testovi iz farme

FARMAKOLOGIJA VEGETATIVNOG NERVNOG SISTEMA

TEST PITANJA ZA PREDMET FARMAKOLOGIJA SA TOKSIKOLOGIJOM

OPTA FARMAKOLOGIJA

1. Parenteralna aplikacija lekova podrazumeva:

a) samo intravenski i intramuskularni nain aplikacije

b) rektalni nain aplikacijec) svaki nain aplikacije osim oralnog d) samo aplikaciju lekova putem infuzije2. Resorpcija lekova iz eluca je:

a) dobra jer je pH odgovarajui

b) loa jer pH nije odgovarajuic) dobra jer eludana sluzokoa omoguava prolaz molekula veine lekovad) loa jer se lekovi kratko zadravaju u elucu 3. Prisustvo hrane u elucu:

a) ubrzava resorpciju zato to se lek mea sa hranom

b) usporava resorpciju jer se usporava prelazak u tanko crevo

c) usporava resorpciju jer se sastojci hrane helatno veu za molekule leka

d) ubrzava resorpciju jer prisustvo hrane izaziva lokalnu vazodilataciju

4. Lekovi se aplikuju sublingvalno zbog:

a) bre resorpcije i zaobilaenja presistemske eliminacije preko jetre

b) bre resorpcije kada je potrebno da oni deluju lokalno na sluzokou usne duplje

c) dueg kontakta kada je potrebno da oni deluju lokalno na sluzokou usne duplje

d) kada pacijent nije u stanju da lek uzme oralno

5. Itravenski nain aplikacije lekova je pogodan kada elimo:

a) brzo dejstvo leka i tano doziranje

b) da se lek ravnomerno rasporedi po celom telu

c) da izbegnemo razlaganje leka pod uticajem enzima iz seruma

d) da smanjimo mogunost pojave neeljenih efekata od strane digestivnog trakta

6. Lokalna primena leka podrazumeva:

a) direktno aplikaovanje u neki organ ili deo tela

b) direktno aplikovanje na rektalnu sluzokou

c) direktno aplikovanje na kou ili pristupane sluzokoe

d) direktno aplikovanje na/u krvni sud nekog ogranienog podruja tela

7. Farmakokinetika je deo Farmakologije koji razmatra:

a) neeljena i toksina dejstva lekova

b) interakcije lekova

c) mehanizme dejstva lekova

d) sudbinu leka u organizmu

8. Najvei broj lekova prolazi kroz elijske membrane procesom:

a) difuzije

b) filtracije

c) endocitoze

d) koji ukljuuje prenosioce

9. Da bi molekul leka proao kroz elijsku membranu procesom proste difuzije lek mora da bude:

a) hidrosolubilan i u jonizovanom obliku

b) hidrosolubilan i u nejonizovanom obliku

c) liposolubilan i u jonizovanom obliku

d) liposolubilan i u nejonizovanom obliku

10. U toku prelaska supstancija kroz elijske membrane procesom filtracije pokretaka snaga je.

a) koncentracijski gradijent

b) filtracioni pritisak

c) ATP iz mitohondrija

d) ATP vezan za prenosioca

11. U toku prelaska supstancija kroz elijske membrane procesom proste difuzije pokretaka snaga je.

a) koncentracijski gradijent

b) filtracioni pritisak

c) ATP iz mitohondrija

d) ATP vezan za prenosioca

12. Olakana difuzija podrazumeva:

a) prenos molekula leka u pravcu manje koncentracije, bez utroka energije

b) prenos molekula leka u pravcu vee koncentracije, bez utroka energije

c) prenos molekula leka u pravcu vee koncentracije, sa utrokom energije

d) prenos molekula leka u pravcu manje koncentracije, sa utrokom energije

13. Aktivni transport podrazumeva:

a) prenos molekula leka u pravcu manje koncentracije, bez utroka energije

b) prenos molekula leka u pravcu vee koncentracije, bez utroka energije

c) prenos molekula leka u pravcu vee koncentracije, sa utrokom energije

d) prenos molekula leka u pravcu manje koncentracije, sa utrokom energije

14. U toku prelaska kroz elijsku membranu prenosioce koriste:

a) nejonizovni hidrosolubilni molekuli lekova

b) nejonizovani liposolubilni molekuli lekova

c) joni i veliki hidrosolubilni molekuli lekova

d) joni i veliki liposolubilni molekuli lekova

15. Endocitozom u eliju dospevaju:

a) nerastvorljive supstancije i makromolekuli

b) nejonizovani liposolubilni molekuli lekova

c) joni i veliki hidrosolubilni molekuli lekova

d) joni i veliki liposolubilni molekuli lekova

16. Najvei broj lekova se posle oralnog unoenja resorbuje sa sluzokoe:

a) eluca

b) tankog creva

c) debelog creva

d) usne duplje

17. Putem plua u organizam mogu da se unesu:

a) svi lekovi koji deluju na respiratorni sistem

b) samo inhalatorni opti anestetici

c) samo rastvori lekovitih supstancija raspreni u obliku aerosola

d) gasovi i pare, kao i rastvori lekovitih supstancija raspreni u obliku aerosola

18. Biotransormacija leka podrazumeva proces:

a) enzimske promene molekula leka koja dovodi do pojaanja efekata

b) enzimske promene molekula leka koja dovodi do smanjenja efekata

c) hemijske razgradnje leka koja smanjuje njegova neeljena dejstva

d) hemijske promene molekula leka i stvaranja jednog ili vie metabolita koji se onda izluuju

19. Najvaniji enzimi koji uestvuju u metabolizmu lekova (monooksigenaze i glukuroniltransferaza) lokalizovani su u membranama:

a) endoplazmatskog retikuluma hepatocita

b) lizozome hepatocita

c) mitohondrija hepatocita

d) ribozoma hepatocita

20. Struktura molekula leka menja se u organizmu:

a) jednostavnim hemijskim reakcijama razlaganja (oksidacija, redukcija i hidroliza)

b) sloenim sintetikim reakcijama (konjugacija)

c) jednostavnim hemijskim reakcijama razlaganja i sloenim sintetikim reakcijama

d) enzimskim reakcijama koje zahtevaju utroak ATP-a

21. Sutina procesa biotransformacije lekova je u stvaranju:

a) hidrosolubilnih, jonizovanih oblika koji e se tee izluiti

b) liposolubilnih, nejonizovanih oblika koji e se lake izluiti

c) hidrosolubilnih, jonizovanih oblika koji e se lake izluiti

d) liposolubilnih, nejonizovanih oblika koji e se tee izluiti

22. Reakcija oksidacije koja uestvuje u biotransformaciji lekova se odvija pod uticajem:

a) tkivnih oksido-reduktaza

b) transferaza

c) mikrozomnih monooksigenaza

d) membranskih hidrolaza

23. Biotransformacija lekova oksidacijom podrazumeva:

a) uvoenje jednog atoma kiseonika u molekul supstrata

b) pretvaranje lekova koji sadre azo (-N-N) i nitro (NO2) grupu u odgovarajue amine

c) pretvaranje estara i amida u netoksine metabolite

d) uvoenje jednog atoma vodonika u molekul supstrata

24. Biotransformacija lekova redukcijom podrazumeva.

a) voenje jednog atoma kiseonika u molekul supstrata




25. Biotransformacija lekova hidrolizom podrazumeva:

a) uvoenje jednog atoma kiseonika u molekul supstrata




26. Reakcija konjugacije u kojoj dolazi do stvaranja glukuronida vana je u biotransformaciji:

a) morfina, diazepama, digoksina

b) sulfonamida, izoniazida, klonazepama

c) dopamina, histamina, adrenalina

d) metildope, steroidnih hormona

27. Reakcija konjugacije u kojoj dolazi do stvaranja sulfata vana je u biotransformaciji:





28. Reakcija konjugacije u kojoj dolazi do metilacije vana je u biotransformaciji:





29. Reakcija konjugacije u kojoj dolazi do acetilovanja vana je u biotransformaciji:





30. Neki lekovi indukuju pojaanu biosintezu mikrozomalnih enzima jetre i tako:

a) indukuju svoj sopstveni ali i metabolizam drugih lekova

b) inhibiraju svoj sopstveni ali i metabolizam drugih lekova

c) indukuju svoj sopstveni ali inhibiraju metabolizam drugih lekova

d) inhibiraju svoj sopstveni ali indukuju metabolizam drugih lekova

31. Neki lekovi inhibiraju aktivnost mikrozomalnih enzima jetre i tako:

a) indukuju svoj sopstveni ali i metabolizam drugih lekova

b) inhibiraju svoj sopstveni ali i metabolizam drugih lekova

c) indukuju svoj sopstveni ali inhibiraju metabolizam drugih lekova

d) inhibiraju svoj sopstveni ali indukuju metabolizam drugih lekova

32. Indukcija mikrozomalnih enzima jetre od strane nekog leka stvara uslove za:

a) njegovo produeno i pojaano dejstvo, kao i lekova koji se metaboliu istim mehanizmom i nastanak neeljenih efekata

b) njegovo smanjeno dejstvo, kao i lekova koji se metaboliu istim mehanizmom

c) njegovo bre dejstvo, kao i lekova koji se metaboliu istim mehanizmom

d) njegovu bru resorpciju, kao ilekova koji se metaboliu istim mehanizmom

33. Inhibicija mikrozomalnih enzima jetre od strane nekog leka stvara uslove za:

a) njegovo produeno i pojaano dejstvo, kao i lekova koji se metaboliu istim mehanizmom i nastanak neeljenih efekata

b) njegovo smanjno dejstvo, kao i lekova koji se metaboliu istim mehanizmom

c) njegovo bre dejstvo, kao i lekova koji se metaboliu istim mehanizmom

d) njegovu bru resorpciju, kao ilekova koji se metaboliu istim mehanizmom

34. Izluivanje lekova putem bubrega filtracijom se odvija:

a) kroz porozne zidove glomerularnih kapilara

b) kroz pore u distalnim tubulima

c) kroz lipidnu barijeru koju ini epitel bubrenih kanalia

d) izluivanjem iz krvi u lumen bubrenih kanalia

35. Izluivanje lekova putem bubrega u kome uestvuje proces tubularne reapsorpcije se odvija:





36. Izluivanje lekova putem bubrega tubularnom sekrecijom se odvija:





37. Procesu filtracije u toku izluivanja lekova putem bubrega podleu:

a) slobodne frakcije lekova koji imaju malu molekularnu teinu da mogu da proe kroz pore

b) veliki broj liposolubilnih lekova iji molekuli difunduju iz lumena kanalia u krv

c) lekovi u obliku jonizovanih organskih kiselina i baza iji se molekuli izluuju iz krvi u lumen bubrenih kanalia

d) lekovi u obliku jonizovanih organskih kiselina i baza iji se molekuli izluuju iz lumena bubrenih kanalia u krv

