tako je govorio buda

8/10/2019 Tako Je Govorio Buda

1/85

TAKO JEGOVORIOBUDA

G ra lo s Beo gr ad


2/85

m U 5 8 2 8

Eua (roen u 6. veku pre Hrista,severna Indija) odrie se plemikogivota i kao lutalica propoveda Za-kon o kosmikom redu. On je onajkoji poduava zakonu oslobaanja.Njegovo uenje mnogi uenici slede.Svaki od njih Budi kao pribeituide. Pravilno shvatanje, moralnost,mudrost osnova su itavog Bu-dinog uenja . . . Njegovi pogledi na

svet, ukraeni moralnom istotom,proniu do krajnje prirode stvar-nosti.

f

I

GftAFOS BEOGRAD


3/85


4/85

BIBLIOTEKA HORIZONTI

UrednikVITO MARKOVI


5/85

TAKO JE GOVORIO BUDA

Prevela

Srbislava Elezovi Lazi

fSspMHa filtafllJTttii '

UK

GRAFOS BEOGRAD


6/85


7/85

BUDINE BESEDE IL I ETIRI UZVIENE IST INE

M. 141. Savreni1, sveti, potpuno prosvetijen je, o'brao, osnovao u Isipatani, u parku ga-

zela iz Benaresa, uzvieno kraljevstvo istine, a nikoga, ni asketa, ni svetenik, ni boansko bie, nizao duh, ni bog, ni bilo ko ko postoji na itavomsvetu ne moe da odbaci. On je objavio, oznaio,pokazao, uvrstio, razotkrio, objasnio i uinio oi-glednim etiru uzviene istine.

Koje su te etiri uzviene istine?One su:Uzviena istina o patnji.Uzviena istina o poreklu patnje.Uzviena istina o prestanku patnje.Uzviena istina o putu koji vodi ka prestanku

patnje.

S. 54 (2) Jo je Posveeni rekao:O uenici, sve dok znanje i duboka vi-

zija koji su potpuno istiniti, a tiu se etiri uzvi-ene istine, nisu meni postali savreno jasni, toli-

ko sam dugo sumnjao da sam stekao to uzvienoProsvetljenje, a njega nita na ovom svetu nijenadmailo, ni boanska bia, ni zli dubovi, ni bo

' Tathagata == Savreni, naziv koji Buda uglavnom upo-trebljava kada govori o sebi ili o Budama iz prolosti ibudunosti. Uenici su ga zvali: Bhagava = Blagosloven iliSattha = Uitelj ili Sugata = Dobrodoao ili Blaen.

7


8/85

govi, kao mi ma iko u gomili isposnilka, sve&tenika,boanskih bia i meu ljudima. Ali im su pravoznanje i prosvetljena vizija meni postali sasvim

jasni, bio sam siguran da sam dosegao neprevazieno uzvieno Prosvetljenje.

M. 26. i otkrih tu duboku istinu, toliko tekuda se oseti, teiku da se razume a koja

umiruje, koja je uzviena, do koje ne moe da sedosegne rasuivanjem, a vidljiva je jedino mud-racu.

Svet se, meutim, predaje zadovoljstvu, oa-ran je zadovoljstvom, zaaran je zadovoljstvom.Uistinu, takva e bia jedva vazumeti zaikon uslovijenosti ili zavisnosti od porekla (paticcasamuppada) svih stvari. I isto e tako za njih biti nerazum-ljiv vrhunac svakog nastanka, razdvajanje od sva-kog elementa ponovnog raanja, nestanalk elje,

ravnodunost, naputanje, nibana.Meutim, postoje bia ije su oi teik neznat-no zamagljene; ona e razume ti Istinu.


9/85

PRVA ISTINA

UZVIENA ISTINA O PATNJI

D. 22. Koja je Uzviena istina o patnji?Roenje je patnja, nemo je patnja, smrt

je patnja, patnja je patnja, jadikovka, tuga, bol,oajanje su patnja; pet agregata postojanja su pa-tnja.

ta je roenje?Roenje bia koja pripadaju toj i toj klasi bia,

njihovo raanje, njihovo zaee, njihovo postoja-nje, odraz stanja postojanja, buenje, aktivnostula: to se naziva roenjem.2

A ta je starost?

Starost bia koja pripadaju toj i toj klasi bia,nastaje kada ona stare, postaju krhka, proseda,naborana, gube ivotnu snagu, gube sposobnosti:to se naziva starou.

A ta je smrt?

Odlazak, nestanak bia koja pripadaju toj itoj klasi bia, njihovo unitenje, njihovo iezava-nje, njihovo umiranje, zavretak njihovog ivotnog

puta, rastvaranje njihovih ivotnih agregata, od-bacivanje tela: to se naziva smru.

ta je to patnja?

2Pod roenjem = jati treba shvatiti proces stvaranjaembriona poevi sa zaeem i sa ishodom fizikog ro-enja.

9


10/85


11/85

prost, udaljen ili b'lizaik, pripada agregatu Mesnogoblika vezanog za sklonost.

Svaika senzacija pripada agregatu senzacije.Svako opaanje pripada agregatu opaanja.

Svaka duhovna formacija pripada agregatu du-hovne formacije.

Svaka svest pripada agregatu svesti.Ono to nazivamo svojim individualnim posto-

janjem u biti nije nita drugo do jednostavni pro-ces ovih telesnoduhovnih pojava (namairupa), to

je postojalo od davnina, pre naeg stvarnog roe-

nja i produiee se tako .posle smrti, tokom besko-nanosti. U daljem tekstu videemo da ovih petagregata ili i Kandasa bilo da su izdvojeni iOi seprepliu ni na koji nain ne sainjavaju pravobieego (atta) i da nijedno bieego ne postojiizvan njih; dasklle, to verovanje u bieego je i-sta iluzija.

Isto tako, kao to ono to nazivamo kolici-

ma ne postoji van svoje osovine, tokova, rukunice it., ili kao to je re kua jedina priklad-na oznaka za skup razliitog materijala sakuplje-nog na prikladan nain da bi se ogradio jedandeo prostora i kako cellinaikua ne postoji od-vojeno, isto tako, ono to nazivamo biem iliindividuom ili linou ili ja, nije nita dru-

go do promenljiva kombinacija fizikih i psihikihpojava i nema sopstvenog postojanja u sebi sa-mom.

M. 28. ta je agregat telesnog obliika?RupaKanda To su etiri prvobitna elementa i teAgregat Icsrii oblik koji je iz njih proiziao,telesnog

oblika etiri prvobitna elementa su:Elemenat vrstoe, elemenat tonosti,elomenat top'lote, elleimenal vibracije.

etiri elementa ili tanije reeno etiri ele-mentarna kvaliteta materije na jeziku Pali sezovu: 'patavidatu, apodatu, tejodatu i vajodatu,

11


12/85

to se moe iskazati kao: inercija, kohezija, radija-cija i vibracija.

Dvadeset i etiri telesna dobra koja od njihzavise su po Abidami: ako, nos, uho, jezik, telo,

vidljiv oblik, zvuk, miris, ukus, muki rod, enskirod, vitalnost, organ miljenja, pokret, re, prostor(une upljine, nosne upljine itd.), okretnost, ela-stinost, prilagodljivost, rast, trajanje, starost, izmene, promene supstancije.

1. ta je elemenat vrstoe (pathavidhatu)?vrst elemenat postoji u naem telu i u dru-

gim telima, on je subjektivan i objektivan.vrst subjektivan elemenat je dobro to zavisiod nae linosti i ono je tvrdo i vrsto kao: kosa,zubi, nokti, koa, meso, miii, kosti, sr,, bubrezi,srce, jetra, dijafragma, s'lezina, plua, stomak, unu-tranji organi, trbuna maramica, izmet i sve to

je na osobi ili u telu tvrdo i vrsto zove se sub-jektivni vrst elemenat. A bilo da se radi o subjek-

tivnom ili objektivnom vrstom elementu i jedan idrugi su samo vrst elemenat. I prema stvarnostii istinitoj mudrosti to treba shvatiti ovako: Tomi ne pripada, ja nisam to, to nije moj ego.

2. ta je elemenat tenositi (apodhatu)?Tean elemenat postoji u naem telu i u dru-

gim telima, on je subjektivan i objektivan. Subjek-tivan elemenat je dobro to zavisi od nae linostii ono je vlano ili mekano kao: u, flegma (siluz),gnoj, krv, znoj, limfa, suze, serum, pljuvaka, nos-na sluz, zglobna tenost, mokraa i sve ono to jena telu ili u telu vlano ili mekano naziva se sub-

jektivni teni elemenat. Teni subjektivni i objek-tivni elementi su samo teni elementi i prema re-alnosti i pravoj mudrosti to treba shvatiti ovako:

To mi ne pripada, ja nisam to, to nije moj ego.3. ta je elemenat toplote (tejodhatu)?

Elemenat toplote .moe da bude subjektivan iliobjektivan. Subjektivni elemenat toplote je dobroto zavisi od nae linosti, a proizvodi toplotu iradijaciju kao toplotu kojom se zagrevamo, troi-


13/85

mo, sagorevamo, toplotu zibog ikoje je sve to po-jedemo, popijemo, savaemo potpuno svareno, iilisve ono to na telu ili u tedu proizvodi toplotu iradijaciju. A subjektivni i objektivni elementi topilote su samo elementi top'lote i prema realnosti ipravoj mudrosti, to treba shvatiti ovako: T o mine pripada, ja nisam to, to nije moj ego.

4. ta je eletmenat vibracije (vayo dhatu)?

Elemenat vibracije moe da bude subjektivanili objektivan. Subjektivan etlemenat vibracije je

dobro to od nae linosti zavisi i pokretan je iligasovit kao: uzlazni i silazni gasoviti tokovi, stomani gas i gas unutranjih organa, izdisanje i udi-sanje i sve ono to je na telu ili u telu pokretnoili gasovito. A subjektivni ili objektivni elemenatvibracije je, u stvari, samo elemenat vibracije. Iprema realnosti i pravoj istini to treba shvatitiovaiko: To mi ne pripada, ja nisam to, to nije mojego.

Isto tako kao to nazivamo (kolibom prostoromeen drvima, evarom, trskom i sakupljenimblatom, tako nazivamo telom prostor omeenskupom kostiju, nerava, mesa, koe.

Zavisnost Ako su oi otvorene, a pri tom neki spolj

p6rekla ni oblik ne ue u vidno polje i ne doesvesti ni do kakvog odgovarajueg spoja, u tom

sluaju ne dolazi ni do kakvog odgovara-jueg formiranja svesnog oblika. Ili, pak, ako suoi otvorene i alko neki spoljni obliik ue u vidnopolje a da, meutim, ne doe do odgovarajuegspoja, ni u tom sluaju nee doi do odgovaraju-

eg formiranja svesnog oblika. Najzad, ako su oiotvorene i neki spoljanji oblik ue u vidno polje,a uspostavi se odgovarajui spoj, u tom sluajue doi do odgovarajueg formiranja svesnog ob-lika.

M. 38. Dakle, kaem: buenje svesti zavisi od iz

vesnih uslova i bez tih se us lova nijedna

13


14/85

svest ne budi. A prema ulovima i prema buenjusvesti ovaiko ih nazivamo:

Ona svest (cakikhuvina), ije buenje za-visi od vida i oblika.

U na svest (sotavina), ije buenje zavisiod sluha i zvukova.

Svest njuha (ghnavina), ije buenje za-visi od njuha i mirisa.

Svest ukusa (jivhvina), ije buenje zavi-si od ukusa i sklonosti.

Teflesna svest (kyavina), ije buenje za-

visi od tela i dodira.Svest duha (manovina), ije buenje zavisi

od duha i ideja.Sa psihoilokog stanovita objekti ula ne mo-

gu postojati, zaista, kao takvi van i nezavisno odsvesti. Na primer, objekti nae vizuelne svesti nisuni na koji nain stvarna tela, ve obini oseti (ram

mana) svetlosti i boje u naoj svesti. Ako se posmatraju fiziki ili kao fizike osnove (ayatana) onisu, kao to nam je svima poznato, energije kojeprelaze jedna u drugu, nazvanim talasi svetlostikoji, zahvaljujui fizikim i hemijskim reakcija-ma koje se zbivaju u vizuelnom organu (ili bazi) optikom nervu, stvaraju senzacije svetlosti iliboje.

Isti je sluaj sa slutnim objektima koji su i-sto subjektivni oseti zvukova koje mi primamo saddrarrumana). Osnovi fizikih zvukova (saddyatana) su, ipak, energije prenete vazduhom u unibubanj, ti takozvani vazduni talasi koji stimuliu sluni organ ili bazu (sotyatana) auditivninerv bude oset zvuka. v

Fizike osnove mirisa su gasovi, dim itd., fizi-ke osnove ukusa su hemijs'ki rastvori. Pet vrstiulinih doivljaja mogu da se pojave kao objektiduhovne svesti (manovina). Na primer, vizuelna svest moe da postoji samo dok su oi otvo-rene. Dakle, slika koja se produava kada zatvori-

14


15/85

mo oi nije vie percepirana vizuelnom sveu, vesamo duhovnom sveu.

