treca proleterska srpska brigada

7/25/2019 Treca Proleterska Srpska Brigada

http://slidepdf.com/reader/full/treca-proleterska-srpska-brigada 1/267

РАТНА ПРОШЛОСТ НАШИХ НАРОДА

И НАРОДНОСТИ

КЊИГА СТО ДЕВЕДЕСЕТ ПРВА

М О Н О Г Р А Ф И Ј Е

Ј Е Д И Н И Ц А Н О В И П О Ј У Г О С А А В И Ј Е

КЊИГА Ч ЕТРДЕСЕТА

У Р Е Б И В А Ч К И О Д Б О Р

Ристо ЏУНОВ, Вељко МИЛАДИНОВИЋ, генерал-потпуковник, Андро МИЛАНОВИЋ,

Јоцо ТАРАБИЋ, генерал-потпуковннк, Фаб ијан ТРГО, генерал-потпуковник, Ме-

ОРО, пуковник, Мишо ЛЕКОВИЋ, пуковник, Ахмет ЂОНААГИЋ, пуковник,, пуковник, Август ВРТАР, пуковник, Радомир ПЕТКОВИЋ, пуковник (главни уредник)

У Р Е Д Н И К

пуковник Есад ТИХИЋ, професор

Стручни Р Е Д А К Т О Р

пуковник Петар ВИШЊИН

Научни сарадник ВИИ ЈНА

ВОЈНОИЗДАВАЧКИ ЗАВОД



ВЛАДО СТРЕЗОВСКИ - МИЛАН АНДРИЋ

ТРЕЋА ПРОЛЕТЕРСКА(СРПСКА) БРИГАДА

БЕОГРАД 1976,



У В О Д

У другој половини 1943. године одиграли су се

многи значајни догаћаји. Општа ситуација на европ-ском ратишту из основа се изменила. Једанаест фрон-това Црвене армије постепеним преласком у напад одБалтичког до Црног мора извело је неколико крупнихофанзивних удара. Британске и америчке армије суликвидирале немачко-италијански фронт у Африци иискрцале се на Сицилију и Апенинско полуострво. Два-десет петог јула дошло је до пада диктатора Муеоли-нија, а 8. септембра је капитулирала фашистичка Ита-лија. Распала се осовина Рим — Берлин.

Народноослободилачки покрет у Југославији пос-тигао је одлучујуће војничке и политичке успехе. Ње-гове оружане снаге — Народноослободилачка војскаи партизански одреди (НОВ и ПОЈ) — разоружале судесетак италијанских дивизија. Ослобођен је великидео Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, ЦрнеГоре, Србије и западне Македоније . Нарочито је билозначајно ослобођење готово целе Истре и Словеначкогприморја. Створене су нове и проширене раније осло-

бођене територије.Мноштво нових бораца ступило је у оружану бор-

бу. Формиране су нове и попуњене постојеће једини-це. Народноослободилачка војска Југославије нарасла је у снагу од око 300.000 наоружаних бораца, сврста-них у 9 корпуса, 27 дивизија, 8 самосталних бригада,123 партизанска одреда, 11 самосталних и 10 дивер-зантских батаљона. На тлу Југославије она је везива-ла крупне, модерно наоружане и опремљене окупа-

5



торске снаге, чији је број, заједно с квислиншким тру-пама и четницима Драже Михаиловића, достизао око800.000 војника. То је био изванредан допринос народаи народности Југославије општој борби савезника про-тив фашистичких сила.

1

Упоредо с војничким постигнути су и значајни по-литички успееи. Још јаче се проширио и учврстио ос-лободилачки фронт свих народа и народности Југосла-вије. Била је раскринкана издаја и служба оку-патору домаће буржоази је у земљи и њене владеу иностранству. У Јајцу је 29. новембра 1943. годинеодржано Друго заседање Антифашистичког већа на-

родног ослобоћења Југославије (АВНОЈ). Ударени сутемељи новој, Федеративној Демократској Југослави-

ји , братској заједници југословенских народа и на-

родности. Краљу је забрањен повратак у земљу, а из-дајничкој влади у избеглиштву одузета су права данредставља народе Југославије било где и било предким. Образован је Национални комитет ослобоћењаЈугославије (НКОЈ) као једина легитимна влада у зем-љи, никла у сурово ј ослободилачкој борби, ко ја јекао таква стекла искључиво право да представља на-

роде и народности Југославије у земљи и у иностран-ству. За изванредне заслуге и успешно руковоћење ос-

лободилачком борбом врховном команданту НОВ иПОЈ другу Титу додељено је звање маршала Југосла-вије као знак свеопштег признања свих наших народаи народности.