38. Procesu tubularne reapsorpcije u toku izluivanja lekova putem bubrega podleu:





39. Procesu tubularne sekrecije u toku izluivanja lekova putem bubrega podleu:





40. Specifinost dejstva leka se odnosi na:

a) to da se zasniva na jednom, vrlo odreenom tipu reakcije sa osetljivom elijom ili drugim biolokim sistemom

b) to da zahvata samo jednu vrstu elija, dok na druge elije i strukture deluje slabije ili nema uticaja

c) to da lek uvek izaziva isti terapijski efekat

d) to da lek moe da deluje samo na odreeni broj osetljivih osoba

41. Selektivnost dejstva leka se odnosi na:

a) to da se zasniva na jednom, vrlo odreenom tipu reakcije sa osetljivom elijom ili drugim biolokim sistemom

b) to da zahvata samo jednu vrstu elija, dok na druge elije i strukture deluje slabije ili nema uticaja

c) to da lek uvek izaziva isti terapijski efekat

d) to da lek moe da deluje samo na odreeni broj osetljivih osoba

42. Receptori su:

a) strukturno specifina mesta na unutranjoj strani membrane elije za koja se vezuju molekuli leka

b) strukturno specifina mesta na povrini organa za koja se vezuju molekuli leka

c) strukturno specifina mesta na povrini elije ili u noj za koja se vezuju molekuli leka

d) strukturno specifina mesta na elijskim organelama za koja se vezuju molekuli leka

43. Mehanizam dejstva lekova preko receptora koji su lokalizovani u unutranjosti elije se odnosi na:

a) liposolubilne lekove, glikokortikoide, mineralokortikoide, seksualne hormone, vitamin D i hormone titne lezde

b) insulin i vie tropnih hormona

c) acetilholin, GABA i glicin, ekscitatorne amino kiseline

d) kateholamini, angiotenzin, opioidni peptidi, vazopresin

44. Mehanizam dejstva lekova preko receptora koji su vezani za transmembranske enzime (tirozin-kinaza) se odnosi na:





45. Mehanizam dejstva lekova preko receptora koji su vezani za jonske kanale se odnosi na:





46. Mehanizam dejstva lekova preko receptora koji su vezani za G-rektivni protein i intracelularne druge glasnike se odnosi na:





47. Agonisti su lekovi koji se vezuju za receptor:

a) i prouzrokuju farmakoloki efekat

b) i spreavaju dejstvo drugih lekova ili supstancija za vreme za koje su vezani

c) i aktiviraju ga tako da za njega mogu da se veu drugi lekovi

d) i aktiviraju ga tako da za njega ne mogu da se veu drugi lekovi

48. Antagonistu su lekovi koji se vezuju za receptor:

a) i prouzrokuju farmakoloki efekat

b) i spreavaju dejstvo drugih lekova ili supstancija za vreme za koje su vezani

c) i aktiviraju ga tako da za njega mogu da se veu drugi lekovi

d) i aktiviraju ga tako da za njega ne mogu da se veu drugi lekovi

49. Pojam kompetitivni antagonizam znai da se:

a) antagonista ireverziblno vee za receptor pa ga agonista ne moe istisnuti ak i kada je prisutan u visokoj koncentraciji

b) antagonista ireverzibilno vee za receptor pa ga agonista moe istisnuti samo kada je prisutan u visokoj koncentraciji

c) antagonista reverzibilno vee za receptor pa ga agonista ne moe istisnuti ak i kada je prisutan u visokoj koncentraciji

d) antagonista reverzibilno vee za receptor pa ga agonista moe istisnuti kada je prisutan u vioj koncentraciji

50. Pojam nekompetitivni antagonizam znai da se:

a) antagonista ireverziblno vee za receptor pa ga agonista ne moe istisnuti ak i kada je prisutan u visokoj koncentraciji

b) antagonista ireverzibilno vee za receptor pa ga agonista moe istisnuti samo kada je prisutan u visokoj koncentraciji

c) antagonista reverzibilno vee za receptor pa ga agonista ne moe istisnuti ak i kada je prisutan u visokoj koncentraciji

d) antagonista reverzibilno vee za receptor pa ga agonista moe istisnuti kada je prisutan u vioj koncentraciji

51. Terapijska doza je:

a) koliina leka koja prouzrokuje koristan terapijski efekat

b) koliina leka koja prouzrokuje teke neeljene efekte i simptome trovanja

c) koliina leka koja prouzrokuje smrt

d) mala koliina leka koja ne prouzrokuje bilo kakve vidljive efekte

52. Fizioloka doza je:





53. Toksina doza je:





54. Letalna doza je:





55. Embriotoksino dejstvo ispoljavaju lekovi koji:

a) deluju tetno na zametak i plod

b) prouzrokuju anomalije u razvoju skeleta i drugih organa

c) povoljno terapijski deluju na embrion

d) izazivaju spontani pobaaj

56. Teratogeno dejstvo ispoljavaju lekovi koji:

a) deluju tetno na zametak i plod

b) prouzrokuju anomalije u razvoju skeleta i drugih organa

c) povoljno terapijski deluju na embrion

d) izazivaju spontani pobaaj

57. Kod starijih osoba je eliminacija lekova preko bubrega:

a) nepromenjena

b) poveana zbog poveane glomerularne filtracije

c) smanjena zbog gubitka funkcionalnog kapaciteta ovog organa

d) poveana zbog poveane poroznodti tubularnog epitela

58. Kod novoroenog deteta je propusnost hematoencefalne barijere za prolaz lekova:

a) smanjena

b) poveana

c) nepromenjena

d) poveana, ali bez terapijskog znaaja

59. Pojava da efekat leka posle produene ponovljene primene slabi se naziva:

a) rezistencija

b) tahifilaksija

c) desenzibilizacija

d) tolerancija

60. Pojava da efekat leka naglo slabi posle samo nekoliko aplikacija u kratkom periodu se naziva:

a) rezistencija

b) tahifilaksija

c) desenzibilizacija

d) tolerancija

61. Pojava da zajednika primena dva leka dovodi do pojaanja terapijskog efekta se naziva:

a) sinergizam

b) agonizam

c) supraaditvni agonizam

d) kompetitivni antagonizam

62. Funkcionalni antagonizam je pojava kada dva leka deluju:

a) na isti organ u suprotnom smislu ali preko receptora koji su razliiti i meusobno prostorno odvojeni

b) na isti organ u suprotnom smislu ali preko razliitih podtipova receptora

c) meusobno hemijski i pri tome nastaje neaktivno jedinjenje

d) na razliite organe ali na isti tip receptora

63. Fizioloki antagonizam je pojava kada dva leka deluju:





64. Hemijski antagonizam je pojava kada dva leka deluju:





65. Farmaceutski mehanizam interakcije meu lekovima je pojava kada:

a) lekovi meusobno fiziki ili hemijski reaguju kada se nalaze u istom farmaceutskom preparatu, brizgalici ili boci za infuziju

b) pomeani lekovi menjaju jedan drugom resorpciju, raspodelu, metabolisanje, eliminaciju

c) lekovi menjaju jedan drugom dejstvo na mestu delovanja

d) lekovi menjaju jedan drugom dejstvo u toku eliminacije

66. Farmakodinamski mehanizam interakcije meu lekovima je pojava kada:





67. Farmakokinetski mehanizam interakcije meu lekovima je pojava kada:





e) Penicilini, salicilati i lokalni anestetici dovode do alergijske reakcije koja pripada tipu:

f) anafilaktike reakcije

g) citotoksine reakcije

h) imunokompleksne reakcije

i) kasne celularne reakcije

68. Uroene enzimopatije su kliniki vane jer na izgled zdrava osoba ima ozbiljne zdravstvene probleme kada:

a) due vremena uzima neki lek

b) kada uzme odreeni lek i neadekvatnu hranu

c) po prvi put uzme neki lek

d) kada uzme neki lek zajedno sa alkoholom

FARMAKOLOGIJA VEGETATIVNOG NERVNOG SISTEMA

1. Estri holina su:

a) holinergiki lekovi sa direktnim delovanjem

b) antiholinergiki lekovi sa direktnim delovanjem

c) holinergiki lekovi sa indirektnim delovanjem

d) antiholinergiki lekovi sa indirektnim delovanjem

2. Acetilholin i Metaholin:

a) imaju terapijsku primenu u leenju glaukoma

b) imaju terapijsku primenu u leenju postoperativnog ileusa

c) nemaju terapijsku primenu jer se brzo razgrauju

d) nemaju terapijsku primenu jer su izuzetno toksini

3. Karbahol i Betanehol:

a) imaju terapijsku primenu u leenju glaukoma

b) imaju terapijsku primenu u leenju postoperativnog ileusa

c) nemaju terapijsku primenu jer se brzo razgrauju

d) nemaju terapijsku primenu jer su izuzetno toksini

4. Estri holina deluju vazodilatatorno tako to:

a) stimuluu produkciju vazodilatatornih emzima u endotelnim elijama

b) stimuliu produkciju endotel-zavisnih faktora relaksacije u endotelu

c) stimuliu produkciju endotel-zavisnih faktora relaksacije u glatkom miiu

d) inhibiraju produkciju endotel-zavisnih kontraktilnih faktora u endotelu

5. Estri holina prouzrokuju:

a) bronhodilataciju i pojaanu sekreciju bronhijalnih lezdi

b) glikogenolizu i lipolizu

c) miozu, gr akomodacije i smanjenje intraokularnog pritiska

d) midrijazu, paralizu akomodacije i poveanje intraokularnog pritiska

6. Pilokarpin se koristi za leenje:

a) iridociklitisa

b) glaukoma

c) katarakte

d) prezbiopije

7. Muskarin se koristi za leenje:

a) trovanja gljivama iz roda inocybe

b) trovanja gljivom Amanita phalloides

c) trovanja bobicama bunike (Atropa belladona)

