poruka povodom svetskog dana pozori[ta 2012. 182.pdf · pozori[ne novine broj 181–182...

P O Z O R I [ N E N O V I N E B R O J 1 8 1 – 1 8 2 M A R T – A P R I L 2 0 1 2 . G O D I N A X I X C E N A 1 0 0 D I N A R A

PORUKA POVODOM SVETSKOG DANA POZORI[TA 2012. Dòn Malkovi~

âst mi je {to me je Me|unarodni pozori{ni institut ITI pri organizacijiUNESCO pozvao da se obratim povodom pedesetogodi{njice Svetskog dana po zo -ri{ta. Ovo kratko obra}anje upu}ujem svojim kolegama i sadrugovima, po zori{nimdelatnicima.

@elim vam da ono {to radite bude neodoljivo i originalno. Neka va{a delabudu duboka, dirljiva, promi{ljena i jedinstvena. Neka nam pomognu da razmi -slimo o pitanju {ta zna~i biti ~ovek, a ta misao neka bude iz srca, proèta iskre no -{}u, slobodoumno{}u i blagona klono{}u. @elim vam da pobedite neda}e, cenzuru,siroma{tvo i nihilizam, {to }e mnogi od vas izvesno morati. Neka vam bog po daritalenta i neumoljivosti da nas nau~ite kako kuca ljudsko srce u svoj svojoj slo -ènosti, kao i poniznosti i ljubopitljivosti da taj zadatak u~inite svojim ìvotnimdelom. I neka najbolji me|u vama – po{to }e to biti samo najbolji od vas, i tadsamo u najre|im i najkra}im trenucima – uspeju da daju okvir onom najva`nijemod svih pitanja, „kako ì vimo?” Sre}no.

Prevod: Lidija Kapi~i}

nom i tako predstavlja dostojan oma` ne -davno preminulom pesniku i velikomteatarskom entuzijasti.

U pozori{tu Deè Kostolanji premije-ra Originalnog Hamleta u reìji KingeMezei, odre|enog u podnaslovu kao „kri -minalisti~ka tragikomedija” (adaptacija,po motivima srednjovekovne danske hro -nike Gesta Danorum i [ekspirove trage-dije – Kinga Mezei i Kornelia Goli). Uovom pozori{tu je najavljen i po~etakrada na novom projektu, koprodukciji saudru ̀ enjem „Mask” iz Segedina –pred-stavu o ìvotu u Vojvodini Pass-port }ereìrati Andra{ Urban. Re~ je o trodel-nom projektu, to jest o tri predstave obje-dinjene te mom ìvota ljudi u pogra ni ~ -nim oblastima. Druga }e se baviti pogra-ni~nim ì votom u Ma|arskoj, posebnoprostorom oko Segedina, dok }e u tre}ojbiti ukr{teni motivi – tako je objasnioJoèf Balog, predsednik udruènja„Mask”, na konferenciji za {tampu u Se -gedinu.

U CZKD-u su gostovale dve predstaveMini teatra iz Slovenije, obe u reìji IviceBuljana: Magbet posle [ekspira HajneraMilera i Ma and Al, kola` tekstova Selin -dèra i Koltesa – tri monolo{ka perfor-mansa izvode Senka Buli} i Marko Ma -ndi}. Mart je doneo i lagani po~etak festi-valskog ìvota. U Beogradu je uspe{norealizovan Festival „Slavija” (v. posebantekst u ovom broju Ludusa), a u Jagodinisu, tradicionalno 20. marta otvoreni 41.Dani komedije koji su se zavr{ili tako|etradicionalno, 27. marta, na Svetski danpozori{ta. Festival je otvorila ovogodi{njadobitnica nagrade za ìvotno delo „Zlatni}uran” Milena Dravi}, a za najbolju pro -gla{ena je predstava KumoviDu{ka Ko va~evi}a(Zvezdara teatar).

2LUDUS 181–182Lu

Hronika pozori{nih doga|aja u Srbiji – februar i mart 2012. godine

PREMIJERNE I DRUGE PRIÊ

Posle neuobi~ajeno brojnih premije-ra u januaru u beogradskim pozo-ri{tima (~ak pet za samo desetakdana), u februaru i martu je pozori{niìvot prestonice nastavio da se odvija une{to normalnijem, sporijem tempu. UBeogradskom dramskom pozori{tu dvepremijere. Drekavac na Novoj sceni jekomad o marginalcima i disfunkciona-lnim prorodicama – autorka teksta jeMaja Todorovi} koja je pobedila na kon -kursu ovog pozori{ta za najbolji dramskiprvenac, reìju potpisuje Milena Pavlo-vi}. Doktor D. prema tekstu i u reìji Go -rana Markovi}a je ostvarena nekolikonedelja posle, a zbog jezivih fininsijskihokolnosti, najavljeno je da je to poslednjaovosezonska premijera na sceni BDP-a.Doktor D. je tekst fragmentarne struktu-re koji ima elemente psiholo{ke i filozof-ske drame, politi~kog trilera, komedije,mistike, fantastike. Protagonista je K.,

ìveti”, a ideja reditelja je da se „tekstkoristi kao metatekst u koji ucrtavamosami sebe, uhva}ene u trenutku, zate ~e -ne ìvotom” (navod iz programa predsta-ve). U okviru beogradske premijere jeodràna i tribina Instituta za novu ko -mediju koji su osmislili @anko Tomi} iIgor Marojevi}.

U Domu sindikata premijera pred-stave Divan dan prema tekstu StevanaKoprivice i u reìji Slavenka Saletovi}a.Re~ je o crnohumornoj porodi~noj tragi-komediji ~ija se radnja de{ava na osam-naesti ro|endan Vlade (Ljubomir Bula-ji}), sina profesorke psihologije Zorice(Suzana Petri~evi}) i Boè, kamermanakoji je zaposlen na televiziji (MiloradMandi} Manda). U njihove odnose jeuklju~ena i Vladina devojka Tijana (Jeli-saveta Ore{anin) posesivna {treberka ko -ja po svaku cenu èli da zadrì Vladupored sebe, i pored toga {to je on izuzetno

odlu~uju da imaju porodice. Znate za{to?Zato {to je negovana pojedina~nost. Tome jede i ào mi je zbog toga” (deo inter-vjua Tanje Bo{kovi}, objavljen u listuDanas, 26. februara).

U Srpkom narodnom pozori{tu dru -ga polovina sezone je po~ela autorskimprojektom Predraga [trpca Presre}ni lju -di (koncept i reìja [trbac) – predstavase bavi temom frustracija u li~nom i udru{tvenom smislu. Druga ovogodi{njapremijera u SNP-u je bilo Najavljenoubistvo po romanu Agate Kristi, u dra -matizaciji Svetislava Jovanova i KsenijeKrnajski, a u reìji Ksenije Krnajski. UUjvideki sinhazu premijera Mara TheSade prema tekstu Petera Vajsa u reìjiAndra{a Urbana. Pokazalo se da je spojUrbanove poetike i ansambla Novosad-skog pozori{ta izuzetno vredan. Brojnostva`nih tema koje predstava pokre}e, odindividualno-psiholo{kih, preko dru{tve -no-politi~kih, do metafizi~kih, na scenisu izraène izvanredno rasko{nim, fan -tazmagori~nim, poeti~nim, simboli~nim,duhovitim scenskim jezikom, prepozna -tljivim kod ovog reditelja. Na tre}oj no -vosadskoj sceni, u Pozori{tu mladih, pre -mijera predstave Estrogen nastale pomotivima filma Lejdis Andèja Saramo -novi~a u reìji Radoja ûpi}a.

Ana Tas i¯

kaè da je to politi~ki komad napisan kaocrna komedija, dok reditelj isti~e da je„prezadovoljan ovim tekstom koji jeduhovita, inteligentna kritika selja~kogmentaliteta koji nas gura od ìvota sa -mog” (navodi iz teksta objavljenog u no -vosadskom listu Dnevnik).

Na sceni Gradskog pozori{ta u StarojPazovi premijera Dani od snova Ajn {taj -novih Miroslava Benke. Na rumunskojsceni Narodnog pozori{ta u Vr{cu premi-jera Pija~a rose prema tekstu Sanje Do -mazet, a u reìji Stefana Sabli}a, posvetapreminulom pesniku i vo|i rumunskescene vr{a~kog pozori{ta Petrua Krduu.Predstava se igra na maloj, sasvim in -timnoj sceni pozori{ta koju karakteri{eizrazita blizina glumaca i gledalaca – upojedinim trenucima se ~ak ose}a dahizvo|a~a, {to poja~ava poetski, emotivni,senzualni utisak igre. U fragmentima seprikazuju slike i razli~iti aspekti ìvotaPetrua Krdua (Marko Adì}) – od njego-vog de~a~kog doba do smrti. Predstava jevrlo iskren, nepretenciozan, poetski mo -zaik koji veoma dirljivo reflektuje Krduo-vu stvarala~ku imaginaciju, njegovemisli, strahove, ~e`nje, prijateljstva. Po -sebno je upe~atljivo na sceni iscrtan od -nos izme|u Krdua i Siorana, zajedni~kinapori umetnika da zna~ajno oblikujulirsku refleksiju bezna|a ìvljenja. Glu -ma je vrlo svedena, diskretna, suptilna,scena je elegantno svedena, simboli~kiuzbudljiva. Uveden je video-bim kojizna~ajno doprinosi vizuelnoj poezijipredstave – na primer, bim prikazujene`no, tiho padanje snega, {to indirektnouti~e na Petruovu inspiraciju, izazivaprovalu njegovog stvarala~kog duha...Pija~ rose ìvo otvara razmi{ljanja o od -nosu izme|u umetnosti i birokratije,umetnosti i slobode, istine i smisla egzi-stencije, pitanja ve~ite potrage za su {ti -

Usamljenost Grete Garbo, vampirski mju -zikl u Kikindi, lirski oma` Petru Krduu uVr{cu, po~etak festivalske sezone...

Povodom Svetskog dana pozori{ta, ubeogradskom Narodnom pozori{tu odr -àna je humanitarna aukcijska izlo`balikovnih radova u~enika Osnovne {kole„Kralj Petar Prvi“ nastalih u okviru likovneradionice „Pozori{ne ~arolije“. U~enici sucrtali radove na temu iz pozori{ta. Nekeod njih predstavljamo na stranicama ovogbroja.

~ovek koji deluje pod la`nim identitetom.Segmenti njegovog ìvota podse}aju naìvot jednog od nekada najtraènijihha{kih begunaca, uhva}enog u spekta-kularnim okolnostima koje su pokazaleda je ìvot neverovatniji od fikcije – kaotakve, one su posluìle kao inspirativnadramska gra|a. Na Velikoj sceni Narod-nog pozori{ta premijera opere Karmen ureìji Nebo{e Bradi}a, a na Sceni „Ra{aPlaovi}” premijera Staklene menaèrijeu reìji Radoslava Milenkovi}a. UAteljeu 212 dve nove predstave, jedna ko -produkcija sa Dadovom, Balada o Pi{onjii @ugi u reìji Vladana \urkovi}a, tekstVladimira \ur|evi}a koji je imao praiz-vedbu u NP „To{a Jovanovi}” u Zrenjani-nu (pod imenom Zbogom @ohari), a dru -ga je nova verbatim predstava BorisaLije{evi}a Plodni dani koja se bavi te -mom roditeljskog instinkta i nemo gu} no -sti da se on ostvari (koprodukcija Ateljea212 i KC Pan~eva, dramaturzi BrankoDimitrijevi} i Fedor [ili). Na sceni Bitefteatra beogradska premijera predstaveProfil: Vanja, nastale na osnovu êhov-ljevog Ujka Vanje, u adaptaciji i reìji@anka Tomi}a, koprodukcija Trupe Yo -rik, Studentskog kulturnog centra NoviSad, Instituta za novu komediju (INC) iBitef teatra. Predstava je u podnaslovuodre|ena kao „farsa o tome kako treba

neuspe{an srednjo{kolac. Predstava imasvojih kvaliteta, duhovito i o{tro odslika-va haos i nesigurnosti ìvljenja u dana -{njoj Srbiji, iako je bazi~no re~ o komer-cijalnom projektu. Izme|u ostalih temakoje Koprivica i Saletovi} pokre}u, jeste ipozori{te. Oni se eksplicitno zalaù zamelodramsko, romanti~no pozori{te, „po -zori{te kakvog vi{e nema”, umetnost ko -ja bi trebalo da edukuje mlade koji su seoteli kontroli, dok sa podsmevanjem treti-raju na primer, pozori{te brutalizma, te -matiku nasilja na sceni... Prostor Domasindikata, koji je verovatno odabran zbogsvoje veli~ine, nije adekvatna pozori{nascena. Nedostatak odgovaraju}eg scen-skog osvetljenja i kori{}enje „bubica” nasceni, kako bi se glumci ~uli u celomvelikom auditorijumu, srozali su utisak oovoj predstavi.

