teme - uskolavrsac.edu.rs 63/srpski.pdf · donesena odluka o romskoj himni za koju je izabrana...

Osnivač lista i izdavačKancelarija za inkluziju Roma

Vlade AP Vojvodine

Glavni i odgovorni urednikDušan Radul, v.d. direktora

Urednik izdanjaAleksandra Mićić

Autor tekstovaAleksandra Mićić

DopisniciKoordinatori za romska pitanja APV

Prevod na romski jezikAgencija za prevodilačke,posredničke i marketinške

usluge KONEKTA

Tehnička priprema i štampaALEKSOV, Novi Sad

[email protected]

Tiraž500 primeraka

AdresaBulevar Mihajla Pupina 25

21000 Novi Sadtel: 021/488-17-46

[email protected]

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад 323.1(=214.58)(497.113)

DEKADA Roma u AP Vojvodini : mesečnik Kancelarije za inkluziju Roma/ glavni i odgovorni urednik Dušan Radul v.d.direktora. - 2011, br. 1 (jan./feb.)- . - Novi Sad : Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine, 2011- . - 30 cm Tekst na srp. i rom. jeziku. - Naslov i tekst na rom. jeziku štampani u obrnutom smeru: Dekada e Rromenđi ande AP Vojvodina. ISSN 2217-5016 = Dekada Romau AP Vojvodini COBISS.SR-ID 261834759

Teme

KONFERENCIJA O JEZIKU, KULTURII IDENTITETU

MEĐUNARODNI DAN ROMA 8. APRIL

OBRAZOVANJE JE PRIOPRITET

PRAVO ROMA NA POSAO

LJILJANA LEKIĆ – VODITE SOPSTVENIM PRIMEROM

NATAŠA TASIĆ – LJUBAV NA PRVU NOTU

MARINA SIMEUNOVIĆ – ULOŽITE DODATNI NAPOR

OBRAZOVANJE – PRAVI NAČIN IZLASKAIZ BEDE

PODELA HUMANITARNE POMIĆI NAJUGORŽENIJIM PODRODICAMA

SASTANAK MEĐUSEKTORSKE GRUPEU OKVIRU RARE PROJEKTA

STRADANJE ROMA U PRVOM SVETSKOM RATU

UPRAVLJANJE MIGRACIJOM I PODRŠKA POVRATKU TRAŽILACA AZILA

UDRUŽENJE ROMA NOVI BEČEJ

TEŽAK POLOŽAJ ROMA NA ZAPADNOM BALKANU

2 Dekada Roma u AP Vojvodini, br. 63/2018

КОNFЕRЕNCIJА О JЕZIКU,КULTURI I IDЕNTITЕTU

Rad na zaštiti i unaprе-đеnju prava pripadnika na-ciоnalnih manjina jеdna jе оd ključnih оblasti rada Pоkrajinskоg zaštitnika gra-đana – оmbudsmana.

U žеlji da dоprinеsе jav-nоm dijalоgu о aktualnim tеmama i pitanjima druš-tvеnе intеgracijе naciоnal-nih manjina, kaо i da оmо-gući razmеnu saznanja i iskustava sa prеdstavnicima manjinskih samоuprava iz susеdnih zеmalja, Pоkra-jinski оmbudsman jе оrga-nizоvaо mеđunarоdnu kоn-fеrеnciju na tеmu „Jеzik, kultura i idеntitеt“.

Оrganizоvanjеm kоn-fеrеncijе, ukazuje se na značaj i važnоst оčuva-nja naciоnalnоg idеntitеta, narоčitо u višеjеzičnоm i multikulturalnоm оkružе-nju, te ukazivanje potrebe očuvanja i negovanja kon-takata sa sunarodnicima u matičnoj zemlji.

Pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i

odnose s verskim zajednica-ma Dragana Milošević obra-tila se u Skupštini Vojvodi-ne učesnicima dvodnevne Međunarodne konferencije “Jezik – kultura – identitet“, u organizaciji Pokrajinskog zaštitnika građana.

Naglasivši da naziv kon-ferencije čine međusobno neraskidivo vezane reči, Mi-loševićeva je objasnila da su jezik i kultura glavne tačke oslonca identiteta svake od nacionalnih zajednica, koje žive u Vojvodini.

„Otuda je i njihovo očuva-nje i negovanje ključni uslov da se ti identiteti ne samo očuvaju, nego i razvijaju“, dodala je ona.

To je, prema njenim re-čima, jedan od najvažnijih prioriteta Pokrajinske vlade i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisa-nje i odnose s verskim za-jednicama.

„Zato smo mi osnivači niza institucija od izuzetnog značaja za kulturu srpskog, ali ne samo srpskog naroda,

Dekada Roma u AP Vojvodini, br. 63/2018 3

kojima obezbeđujemo sta-bilno i održivo funkcionisa-nje. Tu su, uz ostalo, Srpsko narodno pozorište, Muzej i Arhiv Vojvodine, Muzej sa-vremene umetnosti, Zavod za kulturu Vojvodine… Tu je, međutim, i pet zavoda za kulturu nacionalnih ma-njina – mađarske, slovačke, rumunske, rusinske i hrvat-ske“, rekla je Miloševićeva.

Istakavši da veruje da će se, u vremenu koje dolazi, stvoriti uslovi da slične za-vode dobiju i druge manjine, ona je podvukla da je reč o kulturnim ustanovama, ka-kvih ima malo gde u svetu.

„Pored institucionalne, veoma je važna i podrška vezana za projektno sufi-nansiranje u kulturi. U okvi-ru nje smo u 2017. podržali više od 800 festivala, smo-tri i manifestacija, kultur-no – umetničkih društava, gradskih i opštinskih bibli-oteka i izdavačkih i drugih poduhvata, od čega oko 270 na jezicima praktično svih manjina, koje žive u našoj pokrajini“.

Kada je reč o jeziku, kao takođe ključnom elementu za očuvanje identiteta, ona je istakla izuzetan značaj javnog informisanja na ma-

ternjim jezicima i podsetila da Pokrajinski sekretari-jat kontinuirano sufinansira izlaženje 22 dnevna, nedelj-na, mesečna omladinska i dečije listove na osam ma-njinskih jezika čiji osnivači su nacionalni saveti nacio-nalnih manjina.

„Uz to, u okviru konkur-snog sufinansiranja prošle godine smo podržali 65 pro-jekata medija čiji osnivači su privatna lica ili organi-zacije civilnog sektora, na doslovce svim manjinskim jezicima, kojima se govori u Vojvodini. Istovremeno, po-držali smo i 120 medijskih projekata na srpskom jezi-ku“.

Svemu, kako je naglasila, treba dodati i RTV koji, po-

red programa na srpskom, program proizvodi i emituje i na 15 manjinskih jezika, od čega za deset ima po-sebne redakcije i po tome je jedinstvena u evropskim okvirima.

„Sve to je, zapravo, naš odgovor na izazove očuva-nja kulture i jezika, a time i identiteta koji čine raskošan spektar vojvođanskih razli-čitosti na koji smo, veru-jem, svi zajedno ponosni“, zaključila je Miloševićeva.

Pozdravne reči učesnici-ma konferencije uputili su i potpredsednica Skupštine AP Vojvodine Snežana Sed-lar i pokrajinski zaštitnik građana dr Zoran Pavlović. U njenom radu učestvuju emi-nentni stručnjaci iz Srbije i više evropskih zemalja, kao i predstavnici srpske manji-ne u Mađarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj.


MEĐUNARODNI DAN ROMA - 8 APRIL

Na Visokoj školi strukov-nih studija za vaspitače „Mi-hailo Palov“ iz Vršca, kao i prethodne godine, priređe-na je svečanost posvećena

obeležavanju Svetskog dana Roma. Program koji je bio multietnički, multikulturni i multijezički pripremili su profesori maternjih jezika,

muzičke i likovne kulture, a u programu su učestvovali gosti i studenti Visoke škole.