Da uzgred napomenemo da nije potpuno is-

pravno govoriti o optikim i akustikim iluzijamai halucinacijama, jer njih, kao i snove, percepirajedino duh a ne vizualni i auditivni organi.

M. 28. Bilo ta da dobije obliik (rupa) time u sve-sti potencira ono to pripada agregatu te

iesnog obliika vezanom za sklonost postojanja.Bilo ta da stvara oset (vedana) (time u sve-

sti potencira ono to pripada agregatu oseta vezanuza sklonost postojanja. *

Bilo ta da stvara opaanje (sanna) time usvesti potencira ono to pripada agregatu opaanjavezanom za sklonost postojanja.

Bilo ta da postoji od duhovnih formacija(sanikhara) time u svesti potencira ono to pripada

agregatu duhovnih formacija vezanim za sklonostpostojanja.Bilo ta da postoji od svesti (vinnana) time

u svesti potencira ono to pripada agregatu svestivezanom za sklonost postojanja.

Uporednost i nikome nije mogue da objasni nei uzajamna stanak jedne egzistencije i ulazak uzavisnost novu egzistenciju, ili rast, poveavaKhandasa nje i razvijanje svesti nezavisno od te

lesnog oblika, oseta, opaanja i du-hovnih formacija.

S. 21. (2) Sva formiranja su prolazna (anioca),Tri karak sva formiranja su podlona patnji (du

tcristike kkha), sva formiranja su bez biacgzistencije ega (anatta). Oblik je prolazan, oset

je prolazan, opaanje je prolazno, du-hovna formacija je prolazna, svest je prolazna.

A ono to je prolazno podlono je patnji i onood ega je prolazno podlono je patnji i stalnimpromenama i ne moe se ba rei: To mi pripa-

da, to sam ja, to je moj ,ego\

15


16/85

S. 21 (5) Dalkle, bilo ta da postoji, telesni oblikili oset, opaanje, duhovna formacija ili

svest, bilo da je to nae ili tue, billo da je prostoili suptilno, uzvieno ili nisko, blizu ili udaljeno,

treba shvatiti prema realnosti i istinskom znanju:To mi ne pripada, to nisam ja, to nije moj ego.

S. 21 (5) Pretpostavimo da jedan oveik moe daposmatra sve vazdune mehurioe u Gan

gu za vreme njegovog toika i da ih briljivo prati.Posle takvog posmatranja oni e mu izgledati pra-

zni, ireallni i bez supstance. Na isti nain redovnikposmatra oblike, osete, duhovne formaoije i stanjasvesti bilo da su oni u prolosti, sadanjosti, bliskiih daleki. I on ih posmatra, ispituje ih paljivo, apoto ih je paljivo ispitao oni mu izgledaju nita-vnim, praznim i bez ega.

U apsolutnom smislu paramattha posto-

je samo bezbrojni procesi, bezbrojni ta'lasi u uvekuzburkanom moru oblika, oseta, opaanja, duhov-nih formacija i stanja svesti i nijedan od njih,meu tim stalnim promenljivim pojavama, ne sa-injava nilkakvo bieego van njih.

S. 21. (3) Onaj kome godi telesni oblik, oseti, opa-anja ili duhovne formacije ili svest, nje-

mu i patnja godi, a onaj kome patnja godi neeje biti osloboen. Prema tome kaem:

DH. 14648. Kakvo blaenstvo, kakvo zadovoljstvomoe da postoji tamo gde je sve u

pepelu. Obavijen tminom ne trai li svetlost?Posmatraj tog pajaca, tu odvratnu, nezdravu

gomilu punu pohlepe, u kojoj nita nije trajno.Telo je krhko, to je leglo bolesti i trulei, totrulo telo ima svoj kraj a smrt je na kraju ivota.

A. III (35). Jeste li ikada na svetu videli enu iliTri oveka koji ima 80, 90, ili 100 godina,upozorenja krhkog, savijenog kao ugaona greda

krova, povijenog ka zemlji, oslonjenog

16


17/85

na tap, kako hoda nesigurnim koracima, nepokret-nog, to ve odavno nije mlad, bez zuba, retke iproreene kose, naboranog i vornovatih udova. Izar niste pomislili da ste i vi podloni starakoj

oronulosti i da joj ne moete umai?Jeste li ikada na svetu videli enu ili oveka

bolesnog, ojaenog, opasno povreenog, kako leiu svom sopstvenom smradu i koga drugi morajuda podiu, da stavljaju u krevet. I zar niste pomi-slili da ste i vi podloni bo'lesti i da joj ne moeteumai?

Jeste li ikada na svetu videli le ene ili ove-ka dva ili tri dana po smrti, naduvenog, raspadnu-tog i punog smrada. I zar niste pomislili da ste ivi smrtni i da smrti ne moete da izbegnete?

S. 14 (1) Neobjanjiv je poetalk tog lutanja(Samsara) (Samsara), ne moe se otkriti prapo

etak bia, koja zaslepljena neznanjem,

Uhvaena u zamku elja, nasru i jure ka krugunovih raanja.

Samsara, toak postojanja (egzistencija), buk-valno veno lutanje je naziv za ivotni okean sasvojim neprestanim plimama i osefkama to simboliu taj veiti bezbrojni proces ponovnog raanja,starosti, bola i smrti. Odreenije, Samsara je bes-

krajni niz petostrukih kombinacija Kandasa kojise stalno, svakog trenutka, menjaju i neprestano seslede kroz nepojmljive vremenske periode. Samo

jedan ivot je u toj Samsari tak majuan i gotovonevidljiv deo. Ali, da bi ovek bio sposoban da ra-zume prvu od etiri uzviene istine, treba da zau-stavi pogled na Samsari, na tom zastraujuem nizuponovnih roenja, a ne samo na jednom jedinom

ivotu to prirodno ponekad ne mora da bude su-vie muan.

%S. 14. (2) ta mislite da je vee, obilje suza koje

ste prolili tokom tog dugog puta dok steurili i jurili u krugu ponovnih roenja, spojeni

2 Tako Je govorio Buda

17


18/85

sa onim 'koga ne elite, odvojeni od onoga kogabiste aleli, ili masa vode etiri Okeana?

Dugo ste patili zbog smrti oca ili majke, sinaili keri, brae ili sestara, i dok ste tako patili to-

kom tog dugog puta, vi ste, u stvari, prolili viesuza nego to ih sadri voda etiri okeana.

ta mislite da je vee, obilje krvi koje je potdklo iz vaeg osakaenog tela na tom dugom putuili masa vode etiri okeana?

Vie ste puta bili uhvaeni kao lopov ili skit-nica, ili kao preljubnik i dok su vas muili na tomdugom putu vie je krvi poteklo iz vaeg tela negoto je vode u etiri okeana.

Kako je to mogue?Neobjanjiv je poetak tih lutanja (Samsara),

ne moe se otkriti prapoetak bia, to zaslepljenihneznanjem, uhvaena u zamku elje nasru i jureka krugu novih raanja.

I tako ste, tokom mnogih godina, podnosili

patnju, trpeli muenje, podnosili nesreu i ispuni-li itava groblja; to je, uistinu, dovoljno dugo dabiste uskratili vrednost svim oblicima egzistencije,dovoljno dugo da se prenete i oslobodite ih. se sa-svim.

18


19/85

DRUGA UZVIENA ISTINA

UZVIENA ISTINAo poreklu patnje

D. 22. gta je uzviena istina o poreklu patnje?To je pohlepna elja za novim ponovnim

roenjima, koja uz zadovoljstvo i pohlepu uveknegde nalazi nova uivanja.

U apsolutnom smislu realno bie, jedno odre-eno nepromenjivo ja, jedno bieego ponovo se

ne raa. Jo i vie, ne postoji nita slino ak niu dva uzastopna trenutka, jer pet Kandasa ili Agre-gata postojanja su u stalnim promenama, u stal-nom raspadanju i obnavljanju. Oni svakog trenut-ka umiru, a drugi se svaikog trenu'Cka ponovo raa-ju. Otuda sledi da ne postoji stvar kao realna egzi-stencija i'li neko bie (na latinskom esse) ve

samo proces bez kraja, stalna promena, jedno po-stajati (bhava) to se zasniva na produkciji i naonom to je stvoreno, na procesu radnje (kammabhava) i na procesu realkcija ili ponovnih roenja.

Taj proces produkcije onog stvorenog mo-e da se uporedi sa tailasom okeana. U sluaju ta-lasa nema ni najmanje zasebne koliine vode dok

se ona valja po morskoj povrini. Ali struktura ta-lasa to se valja po povrini vode i izgleda kao je-dinstvena i ista vodena masa, u stvarnosti nije nitadrugo do stailno uzdizanje i sputanje potpuno raz-liitih vodenih masa koje je izazvano snagom vetra.Tako Buda nije poduavao da se jedno bieegouri,ka ponovnim roenjima, ve da se samo ivot-

ni talasi prema svojoj prirodi i delima (dobrim

19


20/85

ili loim), manifestu ju u jednom sluaju 'kao ljudi,u drugom kao ivotinje, a negde kao nevidljiva bia.

Trostruka Postoji: .putena elja (kamataniha), e

elia 'Ija za venoeu (bhavatanha) elja zasreom na odreeno vreme (viibhava

tanha).

Bhavatanha je po VizudiMagu blisko poveza-na sa onim to se na?iva verovanje u venost (bhava ili sassataditthi), verovanjem u apsolutno i veito bieego koje postoji nezavisno od naega

tela.Vibhavatanha je rezultat nihilistikog verovanja (vibhava ili ucchedaditthi), varljivo verovanjematerijalistike ideje u manjevie smru unitenego koji nema nikakav odnos ni sa vremenom preroenja ni sa onim po smrti.

D. 22. Ali gde se elja stvara?

Svuda na svetu gde postoji zadovoljstvo iliuivanje, tamo se elja budi i ukorenjuje.

Oblici, zvuci, mirisi, ukusi, fiziki dodir i ide-je su divni i ugodni i tamo se elja javlja i uko-renjuje.

Svest, dodir ula, oset roen iz tog dodira,opaanje, volja, elja, misao, razmiljanje su divni

i ugodni i tamo se elja stvara i ukorenjuje.

M. 38. Kada se percepira nefl vidljiv oblik, nekizvuk, miris, ukus, fiziki dodir ili neka du-

hovna ideja, percepiran predmet je prijatan, pri-vlai nas; ako je neprijatan odbija nas.

ZavisnostTako, bilo kakva da je vrsta osetaod porekla (vedana) kojom se dksperimcntie, pri

svih pojava jatna ili koja ostavlja ravnodunim,nalazi se zadovoljstvo u tom osetu, po-

staje nam drago, za njega se vezujemo. A onda sestvara pohlepa; a pohlepa ula znai: privrenostegzistenciji (upadana), a od privrenosti egzistenci-

20


21/85

ji zavisi akcija ili proces postojanja (bhava ovdepostaje karama bhava), a od procesa postojanja za-visi (u budunosti) raanje (jati) i ono to proizilazi iz raanja: starost i smrt, tuga, jadikovke, jad,bol i oajanje. Tako se patnja nagomilava.

Ovo se naziva Uzvienom istinom o poreklupatnje.

M. 12. Uistinu, to je prouzrokovano telesNagomilavanje nom pohlepom, usiovljeno pohlepatnje pom, pohlepa je u to umeana, pot-

puno rukovoeno pohlepom, i takodolazi do ovoga: kraljevi ratuju protiv kraljeva,prinevi protiv prineva, svetenici protiv svetenika, graani protiv graana, majka se svaa sa si-nom, sin sa majkom, otac sa sinom, sin sa ocem,braa se svaaju sa bratom, brat sa sestrom, se-stra sa bratom, prijatelj sa prijateljem. I tako se

predaju nesuglasicama, svaama, tuama, navaljujujedni na druge pesnicama, motkama, orujem. Ilako pate dok umiru ili pate dok preivljavaju groz-ne muke. A zatim, poto je i ovo prouzrokovanole'lesnom pohlepom, uslovljeno pohlepom, potpunorukovoeno pohlepom, mogu se videti ljudi 'kakoupadaju u kue, kradu i pljakaju, unitavaju ita-ve kue, napadaju putnike na putevima, otimaju

lue ene. Onda ih oni to vladaju zatvaraju i od-reuju im razliite kazne. I oni zbog toga podnosegrozne mulke i smrt. To je beda telesne po'hlepe,nagomilavan je patnje sadanjeg ivota prouzroko-vane pohlepom, usloVljene pohlepom, zbog pohle-pe i to potpuno zavisi od pohlepe ula.