U Madlenianumu premijera komadaMira Gavrana Tajna Grete Garbo u reìji\ur|e Te{i}. Naslovnu ulogu igra TanjaBo{kovi}, a predstava prati sudbinu glu -mice nakon njenog ranog, misterioznogpovla~enja iz Holivuda (u 36. godini).Problem je obra|en melodramski, a je -dna od glavnih tema predstave je usam-ljenost, {to je glavnoj glumici bilo najza-nimljivije pitanje u komadu: „Usamlje-nost je ozbiljna bolest 21. veka. Rezultatise vide. Retki su oni koji se ène i udaju,

Sava Savanovi} - vampirska simfonija, Narodno pozori{te Kikinda

Doktor D., Beogradsko dramsko pozori{te

Autor crteà: Jovan Dra{koci, III razred

U Zrenjaninu premijera Plave sobeDejvida Hera u reìji Aleksandra Boìne.Komad je adaptacija Vrte{ke Artura [ni -clera koja je u svoje vreme u Be~u bilaizvor skandala jer je izbacila na svetlodana seksualne tabue. A u Kikindi novapredstava je mjuzikl Sava Savanovi} –vampirska simfonija, o prvom srpkomvampiru, odnosno liku iz pripovetke Po -sle devedeset godina Milovana Gli{i}akoji je inspirisao i nastajanje ~uvenoghoror filma Leptirica \or|a Kadijevi}a.Tekst predstave je napisala Danica Niko-li}, na scenu ga je postavio Nikola Za vi -{i}. Ovo je druga saradnja pomenutogautorskog tima – pre ne{to manje od go -dinu dana, na sceni Narodnog pozori{tau Somboru, njih dvoje su uradili Situaci-je, tako|e muzi~ku predstavu. Sava Sa -vanovi} – vampirska simfonija se igrana maloj sceni kikindskog pozori{ta, {toje odgovaraju}i izbor u pogledu efektnoggra|enja atmosfere predstave, zbog blizi-ne publike i glumaca (publika je podelje-na u dva dela, jedan naspram drugog,izme|u njih je prostor za igru). Kikind-ski glumci su sa vidnim àrom prihvatilinastajanje ove muzi~ke predstave (kom -pozitor Sonja Lon~ar) koju, {to je svoj-stveno Zavi{i}u, karakteri{u atraktivnaigra svetlosti i senki, duhovito i dina-mi~ko kori{}enje muzike. Autorka drame

ne planiraju sredstva za obavezno soci-jalno osiguranje samostalnih umetnika,iako ih na to obavezuje Zakon o kulturi.Najdrasti~niji primer ignorisanja Zako-na je Grad Subotica, ~iji se ~elnici oddecembra 2010. oglu{uju na brojne dopi-se UDUS-a. Zato umetnici iz ovog gradamoraju sami sebi da plate doprinose akoèle da ostvare sta` po osnovu samostal-ne delatnosti. Druga mogu}nost je daUDUS u cilju za{tite interesa svojih ~la -nova pokrene sudski spor.

Od 20. januara do 29. marta 2012, uUdruènje je primljeno {est ~lanova:dramaturzi Tamara Jovanovi} i DunjaPetrovi} i glumci Marta Milosavljevi},Jelena Milo{evi}, Biljana Kostantinovi} iKa}a Todovi} Krkovi}.

Naàlost, Udruènje je ostalo bezsvojih uvaènih kolega, glumaca VereDedi}, Vere Obradovi} Tomanovi}i Ivana Manojlovi}a.

LUDUS 181–1823

AKTIVNOSTI UDUS-AUmetni~ko ve}e UDUS-a (DaraDòki}, predsednik, Svetlana Boj -kovi}, Nata{a Ninkovi}, EgonSavin i Slavko Milanovi}) je za NagraduGrada Beograda u oblasti umetnosti pre -dloìlo Nelu Mihajlovi} za ulogu Liz upredstavi Mali bra~ni zlo~ini Erih-Ema -nuela [mita u reìji Filipa Grinvalda, uprodukciji Narodnog pozori{ta Beo grad iDragana Mi}anovi}a za uloge: TeobaldaMaskea, Kristijana Maskea i FilipaErnsta u predstavi Iz juna~kog ìvotagra|anske klase Karla [ternhajma, ureìji Ive Milo{evi} i izvo|enju Ju -goslovenskog dramskog pozori{ta.

Za dugogodi{nji rad i trajan doprinosrazvoju Grada Beograda predloèn jeIgor Bojovi}, dramski pisac i scenarista,a za Nagradu „@anka Stoki}” koju dode-ljuje Narodno pozori{te u Beogradu pred-loèna je Gorica Popovi}.

@iri za dodelu Nagrade „LjubinkaBobi}” u sastavu: glumci Vladica Milo-savljevi}, Milica Mihajlovi}, Anita Man -~i}, Bojan @irovi} i dramaturg Ivana Di -mi}, predsednica, doneo je odluku da Na -

grada za 2011. pripadne Danielu Si~u zaulogu Agrada u predstavi Sve o mojojmajci Pedra Almodovara, u reìji \ur|eTe{i}, u produkciji Beogradskog dram-skog pozori{ta. Laureat je Nagradu pri -mio u prisustvu mnogobrojnih kolega,prijatelja i publike 31. marta 2012. godi-ne.

Poznato je i ime dobitnika Nagrade„Milo{ @uti}” za 2011. godinu. Odlukomìrija u sastavu: glumice Branka Petri} iDu{anka Stojanovi} Glid, predsednica,reditelji Slavenko Saletovi} i Gor~in Sto -janovi} i dramaturg Ma{a Stoki}, Nagra-da je pripala Svetozaru Cvetkovi}u zaulogu Riharda Rihtera u predstavi Elija-hova stolica Igora [tiksa, u reìji BorisaLije{evi}a, u produkciji Jugoslovenskogdramskog pozori{ta. Svetozar Cvetkovi}je time postao 17. laureat ovog na{eg pri -znanja. Nagrada }e dobitniku biti uru -~ena 16. aprila 2012, po zavr{etku pred-stave.

UDUS je sa Akademijom 28 postigaodogovor da se na ovoj beogradskoj sceniubudu}e izvode samostalni projekti ~la -

nova Udruènja, pa }e na{i ~lanovi imatijo{ jedan prostor u kome }e mo}i da pla -siraju i publici prikaù svoje predstave.

UDUS je, od sredstava Sekretarijataza kulturu Grada Beograda, upla}enihna ime doprinosa za obavezno socijalnoosiguranje samostalnih umetnika za Ikvartal 2012, uplatio po 12.900 dinara zapenzijsko-invalidsko i po 7.200 dinara zazdravstveno osiguranje, za svakog samo-stalnog umetnika sa prebivali{tem uBeogradu.

Trajno nepovoljan poloàj samostal-nih umetnika bio je razlog da Koordina-cioni odbor umetni~kih udruènja Srbije/KOO/ u ~ijem su sastavu 15 reprezenta-tivnih udruènja u kulturi, odrì 21.marta 2012. konferenciju za medije.

Grad Beograd, odnosno Sekretarijatza kulturu, koji obezbe|uje sredstva zauplatu doprinosa za obavezno socijalnoosiguranje samostalnih umetnika kon -stantno kasni sa uplatama.

^lan 25. Zakona o izmenama i do pu -nama zakona o doprinosima za obave znosocijalno osiguranje propisuje da sedoprinosi upla}uju kvartalno, tj. do 15.februara, 15. maja, 15. avgusta i 15. no -vembra. S obzirom na to da Sekretarijatne izvr{ava na vreme svoje obaveze i da

sredstva prenosi na ra~une umetni~kihudruènja kvartalno, u martu, junu, sep -tembru i decembru teku}e godine, Pores-ka uprava umetnicima obra~unava ka -mate na dug koji je nastao bez njihovekrivice. Konferenciji za {tampu nije pri -sustvovao niko od predstavnika Grada,Sekretarijata za kulturu i Poreske upra-ve, iako je KOO blagovremeno uputio po -ziv.

KOO se, tako|e, obratio i Vesni Mar -janovi}, ~lanici Gradskog ve}a zaduènojza kulturu. Na sastanku sa njom i Se -kretarom za kulturu gospo|om Av`nerdogovoreno je da gospo|a Marjanovi}dogovori zajedni~ki sastanak sa direkto-rom Poreske uprave o eventualnom otpi-su kamata nastalih od primene Zakona okulturi 2010. godine do danas. Premainformacijama iz Poreske uprave, iznosod trenutka stupanja zakona na snagu,ne prelazi 1.900.000 dinara za sve samo-stalne umetnike sa prebivali{tem u Beo -gradu. Tako|e je dogovoreno da Sekreta-rijat u ime umetnika zatraì prolongira-nje termina za uplatu prvog kvartala.

[to se ti~e samostalnih umetnika kojiimaju prebivali{te van Beograda, UDUSse sve ~e{}e suo~ava sa ~injenicom dalokalne samouprave u svojim budètima

POVEDITE DETE U POZORI[TE DANASIZLO

@BA LIKO

VNIH RAD

OVA

U pro{lom broju Ludusa (179- -180) gre{kom je na naslovnoj straniod{tampan datum januar–februar2011, umesto 2012. Izvinjavamo se~itaocima zbog ove oma{ke.

Autor crteà: An|ela [uli}, V razredAutor crteà: Ana Kola{inac, IV razred Autor crteà: Nikola Kljaju}, V razred

Povodom ovogodi{njeg Svetskog danapozori{ta za decu i mlade, koji seobeleàva 20. marta od 2001. godine,predsednica me|unarodne asocijacijeteatarskih institucija i pojedinaca ASSITEJInternational Ivet Hardi u svojoj porucinapisala je: „Pozori{te je namenjenosvima, a opet ne dopire do svih. Doodraslih ~esto ne dopire, jer kao decanisu imali priliku da se zaljube u njega. A~esto ne dopire ni do dece, jer se odraslikoji kreiraju okruènje njihovog sazre-vanja i u~enja, nikad nisu sa njim susreli,pa ih ono ni ne privla~i.” [teta velika, pogotovo kad se ima u viduda je teatarski vid izraàvanja u de~jojprirodi od malih nogu. Deca vole da sepretvaraju, da opona{aju odre|eneìvotne radnje i situacije. Do {kolskoguzrasta ve} razvijaju sposobnost krei -ranja originalnih zapleta i interpretiranjabajki i pri~a. Pripovedanje kroz dramskiigru omiljena im je aktivnost. Za maludecu pozori{na umetnost predstavljazapravo {irenje prirodnih navika u igri iu~enju... S tim u vezi ASSITEJ je iniciraokampanju „Povedite dete u po zori{tedanas”, kome se pridruìo i srp skiogranak te asocijacije. A evo zbog ~ega treba da povedete deteu teatar (da gleda ili u~estvuje): ima}emnoge koristi od dramskog izra ̀ avanja:ste}i }e znanje i ve{tine o po zori{nimumetnostima; pobolj{a}e literarne ve{tine– ~itanje, pisanje, govor; razvija}e ma{tu iestetsku svet; gradi}e sposobnost nezav-isnog i kriti~kog raz mi {ljanja, u~i}e dare{ava probleme, da ra di sa drugima,ima}e mogu}nost dru {tvenog razvoja,oslobodi}e emocije i uz to se zabavljati.Deca koja pose}uju tea tar razvijaju svesto dru{tvenim i kul turnim vrednostima, teprihvataju pozo ri{te kao estetsko iskust-vo.

Pozori{te za mladu publiku pokriva {irokspektar tema: bajke i narodne pri~e, savre-mena dru{tvena pitanja, avanture, istori-jske i biografske drame... Forma moè bitistriktno dramska, dokumentarna, mjuzikl ilipak teatar pokreta, senki itd.A evo nekih elemenata o kojima ro -ditelji/nastavnici mogu da razgovaraju sadecom po odgledanoj predstavi (pod -razumeva se da }e sedeti zajedno u sali, {to~esto nije praksa u srpskom teatru za najm-la|e): o prikazanoj pri~i (dobra izvedbadobro }e rasvetliti obra|enu temu – trebauvideti {ta novo je dete sa znalo); ouverljivosti likova; o gluma ~kim ve{tinama(da li su bile u funkciji razvijanja lika); ovizuelnim elementima (da li su uspeli dado~araju vreme i mesto radnje); o idejama iporukama drame (preispitajte pogledano,pitajte dete {ta je saznalo – poku{ajtejednostavnim pitanjima poput: {ta si videona sceni?, {ta je odre|eni lik radio?, {ta sedesilo na po~etku?), o drugim kulturama(ukoliko se predstava odigrava udruga~ijem dru {tvenom miljeu/kulturi odone u kojoj ìvite), o emotivnom u~e{}u i’uvu~enosti’ u radnju... Treba jo{ dodati da }e i roditelji imati koristiod odlaska u pozori{te sa svojom decom –zajedni~ko vreme }e provesti na kreativanna~in, ima}e direktan uvid u detetovurecepciju, impresije, interesovanja, strahovei smeh; svedo~i}e razvoju svoje dece, a mo}i}e i da pomognu svojim naslednicima darazre{e neke ìvotne dileme.Neograni~ene su pozori{ne „mogu} nostisaop{tavanja su{tine, misterioznog,verovatnog i mogu}eg”, pi{e Ivet Hardi.Zato, povedite dete u pozori{te danas! Sutraga mo`da ne}e biti...(Delovi preuzeti iz teksta Introducing YourChild to the Arts: Dramatic Play for Childrensa sajta www.education.com.)A. J.

„Ludus” ne moè bezMinistarstva kulture,

informisanja i informacionogdru{tva Republike Srbije, averujemo da ni Ministar stvo

ne moè bez „Ludusa”

mama razvija govornu radnju kod glum-ca i to je veoma dragoceno iskustvo. Filmoboàvam. On ostaje iza glumca kao slikaiza slikara, kao svedo~anstvo na{eg po -stojanja i trag na{eg rada. Ipak po zori{te,koje je umetnost u sada{njem glagolskomvremenu, najve}a je ljubav svakog glum-ca. Ta ìva materija igranja predstave, tajfluid izme|u glumca na sceni i publike usali, ta klackalica scene i gledali{ta, tajmuk ili freneti~ni aplauz, to je ono o ~emupi{e Aristotel. I to je ono {to nijedan filmne moè da dovede u pitanje.