Đelem, đelem (u prevodu Idem, idem) je međunarodna himna romskog naroda. Ova pesma je poznata pod različitim imenima: “Gyelem, Gyelem”, “Dzelem, Dze-lem”, “Djelem, Djelem”, “Gelem, gelem”, “Ђелем, ђелем”, “Џелем, Џелем”, “Джелем, джелем”, “Opré Roma” i “Romale Shavale”.

Kompozitor romskog porekla Žarko Jovanović Jagdino, svetskoj publici poznat kao Jarko Jovanović, je sa kolegom Milošem čije je prezime zaboravljeno, 1949. u Radio Beogradu napisao tekst o poniženjima koje su Romi preživeli tokom Drugog svetskog rata i dodao mu tradicionalnu melodiju.

Tekst je zasnovan na temi koja bila veoma omiljena šezdesetih godina 20. veka među srpskim Romima i verovatno potiče iz Rumunije. Melodija je preuzeta od jedne ljubavne pesme srpskih Roma, koja je postala poznata zahvaljujući filmu “Skupljači perja” reditelja Aleksandra Petrovića, u kojem je izvodi Olivera Katarina.

Pošto romski jezik nema jedinstveni književni jezik, postoje različite verzije teksta, koje se mogu neznatno razlikovati u smislu.

Žarko Jovanović Jagdino snimio je preko desetak ploča, nastupao je u mnogim svetskim muzičkim centrima i održao preko hiljadu koncerata. Umro je 26. marta 1985. godine. Sahranjen je u Parizu. Žarkovi sinovi, poznati kao “Cigani Ivanovići”, veliku popularnost stekli su u Francuskoj, a potom i u bivšoj Jugoslaviji, osamdesetih godina prošlog veka.


Međunarodni dan Roma je dan proslave romske kulture i podizanja svesti o pro-blemima sa kojima se Romi suočavaju. Ovaj dan je službeno ustanovljen 1990. u Serocku u Poljskoj, u kome je održan četvrti Svetski romski kongres Međunarodne romske unije, u spomen na prvi veći međunarodni susret romskih predstavnika odr-žan u Čelsfieldu kraj Londona od 7. do 12. aprila 1971. godine. Na tom je kongresu donesena odluka o romskoj himni za koju je izabrana pesma “Đelem, đelem” (u pre-vodu “Idem, idem”) i odluka o zastavi za koju je odabrana plavo-zelena dvobojka s crvenim točkom u sredini, simbolom napretka i pokreta, ali i migracije Roma tokom istorije. Dan Roma je ustanovljen kako bi se skrenula pažnja javnosti na težak polo-žaj ovog naroda, a zemlje u kojima živi podstakle na borbu protiv njegove diskrimi-nacije. Pod romskom zastavom nikada nije vođen niti jedan rat.

“Idem, idem”Idem, idem na daleki putI upoznajem srećne RomeO Romi odakle ste,Sa šatorom pokraj srećnih puteva?O Romi, O narode romskiImao sam nekada veliku porodicu,Ali Crne legije su ih ubilePođite sa mnom Romi iz celoga svetaZa Rome su putevi otvoreniSada je vreme, ustanite Romi svi,Dići ćemo se visoko ako se potrudimoO Romi, O narode romski


OBRAZOVANJE JE PRIORITET

Siromaštvo, diskriminacija, predrasude i dalje su svakodnevnica za više od 147 000 Roma koji žive u Srbiji. Međunarodni dan Roma se oboležava da bi se prosla-vila romska kultura ali i da bi se skrenula pažnja na rešavanje problema sa kojima se suočava romska zajednica. Među najvažnijim pitanjima je pitanje obrazovanja.

Gradonačelnik Novog Sada primio je delegaci-ju novosadskih Roma uoči obeležavanja Međunarod-

nog dana Roma, poručivši tom prilikom da je cilj no-vosadske administracija da sva deca koja su pripadnici

romske nacionalne zajedni-ce upisuju osnovne škole u Novom Sadu, kako bi isko-ristili pravo na obrazovanje koje je dostupno svima.

Uoči sastanka sa delgaci-jom Roma, Vučević je naveo da su veome važne oblasti ob-razovanja, zdravstvene zašti-te i uključivanja Roma u javni i politički život Novog Sada, ali i da očekuje veću angažo-vanost predstavnika romske nacionalne zajednice, jer kva-


“U delegaciji koju predvodim došli su upravo Romi studentni i oni koji su završili fakultete, te deo onih koji predvode civilni sektor. To dokazuje da je nama obrazovanje prioritet, budući da je stepen obrazova-nja Roma na veoma niskom nivou i na tome mora-mo raditi”, ocenila je Jovanovićeva uz poruku da Romi samo uz pomoć obrzaovanja mogu izaći iz začaranog kruga bede i siromaštva.

Ona je čestitala svim Romima Međunarodni dan Roma i poručila roditeljima romske dece da šalju svo-ju decu u školu, kako bi u bliskoj budućnosti mogli da vode računa o ostalim pitanjima važnim za zajednicu.

Jovanovićeva je Vučeviću uručila zahvalnicu jer je prisustvao “Romskom balu” u Futogu, što prema nje-nim rečima, jeste pokazatelj da Romi imaju podršku države u borbi za bolji kvalitet života.

litet života Roma predstavlja “dvosmernu ulicu”.

Kao jedan od aktuelnih problema sa kojima se suo-čavaju Romi u Novom Sadu jeste pitanje infrastruktu-re u pojedinim naseljima, a Vučević je istakao da se na tome mora više raditi u na-rednom periodu, ocenivši da problemi mogu da se reša-vaju samo ako se oni budu shvatili kao jasna politika društva na koju će se obra-ćati pažnja svakodnevno, a ne samo uoči Svetskog dana Roma.

Takođe je naveo da oče-kuje od romske zajednice da sebe doživi kao poru druš-tvenog života Novog Sada, bez bilo kakvog odvajanja u bilo kom segmentu.

Pokrajinska poslanica i zamenica predsednika Naci-onalnog saveta Roma Jelena Jovanović kazala je uoči raz-

govara sa gradonačelnikom Novog Sada da je svim Ro-mima izuzetno drago što se gradska vlast interesuje za kvalitet života njenih suna-rodnika.


PRAVO ROMA NA POSAO

Povodom Međunarodnog praznika rada, svih osam država učesnica u projektu „RARE: promena diskursa, promena prakse: Romi kao ljudski resursi” obeležili su zajedničkom kampanjom pod nazivom : Pravo Roma na tržištu rada! Na ovaj dan obeležavamo jednaka radnička prava i podsećamo poslodavce i radnike širom Evrope da zajedno možemo promeniti uslove rada i pristup Roma tržištu rada.

Mnogo više nego što se čini, sudbine Roma poveza-ne su sa sudbinom čitavog evropskog društva, jer su

Romi vekovima njegov sa-stavni deo. Na Međunarod-ni dan rada, proslavljamo i predstavljamo Rome – naše

svakodnevne heroje – na koje smo jako ponosni i koji predstavljaju uzore budu-ćim generacijama!

Romi su najveća etnička manjina u Evropskoj uniji, koja je, istovremeno, u naj-nepovoljnijem položaju, jer se još uvek suočava sa druš-tvenom isključenošću, dis-kriminacijom i nejednakim pristupom zaposlenju, obra-zovanju, stanovanju i zdrav-stvenoj zaštiti. 5,2 miliona Roma koji žive u dunavskoj regiji i dalje se suočava sa netolerancijom, diskrimina-


cijom i isključenošću sa tr-žišta rada.

Projekat RARE (eng. Roma as a Human Resource – Romi kao ljudski resurs) ima za cilj da promeni ovakvo stanje i podstakne partnerski odnos između institucija, vlada i organizacija kako bi obez-bedio pristup Roma tržištu rada i iskoristio njihov eko-nomski potencijal. Partneri na projektu razvijaju i testi-raju nove modele inovativ-nih strategija za ekonomsku i socijalnu inkluziju.