d) nema terapijski, ve samo eksperimentalni i toksikoloki znaaj

8. Simptomi trovanja gljivama iz roda inocybe (Amanita muscaria) su rezultat stimulacije:

a) adrenergikih receptora

b) opioidnih receptora

c) serotoninskih receptora

d) holinergikih receptora

9. Simptomi trovanja organofosfornim insekticidima (paration, malation) su rezultat:

a) stimulacije adrenergikih receptora

b) blokade adrenergikih receptora

c) stimulacije holinergikih receptora

d) blokade holinergikih receptora

10. Simptomi trovanja organofosfornim bojnim otrovima (sarin, soman, tabun, VX) su rezultat:

a) stimulacije adrenergikih receptora

b) blokade adrenergikih receptora

c) stimulacije holinergikih receptora

d) blokade holinergikih receptora

11. Fizostigmin, Neostigmin, Piridostigmin i Edrofonijum inhibiraju enzim:

a) pseudoholinesteraza

b) butirilholinesteraza

c) acetilholinesteraza

d) glukozo-6-fosfat dehidrogenaza

12. Indikacije za antiholinesterazne lekove su:

a) bronhijalna astma, alergijske reakcije, akutni zastoj srca

b) dijagnostika midrijaza, trovanje gljivama, preoperativna priprema

c) glaukom, postoperativni ileus, myastenia gravis, trovanje tubokurarinom

d) abdominalni grevi, parkinsonova bolest, leenje bronhijalne astme

13. U leenju akutnog trovanja organofosfornim antiholinesteraznim supstancijama lek izbora je:

a) pralidoksim

b) atropin

c) betanehol

d) dimerkaprol

14. Atropin se u leenju trovanja organofosforni jedinjenjima aplikaje:

a) u dozi 10-20 mg, svakih 45 minuta, ukupno 2-3g dnevno

b) u dozi 2-4 mg, svakih 5-10 minuta, do pojave znakova pune atropinizacije

c) u dozi 10-15 mg, svakih 30-45 minuta, do pojave znakova pune atropinizacije

d) u dozi 10-15 mg, svakih 30-45 minuta, ukupno 2-3g dnevno

15. Atropin i Skopolamin su alkaloidi dobijeni iz biljke:

a) Atropa belladonna

b) Ephedra vulgaris

c) Physostigma venenosum

d) Pilocarpus iaborandi

e) Ganglijski blokatori blokiraju:

f) holinergike receptore

g) adrenergike receptore

h) receptore za GABA-u

i) receptore za dopamin

16. Atropin je:

a) kompetitivni antagonista acetilholinu na nikotinskim receptorima

b) kompetitivni antagonista acetilholinu na muskarinskim receptorima

c) nekompetitivni antagonista acetilholinu na nikotinskim receptorima

d) nekompetitivni antagonista acetilholinu na muskarinskim receptorima

17. Atropin izaziva:

a) bronhodilataciju i pojaanu sekreciju bronhijalnih lezdi

b) glikogenolizu i lipolizu

c) miozu, gr akomodacije i smanjenje intraokularnog pritiska

d) midrijazu, paralizu akomodacije i poveanje intraokularnog pritiska

18. Atropin prouzrokuje:

a) bradikardiju i smanjenu snagu srane kontrakcije

b) smanjenu sprovodljivost i automatizam

c) tahikardiju i pojaanu snagu srane kontrakcije

d) smanjuje sklonost sranog miia ka aritmijama

19. Atropin se koristi u toku preanestetike pripreme zato to:

a) smanjuje sekreciju sluzi u bronhijam i dovodi do bradikardije

b) smanjuje sekreciju sluzi u bronhijama i prevenira opasnu vagusnu bradikardija

c) smanjuje frekvenciju sranog rada i produbljuje inhalatornu anesteziju

d) poveava dubinu anestezije i ima antiemetiko dejstvo

20. Atropin se koristi kao antidot kod trovanja:

a) organofosfornim supstancijama

b) alkaloidima velebilja (belladonnae)

c) alkaloidima maka

d) barbituratima

21. Skopolamin se koristi za prevenciju:

a) alkaloze

b) acidoze

c) kinetoze

d) mononukleoze

22. Atropin i Skopolamin su kontraindikovani kod bolesnika sa:

a) glaukomom, hipertrofijom prostate, postoperativnom retencijom mokrae

b) ventrikularnim ekstrasistolama

c) hipokalijemijom

d) eernom boleu i aterosklerozom

23. Homatropin, Eukatropin i Tropikamid su:

a) antiparkinsonici

b) spazmolitici

c) antiastmatici

d) dijagnostiki midrijatici

24. Duina dejtva dijagnostikih midrijatika je:

a) Atropin ( Homatropin ( Eukatropin ( Tropikamid

b) Homatropin ( Eukatropin ( Tropikamid ( Atropin

c) Eukatropin ( Tropikamid ( Atropin ( Homatropin

d) Tropikamid ( Atropin ( Homatropin ( Eukatropin

25. Heksametonijum, Pentolinijum, Trimetafan i Mekamilamin su:

a) blokatori adrenergikog neurona

b) nedepolarizirajui miorelaksansi

c) ganglioblokatori

d) antiaritmici Ic grupe

26. Ganglioblokatori blokiraju:

a) nikotinske receptore samo u parasimpatikim ganglijama

b) muskarinske receptore samo u simpatikim ganglijama

c) nikotinske i muskarinske receptore u simpatikim ganglijama

d) nikotinske receptore u simpatikim i parasimpatikim ganglijama

27. Ganglioblokatori su:

a) antiaritmici

b) antiastmatici

c) antihipertenzivi

d) antianginici

28. Propantelin, Metantelin, Oksifenonijum i Oksifenciklimin deluju kao:

a) holinergiki spazmolitici

b) antiholinergiki antiparkinsonici

c) antiholinergiki spazmolitici

d) dijagnostiki midrijatici

29. Mehanizam dejstva Metil-atropina, Skopolamin butilbromida i Homatropin metil-nitrata je:

a) stimulacija muskarinskih receptora na glatkim miiima digestivnog trakta

b) blokada muskarinskih receptora na glatkim miiima digestivnog trakta

c) blokada adrenergikih receptora na glatkim miiima bronhija

d) stimulacija adrenergikih receptora na glatkim miiima bronhija

30. Etilbenzatropin, Triheksafenidil i Biperiden su:

a) antiholinergiki antiparkinsonici

b) antiholinergiki spazmolitici

c) adrenergiki vazokonstriktori

d) antiholinergiki antiastmatici

31. Posledica stimulacije (1 adrenergikih receptora je:

a) poveanje koncentracije kalijuma u citosolu

b) smanjenje koncentracije hlora u citosolu

c) poveanje koncentracije natrijuma u citosolu

d) poveanje koncentracije kalcijuma u citosolu

32. Stimulacija adrenergikih ( reveptora prouzrokuje aktivaciju:

a) guanilne ciklaze i pojaanu sintezu cGMP

b) inozitol-fosfolipida i diacilglicerola

c) voltano-zavisnih kalijumovih kanala

d) adenilne ciklaze i pojaanu sintezu cAMP

33. Kateholamini su supstancije sa:

a) adrenergikim dejstvom

b) antiadrenergikim dejstvom

c) holinergikim dejstvom

d) antiholinergikim dejstvom

34. Mehanizam dejstva kateholamina je:

a) stimulacija muskarinskih receptora

b) stimulacija serotoninskih receptora

c) stimulacija opioidnih receptora

d) stimulacija adrenergikih receptora

35. Adrenalin izaziva:

a) poveanje frekvencije sranog rada i snage srane kontrakcije

b) smanjenje frekvencije sranog rada i snage srane kontrakcije

c) smanjenje brzine sprovodljivosti impulsa

d) poveanje duine trajanja refraktarnog perioda u AV voru

36. Zaokrui tanu reenicu:

a) adrenalin je predominantni ( stimulans i prevashodno deluje na miokard

b) adrenalin je predominantni ( stimulans i prevashodno deluje na krvne sudove

c) adrenalin je predominantni (1 stimulans i prevashodno deluje na miokard

d) adrenalin je predominantni (1 stimulans i prevashodno deluje na krvne sudove

37. Zaokrui tanu reenicu:

a) noradrenalin je predominantni ( stimulans i prevashodno deluje na miokard

b) noradrenalin je predominantni ( stimulans i prevashodno deluje na krvne sudove

c) noradrenalin je predominantni (1 stimulans i prevashodno deluje na miokard

d) noradrenalin je predominantni (1 stimulans i prevashodno deluje na krvne sudove

38. Noradrenalin deluje na glatke miie bronhija:

a) slabo jer (2 receptori imaju slab afinitet prema njemu

b) dobro jer (2 receptori imaju dobar afinitet prema njemu

c) dobro jer (1 receptori imaju dobar afinitet prema njemu

d) slabo jer (1 receptori imaju slab afinitet prema njemu

39. Adrenalin i Noradrenalin:

a) kontrahuju M. dilatator pupillae i tako prouzrokuju midrijazu

b) kontrahuju M. sphincter pupillae i tako prouzrokuju midrijazu

c) kontrahuju M. dilatator pupillae i tako prouzrokuju miozu

d) kontrahuju M. sphincter pupillae i tako prouzrokuju miozu

40. Kateholamini deluju na glatke miie digestivnog trakta:

a) snano stimulativno i kontraktilno i nemaju terapijsku upotrebu

b) snano inhibitorno i imaju terapijsku upotrebu kao spazmolitici

c) blago stimulativno i kontraktilnio i nemaju terapijsku upotrebu

d) blago inhibitorno i nemaju terapijsku upotrebu

41. Indikacije za Adrenalin su:

a) obstruktivna oboljenja plua, astma, alergijske reakcije, Adams-Stokesov sindrom

b) ventrikularne aritmije i poremeaji u sprovoenju impulsa

c) arterijska hipertenzija i hipertenzivne krize kod pacijenata sa feohromocitomom

d) angina pektoris i postinfarktna stanja

42. Dopamin se koristi za leenje:

a) arterijske hipertenzije

b) svih vrsta oka

c) hipertenzivnih kriza

d) maligne hipertenzije

43. Efedrin, Fenilefrin, Metoksamin, Metaraminol i Nafazolin pripadaju grupi:

a) kateholamina

b) adrenergikih vazokonstriktora

c) adrenergikih bronhodilatatora

d) adrenergikih stimulansa CNS-a

44. Efedrin deluje:

a) blokadom adrenergikih (1 receptora i poveanjem presinaptikog oslobaanja noradrenalina

b) stimulacijom adrenergikih (2 receptora

c) blokadom presinaptikih (2 receptora

d) stimulacijom adrenergikih (1 receptora i poveanjem presinaptikog oslobaanja noradrenalina