Da li ste, zahvaljuju}i svojoj posve -}enost glumi kao specifi~noj vrsti posla,

4

Intervju: Ljiljana Blagojevi}, ovogodi{nja dobitnica Nagrade „@anka Stoki}”

LUDUS 181–182Lu

Mikojan Bezbrad ica

Na Velikoj sceni Narodnog pozo -ri{ta, u nedelju 11. marta, desetiput, sve~ano je dodeljena Nagra-da „@anka Stoki}”. Ove godine do{la je uruke prvakinje beogradskog nacionalnogteatra i profesorke glume na Akademijiumetnosti Slobomir P Univerziteta izBjeljine Ljiljane Blagojevi}, ~ije su po -zori{ne, filmske i televizijske kreacijeproteklih decenija zavre|ivale nagrade iaplauze {irom biv{e i sada{nje dràve.Odluku o Nagradi, na sednici odrànoj27. februara, jednoglasno je doneo ìri

kojim je predsedavala Mira Stupica (ini -cijator priznanja), a ~lanovi su bili dram-ski pisac Du{an Kova~evi}, upravnikNarodnog pozori{ta Boìdar \urovi},direktor kompanije „Novosti” ManojloVukoti} i glumica Dara Dòki}. Priznanjesa imenom tragi~ne heroine sopstveneìvotne scene, ali i Nu{i}eve inspiracijeza neka od njegovih najbolja dela, usta -novljno 2003. godine, uru~uje se svakegodine glumici ~ija je „li~nost obeleìlapozori{ni i filmski ìvot Srbije svojomstvarala~kom zrelo{}u i bogatstvom glu -

@IVIMO TE[KO, A NEUZVI[ENO VREME

Dame i gospodo, kolege i prijatelji,Obi~aj je da posle uru~enja nagrade laureat kaè nekoliko re~i. Ne}u

zahvaljivati ni mami {to me je rodila, ni muù {to me je trpeo sve ove godine, ni}erki {to je zbog mene bezbroj puta bila li{avana prava na svoj ìvot. Imamduboku potrebu da se obratim imaginarnom mladom kolegi koji ulazi u svetglume. @ivimo u vremenu velikih lomova, brzih promena. U vremenu kada seemocija smatra slabo{}u i privilegijom niìh. @ivimo u vremenu kada je melodi-ja zaboravljena, a ritam uzvi{en. Kako se onda u tom vremenu, koje prepozna-je samo profit, gde se sve meri zaradom, gde je novac religija, kako se u tomvremenu baviti umetno{}u? Kako stajati na sceni i govoriti Sofokla, Euripida,Getea? Kome govoriti te prelepe uzvi{ene misli kada se sistematski negujepovr{nost, senzacija, skandal, la`, kada se sve ~ini da se umetnost svodi na nivozabave, relaksacije jer boè moj to narod traì. Jer narod je upla{en, zbunjen,gladan, narod je bez posla i osmeha, dajmo mu razonode, a ni{ta pogodnije za tood pozori{ta, filma, televizije. @ivimo te{ko, a neuzvi{eno vreme... Profit, profit,profit je bitan. Kako stajati na sceni i boriti se protiv meksi~kih veleposednika,indijskih nevesta, turskih sultana? Kako, mladi kolega, da posle odigranihOfelija, Julija, Hamleta, Nina, Trepljeva sada zakora~i{ u svet Guzonja, Papaka,u svet u kome se jeftinim vicevima narod rastere}uje, razgaljuje, anestrezira?Da li je to ono o ~emu si ma{tao kada si izabran da se bavi{ najlep{im poslom nasvetu? Ube|en da }es menjati svet. I sebe u njemu. I svaki put kad ti je te{ko,seti se @anke. Nepismene petnaestogodi{nje pobegulje iz ranog braka, praljegluma~kih ga}a i ~arapa, potr~ku{e i tacnono{e. I seti se da je zahvaljuji}i darui radu, ljubavi i posve}enju samo nekoliko decenija kasnije sedela u knjiàri kodGece Kona i diskutovala sa Nu{i}em, Skerli}em, Popovi}em... O svemu. Litera-turi, filozofiji, umetnosti, o pozori{tu. Ravnopravna. A ovde, pod ovim krovomobasipana ovacijama, ljubavlju i zahvalno{}u svoje publike. A pozori{te moèbez mnogo stvari. Samo ne moè bez publike. Ono bez publike umire. Kao roni-lac. Ronilac ne umire od nedostatka vazduha, on prestaje da ìvi zbog nedostat-ka vode. Zato, mladi kolega, ne odustaj. Ima{ se na koga ugledati.

Svih ovih godina hodaju}i po ovoj sceni, mole}i gospoda da se moje stopepoklope sa @ankinim, dozvolite mi da iskoristim tu beneficiju koju mi dajedana{nji dan i da nam oktet Nokturno otpeva onu pesmu koju je @anka èlelada joj se otpeva na poslednjem ispra}aju, a koja joj je bila voljom mo}nikaoduzeta. Ko se danas se}a tih nesre}nika. A ona je tu. Duboko sam ube|ena da}e je pored nas i ona ~uti, i da se onda sa tim stihovima i melodijom u mislima isrcu razi|emo. Jo{ jednom od srca hvala {to ste mi ulep{ali i obogatili ovaj divnidana{nji dan. Bog vas blagoslovio.

ma~kog izraza”, a sastoji se od plaketekoju daruje NP (rad akademskog slikarai scenografa Geroslava Zari}a), statuete@anke Stoki} (dar grada Poàrevca, radakademskog slikara Dragi{e Milo{evi}a)i nov~anog iznosa koji poklanja list „Ve -~ernje novosti”.

Intervju za Ludus ra|en je nekolikodana posle uru~enja nagrade, stoga „podutiskom” pomenutog sve~anog ~ina...

„Bilo je sve kako sam èlela. Po{to jepraksa da dobitnik osmisli svoju pro sla -vu, èlela sam da bude sve~ano, otmeno,jednostavno. Bez obzira {to sam ja dobit-nik ovog velikog priznanja, htela sam dasve vreme provejava velika @anka. Mi -slim da smo sve moje koleginice i ja,dakle svih deset dobitnica do sada, karikelanca koji se proteè u njenu ~ast i da jeto najbitnije. Ipak nisam mogla da osmis-lim prepunu salu mog mati~nog po zo ri -{ta i boànstven, dug i nesebi~an aplauzpu blike bez koje nema teatra. Jer po zo -ri{te moè bez svega – i bez teksta, i bezglumca, i bez reditelja, ali ne moè bezpublike. E taj, ~ini mi se, kao ve~nost dugaplauz, ta ljubav koja me je obasjala iztih loà, sve to zajedno, ba{ me je uzdr-malo. Ne pamtim da me je skoro takone{to pomerilo.”

Od trenutka kada je saop{teno da stedobili nagradu, pa do njenog uru~enja,mnogi mediji posvetili su vam velikupa`nju. Kako ste se izborili, odnosno ka -ko se i dalje borite sa tim „pritiskom”?

Prvi intervju sam dala, naravno,„Ve~ernjim novostima” koje su uz Narod-no pozori{te i grad Poàrevac ustanovileovo presti`no priznanje na predlogtako|e velike glumice Mire Stupice. Nijebilo lako odgovoriti i iza}i svima u susret,ali opet to je moja obaveza. U svojoj glu -ma~koj karijeri dobila sam dosta doma -}ih i inostranih priznanja, uglavnomesnafskih, ali ova nagrada je najglamu -roznije propra}ena i toj glamuroznostiupravo doprinose ba{ mediji. Zato je bilova`no naoruàti se strpljenjem i izdràtida se ponavljate u izjavama.

îni se da ba{ dobro sara|ujete samedijima?

A {to ne bih? Svako radi svoj posao.Jedni na druge smo upu}eni. Mi smo poprincipu spojenih sudova. Mada, vre me -nom se i kodeks novinarske profesijepromenio i sve vi{e se teì senzacijamapo svaku cenu.

U ovim turobnim vremenima, brojnise mediji zarad opstanka na trì{tu, ali i{to boljeg profita, okre}u pomenutomsenzacionalizmu i takozvanom ùtomnovinarstvu. Kako vi i va{a porodica~uvate privatnost?

Te{ko. Mo`da je najbolje neke ~lankene ~itati. Date intervju i onda strepitekakav }e naslov dati urednik. êsto nekare~enica izvu~ena iz konteksa ima pot -puno drugo zna~enje. @ivimo vreme gdeje cilj zarada i gde cilj opravdava sredst-vo. @ivimo vreme gde je novac religija, pas obzirom na to kakvo je vreme, takvismo i mi u tom vremenu, ili bar ve}inanas.

Koliko je za jednog dramskog umet-nika va`no da ima dobru saradnju samedijima?

Najva`nije je da budete po{teni pre -ma sebi. Mediji su jako va`ni. Ratovi sedobijaju njima. Ne trebaju vam pu{ke itopovi. Kad vas elimini{u iz vidokruga,mediji }e podsetiti na vas. Glumac ne smeda bude anoniman. Ova profestija to netrpi, a upravo su mediji ti koji vam po -

maù u tome. Ali mediji su vam kao va -tra. Ko je daleko od nje, ne ogreje ga, a kosuvi{e blizu nje, sprì ga. Vaàn je ose}ajza meru.

Kad smo ve} kod medija, glumili stena televiziji, filmu i pozori{tu skoro pod -jednako. Gde vam je najugodnije, odnos-no gde imate najvi{e prostora za sop -stveni gluma~ki izraz?

Jedno drugo podupire. Rada u pozo -ri{tu je dragocen i neophodan da biste bilidobri i na filmu. Zastupljenost na filmu iteleviziji garantuje punu salu u pozo ri -{tu. Ali ne smemo zaboraviti i radio kojiglumci oboàvaju. Rad na radiju u dra -

Sa izlo`be kolaàu Narodnompozori{tu:

@ANKA U MOM SNUautora

Verice Milo{evi}

Ljiljana Blagojevi}

Sve~ano uru~enje Nagrade „@anka Stoki}”

GLUMA JE MARATON, A NE TRKA NA STO METARA

LUDUS 181–1825

Intervju: Atila Antal

„Osve{}ivanje je mo`da najva`niji faktor politi~nosti u predstava-ma”, kaè Atila Antal

@IVIMO U PREPOLITIZOVANOM SVETU

Knjiga Politi~ko u postdramskompozori{tu – Recentni opus Andra{aUrbana Atile Antala objavljena je udecembru 2011. u izdanju „Fokus fonda-cije” iz Subotice, i suboti~ka, kao i publika„Desire Central Station” festivala, ve} jeimala priliku da se upozna sa tim delom.U Beogradu }e knjiga biti predstavljenakrajem aprila u okviru gostovanja pozo-ri{ta Deè Kostolanji u Bitef tea tru. Timpovodom odrà}e se i razgovor na temupoliti~nosti u postdramskom po zori{tu,u~esnici su Andra{ Urban, Ivan Medeni-ca i Jovan ]irilova.

„@ivimo u prepolitizovanom svetu,gde na svakom koraku nailazimo na ra -zne vidove politike, politi~nosti i politizo-vanosti, a da ~esto ne pravimo ni razlikuizme|u ovih pojmova”, kaè za LudusAtila Antal o motivima koji su ga podsta-kli da razraditi temu politi~nosti i pozo-ri{ta, i zatim dodaje: „Pozori{te zbog svojedru{tvene pozicije i funkcije neminovnootvara pitanja politi~nosti. [ta je politi~nou pozori{tu u 21. veku? Koja su to sred-stva koje ga mogu u~initi politi~nim?Pre~esto se sre}emo sa ovim pojmom uvezi pozori{nih predstava, ali nije dovolj-no da govorimo o problemima radni~keklase ili o potro{a~kom dru{tvu: sve dokse politi~nost pojavljuje samo na nivoutema, ne moèmo na pravi na~in da govo-rimo o politi~nosti pozori{ta, u smisluuticaja na dru{tvo.”

U kojoj meri je to pitanje politi~nostizastupljeno u razmatranjima fenomenascenske umetnosti? Gde se kriju ili u~emu se pronalaze osnovni razlozi?

Pitanje politi~nosti se stalno pojavlju-je kako u kritikama tako i u raznim raz -govorima o pozori{tu. Me|utim, pozori{teèlim da posmatram kao mesto gde posto-ji mogu}nost da se stvori stvaran u~inak,mo`da ne na samo dru{tvo, mnogo vi{ena pojedinca, individuu, koja ~ini to dru -{tvo. Mene zanima takva vrsta politi~nostiumetnosti, nekakva individualna politi -~nost, za koju mislim da nije dovoljnoprisutna u na{em pozori{tu. Naravno, toje posledica mo`da i nedovoljne osve{ -}enosti nas samih. êsto smo skloni dadru{tvene pojave posmatramo kroz samodru{tvo i prihvatamo strukture, pojave,termine takvima kakvi oni jesu, a da to nepropustimo kroz li~ni filter, da nedostatkedru{tva traìmo u na{em neznanju, ne -mogu}nosti da u~inimo bilo {ta. Pozori{teje svakako refleksna povr{ina onog„stvarnog” {to se doga|a van njegovihzidova, ali to ne zna~i da je jedina njego-va funkcija da reflektuje, {to je kod nas~esto slu~aj. Ta „stvarnost” se tuma~i kaone{to toliko zanimljivo, toliko va`no daprestaje potreba za umetni~kim preobli-kovanjem, obradom. To je velika gre{ka.Umetni~ko preoblikovanje (u pravom,idealnom smislu re~i) ne zna~i obe zna -~avanje ìvotnih problema. Naprotiv, onona su{tinski na~in razara postavljena

la`na tuma~enja, bez razmi{ljanja prih-vatane konvencije koje su u srì dru -{tvenih problema. Problem je zastupljen,samo je pitanje da li na su{tinski na~in.

I sam naziv knjige Politi~ko u post-dramskom pozori{tu – Recentni opusAndra{a Urbana upu}uje na njenu dvoj-nu strukturu. Koja je vodilja do su {tin -skih momenata?

Prvi se bavi osnovnim istorijsko-teorijskim razmatranjima politi~kog upozori{tu 20. veka, kroz analizu „istorij-skih” politi~kih pozori{ta – kao {to jePiskatorovo ili Brehtovo u Nema~koj – idalje kroz poglede na pozori{na stvara-la{tva koja, iako izri~ito nisu politi~na, usebi imanentno nose politi~nost, najednom drugom, li~nom nivou, kao {to jeslu~aj Grotovskog. Glavnu teorijsku osno-vu ~ini analiza postdramskog pozori{taHans-Tisa Lemana. Dve glavne teze, pokojima sam odredio pravac svoje analizejesu „virtuelna politi~nost” pozori{ta i„estetika odgovornosti” koja se odnosi ina stvaraoca i na primaoca pozori{nog~ina.