Dan rada stoga je dan posvećen naporu prethod-nih generacija da poboljša-ju uslove rada i obezbede jednake uslove na savreme-nom svetskom i Evropskom tržištu.

Centar za proizvodnju znanja i veština realizuje ovu kapanju u saradnji sa Kancelarijom za inkluziju Roma AP Vojvodine i Ligom Roma u okviru RARE projek-

ta Dunavskog transakcionog regiona.

Predstavljene su tri priče o uspešnim mladim Romki-njama.


LJILJANA LEKIĆ: VODITE SOPSTVENIM PRIMEROM

Koje osobine treba da krase osobu koja služi kao uzor u društvu? Ljiljana Le-kić kaže: Vodite sopstvenim primerom! Neka Vas njena priča inspiriše. Šta Vi mislite – šta bi kvalifikovalo nekoga da bude Vaš uzor?

Budite bliskiOduvek sam sebe sma-

trala srećnom što sam ima-la prave uzore pored sebe: moje roditelje. Oni su, obzi-rom na njihov profesionalni uspeh, stvorili okruženje u kom se obrazovanje podra-zumevalo. Tata je bio dok-tor, a mama ekonomistki-nja, pa sam osnovnu školu završila sa lakoćom.

Pomozite drugimaIpak, nešto kasnije izgu-

bila sam svoj akademski fo-kus, pa nisam upisala školu koju sam prvobitno žele-la – a to je bila medicinska škola, ovde, u Novom Sadu – već sam išla u gimnaziju. Međutim, gravitacija očeve medicinske karijere nepre-stano me je vukla: imala sam potrebu da pomažem ljudima, pa je prvo došla di-ploma fizioterapeuta. Tako to rade uzori: motivišu izbo-re drugih sopstvenih prime-rom.

Moj prvi formalni posao, pak, bio je u lokalnoj nevla-dinoj organizaciji, u kojoj

sam radila posao koordina-torke za inkluziju Roma u formalni obrazovni sistem, tj. Osnovnu školu. Prizna-jem, ovaj posao mi je dao priliku da po prvi put vidim kakav je život u jednom neformalnom romskom na-selju. Shvatila sam koliko sam sreće imala što sam odrastala s tom privilegijom da imam pravi dom, stabil-nu porodicu i rođake koji su imali formalno obrazovanje i na koje sam mogla da se ugledam.

Budite pouzdaniVećina ljudi olako shvata

“oni i mi” izazove u kon-tekstu inkluzije i odnosa iz-


među Roma i većinske po-pulacije u zemlji. Ono što je manje vidljivo jeste da izazovi “njih i nas” postoje i u samoj romskoj zajedni-ci. Moj posao bio je da po-mažem deci iz jednog ne-formalnog romskog naselja da pohađaju školu, a ne da je napuste. Međutim, to ne možete uraditi ako vam njihovi roditelji ne veruju, a oni, u ovom slučaju, na početku nisu bili sigurni da li sam ja jedna od njih, jer sam dolazila iz privilegova-ne sredine – sasvim druga-čije od njihove. Pored toga, radila sam sa interno rase-ljenom romskom decom sa Kosova – dakle, osetljivom grupom u osetljivoj grupi.

Budite od rečiI danas mislim da pove-

renje jedino možete zado-biti davanjem primera. To je činjenica na koju me i roditelji dece u prašnjavim i blatnjavim naseljima pod-sećaju: “Pričate nam da je obrazovanje put kojim će naša deca izaći iz ovog bla-ta, a vi se uporno vraćate kod nas!”

Ali da ne zaboravimo – u školi smo prijatelji svoj deci, a ne samo romskoj, te opet ponavljam da je lični primer najbezbednija strategija da uspešno odigrate ulogu uzo-ra.

Obrazovni sistem je for-malno prepoznao pedagoš-ke asistente 2010. godi-ne, otkad se i ja bavim tim poslom. Ne radi se samo o pomaganju ljudima, već i o tome da ne mogu da pobe-gnem od osećanja odgovor-nosti, obzirom da se romska deca, kao I njihovi roditelji, lako identifikuju sa mnom, Romkinjom poput njih.

NapredujteSvih ovih godina rada u

školi živim sa učenicima: bila sam uz njih kada su se prvi put zaljubili, kada su im po prvi put slomljena srca. Skoro da sam postala član njihove porodice! Ali bez ob-zira na sve, moram ih voditi sopstvenim primerom, a to znači da uvek moraju učiti i ići napred.

I sama sam morala da se razvijam – diplomirala sam ekonomiju, a uskoro ću postati master poslov-nog menadžmenta. Od sebe

uvek očekujem više, pa se radujem što ću se takmiči-ti za poziciju savetnice za romska pitanja pri Gradskoj upravi za socijalnu i dečiju zaštitu u Novom Sadu.

Volite svoj posaoKada bolje razmislim, zai-

sta nije teško biti uzor. Uzori su, uglavnom, ljudi koji vole svoj posao. I ja volim svoj posao. A kada radite nešto što volite, tada postajete najbolja verzija sebe, a tako uspevate u životu!

cpzv.org


NATAŠTA TASIĆ: LJUBAV NA PRVU NOTU

Koje osobine treba da krase osobu koja služi kao #uzor u društvu? Nataša Tasić kaže #ljubav, i to na prvu notu! Neka Vas njena priča inspiriše. Šta Vi mislite – šta bi kvalifikovalo nekoga da bude Vaš uzor?

Da li je iko ikada čuo za osobu koja se nije susre-tala sa izazovima u životu? Vremenom shvatimo da je čitav život put pun radosti i izazova. Neki to shva-te ranije, neki kasnije, a u slučaju moje porodice, izazovi se prihvataju kao činjenično stanje. Uvek smo se direktno suočavali sa njima, uz veru i ljubav, i shvatili da smo savladali sve ono sa čim bi nas život u tom trenutku bombardo-vao.

Ima istine u priči o Pan-dorinoj kutiji, ali uprkos svom zlu koje je pušteno na slobodu i među ljude, vera, ljubav, nada i mudrost će vam dati snagu i pomoći da ostvarite bolju budućnost bez obzira na okolnosti.

Ja sam zavolela pevanje i pevanje mi je tu ljubav uz-vratilo. Ljubavi, prave stvari u životu odaberu tebe, umesto da sve moraš sam da shvatiš i otkriješ. Oduvek sam peva-la u crkvenom horu u našoj lokalnoj crkvi Sv. Đorđa na Bežaniji u Beogradu. Među-tim, nisam mislila da će pe-vanje postati moja profesija. Danas, kada pogledam una-zad, kao ostvarena I priznata operska pevačica i profesor pevanja, ponovo kažem lju-bav: zaljubila sam se u peva-nje na prvu notu!

Moj uzor je oduvek bila moja mama. Naporno se borila za svoje troje dece, a često nije nailazila na razu-mevanje ljudi oko nje. Po-nekad mi se čini da je i do dan danas ostalo tako. Upr-kos tome, ona je uspela da nas iškoluje, što se pokazalo kao sjajna polazna tačka u našim životima.

Kada pomislim na nju, na moj uzor, postaje mi ja-sno koje su to vrednosti zbog kojih se ljudi odlučuju da krenu mojim stopama: upornost i požrtvovanje, na-poran rad, učenje i ljubav: ljubav prema svim ljudima, ljubav prema onome što ra-diš, prema svojoj porodici, deci, ljubav!

Ukoliko volite svoju decu onda morate da uradite šta god da je potrebno da im


omogućite školovanje i da ih iškolujete. U životu možemo da uspemo jedino ako smo pismeni i obrazovani. Dosta je bilo besciljnog lutanja. Odavno je došlo vreme da mi, Romi, koračamo kroz ži-vot visoko uzdignute glave i da ne budemo uzori samo u okviru romske zajednice, nego i u društvu.