45. Dejstvo Efedrina je karakteristino jer podlee fenomenu:

a) tahifilaksije

b) tolerancije

c) presistemske eliminacije

d) enterohepatine cirkulacije

46. Izoprenalin i Orciprenalin su:

a) neselektivni blokatori adrenergikih ( receptora

b) selektivni blokatori adrenergikih ( receptora

c) selektivni agonisti adrenergikih ( receptora

d) neselektivni agonisti adrenergikih ( receptora

47. Terbutalin, Fenoterol, Salbutamol i Salmeterol su:

a) neselektivni blokatori adrenergikih ( receptora

b) selektivni blokatori adrenergikih ( receptora

c) selektivni agonisti adrenergikih ( receptora

d) neselektivni agonisti adrenergikih ( receptora

48. Adrenergiki bronhodilatatorti su:

a) agonisti adrenergikih (1 receptora

b) antagonisti adrenergikih (1 receptora

c) agonisti adrenergikih (2 receptora

d) antagonisti adrenergikih (2 receptora

49. Amfetamin pripada grupi:

a) kateholamina

b) adrenergikih vazokonstriktora

c) adrenergikih bronhodilatatora

d) adrenergikih stimulansa CNS-a

50. Za zaustavljanje akutnog napada bronhijalne astme se kao prvi lek koristi:

a) adrenalin subkutano

b) stabilizatori mastocita inhalatorno ili peroralno

c) adrenergiki bronhodilatator u obliku aerosola

d) aminofilin intravenski

51. Za zaustavljanje astmatinog statusa se kao prvi lek koristi:



c) adrenergiki bronkodilatator u obliku aerosola


52. Za profilaksu od novih napada astme najee se koristi:



c) adrenergiki bronkodilatator u obliku aerosola


53. Kromolin i Ketotifen pripadaju grupi:

a) adrenergikih bronhodilatatora

b) stabilizatora elijske membrane mastocita

c) kortikosteroida

d) metilksantina

54. Ergotamin, Ergometrin i Ergotksin su:

a) prirodni alkaloidi rane glavnice

b) polusintetski derivati

c) hidrirani alkaloidi

d) metilovani alkaloidi

55. Alkaloidi rane glavnice pripadaju grupi:

a) reverzibilnih adrenergikih ( blokatora

b) reverzibilnih adrenergikih ( blokatora

c) ireverzibilnih adrenergikih ( blokatora

d) ireverzibilnih adrenergikih ( blokatora

56. Prirodni alkaloidi rane glavnice deluju:

a) bronhodilatatorno

b) vazokonstriktorno

c) bronhokonstriktorno

d) vazodilatatorno

e) Hidrirani alkaloidi rane glavnice (dihidroergotamin) deluju:

f) bronhodilatatorno

g) vazokonstriktorno

h) bronhokonstriktorno

i) vazodilatatorno

57. Indikacije za primenu alkaloida rane glavnice su:

a) bronhijalna astma, alergijske reakcije, zastoj srca

b) glaukom, postoperativni ileus, miastenija gravis

c) dijagnostika midrijaza, parkinsonova bolest, stomani grevi

d) migrena, postpartalna krvarenja, senilna cerebralna insuficijencija

58. Mehanizam dejstva labetalola je:

a) blokada adrenergikih ( receptora

b) blokada adrenergikih ( receptora

c) stimulacija adrenergikih ( receptora

d) blokada adrenergikih i ( i ( receptora

59. Prazosin je :

a) selektivni (1 agonista

b) selektivni (2 agonista

c) selektivni (2 agonista

d) selektivni (1 agonista

60. Prazosin, Fentolamin i Tolazolin su:

a) antiaritmijski lekovi

b) anthipertenzivni lekovi

c) antianginozni lekovi

d) antianemijski lekovi

61. Predstavnik ireverzibilnih adrenergikih ( blokatora je:

a) Fentolamin

b) Fenoksibenzamin

c) Fenitoin

d) Fluoksetin

62. Atenolol, Metoprolol i Acebutolol su:

a) selektivni ( agonisti

b) neselektivni ( agonisti

c) selektivni ( antagonisti

d) selektivni ( antagonisti

63. Propranolol, Alprenolol, Oksprenolol i Timolol su:

a) selektivni ( agonisti

b) neselektivni ( antagonisti

c) selektivni ( antagonisti

d) selektivni ( antagonisti

64. Zaokrui lek koji po svojim karakteristikama ne pripada nabrojanoj grupi:

a) atenolol

b) propranolol

c) acebutolol

d) metoprorol

65. Adrenergiki (-blokatori deluju:

a) bronhodilatatorno i antiastmatino

b) spazmolitino i antiopstipantno

c) vazokonstriktorno i antihipotenzivno

d) antihipertenzivno i antianginozno

66. Propranolol se:

a) metabolie u jetri

b) eliminie preko bubrega

c) eliminie preko izdahnutog vazduha

d) razlae u toku distribucije

67. Atenolol se:

a) metabolie u jetri

b) eliminie preko bubrega

c) eliminie preko izdahnutog vazduha

d) razlae u toku distribucije

68. Propranolol je:

a) hidrosolubilan

b) hidro-liposolubilan

c) lipo-hidrosolubilan

d) liposolubilan

69. Atenolol je:

a) hidrosolubilan

b) hidro-liposolubilan

c) lipo-hidrosolubilan

d) liposolubilan

70. Mehanizam antihipertenzivnog delovanja propranolola ukljuuje:

a) blokadu ( receptora u srcu

b) blokadu ( receptora u srcu

c) blokadu ( i ( recptora u srcu

d) blokadu ( receptora u krvnim sudovima

71. Najei neeljeni efekti koji se mogu javiti posle primene (-blokatora su:

a) tahikardija, poveanje pritiska, glavobolja

b) bradikardija, hipotenzija, astmatiformni napad, oseaj umora

c) glavobolja, muka i povraanje, alergijske rekcije

d) problemi sa disanjem, stomani bolovi, proliv

72. Indikacije za primenu H1 antihistaminika su:

a) alergijske reakcije i kinetoze

b) virusne infekcije respiratornog trakta

c) gastritis i peptiki ulkus

d) anksioznost i nervoza

73. Indikacije za primenu H2 antihistaminika su:

a) alergijske reakcije i kinetoze

b) virusne infekcije respiratornog trakta

c) gastritis i peptiki ulkus

d) anksioznost i nervoza

FARMAKOLOGIJA CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA

1. Neurotransmiter je:

a) svaka supstancija koja prenosi nadraaj kroz sinapsu

b) svaka supstancija koja se sintetie u mozgu a deluje na drugom organuc) svaka supstancija koja modifikuje delovanje drugih transmiterskih supstancijad) svaka supstancija koja pomae realizovanje efekta u postsinaptikoj eliji2. Neuromedijator je:


b) svaka supstancija koja se sintetie u mozgu a deluje na drugom organuc) svaka supstancija koja modifikuje delovanje drugih transmiterskih supstancijad) svaka supstancija koja pomae realizovanje efekta u postsinaptikoj eliji3. Neuromodulator je:


b) svaka supstancija koja se sintetie u mozgu a deluje na drugom organuc) svaka supstancija koja modifikuje delovanje drugih transmiterskih supstancijad) svaka supstancija koja pomae realizovanje efekta u postsinaptikoj eliji4. GABA i glicin su:

a) amino kiseline koje funkcioniu kao inhibitorni neurotransmiteri

b) amino kiseline koje funkcioniu kao ekscitatorni neurotransmiteri

c) neuropeptidi koji funkcioniu kao inhibitorni neurotransmiteri

d) neuropeptidi koji funkcioniu kao ekscitatorni neurotransmiteri

5. Glutaminska kiselina i asparaginska kiselina:

a) amino kiseline koje funkcioniu kao inhibitorni neurotransmiteri

b) amino kiseline koje funkcioniu kao ekscitatorni neurotransmiteri

c) neuropeptidi koji funkcioniu kao inhibitorni neurotransmiteri

d) neuropeptidi koji funkcioniu kao ekscitatorni neurotransmiteri

e) Hlorpromazin, Flufenazin, Levopromazin i Tioridazin pripadaju grupi:

f) antipsihotikih lekova (neuroleptika)

g) antidepresivnih lekova

h) antiepileptika

i) antiparkinsonika

6. Hlorprotiksen, Klopentiksol i Flupentiksol pripadaju grupi:

a) antipsihotikih lekova (neuroleptika)

b) antidepresivnih lekova

c) antiepileptika

d) antiparkinsonika

7. Haloperidol, Droperidol i Penfluridol pripadaju grupi:

a) antipsihotikih lekova (neuroleptika)

b) antidepresivnih lekova

c) antiepileptika

d) antiparkinsonika

8. Mehanizam dejstva neuroleptika se zasniva na:

a) blokadi dopaminskih D1 receptora

b) stimulaciji dopaminskih D1 receptora

c) blokadi dopaminskih D2 receptora

d) stimulaciji dopaminskih D2 receptora

9. Osnovno farmakolko dejstvo antipsihotika je:

a) izazivanje ekstrapiramidalnog sindroma

b) izazivanje neuroleptikog sindroma

c) pojaano luenje prolaktina

d) izazivanje tardivne diskinezije

10. Najea neeljena dejstva antipsihotikih lekova su:

a) muka, gaenje, povraanje, proliv

b) tremor rigiditet i bradikinezija

c) alergijske reakcije

d) aritmije i oseaj nedostatka vazduha

11. Indikacije za neuroleptike su:

a) shizofrenija, psihotina stanja, povraanje, preoperativna priprema i neurotino tucanje