Nagomilavanje i tako nastavljajui ljudi se ravopatnje u ponaaju, upotrebljavaju rune rebudunosti i, loe misle, a ravo se ponaa-

jui, upotrebljavajui rave rei i lo-e mislei, upadaju, kada po smrti doe do raspa-danja tela, u inferiorna ivotna stanja, u stanjepatnje i izgubljenost i u provalije pakla. A to je

21


22/85

beda pohlepe, nagomilavanje patnje u buduim i-votima i ona je prouzrokovana pohlepom, uslovije-na pohlepom, zbog pohlepe i potpuno zavisi odtelesne pohlepe.

HP. 127. Ne postoji mesto, ni u vazduhu, ni u du-binama okeana, ni u peinama, nigde

na itavom svetu gde bi se ovek zaklonio od svo-jih ravih dela.

S. 35. Jer bia su posednici svojih dela, nasledtT Niz nici svojih dela, njihova dela su klice iz

uinjenih kojih se zameu, vezani su za svoja dela,njihova su dela njihov zaklon. Ma kakvada su njihova dela dobra ili rava

ona e ponjeti njihov p'lod.

A. III (33) x bilo na kom mestu bia da ponu daive, tu e njihova dela sazreti, a bilo

na kom mestu da njihova dela sazru, ona e .ubra-ti plod svojih deila, pa bilo to u ovom ivotu, u bu-duem ivotu ili u jednom od buduih ivota.

S. 21 (10). Doi e vreme kada e se moni okeanisuiti, kada e nestati i kada ga vie

nee biti. Doi e vreme kada e se mona zemlja,prodrana vatrom, unititi i nee vie postojati.

Meutim, patnje ljudi zaslepljenih neznanjem i e-ljom koja se kroz krug ponovnih raanja ure,nee prestati.

22


23/85

TREA UZVIENA ISTINA

UZVIENA ISTINAo prestanku patnje

D. 22. ta je uzviena istina o prestanku patnje?To je potpuno ieznue, prestanak elje,

njeno naputanje, odvajanje i oslobaanje od nje.Ali gde ta elja moe da iezne, kako moe da seugasi?

Svuda gde na svetu ima divnih i dopadljivih

stvari, tamo elja moe da iezne i da se ugasi.

S. 12 (66). Bilo da se to odnosi na prolost, na sa-danjost ili na budunost, a svaki od

redovnika ili svetenika gleda na divne i dopadlji-ve stvari na s.vetu kao na nestalne (anicca), jadne(dukkha) i bez ega (anatta), kao na neku bolest ili

na tugu, on prevazilazi elju.

IT. 96. a kad je osloboen ulne elje, osloboenudnje za postojanjem, on se vie ne vra-

a, on vie ne stupa u ivot. i

i S. 12. Jer potpunim prestankom i iezava

Zavisnost vanjem elje (tanha) prestaje udnjaod prestanka Za ivotom (upadana); prestankom uIcnomena dnje za ivotom (akcija) proces pos-

tojanja (bhava) je ugaen; prestankomprocesa postojanja ponovno roenje (jati) je uga-eno; a nepostojanjem ponovnog roenja, starosti smrt, jad i patnja se gase. Tako dolazi do pre-

stanka gotovo svake mase patnje.

23


24/85

Odatle proizilazi da je unitenje, prestanak,prevazilaenje telesnog oblika, oseta, opaanja, du-hovnih aktivnosti i svesti prestanak patnje, krajbolesti, pobeda starosti i smrti.

Gibanje vode koje nazivamo talasom kojiza neupuenog posmatraa stvara iluziju jedinstve-ne i iste vodene mase koja se na povrini jezerapokree proizvedeno i odravano vetrom opsta

je zbog rezervnih energija. Kada, jednom, vetarprestane, a novi vetar ne bude vie duvao nad vo-dom, rezervne energije e postepeno nestati i tako

e se itavo gibanje vode zavriti. Isto tako, akose u vatru stavi novo gorivo, ugasie se poto jeistroeno staro.

Na slian nain je proces pet Kandasa (agre-gata) to za obinog neupuenog oveka stvarailuziju jednog biaega proizveden i odravanpozitivnom eljom za ivotom (tanha) i za nekovreme podstaknut energijama nagomilanog ivota.

Jedanput kada je vatra (upadana) elje i tenjeivotu prestala i kada nikakva nova elja vie nepouruje proces pet Kandasa da se odri, ivot ese produiti toliko dugo koliko u reem ima vital-nih energija, ali kada se one jedanput istroe, pri-likom smrti, proces pet Kandasa e se zavriti.

Tako se Nibana prestanak (sanskrit: nir-

vana, od nirva, prestati sa disanjem, ugasiti se)moe da posmatra kroz dva vida:

1. Prestanak neistote (kilesa parinibbana)koja se stvara ak i u vreme ivota Arahata iliSveca.

2. Prestanak procesa pet Kandasa (khandaparinibana), to se deava po smrti.

A. III (32). To je, u stvari, Mir, to je najuzvie(Nibbana) nije, kraj svih formacija, naputanje

itavog niza ponovnih raanja, nesta-nak elje, ravnodunost, prestanak, Nibana.

Zaaran pohlepom, raziljuen besom, zaslepljen iluzijom, zaslepljen, duha uhvaenog u zamku,

24


25/85

ovek tei svojoj propasti, propasti drugih i trpimoralne muke, tugu. Ali ako odbaci pohlepu, besi iluziju, ovek ne tei niti svojoj ni propasti dru-gih i ne podnosi ni moralne muke ni tugu. Tako

Nibana za mudraca moe odmah da postane oi-ta, prihvatljiva, privlana i razumljiva.

A. III (53). Prestanak svake pohlepe, prestanak be-sa, prestanak iluzije, to se, u stvari, zove

Nibana.

A. VI (55). a tako osloboenom ueniku, koji uArahat svom srcu nosi mir, ne treba nitaili Svetac vie pridodati onome to je ve izvr-

io i nita vie ne treba da radi. Kaoto je stena od jedinstvene vrste mase neoborivaod vetra, isto tako ni oblici, ni zvukovi, ni mirisi,ni ukusi, ni dodiri bilo koje vrste ne mogu da uz-drmaju takvo bie. Njegov duh je stabilan i on je

osloboen.

A. III (32). a onaj koji je posmatrao sve suprot-nosti na ovoj zemlji i nita ga vie ne

moe da iznenadi na ovome svetu, mirno bie, os-loboeno besa, bola i elja, prevaziao je roenjei starost.

UD. VIII (1). Uistinu, postoji carstvo u kome neNepromenjljivo ma ni vrstog, ni tenog stanja, ni

toplote, ni pokreta, ni ovog svetani nekog drugog, ni sunca, ni meseca.

Ovim ne nazivam ni neto to e se uzdii, nitineto to ne napreduje, ni neto to je napred, nitito se upravo raa, niti to upravo umire. Tu ne-

ma ni potpore, ni razvitka, ni osnove. To je krajpatnje.

UD. III (3). Postoji jedno roeno nije, prouzroko-vano nije, stvoreno nije, formirano ni-

je. Kada to roeno nije, prouzrokovano nije, stvo-

25


26/85

reno nije, formirano nije ne bi postojalo, nikakvavrsta ovog roenog, prouzrokovanog, stvorenog, for-miranog sveta, ne bi bila mogua.

Ali'poto postoji jedno roeno nije, prouzroko-

vano nije, stvoreno nije, formirano nije, mogue jeumai iz sveta onog to je roeno, prouzrokovano,stvoreno, formirano.

26


27/85

ETVRTA UZVIENA ISTINA

UZVIENA ISTINA 0 PUTUTO VODI KA PRESTANKU PATNJE

s. 56. Nesmotreno preputanje nis'kom, svimaDve pristupanom, vulgarnom, obinom i bezkrajnosti ikakve koristi ulnom zadovoljstvu, kaoi umereni j preputanje munom, obinom, linomput poniavanju, i jedno i drugo su dve kraj-

nosti i Savreni ih je izbegavao, stvorio

je umereni put zahvaljujui kome razumemo i spo-znajemo, a on vodi miru, raspoznavanju, prosvetljenosti, Nibani.

Osmostruki To je uzvieni, osmostruki put, putput koji vodi prestanku patnje:

1. Pravilno shvatanje(Sammaditthi)

2. Prava misao(Sammasankappa)

3. Prava re(Sammavaca)

4. Pravilno ponaanje(Sammaikammanta)

5. Opravdano ivotnosredstvo (Sammaa

6. Pravi napor(Sammavayama)

jiva)

III Mudrost(Panna)

I Morailnost(Sila)

27


28/85

7. Prava panja(Sammasati) II Koncentracija

8. Prava koncentracija (Samadhi)

(Sammasamadhi)

Svaki apsolutni napredak na ovom putu unu-tarnje kulture bezuslovno se zasniva na pravilnom shvatanju ili na pravilnim pogledima. Zbog toga je,u stvari, pravilno shvatanje prvi korak na osmo strukom putu. Meutim, red prema kome su raz-

liite grane puta dovedene do savrenstva je: Mo-ralnost, Koncentracija, Mudrost, na jeziku Pali:Sila, Samadhi i Pana.

Pravilno shvatanje i Mudrost su osnova ita-vog Budinog uenja.

S. 56. Ovo je Put umerenosti koga je Savreni ot-

krio, zahvaljujui kome razumevamo i upo-znajemo, a on vodi miru, raspoznavanju, prosvetljavanju, Nibani.

Ovaj put je osloboen bola i muka, osloboenjecanja i patnji. To je Savreni put.

DH. 274275276. Uistinu ne postoji drugi put odovog puta to vodi proiavanju pro

svetljene vizije. Ako idete ovim putem staviete taiku na patnju.

Ali svako treba da se bori za sebe, Savreni susamo oznaili put.

M. 26. Nauljite uho, Besmrtni je pronaen. Jaotkrivam, izlaem Istinu. Delajte onako ka-

ko sam vam ja to pokazao. A taj najvii sveti i-votni cilj, radi koga sinovi plemenitih porodica od-laze iz svojih kua i lutaju, uskoro ete, ak uovom ivotu, upoznati, ostvariti, dosegnuti.

28


29/85

PRVI KORAK

PRAVILNO SHVATANJE(Samma-ditthi)

D. 22. gta je pravilno shvatanje?Shvatiti 1. razumeti patnju,etiri 2. razumeti uzrok patnje,istine 3. razumeti prestanak patnje,

4. razumeti put koji vodi ka prestanpatnje. To se zove shvatanje ili pravi pogled.

M. 9. l i j pak kada plemenit uenikshvati ta

Treba je greka i gde je njen koren ili ta je toshvatiti zasluga i gde je njen koren, u tom sluazaslugu i ju on pravilno shvata.greku Grenim (akuzala) se smatra svaki

telesni in, re ili rezultat stanja duhakoji nepovoljno utie na na ivot i odraava se unjihovim dejstvima kao patnja, pa bilo to u ovak-vom ili u nekom drugom obliku budueg ivota.

M. 9. ta je greno (akuzala) ?

1. unitavanje ivih bia2. kraa3. nezakoniti seksualni odnosi

telesna akcija(kayajkamma)

4. la

5. ilani odnosi6. grube rei7. prazne rei

8. zavist9. zlovolja10. lane ideje

verbalna akcija(vacikamma)

duhovna akcija(manokamma)

29


30/85

Stanje htenja (cetana) se smatra akcijom(kamma). Moe da se ispoljava kao telesna akcijaili kao re; ako se ne ispoljava smatra se duhov-nom akcijom.

M. 9. gta je osnova greha?Pohlepa (lobha) je osnova greha, bes (dosa)

je osnova greha, iluzija (moha) je osnova greha.Stanje lobhe kao i stanje dose, su uvdk prae-

ni mohom, jer je moha neznanje, koje je prvo-bitna osnova sveg zla.

AX. 174. Dakle, kaem da su ta grena dela tro-struka i prouzrokuju ih: pohlepa, bes ili

neznanje (iluzija).

M. 9. Koja su dobra dela (kuzala)?

telesna akcija

1. ne ubiti

2. ine ukrasti3. ne odravati nezakonite

seiksualne odnose

verbalna akcija

4. ne lagati5. me odravati lane odnose6. ne upotrebljavati grube rei

7. ne voditi prazne razgovore

8. uzdravati se od zavisti9. uzdravati se zlovolje > duhovna a'kcija

10. pravilno gledati na stvari

Osnova dobrih dela je: odsustvo pohlepe (alob^ ha nezainteresovanost), odsustvo besa (adosa

blagonaklonost), odsustvo neznanja (amoha zna-nje).