Da bi se to desilo rodite-lji moraju da nauče i shvate jednu stvar: deci je mesto u školi! Znam za siromaš-tvo, poteškoće, nedostatak odeće i obuće,ali naša bu-dućnost je slepa za to kako izgledamo i ne mari za naš društveni status. Jedino do čega joj je stalo je da li deca imaju podršku i ljubav, prvo od strane roditelja, a zatim i u školi od strane profeso-ra. Upamtite da ukoliko jed-na osoba uspe, onda svako to može. Nemojte odustati kod prve prepreke na koju naiđete. Uspeh nakon preva-zilaženja svake prepreke će vam ugrejati dušu, biti vaša svetlost tokom onih tamnih

noći punih sumnje, rastereti-će vas i pružiti osmeh za dan

koji je pred vama. cpzv.org


MARINA SIMEUNOVIĆ - ULOŽITE DODATNI NAPOR

Koje osobine treba da krase osobu koja služi kao uzor u društvu? Marina Si-meunović kaže: Uložite do-datni napor! Neka Vas njena priča inspiriše. Šta Vi mislite – šta bi kvalifikovalo nekoga da bude Vaš uzor?

Iako joj nedostaju samo tri ispita da završi master studije prava, Marina Si-meunović već se može po-hvaliti sjajnom karijerom u civilnom sektoru u Srbiji, kao i poslom u kancelariji Pokra-jinskog zaštitnika građana – ombudsmana, u kojoj radi da bi razbila institucionalne stereotipe i ohrabrila mlade Romkinje da krenu njenim stopama i same sebi prokrče put ka obrazovanju I život-nim prilikama.

Kada se osvrnem na svo-je akademsko putovanje,

moram početi od svoje po-rodice: ljudi u mojoj rodnoj Ljuboviji, opštini u zapadnoj Srbiji, znali su da smo vredni radnici, da imamo radoznalu prirodu i da smo energični. Posvećenost školovanju se podrazumevala u mojoj po-rodici, tako da niko nije bio iznenađen kada sam osnov-nu školu završila sa svim peticama i dobila Vukovu di-plomu, nazvanu po čuvenom reformatoru srpskog jezika koji je živeo u 19. veku.

Tata je bio jako ponosan na mene. O mom uspe-hu pričali su svi u gradu, o “ciganki odlikašici” koja je zaslužila prijem kod grado-načelnika, od kog je dobila nagrade I čestitke. Ali od šestoro Roma, samo nas dvoje je završilo osnovnu školu. Za Rome izazovi po-činju veoma rano.

Ako moram da odlučim koji je momenat kada sam, kao i ostali romski učenici, i ja naišla na zid stereoti-pa i izazova, to bi onda bio onaj na kraju treće i počet-ku četvrte, završne godine srednje škole. Osećala sam da jedna profesorka nije fer prema meni i da je jedva mogla da prikrije svoje ne-zadovoljstvo mojim napret-kom, dajući mi niže ocene nego što sam zaslužila.

Ali u svim pričama ima-te i loše i dobre momke. Na početku četvrte godine, moj razredni starešina, koji je primetio da mi je koncen-tracija opala, a entuzijazam splasnuo, smislio je novo pravilo nasumičnog usme-nog ispitivanja, po kom bi učenici koji ne prate gradi-vo dobijali minuse. Zbog tri minusa dobijala se najniža


ocena, jedinica, zbog koje se ponavlja razred.

Razredni me prozvao pr-vog dana primene tog novog pravila, i nisam bila spre-mna, pa sam zaradila svoj prvi minus. Na sledećem času, ponovo me prozvao, nespremnu i potištenu, ka-kva sam tada bila. Pomislila sam kako nije fer što od 33 učenika proziva baš mene, I to drugi put. Razredni me ponovo prozvao i na trećem času, ali ovaj put sam se po-bunila: “Ako ste toliko upor-ni da me oborite na poprav-ni, samo izvolite! Ne morate me prozivati cele godine.”

“Neću da te oborim,” re-kao je, “odlučio sam da te nateram da budeš spremna cele godine, od prve nede-lje, za svaki čas kod profe-sorke koja ti zagorčava ži-vot. Obećaj mi da će tako i biti! Moraš da upišeš fakul-tet!” rekao je.

Uloži dodatni napor – to sam naučila od razrednog. Jer često je baš to potrebno mnogim romskim učenicima da izađu iz zone komfora i otrgnu se od upornih šablo-na niskih očekivanja. Ovo je važna lekcija za svakog uzo-ra – lekcija koja je i meni ka-snije pomogla da se izborim sa različitim životnim izazo-vima.

Štaviše, ova lekcija poslu-žila mi je i u kasnijem radu na umrežavanju i solidarno-sti među 209 mladih Romki-nja i Roma, univerztetskih studenata, koji su danas deo grupe podrške na Fej-sbuku. Ta grupa ima za cilj da pomogne što većem bro-ju Roma da istraju u svojim akademskim ambicijama i da dosegnu svoje zvezde.

cpzv.org


OBRAZOVANJE – PRAVI NAČIN IZLASKA IZ BEDE

„Ne postoji lak i jednostavan način da se poboljša položaj Romkinja, postoji samo pravi način, a on se sastoji u razaranju začaranog kruga bede” – istaknuto je na okruglom stolu, koji je, u Novom Sadu, organizovao Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman.

Pozdravljajući učesnike skupa “Položaj Romkinja u AP Vojvodini – izazovi i per-spektive“, prof. dr Zoran Pa-vlović, pokrajinski ombud-sman, je istakao da put iz začaranog kruga vodi preko obrazovanja: “Ako želimo da promenimo položaj Romki-nja, onda treba da omogući-mo svakoj romskoj devojčici i dečaku da se školuju. Sva-koj školovanoj Romkinji da se zaposli. Svakoj zaposle-noj Romkinji pristojnu zara-du, kako bi njeno dete sutra moglo da startuje sa bolje pozicije, od one sa koje je ona startovala”.

Pokrajinski ombudsman je naglasio i sledeće: „Ako želimo integrisanu Romki-nju, moramo je pomeriti sa socijalne margine i omogući-ti joj prava i usluge koje joj do sada nisu bile dostupne. Moramo je zaštititi, uvek kada je napadnuta. Moramo joj omogućiti da se leči, uvek

kada je bolesna. Moramo je osloboditi od straha da će, ako je zaposlena, ostati bez posla, zato što odsustvuje zbog nege bolesnog deteta. U ovoj zemlji niko ne bi smeo da bude suočen sa takvim iz-borom, jer svaki takav izbor Srbiju udaljava je od socijal-ne pravde, na kojoj ona, po ustavu, treba da počiva”.

Po rečima Milana Niko-lića, iz kancelarije Povere-nice za ravnopravnost, u Srbiji postoji velika etnička distanca prema manjinama, a naročito prema Romima, Albancima i Hrvatima, dok su negativne predrasude i stereotipi prisutni, kako kod građana, tako i kod pred-stavnika vlasti. Podsećajući prisutne da Romska ženska mreža ove godine po deve-ti put organizuje kampanju „Mesec ženskog romskog aktivizma” Slavica Vasić, iz Romskog ženskog centra „Bibije”, je istakla da se ovo-

godišnjom kampanjom želi skrenuti pažnja na pravo na izbor partnera i maloletnič-ke brakove, kao na kršenja prava dece i prava žena. Nenad Ivanišević, iz Koor-dinacionog tela za praćenje realizacije Strategije za so-cijalno uključivanje Roma i Romkinja, upozorio je na činjenicu da readmisija uti-če na podele među Romima, da je za integraciju Roma veoma važan i rad sa do-maćim stanovništvom i da svaki Rom i Romkinja, koji su završili fakultet, treba da budu zaposleni u državnim organima.