b) endogena depresija, depresivna faza MD psihoze i enuresis nocturna

c) nenormalni orofacijalni pokreti i miorelaksacija

d) febrilne konvulzije, konvulzivna stanja i Grand mal epilepsija

12. Imipramin, Hlorimipramin, Amitriptilin i Doksepin su:

a) selektivni inhibitori MAO-B, antidepresivi

b) neselektivni inhibitori MAO, antidepresivi

c) triciklini antidepresivi

d) druga generacija, tetraciklini antidepresivi

13. Mianserin, Maprotilin, Fluoksetin, Fluvoksamin i Trazodon su:





14. Izokarboksazid, Tranilcipromin, Pargilin i Nialamid su:





15. Moklobemid i Selegilin su:





16. Mehanizam antidepresivnog dejstva triciklinih antidepresiva je:

a) blokada preuzimanja samo serotonina

b) blokada preuzimanja i noradrenalina i serotonina

c) inhibicija intraneuronalne MAO

d) blokada presinaptikih ( receptora

17. Mehanizam dejstva antidepresiva druge generacije je:





18. Mehanizam antidepresivnog dejstva Mianserina je:





20. Indikacije za tricikline antidepresive su:

e) shizofrenija, psihotina stanja, povraanje, preoperativna priprema i neurotino tucanje

f) endogena depresija, depresivna faza MD psihoze i enuresis nocturna

g) nenormalni orofacijalni pokreti i miorelaksacija

h) febrilne konvulzije, konvulzivna stanja i Grand mal epilepsija

21. Osnovno neeljeno dejstvo triciklinih antidepresiva je:

a) sedacija i antiholinergiki efekti

b) hipertentivne krize

c) glavobolja, muka povraanje

d) alergijske reakcije

22. Osnovno neeljeno dejstvo neselektivnih inhibitora MAO je:

a) Hipertenzija

b) hiperpireksija

c) hiperkalijemija

d) hipernatrijemija

23. Osnova negativne interakcije izmeu neselektivnih inhibitora MAO i hrane bogate tiraminom lei u spreavanju razgradnje tiramina pod uticajem:

a) MAO-B u mozgu

b) MAO-B u perifernim adrenergikim neuronima

c) MAO-A u crevima i jetri

d) MAO-A u mozgu

24. Benzodiazepini su:

a) antihipnotiki lekovi

b) antiastmatini lekovi

c) antianksiozni lekovi

d) antiparkinsonski lekovi

25. Benzodiazepini olakavaju i potenciraju neurohumoralnu transmisiju u CNS-u posredovanu inhibitornim neurotransmiterom:

a) glicin

b) GABA

c) glutaminska kiselina

d) asparaginska kiselina

26. Stimulacija benzodiazepinskih receptora izaziva otvaranje:

a) kalijumovih kanala

b) kalcijumovih kanala

c) natrijumovih kanala

d) hloridnih kanala

27. Alprazolam, Lorazepam i Oksazepam su bezodiazepini sa:

a) kratkim poluvremenom eliminacije (6-20 asova)

b) ultrakratkim poluvremenom eliminacija (0-6 asova)

c) srednje dugim poluvremenom eliminacije (20-40 asova)

d) dugim poluvremenom eliminacije (preko 40 asova)

28. Diazepam i Hlordiazepoksid su benzodiazepini sa:

a) kratkim poluvremenom eliminacije (6-20 asova)

b) ultrakratkim poluvremenom eliminacija (0-6 asova)

c) srednje dugim poluvremenom eliminacije (20-40 asova)

d) dugim poluvremenom eliminacije (preko 40 asova)

29. Buspiron je sedativ:

a) sa hipnotikim, miorelaksantnim i antikonvulzivnim delovanjem

b) bez miorelaksantnog delovanja

c) bez antikonvulzivnog, hipnotikog i miorelaksantnog dejstva

d) bez antianksioznog i trankilizirajueg dejstva

30. Indikacije za benzodiazepine su:

a) shizofrenija i druge agitirane psihoze

b) endogena depresija, depresivna stanja i enuresis nocturna

c) paranoidna manina psihoza, paranoidni sindrom

d) anksiozna stanja, fobini sindrom, nesanica, spreavanje konvulzija

31. Za inhalacionu anesteziju se od anestetikih gasova najvie koristi:

a) halotan

b) metoksifluran

c) azotni oksidul

d) dietil-etar

32. Za inhalacionu anesteziju se od halogenizovanih ugljovodonika najvie koristi:

a) halotan

b) metoksifluran

c) azotni oksidul

d) dietil-etar

33. Balansirana anestezija podrazumeva:

a) balansiranu primenu inhalacionih anestetikih gasova i isparljivih tenosti i miorelaksanata

b) uravnoteenu primenu intravenski i inhalacionih anestetika

c) dobru lokalnu anesteziju kombinovanu sa kasnijom inhalacionom anestezijom i miorelaksacijom

d) preoperativnu pripremu, uvodnu intravensku anesteziiju, inhalacionu anesteziju, miorelaksaciju

34. Cilj svake anestezije je da se postigne:

a) miorelaksacija i bezsvesnost

b) analgezija, arefleksija, miorelaksacija

c) hipnoza, miorelaksacija i antikovulzivno dejstvo

d) pospanost, arefleksija i miorelaksacija

35. Za intravensku anesteziju se koriste:

a) trihloretilen i metoksifluran

b) dietil-etar, divinil-etar i hloroform

c) enfluran, izofluran i ciklopropanol

d) tiopenton-Na, pentobarbiton-Na i ketamin

36. Neuroleptanalgezija je stanje potpune analgezije uz ouvanu svesta koje se izaziva:

a) primenom neuroleptika i antidepresiva

b) primenom neuroleptika i antianksioznog leka

c) primenom neuroleptika i opioidnoh analgetika

d) primenom neuroleptika i anlgetikog antipiretika

37. Preanestetika medikacija se izvodi primenom:

a) sedativa, analgetika i atropina

b) anrtidepresiva i atropina

c) skopolamina i antipsihotika

d) sedativa, antidepresiva i morfina

38. Lokalna blok anestezija se postie ubrizgavanjem lokalnog anestetika u:

a) u odreni anatomski deo tela

b) aplikacijom na povrinu neke od sluzokoa

c) u lumbalni subarahnoidalni prostor

d) u neposrednu blizinu nervnog stabla ili nervnog pleksusa

39. Spinalna anestezija se postie ubrizgavanjem lokalnog anestetika:

a) u odreni anatomski deo tela

b) na povrinu neke od sluzokoa

c) u lumbalni subarahnoidalni prostor

d) u neposrednu blizinu nervnog stabla ili nervnog pleksusa

40. Mehanizam dejstva lokalnog anestetika se zasniva na blokadi propagacije nervnih impulsa koja je rezultat:

a) blokade kalijumovih kanala

b) otvaranja hloridnih kanala

c) otvaranja kalcijumovih kanala

d) blokade natrijumovih kanala

41. U sluaju resorpcije sa mesta aplikacije lokalni anestetici mogu da ispolje opasne neeljene efekte na:

a) periferni i vegetativni nervni sistem

b) digestivni sistem i endokrine lezde

c) imunoloki sistem i psihiko stanje

d) kardiovaskularni i centralni nervni sistem

42. Tubokurain, Pankuronijum i Galamin su.

a) ganglioblokatori

b) blokatori adrenergikog neurona

c) nedepolarizirajui miorelaksansi

d) depolarizirajui miorelaksansi

43. Sukcinilholin pripada grupi:

a) holinergikih lekova

b) antiholinergikih lekova

c) nedepolarizirajuih miorelaksansa

d) depolarizirajuih miorelaksansa

44. Mehanizam dejstva nedepolarizirajuih miorelaksantnih lekova se zasniva na:

a) kompetitivnoj blokadi muskarinskih receptora u neuromiinoj spojnici

b) nekompetitivnoj blokadi nikotinskih receptora u neuromiinoj spojnici

c) kompetitivnoj blokadi nikotinskih receptora u neuromiinoj spojnici

d) blokadi preuzimanja neurotransmitera u neuromiinoj spojnici

45. Sukcinilholin deluje:

a) krae od nedepolarizirajuih miorelaksanasa

b) due od nedepolarizirajuih miorelaksanasa

c) mnogo due od nedepolarizirajuih miorelaksanasa

d) duina dejstva im je slina

46. Mehanizam dejstva sukcinilholina se zasniva na.

a) Repolarizaciji membrane miinih elija koja je rezultat blokade nikotinskih receptora

b) Repolarizaciji miinih elija koja je rezultat stimulacije nikotinskih receptora

c) Depolarizaciji membrane miinih elija koja je rezultat blokade nikotinskih receptora

d) Depolarizaciji membrane miinih elija i kasnijoj repolarizaciji koja se naziva desenzibilizacijski blok