2

После Другог заседања АВНОЈ-а, чије су одлукеимале далекосежан значај за даљи ток ослободилач-ког рата и револуције у Југославији, савезници су мо-

рали признати народноослободилачки покрет каопрворазредан унутрашњи и мећународни фактор. Са-везници су признали НОВ и ПОЈ као једину оружа-

1 Јосип Броз Тито, Стварање и развој ЈА, Београд, 1949, стр.258; Јосип Броз Тито, Аесетогодишњица наше народне армије,Војно-политички гласник, бр. 9/1951, стр. 29; Ослободилачки

рат народа Југославије 1941—1945, књига II, друго преправље-но издање, Војноисторијски институт, Београд, 1965. стр. 7—8(убудуће Ослободилачки рат).

2 Хронологија ослободилачке борбе народа Југославије,Војноисторијски институт, Београд, 1964, стр. 595 (убудуће,

Хронологија ослободилачке борбе).



ну снагу која водн бесиоштедан рат против фашистич-ких снага у Југославији, а немачка Врховна командаоружане силе као снажну армију на Балкану. Она једржала пространу слободну територију и све више уг-

рожавала систем немачке одбране и власти на свом

простору, што је, у вези с незадрживим наступањемЦрвене армије са истока и британских и америчких ар-миј а са југа дуж Апенинског полуострва, немачкојВрховној команди задавало много тешкоћа. Били суостварени и услови за почетак рушења Хитлеровог „Ат-лантског бедема" и отварање другог фронта у западнојЕвропи, чиме би био створен непрекидан савезничкифронт са истока, југа и запада и одбрана нацистичкогТрећег Рајха доведена у тешку ситуацију. Због тога

је крајем 1943. године Врховна команда Вермахта на-

редила Врховној команди немачких трупа на Балкануда у зиму 1943/1944. године на територији Југославије разбије НОВЈ и онемогући евентуално повезивање са-везничких фронтова преко Балканског полуострва.

3

Врховни штаб НОВ и ПОЈ је, процењујући општуситуацију на савезничким ратиштима, посебно на сов-

јетско-немачком фронту, као и ситуацију у земљи,одлучио да постепено пренесе тежиште офанзивнихоперација у источне крајеве Југославије. V директивиВрховног команданта од 6. децембра 1943. године за

дејства 2. ударног корпуса, који је дејствовао на под- ручју Црне Горе, Санцака и Херцеговине, указано јена значај Србије за предстојећи развој догаћаја и из-нета намера да се тамо још с пролећа упуте јаче сна-ге. Било је нарећено да јединице тог корпуса изведудубље упаде у правцу Мораве, Ибра, Косова и Метохи-

је ради успостављања веза с тамошњим јединицамаНОВЈ и да прате развој догаћаја у Србији процењују-ћи да би у ове кра јеве требало продрети нај касније

када буде образован други фронт у Европи.

4

3 Ослободилачки рат, стр. 12.( Зборник докумената и податагса о народноослободилач-

ком рату југословснских народа, том II, књига 11, бр. док 101.(убудуће, Зборник), Петар Вишњић, Операције за ослобоћењеСрбије 1944. Војноисторијски институт, Београд, 1972, стр.20. и 24. (убудуће, П. Вишњић, Операције за ослобоћење Срби-

је 1944). . .....



С обзиром иа оперативно-стратегијски значај вар-дарско-моравског правца и територије Србије и Маке-доније у целини, улога Србије и Македоније је у пла-новима Врховног штаба НОВ и ПОЈ увек имала истак-иуто место за будући развој војно-политичке ситуаци-

је на Балканеком полуострву. Зато је појачаним деј-

ствима снага НОВЈ на територији Србије и Македо-није и привлачењем одговарајућих јединица требалоспречити акције немачких, бугарских и квислиншкихнедићевско-четничких снага, а поготово отежати сао-бр аћ ај и извлачење у Немачку оних немачких трупакоје су се налазиле у Бугарској, Грчкој и Албанији.Будући да се већ назирала победа антихитлеровскекоалиције, за коначну победу било је необично важнода се потпуно угрозе ору жане снаге неприј атеља ињегов окупаторско-квислиншки систем.

Из политичких разлога било је важно да се убрза развој народноослободилачког покрета у Србији истворе веће јединице, да се ра збију и униште четнич-ке и Недићеве квислиншке снаге и да се свуда на ос-лобоћеној територији организује револуционарна на- родна власт. Општи развој догаћаја на фронтовима иу вези с тим политичка активност противника новеЈугославије, нарочито неких реакционарних кругована Западу, који су својим политичким комбинацијама

тежили да искористе четничке организације у Србијиза поделу Југославије на интересне сфере мећу савез-ничким силама, као и појачан противнародни и подри-вачки рад краљевске избегличке владе у Лондону про-тив народноослободилачког покрета исто тако су за-хтевали што скорије упућивање јачих снага НОВЈ уСрбију и проширење операција на овом подручју.