Sličnog mišljenja je bila i Slavica Denić iz RTV: „Od obrazovanih Roma se oče-kuje da doprinesu unapre-đenju romske zajednice, a oni to nisu u stanju, jer na-kon fakulteta ne mogu da nađu zaposlenje. Na traži-štu rada”, podsetila je, „ima nezaposlenih, a obrazovanih Roma, tako da podizanje obrazovnih kapaciteta mora biti praćeno većim zapošlja-vanjem Roma”. U struktu-ri nezaposlenih žena, koje na posao čekaju duže od dve godine, najviše je, po rečima Snežane Knežević, zamenice pokrajinskog om-budsmana za ravnopravnost polova, žena romske naci-onalnosti. Romkinje se če-sto suočavaju i sa nasiljem u porodici, ali ga, istakla je zamenica Knežević, ne pri-javljuju, zato što nemaju poverenje u isntitucije i zato


što nisu informisane o svo-jim pravima. Romkinjama, po mišljenju, Danice Jova-nović iz „Udruženja Roma” iz Bečeja, treba omogućiti pristup pravdi, ali i da sa in-stitucijama komuniciraju na svom maternjem, romskom jeziku. Vera Kurtić iz Saveta Evrope je navela da ni u jed-noj državi na svetu položaj Roma nije zadovoljavajući i svuda se taj položaj vezuje za obrazovanje, zdravstvo, zapošljavanje i stanovanje. „Problemi, međutim, po-stoje i u drugim oblastima - od seksualne orijentacije do saradnje i koordinacije raznih nevladinih organiza-cija”. Ako bi se, po rečima Gordane Stevanović, zame-nice republičkog zaštitnika građana za prava detata i rodnu ravnopravnost, sudilo po broju pritužbi, moglo bi se reći da pripadnici romske zajednice nemaju nikakvih problema. Naravno da pro-blemi postoje, a pritužbi je, objasnila je zamenica Ste-vanović, malo, zato što se pripadnici romske manjine ne obraćaju institucijama. „Treba ih ohrabriti da im se obraćaju, treba ići na teren i

raditi sa njima, kako bi ste-kli svest o svojim pravima i nadležnostima institucija”.

Međunarodni dan Roma obeležavan je ne samo kao događaj sam po sebi, već kao mera rezultata koji su postignuti na unapređenju njihovog položaja u našem društvu.

U mnogim sferama rom-ske zajednice nema poma-ka, a ponajmanje, kako se čulo na skupu, u domenu koji se odnosi na nasilje nad Romkinjama, koje su više-struko diskriminisane.

“Sa druge strane imamo značajan broj obrazovanih Romkinja, veoma sam po-nosna što na Univerzitetu u Novom Sadu za ovih 30 godina svaki put nanovo

kada je Dan Roma mi saop-štavamo koliko je Romkinja koje su diplomirale, pa onda na osnovnim studijama, na master, na doktorskim stu-dijama da bismo došli do za-ključka da one uopšte nisu zaposlene”, navela je prof. Svenka Savić, emeritus UN u Novom Sadu.

Poražavajuće je, među-tim, ocenila je ona, da upra-vo te obrazovane Romkinje odlaze iz zemlje u kojoj su stekle obrazovanje zbog ne-mogućnosti da se zaposle.

“Ono što jeste veliki izazov pred nama je zapošljavanje i tu ćemo zajedno sa nacional-nom službom za zapošljava-nje razvijati nove mehaniz-me, jer Romi jesu prepoznati kao teža kategorija za zapo-šljavanje, ali mislimo da bi trebalo dati prednost licima koja su završila fakultete”, kazao je Nenad Ivanišević, predsednik Saveta za pobolj-šanje položaja Roma i Rom-kinja.

Uz pomoć Evropske unije biće oformljena regionalna radna grupa za izradu meto-dologije o tome koliko se nov-ca troši na rešavanje proble-ma Roma. Ivanišević je naveo da Srbija danas nema takvu metodologiju koja bi pokazala koliko se tačno sredstava tro-ši na njihove potrebe.


PODELA HUMANITARNE POMOĆINAJUGROŽENIJIM ROMSKIM PORODICAMA

Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine, jedinstvena institucija koja po-stoji u regionu, a da se isključivo bavi pitanjima i problemima romske nacionalne zajednice, nedavno je započela i uspešno sprovodi podelu oko 8.000 prehrambenih paketa sa najneophodnijim životnim namirnicama, socijalno na-jugroženijim romskim porodicama nastanjenim u AP Vojvodini.

Kancelarija za inkluziju Roma je uz podršku Igora Mirovića, predsednika po-krajinske Vlade , Jelene Jovanović, pokrajinske po-

slanice i Predraga Vuletića sekretara u sekretarijatu za socijalnu politiku, demogra-fiju i ravnopravnost polova obezbedila prehrambenu

robu za socijalno ugrožene porodice. Pokrajinska vlada na ovaj način pokušava da najsiromašnijim porodicama izađe u susret i pokuša da


im ublaži siromaštvo u ko-jem se nalaze. Kriterijumi za raspodelu su materijalno stanje i ugroženost porodi-ce sa posebnim fokusom na višečlane porodice. Realne potrebe za ovim vidom po-moći su na žalost, sve veće, jer veliki broj Roma nije obuhvaćen socijalnom zašti-

tom na adekvatan način.Prema rečima Dušana

Radula, direktora Kancela-rije za inkluziju Roma inicijativu da se ovakvom

donacijom države olakša život našim najugroženi-jim sugrađanima rom-ske nacionalne manjine u Vojvodini je pokrenula Po-krajinska vlada. Kancelarija je u saradnji sa romskim nevladinim organizacijama , koordinatorima za romska pitanja , lokalnim samou-pravama i Centrima za so-cijani rad vršila distribuciju prehrambenih paketa.

“Iz Robnih rezervi APV dobili smo ukupno dve i po tone brašna, 11.000 lita-ra jestivog ulja, oko deset tona pasulja, oko jeda-naest tona pirinča i 40.000 konzervi mesnog nare-ska, što je raspodelje-no u oko 8.000 paketa. Mogu da kažem da je dosad značajan broj na-jugroženijih romskih po-rodica dobilo pripremljene pakete, a akciju nastavlja-

mo dok ne podelimo sve pa-kete. Humanitarnu pomoć uspešno smo već podelili, u saradnji sa predstav-nicima lokalnih samou-prava, centara za socijalni rad, nevladinim sektorom i koordinatorima za rom-ska pitanja na terenu, i na osnovu spiskova pri-malaca koji su oni sači-nili, u opštinama: Dobri-ca, Kanjiža, Beočin, Kovin, Pančevo, Žabalj, Kikinda, Novi Sad, Bačka Palanka i Sivac.“-rekao je Radul.


SASTANAK MEĐUSEKTORSKE GRUPEU OKVIRU RARE PROJEKTA

Projekat ,,RARE: prome-na diskursa, promena prak-se: Romi kao ljudski resurs”, ima za cilj da promeni tre-nutno stanje i podstakne partnerski odnos između in-stitucija, vlada i organizacija kako bi se obezbedio pristup Romima tržištu rada.

“Ono što u okviru svo-jih aktivnosti imamo jeste formiranu radnu međusek-torsku grupu koja je sa-stavljena od predstavnika institucija, vlade, javnog, privatnog i civilnog sektora, nevladinog sektora”, navela je Ljiljana Mihajlović, pred-

sednica Upravnog odbo-ra Kancelarije za inkluziju Roma AP Vojodine.

Jedan od ciljeva rada me-đusektorskih grupa jeste izrada akcionog plana, una-pređenje i pružanje javnih usluga usmerenih na aktivi-ranje Roma na tržištu rada.


“Ono što nas u budućno-sti čeka jeste naša pilot ak-cija koja će biti usmerena na

povezivanje nezaposlenih Roma i Romkinja sa poslo-davcima iz privatnog i jav-nog sektora, gde nas očeku-je da se uključe 30 Roma i pohađaju program obuke na radnom mestu u civilnom i javnom sektoru”, kazala je Mihajlović.