S. 21 (5). Kada se shvati da su oblik, oset, opaShvatanje anje, duhovne aktivnosti i svest protri osobine lani (podloni patnji i bez ega), i u

tom sluaju dolazi do pravilnog shva

tanja.

30


31/85

M. 63. Aiko neko kae da eli da vodi svetakiBeskorisna ivot i da sledi pravila Posveenog, podpitanja uslovom da mu Posveeni prethodno

kae da li je svet veit, ili vremenski

odreen, konaan ili beskonaan, da li se principivota identifikuje sa telom u kome je neto razli-ito, da li Savreni postoji i posile smrti itd. takvobi bie moglo da umre pre nego to Savretni budeu mogunosti da na sve ovo odgovori.

To bi bilo isto kao kada bi nelki ovek ranjenotrovnom strelom, a iji prijatelji, drugovi i bli-nji hoe da pozovu hirurga da ga lei, rekao: N eelim da izvuku tu strelu pre nfcgo to saznam odkoga sam ranjen, da li je to plemenita osoba, princ,graanin ili rob ili Kako se zove i kakvoj poro-dici pripada; ili: Da li je visok, mali ili srednjegrasta? Izvesno je da e taj ovak umreti pre negoto sve ovo sazna.

SUP. 592. Dakle, ovdk koji trai svoje blagostanjetreba da izvue tu strelu strelu jadikovki, muke i bola.

M. 63. Jer, bilo da postoji ili da ne postoji teorijada li je svet vean ili vremenski odreen,

konaan ili beskonaan, izvesno je da postoji raa-nje, starost, smrt, tuga, jadikovke, jad, bol, oaja-

nje, kojih ovek moe da se oslobodi, ak i u sada-njem ivotu, na nain kako sam vam to rekao.

Postoji, na primer, svetski ovek, koji jeneznalica, ne vodi rauna o svetim ljudima,ne poznaje uenje svetih ljudi, i koji nijeuao u Uzvienu doktrinu.

A njegovo srce je zaposednuto, preplavljenoiluzijom o ja, skepticizmom, privrenou

ritualima i ceremonijama, ulnim eljama, zlovo-ljom i on zaista ne zna kako da se oslobodi tihstvari.

M. 2.

Petveza

M. 64.

31


32/85

Iluzija o sopstvenom ja (sakkayaddtthi) se manifestuje 'kroz:

1. Spiritualizam (bhava ili sassataditthi), bu-kvalno: verovanje u venost ili verovanje da njegovego postoji nezavisno od njegovog materijalnog te-la i nastavlja se po raspadanju tela.

2. Materijalizam (vibhava ili ucchedaditthi),bukvalno: verovanje u nihilizam ili verovanje daovaj sadanji ivot.sainjava ego koji biva unitenpo smrti materijalnog tela.

M 2. Ne znajui ta je dostojno, a ta neRazmiljanje dostojno razmiljanja, vezuje se zabez mudrosti ono to je bez vrednosti a ne za ono

to vrednosti ima. I nimalo mudrone razmilja: Da li sam iili nisam postojao u pro-losti? Ko sam u prolosti bio? Kakav sam u prolo-sti bio? Iz kakvog sam se u kakvo stanje pretvorio

u prolosti? Da li u ili neu postojati u budunostii u kakvom obliku? Kakav u biti u budunosti?Iz kakvog u kakvo stanje u se pretvoriti u budu-nosti?

A i sadanjost ga ispunjava sumnjama: Jesamli ili nisam? Ko sam? Kakav sam? Odakle je biedolo? Kuda ide?

est i poto se ovek izgubi u tim razmiljamiljenja njima bez mudrosti zapada u jedno odo egu est miljenja i ono postaje njegovo ube

enje i njegovo vrsto verovanje: Imamego ili Nemam ego; ili pomou ega oseamego, ili pomou ega oseam ono to je bez ega,ili ima sledei pogled na to: Moj ego moe da mi-

sli, osea i as u ovom as u onom sluaju eksperimentie plodom dobrih ili loih dela, to je moj sta-lan, stabilan, vean ego, nije podloan promeni iveno e ostati isti.

M. 22. Kada bi ego zaista postojao isto tako bi po-stojalo neto to bi pripadalo egu. Kako

u stvarnosti ni ego niti nita od ega ne moe da s

32


33/85

pronae, zar zaista nije potpuno nerazumno rei:Ovo je svet, ovo sam ,ja i po smrti u ostatistalan, postojan i vean.

To je samo prosto miljenje, gomila miljenja,

smeno miljenje, zbrka miljenja, upadamje u zam-ku miiljenja, a po upadanju u zamku iluzornih mi-ljenja, neznalica sa ovog sveta nee biti osloboenponovnih raanja, starosti, smrti, tuge, jada, bola,oajanja. Kaem, nee biti osloboen patnje.

2 Dobar i plemenit uenik koji potujeMudra svete ljude, poznaje njihovo uenje,razmiljanja priobijen za Uzvienu doktrinu, razu-

me ta je a ta nije dostojno razmi-ljanja. I poto to zna, on razmilja o onome toima vrednost, a ne o onome to je nje lieno. Onmudro razmilja o tome ta je to patnja, koji jeuzrok patnji, ta je to prestanak patnje, koji putvodi ka prestanku patnje, on o tome mudro raz-

milja.

Sotopana A kada tako razmilja tri se niti odvaili onaj ^ jaju od njega: iluzija o svome ja, sumkoji je uao nja i vezanost za rituale i ceremonije,u tok.

M. 22. a ti uenici od kojih su se te tri niti odvo-jile isu uli u tok (sotopanna), zauvelk suizbegli nesrena stanja i osigurali su sebi potpunoprosvetljenje.

DHP. 187. Ui u tok Nibane bolje je nego vladatizemljom, bolje je nego dostii nebeske

radosti, bolje je nego viladati vasionom.

A. X. (63). i zaista oni koji imaju neogranieno poverenje u mene uli su u tok.

Postoji deset niti koje bia vezuju za ivotnitoak. To su:

:i Tako je govorio Buda 33


34/85

1. Iluzija o svome ja (sak!kayaditthi)2. sumnja (vicikiccha),3. vezanost za rituale i ceremonije (silabbata

fparamasa)4. senzualna elja (ikamaraga),5. zlovolja (vyapada),6. elja za svetom oblija (ruparaga),7. elja za svetom bez oblija (aruparaga),8. ponos (mana),9. uzbuivanje (udhaoca),

10. neznanje (avijja).

Sotopana, u bukvalnom prevodu Onaj to jeuao u tdk, u stvari koji ulazi u tok u Nibanu tovodi, osloboen je tri prve veze.

Sakadagamin, u bukvalnom prevodu onaj kojise jedanput vraa (u nau sferu ula), oslobodio,se etvrte i pete veze u pravom smislu te rei.

Anagamin, bukvalno prevedeno: onaj koji sevie ne vraa, potpuno je osloboen prvih pet vezakoje su se zadrale u naoj sferi ula (kamalloka)posle smrti, dosegnue cilj ivei u sferi istog ob-lika (rupalka).

Arahat, savreni svetac, potpuno je osloboensvih deset veza.

M. 117. Da'kle, kaem, postoje dve vrste praShvatanje na vilnog shvatanja:zemaljskom i i. 'Shvatanje da milostinja i rtvenadzemaljskom nisu beskorisni, da se ubire plod iplanu rezultat ikako dobrih tako i ravih

dela.

Da pojmovi kao ovaj i budui ivot postoje, daotac i majka, kao i spontano roena bia (u nebes-kim svetovima) nisu samo rei, da na svetu postojeredovnici, svetenici i da su oni isti i savreni, damogu da objasne ovaj i budui ivot koji su oni sa-mi shvatili. Ovo se zove pravilnim pogledom na svet(lokiyasammaditthi), pogled koji daje zemalljske

plodove i uzrokuje dobre rezultate.

34


35/85

2. Ali, bilo ta da postoji od znanja, od pronic-ljivosti, od pravilnog shvatanja a odnosi se na Put(kod Sotopane, Sakadagamina, Anagamiiina ili Arahata), poto je duh okrenut od sveta i spojen saPutem, poto se Sveti put ledi, to nazivamo: pra-vilnim i nadzemaljskim shvatanjem (lokuttarasammaditthi) koje nije sa ovoga sveta, ve je iznadnjega, a sjedinjeno je sa Putem.

Osmostruki put je, dakle, dvojak:' 1. put ovogasveta (Iokiya), a upranajva ga bie vezano za svet(puthujjana); 2. nadzemaljski put (lokuttara), sprovoetn od uzvienih uenika (ariyapuggaila).

M. 117. Prepoznajui lane i pravilne poglede,Veza sa primenjuje se pravilno shvatanje (prvidrugim korak), a trudei se da se lani pogledikoracima prevaziu i pobude pravilni pogledi, pri

menjuje se pravi napor (esti korak);prevazilazei lane poglede paljivim duhom kadasu u pitanju pravilni pogledi, primenjuje se prava

panja (sedmi korak). Dakle, tri stvari prate i sle-de pravilne poglede, a to su: pravilno shvatanje,pravi napor i prava panja.

>M- 72. a kada se postavi pitanje znanja i da li ja

o njemu prihvatam bilo kakvo miljenjetreba ovako odgovoriti:

Oslobaanje Savreni je osloboen svake teorije,od doktrina jer je Savreni razumeo ta je to telo,ikako se ono raa i kako nestaje. Razu-

meo je ta je oset, kako se raa i kako nestaje. Ra-zumeo je ta je opaanje, kako se ono raa i kakonestaje. Razumeo je ta su duhovne aktivnosti, ka-ko se one raaju i kako nestaju. Razumeo je ta jeto svest, kako se ona raa i kako nestaje. Dakle,

kaem, Savreni je dostigao potpuno osloboenjeprestankom, udaljavanjem, nestankom, odbaciva-njem, oslobaanjem od svih miljenja i pretpostav-ki, od svih sklonosti ka uzaludnoj silavi Ja iMoje.

35


36/85

A. III (134). Billo da se Savreni (Bude) pojavljujuna svetu ili ne, jedan apsolutni us'lov,

osobine nepromenjljiva injenica, stalan zakonje uvren, a on je: da su sve forma-

cije nepostojane (anicca) a da su sve formacije pod-lone patnji (duklkha) i da je svaka stvar beodreenog ega (anatta). .

Re sankara delovanje podrazumevasvaku stvar koja ima poetak ili kraj, ono to minazivamo stvorenom ili formiranom stvari (san'kharadhamma), svalku moguu fiziku ili duhovnu

komponentu postojanja.Re Dama ima ak iri smisao i podrazumevasve, jer moe da oznai stvari koje nemaju ni po-etka ni kraja, a mi ih nazivamo nestvorenim i'lineformiranim stvarima (asanikhatadhamma), kaokosmiki prostor i Nibana.

Iz tog bi razloga bilo pogreno da se kae dasu sve dame nepostojane i podlone promenama,

jer su Nibanadama i akasa postojane i ne podleu promenama. Ali iz istog razloga treba prihvatitida su, ne samo sve sankare (sankharadhamma),ve i sve dame (tu se podrazumeva i to bez oblika)bez ega (anatta).

S. XVI (10). Telesni oblik, oset, opaanje, duhovna

aktivnost, svest koji su stalni, posto-jani, veni i nepromenjljivi, takve pojmove mudrine priznaju, a i ja kaem da takva stvar ne postoji.

A. I (15). i nemogue je za svako bie koje pra-vilno shvata da bilo ta smatra egom.

D 15 Ako neko tvrdi da je oset njegov ego

Ideje i odgovorie mu se ovako: Postoji tri vrrazgovori ste oseta: prijatni, neprijatni i neodreo egu eni. K oji od ta tri oseta smatrate va-

im egom? U trenutku kada se probajedan od ovih oseta, dva druga se ne oseaju. Ovetri vrste oseta su nestalne, zavise od uzroka, po

36


37/85

dilone su ikvarenju, raspadanju, iezavanju i ne-stajanju. Bilo ko ko ima jedno od ovih oseta damisli da je to njegov ego po prestanku tog osetae morati da prizna da se njegov ego rasplinuo.I on e od tog asa i u sadanjem ivotu smatratida je njegov ego nestalan, pomean sa zadovolj-stvom i bolom, podloan raanju i nestajanju.

Ako, pak, neko kae da oset nije njegov egoi da je njegov ego nepristupaan osetu, pitaemoga ovo: Da 'li je mogue kazati ,to isam ja ' tamogde nema oseta?

Ili bi neko mogao da kae: Oset zaista nijemoj ego, ali isto tako nije istina da moj ego nijepristupaan osetu, jer moj ego je taj koji osea,

jer on ima sposobnost da osea. Njemu bi tre-balo odgovoriti: Pretpostavimo da oset potpuno isasvim prestane, a ako po prestanku tog oseta ni-kakav drugi oset ne postoji, da li je mogue rei,fco siam ja ?