Према процени Врховног штаба требало је да се још у току зиме, без обзира на офанзивна дејства не-пријатеља, изврше све припреме за предстојеће опера-ције у Србији, да се створи солидна операцијска осно-вица на територији Црне Горе, Санџака и источне Бос-не, одакле је требало остварити продор у Србију извише праваца. У том смислу издате су и директиве заприкупљање и срећивање јединица5.

5 Ослободилачки рат, стр. 188; Душан Пленча, Мећународ-ни односи Југославије у току другог светског рата, Београд1962, стр. 260 (убудуће Д. Пленча, н.д.).

8



Према процени немачке Врховне команде главнуопасност на Балканском полуострву је представљалаНародноослободилачка војска Југославије, због чега

је и било издато наређење Команди Југоистока да узиму 1943/1944. године изведе више офанзивних ударапротив главнине НОВЈ у централном делу Југославије(између јадранске обале, Купе, Саве, Дрине и Лима),да разбије снаге НОВЈ и обезбеди несметано комуни-цирање из Рајха према Грчкој. Извршење задатака јеповерено штабу 2. оклопне армије, док је свима оста-лим окупаторско-квислиншким и четничким снагамабило наређено да активним дејствима на целој терито-

рији Југославије спрече даљи развој и јачање народно-ослободилачког покрета и немилосрдно уништавају

јединице НОВЈ.6

Ради остварења ових циљева Команди Југоистокасу за дејства на југозападним границама Србије стаја-ле на располагању следеће снаге: легионарска 21. ССдивизија „Скендербег" 14. брдски ловачки пук 7. ССдивизије „Принц Еуген", 5. СС полицијски моторизова-ни пук састава четири батаљона са извесним бројемтенкова, модерно наоружан, 696. батаљон пољске жан-дархмерије, 297. извиђачки батаљон, делови 363. и 369.пешадијског пука, легија „Кремплер" састава три бата-љона албанских квислинга и муслиманека милиција

(око 4.000 људи) на територији Сјеница — Дуга По-љана — Нови Пазар — Рожај — Пећ; 2. моторизованипук дивизије „Бранденбург" и две борбене групе у ре-

јону Прибоја и Новог Пазара. На територији Србијеналазила се 20. противавионека дивизија, затим триполицијска добровољачка пука

7 — 1 пук у Нишу, Лес-

6 Ослободилачки рат, стр. 12.7 Полицијски пукови били су потчињени заповеднику По-

лиције поретка и имали су углавном немачки руководећи ка-дар, док је остало: људство регрутовано од фолксдојчера и при-падника других народности (Словака из Војводине, Румунаитд.). Згшоведнику Полиције поретка биле су исто тако потчи-њене територијалне полицијске установе, и то обласне поли-цијске командантуре, које су биле формиране у Београду,Нишу, Краљеву и Банату, а њима су биле потчињене окруж-не полицијске управе. Седишта полицијских пукова била суV местима у којима су се налазиле обласне, односно Фелдко-мандантуре. (Немачке снаге на територији Југославије у току

НОР-а, Војноисторијски гласник, бр. 3/1953, стр. 93—95).

9



ковцу, Бору и Зајечару, 2. пук у Београду, Ваљеву иПожаревцу и 3. пук у Крагујевцу и Краљеву; два пуказа осигурање железиица, распоређеиа углавиом дужглавиих железничких пруга; три тенковска и оклопнабатаљона; тридесетак самосталних батаљона за обез-беђење и друге јединице. Поред ових снага, Немци су

за ова дејства предвидели и остале делове 7. СС диви-зије „Принц Еуген" и 1. брдску дивизију ко ја је изГрчке требало да буде упућена у Србију.

Од бугарских окупационих снага у Србији су сеналазиле: 1. окупациони корпус са 22. пешадијскомдивизијом у Нишу, Зајечару, Пироту и Белој Паланци,24. пешадијском дивизијом у рејону Краљево — Чачак

— Ивањица — Пожега — Ужице — Кремна, 25. пеша-дијском дивизијом у Пожаревцу и Петровцу на Млави

и 27. пешадијском дивизијом у Куршумлији, Прокуп-л3у, Лебану и Лесковцу. Бугарска 29. пешадијска диви-зија, из састава 5. армије, налазила се на просторуВрања и Босиљграда. Поред тога, у Србији су се нала-зили и делови бугарске 1. армије, а на обезбећењу гра-нице и железничких пруга граничне јединице и трипука за обезбећење железница.

За спречавање продора НОВЈ у Србију и борбупротив партизанских снага у Србији Немци су такоћепредвидели ангажовање и знатних квислиншких сна-га. Руски заштитни корпус8, формиран углавном од

руских белоемиграната, имао је пет пешадијских пу-кова и резервни батаљон. Пукови су били распореће-ни на територији Србије и Баната, а штабови у Бео-граду, Неготину, Ллексинцу, Краљеву и Лозници.