U okviru ove pilot akcije, prema rečima Mihajloviće-ve, Romima koji su ušli u taj projekat biće urađen profil, kako bi se na osnovu njiho-ve sfere interesovanja tražili odgovarajući poslodavci.

“Nas očekuje javni po-ziv da ga raspišemo, nakon čega ćemo videti. Smatram da su Romi zainteresovani, samo ne mogu da dođu do određenih informacija. Ono što mi znamo i Nacional-na služba za zapošljavanje

sprovodi svoje aktivne mere zapošljavanja, ali mislim da ne stignu do krajnjeg kori-snika tj. do Roma”, rekla je Mihajlović.

Romi su najveća etnička manjina u Evropskoj uniji, koja je istovremeno u naj-nepovoljnijem položaju, jer se još uvek suočava sa društvenom isključenošću, rekla je Mihajlović i izrazila nadu da će se ovaj pilot pro-jekat u tom smislu pokazati kao vrlo koristan.


STRADANJE ROMA U PRVOM SVETSKOM RATU –ROMI NISU ZABORAVLJENI IAKO SU I DALJE

NA MARGINI DRUŠTVA

Postavka autora dr Dragoljuba Ackovića sačinjena je od nekoliko desetina origi-nalnih fotografija, koje su napravljene u periodu 1914-1918. godine i prvi put se zajednički objavljuju. Ovu izložbu „Stradanje Roma u Prvom svetskom ratu „ je u Muzeju Vojvodine otvorio predsednik Pokrajinske vlade a tokom proleća i leta pla-nirane su postavke ove izložbe u nekoliko gradova u instranstvu.

Izložbu čini preko 150 originalnih artefakata, koji se prvi put zajednički izla-žu na jednom mestu. U pi-tanju su dopisnice, odnosno fotografije Roma iz različitih krajeva sveta u periodu od 1914. do 1918. godine, koje su delo brojnih vojnih foto-reportera, ali i nekolicine ci-vilnih fotografa. Ovi artefak-ti ilustruju život i stradanje Roma u toku Velikog rata i vrlo su značajan izvor pri-marne građe za izučavanje istorije, kulture i položaja ovog naroda u tom periodu.

Ova izložba je dokaz da su foto-arhivi veoma značajna mesta za istraživanje kultu-re i istorije Roma i da ih što više treba koristiti.

Predsenik Igor Mirović je ovom prilikom istakao da su izložene fotografije o stra-danju Roma u Prvom svet-skom ratu – svedočanstvo istine o jednom teškom vre-menu i jednom stradalnom ali hrabrom i čestitom naro-du u tom vremenu.

„Uloga Srbije i njenog stanovništva u Prvom svet-skom ratu bila je ogromna.

Isto tolike su bile i njene žr-tve.Značajno mesto i u toj ulozi i u tim žrvama imali su i Romi. Uvek lojalni svojoj zemlji, uvek na strani isti-ne i pravde, uvek uz svo-je komšije i svoju braću, i Romi su platili visoku cenu slobode i slave koje nam je doneo taj rat od čijeg po-bedonosnog završetka je minuo ceo jedan vek“kazao je predsednik Mirović. On je još dodao da su Romi nera-skidiv i izuzetno važan deo srpskog društva što se jasno pokazuje svakog dana, i u


svim oblastima društvenog života, te da će tako biti i u buduće.

Na otvaranju izložbe obratili su se i dr Drago Nje-govan, direktor Muzeja Voj-vodine, Jelena Jovanović, poslanica u Skupštini Ap Vojvodine i zamenica pred-sednika Nacionalnog saveta Roma u Srbiji i autor izložbe dr Dragoljub Acković.

Po rečima autora postav-ke, dr Dragoljuba Ackovića, izložba „Stradanje Roma u Prvom svetskom ratu”, koja je organizovana povodom stote godišnjice od zavr-šetka Velikog rata, prva je i jedina izložba takve vrste u Srbiji, a vrlo moguće i u svetu. Izložba je decembra prošle godine otvorena u Galeriji Narodne banke Sr-bije i potom preneta u Ga-leriju nauke i tehnike SANU, kada ju je otvorio akademik Zoran Petrović, a potom je bila postavljena u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu, kada je na otvoranju govo-rio predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.

Izložbu prati katalog na srpskom, romskom i engle-skom jeziku, a po rečima

autora izložbe postoji realna mogućnost da u narednom periodu sadržaj izložbe bude proširen. Nadležni kustos postavke u Narodnom mu-zeju Zrenjanin je Vladislava Ignjatov, istoričar.

Sto godina Velikog rata se obeležava u svim delovima sveta pa i kod nas, među-tim pominju se svi narodi, čak i oni koji su ubijali, a oni koji su bili ubijeni, govorim o Romima daleko manje se pominju”, kaže Dragoljub Acković, autor izložbe.

Svaka fotografija otkriva nam veliku ljudsku dramu i tragediju romskog naroda

posebno tokom Velikog rata.“Na samoj izložbi je da-

leko manje teksta nego fo-tografija. Desetine fotogra-fija su skupljane jako dugo negde oko dvadeset godina. Tako da danas posedujemo kolekciju od nekih 150 foto-grafija”, kaže Dragoljub Ac-ković, autor izložbe.

O genocidu nad Romima malo se zna. Ima malo sa-čuvanih dokumenata, isto-rijskih izvora, fotografija.

“Arhivska građa o Ro-mima, o romskoj istoriji je oskudna, ne samo na te-ritoriji Srbije, već u čitavoj Evropi. Sa jedne strane to je ozbiljan hendikep za nas istraživače, a sa druge stra-ne činjenica da ne postoji in-stitucije koja se bave istra-živanjem romske istorije ili promivisanjem i očuvanjem romske kulture”, kažer De-jan Ristić, istoričar.

Najveće stradanje Roma na teritoriji Srbije odigra-lo se u Drugom svetskom ratu, oktobra 1941. godine kada su nemačke okupacio-ne snage, sprovele masov-ne pogrome nad civilnim stanovništvom u Kraljevu i Kragujevcu.


Stradanje Roma u logoru Jasenovac, fotografija je iz arhive Muzeja Vojvodine


UPRAVLJANJE MIGRACIJAMA I PODRŠKA POVRATKU TRAŽILACA AZILA

Nemačka nevladina or-ganizacija Help – Hilfe zur Selbsthilfe e.V. realizuje projekat „Upravljanje mi-gracijama i podrška povrat-ku tražilaca azila“. Proje-kat finansira Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj Savezne Republike Nemačke preko nemačke organizacije za međunarod-nu saradnju GIZ. Partneri na projektu su Liga Roma i YUROM centar. Projekat se sprovodi u periodu od ja-nuara 2018. godine do juna 2020. godine.

Cilj projekta je spreča-vanje migracija i pružanje podrške povratnicima po readmisiji, tražiocima azila i drugim pripadnicima ugro-ženih grupa stanovništva. Projekat ima direktan uti-caj na povećanje socijalne uključenosti ugroženih gru-pa stanovništva i na pobolj-šanje uslova života izuzetno ugroženih porodica. U okvi-ru projekta, informativni centri predstavljaju čvorište informacija o mogućnostima

podrške kroz Helpov proje-kat kao i realizacije te po-drške, a potom i informaci-ja o mogućnostima podrške drugih relevantnih organiza-cija i institucija.