Dakle?U prvom delu knjige postavljam teze

o politi~nosti u pozori{tu koja se ne vezu-je isklju~ivo za temu kojom se pozori{tebavi, ve} mnogo vi{e za na~in kako seono stvara i koja su sredstva pomo}ukojih na nefabulativni na~in razvija si -tuacije u kojima smo navedeni da aktiv-no u~estvujemo u kreiranju pozori{nogtrenutka. Ovde mislim na uklju~enostpublike u scensko de{avanje na raznimnivoima svesti. U tom pogledu mi je bilova`no i da prona|em osnovnu razlikuizme|u dramskog i postdramskog pozo-ri{ta u pogledu „politi~kog” u~inka. Ovdedolazimo i do drugog dela knjige, koji sebavi konkretnim analizama ~etiri pred-stave Andra{a Urbana, koje moèmo dastavimo u okvire pojma postdramskogpozori{ta (Brecht – The Hardcore Machi-ne, Urbi et Orbi, Turbo Paradiso i TheBeach). Njih posmatram kao zaokruènuumetni~ku celinu u kojoj svaka predsta-va ima svoje mesto i u formiranju pozo-ri{ne-kreativne zajednice koja je u~e -stvovala u stvaranju ovog opusa. Bilo jeod zna~aja da to budu predstave koje se idanas igraju, tako da na taj na~in otklo-nim u~estali problem koji se javlja uanalizama pozori{nog stvarala{tva – dase analiti~ki pregledi naj~e{}e pravenakon mnogo godina, kada ~itaoci anali-za vi{e nisu u prilici da vide i da u~estvu-ju u predstavama o kojima ~itaju. Naovaj na~in se moè dobiti jedna ìva,proverljiva slika o teatrolo{kim razma-tranjima, a pristupa~nost je svakako va -

àn faktor upoznavanja i razumevanjapozori{ta. Kroz razmatranje ~etiri nivoa~ovekovog bi}a u ~etiri navedene pred-stave, poku{ao sam napraviti pregled nakoje sve na~ine moè da se ostvari poli-ti~nost u predstavama – i u radu na nji -ma. Hronolo{ki redosled predstava se nazanimljiv na~in poklapao sa tezom oosve{}ivanju raznih segmenata ljudskogbi}a – kao {to je telo, li~nost, zajednica iiskorak iz zajednice – tako da sam tuprona{ao i klju~ prema ~emu sam ra -zmatrao odnos izme|u publike i akterapredstava. Osve{}ivanje i suo~avanje sasamim sobom je mo`da najva`niji faktorpoliti~nosti u ovim predstavama.

Radili ste i predstave za decu i oneza stariju publiku. Kakav je va{ pristupkao reditelja? [ta je za vas su{tinskavrednost u tom procesu stvaranja i kojise izazovi javljaju u tom ~inu?

Zanimaju me pre svega ljudski odno-si i odnos individue i zajednice, kao iproblemi koji proizlaze iz me|usobnognerazumevanja i konvencija koje uzima-mo zdravo za gotovo. U predstavi Pruga-sti ma~ak..., koja je predstava za decu,govorimo o ljubavi koja se javlja izme|u„prirodnih neprijatelja”, zapravo izme|udru{tvenim konvencijama razdvojenihjedinki. Iako je ljubav ja~a od postavlje-nih konvencija, i moèmo da na|emo onehrabre, koji }e se suprotstaviti unapredodre|enom, u trenutku dono{enja odlukete konvencije ipak odlu~uju. Ovde je bioizazov preneti ose}aj ljubavi, ose}aj ra -zo~aranja, ali i uspomena koje nosimo usebi za ceo ìvot mladoj publici, koja jo{nije bila u mogu}nosti da preìvi datusituaciju. Bilo mi je jako va`no da netretiram de~ju publiku na na~in da podi-lazim „de~jim” potrebama – koje zapra-vo i nisu njihove potrebe, ve} mi kaoodrasli tuma~imo da bi one trebalo dabudu – nego da ih tretiram kao ravno-pravne partnere. Dakle, da ne ublaìmni{ta {to ~ini su{tinu problema, ali da imprenesem na na~in koji }e i njima biti nesamo razumljiv, ve} }e ih i zaintrigirati iu nekom idealnom slu~aju }e se setiti ovepredstave kad budu doìveli svoje prveljubavne ili druge ìvotne neuspehe.Odlu~io sam da ne radim predstave podramskim delima, ve} da pronalazim te -me, probleme koji me zanimaju i da njihpreto~im u pozori{ni ~in. Ukratko, moguda govorim o tome da najvi{e cenim li~nipristup umetni~kom procesu, kada vidimda je delo proiza{lo iz unutra{njeg nemi-ra, neukro}ene potrebe upravo za timdelom. To iziskuje ogroman rad i ozbiljnoupoznavanje sopstvenih potreba,ali je i najdragocenije.

Sonja [ulovi}

pla}ali cenu u drugim segmentima ì -vota?

Ne znam. Moè da bude, a i ne mora.Sigurno znam da imam sre}u da radimposao koji volim i da imam porodicu kojuvolim. Bez jednog ili drugog ne bih bilazadovoljna. Jedno drugom je uto~i{te.Jedno drugo pro{iruje. To vam je kao kadse dvoje vole. Moraju da ulaù jedno udrugo, da razmenjuju. E tako i ovde. Je -dno drugo je hranilo i samim tim poma-galo mi da trajem i u poslu i u zajed ni -~kom ìvotu. Kada sam na dodeli na -grade odgledala film sa insertima izmojih filmova i pozori{nih predstava,bila sam iznena|ena koli~inom, a da pritome nisu uzeti, recimo, inserti iz Noà,Cuboka, te iz Tako se kalio ~elik, imnogih predstava. Volim da radim i tome ~ini zadovoljnom. Da bih postiglaravnoteù u poslu i porodici ~esto pravimrestrikcije u vremenu koje je potrebno zaspavanje i odmor.

Kako danas, sa distance od tri de -cenije, gledate na Doli Bel, ulogu koju stena samom po~etku karijere uradili,reklo bi se, ba{ sa punom gluma~komzre lo{}u? Ta rola u sjajnom filmu EmiraKusturice iz 1981. otvorila vam je vrataza sve {to je usledilo?

To vam je kao prvi poljubac. Divanfilm o jednom vremenu i iz vremenakoga vi{e nema. Sve bi bilo druga~ije danije tako po~elo. Ko zna kako bi i{ao mojgluma~ki put. I dan-danas, kada radimsa Italijanima, a snimam ~esto filmoveza RAI 1, kada ~uju da sam snimala saKusturicom, to sva vrata otvara. Taj filmje vrhunska umetnost. Ta poetika se da -nas retko sre}e. Imam obi~aj da se {alimkako }e moji potomci, kada budu gledalifilm, mo}i da kaù da im baba nije bilaza bacanje.

S druge strane, Vidosava Vu~i},jedna od glavnih junakinja Velikedrame Sini{e Kova~evi}a i dalje je, pomi{ljenju mnogih, neprikosnovena kadaje re~ o va{im pozori{nim ulogama?

Deset godina igramo tu boànstvenupredstavu koja traje ~etiri sata i sa kojenikada niko nije iza{ao. Volim tu sta -menu Vidosavu, tu mudru Crnogorku. Tu}utljivu pametnicu koja kad progovorisvi za}ute. To su one ène koje ìve una{im se}anjima kroz na{e bake, majke.Ima na kraju predstave jedan monolog, ustvari opro{tajno pismo koje govori Vi -dosava. E o tom muku u sali sam govo-rila na po~etku ovog razgovora. Ja, zbi -lja, tu imam ose}aj da sam visoka metari osamdeset i da mogu rukama da obgr-lim gledali{te. Snagu koju ose}am kroz

Vi dosavu kad sam na sceni nije jednosta-vo opisati.

Velika drama, jo{ od premijere 22.februara 2002, uvek se igra „na kartuvi{e”. U ~emu je tajna njenog uspeha?

Ima ono {to mora da ima svako ume -tni~ko delo; uzbudljiva je! Ne ostavljavas ravnodu{nim. Dovodi do katarze.Veliki tekst, divan ansambl (ima nas 50na sce ni), a i onaj gore nas je pogledao.Stva ranje predstave je neizvestan proces.Nekada sve postoji, ali nema velike pred-stave. Nikada ne}u zaboraviti kada me jena{a velika slikarka Olja Ivanjicki pitalakada je zakazana premijera Velike dra -me. Posle mog odgovora da }e to biti22.2.2002, rekla je: „Divan datum zapremijeru.” I tako i bi. Trajemo, odigralismo 180 predstava, mogli smo i vi{e, aliako znamo da smo trodomo pozori{te i dascenu delimo sa Baletom i Operom, ondaje to izuzetno velika cifra. I dan-danaskarte zaista planu ~im se puste u proda-ju. Volimo tu predstavu i ~uvamo je usvakom pogledu od svega {to moè da jojsmeta.

Svoje obra}anje na ceremoniji us -merili ste ka imaginarnom mladom ko -legi. Da li ste svoj stav izrekli kao glumi-ca, pedagog ili...

I jedno i drugo. I kao ~ovek. Imampotrebu da ih okuraìm, osokolim, obo -drim. Pripalo im je te{ko vreme. Sve seurotilo protiv mladosti. Nemaju posla,zbunjeni su, upla{eni. Volela bih da tajgovor objavite. Potrebniji je od mog inter-vjua.

U tom govoru pomenuli ste i da jegluma najlep{i posao na svetu. Glumanema alternativu?

Sve ima alternativu, a gluma, zamene, bez obzira na ove evidentne prob-leme o kojima sam govorila, jeste najlep{iposao na svetu.

[ta je u njoj tako ~arobno? Moète li slepom ~oveku opisati zala-

zak sunca? Moète, ali on ga, naàlost,ne moè videti. Tako i ja vama mogusada do sutra obja{njavati, ali vi to nemoète prepoznati. A i {to biste? Vi pi{ite,kad to radite najbolje.

Moè li se uspe{na gluma~ka kari-jera praviti i na odbijenim ulogama?

Da. To ~esto govorim svojim studenti-ma. Karijera se ne pravi samo na odi -granim, ve} i na odbijenim ulogama. Po -uzdano znam da sam vi{e uloga odbila,nego odigrala. Imala sam dobru glu -ma~ku intuiciju, ali i veliko strpljenje da~ekam ulogu koja }e me isprovocirati.Gluma~ki posao je maraton, a ne trka nasto metara. Samo tako moète trajati i nebiti dosadni i predvidivi.

[ta jo{ savetujete svojim studenti-ma?

Da je talenat ose}aj za meru, kakokaè Ostrovski, i da je gluma pobe|ivanjestida. Sve ostalo jeegzibicionizam.

ÛDO OD DARA,ÛDO OD ÔVEKA

@anka je platila stra{nu cenusamo zato {to je, kao glumica,svim srcem pripadala svom naro-du i publici...

@anka je paradigma gluma~keprofesije. Neverovatna je njenaljubav prema glumi i prema svomnarodu. Nepismena èna, pobegu -lja iz prisilnog braka koja sepodigla do takvih visina, i koja seopismenila i obrazovala da jeravnopravno diskutovala sa Sker-li}em i Nu{i}em. ûdo od dara,~udo od ~oveka.

SVEDOÂNSTVOVREMENA

Tema ovog broja Ludusa jepoliti~nost i pozori{te. Moè lipozori{te bez politike i politika bezpozori{ta?

Zavisi od toga gde ìvite. Akoumetnost deli sudbinu dru{tva ukome se stvara, onda }e od toga dazavisi i koli~ina politike upozori{tu. Ako ìvite u ovomvremenu i u ovoj zemlji, nepristo-jno je gurati glavu u pesak kao noji baviti se lakim temama i lakimkomadima. Zadatak umetni~kogdela je da bude i svedo~anstvovremena u kome je nastalo. Pravona apoliti~no pozori{te imajuzemlje koje nisu ratovale, nemajuodlive pameti i genetskog potenci-jala. Mi, naàlost, ne pripadamotoj kategoriji.

Atila Antal

6

Sve~ano obeleèno 150 godina Srpskog narodnog pozori{ta u Novom Sadu

LUDUS 181–182Lu

Sve~anom akademijom i dodelompriznanja zaslu`nim pojedincima iinstitucijama Srpsko narodno pozo -ri{te iz Novog Sada 29. marta obeleìlo je150 godina postojanja!

Osnovano 1861. godine u tada{njojCarevini Austriji, Srpsko narodno pozo -ri{te je najstariji profesionalni teatar nateritoriji Srbije, a prvi upravnik bio je je -dan od osniva~a tog teatra Jovan \or -|evi}.

Njegova istorija i sudbina je, isti~uznalci, s jedne strane dobra gra|a zauzbudljivu dramu ili roman, a sa druge,niz istorijskih ~injenica koje svedo~ekoliko je ovo pozoro{te, svojim predstava-ma i ne samo njima, bilo i temeljno upo -ri{te i sna`no ishodi{te profila, identitetai kulturne matrice na{eg naroda, kao injegovog preplitanja s drugim nacionimaovih prostora.

Na sve~anosti povodom obeleàvanjajubileja predsednik Vlade Vojvodine Bo -jan Pajti} se uistinu brojnim zvanicamaobratio citiraju}i Lazu Stanojevi}a saobeleàvanja 25 godina postojanja SNP-ai rekao da je „doìvelo i preìvelo na{epozori{te dosta lepih i svetlih, ali ujednodosta mutnih i sumornih dana, pa ipak, iu najnezgodnijem dobu i u najsudbono -snijem ~asu nije ga po`rtvovanje, na klo -nost i ljubav naroda napustila, a kamoliizneverila”. Istakao je i da „samo {kola inauka, a ne ratovi, mogu Srbima povra -titi nekada{nju slavu”.

Sada{nji upravnik Aleksandar Milo -savljevi} je u svom obra}anju, nazvanomHvala na pitanju... Nakon 150 godinaopet na prekretnici, naveo: „’Kako se ose -}ate kao upravnik najstarije profesio -nalne teatarske institucije u Srba, koja

kontinuirano radi sto pedeset godina?’’Hvala na pitanju, zbunjeno.’

