastrepca!

STEFAN: Protosin|el Makarije je u pravu. Srpski zmaj boqi jeod bugarskog zmaja.

KONSTANTIN: Ali, dilema nije u tome, gospodaru!

STEFAN: Ko je govorio o dilemama?

OFICIR: Tako je, gospodaru, mi ovde ne `elimo nikakve dileme.

III GLUMAC: Ni mi. Mi ho}emo zmaja.

MAKARIJE: Ti glumi i }uti!

KONSTANTIN: Dileme su. na`alost, neophodne, one su na{a stvarnost.

OFICIR: Na{a stvarnost je ono {to mi stvorimo. Vi kwi`ev-nici nas trujete dilemama koje sami izmi{qate!

KONSTANTIN: Gospodaru, ja energi~no protestujem!

292 Miladin [evarli}

MAKARIJE: Dilema postoji, deco moja, i ona je uvek ista: odlu~itise izme|u dobra i zla, izme|u bo`ijeg okriqa i zavod-qivih isku{ewa Ne~astivog. Dilema je, dakle, u sle-de}em: ho}emo li mi srpskog an|ela, ili ho}emo bu-garskog zmaja?

KONSTANTIN: Mi ho}emo srpskog zmaja!

GLUMICA: Tako je!

III GLUMAC: Gospodaru, vratite nam zmaja!

I GLUMAC: Ako ho}ete da publika proguta va{u poruku, gospodaru,morate je, kako bih rekao, zaviti u veseli, {arenipapiri}... Narod se raduje papiri}u, poigra se wime, ane vidi da je pilulu ve} progurao. Shvatate?

Stefan se bori s du{om i ne slu{a {ta mu se govori. I kako on postajesve ti{i, kako se polako gasi, ostali postaju sve glasniji, sve slobod-niji, sve se vi{e raspaquju, uzimaju sve vi{e maha.

OFICIR: Pogre{no! S narodom se ne treba poga|ati. Narodvoli, pre svega, ~vrstu ruku, zatim, jasan, pravoslavnipogled na svet, i voli dobro da pojede.

Zato treba imati jakog vo|u i armiju, jaku pravoslavnucrkvu, jaku poqoprivredu. Ni{ta vi{e. Kraj! Sve os-talo, pod strogi nadzor.

MAKARIJE: Alal vera, gospodine oficiru! Bravo!

GLUMICA: Vidim ja da }e nama, na kraju, oficiri re`irati.

I GLUMAC: ]uti!

OFICIR: Skrati}emo mi vama jezi~ine...

STEFAN: Vode!

OFICIR: Odmah, gospodaru!

STEFAN: (Pije)Dobro je... Samo mi neprestano zuji u u{ima. Gde smo,ono, stali?

KONSTANTIN: Kod zmaja, gospodaru.

MAKARIJE: Bugarskog zmaja.

KONSTANTIN: Srpskog!

III GLUMAC: Vratite nam zmaja, gospodaru!

Zmaj od Srbije 293

STEFAN: U boju kod Nikopoqa postojao je samo jedan zmaj, a tajzmaj...

KONSTANTIN: ...bio je Zmaj od Srbije, i to ste bili vi, gospodaru!

STEFAN: Tako je.

KONSTANTIN: Stoga vas molim, gospodaru, da pratite idejnu logikukomada, iz koje, dakako, proizilazi i wegova drama-tur{ka logika! Te je, tako, zmaj...

MAKARIJE: To je bugarska dramaturgija.

KONSTANTIN: Te je, tako, zmaj ona mitska figura koja stoji kaologi~ni predznak va{im nat~ove~anskim delima, istoga...

MAKARIJE: Gospodaru, ne}e vaqda, kwi`evnici ovde voditi glavnure~! Srpska pravoslavna crkva, kao jedini legitimnizastupnik srpskog naroda...

STEFAN: Zuji mi... Stalno mi ne{to zuji...

MAKARIJE: Srpska pravoslavna crkva... Da vam pustim krv, go-spodaru?

KONSTANTIN: Ne! Nikako!

MAKARIJE: Mi }emo tebe...

Stefan, s mukom, ustaje.

STEFAN: (Tiho)Napoqe!

MAKARIJE: Ali, gospodaru... Krv da vam pustim...

STEFAN: (Urla, krkqa)Napoqe! Svi napoqe! Napoqe!

Svi se polako povla~e.

OFICIR: [ta ~ekate? Br`e! Br`e!

STEFAN: Po \ur|a!

OFICIR: Odmah, gospodaru!