Rei da duh i duhovni objekti, ili svestdub,sainjavaju ego, ni takvo tvrenje nije osnovano.

Jer se roenje i nestanak opaaju, a kada se vidiroenje i nestanak tih stvari, moe se zakljuiti dase i njegov ego raa i nestaje.

S. 21. (7). Bilo bi poeljno za neobrazovanog ove

ka na ovom svetu da pre smatra svojimegom svoje telo sastavljeno od etiri elementa ne-go svoj duh. Jer, oigledno je da njegovo teio mo-e da traje jednu, dve, tri, etiri, pet ili deset iliak sto i vie godina; dok ono to nazivamo misaoilli duh, ili svestduh, stalno se pojavljuje i nou idanju kao takva stvar, a nestaje kao neto drugo.

S. 21. (5). Dakle bilo ta da postoji od telesnogoblika, od oseta, od opaanja, od duhov-

ne aktivnosti, od svesti, bilo da je unutarnje ilispoljanje, prosto ili suptilno, uzvieno ili nisko,udaljeno ili blizu, to prema stvarnosti i pravojmudrosti treba razumeti ovako: To mi ne priipada,ja nisam to, to nije moj ego.

37


38/85

D 9. Aiko neko pita: Da li ste postojali uProlost, prolosti i da li je pogreno da nistesadanjost postojali? Da li ete postojati u budu

i budunost nosti i da li je pogreno da neete po-stojati? Da li postojite i da li je po-greno da niste postojali? Trebalo bi da odgovori-te da ste bili u prolosti i da ne moe da se kaeda niste postojali, da ete biti u budunosti i dane moe da se kae da neete postojati, da ste usadanjosti i da ne moe da se kae da ne postojite.

U prolosti je jedino prolo postojanje bilo

stvarno, a nestvarna budua i sadanja postojanja.U budunosti e jedino budue postojanje bitistvarno, a nestvarna prola i sadanja postojanja.Sada je jedino sadanje postojanje stvarno, a ne-stvarna su prola i budua postojanja.

y Uistinu, onaj to shvata uzronu zavisnost (paA ticcasamuppada) shvata i istinu. Jer isto tako kao

to krava daje mle'ko, od mleka pravimo skorup,od skorupa puter, od putera dobij amo masnou, odmasnoe (podgrejane) dobijamo penu; tako kadaimamo mleko ne smatramo ga skorupom ili puterom ili masnoom, ili masnom penom, ve samoml okom, kao to skorup smatramo skorupom isto se deava i .sa prolim postojanjem, stvarnimovog trenutka, ali nestvarnim kao budue i sada-

nje postojanje; i budue postojanje e biti stvarnou to vreme, ali nestvarno u vremenu prolom ili sa-danjem; sadanje postojanje je stvarno sada, anestvarna su postojanja prola i budua. To su svesamo proste reci, Izrazi, obini naini izraavanja,prosta znaenja. I Savreni se slui recima, ali ni-kada ne doputa da se uhvati u njihovu zamku.

S. 42. Tako je onaj koji ne razume tdesni oblik,oset, opaanje, duhovne aktivnosti, svest

prema stvarnosti (u stvari praznine jedne linostiili ego) koji ne razume kako se oni stvaraju i ne-staju, njihov nain nestanka, podloan da verujebilo da se Savreni nastavlja po smrti, bilo da sene nastavlja itd.

38


39/85

A. III (61). Istini za volju, za onog to smatra daje ivotni princip (ego) istovetan sa

telom svetaki ivot nije mogu, ili za onog to

veruje da je ivotni princip neto potpuno razlii-to od tella, i za njega svetaki ivot nije mogu.

Ove dve krajnosti je Savreni izbegao i ozna-io je uenje srednjeg puta, a ono kae:

Zavisnost od porekla ivotne aktivnosti (sankhara)(Paticcasamuppada) zavise od iluzije ili neznanja

(avijja). Od aktivnosti zavisi

svest (vinnana) svest o ponovnom roenju u maj-inom stomaku. Psihofiziki sastav (namarupa) za-visi od svesti. estostruka aktivnost ula (chala

yatana) zavisi od psihofizikog sastava. ulni uti-sak (phasso) zavisi od estostruke aktivnosti ula.Oset (vedana) zavisi od ulnog utiska. elja (tanha)zavisi od oseta. Vezanost za egzistenciju (upadana)

zavisi od elje. Proces postojanja (bhava, ovde: Kammabhava, posledica bia ili ono to proizilazi izakcije), zavisi od vezanosti za egzistenciju. Ponovnoroenje (jati) zavisi od procesa postojanja. A od po-novnog roenja zavise starost i smrt (jaramarana),tuga, jadikovke, jad, bol i oajanje. Tako nastajeto nagomilavanje patnje. Ovo se zove Uzviena isti-na o poreklu patnje.

S. 12 (6). Meutim, onaj u koga je iluzija nestalaa probudilo se znanje, takav uenik ne

ini vie ni dobra ni rava dela niti ona to vodevenosti.

A. Ili (61). Tako potpunim nestankom i prestan-

kom te iluzije dela (iskazi ivota) pre-staju. Prestankom aktivnosti gasi se svest (ponovnoroenje). Prestankom psihofizikog sastava, estostruko dejstvo ula se gasi. Prestankom estostru,kog dejstva ula, gasi se ulni utisak. Prestankomulnog utiska, gase se oseti. Prestankom oseta, gasise elja. Prestankom elje, gasi se vezanost za egzi

39


40/85

stenciju. Prestankom vezanosti za egzistenciju, gasise proces postojanja. Prestankom procesa postoja!nja, gasi se ponovno roenje. Prestankom ponovinog roenja starost i smrt, tuga, jadikovike, jad,

bol i oajanje se gase. Tako dolazi do ukidanja tenagomilane patnje. Ovo nazivamo Uzviena istinao prestanku patnje.

M. 43. Uistinu, zato to su bia sputana neznanjemKama (avijja) i uhvaena u zamku elje (tanha)deluje oni as ovde, as tamo trae nova zadovolj-

stva i tako podleu novim ponovnim roe-

njima.

A. III. A delo (kamma) proizilazi iz pohlepe, besaili iz neznanja (lobha, dosa, moha), to iz

njih nastaje i u njima sadri svoj pokreta i svojeporeklo; gdegod moe da se ponovo rodi i gdegodto deilo sazri ubrae se njegov plod, bilo u ovom,sledeem ili u nelkim od buduih ivota.

M. 43. Meutim, iezavanjem neznanja, bueBesplodna njem mudrosti, prestankom pohlepe, nekama e vie doi do ponovnog roenja.

A. III (33). je r dela koja nisu podstaknuta pohle-pom, besom i iluzijom, koja nisu pro-

izila iz njih, iji izvor i poreklo nije u njima, ta-kva su dela zbog odsutnosti pohlepe, besa i iluzi-je namenjena zaboravu, bez korena, kao palminodrvo iupano iz zemlje, unitena i nisu vie pod-lona ponovnom pojavljivanju.

A. VIII (12). u tom se smislu moe s pravom reida ja poduavam nihilizmu, da irim

svoju nauku u cilju unitenja i da tamo odvlaim svoje ueni'ke. Jer ja svakako uim unitenju, uni-tenju pohlepe, besa i iluzije, kao i unitenju mno-gobrojnih zala i ravih dela.

Patikasamupada je uenje o strogom pokora-vanju zakonu svega to naie, bilo na fizikom ilipsihikom p'lanu. Ono pokazuje kako je sveu'kup

40


41/85

nost fizikih i duhovnih pojava, itav pojavni svetkoji potpuno zavisi od est ula, sa patnjom kojaiz njega proizilazi (ovo je glavna taka uenja) nije

jednostavna igra slepog sluaja, ve ima egzisten-

ciju koja od uslova zavisi. I doista, povlaenjemtih uslova, ove pojave koje su proizale iz njih iod njih zavise (kao i itava patnja), treba neizbeno da ieznu i da prestanu da postoje. Prema to-me, Patikasamupada iznad svega tei da istakneda ostvarenje patnje zavisi od uslova i kako poprestanku tih uslova itava patnja treba da i-

ezne.Dakle, Patikasamupada slui da razjasni dru-gu i treu Uzvienu istinu, objanjavajui ih odnastanka do vrhunca kraja i dajui im odreenifilozofski oblik.

Sledea tabela ve na prvi pogled pokazuje od-nos zavisnosti koje postoje izmeu prolih, sada-

njih i buduih postojanja.

Postojanjeu prolosti

1. Iluzija (i u isto vremepohlepa, privrenost itd.)

2. Delanje (to potvrujeivot) '

Kamabava(Procesdelanja)

Postojanjeu sadanjosti

3. Svest4. Psihofiziki sastav5. estostruko delovanje

ula6. ulni utisak7. Oset8. Pohlepa9. Vezanost za postojanje

(i u isto vreme pohle-pa, iluzija itd.)

10. Proces postojanja

Upatibava'(Procesroenja)

Kamabava(Procesdeilanja)

Postojanje 11. Ponovno roenjeu budunosti) 12. Starost i smrt

1

Upatibava(Procesroenja)

41


42/85

y V ; v 1 r . ; : ' > : w y ( f ' - - . y- :

, .'if;

;

.

.

' -a; ' p '' * A1' ''

' ' '1;r$ ; ' ' ' ;

, i f


43/85

DRUGI KORAK

PRAVILNA MISAO(Samma-sankappa)

D. 22. ta je pravilna misao?

1. Slobodna misao o pohlepi;2. Slobodna misao o zlovolji;3. Slobodna misao o okrutnosti.

Ovo se naziva pravilnom .misli.

M. 117. A kaem vam da je pravilna misaoOvozemaljska i dvojaka:vanzemaljska 1. Slobodne misli o pohlepi, zlovolljimisao [ o okrutnostinazivaju se pravilnim

ovozemaljskim mislima (lokiyasammasan'kappa) koje daju ovozemaljske plodove i vo-

de uspesima.2. Ali bilo ta da postoji kao nain miljenja:

razmatranje, rasuivanje, misao, raspravljanje, primena onda kada je duh proien, od vraen odsveta, sjedinjen sa Putem i poto sledi sveti put u tom sluaju su sva usmena delovanja duha(vacisankhara) nazvana: vanzemaljske pravilne mi-

sli (lokutarasammasankappa) koje nisu sa ovogasveta ve su vanzemaljska i sjedinjena sa Putem.

Veza sa a ako se lane misli shvate kao lane, adrugim pravilne misli kao pravilne, upranjava sekoracima pravilno shvatanje (prvi korak) i dok se

ovek napree da prevazie rave misli i

da podstakne pravilne misli, upranjava pravi na-

43


44/85

por (esti korak), a nadvladavi rave misli s pa-njom, i ako je panja u vlasti pravilnih misli, upranjava se prava panja (sedmi korak). Dakle, ove tristvari prate i slede pravilnu misao, pravi napor i

pravu panju.

44


45/85

TRE I K O R AK

PRAVA REC(Samma-vaca)

A. X. (176). ta je prava re?Ne lagati i. U ovom sluaju uenik izbegava la

i uzdrava se od lai.

Govori istinu, posveuje se istini, siguran je,dostojan poverenja i ne razoarava ljude. Ako jena nekom skupu, meu ljudima ili meu blinjima,

na nekom veanju ili na kraljevskom dvoru, a pita-ju ga da svedoi o neemu o emu moda netozna, ako o tome nita ne zna, on odgovara: N eznam nita, a ako o tome neto zna, kae: Znam,ako nita nije video, kae: Nita nisam video, aako je neto video, kae: Video sam.

Tako on nikada namemo ne lae, niti zbog svo-

je sopstvene koristi, niti zbog koristi druge osobe,niti iz bilo kakve koristi.

Ne ogovarati 2. Izbegava ogovaranje i uzdrava seod njega. Kada negde neto uje on to

ne prenosi na drugom mestu da bi izazvao raspra-ve. A ono to je uo na nekom mestu ne prepria-va na drugom mestu da bi izazvao svae. Na tajnain spaja razdvojene, a hrabri one koji su zajed-no. Sloga ga uveseljava, lepo mu je i srean je kadasloga vlada, on svojim reima iri slogu.

Uzdravati se od 3. Izbegava grube rei i uzdravanepristojnih rei ih se. Izgovara blage rei, prijat-

ne da se uju, srdane rei koje

45


46/85

idu pravo u srce, utive i birane rei, koje su pri-jatne veini.

U Maimd Nikaji (21) Buda kae: Ako ak, oredovnici, lopovi i ubice seku vae udove i vae

zglobove, onaj ko oseti bes ne sledi moje savetjer vi ovako treba da se uvebavate: Na e dubbiti nepokolebljiv, nikakva psovka nee izai iz na-ih ustiju, ostaemo prijateljski raspoloeni i biemo ispunjeni blagonaklonou, nae e srce biti is-punjeno ljubavlju, osloboeno pritajene pakosti is'laemo mu blagonaklone, iroke, neograniene mi-

sli, osloboene besa i mrnje.