„Tako bi, otprilike, mogao da glasikratak dijalog iniciran pitanjem meniupu}enim, a okon~an mojim najiskreni-jim odgovorom. Razlozi koji provocirajuzbunjenost mnogostruki su.

„Pre svega, nikada u ìvotu nisamplanirao da budem na ~elu ovako vre me -{ne institucije. Ali to je privatna dimen -zija ponu|enog odgovora. Drugi, opet naizvestan na~in li~nim razlozima uslovl-jen aspekt citiranog odgovora, zasnovanje na mom ~u|enju da u Srbiji uop{te po -stoje institucije, pa jo{ kulturne proveni-jencije, koje neprekidno rade vek i po.

„Odmah bih mogao da dodam: da, alije doti~na institucija, Srpsko narodno po -zori{te, opstajala u Vojvodini. Dakle, u pomnogo ~emu posebnom kulturno-poli -ti~kom prostoru sada{nje Republike Sr -bije, a neko}, u doba osnivanja SNP-a,delu Ugarske i, docnije, Austrougarske, udràvama u kojima je srpski ìvalj pred-stavljao nacionalnu manjinu.

„To Srbima, tada, nije smetalo daosnuju nacionalni teatar, a ni da ga iz -dràvaju prilozima bogatih trgovaca imo}nih veleposednika. U me|uvremenuSrpsko narodno pozori{te je menjaloadrese, doìvelo sudbinu pogorelca, me -njano mu je i ime, ba{ kao {to su i dràveu kojima je funkcionisalo menjale na -zive, dru{tveno-politi~ke sisteme, vla -dare, prestonice... Dramskom ansamblu,od kojeg je sve zapo~elo, vremenom sudodavane nove umetni~ke jedinice (Ope -ra i Balet), svako malo je umetni~ki ka -dar Srpskog narodnog bivao desetkovan(naj~e{}e preseljenjima u Beograd, ali iZagreb, Osijek). Kroz Teatar su prolazilemnogobrojne uprave – neke uspe{ne, nokatkad i ne ba{. Srpsko narodno pozo -ri{te je umelo biti veoma reprezentativnopo svojim predstavama, ponekad, me|u -tim, tek svojim slavnim imenom, ili samogabaritima monumentalne zgrade, ukoju se, napokon, uselilo 1981. godine.

„Bivalo je da predstave SNP-a gostu-ju na teatarski presti`nim destinacijama

ili suvereno pobe|uju na Sterijinom po -zorju, a de{avalo se i da ne uspeju da seplasiraju na lokalni festival. Svega je bi -lo, pa i socijalisti~kog samoupravljanja,repertoarskih lutanja, kriza u pojedinimumetni~kim jedinicama, upravi, najava{trajka, promena osniva~a...

„Ipak primarni razlog moje (iskrene)zbunjenosti pred ~injenicom koja proi-zlazi iz hipoteti~kog pitanja sa po~etkateksta, vezan je za podatak da je VladaAutonomne Pokrajine Vojvodine, uprkosglobalnim ekonomskim neda}ama, obez -bedila zavidna materijalna sredstva zatemeljnu rekonstrukciju scena i zgradeSrpskog narodnog pozori{ta, ali i da smood Ministarstva kulture, informisanja iinformacioniog dru{tva Republike Srbijedobili novac za reprezentativne produk-cije kojima Drama, Opera i Balet, obele -àvaju vek i po trajanja, dok najve}i ste -

pen mog iznena|enja provocira podatakda je pomenuti novac blagovremeno do -stavljen. Dovoljno na vreme da gra|evin-ski i drugi radovi budu okon~ani preroka ~ije bi prekora~enje ugrozilo real-izaciju jubilarne sezone, a taman kakotreba da bismo u predvi|enim terminimapremijerno izveli operu Mileva (o sudbiniMileva Ajn{tajn) svetski renomiranekompozitorske zvezde Aleksandre Vre -balov i libretistkinje Vide Ognjenovi}, ureìji Ozrena Prohi}a, te Seobe Milo{aCrnanskog u dramatizaciji i rediteljskojpostavci Vide Ognjenovi}. Sebi, ali i tea -tarskoj javnosti, dugujemo jo{ predstavukoju }e u Baletu, do konca marta, kore-ografski postaviti Sta{a Zurovac.

„Da iznena|enje, a moè biti i zapre -pa{}enje, bude ve}e, osim ovih uistinuvelikih (ne jedino po naslovima i ulo ̀ e -nim ambicijama) naslova, u vreme obe -

JUBILEJ NAJSTARIJEG SRPSKOG TEATRA

Iz pres-klipinga povodom jubileja SNP-a

VEK I PO U SLU@BI GLEDALACASve~anom akademijom i dodelom priznanja najzaslu`nijim pojedincima i insti-

tucijama, Srpsko narodno pozori{te u Novom Sadu proslavilo je preksino} svoj dan,a time ujedno zavr{ilo i obeleàvanje velikog jubileja – 150 godina ove najstarijeteatarske ustanove u Srba, kojoj su bile posve}ene dve sezone.

– Veoma smo ponosni na na{u tradiciju, koja nam je, tako|e, i veliki podsticajza budu}nost – naveo je Aleksandar Milosavljevi}, upravnik Srpskog narodnogpozori{ta.

Najzaslu`niji za osnivanje SNP-a u Novom Sadu pre 15 decenija bili su Jovan\or|evi}, njegov prvi upravnik, po kojem nosi ime najve}a scena teatra, i srpskivelikan iz tog vremena Svetozar Mileti}. Kroz dugu istoriju na daskama ovogpozori{ta igrali su veliki glumci, poput Draginje i Mite Ruì}a, Laze Tele~kog, PereDobrinovi}a, Ivice Hajtla, Mire Banjac, Stevana Baje Gardinova~kog, Gordane\ur|evi} Dimi}, Novaka Bilbije...

M. Miju{kovi} (Politika, 30. mart 2012)

Malo {ta u Srbiji moè da se pohvali takvom tradicijom, dakle 150 godina jedneinstitucije koja je temelj srpskog naroda, da tako kaèm, i stvarno treba na svakina~in da je obeleìmo i da tome prinesemo. To je ne{to ~ime se ne di~i samo NoviSad, nego to je ne{to {to je od nacionalnog zna~aja, i nama je jako va`no to {to u ovojgodini podnosimo kandidaturu za prestonicu kulture. Uz obnavljanje i renoviranjeSNP-a, sva pozori{ta u Novom Sadu su obnovljena i renovirana. Mislim da je tonajbolji pokazatelj na{eg odnosa prema institucijama koje su jako bitne za svakodru{tvo, za svaki narod, pored obrazovanja koje je temelj razvoja svakog naroda,svakog dru{tva. U svakom slu~aju, kultura je ne{to {to je sastavni deo toga.

Igor Pavli~i}, gradona~elnik Novog Sada(Novosadska televizija, Objektiv 22, 28. mart 2012)

OTVORENA IZLO@BA FOTOGRAFIJAU foajeima Srpskog narodnog pozori{ta sino} je otvorena izlo`ba fotografija pod

nazivom Predstave koje su obeleìle 150 godina SNP-a, koja kroz ovekove~enescene iz predstava, glumce, peva~e i baletske igra~e, govori o vek i po postojanjana{eg najstarijeg teatra. Izlo`bu su priredile Milena Leskovac, Gordana Novkov iMarina Sremac, a otvorio je upravnik SNP-a Aleksandar Milosavljevi}.

Autori izloènih fotografija su: Gavrilo Gruji}, Rajko Kari{i}, Branislav Lu~i},Jovan Polzovi}, Miomir Polzovi}, Ruà ]iri}, Martin Candir i drugi.

Dnevnik, 29. mart 2012.

OTKRIVENA BISTA MILO[A HAD@I]AU zlatnom kolu najve}ih upravnika Bista Milo{a Hadì}a, nekada{njeg

cenjenog upravnika ovog teatra, otkrivena je sino} u glavnom foajeu Srpskog naro-dnog pozori{ta. Period njegovog dugogodi{njeg upravnikovanja od 1958. do 1979.odavno je ozna~eno kao „zlatno doba” SNP-a, ali su se, verovatno prstima neka-da{nje politike odloèni, tek sada za proslavu jubileja ovog teatra, a 22 godine poslenjegovi smrti, stekli uslovi da, i Milo{ Hadì} na|e svoje mesto me|u velikanimaSNP-a, ~ije su biste postavljene u ovom zdanju. Bistu Milo{a Hadì}a, rad vajaraStevana Filipovi}a, otkrio je reditelj Dimitrije \urkovi}.

– Pitanje je sad, kako to radi u pozori{tu upravnik Milo{ Hadì}? Kako to radisa glumcima, i me|u gledaocima, rediteljima, scenografima i piscima? Pitanje jesu{tinsko. Je li to {to radi Milo{ Hadì} stru~nost, je li to talenat, je li to ljubav? E,pa, da. Veliki i lep{i deo Hadì}evog ìvota desio se u pozori{tu. To je njegov ìvot, toje to. A, je li Milo{ Hadì} na vreme provideo ru`nu grotesku na{eg realnog ìvota ine gube}i snove, sklonio se u bajku, i bio poslednji veliki upravnik pozori{ta uNovom Sadu. Posle Jovana \or|evi}a, Branislava Nu{i}a i Petra Konjovi}a. Sanjima zajedno, u zlatnom kolu, velik i me|u njima. Nea to kaè i govori ova bistakoja stiè u na{ pozori{ni prostor i zaslugom Hadì}evog kuma To{e Konstantini-disa. To je to. Srpsko narodno pozor{te u Novom Sadu po~inje sa Jovanom\or|evi}em, a vrhuni sa Milo{em Hadì}em – rekao je otkrivaju}i bistu jedan odnajbliìh Hadì}evih saradnika Dimitrije \urkovi}.

Dnevnik, 29. mart 2012.

TRADICIJA JE DOBAR PODSTICAJ– Za mene je 150 godina SNP-a izuzetno zna~ajan jubilej i doìvljavam ga vrlo

li~no. SNP je za mene i po~etak i kraj karijere. U tu ku}u sam do{la pedesetih godi-na i bila u njoj dve decenije, da bih se opet kasnije vratila kao {to se vra}amo svojojku}i. Tih dvadeset godina SNP je bilo veliko pozori{te koje je zna~ajno uticalo na svetokove u Srbiji – kaè Mira Banjac za Blic.

S. Stefanovi} (Blic, 29. mart 2012)

Sa proslave jubileja SNP-a (Foto: Miomir Polzovi})

LUDUS 181–1827

Intervju: Daniel Si~

„Nije dobro ako u komediji nemate zrnodrame, i ako u drami nemate zrno komedi-je”, kaè Daniel Si~, laureat Nagrade„Ljubinka Bobi}”

Sonja ¬ i r i¯

O b r a z l o ` e nj e

@iri u sastavu: Anita Man~i}, glumica, Vladica Milosavljevi}, glumica, Mili-ca Mihajlovi}, glumica, Bojan @irovi}, glumac i Ivana Dimi}, dramaturg –predsednica @irija, doneo je jednoglasnu odluku da se ovogodi{nja Nagrada„Ljubinka Bobi}”za izuzetnu kreaciju na planu komedije dodeli glumcuDanielu Si~u za ulogu Agrada u predstavi Sve o mojoj majci Pedra Almodovara,u reìji \ur|e Te{i} i produkciji Beogradskog dramskog pozori{ta.

Daniel Si~ je u ulozi transvestita Agrada (idealnom izazovu za gluma~kukreativnost zbog prirode svoje dvosturkosti) pokazao veliko zanatsko ume}e,ve{tinu i kreativnost. Ne ugledaju}i se nijednog trenutka na poznati filmskimodel tog lika, on je stvorio ìvog, samosvojnog i ubedljivog Agrada, punogstrasti, a da pri tome publika jasno ose}a da ta sme{na brbljiva li~nost krijeneku svoju muku.

Daniel Si~ je u ovoj komplikovanoj ulozi uspeo da bude verodostojan u svimnijansama, da superiorno komunicira sa publikom, da uspostavi balans, dapokaè empatiju i ne`nost i napokon da postigne ne{to veoma posebno: da igrau paradoksu – hrabro, u jarkim bojama, a istovremeno suptilno i delikatno.Tako je od ove uloge na~inio pravu bravuru.

@iri ~estita i sa zadovoljstvom dodeljuje nagradu „Ljubinka Bobi}” zaizvanredno postignu}e glumcu Danielu Si~u.

U Beogradu, 29.2.2012.U ime @irija, Ivana Dimi}, predsednica, s. r.

Ma koliko imali iskustva svakuulogu radite kao da vam jeprva”, kaè Daniel Si~, dobitnikNagrade „Ljubinka Bobi}“, koju bijena-lno dodeljuje Udruènje dramskih umet-nika Srbije u znak se}anja na velikuglumicu, a za ulogu koja je tragala~ka,inovativna i koja se moè ozna~iti kaosasvim nova smernica gluma~kog izrazana polju komedije. Danielu Si~u ovopresti`no priznanje je pripalo za uloguAgrada u predstavi Sve o mojoj majci(Pedro Almodovar, \ur|a Te{i}, Beo -gradsko dramsko pozori{te).

Imali ste veliku konkurenciju, Mila-na Laneta Gutovi}a, Milorada Mandi}aMandu, Nelu Mihailovi} i Goricu Popo-vi}, ali su kolege izabrale ba{ vas...

To mi je i najva`nije! Ovo je nagradaUdruènja, mog esnafa, i gde }ete ve}u~ast nego da vas kolege nagrade. Pogoto-vo {to se nisu obazirali na moje godine!Znamo za nepisano pravilo da se ovakvavrsta nagrada dodeljuje glumcu sa ve}imstaòm od mog.

@iri je istakao da se niste povodili zakolegom koji je Agrada igrao u ~uvenomistoimenom filmu, {to je u ovom vreme-nu kad se informacije upijaju kao va -zduh gotovo nemogu}e. Dakle?