U okviru Helpovog pro-jekta moguće su sledeće vr-ste pomoći:

- Obrazovanje - Podrš-ka u uključivanju pripad-nika ciljne grupe u for-malni obrazovni sistem (kursevi srpskog jezika, nastavna sredstva i di-daktički materijal);

- Izgradnja i rekon-strukcija - Poboljšanje uslova smeštaja, pripad-nika ciljne grupe uklju-čuju i izgradnju i rekon-strukci ju/adaptaci ju zgrada, kuća, kao i obez-beđivanje osnovnog na-meštaja i uređaja za izra-zito ugrožene porodice;

- Zapošljavanje i samo-zapošljavanje - Podrška pojedinačnim mikro bizni-sima Roma i ugroženog lokalnog stanovništva;

- Stručno usavršava-nje, obrazovanje i obuča-vanje nezaposlenih Roma i drugih ugroženih grupa stanovništva.

Pružanje informacija o podršci dostupnoj kroz pro-jekte i programe drugih re-levantnih organizacija i in-stitucija:

- Savetodavna i/ili psi-hosocijalna podrška,

- Podrška u procesu obez-beđivanja ličnih dokumena-ta,

- Povezivanje sa nadlež-nim državnim institucijama i drugim pružaocima usluga,

- Informacije o kontakti-ma relevantnih organizacija i institucija,


UDRUŽENJE ROMA NOVI BEČEJ

Intervju sa Danicom Jovanović iz Udruženja Roma Novi Bečej

Kada je osnovano Udruženje Roma Novi Be-čej?

Udruženje Roma Novi Bečej osnovano 1999. go-dine i zvanično registrova-no 2000. godine. Jedna od prvih sistemskih aktivnosti Udruženja bio je prvi romski vrtić koji je omogućio bolju integraciju i veći upis rom-ske dece u osnovne škole u periodu od 2002. godine do 2006. godine. Osim toga, rad vrtića omogućio je Rom-kinjama u Novom Bečeju i veću ekonomsku angažo-vanost. Od 2007. godine

Udruženje osniva tada prvi, a i sada jedini SOS telefon na jezicima manjina (usluge na romskom, madjarskom i rumunskom jeziku) sa ci-ljem da pruža savetodavnu i primarnu pomoć Romkinja-ma i manjinskim ženama sa iskustvom nasilja. Od apri-la 2018. godine SOS tele-fon na jezicima nacionalnih manjina je dobio nacional-nu licencu u trajanju od 5 godina u okviru Mreže SOS Vojvodina. U okviru podrške ženama sa iskustvom nasi-lja u porodici i partnerksim odnosima Udruženje pruža i druge usluge. Psihološko

savetovanje, prevazilaženje traume seksualnog nasilja i silovanja (i devojčicama), pravnu savetovanje i be-splatno zastupanje na su-dovima u slučajevima poro-dičnog nasilja koje zahteva hitne pravne mere, ali i u slučajevima institucionalne diskriminacije i rasisitičkih napada.

Koje aktivnosti spro-vodite na terenu?

Udruženje svoj rad i ko-munikaciju sa lokalnim za-jednicama u Banatu održava i putem psihosocijalnih radi-


onica na terenu sa Romkinja-ma, romskim devojčicama i njihovim porodicama. Teme ovih programa rukovode se promocijom ženskih ljudskih prava, posebnu pažnju obra-ćamo na žensko ljudsko pravo na obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, zapošljavanje, zatim pravo na život bez nasilja kao i pravo na slobodan izbor partnera. Kroz infromativne radionice, iskustvene radioni, tribine, forume informišemo romske zajednice o važnim pitanjima za Romkinju i nje-nu porodicu. Pamfleti koji se distribuiraju često su dostu-pni i na romskom i rumun-skom jeziku.

Udruženje je veoma vidlji-vo kroz svoje javne marševe, mirna stajanja i javne akcije u Novom Bečeju povodom veoma važnih međunarod-nih datuma, Međunarodnog dana protiv rasne diskrimi-nacije, Međunardnog Dana Roma, Međunarodnog dana žrtava II svestskog rata, Dana devojčica, 16 Dana ak-tivizma protiv nasilja nad že-nama, Dana ljudskih prava.

Na koji način podrža-vate mlade Romkinje?

Udruženje je odvek podr-žavalo aktivizam Romkinja i

posebno mladih Romkinja, kao vid borbe protiv negativ-nioh tradicionalnih vrednosti, ranih brakova i neškolovanja devojčica usled siromaštva. Oduvek smo se angažova-le i podržavale formiranje i osnaživanje mladih ženskih NVO i romskog ženskog akti-vizma primarno na području Vojvodine, kao i stvaranja i učešća u radu Ženske rom-ske mreže Banata, Romske ženske mreže Vojvodine, ali i nacionalne Romske ženske mreže Srbije.

Udruženje Roma Novi Be-čej – SOS telefon na jezici-ma nacionalnih manjina je aktivno u procesima zastu-panja i borbe protiv nasilja nad Romkinjama i drugim manjinskim ženama, borbi

protiv institucionalne dis-kriminacije Romkinja (ne-dostupnos Sigurnih kuća i sekundarna viktimizacija Romkinja korisnica Sigurnih kuća u Vojvodini i Srbiji), borbe protiv rodne nerav-nopravnosti Romikinja u procesima donošenja odlu-ka, vođenju javnih politika i vođenju organizacija civil-nog društva.

Kakava je Vaša sa-

radnja sa lokalnim i pokra-jinskim organima?

Od prve Dekade Roma aktivno smo učestvovale u izradi Nacionalne strategije i Lokalnih akcionih plano-va za unapređenje položaja Roma, ali i u procesima do-nošenja svih važnih strate-gija za borbu protiv nasilja nad ženama i za podsticaj zapošljavanju žena – po-sebno na teritoriji AP Voj-vodine.

Udruženje je vidljivo i na međunarodnom nivou pra-ćenja sprovođenja CEDAW Konvencije u Srbiji kao i za podnošenje izveštaja GREWIO Komitetu za spro-vođenje Instambulske kon-vencije.


I pored naše uključenosti u sistem pružanja socijalnih usluga lokalno i pokrajinski moramo da napomenemo da od 2014. godine Udru-ženje nije dobijalo sredstva iz nacionalnog budžeta ni za jednu uslugu ili projekat koji je sprovodio. Na nivou AP Vojvodine koristili smo sredstva za rad SOS telefo-na kako samostalnim ma-lim projektima tako i kroz projekte Mreže SOS Vojvo-dina. Naš rad isključivo je od 2014. godine finansiran od strane međunarodnih institucija i međunarodnih fondacija, kao feminističkih međunarodnih fondacija po-

sebno na polju zaštite žena od nasilja.

Na koje probleme na-ilazite u Vašem radu?

Nedobijanje sredstava od institucija i kroz nacionalne fondove nije jedini problem sa kojim se naš rad suoča-va. U pružanju usluga našim korisnicama svakodnevno se susrećemo sa nesenzibi-lisanošću institucija za rad sa Romkinjama, posebno Romkinjama žrtvama nasi-lja. Neljubaznost, umanjiva-nje značaja slučaja prijav-ljenog nasilja, uslovljavanja ili pokušaji skretanja pažnje

sa pravog problema na neki drugi vid podrške. To nega-tivno utiče na naše korisnice, jer ponovo se produbljava jaz između Romkinja i insti-tucija, ali i romskih roditelja kada je podrška deci žrtva-ma diskriminacije i nasilja u školama u pitanju. Sa druge strane, godine nerešavanja problema romskih porodi-ca, a javnim objavama da se dobijaju velika sredstva za programe zapošljavanja, stanovanja i slično, zajedni-ce koje nisu u njih uključene (a u Vojvodini ruralne sredi-ne skoro nikada nisu), dovo-di do opšteg nezadovoljstva samih korisnika-ca, odsu-


stva podrške i izbegavanja učešća u radu. Od kada je Udruženje od 2016. godine aktivno počelo da radi na rešavanju veoma raspro-stranjenog problema ranih brakova devojčica u Banatu, problem u pristupu Romki-njama često dolazi i od muš-kih lidera u naseljima, kao i od strane lidera organizacija civilnog društva. Sa druge strane, međunarodno pove-zivanje sa ciljem uticaja re-šavanja ovog problema koji mlade Romkinje udaljava od školovanja, od njih pravi radno neaktivne građanke i potencijalne dugoročne ili trajne žrtve nasilja i even-tualno femicida, doprineo je jačanju društvenog konsen-zusa među liderkama i onim liderima koji prepoznaju ovo kao veoma važan problem i u širem kontekstu.