47. Fenobarbiton i Metilfenobarbiton pripadaju grupi barbiturata:

a) sa dugim dejstvom

b) sa srednje dugim dejstvom

c) sa kratkim dejstvom

d) sa ultrakratkim dejstvom

48. Vinilbarbiton i Ciklobarbiton pripadaju grupi barbiturata:





49. Pentobarbiton i Heksabarbiton pripadaju grupi barbiturata:





50. Tiopenton-Na pripada grupi barbiturata:





51. Tiopenton Na se koristi za leenje:

a) Grand mal epilepsije

b) Petit mal epilepsije

c) izazivanje intravenske anestezije

d) starake nesanice

52. Pentobarbiton i Heksabarbiton se koriste za leenje:

a) Grand mal epilepsije

b) Petit mal epilepsije

c) izazivanje intravenske anestezije

d) starake nesanice

53. Farmakoloka dejstva barbiturata su:

a) sedacija, san i anestezija, antikonvulzivno dejstvo

b) sedacija, anksiolitiko i antidepresivno dejstvo

c) sedacija, miorelaksacija i antipsihotiko dejstvo

d) opta anestezija, antipsihotiko i miorelaksantno dejstvo

54. Akutno trovanje barbituratima se dogaa ako pacijent uzme:

a) 10-15 puta vee od propisanih

b) 5-10 puta vee od propisanih

c) 15-20 puta vee od propisanih

d) 20-30 puta vee od propisanih

55. Postupak ubrzavanja eliminacije barbiturata u toku akutnog trovanja se naziva:

a) Forsirana acidna diureza

b) Forsirana diureza barbiturata

c) Forsirana acidobazna regulacija

d) Forsirana alkalna diureza

56. U terapiji parcijalnih i generalizovanih toniko-klonikih napada epilepsije indikovani su:

a) fenobatbiton, oksazolidini, benzodiazepini

b) fenobarbiton, fenitoin, karbamazepin

c) sukcinimidi, oksazolidini, valproina kiselina

d) fenitoin, benzodiazepini, oksazolidini

57. U terapiji generalizovanih napada epilepsije indikovani su:

a) fenobatbiton, oksazolidini, benzodiazepini

b) fenobarbiton, fenitoin, karbamazepin

c) sukcinimidi, oksazolidini, valproina kiselina

d) fenitoin, benzodiazepini, oksazolidini

58. Trimetadion i Parametadion su antiepileptici iz grupe:

a) oksazolidina

b) sukcinimida

c) barbiturata

d) dibenzadiazepina

59. Etosuksimid i Fensuksimid su antiepileptici iz grupe:

a) oksazolidina

b) sukcinimida

c) barbiturata

d) dibenzadiazepi

60. Sukcinimidi su lekovi izbora za leenje:

a) absence-oblika male epilepsije

b) generalizovanih toniko-kloninih napada

c) Grand mal oblika epilepsije

d) Mioklonija sa sekundarnom generalizacijom napada

61. Diazepam primenjen IV je lek izbora za leenje:

a) absence-oblika male epilepsije

b) generalizovanih toniko-kloninih napada

c) statusa epileptikusa

d) Mioklonija sa sekundarnom generalizacijom napada

62. Osnovni farmakoterapijski pristup leenju Parkinsonove bolesti sastoji se u primeni:

a) lekova koji ponovo uspostavljaju serotoninergiku inhibitornu kontrolu i lekova koji koe ekscitaciju centralnih holinergikih neurona

b) lekova koji ponovo uspostavljaju dopaminergiku inhibitornu kontrolu i lekova koji koe ekscitaciju centralnih holinergikih neurona

c) lekova koji ponovo uspostavljaju dopaminergiku inhibitornu kontrolu i lekova koji koe ekscitaciju centralnih adrenergikih neurona

d) lekova koji ponovo uspostavljaju serotoninergiku inhibitornu kontrolu i lekova koji koe ekscitaciju centralnih adrenergikih neurona

63. Karbi-DOPA i Benzerazid su:

a) periferni inhibitori sukcinilholinesteraze

b) periferni inhibitori DOPA-dekarboksilaze

c) centralni inhibitori DOPA-dekarboksilaze

d) periferni inhibitori GABA-dekarboksilaze

64. Kombinacija L-DOPA-e i perifernog inhibitora DOPA-dekarboksilaze je:

a) antiepileptik

b) antipsihotik

c) neuroleptanalgetik

d) antiparkinsonik

65. Opioidni analgetici deluju tako to:

a) stimuliu opioidne receptore

b) stimuliu receptore za neurokinine

c) blokiraju receptore za neurokinine

d) blokiraju opioidne receptore

66. Opioidni receptori su oznaeni grkim slovima:

a) (, (, (b) (, (, (c) (, (, (d) (, (, (67. Nalokson i Naltrekson deluju tako to:

a) stimuliu opioidne receptore

b) stimuliu receptore za neurokinine

c) blokiraju receptore za neurokinine

d) blokiraju opioidne receptore

68. Analgetiko dejstvo morfina pripada njegovim:

a) stimulativnim farmakolokim dejstvima

b) depresivnim farmakolokim dejstvima

c) perifernim farmakolokim dejstvima

d) neeljenim farmakolokim dejstvima

69. Mioza do koje dovodi morfin pripada njegovim:

a) stimulativnim farmakolokim dejstvima

b) depresivnim farmakolokim dejstvima

c) perifernim farmakolokim dejstvima

d) neeljenim farmakolokim dejstvima

70. Periferna farmakoloka dejstva morfina podrazumevaju uticaj na funkciju:

a) endokrinog i imunolokog sistema

b) vegetativnog i centralnog nervnog sistema

c) digestivnog i kardiovaskularnog sistema

d) prometa vode i elektrolita

71. Indikacije za opioidne analgetike su:

a) lokalna anestezija, povraanje, psihoze

b) jaki bolovi, uporni kaalj, akutni edem plua

c) bol kao simptom endogene depresije, enuresis nocturna

d) uvod u optu anesteziju, nesanica, anksioznost

72. Kontraindikacije za primenu morfina su:

a) povieni intrakranijalni pritisak, astma, akutno trovanje etanolom

b) povieni intraokularni pritisak, infarkt miokarda, oboljenja prostate

c) peptiki ulkus, gastritis, glaukom

d) povieni arterijski pritisak, aritmije, hipokalijemija

73. Mehanizam dejstva nesteroidnih antiinflamatornih lekova se zasniva na:

a) stimulaciji sinteze prostaglandina

b) olakavanju oslobaanja prostaglandina

c) olakavanju ispoljavanja dejstva prostaglandina

d) inhibiciji biosinteze prostaglandina

74. Osnovna farmakoloka dejstva nesteroidnih antiinflamatornih lekova su:

a) antihipertenzivno, antiaritmiko, antianginozno

b) antipiretiko, antiinflamatorno, analgetiko

c) antianksiozno, antipsihotiko i anestetiko

d) antimikotiko, antivirusno i antiparazitno

75. Acetilsalicilna kiselina deluje urikozurino kada se primeni u:

a) istim dozama kao i obino

b) manjim dozama od uobiajnih

c) veim dozama od uobiajnih

d) kombinaciji sa diureticima

76. Acetilsalicilna kiselina dovodi do inhibicije agregacije trombocita i primenjuje se preventivno u:

a) istim dozama kao i obino

b) manjim dozama od uobiajnih

c) veim dozama od uobiajnih

d) kombinaciji sa vazodilatatorima

77. Osnovni neeljeni efekti koji parate primenu salicilata su:

a) nadraaj i krvarenje iz digestivnog trakta, napad bronhijalne astme, salicilizam