Jeste, ~ovek se nesvesno uhvati ve}poznatih sredstava, {to mi je predstavlja-lo oteàvaju}u okolnost. Veliki je problemraditi ulogu koja je ve} poznata sa filma.A u ovom mom slu~aju, na filmu je togenijalna uloga! Lako se u|e u komentarlika, ili ~ak i same te filmske uloge, ili upodraàvanje. Zato sam morao da pristu-pim liku kroz ne{to novo, da se uhvatimza ne{to druga~ije, ne{to {to bi mi dalomotiv da ga igram. Traìo sam po inter-netu tog glumca, hteo sam da vidim kakogovori, kako se pona{a, {ta je on u stvari.I shvatio sam da je on stvarno transve-stit. To zna~i: nema {anse da uradimAgrada kao on, ja to nisam, ja sampotpuno druga~iji! Ukratko, morao samda tragam za nekim svojim unutra{njimsvetom, za nekom ènom u sebi, za mo -jom Animom. Agrado je an|eo od ~oveka,on èli da ljudima u~ini ìvot lep{im.Ve}ina ljudi to ne moè, niti ima potrebuza tim. A on je hrabar, pa se upustio usve to. Zanimao me je Agradov ìvot dokje bio kamiondìja, pre nego {to je izvr{iosve te operacije i postao transvestit. Kakoje on sedeo sa drugim kamiondìjama ipio pivo? Kako se ose}ao, koliko mu jebilo neprijatno zato {to je neko drugi?Kako neko ko je kamiondìja odlu~i dapostane èna? Kako mu je izgledalakabina? Verovatno je umesto fotografijagolih lepotica bila izlepljena njegovimfotografijama kojima je docrtavao {mikui frizuru!

Kako ste do{li do nekih upe~atljivihre{enja, na primer izgleda Agrada?

Posmatrao sam neke transvestite, davidim kako likovno izgledaju i nisam biozadovoljan nijednom formom. Hteo samda Agrado bude iznutra èna. I ondasam nai{ao na spot grupe „The Knife” ukome peva transvestit. Njegovi pokreti su

bili izuzetno svedeni, on je iz kukova bioèna, iz materice koju nije imao. I ondasam rekao: evo ovo bi moglo da mi pomo-gne.

Tu je obi~no i reditelj koji pomaè...Svakako, svi pomaù! Ali znate ka -

ko je: svaku ulogu, ma koliko imali isku-stva, vi uvek radite od nule. I ne znatekuda }ete oti}i. Uvek imate sli~ne straho-ve, nedoumice, bez obzira {to vam svioko vas pomaù da ih savladate.

Agrado je sme{an, ali i tuàn lik,barem onako kako ste ga pokazali. Kaèse da je najteè igrati „na ivici”.

Nije lako, nije. Moj profesor je uvekgovorio da nije dobro ako u komedijinemate zrno drame, i ako u drami nema-te zrno komedije.

Vama takve uloge nisu novost, naprimer u predstavama Gospodin Foka(UK „Vuk”, Gordan Mihi}, Ninoslav [}e -panovi}) i Ne igraj na Engleze (BDP,Vladimir \ur|evi}, Sta{a Koprivica),tako|e igrate „na ivici”?

Gospodin Foka je divna predstava,Paulina Manov i ja smo diplomirali igra-ju}i je, i ona ìvi ve} 12 godina. To je na -{a predstava. U njoj gotovo da i nemateksta, sve ide lagano, duhovito, a setno.Nema ~oveka koji posle te predstave nijebio punog srca.

Koliko }e i kako predstava biti sme -{na, zavisi i od publike.

Na primer, na nedavnom izvo|enjupredstave Ne igraj na Engleze, publikaje bila vrlo raspoloèna za smeh...

Jeste, publika je uvek vrlo sme{ljiva.I postoji opasnost da odvu~e glumca, pada glumac po~ne da joj se ulaguje, dapodsti~e njen smeh. Re{enje je u meri: jaho}u da vas nasmejem, i ja }u to uraditi.Ali onoliko koliko ja to ho}u i kad ho}u.A ako vas ne nasmejem, ne}u vas vu}iza rukav da se smejete. Ne igraj naEngleze je traèna predstava, odigralismo je vi{e od 150 puta, i ljudi se ljute {tone mogu da dobiju kartu. Neka buduuporni, bi}e karata!

Osim pomenutih naslova, igrate i upredstavama Beogradskog dramskogpozori{ta Bu|enje prole}a, Falsifikator,Let iznad kukavi~jeg gnezda i U polacene – ukupno sedam. Mnogo?

Nije, nikako nije. Nije naporno akose voli. Ove sezone pozori{ta imaju manjepremijera, znamo da je to zbog nemanjanovca, pa je dobro {to imam stare pred-stave. Ne verujem da su pozori{ta ba{toliko veliki izdatak za Grad da mora dase {tedi ba{ na njima. Mi, naravno,moèmo da izdrìmo bez novih predsta-va do kraja sezone, ali ve} vi{e od toga –sumnjam. Publika mora da dobije novo,ina~e je ne}e je biti. [ta }emo onda? Neverujem da Gradu treba takav razvojdoga|aja.

Mo`da }e jednog dana biti prilike iza neku ulogu klasi~nog dramskog re -pertoara?

Igrao sam klasi~ne tekstove dok sambio u Narodnom pozori{tu. Moje sada{njepozori{te je druga~ije, ali ko zna. I Beo -gradskom dramskom bi lepo stajao jedanTenesi Vilijams na primer, pa i neki[ekspir, za{to da ne. Ima vremena,sva{ta }e sejo{ igrati.

TRAGAM ZA UNUTRA[NJIM SVETOM

Daniel Si~

Sve~ano uru~enje Nagrade „Ljubinka Bobi}” (Foto: Aleksandar Jovanovi})

leàvanja jubileja (sezone 2010/11. i2011/12.) ponovili smo se i premijeramaKarmine burane Karla Orfa, Pikove da -me âjkovskog, Nu{i}evog Ujeà, [ek -spirovog Timona Atinjanina, Bulgakovl-jevog Zojkinog stana, Urnebesne tragedi-je Du{ana Kova~evi}a, Parastosa u be -lom Miroslava Anti}a, Krcka ora{~i}a,Rosinijevog Seviljskog berberina Pre -sre}nih ljudi Predraga [trpca, Najav -ljenog ubistva Agate Kristi, a uskorosledi i premijera Pri~a iz Be~ke {umeEdena fon Horvata, balet Sta{e Zurovca oMilevi Ajn{tajn...

„U me|uvremenu smo putovali, pa inakon pauze od skoro ~etvrt stole}a biliprvi teatar iz Srbije koji je izveo pred-stavu na sceni zagreba~kog Hrvatskognarodnog kazali{ta. Naravno, HNK Za -greb nam je uzvratio gostovanje. No danismo bili dobri doma}ini samo Za -grep~anima, mogu posvedo~iti svi koji sugostovali kod nas, izme|u ostalih i dele-gati Generalne skup{tine Evropske teta r -ske konvencije, odràne u organizacijiSNP-a u Novom Sadu.

„Zaprepastio me je, razume se pozi-tivno, i potez Mom~ila Drobnjaka, neka-da{njeg stipendiste SNP-a a danas pen -zionisanog lekara iz Nema~ke, koji se ugodini jubileja setio svog Teatra i veliko-du{no mu darivao dona~iju od 50.000evra.

„Pa ipak ne mislimo da su ove dveuspe{ne sezone, kao i nekoliko prethod-nih, ili sve presti`ne nagrade, te sva la -skava priznanja koja smo dobili u minu -lih desetak godina, dovoljan zalog za bu -du}nost, ravan onome {to smo naslediliod Jovana \or|evi}a, prvog upravnika,te njegovih naslednika, me|u kojima je ilegendarni Milo{ Hadì} koji je dve de -cenije upravljao SNP-om.

„êka nas, naime, jo{ mnogo posla –ponajpre nove premijere, me|unarodnekoprodukcije, doma}a i inostrana gosto-vanja, u~e{}a na festivalima u zemlji iinostranstvu, ali i definitivno usvajanjesistemskog finansiranja programskihaktivnosti i me|unarodnih gostovanjaSrpskog narodnog pozori{ta, bri`ljivoodràvanje svega {to smo rekonstrukci-jom dobili, objavljivanje EnciklopedijeSrpskog narodnog pozori{ta, nabavkanove, savremene, scenske opreme, aiznad svega nastavak procesa restruk-turiranja SNP-a. Tek kada u praksi oìvinova organizaciona {ema, definisananovim Statutom, a s njom bude uspo sta -vljen, te primenjen novi model rada, upotpunosti }emo potvrditi da pripadamokulturnoj Evropi.

„Tada }e neki od budu}ih upravnikaSrpskog narodnog pozori{ta na pitanje:’Kako se ose}ate kao upravnik najstarijeprofesionalne teatarske institucije u Sr -ba’, mo}i da odgovori: ’Hvala na pitanju,dobro’.”

Povodom velikog jubileja otvorena jeizlo`ba Predstave koje su obeleìle istori-ju SNP-a i otkrivena bista Milo{a Ha -dì}a, jednog od biv{ih upravnika togteatra. Kada je o nagradama re~, Zlatnemedalje „Jovan \or|evi}” dodeljene suprvaku Opere SNP-a Branislavu Vukaso-vi}u, ko reografu Krunislavu Simi}u,balerini So nji Vuki}evi}, kompozitorkiAleksandri Vrebalov. Specijalne medalje„Jovan \or |evi}” dodeljene su Maticisrpskoj, Gradskoj biblioteci Novi Sad,Narodnom po zori{tu iz Beograda i Hr -vatskom narodnom kazali{tu iz Zagreba.

A me|u laureatima je i Ludus, komeje najstariji srpski teatar dodelio Plaketupovodom svogjubileja.

8

Intervju: Miro Gavran

LUDUS 181–182Lu

Kad pi{em mislim na glumce

TAJNA GRETE GARBOKrajem februara u Madlenianumupremijerno je izvedena predstava

Tajna Grete Garbo Mira Gavrana u

reìji \ur|e Te{i}. Poznati pisac za Lu -

dus govori o pomenutom komadu, svomstvarala{tvu, pozori{tu...

Njeno pravo ime bilo je Greta Gustav-son. Ro|ena je u Stokholomu 1905. godi-ne. @ivela je do 1990. u Njujorku. Prvi

film kao Greta Garbo snimila je u Holivu-du 1922, poslednji 1941. godine. Omiljenikolega bio joj je Gari Kuper, a ona Hitle-rova omiljena glumica. Bila je lepa, kaostvorena za uloge fatalnih èna. Velikazvezda. Iznenada je zauvek napustilasvet filma i povukla se iz javnosti. Njenìvot je nakon toga ostao tajna.

Pisac Miro Gavran ~esto i ve{to pi{edrame koriste}i rupe u biografijama po -znatih koje popunjava fikcijom i potre-bom {iroke publike da zaviri u ìvotepoznatih. Ali, za razliku od grubih i ne -vaspitanih na~ina savremenih tabloida,on to radi na starinski, melodramskina~in. Takvi su njegovi komadi LjubaviDòrdà Va{ingtona, êhov je Tolstojurekao zbogom, [ekspir i Elizabeta iTajna Grete Garbo. Ovu poslednju napi-sao je kao da zna ono {to niko nije uspeoda sazna – razlog zbog kog se iznenada,na vrhuncu karijere, iz filma i javnostipovukla slavna Grterta Garbo. Pisac ko -mada bio je gost na premijeri u Madle-nianumu.

Vi ste, dakle, taj koji zna tajnu GreteGarbo. Kako ste doma{tavali pri~u onjenom ìvotu i napisali ovaj komad?

Poznavao sam neke faktografske po -datke o njenom ìvotu i prou~io sve {to jebilo dostupno. Njena tajna je ostala tajnado kraja, ali je meni dala veliki prostor zama{tanje. Prezadovoljan sam predsta-vom u Madlenianumu. Tanja Bo{kovi} jeizvanredna u naslovnoj ulozi. Ovo je sup -tilna drama koja traì poseban pristup.Glumci su ovde dali svoj maksimum, akad pi{em uvek mislim na njih i na pu -bliku.

Pi{ete komade tako {to doma{tavatebiografije poznatih li~nosti, kako biratepri~e i ideje?

Napisao sam nekoliko takvih drama,imam i drugih, savremenih drama, aliove se vi{e izvode. Uvek mi je za te drameva`no ono {to nije napisano u znanimbiografijama. Ono {to moè biti druga -~ije. Volim da se poigravam istinom i danapi{em svoju dodatnu istinu, tako dagledaoci dobiju ne{to {to su znali o timosobama i karakterima, ali i ne{to novo{to }e ih iznenaditi. Biografije poznatihljudi veoma su inspirativne, ali mogu bitii zamka ako se radi dokumentarno. Zatonikada nisam pisao dokumentarnu dra -mu, nikad nisam napisao ni istorijskudramu, ve} komade sa istorijskom poza-

dinom. Nastojim da te velike ljude po -kaèm kao male i obi~ne osobe sa sva ko -dnevnim problemima, ali tako da sa~u -vam posebnosti njihove biografije.

[ta ste saznali o Greti Garbo istra -ùju}i materijale, van konteksta va{egkomada, ko je ona bila?

Mislim da je bila veoma zanimljivaosoba koja je svoju privatnost èlela dasa~uva daleko od javnosti. I ve} mi se tudopala. Volim kad ljudi umeju da kaùda im je dosta toga {to rade. Video sam daje Greta bila veoma sretna sa svojom glu -mom, to je nju ispunjavalo, ali nije èlelada svoj privatni ìvot pokazuje javnosti. Ito sam nekako razumeo, ta bliskost saprijateljima i porodicom glumcima i svi -ma iz na{e profesije pomaè da se neumislimo i ostanemo normalni. Svetlareflektora umeju jako da povuku ljude katome da umisle da su ne znam ko, a ondaimaju probleme sa sobom. Greta nije sebeèlela u javnosti. S druge strane, fascina-ntno je i to {to se sa 36 godina povukla izprofesije, na vrhuncu slave. Malo je ta -

kvih primera u ovoj umetnosti. A onda icela njena ìvotna pri~a koja je i{la odvelikog siroma{tva u detinjstvu do togholivudskog glamura. Njoj je, rekao bih,te{ko padalo i jedno i drugo. Bila je tojedna bogata biografija i snaàn karak-ter i sve to me je nadahnulo da napi{em ineke stvari kojih nema u njenoj biografi-ji, da izmislim tri lika koja nisu postojalau njenom ìvotu, ali koja su mogu}a.