Uzdravati se od 4. Izbegava beskorisne rei, uzdruzaludnih rei ava ih se. Govori u pravom tre-

nutku, prati injenice, kae onoto je neophodno, govori o zakonu i o redu, njegovgovor je kao blago i izreen je u pravom trenut-

ku, propraen je umerenim obrazloenjima i punje smisla.To se naziva pravom rei.

Ovozemaljska i A sada u rei da je prava re dvovanzemalj ska j aika:prava re j. Uzdravanje od lai, ogovaranja,

grubih rei i uzaludnih rei zovu seovozemaljske prave rei koje daju ovozemaljskeplodove i Vode uspesima na ovome svetu.

2. Meutim, gnuati se etvorostruke primenerave rei, uzdravati je se, savladati je, koiti je,poto je duh proien, odvraen od sveta, sjedi-njen sa Putem i poto sledi Sveti put: to se zovepravom vanzemaljskom rei (llokuttarasammavaca)koja nije sa ovoga sveta, ve je vanzemaljska i sje-dinjena sa Putem.

Veza sa A poto se rava re shvati kao rava, adrugim prava re pravom, primenjuje se pravilnokoracima shvatanje (prvi korak), a ikada se ulae

napor da se rave rei nadvladaju pravi

46


47/85

ma i da se kazuju prave reci, primenjuje se pravinapor (esti korak); prevaziavi rave rei palji-vog duha, ostajui paljivog duha, vladajui pra-vom rei, primenjuje se prava panja (sedmi ko-

rak). Dakle, tri stvari prate i slede pravu re: pra-vilno shvatanje, pravi napor i prava panja.

8gp*#*8 S*8JWfTm ; e m

GgEilEIbe

47


48/85

'

v


49/85

ETVRT I KOR^K

PRAVILNO PONAANJE(Samma-kammanta)

A. X. (176). ta je pravilno ponaanje?Ne ubiti i. Uenik izbegava da ubija iva bia i

uzdrava se od toga. Bez batine i bezmaa, savestan, pun simpatije, brine se o dobro-biti svih ivih bia.

Ne ukrasti 2. Izbegava krau i uzdrava se odnje. Nee se kraom doepati onoga

sto drugi ima od hrane ili od stvari u selu ili u u-

mama.

Uzdravati se 3. Izbegava nezakonite seksualne odnezakonitih nose, uzdrava ih se. Ne odravaseksualnih grene odnose sa osobama koje suodnosa tienici njegovih roditelja, sa bra-

om, sestrama ili blinjima, niti saudatim enama, zarobljenicima, niti sa devojkama

okienim cveem.To se naziva pravilnim ponaanjem.

M 117. A sada u vam rei da je pravilnoOvozemaljsko i ponaanje dvojako:vanzemaljsko i. Ne ubiti, ne ukrasti i ne pravitiponaanje ispade naziva se ovozemaljskim pra-

vilnim ponaanjem (lokiyasammakammanta) koje daje ovozemaljske plodove i vodi

uspesima na ovome svetu. /> ,!2. Meutim, uasavati se primene tog trostru-

kog ravog ponaanja, uzdravati se od njega, zauz

4 Tako je govorio Buda 49


50/85

davati ga, nadvladati ga, svetog duha, odvraenogod sveta, sjedinjenim sa Putem i koji sledi Svetiput, to se zove vanzemaljskim pravilnim ponaa-

njem ('lokuttarasammakammanta) koji nije sa ovo-ga sveta, ve je vanzemaljsko i sjedinjeno sa Putem.

Veza sa A ako se ravo ponaanje shvati kao radrugim Vo, a pravilno ponaanje kao pravilno,koracima primenjuje se pravi pogled (prvi korak);

iz napora da se ravo ponaanje nadvla-da i da se ovek dobro ponaa, primenjuje se pravinapor (esti korak); nadvladavi ravo ponaanjepaljivog duha, ostajui paljivog duha za vremepravilnog ponaanja, primenjuje se prava panja(sedmi korak). Dakle, tri stvari prate pravilno po-naanje: pravilno shvatanje, pravi napor i pravapanja.

t

50


51/85

PETI KORAK

OPRAVDANO IVOTNO SREDSTVO(Samma-ajiva)

D 22. ta je opravdano ivotno sredstvo?Kada plemeniti uenik, elei da izbegne

zlo delo, zarauje za ivot opravdanim i asnimsredstvima, to se naziva pravilnim ivljenjem.

U Maimi Nikaji, 116, reeno je: Baviti se iz-dajstvom, gatati, baviti se prevarom ili zelenatvom,to je lo nain ivljenja.

A u Angitari Nikaji, V, 177, reeno je: Ueniktreba da izbegava pet zanimanja: trgovinu orujem,trgovinu ivim biima, trgovinu ljudima, trgovinualkoholnim piima i trgovinu otrovom.

M 117. A rei u vam da je pravilno ivljeOvozemaljsko i nje dvojako:

vanzemaljsko i. Kada uzvieni uenik izbegavajupravilno i da uini zlo delo zarauje za iivljenje Vot asnim sredstvima to se zove

ovozemaljsko pravilno ivljenje (lokiyasammaajiva) koje daje ovozemaljske plodovei vpdi uspesima na ovome svetu.

2. Meutim, uasavati se primene tog trostru-kog ravog ponaanja, uzdravati se od njega, zauz-da vati, ga, nadvladati ga svetog duha, odvraenogod sveta, sjedinjenim sa Putem i koji sledi svetiPut, to se zove vanzemaljskim pravilnim ponaa-njem (lokuttarasammaajiva), koje nije sa ovogasveta, ve je vanzemaljsko i sjedinjeno sa Putem.

51


52/85

Veza sa Kada se rav ivot shvati kao pogrean, adrugim pravilan ivot kao pravilan upranjavakoracima Se pravilno shvatanje (prvi korak); iz na-

pora da se pogrean ivot nadvlada i dase uspostavi pravilan ivot, upranjava se pravi na-por (esti korak); kada se pogrean ivot nadvlada-va paljivim duhom i kada se ostane paljivog duhaza vreme pravilnog ivljenja upranjava se pravapanja (sedmi korak). Dakle, tri stvari prate i sledepravilno ivljenje: pravilno shvatanje, pravi napori prava panja.

52


53/85

ESTI KORAK

/

PRAVI NAPOR( Samm-vyama)

A IV 1314. ta je pravi napor?Postoje etiri osnovne vrste napora:

napor da se neto izbegne, napor da se neto nad-vlada, napor da se neto razvije i napor da se ne-to odri.

Napo r i. ta j e napor da se neto izbegne?izbegavanja u toku napora izbegavanja uenik ve(Samvara ba svoj duh da izbegne buenje zlappahana) Ili grenih dela koja se jo uvek nisu

stvorila: i on se trudi, usmerava svo-ju energiju, napree duh i bori se. Tako, kada opa-zi neki oblik okom, neki zvuk uhom, neki mirisnosom, neki ukus jezikom, neki dodir telom, nekipredmet duhom, ne zadrava se ni na celini ni nadetaljima. I trudi se da se odbrani da ga zlo i gre-na dela, pohlepa i jad ne dotaknu ako mu ulanisu pripremljena; nadgleda svoja ula, nadzire ih.

Vladajui tim uzvienim nadzorom ula osearadost u koju nikakva rava stvar ne moe da seuplete.

To je napor izbegavanja.

Napor ta je napor prevazilaenja?prevazilaenja 2. U toku napora prevazilaenja ue(Pahna nik veba svoj duh da prevazilazippahana) zlo i rava dela koja su se ve stvo-

rila, on se u tome trudi, usmeravasvoju energiju, napree duh i bori se.

53


54/85

Ne zadrava se na putenim mislima, na zlovo-lji, na tuzi ili na svom ostalom ilu ili na ravim delima Jkoja su se stvorila. Naputa ih, razgoni ih, raz-bija ih i trudi se da nestanu.

A'ko gleda neki predmet, deava se dase zbog tog predmeta rave ili loe mi-sli vezane za pohlepu, bes, ili iluzijuprobude u ueniku. U tom sluaju ontreba:

1. da gledajui na taj predmet misli na nekudrugu stvar i to bi bilo spasonosno reenje.

2. da razmilja o niskosti svojih misli: Te sumisli nezdrave, sramotne i daju mune ishode.

3. da ne obraa nikakvu panju na svoje misli.4. ili da razmilja o sloenoj prirodi svojih

misli.

5. da steui zube i drei jezik uz nepce nagnasvoj duh da se lii i odbaci te misli.

Ako to ini, njegove rave i loe misli o pohle-pi, besu i iluziji e se raspriti, nestati. A duh eiznutra ovrsnuti, smiriti se, nagoditi i usredsrediti.To je napor prevazilaenja.

A. IV. 1314. Sta je napor razvitka?Napor 3 u toku napora razvitka uenik erazvitka usmeravati svoju volju da stvori uslo(Bhavana Ve za dobra dela koja se jo nisu deppadhana) sila, on se u tome trudi, usmerava svo-

ju energiju, napree duh i bori se.

Tako, naklonjen samoi, ravnodunosti, gae-nju i najzad se oslobaajui razvija elemente prosvetljenja (bojjhanga). To su panja (sati), proua-vanje zakona (dhammavicaya), energija (viriya'), ra-dost (piti), mir (passaddhi), usredsreenost (samadhi) i vedrina (upekkha).

To se naziva naporom razvitka.

M. 20.

etiri nainada se ravemisliodagnaju


55/85

Nap o r ta je napor odravanja?odravanja 4. U toku napora odravanja uenik(anurakkhana podstie 'svoju volju da odrava stappadhana) nje dobrih dela koja su se ve stvo-

rila, da im ne dozvoli da ieznu,ve da ih poveava do njihove pune zrelosti i savr-enosti u razvoju (bhavana), on se u tome trudi, usmerava svoju energiju, napree duh i bori se.

To se naziva naporom odravanja.

M. 70. Uistinu uenik vernik koji je razumeo ue-nje Uitelja ispunjen je ovom misiju: Neka

se pre moja koa, moji miii, moje kosti kazne,neka se moje meso i moja krv osue, ako napustimnapore sve dok ne dostignem ono to se moe do-stignuti vrstom postojanou energije i napora.

To se naziva pravim naporom.

A. IV (14). Napor izbegavanja, prevazilaenja, razvit-ka, odravanja, On je ukazao na etiri ve-

lika napora, sin sunca. Onaj ko se vrsto vee uznjega, stavie taku na svaki bol.

55


56/85

.) Crjr ike.

'

1


57/85

SEDMI KORAK

PRAVA PANJA(Samma-Sati)

22 ta je prava panja?etiri Jedini nain da se dosegne istota,osnovne da se prevazie bol, da doe do prepanje stanka jada i tuge, da se omogui(SatiPatthana) pristup pravom putu ostvarenja ni

bane, nalazi se u etiri osnovne pa-

nje. U njima uenik ivi u posmatranju tela, u posmatranju oseanja, u posmatranju pojava, vatren,sasvim svestan i paljiv poto je odbacio svaku po-hlepu i svaki ovozemaljski jad.

>

POSMATRANJE TELA(Kayanupassana )

Kako se uenik ponaa kada posmatra svojetelo?

Uenik se povlai u umu ispod nekog drveta,na neko usamljeno mesto, sedi prekrtenih nogu, us-pravnog dranja a panju usredsreuje ispred sebe.

Posmatranje Paljivo udie i sa panjom izdie.udisanja Kada duboko udahne zna da je dui izdisanja dubo udahnuo. Kad polagano izdah(Anapana Sati) ne svestan je da polagano izdie. Pri

kratkom udisaju zna da je kratkoudahnuo. Pri brzom izdisaju zna da je brzo izdah-nuo vazduh. Izdahnuu, tako se on veba, jasno

57


58/85

opaajui itav postupak disanja (itavo disanje).Udahnuu umirujui tu telesnu funkciju (kaya sanlkhara) tako se on veba. Ako umirim tu telessd


59/85

D 22. Nastavljajui tako uenik ppsmaPosmatranje tra svoje telo od stopala do glavetelesne i od kose do stopala, telo prekrineistote veno koom i ispunjeno neisto

(PatikklauSafina) itom. To telo je sastavljeno odkose, zuba, noktiju, Ikoe, mesa,

miia, kostiju, modane mase, od bubrega, srca,jetre, dijafragme, slezine, plua, od stomaka, odcreva, od izmeta, ui, od tenosti, gnoja, krvi, zno-

ja, limfe, suza, seruma, pljuvake, sluzi, zglobnetenosti, mokrae.