Oficir otr~i. I ostali su iza{li sa scene. Despot ostaje sam. Skqo-kao se u naslowa~u.

294 Miladin [evarli}

STEFAN: (Mrmqa)Nemam vi{e vremena...

Utr~ava \ur|e, u pratwi Oficira.

STEFAN: \ur|e...

\URA\: (Pritr~i)Stefane!

STEFAN: (Oficiru)Ostavi nas! Ne pu{taj nikog!

OFICIR: Razumem!

Oficir sastavi pete, pokloni se i iza|e. Pauza.

STEFAN: Gotovo je, \ur|e... Ja odlazim...

\URA\: ^ekaj!

STEFAN: Ne `ali za mnom... Nisam ja va`an. va`an je jedinokontinuitet... Pomozi mi da pre|em do posteqe. Prestoje sada isuvi{e neudoban za mene.

Naslowen na \ur|a, Stefan Lazarevi} kora~a ka posteqi, koja se nalazina sredini scene.

STEFAN: Ti si jo{ sna`an... A mi smo vrwaci. Uvek sam se trudioda budem jak... a tebi je Bog dao. Tako... Dobro je.

\ura| je smestio Stefana na postequ.

\URA\: Duguje{ mi obja{wewe, Stefane.

STEFAN: Tvoj otac, a moj zet, Vuk Brankovi}, bio je ~astan ~oveki pravi gospodin. Ali, imao je tu nesre}u da pre`iviboj na Kosovu... Nije zgodno pre`iveti narodnu kata-strofu, \ur|e. To se ne opra{ta.

\URA\: Ali, on je nastavio...

STEFAN: Slu{aj me, ne govori... I tako mu je sada dodeqena ulogaizdajnika, budu}i da na taj na~in mo`e da poslu`isvome narodu...

\URA\: Sam si rekao da je bio ~astan! Pa, on je umro u turskomzato~eni{tvu, Stefane! Ubijen, boqe re}i...

STEFAN: Na{a ~ast i na{i `ivoti su neva`ni. Va`no je ono {toslu`i opstanku naroda. Kao izdajnik, Vuk Brankovi}dobija sada novi, zna~ajni zadatak u narodnoj slu`bi.

\URA\: Kako...?

Zmaj od Srbije 295

STEFAN: Veoma jednostavno. Tragi~ni doga|aji moraju dobitismisao da bi se mogli prihvatiti. Ako je, u narodnojsvesti, boj na Kosovu neka vrsta Golgote, gde je moj otacdobio ulogu nevine `rtve, sli~no Isusu, te je, prematom scenariju, boj na Kosovu izgubqen, ne slu~ajno, nebesmisleno, ve} zato da bi Isus, to jest, moj otac, poveosvoj narod u ve~no spasewe, u carstvo nebesko, onda, utom mitskom scenariju nedostaje jedino Juda.

\URA\: I tako si ti, u svom istorijskom spektaklu, ulogu Judedodelio mome ocu.

STEFAN: Ta~no! Vidi{ kako ipak shvata{...

\URA\: Gubi{ se u fikcijama, Stefane... Tvoj istorijski spek-takl je obi~na farsa, inferiorni alibi za jedan ba-nalan vojni~ki poraz, do koga je do{lo usled prosta~ke,slepe grabe`qivosti srpskih velmo`a, osionih skoro-jevi}a, koji su vi{e voleli da budu kraqevi u svojimpokrajinama, nego sluge velike Srbije, potporni stu-bovi srpskog carstva, zlo~inaca, koji su kopali o~ijedan drugome za komad zemqe, za malo vlasti prodavalijedan drugoga Turcima...

To {to ti govori{ i ~ini{ nema nikakve veze sastvarno{}u.

STEFAN: (Umornim blagim glasom)Stvarnost je, sama po sebi, neupotrebqiva, \ur|e... Bezideje o vi{em smislu doga|aja, wihova te`ina se nemo`e podneti.

Kako srpski narod da nastavi da `ivi u ovom apo-kalipti~kom dobu, ako nema ideju da u~estvuje u jednomuzvi{enom, bo`anskom scenariju? Sa kojom sve{}u dapre`ivi ovo crno vreme, ako bude mislio da je kosovskatragedija samo jedan besmisleni vojni~ki poraz? Kakoda podnese zlo, patwu, istrebqewe? Iz ~ega da crpesnagu, koja }e mu pomo}i da jednog dana vaskrsne izmraka i po~ne novi, slobodni i dostojanstveni `ivot?