[ta ste poslednje napisali i kako suplasirani va{i komadi?

Nedavno je bila premijera predstaveSve o ènama u Njujorku, reìrala jemlada Sanja Be{ti}, uskoro }e u Antver-penu biti premijera moje drame êhov jeTolstoju rekao zbogom, u Moskvi me o~e -kuje novo izvo|enje komedije Papu~ari.Moji komadi }e se dosta izvoditi po svetuove godine, od Dablina do Belorusije.Neobi~na drama Parovi je poslednje {tosam napisao, u njoj 24 lika tuma~i 6 glu -maca, i uskoro }e bitipraizvedena.

O. Milo{evi}

\UR\A TE[I] O „TAJNI GRETE GARBO”

„Istraìvala sam sve {to je dostupno o njoj, ~ega je bilo malo jer je ona stvar-no tajanstvena li~nost. Povukla se u trenutku najve}e slave i ìvela posle jo{dosta dugo, 84 godine. Veliki deo njenog ìvota je stvarno ostao tajna jer je onatako htela. Dala je samo jedan intervju pred kraj ìvota i na pitanje kako jeìvela odgovorila je kratko – veoma zanimljivo. Ni{ta nam nije otkrila. Bavilismo se dokumentarnim materijalom u smislu faktografije, filmova, ali sam~esto u procesu napominjala da je to {to radimo fikcija, ne dokumentarna dramao ìvotu Grete Garbo. I upravo je to ve{tina Mira Gavrana, {to prona|e rupu ubiografiji, a i u zakonu, pa po~inje od momenta kada mi vi{e ne znamo ni{ta, odtrenutka kad se ona povukla iz javnosti. Moja ideja je bila da u prve dve scenepublika vidi Gretu Garbo, da poveruje da je to ona onakva kakvu smo je svidoìveli, a da posle toga to vi{e ne bude bitno, jer je u pitanju melodrama u kojojse identifikujemo sa Gretom Garbo zato {to je poput nas, sa ìvotnim problemi-ma. Tako nam i na{i ìvoti bivaju lep{i i sre}niji.”

Govore}i o izboru glumaca \ur|a Te{i} kaè: „U Madlenianumu su organi-zovali javno ~itanje komada i publika je odabrala ovo. Jako mi se dopada da setako pravi repertoar. Tanja Bo{kovi} je ve} bila tu. To mi se dopalo i pozvala samostale glumce da joj se pridruè u podeli. I zaista, Tanja Bo{kovi} je pravi izborza ulogu Grete Garbo. Ona u ovoj pri~i prepoznaje veliku usamljenost ène i~e`nju za blisko{}u. Lepota, gracioznost i zavodljivost se za ovakvu ulogupodrazumeva, a to je Tanjin prirodni dar. Ona Gretu razume i brani na na~inkako samo glumica moè razumeti glumicu.”

TANJA BO[KOVI] O GRETI GARBO

Kada je jedan mladi} 80-ih godina pro{log veka na ulici u Njujorku prepoz-nao slavnu glumicu i pitao je „Vi ste Greta Garbo?”, ona je odgovorila „Bilasam...” – taj detalj je i deli} ove predstave. Ali vi sad stvarno moète re}i da stebili Greta Garbo. A Tanja Bo{kovi} o tome veli: „Moram najpre da ispri~am kakosam imala veliku sre}u da je slu~ajno u Njujorku vidim uìvo, kao taj mladi}.Samo se to dogodilo, videla sam je i prepoznala, ali se u meni dogodilo ~udonakon tog slu~ajnog susreta. @ivela sam tada u Njujorku, sticajem okolnosti onaje ìvela u kraju u kom sam {etala mog sina. To je za mene tada bio uzbudljivdoga|aj. I evo sada, posle toliko godina desi se to da sam mogla da se pozabavimnjenim ìvotom. Punih {est meseci sam istraìvala materijale, traìla je, nalazi-la, gubila i ponovo pronalazila. U stvari, uìvala sam u ovom komadu i ulozikoju sam mnogo èlela. Mislim da je ta uloga do{la u pravom trenutku za menei sa ekipom koja je odli~na. Bio je veliki aplauz, a ja uzbu|ena, a onda sam stalai sebi rekla, pa zasluìla sam zato {to sam na nogama istrpela to {to dugo nisamigrala. Punih 12 godina nisam imala premijeru.”

Tanja Bo{kovi} dodaje zatim da je velika diva imala komplikovan ìvot, alii veliki dar i bezobzirnost. „S druge strane, bila je hrabra i odva`na da seodupre svemu {to moè da okrnji njeno dostojanstvo. To mi je bilo jako uzbu-dljivo. I ako je iz bilo kog ugla branim, onda je to iz velikog divljenja {to jesa~uvala dostojanstvo po svaku cenu. Zamislite taj ogromni dar koji je u jednomtrenutku ugu{en na pola puta. Stala je i rekla dosta je. Skidam joj kapu na tome.Bude mi ponekad ào {to nije snimila jo{ filmova. Mislim da je bila izuzetna,moderna, neobi~na i neponovljiva glumica. Nadasve, ona je sluìla kao uzorlepote, ~ak i sada mnogo godina nakon {to je nema. Su{tinski je sluìla lepoti.Njeno interesovanje za svaku vrstu umetnosti, za slikarstvo, za muziku bilo jeo~aravaju}e. Umala je da bude i slobodna i na tome joj se divim. Slobodna odsvega, i od sopstvene sujete. Ona traje preko svog ìvota i jo{ dugo }e trajati tacrno-bela diva.”

IZLO@

BA LIK

OVNIH

RADO

VA

Tanja Bo{kovi} kao Greta Garbo u predstavi Tajna Grete GarboAutor crteà: Sta{a Rako~evi}, III razred

Miro Gavran

LUDUS 181–1829

Pri~a o predstavi „Staklena menaèrija” uNarodnom pozori{tu Beograd

Predstava „Plodni dani” (Atelje 212) sa tka na je od istini-

tih pri~a ljudi koji se godinama bore da postanu roditelji

Sa Borisom Lije{evi}em o predstavi „Plodni dani”

Drama Staklena menaèrija, koja jeTenesija Vilijamsa posle prai zvo -|enja na Brodveju 1944. godineprvi put vinula u teatarske visine, premi-jerno je izvedena 16. marta na Sceni„Ra{a Plaovi}” Narodnog pozori{ta uBeogradu.

I danas, nepunih sedam decenija ka -snije, ova pri~a o usamljenosti i nemo}i,neprestano opseda pozori{ne i filmskereditelje {irom sveta. Komad, koji jezapravo postao nukleus za sve ono {to }eVilijams kasnije napisati (Tramvaj zvanièlja, Tetovirana ruà, Ma~ka na usi ja -nom limenom krovu, Slatka ptica mla -dosti, No} iguane...), svoje po~etke imaoje u kratkoj pri~i Portret devojke u stakluiz koje je prvo nastao scenario a potom idrama. Tu ovaj dramski klasik 20. vekaprikazuje oporu atmosferu poreme}enihporodi~nih odnosa kojima je tek oko{taladru{tvena konvencija prepreka za ne -zaustavljivu provalu o~aja. Majka èli dase svi ukalupe u kli{e, sin ma{ta o slobo-di, a }erka se opredelila za izolaciju. Iakosu im snovi razli~iti, postoji zajedni~kore{enje koje je u rukama mladi}a – gostakoji im dolazi u posetu. Sre}a je tako na -dohvat ruke. Ipak da li je ona dosti`na...

„Pa, sre}a je uvek nedosti`na i neuh-vatljiva”, kaè, kroz smeh, reditelj Ra do -slav Milenkovi} i obja{njava da je to zbogtoga „{to mi nismo stvoreni za sre}u, jerona nije priro|ena ljudskoj prirodi”.

„Sve na{e nevolje, svi na{i problemi,svi gresi dolaze od èlja. Budu}i da jesvet tako ustrojen da nas stalno ve`ba inagoni na èlje, na nove i nove ùdnje,nama se ~ini da nam je ìvot zaista te -àk, da je pun patnje, bola... U takvimokolnostima ispada da smo, na kraju, svinesre}ni i da svi protra}imo svoje ìvote”,smatra Milenkovi} koji je uloge poverioOlgi Odanovi} (Amanda Vingfild), BojaniStefanovi} (Lora), Aleksandru \urici

(Tom) i Mihailu La|evcu (Dìm O’Ko -nor).

Milenkovi}eva koncepcija, dakle, usvakom slu~aju ne nudi sre}u, ali }e zatosvojoj publici iskreno ponuditi razmi -{ljanje o istini. Jer tu la`nu sre}u ionakosvakoga dana u ogromnim koli~inamaprimamo kroz razne medije, dok je istinapotisnuta i ba~ena u drugi plan. Ona jezaboravljena, ostavljena... Dana{njoj pu -blici Staklena menaèrija }e, bar nakra -tko, dati ono najva`nije, {to svet vi{e nenudi – pravo na izbor, pravo da se iza -bere istina, ~ak i kada ona ne nudi sre}u!

„Ovo je prelep, ~aroban komad kojigovori o ljudskoj krhkosti. Jer krhki su ioni {to se prave jaki, i oni {to misle da sujako jaki, i oni koji kriju svoju krhkost...Dakle, ovo je pri~a o tome kako smo slabii o pravu da se bude slab. ôvek ima pra -vo da bude slab, da bude }opav, hen di ke -piran... Da, on ima to pravo, ali ne zbogpoliti~ke korektnosti, nego zbog svojeduboke ljudskosti. Ta duboka ljudskost jejedina mera stvari”, ocenjuje Milenkovi}.

Podse}anja radi, kultni Vilijamsovkomad poslednju premijeru u srpskojprestonici, kada je re~ o repertoarskimpozori{tima, imao je pre vi{e od dve dece-nije, 27. decembra 1991. godine. Na sce -nu Beogradskog dramskog pozori{ta po -stavila ga je uspe{no Ljiljana Todorovi},a u podeli su bili Ljiljana Krsti} (Aman-da), Merima Isakovi} (Lora), @arko Lau -{evi} (Tom) i Irfan Mensur (O’Konor).

Ina~e, prema mi{ljenju Vilijamsovihsavremenika, to je i njegova li~na pri~a.Tom, koji iznenada napu{ta porodi~ni ~e -tvorougao, zapravo je lik pisca u unutra -{njem ogledalu, dok se njegova psihi~kibolesna sestra moè prepoznati u likuLore.

Njih dvoje, kao ~lanove okrnjene po -rodice Vingfild, u ulozi majke predvodiOlga Odanovi} koja se veoma obradovalaRaletovom pozivu da bude deo ovog divno

napisanog komada. „Dopada mi se njego-va rediteljska koncepcija. Rale nas je vrlopa`ljivo i delikatno vodio kroz ovu pri~ubiraju}i najfinija sredstava za gluma~kiizraz. Mene je u svemu ovome ’vuklo’traganje za istinom, na kome je on i insi-stirao”, kaè prvakinja Narodnog po zo -ri{ta i dodaje da njena Amanda pravigluma~ki izazov. „Ona je jedna vrlo jakaèna, puna ìvota. Velika je ~ast biti udru{tvu svih glumica koje su igraleAmandu. S jedne strane, na neki na~in,to moè da predstavlja i odre|eni teret,ali s druge strane, nesumnjivo, ovo je je -dna od onih uloga koju bi svaka glumicapoèlela da igra.”

Veoma izazovan gluma~ki zadatak,po sopstvenom priznanju, dobio je i Alek-sandar \urica koji nagla{ava da je u pi -tanju „velika uloga, u istoriji drame je -dna od najcenjenijih”. „Posebno mi sedopada {to nam je Rale, koji je i glumac ireditelj, pruìo {ansu za mnogo slobode uigri. Vilijams je napisao vi{eslojan ko -mad i {ta god u njemu traìo, radoznaoglumac moè i da prona|e. U tome je nje -gova veli~ina.”

Bojana Stefanovi} nam, do najsitni-jih detalja, „skenira” lik svoje junakinje

Lore za koju tvrdi da je, uprkos tom hen -dikepu zbog kra}e noge, „u glavi potpunozdrava, normalna, pametna i draga è -na”. „Vilijams je napisao vrlo potresnupri~u. Moj lik je do srì povezan u to klu -pko jedne zajedni~ke tuge i veoma mi jebilo izazovno da to do~aram na sceni”,kaè na{a sagovornica.

U tom galimatijasu zajedni~ke tugeAmanda }e sebe sasvim svesno smestiti ula` o boljem ìvotu, posesivno drè}i svo -ju decu u isto takvoj laì, sasvim nespre -mna na bilo kakav trenutak koji bi mo -gao na videlo izneti sasvim bolnu istinu.U dana{njem svetu, temeljenom na na -metnutoj kompeticiji potro{a~kog dru -{tva, najavljenog u Staklenoj menaèriji,uspe{nost je postala osnovni i glavni kri -terijum. Drugim re~ima, biti obi~an,svakodnevan, normalan, a samim tim irazli~it, odnosno „neuspe{an”, danas jenajve}i greh. To bi, svakako, trebalo iz -be}i po svaku cenu, najbolje kroz la` osopstvenom ìvotu, kroz iluziju o uspe -{nosti i permanentnoj potro{a~koj sre}i. Sdruge strane, onima koji nemaju snageda sebe laù kako su deo uspe{nog dru -{tva, ostaje samo jedan izlaz – staklenamenaèrija, imaginarna slika neposto-

je}eg sveta u kome su ljudi dobri i kad susasvim obi~ni i jednostavni...