Isto kao to bi ovek koji ispituje potpuno otvornu torbu koja je napunjena zrnima: pirinem,pasuljom, sezamom, rekao u sluaju da nije orav:ovo je pirina, ovo pasulj, ovo sezam, tako ue-nik ispituje i upoznaje svoje telo.

Analiza Nastavljajui to uenik posmatra svojeetiri telo u odnosu na elemente. To telo sadr

elementa i vrst elemenat, tean elemenat, toplot-ni elemenat i elemenat vibracije. Kao tose vet kasapin, poto je na mesarskom stolu ras-poredio komade zaklane krave, nalazi na raskrsnicietiri puta, tako i uenik posmatra svoje telo uodnosu na elemente.

Razmiljanje Nastavljajui to uenik bi ovako urao groblju dio:

1. Aiko na groblju vidi naputenikoji je tu od pre jednog, dva, ili etiri dana, izmu-en, raspadnut, potpuno truo, uenik bi sebi, misle-i na svoje sopstveno telo, rekao: I ovo moje telo

je takve prirode, sline sudbine, ne moe da je izbegne.

2. A kada na groblju vidi naputeni le kogakomadaju gavranovi, jastrebovi ili leinari, psi, a-kali ili ga jedu crvi, mislei na svoje sopstveno telo,zakljuuje: I ovo moje telo je takve prirode, sli-ne sudbine, ne moe da je izbegne.

59


60/85

3. I uenik posmatra naputeni le nia groblju,ikostuir prekriven komadiima mesa poprskanog krv-lju, koga dre miii.

4. Kostur bez mesa, poprskan (krvlju, koga mi-ii dre.

5. Kostur bez mesa i krvi koga miii dre.

6. Posvuda razbacane kosti, ovde ruka, tamonoga, pleka, butna kost, karlica, prljen, lobanja,a uenik dok misli na svoje sopstveno telo bi re-kao: I ovo moje telo je takve prirode, slline sud-

bine, ne moe da je izbegne.7. I tako, nastavlljajui, kada uenik vidi kosti

suve ikao koljke,

8. Nagomilane kosti godinama naputene,

9. Kosti pretvorene u prainu, misli na svojesopstveno telo: I ovo moje telo je takve prirode,

sline sudbine, ne moe da je izbegne.I tako on posmatra svoje telo, telo drugih ilisva tela zajedno. On raspoznaje kako se njegovotelo raa i kako nestaje, kako se raaju i nestajudruga tela: Ovde je jedno telo. To svesno opaa-nje postoji u njemu zbog njegovog znanja i njego-ve panje. I on ivi odvojen, nezavisno od svega

ovozemaljskog. Tako uenik posmatra tela.

119. Poto je posmatranje tela vreno, razDeset vijano i esto ponavljano, poto je poblagoslova stalo navikom, vrsto postavljenom os-

novom, poto je uvreno i usavre-no, mogu da se od njega oekuju deset blagoslo-

va (prednosti).Gospodarenje radou i bolom. Ne doputamo

da nas savladaju, prevazilazimo ih im se pojave.

Gospodarenje strahom i uznemirenou. Ne do-putamo da nas savladaju, prevazilazimo ih im sepojave.

Podnosimo hladnou, toplotu, glad, e, vetar,sunce, napade insekata i gmizavaca, strpljivo pod-

60


61/85

nosimo zajedljive i pakosne rei, fiziki bol kojimoe da nas spopadne, pa bilo da je on otar, jak,gorak, neprijatan, neugodan i opasan.

Mogu da se prema elji osete, bez potekoa,

bez napora, etiri ekstaze (Jhana) koje proiavajuduh i koje ak i ovde ire sreu.

Sest l. Mogu da se dostignu razliite moi,psihikih nazvane maginima (iddhividha):moi 2. Sa boanskim uilom sluha (dibbasota),(Abhimia) koje je proieno i nadljudsko, mogu da

se uju dve vrste zvukova, boanski i ze-maljski, da'leki i bliski.

3. Sa duhom se postie vizija srca drugih bi-a (parassa cetoparinnanana).

4. Moe da se postigne da se setimo ranijih ro-enja (pubbenivasanussatinana).

5. Sa proienom boanskom, nadljudskom vi-zijom, moe da se vidi kako bia nestaju i kako sepojavljuju, bia niskog ili plemenitog porekla, lapaili runa, srena ili nesrena, moe da se razumekako se bia raaju prema svojim deima.

6. Zahvaljujui prestanku strasti (asavakkhaya)moe da se dostigne poznavanje sebe ak u ovomivotu, oslobaanje bez dejstva duha, oslobaanjemudrou.

Od ovih psihikih moi (albhinna) prvih pet susa ovoga sveta (ilakiya) i moe, dakle, da ih dosegneak onaj koji je vezan za ovaj svet (puthujjana),dok esta (abhinna) nije sa ovoga sveta (lokuttara)i izuzetno je obeleje Arahata, onoga koji je sveti.Tek poto se etiri Danasa potpuno upranjavajumogu da se postignu pet abina ovoga sveta. Postojeetiri neophodne osnove da bi mogle da se po-

stignu magine moi (etiri Iddhipadas), to su: kon-centracija volje, koncentracija energije, koncentra-cija duha, koncentracija analize.

61


62/85

POSMATRANJE OSEANJA(vedananupassana)

D 22 Kako uenik postupa u posmatranju ose-anja?

Kada uenik oseti neko oseanje zna da razli-kuje: Imam prijatno oseanje, ili neprijatno ose-anje, Mi sam ravnoduan to se ovog sveta tie, iliimam prijatno, neprijatno oseanje i'li sam ravno-duan na pitanje koje se odnosi izvan ovog sveta.

Suprotno naoj, zapadnoj psiholokoj zamisli,re pali vedana podrazumeva zadovoljstvo ili jadi njihove sinonime ili emocionalna reagovanja kojane mogu lako da se oznae kao jedno ili drugo. To

je razliito prevedeno. Jedino duhovne ili telesnesenzacije mogu da budu ili prijatne ili neprijatne.Senzacije vezane za in kada gledamo, ujemo, ose

amo ili neto probamo su kao takve uvek neu-tralne.

D. 22. Tako uenik posmatra svoja oseanja i'lioseanja drugih osoba ili i jedno i drugo.

Razlikuje kako se oseanja stvaraju, kako nestaju,kako se raaju i nestaju. Ovde ima oseanja, ta

jasna svest je u njemu zbog njegovog znanja i zbognjegove panje, i on nezavisno ivi, odvojen od sve-ga od ovoga sveta. Tako uenik posmatra oseanja.

Uenik shvata da izraz oseam nema nikak-vog smisla van jezike (izraene) obine upotrebe(izraza). On shvata da u apsolutnom smislu (paramattha) postoje samo oseanja, a ne neki ego, neka

osoba, neko ko eksperimentie oseanjima.

POSMATRANJE DUHA(cittanupassana)

D. 22. a kako se uenik ponaa dok posmatra duh?

U tom sluaju uenik ume da raspoznakako se javljaju pohlepne misli ili misli oslobo-

62


63/85

ene pohlepe, besne misli ili misli osloboene besa,iluzorne misli ili misli osloboene iluzija. On po-znaje promiljene ili uiude misli, niske ili uzvienemisli, proste ili plemenite misli, usredsreene ili

zbrkane misli, slobodne ili ukroene misli.Citta to je prevedeno kao duh ovde se upo-

trebljava za zajednicu cittas ili trenutke svesti.Poto je citta isto to i vinnana ili svest ne bitrebalo da se prevodi milju. Misao ili postupakmiljenja pre odgovaraju verbalnim delovanjimaduha: Vitakka i Vicara koje pripadaju SankhariMiandi. One nisu prvog reda kao to je to svest,

ve pripadaju drugome redu; one dakle mogu dabudu potpuno odsutne iz svesti kao to se deavau osmom koraku Puta u drugoj, treoj i etvrtoj

Jhani.Tako uenik posmatra duh, bilo da sebe po-

smatra, ili druge ili i jedno i drugo. Razlikuje kakose misao budi i nestaje: Ovde je misao, ta jasna

svest je u njemu zbog njegovog znanja i njegovepanje i on nezavisno ivi, odvojen od svega ovo-zemaljskog. Tako uenik posmatra duh.

POSMATRANJE POJAVA{Dhammanupassand)

Kako uenik postupa prilikom posmatranja po-java?

Uenik zapoinje posmatranje pojava nazvanimpet prepreka.

Dame (objekti duha, opaanja, ideja) pripada-ju Sanakandi i SankaraKandi, agregatima opaa-nja i linim diferencijacijama. Zbog toga etiri po-

smatranja sedmog koraka Puta podrazumevaju petagregata postojanja. Prvo posmatranje se odnosina materijalno postojanje, drugo na senzacije, tre-e na svest i etvrto na opaanje i na line dife-rencijacije.

63


64/85

Pet Uenik zna kada u njemu doe do bueprepreka nja putene elje (kamacahanda): Zelja(Nivarana) je u meni, zna kada se bes (vyapada)

u njemu probudi: Bes je u meni, kadadoe do buenja lenjosti i mrtvila (thinamiddha)u njemu, on to zna: Lenjost, nemar su u meni,kada se uzbuenje, duhovna uznemirenost (uddhaccatou'kkucca) probude u njemu on to zna: Nemir,uznemiravajue misli su u meni. Kada se sumnja

javi (vicikiocha) u njemu, on to zna: Sumnja je

u meni. Zna kada te prepreke nisu u njemu: S lo-bodan sam od tih prepreka. Zna kako nastaju,zna kako da ih prevazie kada su' prisutne, znakako se nanovo, kada su jedanput prevaziene, ne-e vie javljati.

Na primer: elja se javlja zbog misli Iienihmudrosti o onome to je prijatno i dopadljivo iona moe da se obuzda na est naina: usredsrediti duh na neku misao koja izaziva odvratnost, posmatrati telesnu neistotu, kontrolisati est ula,umeriti ishranu, poseivati mudra i dobra bia,

tano se obrazovati. elja definitivno nestaje ustanju Anagamina. Uznemirenost nestaje i dostie

se stanje Arahata,' nestaju i uznemiravajue mislikoje dostiu stanje Sotopane.

D 22 I tako nastavljajui, uenik posmatra poPet jave koje su nazvane pet ivotnih agreAgregata gata.On poznaje materijalni oblik (rupa),(Khandha) Zna kako se on raa, kako nestaje. Po-

znaje senzacije (vedana) zna kako se ra-aju i nestaju. Poznaje opaanje (sarma) zna kakose ono raa i nestaje. Poznaje duhovne formacije(sankhara), zna kako se one raaju i nestaju. Po-znaje misao (vinnana), zna kako se ona raa i ne-staje.

64


65/85

est X tako nastavljajui, uenik posmatrasubjektivno pojave koje se zovu est subjektivnoobjektivnih objektivnih inilaca ula. On poznajeinilaca ula oko i oblike, uho i zvukove, nos i mi

(ayatana) rise, jezik i ukuse, telo i dodire, duhi ideje i sve zabune koje mogu da ne-

stanu iz njihove zavisnosti i to mu je poznato. Onzna kako zabuna nastaje i nestaje i kako ono toje ve prevazieno nee vie da se pojavi.

Sedam Tako nastavljajui uenik posmatraelemenata pojave nazvane sedam elemenata pro

prosvetljenja svetljenja. Uenik zna kada u njemu(Bojjhanga) postoji panja (sati), kada u njemu

postoji ispitivanje zakona (dhammavicaya) kada u njemu postoji energija (viriya),kada u njemu postoji radost (piti), kada u njemupostoji mir (passadhi), kada u njemu postoji kon-centracija (samadhi), kada u njemu postoji vedri-

na (upekkha). On zna kada to ne postoji, kako seraa i nestaje.

etiri Tako nastavljajui uenik posmatrauzviene pojave nazvane etiri Uzviene istine,istine On prema stvarnosti shvata ta je to(Ariyasacca) patnja, on prema stvarnosti shvata ta

je uzrok patnji, on prema stvarnosti

shvata ta je to prestanak patnje, on prema stvar-nosti shvata ta je to Put koji vodi prestanku pat-nje.

Tako posmatra pojave prema samom sebi, pre-ma drugima ili i sebi i drugima. On shvata kakose pojave raaju i nestaju, on shvata raanje i ne-stanak pojava. Ovde ima pojava, ta jasna svest

je u njemu zbog njegovog znanja, njegove panje,ivi odvojen, nezavisno od svega ovozemaljskog.Tako on ostaje u posmatranju pojava.

Jedini Put koji vodi istoti, navladavanjutuge i jadilkovki, kraju bola i jada, izlasku na praviput i ostvarenju nibane, to su etiri osnovne pa

5 Tako je govorio Buda 65


66/85

nje. Te etiri vrste .posmatranja su u odnosu saagregatima postojanja. Posmatranje znai ispitiva-nje, panja.