Od ovog ~asa zaboravi sve li~no i slu`i Srbiji i wenojbudu}nosti. Ako na{a dr`ava propadne, duhovna istinao nama }e `iveti za potomstvo. I potomci }e jednogadana ispuniti na{ amanet – stvori}e, ponovo, veliku,slobodnu srpsku dr`avu.

Tvoj otac }e biti nevina, ali neophodna `rtva, ugra-|ena u temeqe srpske budu}nosti. Ako ho}emo da osna-

296 Miladin [evarli}

`imo dobro u nama, moramo mu suprotstaviti izazovzla. Bore}i se protiv Brankovi}a u sebi, srpski narod}e razviti energiju, koja }e mu pomo}i da opstane;moralnu ~vrstinu, koja }e mu pomo}i da se preporodi.

Preuzmi krunu, i preuzmi re`iju. Zavr{i predstavu.Konstantin }e ti pomo}i. Poslu{aj i protosin|elaMakarija. Moramo praviti kompromise i sa intelek-tualcima i sa Crkvom, ako ho}emo da nam slu`e rado idobro.

[tedro plati glumce i po{aqi ih u narod. Neka glum-ci i peva~i pronose na{u poruku kroz vreme.

Pauza.

\URA\: Ne prihvatam.

STEFAN: Onda, nema krune! Ostavi}u je ma|arskom kraqu, pa nekbude {ta bude!

\URA\: @ao mi je, Stefane, ne mogu.

Pauza.

STEFAN: Se}a{ li se pobune rudara u bosanskoj Srebrnici?Sekli smo im ruke i noge... I sad me progawaju te slike.Mnogu no} sam proveo ridaju}i...

Ponekad smo morali biti i zlo~inci, da bismo sa~u-vali Srbiju... Ja to ne}u ni na onome svetu zaboraviti!Ali, za{to time da trujemo narodnu du{u? Neka im barne{to ostane ~isto. Neka veruju u svoje svetiteqe isvoje kraqeve.

U~inio sam koliko sam mogao. Nisam mogao vi{e, niboqe. Da bih, posle Kosova, odr`ao u `ivotu srpskuzemqu, slu`io sam Turcima, Ma|arima, zatim i jednimai drugima u isto vreme.

Morao sam da se borim, rame uz rame, sa turskim osva-ja~ima protiv hri{}anskih vitezova. Morao sam i pro-tiv tebe da se borim...

\URA\: Pa. kad si mi oteo o~evinu...

STEFAN: Hteo sam da Srbija bude jedinstvena i mo}na. Ne prav-dam se, samo obja{wavam...

Godinama sam ratovao protiv ro|enog brata, koji me jeizdao. Do`iveo sam da me Turci oslobode izdajnika i daga zakoqu kao psa, jer izdajniku niko ne veruje, anajmawe wegov poslodavac.

Zmaj od Srbije 297

Ali, za{to trovati time du{u naroda? Bajazit, ubicamoga oca, moj zet i moj veliki u~iteq u poslovimavladawa, citirao mi je, jednom, staru persijsku izreku:~uvaj tajnu, ne}e te pojesti!

Moj `ivot je bio krvav i prqav, a ja sam ~eznuo samo zamirom i ~istotom. Se}a{ li se, jo{ uvek, one mojeposlanice, koju si nekada voleo? Slova qubve...?(Pridi`e se)

Leto i prole}e Gospod sazda, i u wima krasote mnoge:pticama brzo i veseqa puno preletawe, gorama vrhove,i lugovima prostranstva i poqske {irine, i vazduhatankoga divnim nekim glasovima gla{ewe, zemaqskedoprinose od cvetova prijatna mirisa i travonosne,ali i same ~ove~anske prirode obnavqawe i veselostko da ispri~a?

Ali sve ovo, i druga ~udesna dela bo`ija, qubav preva-zilazi, i nije ~udo, jer Bog se qubav zove.

Mladi}i i devojke, za qubav stvoreni, qubav qubite,ali pravo i nezazorno, da ne biste mladi}stvo i devo-ja{tvo povredili, kojim bi}e na{e bo`anstvenomepriawa...(Klone na postequ i umre)

\URA\: Stefane...

Oslu{ne mu srce, shvata da je umro. Zgrabi krunu, koja se otkotrqala napod. Posmatra je. Ho}e da je stavi na glavu, ali se koleba, opet posma-tra, dvoumi se. najzad je stavi pored Stefana, na postequ.

Prekrsti Stefnu ruke, zatvori mu o~i, celiva ga u ~elo.