„Interesantno je da je ta otu|enost,koja je u vreme nastanka ovog komadabila glavna tema, neverovatno sazrela dodana{njeg dana”, prime}uje Mihailo La -|evac i dodaje: „Postala je jo{ ve}i prob-lem kojim se, ~ini mi se, ne bavimo do vo -ljno. Ne toliko u pozori{tu, koliko priva -tno. Amanda i moj lik su mi najbliì usmislu da ih najbolje razumem, madashvatam i Toma i Loru. Ne postoji nije -dan lik koji nije u pravu. Niko od njih ~e -tvoro ne radi ne{to pogre{no. Svi su apso-lutno u pravu. Zbog toga i dolazi do tenesre}ne sudbine i tragedije u njihovimìvotima. Ali ako promenite ugao posma-tranja, moète i da kaète i da je svakouàsan, iako nije tako. Amandu i Dìmanajbolje razumem zato {to njih dvojeimaju taj mehanizam koji smo morali daizgradimo u dana{njem vremenu, a kojija, negde, posedujem. Dakle, potrebno jeskupiti snagu, a potom udahnuti, izdah-nuti, nabaciti osmeh i krenuti dalje. Mo -ramo da guramo i onda }e svebiti u redu.”

Mikojan Bezbradica

Kada mu je na 45. Bitefu me|u na -rodni ìri dodelio gran pri festivalaza predstavu Elijahova stolica,reditelj Boris Lije{evi} je to doìveo kaoteniser koji je pobedio na Vimbldonu. Izaista, u konkurenciji su bile predstavenekoliko najzna~ajnijih evropskih redite-lja – Hajnera Gebelsa, Franka Kastorfa,Jana Fabra. Na pitanje {ta je slede}eBoris Lije{evi} odgovara: „Rolan Garos![alim se. Nemam pojma, kako bog da. Nerazmi{ljam o tome. Uìvam u saznanjuda je moja predstava pobedila na Bitefu.Ma|utim, koliko je to divno u isto vreme ioptere}uje. Prime}ujem kako ne pro|e nidan a da se ne setim toga. Divno je ìvetisa tim da ste pobedili na Bitefu, ali je to iteret koji podrazumeva odgovornost.”

Skroman, jednostavan, vredan i ne -pretenciozan Boris Lije{evi} nastavlja daistraùje i ispisuje svoj osobeni rediteljskirukopis. Jedan od njegovih pravaca jedokumentarna drama. Po~eo je pre dvegodine sa êkaonicom koju je sa~inio odispovesti ljudi koji ~ekaju ili su ostali bezposla, presli{avaju}i ovo na{e nimalolako tranzicijko doba. Na istom mestu, uTeatru u podrumu Ateljea 212, sa istommu{kom postavom u ekipi i sa glumica-ma koje mogu sve, Boris nedavno posta-lja predstavu Plodni dani. Ovoga putadramatizuje sa svojom suprugom Jele-nom Kislovski Lije{evi} tekstove koje su

nalazili na internet forumima. Istra ̀ i -vali su iskustva parova koji èle, a nemogu da postanu roditelji.

O tome {ta je ovoga puta bilo va`noza nastanak predstave reditelj kaè: „Biomi je vaàn na~in dolaska do materijalaza predstavu. Tema je roditeljski instinkt.To {ta se de{ava kada mladi ljudi nemogu da postanu roditelji, kada im topostane opsesija, kada se u to ume{a tra -dicija, sopstvene èlje, dru{tvo koje na -me}e svoje vi|enje problema i tu|ih ì -vota. Onda i kako ti ljudi postaju `rtvesopstvene èlje, ali i medicinskih ustano-va, razli~itih dijagnoza. To su te nevidlji-ve drame, nevidljivi uzdasi, suze, radostii patnje. To su one drame koje mene inte-resuju a ne izlaze iz okvira ku}nih ~etirizida. Hvala bogu, neki ljudi su mi seponovo odazvali i pustili su mene i mojuènu u taj svoj prostor, da nam poklonesvoje drame i bolne periode u njihovimìvotima.”

Boris i Jelena su od replika koje sunalazili na internetu i materijala koji sudobili u intervjuima gradili likove, ka -raktere, situacije, okolnosti. Tako je na -stao dramski tekst Plodni dani. To su isti-nite pri~e ljudi koji se godinama bore saneplodno{}u. Iskrene, dirljive, na mo -mente duhovite i bolne pri~e.

Na pitanje kako se prave dokumen-tarne drame Boris odgovara: „Ja u stvari

ne znam odgovor na to pitanje. Imao samiskustvo predstave êkaonica, pa samponovo krenuo sa diktafonom, jer nisamznao kako druga~ije. Onda sam po inter-netu traìo svedo~anstva o tom pitanju.Na{ao sam razli~ite sajtove koji govore oroditeljstvu, ali ima jedan na{ sajt, „Ko -levka” se zove, i na njemu forum kojigovori o neplodnosti. Forumi obi~no sluèza razmenu informacija. Me|utim, naovom forumu se razmenjuju najsna`nijeemocije, ~esto sa ljudima koje nikad nisusreli. Video sam da unutar tog forumapostoji ne{to kao porodica u kojoj se ljudine poznaju, ali imaju isti problem i ra z -menjuju misli kakave ne razmenjuju nisa svojim uku}anima.”

Govore}i o tome kako se njegova su -pruga Jelena uklju~ila u ~itavu pri~uLije{evi} veli: „Ona je konstatovala da suène uglavnom nosioci ovih problema injihovo re{avanje manje ide preko mu -{kih le|a. Zajedno smo pravili razgovorei uvek je ona bila ta koja bi pokrenulaljude da govore. Njoj su se nekako lak{eotvarali nego meni i ona je ponela velikideo posla u prikupljanju materijala i nji -hovoj obradi za dramu.”

Opasku da je to zapravo pri~a o tomekako svaki ~ovek ima neku svoju dramuu ìvotu Boris Lije{evi} komentari{e:„Iskustva rada na dokumentarnim dra -mama su me nau~ila da svaki ~ovek uìvotu ima neku svoju veliku dramu i toje neiscrpan materijal... Kada raditedramu, dokumentarnu ili nedokumen-tarnu, morate kao reditelj dati odgovorena sva pitanja. Gde se de{ava, za{to i ka -ko se de{ava? Za predstavu Plodni daninajteè mi je bilo da dam odgovor na

pitanje Gde? U êkaonici sam ve} u na -slovu imao odgovor, a ovde nisam imaopojma {ta da kaèm glumcima gde se tode{ava. Kada sam na{ao pomenuti fo -rum, shvatio sam da dramski prostor tre -ba da bude sajber prostor. To mi je bilavodilja kroz predstavu koja mi je ukaza-la na jo{ neke zna~ajne podatke: u savre-menom na~inu ìvota fizi~ki susret vi{ene mora da bude uslov razmene emocija,druènja i ljubavi. To sada moè i ako seljudi ne poznaju. A onda, dalje, na inter-netu sam video i neke zastra{uju}e ~inje-nice, a to je da je genetika danas roba.Danas se na crno mogu kupiti i ènskimu{ki reproduktivni materijali i dete mo -è biti napravljeno od materijala ljudikoje ono nikad ne}e upoznati i koji ne -maju veze sa onim osobama koje smatrasvojim roditeljima. Onda se tu postavlja ipitanje identiteta. I tako ja opet dolazimdo pitanja identiteta koje me, ne znam iz

kojih razloga, toliko zaokuplja u pozo -ri{tu. Verovatno je to kroz istoriju naj -zna~ajnije pitanje kojim se bavi teatar.Rade}i ovu predstavu shvatio sam da usavremenom ìvotu ne samo {to fizi~kisusret vi{e nije vaàn za ra|anje emocijave} ni fizi~ki susret vi{e nije vaàn zanastanak novog bi}a.”

Bez scenografije, samo odli~ni glum-ci na praznoj sceni koji su uspeli darazumeju likove, karaktere i njihove pro -bleme, ali i da taj prazan prostor ispuneose}anjima tih ljudi, koja se ne moguopisati. Te nade u svakom poku{aju dapostanu mame i tate i tuge kada je to neo -stvarivo. Ali i pri~e o tome kako se ~udade{avaju onima koji iskreno èle i imajuveru, ljubav i nadu u kona~no ostvarenjeroditeljskog instinkta.

Olivera Milo{evi}

S ONE STRANE NADE

Staklena menaèrija u Narodnom pozori{tu Beograd

Plodni dani, Atelje 212

POTRESNA SLIKA LJUDSKE KRHKOSTI

10

Program 40. Festa: dodirne ta~ke sa pozori{tem

LUDUS 181–182Lu

PREPLITANJE FILMA I POZORI[TA„Nisam po~eo kao glumac, po~eo sam kaotehni~ar u pozori{tu”, rekao je gost ovogo-di{njeg Festa Andre Vilms, poznati glumackoji igra u filmu „Avr” Akija Kaurismakija

UBeogradu je od 24. februara do 4.marta odràn jubilarni 40. Fest, akao i svake godine, na njegovomprogramu je bilo dosta dodirnih ta~akasa pozori{tem.

Film Krvoproli}e Romana Polanskogsnimljen je prema drami Bog masakraJasmine Reze, kod nas uspe{no postavlje-ne na sceni Ateljea 212 u reìji AliseStojanovi}. Polanski je i ranije snimaofilmove po tekstovima inicijalno pisanimza pozori{te, na primer Smrt i devojka(1994), nastao na osnovu drame ArijelaDorfmana – to je film sli~ne forme i te -matike, tako|e fokusiran na problemnasilja. Gotovo ceo film Krvoproli}e odvi-ja se u jednom stanu (osim uvodnog izavr{nog kadra koji kratko prikazujueksterijer). Za ovu vrstu ekranizacije po -zori{nog dela, vrlo kamernog, ~ija seradnja de{ava izme|u ~etiri zida, moèse re}i da nije mnogo uzbudljiva. Drugimre~ima, ìva igra na pozori{noj sceni je uovom slu~aju daleko potentnija od film-ske interpretacije, iako je film Polanskog

nesporno vrlo kvalitetno ostvaren, ima -ju}i u vidu izuzetnu igru odli~nih gluma-ca: Dòdi Foster, Kejt Vinslet, KristofaValca i Dòna Rajlija. Druga~iji je slu~ajsa filmom 360 reditelja Fernandua Mei -rele{a, koji je baziran na pozori{nomtekstu Vrte{ka Artura [niclera (1900). Zarazliku od Polanskog, Meirele{ je u filmu360 iskoristio rasko{ne mogu}nosti film-skog jezika i snimio delo veoma impresi-vnih formalnih razmera. Radnja se kolo-ritno {eta od ulica Be~a, preko kvartovaPariza, Londona i Bratislave, do Feniksai Denvera, fragmentarne je forme, kao iinicijalni [niclerov komad, pri ~emu sulikovi i doga|aji uzbudljivo osavremenje-ni, prilago|eni dana{njem tehnologizo-vanom svetu. Idejna su{tina je ostalaista, a to je da se kroz paralelno slikanjesudbina nekoliko parova ljubavnika, go -vori o osuje}enoj seksualnolsti u braku,izneverenim vezama, potiskivanim fru -stracijama... Fascinantan je podatak daje ovo ~ak trinaesta filmska verzija [ni -clerovog komada koji je u svoje vreme

izazvao skandale zbog otvorenog bavlje-nja seksualno{}u! To govori o sinema-ti~nosti [niclerove drame koja je, o~igle-dno, kada se pojavila, bila ispred svogvremena, i formalno i idejno.

Na 40. Festu je premijerno prikazan idokumentarni film Puri{e \or|evi}aPla{im se da se sve razume koji prati radJirìja Mencla u Narodnom pozori{tu, re -diteljski proces i nastajanje opere Zaljub-ljen u tri narandè. Pored prikaza stva-ranja predstave, u filmu se pojavljuju idetalji iz li~nih ìvota Mencla i \or |e -vi}a, biografija Bogumila Hrabala i kom -pozitora opere Sergeja Prokofjeva. Redi-telj \or|evi} u filmu razgovara sa redite-ljem Menclom o premijeri opere, budu -}em filmu, svojim mukama zbog mon -taè itd. Ina~e, Mencl i \or|evi} su prija-telji nekoliko decenija, a \or|evi} je ra -zmi{ljao o ovom filmu kada je Mencl ra -dio Vesele ène Vindzorske u Narodnompozori{tu 2007, mada je èleo da se bavinjime jo{ od osamdesetih godina, kadamu je Mencl pomogao da snimi doku-mentarac o Hrabalu.

U vrlo romanti~nom, arhai~nom,toplo nostalgi~nom, apsurdno sme{nomfilmu Akija Kaurismakija Avr, glavnuulogu igra Andre Vilms, gost 40. Festa.Na konferenciji za {tampu odrànoj to -kom Festa, Vilms je {armantno govorio io svojim gluma~kim po~ecima, prvo uteatru, a onda i na filmu: „Nisam po~eokao glumac, po~eo sam kao tehni~ar upozori{tu. Po{to ih je manje ko{talo damene kao tehni~ara stave na scenu, ~esto

su me uzimali kao statistu. Jednom su midozvolili da izgovorim re~enicu i, nara-vno, zbunio sam se i pogre{io. Rekli su’Ovaj ne zna da glumi’ i vratili me naneme uloge. Polako su mi opet davali re -~enicu-dve i tako sam po~eo da glumim.Posle su do{li i s ponudom za film, ali upo~etku nisam bio dobar, imao sam tre -mu, trebalo mi je vremena. I dalje imamtremu, osim sa rediteljima pesnicima,kakav je Kaurismaki, koji uspevaju davam odagnaju tremu. Kod Kaurismakijaje dobra sposobnost da se rugamo samisebi. A u ovo vreme nam je potrebnomnogo humora da bismo preìveli.”Vilms je ve} bio u Beogradu pre nekolikogodina, igraju}i u predstavi Muzej frazaHajnera Gebelsa, koja je odu{evila i pre -varila Beogra|ane na Bitefu – Vilms jebio glavni lik na sceni i protagonista emi -tovan

poruka povodom svetskog dana pozori[ta 2012. 182.pdf · pozori[ne novine broj 181–182...

Documents