1. Posmatranje obLilka koje se odnosi na rupa

kandu,2. Posmatranje senzacije koje se odnosi na ve

danakandu,3. Posmatranje duha koje se odnosi na veda

nakandu,4. Posmatranje pojava koje se odnosi na sa

nakandu i sankarakandu.

M. 118. Posmatranje udisanja i izdisanjaNibbana kroz (anapanasati) dovodi, poto je upAnapanasati ranjavano i razvijano, do etiri vr-

ste osnovne savrene panje, ako seetiri vrste osnovne savrene panje upranjavajui razvijaju one dovode do sedam elemenata savre-nog prosvetljenja, ako se sedam elemenata upra-njavaju i razvijaju oni dovode do Znanja i savre-nog Oslobaanja.

Ali kako posmatranje udisanja i izdisanja kojese upranjava i razvija moe da dovede do etirivrste osnovne savrene panje (satipathana)?

1. Dok je uenik 1. svestan dok udie ili dugoizdie, 2. dok kratko udie ili izdie, 3. dok udie iliizdie on posmatra itavo svoje telo (disanje), 4.dok umiruje svoje telo (disanje), tog trenutka ue-nik je u stanju posmatranja tela, pun energije,potpuno svestan, paljiv, poto je prevaziao pohle-pu i sveopti jad. Jer udisanje i izdisanje nazivamjednim delom tela.

2. Dok se uenik veba u udisanju i izdisanju 1.dok osea radost (piti), 2. sreu (sukha) 3. duhov-ne funkcije (cittasankhara), 4. dok umiruje duhov-ne funkcije on je u tom trenutku u stanju posma-tranja oseanja, pun energije, potpuno svestan,paljiv, poto je prevaziao pohlepu i sveopti jad.

Jer ja potpunu svest udisanja i izdisanja nazivamjednim od oseanja.

66


67/85

3. Dok se uenik veba udiui i izdiui 1. po-to je svestan duha, 2. dok uveseljava svoj duh, 3.dok koncentrie svoj duh, 4. dok oslobaa svojduh, on u tom trenutku ostaje u posmatranju du-ha, pun energije, potpuno svestan, paljiv, poto

je prevaziao pohlepu i sveopti jad. Jer bez pa-nje i jasne svesti, to ponavljam, zaista ne moe dadoe do posmatranja udisanja i izdisanja.

4. Dok se uenik veba u udisanju i izdisanju,dok posmatra 1. nepostojanost, 2. prestanak stra-sti, 3. prestanak patnje, 4. ravnodunost, on u tom

trenutku ostaje u posmatranju pojava, pun energi-je, potpuno svestan, paljiv, poto je prevaziao po-hlepu i sveopti jad.

Posmatranje tako upranjavanog i razvijanogudisanja i izdisanja dovodi do etiri vrste osnovnei savrene panje.

Ali kako etiri vrste osnovne upranjavane i

razvijene panje dovode do sedam elemenata savr-enog prosvetljenja (bojjhanga)?

1. Dok je uenik u posmatranju: tela, oseanja, duha, pojava, istrajan, potpuno svestan, pa-ljiv, poto je prevaziao pohlepu i sveopti jad, jed-nog takvog trenutka dok njegova panja nije rasplinuta i poto je od tada njegova panja usredsre

ena i nerasplinuta on je dobio i razvio elemenatprosvetljenja: Tako panja (satisambojjhanga) i tajelemenat prosvetljenja dostie svoje najvee savr-enstvo.

2. Dok uenik paljiva duha mudro posmatra,ispituje i misli na Zakon (Dhamma), on je tog tre-nutka dobio i razvio elemenat prosvetljenja kojise zove ispit Zakona (Dhammavicayasambojjhan

ga) a i taj elemenat dostie najvee savrenstvo.3. Dok uenik posmatra, ispituje, mudro misli

na Zakon vrste i neoborive energije, .tog trenutkadobio je i razvio elemenat prosvetljenja energije(viriyasambojjhanga) i taj elemenat tako dostiesvoje najvee savrenstvo.

67


68/85

4. Dok se u ueniku koji je veoma snaan po-javljuje radost osloboena ula, on je tog trenutkadobio elemenat prosvetljenja radost (pitisambojjhanga) i taj elemenat tako dostie najvee savren-

stvo.5. Dok uenik duha zasienog radou uvru-

je spokoj u svom telu i svom duhu, tog trenutka jedobio i razvio elemenat prosvetljenja spokoj (passadhisambojjhanga) i taj elemenat tako dostiesvoje najvee savrenstvo.

6. Dok spokojan uenik u svom telu i u svom

duhu koncentrie svoj duh, tog trenutka je dobioi razvio elemenat prosvetljenja koncentraciju (samadhisambojjhanga) i taj elemenat tako dostiesvoje najvee savrenstvo.

7. A dok uenik taj svoj tako koncentrisaniduh paljivo posmatra sa ravnodunou, tog je tre-nutka dostigao i razvio elemenat prosvetljenja na-zvan vedrina (upekkhasambojjhanga) i taj ele-menat tako dostie svoje najvee savrenstvo. .

etiri vrste osnovne panje, tako upranjavanei tako razvijane, dovode sedam elemenata prosvet-ljenja do njihovog savrenstva.

Ali kako sedam upranjavanih i razvijanih ele-menata savrenstva dovode do znanja i oslobaanja'(vijjavimutti) i do njihovog potpunog savrenstva?

Zbog toga uenik neguje elemente prosvetlje-nja: panju, ispitivanje Zakona, energiju, radost,spokoj, koncentraciju i vedrinu, sklon ravnoduno-sti, odsustvu elja, njihovom ukidanju, odricanju.

Tako upranjavani i razvijani sedam elemenataprosvetljenja dovode znanje i oslobaanje do nji-hovog potpunog savrenstva.

M. 125. Kao to lovac slonova zabada u zemljuvrst direk i za njega vezuje divljeg slona

za vrat, da bi ga odvikao od njegovih navika i eiljeza ivotom u dungli, od nereda, tvrdoglavosti, um-skog nasilja i da bi ga navikao na seosku okolinui nauio ga neophodnom ponaanju u ivotu pored

68


69/85

ljudi, na isti nain plemeniti uenik treba da pot-puno usredsredi svoj duh na etiri vrste osnovnepanje kako bi se odvikao od svojih navika i ne-mirnih elja, svog nereda, tvrdoglavosti, svoga na-

silja prema svetu i da bi ostvarujui istinu dosegaonibanu.

69


70/85


71/85

OSMI KORAK

PRAVA PANJA(Samma-Samadhi)

M. 44. gta je prava (ista) koncentracija?Definicija Usredsreenost duha na jedan jedini (c itt

ekaggata koncentracija na samo jedanpredmet sa izuzimanjem svakog drugog) predmet,to je koncentracija.

Savrena koncentracija (sammasamadhi) u naj-irem smislu je vrsta koncentracije prisutna u bez-grenom stupnju svesti (kuzalacitta) koja je pra-ena:

1. Pravim mislima (sammasankappa drugikorak Puta),

2. Pravim naporom (sammavayama esti ko-

rak Puta),3. Pravom panjom (sammasati sedmi ko-rak Puta).

Loa koncentracija postoji u grenim stupnje-vima svesti i prema tome mogua je samo na po-druju ula a ne i u ekstazama.

Abidama govori o Kamavakarakuzaladani i o

Kamavakaraa'kuzaladani: apsorpcija u dobroj ililooj .misli koja pripada podruju ula.

Ako je Samadhi upotrebljeno odvojeno, ono jouvek znai sammasamadhi ili prava koncentracija.

M. 44. etiri osnovne vrste panje (sedmi korak)Predmet su predmeti koncentracije ili meditacije.

71


72/85

Potrebni etir i glavna napora (esti korak) su ponapori trefona za koncentraciju.Razvoj Upranjavanje, razvijanje i negovanje do

(bhavana) brih dela naziva se razvijanje (bhavama)koncentracije.

Prava koncentracija ili sammasamadhi ima dvastepena razvoja:

1. Bliska koncentracija (upacara samadhi) kojase pribliava prvoj Dani (ekstazi) a ne dosee je.

2. Apsolutna koncentracija (appana samadhi)

apsolutna ili savrena koncentracija etiri Danasa.Dostignue ovih ekstaza, meutim, nikad nije neop-hodno ostvarenju etiri puta svetosti ili nadzemalj-skog. (V, CH. 9) i ni bliska koncentracija ni apso-lutna koncentracija ne sadre u sebi mo da otvorepristup onozemalljskom Putu, jer one nemaju mostalnog oslobaanja od loih dela.

Ostvarenje etiri onozemaljska puta mogue jejedino dubokom unutarnjom vizijom (vipassana),nestalnou (aniccata) jadne prirode (du'kkata) ibezlinou (anattata) svakog pojavnog procesa po-stojanja. Ta unutarnja duboka vizija moe da sedosegne samo tokom neposredne koncentracije, a

ne tokom savrene koncentracije.Onaj ko je ostvario jedan ili drugi od etiriputa, a da nije dosegao ekstaze, zove se Sukkhavipassaka onaj koji ima ogoljenu viziju, ili onajije su strasti presuile dubokom unutarnjom vizi-

jom. Onaj koji je posle razvitka i negovanja eksta-ze dosegao jedan od etiri puta naziva se Samatha

Yanaka ili onaj ko je dosegao mir (Samatha)kao sredstvo (Yana).

M. 141, Odvojen od predmeta ula, odvojen odetiri ravih dela uenik ulazi u prvu ekstazuekstaze praenu verbalnom misli i analizom, ro(Jbana) enom od Odvajanja i ispunjenom Rado-

u i Sreom.

72


73/85

M. 43. Poto je uao u prvu Danu uenik je oslo-bodio svoj duh od pet prepreka razmi-

ljanju:Pohlepe,Zlovolje,Lenjosti,Uznemiravajuih misli,3Sumnji u Damu,a u njegovom duhu su prisutne:Analiza (vitakka)Razmiljanje (vicara)

Radost (piti)Srea (su'kha)Koncentracij a (citt'ekaggatasama'dhi).

Vitakka (poetno stvaranje apstraktne misli) iVicara (stvaranje produene misli) zovu se verbal-nim mislima (vacisankhara) duha jer izraavaju ne-

to sporedno u poreenju sa sveu. U VisudiMagivitakka se poredi sa pokretom uzimanja vaze avicara sa pokretom brisanja vaze.

M. 27. Posle uvebavanja verbalnih misli, smiriva-njem duhovnog i nepromenjljivou duha

uenik ulazi u osloboeno stanje analize i razmi-ljanje, druga ekstaza stvorena iz Koncentracije (sa

madhi) ispunjena je Radou (piti) i Sreom (sukha).

A zatim, kada radost prestane, ostaje u palji-voj vedrini, potpuno svestan i oprobava u sebi sa-mom to oseanje o kome Plemenita bia govore:Srean je onaj ovek koji je vedrog raspoloenjai pri duhovnoj panji. Tako ulazi u treu ekstazu.Trea ekstaza je uslovijena upekom, sukhom i citekagatom srea i koncentracija (u vedrini).

M 27. i tako, nastavljajui to, naputajui zado-voljstvo i jad, nestankom radosti i unutar-

1 Opsednutost, ponavljanje jedne misli ili jedne te istealbe itd.

73


74/85

njeg jada, ulazi u stanje koje je iznad zadovoljstvai jada, u etvrtu ekstazu koja je proiena vedri-nom i panjom.

etiri ekstaze mogu da se postignu razmilja-njima o anapanasati (posmatranje disanja) i po-mou etiri uzviena razmiljanja (naroito etvr-to) Razmiljanje o vedrini.

Tri uzviena razmiljanja:Blagonaklonost (mettabhavana),Samilost (karunabhavana) iRadosna naklonost (muditabhavana) mogu da

dovedu do prve tri ekstaze.Razmiljanje o groblju kao i Razmiljanje o

neisto Li (asubhabhavana) dovode samo do prveekstaze.

Analiza te'la, posmatranje Bude, Zakona, Snage,Moralnosti itd., dovee samo do bliske koncentra-

cije (upacarasamadhi).S. 21. (1). Razvijajte koncentraciju, jer onaj ko je

koncentrisan razume stvari po njihovojrealnosti.

A koje su te stvari? Kako se raaju i nestaju:telesni oblik, senzacija, opaanje, duhovna formaci-

ja, svest.

M. 149. Tako tih pet agregata postojanja treba dabudu mudro proniknula.

Iluziju i pohlepnu elju treba mudro napustiti.Spokoj (samatha) i proniknuta vizija (vipassa

na) treba da se mudro razvijaju.

SAM. 56. Takav je Srednji put kojeg je Savreniotkrio, koji nam omoguava da vidimo i

razumemo i koji vodi M

tako je govorio buda

Documents