b) nadraaj centralnog nervnog sistema i glavobolja

c) alergijske reakcije praene konim erupcijama

d) nesanica, nervoza, tremor, rigiditet i bradikinezija

78. Upotreba acetilsalicilne kiseline se ne preporuuje kod dece mlae od 14 godina zbog mogunosti pojave:

a) Rejno-vog sidroma

b) Rej-ovog sindroma

c) fotosenzibilizacije i hiperpigmentacija na koi

d) tamne prebojenosti kostiju i zuba i problema u razvoju dugih kostiju

79. Ibuprofen, Flurbiprofen i Ketoprofen pripadaju:

a) lokalnim anesteticima

b) nesteroidnim antiiflamatornim lekovima

c) opioidnim analgeticima

d) glikokortikoidima

80. Mehanizam dejstva metilksantina se zasniva na:

a) inhibiciji adenilne ciklaze i sinteze cAMP

b) inhibiciji guanilne ciklaze i sinteze cGMP

c) stimulaciji fosfodiesteraze i smanjenoj sintezi cAMP-a

d) inhibiciji fosfodiesteraze i poveanoj koncentraciji cAMP-a

81. Metilksantini su:

a) depresori CNS-a

b) depresori vegetativnog sistema

c) stimulansi vegetativnog sistema

d) stimulansi CNS-a

82. Osnovne farmakoterapijske indikacije za metilksantine su:

a) stimulacija koncentracije i panje

b) bronhijalna astma i akutni edem plua

c) hipotenzija i bradikardija

d) nesanica i anksioznost

FARMAKOLOGIJA KVS-a, DIGESTIVNOG i RESPIRATORNOG TRAKTA, KRVI, HORMONA

1. Kardiotonini glikozidi su lekovi koji se koriste u terapiji:

a) arterijske hipertenzije

b) angine pektoris i infarkta miokarda

c) perifernih vaskularnih oboljenja

d) akutne i hronine srane insuficijencije

2. Poluvreme eliminacije digitoksina je dugo zato to se on:

a) izluuje preko bubrega u nepromenjenom obliku

b) vezuje u malom procentu za proteine plazme

c) metabolie po sistemu prvog prolaska kroz jetru

d) metabolie u jetri i podlee fenomenu enterohepatine cirkulacije

3. Digoksin se:

a) izluuje preko bubrega u nepromenjenom obliku

b) vezuje u velikom procentu za proteine plazme

c) metabolie po sistemu prvog prolaska kroz jetru

d) metabolie u jetri i podlee fenomenu enterohepatine cirkulacije

4. Kardiotonini glikozidi su lekovi:

a) male terapijske irine

b) velike terapijske irine

c) malog volumena distribucije

d) velikog volumena distribucije

5. Mehanizam dejstva kardiotonikih glikozida se zasniva na:

a) aktiviranju membranske Na-K-ATP-aze

b) inhibiranju membranske Na-K-ATP-aze

c) aktiviranju citosolne proteinske kinaze

d) inhibiranju citosolne proteinske kinaze

6. Kardiotonini glikozidi poveavaju snagu kontrakcije miocita zahvaljujui:

a) poveanju intracelularne koncentracije Na

b) poveanju intracelularne koncentracije Ca

c) smanjenju intracelularne koncentracije Na

d) smanjenju intracelularne koncentracije Ca

7. Za nastanak toksinih efekata kardiotoksinih glikozida od velikog znaaja moe da bude:

a) hipokalcemija

b) hipohloremija

c) hiponatremija

d) hipokaliemija

8. Kardiotoniki glikozidi mogu da budu upotrebljeni u toku leenja nekih pretkomorskih aritmija zato to:

a) poveavaju refraktarnost u AV voru

b) smanjuju refraktarnost u AV voru

c) smanjuju brzinu sprovoenja kroz His-Purkinijeva vlakna

d) smanjuju automatizam i nastanak ektopinih arita

9. Ekstrakardijalni efekti kardiotonikih glikozida se ispoljavaju na nivou:

a) respiratornog sistema

b) perifernog nervnog i vegetativnog sistema

c) endokrinog i imunolokog sistema

d) digestivnog trakta i CNS-a

10. Jedina apsolutna kontraindikacija za primenu kardiotonikih glikozida je:

a) arterijska kipertenzija

b) ozbiljna aritmija izazvana prethodnom primenom ovih lekova

c) angina pektoris

d) peptiki ulkus i gastrittis

11. Hinidin, Prokain-amid, Dizopiramid i Imipramin su antiaritmici:

a) Ib podgrpe

b) Ia podgrupe

c) Ic podgrupe

d) II grupe

12. Lidokain, Meksiletin, Fenitoin i Tokainid su antiaritmici:

a) Ib podgrpe

b) Ia podgrupe

c) Ic podgrupe

d) II grupe

13. Flekainid, Enkainid, Lorkainid i Propafenon su antiaritmici:

a) Ib podgrpe

b) Ia podgrupe

c) Ic podgrupe

d) II grupe

14. Beta-blokatori su antiaritmici:

a) II grupe

b) I grupe

c) III grupe

d) IV grupe

15. Bretilijum i Sotalol su antiaritmici:

a) II grupe

b) I grupe

c) III grupe

d) IV grupe

16. Ca-antagonisti su antiaritmici:

a) II grupe

b) I grupe

c) III grupe

d) IV grupe

17. Mehanizam dejstva antiaritmika Igrupe je:

a) stabilizacija elijske membrane

b) produenje akcionog potencijala

c) blokada beta-adrenergikih receptora u elijama sprovodnog sistema srca

d) blokada Ca-kanala u elijama sprovodnog sistema srca

18. Mehanizam dejstva antiaritmika II grupe je:





19. Mehanizam dejstva antiaritmika III grupe je:





20. Mehanizam antiaritmika IV grupe je:





21. Indikacija za antiaritmike Ia podgrupe su:

a) pretkomorske i komorske aritmije

b) pretkomorske aritmije

c) komorske aritmije

d) aritmija absoluta

22. Indikacija za antiaritmike Ib podgrupe su:





23. Indikacija za antiaritmike Ic podgrupe su:





24. Indikacija za antiaritmike II grupe su:





25. Indikacija za antiaritmike III grupe su:





26. Indikacija za antiaritmike IV grupe su:





27. Mehanizam antihipertenzivnog dejstva alfa-Metil-DOPA-e je:

a) inhibicija tirozin-hidroksilaze i nagomilavanje tirozina

b) inhibicija dopamin-beta-hidroksilaze, nagomilavanje dopamina i stimulacija presinaptikih beta-receptora

c) inhbicija DOPA-dekorboksilaze, stvaranje lanog neurotransmitera i stimulacija presinaptikih beta-receptora

d) inhbicija DOPA-dekorboksilaze, stvaranje lanog neurotransmitera i stimulacija centralnih alfa-receptora

28. Reserpin, Alfa-Metil-DOPA i Klonidin su antihipertenzivni lekovi iz grupe:

a) Anriadrenergika

b) diuretika

c) vazodilatatora

d) ACE-inhibitora

29. Gvanetidin, Betanidin i Gvanoksan su antihipertenzivni lekovi iz grupe:

a) antiadrenergika

b) diuretika

c) vazodilatatora

d) ACE-inhibitora

30. Heksametonijum, Pentolinijum, Trimetafan i Mekamilamin pripadaju grupi:

a) ganglioblokatora

b) blokatora adrenergikog neurona

c) alfa-blokatora

d) beta-blokatora

31. Prazosin i Terazosin se koriste u terapiji:

a) hipertenzivnih kriza

b) maligne hipertenzije

c) refraktarnih oblika hipertenzije

d) svih oblika esencijalne hipertenzije

32. Labetalol se primenjuje u terapiji:

a) hipertenzivnih kriza kod feohromocitoma

b) blagih oblika hipertenzije

c) refraktarnih oblika hipertenzije


33. Hidralazin, Dihidralazin, Minoksidil, Diazoksid i Na-Nitroprusid se koriste u terapiji:

a) hipertenzivnih kriza kod feohromocitoma i refraktarnih oblika

b) umereno tekih oblika esencijalne hipertenzije

c) blagih oblika hipertenzije


34. Hidralazin, Dihidralazin, Minoksidil, Diazoksid i Na-Nitroprusid pripadaju sledeoj grupi antihipertenzivnih lekova

a) direktni vazodilatatori

b) indirektni vazodilatatori

c) diuretici

d) ACE-inhibitori

35. Minoksidil se primenjuje:

a) oralno

b) subkutano

c) intravenski

d) sublingvalno

36. Diazoksid se primenjuje:

a) oralno

b) subkutano

c) intravenski

d) sublingvalno

37. Ca-antagonisti pripadaju sledeoj grupi antihipertenzivnih lekova



c) diuretici

d) ACE-inhibitori

38. Kaptopril, Lizinopril, Enalapril i Kvinapril pripadaju sledeoj grupi antihipertenzivnih lekova



c) diuretici

d) ACE-inhibitori

39. Kaptopril, Lizinopril, Enalapril i Kvinapril deluju antihipertenzivno tako to:

a) blokiraju beta-adrenergike receptore u srcu i krvnim sudovima

b) blokiraju enzim angiotenzin-konvertazu i spreavaju funkcionisanje renin-angiotenzin sistema

c) blokiraju utok Ca u elije srca i krvnih sudova kroz brze voltano-senzitivne Ca kanale

d) blokiraju reapsorpciju Na u nivou proksimalnih tubula pa tako poveavaju volumen izluene mokrae

40. Nifedipin, Nimodipin, Nitrendipin, Amlodipin deluju antihipertenzivno tako to:

a) blokiraju beta-adrenergike receptore u srcu i krvnim sudovima

b) blokiraju enzim angiotenzin-konvertazu i spreavaju funkcionisanje renin-angiotenzin sistema

c) blokiraju utok Ca u elije srca i krvnih sudova kroz brze voltano-senzitivne Ca kanale

d) blokiraju reapsorpciju Na u nivou proksimalnih tubula pa tako poveavaju volumen izluene mokrae

41. Nifedipin, Nimodipin, Nitrendipin, Amlodipin pripadaju sledeoj grupi antihipertenzivnih lekova



c) diuretici

d) ACE-inhibitori

42. Nitroglicerol, Izosorbid-dinitrat i Pentaeritritil-tetranitrit se koriste u terapiji:

a) angine pektoris

b) aritmija

c) arterijske hipertenzije

d) renovaskularne hipertenzije

43. Osnovni mehanizam dejstva organskih nitrata i nitrita je:

a) oslobaanje NO i periferna vazodilatacija praena smanjenjem pre-load-a

b) oslobaanje NO i vazodilatacija koronarnih krvnih sudova

c) otvaranje K kanala i periferna vazodilatacija

d) otvaranje Ca kanala i vazodilatacija koronarnih krvnih sudova

44. Mevastatin, Lovastatin, Atorvastatin su lekovi koji se koriste za leenje:

a) hiperlipoprotinemije

b) hipertireoze

c) hipoglikemije

d) hiperkalijemije

45. Hlorotiazid, Hidrohlorotiazid i Politiazid pripadaju

a) diureticima Henleove petlje

b) diureticima koji tede Kalijum

c) osmotskim diureticima

d) tiazidnim diureticima

46. Hlortalidon, Kinetazon i Metolazon pripadaju



c) diureticima slinim tiazidima


47. Furozemid, Etakrinska kiselina i Bumetanid pripadaju





48. Spironolakton, Amilorid i Triamteren pripadaju





49. Diuretici sa snanim i brzim delovanjem se primenjuju u terapiji:

a) esencijalne hipertenzije, edema, insipidnog diabetesa, idiopatske hiperkalciurije

b) akutnog edema plua, refraktarnih edema, hiperkalciemije, akutne insuficijencije bubrega, hiperuricemije

c) trovavanja barbituratima i salicilatima, poveanog intrakranijalnog pritiska, za smanjivanje intraokularnog pritiska i za spreavanje anurije

d) edema i esencijalne hipertenzije i primarnog hiperaldosteronizma

50. Tiazidni diuretici se primenjuju u terapiji:





51. Osmotski diuretici se primenjuju u terapiji:





52. Derivati kumarina (etil-biskumacetat, acenokumarol, fenprokumon, varfarin-Na) pripadaju grupi:

a) fibrinolitika

b) sistemskih hemostatika

c) antikoagulantnih lekova

d) lokalnih hemostatika

53. Mehanizam dejstva oralnih antikoagulantnih lekova se zasniva na:

a) inhibiranju i oteavanju sinteze protrombina, faktora VII, IX, X

b) ubrzavanju dejstvo antitrimbina III

c) stimulisanju dejstvo antitrombina III

d) inhibiranju aktivnost prostaciklin sintetaze

54. Heparin je:

a) parenteralni antikoagulantni lek

b) sistemski hemostatik

c) oralni antikoagulantni lek

d) lokalni hemostatik

e) Mehanizam delovanja heparina se zasniva na:

f) inhibiranju i oteavanju sinteze protrombina, faktora VII, IX, X

g) ubrzavanju dejstvo antitrimbina III

h) usporavanju dejstvo antitrombina III

i) inhibiranju aktivnost prostaciklin sintetaze

55. Indikacije za primenu heparina su:

a) prevencija i leenje venskih tromboza, akutni infarkt miokarda, prevencija stvaranja tromba u fibrilaciji pretkomora i prevencija poovljneog infarkta

b) akutni antikoagulantni efekat u toku velikih hirukih zahvata, postoperativna prevencija venskih tromboza, antikoagulanti efekat u graviditetu

c) akutni infarkt miokarda, duboke venske tromboze donjih ekstremiteta, pluna embolija, tromboze vetakih sranih zalistaka

d) obstruktivni ikterus, hemoragika bolest novoroenadi, hipoprotrombinemija izazvana antikoagulantnim lekovima