Stoji nad pokojnikom, baca pogled na krunu. Najzad, energi~nim po-kretom, uzima krunu i stavi je na glavu.

Utom, svi akteri predstave, sem Oficira, u|u na scenu.

MAKARIJE: @iveo despot srpski, \ura| Brankovi}!

SVI: @iveo!!!

Makarije blagosiqa \ur|a, ostali prilaze jedan po jedan i qube ga uruku. Ulazi Oficir.

OFICIR: Gospodaru, turske trupe prodrle su u Srbiju. Pret-hodnice su im ve} u okolini Rudnika. To nije sve.Ma|arski kraq, sa vojskom, primi~e se Beogradu.

Pauza. \ura| razmi{qa.

298 Miladin [evarli}

\URA\: Dobro. Moramo prvo zavr{iti predstavu.

OFICIR: Gospodaru, nemamo vi{e vremena.

\URA\: To je jedino {to jo{ mo`emo da u~inimo. Sve ostalo jedavno izgubqeno.

Odnesite telo bla`enoga despota Stefana, Zmaja odSrbije, u zadu`binu wegovu, Manasiju, i pripremitesve da ga sahranimo dostojno.

[to se mene ti~e, ja prihvatam s tugom svoj sre}ni udes.

^etiri vojnika iznose Despota, pod Oficirovim nadzorom.

\URA\: A sada, da predstavi na~inimo kraj, pa da glumce pu-stimo da svetu prika`u istinu o nama.(Konstantinu i Makariju)Zauzmite svoja mesta, gospodo, i budite uz mene, jerpesni{tvo i vera u na{oj dr`avi treba da deluju slo-`no.

KONSTANTIN: Gospodaru, oprostite, ja bih, ipak, da postavim pitawezmaja... Mislim da crkvena cenzura, u ovom slu~aju...

\URA\: Ovom prilikom, poslu{a}emo majku crkvu. Ona je, ipak,starija od pesni{tva. Zadr`a}emo verziju sa an|elom.

MAKARIJE: Hvala, gospodaru!

KONSTANTIN: Ali, ja bih, ipak, ukazao...

\URA\: Neka se pesni{tvo u~i uzvi{enosti od crkve, i neka~ini ono {to je dostojno.(Okre}e se glumcima)Sada }emo uraditi kraj predstave. To }e biti vaznesewedespota Stefana u carstvo nebesko.

GLUMICA: Zna~i, ni{ta od zmaja...

I GLUMAC: Gospodaru, `elite li jo{ kakvih izmena u tekstu?

\URA\: Na {ta misli{, dobri ~ove~e?

GLUMAC: Pa, mislim... sada, kad ste vi... Mislim... U vezi sava{im bla`enopo~iv{im ocem... Ho}emo li ga sadaprikazati istinito? Kao ~oveka ~asnog, kakav je ustvarnosti bio?

Pauza.

\URA\: Zapamtite: Vuk Brankovi} je izdajnik, i takav }e os-tati za sva vremena, dok bude `iveo i jedan Srbin!

Zmaj od Srbije 299

I GLUMAC: Bi}e kako vi `elite, gospodaru.

III GLUMAC: Kad biste nam, bar, vratili zmaja...

\URA\: Despot se, dakle, uznosi u carstvo nebesko... u naru~jesvojih svetih roditeqa, odakle, zajedno sa wima, na-stavqa da bdi nad sudbinom Srbije. Tako predstavadobija skladan i uzvi{en zavr{etak.

Ti si Lazar, uzima{ svoju odse~enu glavu, tako, odlazi{tamo gore, to je nebo, carstvo nebesko... Ti, Milice,stani pored wega, tako... Vi, odozgo, je li, pratitesrpske prilike.

Ti si despot, pokojni despot Zmaj od Srbije, nalazi{ sena vratima nebesa, nebesa se otvaraju, ~uje se sve~ana,an|eoska muzika, kora~a{ lagano, takore}i lebdi{,tako, ne doti~e{ tle nogama, ti si ve} poput an|ela,tako, muzika, tako... Ide{ u susret svetlome knezu iknegiwi, oni su radosni, sme{e se... muzika, tako... predvama je ve~ni `ivot, ve~na slava... ide{, lebdi{, liceto je ozareno... vaznosi{ se u nebo i sa neba bdi{ nadSrbijom, tako... muzika... ja~e... tako... ja~e, ja~e, to je to!Mrak! Kraj!

Beograd, 1990.

300 Miladin [evarli}