Koja je Vaša poruka mladim Romkinjama?

Naše Udruženje poziva mlade Romkinje da ulažu u sebe, da ako nemaju podrš-ku u tom procesu da kontak-tiraju naše Udruženje kako bismo radile na problemu,

kako bi dobile psihlošku, savetodavnu i pravnu po-moć da prevaziđu određene probleme koji im ugrožava-ju prava i bezbednost. Pozi-vamo mlade Romkinje da se angažuju, da komuniciraju sa vršnjakinjama, da prave neformalne grupe i da se kroz naše Udruženje uklju-čuju u javne aktivnosti.

Specifični problemi Rom-kinja moraju da postanu vidljivi, moraju da postanu deo specifičnih programa ili da dobiju specifične mere u

okviru institucija, a istovre-meno institucije moraju da unapređuju svoju podršku prema realnim potrebama svojih građanki. Godinama smo se borile za lične doku-mente, zdravstveno osigu-ranje, za školovanje, zapo-šljavanje. Neke stvari smo rešile kroz tu borbu, ali i da-lje nam predstoji borba, jer mnogo je prepreka na putu napretka. Savladale smo neke, savladaćemo i ove koje nam se iznova postav-ljaju.


TEŽAK POLOŽAJ ROMA NA ZAPADNOM BALKANU

Regionalno istraživanje o položaju Roma na zapadnom Balkanu sprovedeno 2017. godine pokazalo je da se marginalizovani Romi i dalje suočavaju sa ograničenim pristupom mogućnostima u svim aspektima ljudskog razvoja, od osnovnih prava, preko zdravlja, obrazovanja, stanovanja, zapošljavanja do životnog standarda.

U Srbiji postoji veliki jaz između marginalizovanih Roma i njihovih neromskih suseda, posebno kod mla-dih – marginalizovani Romi 18-24 godina starosti ima-ju skoro upola manje šanse da budu uključeni u zapo-slenje, obrazovanje ili obu-ku (27 odsto), u poređe-nju sa 58 odsto neromske omladine. To ima doživotne implikacije, jer blokira da-lje mogućnosti za pristojno zaposlenje. Marginalizovani Romi 15-64 godina starosti imaju skoro upola manje šanse da budu zaposleni u odnosu na njihove nerom-ske susede.

Tokom 2017. godine, go-voreći o obrazovanju, samo je 17 odsto marginalizova-ne romske dece 3-6 godi-na starosti bilo upisano u predškolske odnosno škol-ske ustanove; velika veći-na male marginalizovane romske dece nije pohađala školu. Treba napomenuti da je jaz između romske i ne-romske populacije u Srbiji

drugi po visini na Zapadnom Balkanu. Što se tiče osnov-noškolskog obrazovanja si-tuacija je nešto bolja i, iako je povećanje upisa znak na-pretka, a stopa upisa najviša na Zapadnom Balkanu, 1 od 6 marginalizovane romske dece uzrasta za obavezno školovanje i dalje je izvan obrazovnog sistema. Uprkos znatnim unapređenjima, više od jedne trećine margi-nalizovanih Roma 18-21 go-dine starosti nema osnovnu školu. Nasuprot tome, skoro svi vršnjaci iz susedne ne-romske populacije ima do-stignut ovaj nivo obrazova-nja. Kada je u pitanju više i visoko obrazovanje, jaz u odnosu na neromsku popu-laciju u Srbiji najveći je u poređenju sa svim ostalim zemljama Zapadnog Bal-kana. Stopa završenog vi-sokog nivoa obrazovanja je samo zapanjujućih 1%, u odnosu na 23% kod njihovih neromskih suseda.

Marginalizovani Romi u Srbiji imaju niže stope za-

poslenosti od neromskih suseda. Tek nešto više od petine marginalizovanih Roma 15-64 godine staro-sti bilo je zaposleno 2017. godine, u odnosu na 40 od-sto njihovih neromskih su-seda iz iste starosne grupe. Samo trećina marginalizo-vanih Roma ovog uzrasta učestvovala je na tržištu rada 2017. godine, što je pad u odnosu na 52 odsto iz 2011. Jaz između dve gru-pacije se u prethodnih pet godina udvostručio.

U oblasti zdravstvene za-štite, pozitivno je što naj-veći broj marginalizova-nih Roma ima zdravstveno osiguranje, ali je procenat marginalizovanih Roma 16 i više godina starosti koji po-minju da nisu imali pristup zdravstvenim uslugama kada su im bile potrebne i dalje je mnogo viši nego kod neromskih suseda i iznosi nešto više od četvr-tine. Ipak, došlo je do izve-snog unapređenja u odnosu na 2011. godinu.

U oblasti stanovanja, pri-stup električnoj energiji i te-kućoj vodi povećao se 2017. godine za marginalizovane Rome, a jaz u odnosu na ne-romske susede se smanjuje. U isto vreme, neodnošenje otpada i dalje je problem koji pogađa veći procenat romske populacije koja živi u margi-nalizovanim zajednicama.

Skoro svi marginalizovani Romi u Srbiji sada imaju do-


kumente koji se odnose na registraciju građana. Tokom 2017. godine, oko 99 odsto marginalizovanih Roma bilo je upisano u matičnu knjigu rođenih, a 94 odsto margi-nalizovanih Roma 16 i više godina starosti imalo je lič-nu kartu.

Regionalno istraživanja o socio-ekonomskom položa-ju marginalizovanih Roma na zapadnom Balkanu spro-vedeno je 2017. godine uz podršku Generalne direkcije Evropske Komisije za sused-stvo i pregovore o prošire-nju, u saradnji sa Svetskom bankom, i u konsultaciji sa Agencijom za temeljna pra-va Evropske Unije i drugim agencijama Ujedinjenih Na-cija.

U anketi je učestvovalo ukupno 4.592 marginalizo-vanih romskih domaćinsta-va i 2.168 marginalizovanih neromskih domaćinstava.

Dopunsko istraživanje UNDP-a pokazuje da je po-sebno težak položaj Romki-nja na Zapadnom Balkanu. U proseku 9 od 10 mladih Romkinja nije u sistemu za-pošljavanja, obrazovanja ili treninga, 2 od 3 Romkinje nemaju svoj novac, dok 1 od 2 zaposlene Romkinje nema zdravstveno ili penziono osi-guranje. Prisutna je pojava ranih brakova među margi-nalizovanim Romkinjama, koja je na drugom mestu u regionu Zapadnog Balka-na, nakon Albanije. Četrde-set odsto marginalizovanih Romkinja 20-49 godina sta-rosti u Srbiji pominje udaju pre 18. godine u poređenju sa 9 odsto neromskih žena iz susedstva, što znači da se u proseku 1 od 3 Romkinje udala pre navršene 18. go-dine.

Nosioci istraživanja na-daju se da će sveobuhvat-nim i kontinuiranim praće-njem pokazatelja položaja Roma doprineti donošenju boljih politika i omogući-ti prilagođavanje postoje-ćih strategija i programa za punopravno uključivanje Roma i drugih marginalizo-vanih grupa u sve segmen-te društva.

Istovremeno, podaci po-put ovih iz regionalnog istra-živanja neophodni su za pra-ćenje progresa ka ostvarenju globalne razvojne agende 2030 i napretka u dostizanja ciljeva održivog razvoja, u skladu sa prožimajućim prin-cipom da nijedan pojedinac ne ostane zaboravljen.

www.undp.org.rs

teme - uskolavrsac.edu.rs 63/srpski.pdf · donesena odluka o romskoj himni za koju je izabrana...

Documents