56. Indikacije za primenu sistemskih hemostatika su:





57. Mehanizam dejstva vitamina K se zasniva na:

a) stimulaciji biosinteze protrombina u jetri, kao i faktora VII, IX i X

b) inhibiranju i oteavanju sinteze protrombina, faktora VII, IX i X

c) ubrzavanju dejstvo antitrimbina III

d) stimulisanju dejstvo antitrombina III

58. Indikacije za primenu fibrinolitika (streptokinaza, urokinaza, alteplaza i antistreplaza) su:





59. Fibrinska pena, gelatinski suner, oksidisana celuloza i trombin pripadaju grupi:

a) fibrinolitika

b) sistemskih hemostatika

c) antikoagulantnih lekova

d) lokalnih hemostatika

60. Gvoe se koristi u terapiji:

a) sideropenijske anemije

b) trombocitopenije

c) megaloblastne anemije

d) perniciozne anemije

61. Gvoe se kroz sluzokou creva resorbuje kada je u:

a) vezanom obliku za albumin

b) dvovalentnom obliku

c) trovalentnom obliku

d) molekularnom obliku kao nejonizovana molekula

62. Vitamin B12 se koristi u terapiji:


b) trombocitopenije

c) hipohromne anemije

d) perniciozne anemije

63. Dekstrani se primenjuju u terapiji:


b) hipohlorhidrije

c) za nadoknadu izgubljene tenosti

d) za parenteralnu ishranu pacijenta

64. Kodein, Dekstrometorfan, Folkodin, Butamirat, Fedrilat i Galucin pripadaju grupi:

a) mukolitika

b) ekspektoranasa

c) centralnih antitusika

d) perifernih antitusika

65. Pentoksiverin, Prenoksidiazin, Benzonatat i sluzave droge pripadaju grupi:

a) mukolitika

b) ekspektoranasa



66. Bromheksin, Saponinske droge, Karboksicistein i Acetilcistein pripasdaju grupi:

a) mukoprotektiva

b) ekspektoranasa



67. Mehanizam dejstva Karboksicisteina i Acetilcisteina se sastoji u:

a) kidanju disulfidnih veza i smanjenu viskoziteta mukusa

b) poveanju debljine sonog sloja mukocilijarnog pokrivaa

c) poboljanju aktivnosti cilija

d) menjanju konzistencije gelnog sloja mukocilijarnog pokrivaa

68. Mehanizam dejstva Bromheksina se sastoji u:

a) kidanju disulfidnih veza i smanjenu viskoziteta mukusa

b) poveanju debljine sonog sloja mukocilijarnog pokrivaa

c) poboljanju aktivnosti cilija

d) menjanju konzistencije gelnog sloja mukocilijarnog pokrivaa

69. Aluminijum-hidroksid, Aluminijum-fosfat, Kalcijum-karbonat, Magnezijum-oksid, Magnezijum-karbonat i Natrijum-hidrogenokarbonat su:

a) H1 antihistaminici

b) H2 antihistaminici

c) Antacidi

d) Mukoprotektivi

70. Cimetidin, Ranitidin i Famodipin su:

a) H1 antihistaminici

b) H2 antihistaminici

c) Antacidi

d) Mukoprotektivi

71. Eradikacija Helicobacter pylori primenom Bi-subsalicilita, Metronidazola i antibiotika irokog spektra (amoksicilin) vana je u terapiji:

a) akutnog pankreatitisa

b) peptikog ulkusa

c) ulceroznog kolitisa

d) terminalnog ileitisa

72. Bisakodil pripada grupi:

a) antiulkusnih lekova

b) antitusika

c) mukolitika

d) laksativa

73. Zbog mogue hipovitaminoze u toku primene tuberkulostatika (izoniazid) zajedno sa njima esto se preporuuje primena:

a) Vitamina B1b) Vitamina B2c) Vitamina B6d) Vitamina B1274. Najvanija indikacija za primenu tiroksina i trijod-tironina je:

a) hipofunkcija tiroidne lezde

b) hiperfunkcija tireoidne lezde

c) akutni tireoiditis

d) tireoiditis-Hashimoto

75. Insulin ispoljava svoje dejstvo preko stimulacije insulinskih receptora koji su vezani za:

a) G-reaktivni protein

b) jonske kanale

c) transmembranski enzim tirozin-kinazu

d) intracelularne proteine

76. Derivati sulfonilureje (Hlorpropamid, Tolbutamid, Glikvidon) i derivati bigvanida (buformin i fenformin) su.

a) oralni antikoagulansi

b) oralni antidijabetici

c) oralni hemostatici

d) oralni kontraceptivi

77. U terapiji Adisonove bolesti primenjuju se:

a) hormoni tireoideje

b) noradrenalin i adrenalin

c) ACTH

d) Glikokortikoidi

ANTIINFEKTIVNI LEKOVI i TROVANJA

1. Penicilini i Cefalosporini su:

a) bakteriostatski antibiotici

b) baktericidni antibiotici

c) kombinovani bakteriostatici-baktericidi

d) inhibitori replikacije bakterijske DNA

2. Tetraciklini, Hloramfenikol, Eritromicin su:

a) bakteriostatski antibiotici

b) baktericidni antibiotici

c) kombinovani bakteriostatici-baktericidi

d) inhibitori replikacije bakterijske DNA

e) Mehanizam dejstva penicilina, cefalosporina, bacitracina, vankomicina i cikloserina je:

f) inhibicija funkcije elijske membrane

g) inhibicija sinteze elijskog zida

h) inhibicija sinteze proteina

i) inhibicija sinteze nukleinskih kiselina

3. Mehanizam dejstva amfotricina B, polimiksina i polienskih antibiotika je:

a) inhibicija funkcije elijske membrane

b) inhibicija sinteze elijskog zida

c) inhibicija sinteze proteina

d) inhibicija sinteze nukleinskih kiselina

4. Mehanizam dejstva hinolona, sulfonamida, trimetoprima i rifampicina je:





5. Mehanizam dejstva aminoglikozida, hloramfenikola, eritromicina, linkomicina i tetraciklina je:





6. Primena antibiotika je indikovana:

a) ako sumnjamo da se radi o bakterijskoj infekciji

b) ako znamo da je postojao kontakt sa osobom inficiranom bakterijama

c) u cilju spreavanja mogue sekundarne infekcije

d) samo ako se pouzdano zna da je u pitanju bakterijska infekcija

7. Antibiotici:

a) svi lako prolaze kroz hematoencefalnu barijeru

b) svi lako prolaze kroz hematoencefalnu barijeru kada postoji zapaljenski proces

c) neki lako prolaze kroz hematoencefalnu barijeru, a drugi teko ak i kada postoji zapaljenski proces

d) uopte ne prolaze kroz hematoencefalnu barijeru

8. Doziranje antibiotika treba prilagoditi tako:

a) da se ne primenjuju ni suvie velike, ali ni suvie male doze uz korekciju doziranja, zavisno od funkcije bubrega pacijenta i uzrasta

b) da se primenjuju najvee dozvoljene doze sve vreme trajanja terapije

c) da se primenjuju minimalne doze za koje pretpostavljamo da mogu da dovedu do supresije infekcije

d) da se ne primenjuju ni suvie velike, ali ni suvie male doze uz korekciju doziranja, nezavisno od funkcije bubrega pacijenta i uzrasta

9. Terapija antibioticima mora da traje:

a) dovoljno dugo, dok ne ieznu svi znaci akutne infekcije i da se sprei mogui recidiv

b) tri do pet dana

c) samo do poetka poboljanja znakova akutne infekcije

d) dovoljno dugo, dok ne ieznu svi znaci akutne infekcije i jo dodatnih pet dana

10. Profilaktika primena antibiotika:

a) je uvek poeljna kada pretpostavljamo da moe doi do bakterijske infekcije

b) nije dozvoljena sem u nekim, tano odreenim, sluajevima

c) nije uopte dozvoljena

d) je opravdan uvek kada postoji dokazani kontakt sa inficiranom osobom

11. Indiferentno delovanje u toku kombinovanja antibiotika je:

a) kada je efekat kombinacije istovetan sa efektom aktivnijeg leka u kombinaciji

b) kada je efekat kombinacije ravan aritmetikom zbiru dejstava oba leka u kombinaciji

c) kada su efekti kombinacije jai (vei) od prostog zbira dejstava obe komponente u kombinaciji

d) kada jedan lek antagonizuje dejstvo drugog leka u kombinaciji

12. Aditivno delovanje u toku kombinovanja antibiotika je:





13. Sinergistiko delovanje u toku kombinovanja antibiotika je:





14. Antagonistiko delovanje u toku kombinovanja antibiotika je:





15. Mehanizam dejstva penicilina se zasniva na:

a) Inhibiciji funkcije elijske membrane

b) inhibiciji sinteze elijskog zida

c) inhibiciji sinteze proteina

d) inhibiciji sinteze nukleinskih kiselina

16. Penicilin G pripada grupi:

a) benzilpenicilina i njima srodnih

b) penicilina otpornih prema penicilinazi

c) penicilina proirenog spektra dejstva

d) penicilina aktivnih protiv pseudomonasa

17. Prokain-benzilpenicilin i Benzatin-benzilpenicilin pripadaju grupi:





18. Depo penicilini pripadaju grupi:





19. Penicilin V, Propicilin i Feneticilin pripadaju grupi:





20. Dikloksacilin, Kloksacilin, Fluklolsacilin i Meticilin pripadaju grupi:

a) benilpenicilina i njima srodnih




21. Ampicilin, Amoksicilin i Pivampicilin pripadaju grupi:





22. Karbenicilin i Karfecilin pripadaju grupi:





23. Azlocilin, Mezlocilin i Piperacilin pripadaju grupi:

a) ureidopenicilina




24. Na dejstvo benzilpeniciline i njima srodnih su osetljive:

a) veina G+ bakterija, izazivai antraksa, neke G- bakterije, spirohete

b) stafilokoke koje lue penicilinazu

c) veina G+ bakterija i mnoge G- bakterije

d) pseudomonas aeroginosa, indol+ sojevi proteusa i neke ree bakterije

25. Na dejstvo penicilina proirenog spektra su osetljive.





26. Na dejstvo Karbenicilina i Karfecilina su osetljive:





27. Na dejstvo ureidopenicilina su osetljive:





28. Na dejstvo Kloksacilina, Dikloksacilina i Meticilina su osetljive:





29. Penicilini proirenog spektra dejstva se koriste u terapiji:

a) infekcija izazvanih pseudomonasom

b) infekcija izazvanih stafilokokom koji lui penicilinazu

c) infekcija urinarnog trakta izazvanih G- bakterijama i sekundarnih meovitih infekcija respiratornog trakta

d) ingekcija izazvanih G+ bakterijama, meningokokama i gonokokama antraksa, sifilisa

30. Penicilini otporni prema penicilinazi se koriste u terapiji:




d) ingekcija izazvanih G+ bakterijama, meningokokama i gonokokama antraksa, sifilisa

31. Benzilpenicilini i njima srodni se koriste u terapiji:




testovi iz farme

Documents