Српска државна стража9 је почетком 1944. годинебројала око 17.000 људи и била распорећена по об-ласним, окружним и среским местима, док је људство

8 У својој коначној формацнји белогардијски Руски заш-титни корпус имао је три бригаде од по два пука, а сваки пук

је био подељен на по три батаљона. Бројно стање било је око12.000 људи. У борби против народноослободилачког покретаактивно се ангажовао не само на обезбеђењу комуникација иобјеката већ је обављао и оперативне задатке заједно с не-мачким формацијама или самостално. Било је предвићено дасе корпус користи само у Србији, док је људством попуња-ван са читаве териториЈе Југославије. Припадници корпусабили су обучени у немачке униформе.

10



Српске граничне страже јачине око 5.000 људи билоуглавном распорећено дуж граница Србије са задат-ком да спречава продор јединица Народноослободи-лачке војске у Србију. Српски добровољачки корпус

10

укупне јачине око 8.000 људи, састављен претежно од

Л>отићевих фашиста, имао је пет пешадијских пукова,чији су штабови имали седишта у Ваљеву, Шапцу,Крагујевцу, Нишу и Смедереву.

Четничке снаге Драже Михаиловића, уз свестранупомоћ окупатора и квислиншке владе Милана Недића,својом мрежом територијалних бригада и „равногор-ских одбора" обухватиле су већи део територије Срби-

је. Ове су се јединице налазиле углавном ио селима.Преко својих четовоћа по селима и четничких стража,команди места, команди срезова и њихових бригада

они су тежили да одрже Србију под својом контро-лом и да онемогуће дејства јединица Народноослобо-дилачке војске и партизанских одреда. Ради постиза-ња свог циља, уз закулисну подршку влада савезникаса Запада, преко најреакционарнијих елемената онису тежили да заведу неупућене и патријархалне сеља-ке, а терором и репресалијама да их принуде на сарад-њу како би се створио утисак да у Србији четнициимају подршку народа. Сарадња с окупатором требало

је да служи истом циљу. Крајем 1943. и почетком 1944.године на територији Србије постојала су 33 четничкакорпуса. Корпуси су били различите јачине и ималису од 2 до 5 бригада (500 — 2.000 људи), које су сеуглавном кретале на територији бившег администра-тивног среза. Укупно бројно стање четничких снагана територији Србије било је око 40.000 људи. Оруж-

јем и муницијом четници су се највећим делом снаб-

' Српска државна стража организована је фебруара 1942.године од разних оружаних формација квислиншке управе,изузев Љотићевих „добровољаца". Старешински састав углав-ном је био из редова старе краљевске јутословенеке војскеи жандармерије. Струкгура Српске државне страже била јеаналогна структури немачке Територијалне полиције пореткаи радила је под њиховолм контролом и директивама.

м Српски добровољачки корпус био је формиран 1942. го-дине, а реорганизован 1943. године.

11



девали од Немаца преко Недићевих квислиншкихвласти.11

У ортанизационом погледу четници су територијуСрбије поделили на корпусне области. Корпуси субили прилично самостални у предузимању мера испровоћењу својих одлука. Према потреби и при поја-ви јачих снага Народноослободилачке војске обједиња-вано је више корпуса, а касније су формиране и групекорпуса. Штабу корпуса биле су потчињене командесрезова и бригада на територији среза. Срез је био ос-новна јединица четничке организације. Командантсреза је био лично одговоран за спровоћење организа-ци је и за безбедност територије. Бригаде су биле опе-

ративне јединице и непосредно потчињене штабу кор-пуса. Према општем плану делимичне мобилизацијељудства, која је спровоћена од почетка 1944. године,и датим упутствима у сваком селу требало је да сеформирају три чете према годинама старости, Трећачета је обухватала целокупно људство села од 20 до30 година старости и требало је да уће у састав брига-де. Прва и друга чета биле би саетављене од старијихгодишта, закључно до 50. године, и служиле би за одр-жавање реда на територији и за организовање сеоскихстража. Оне су биле потчињене четовоћи и селу. Свечете које нису улазиле у састав оперативних јединица

на територији општине биле су потчињене командан-ту места, а на територији среза команданту среза.12.

У то време (кра јем 1943. и почетком 1944 године)V западној Србији и Шумадији дејствовале су 1. шума-дијск а бригада, 1. шумадијск и НОП одред „МиланБлаго јевић", Космајски НОП одред „Тодор Мили-ћевић", Чачански НОП одред „др Драгиша Ми-шовић" и партизанске чете и групе у Мачви, око Ваље-ва и Обреновца. У источној Србији такоће је била дос-та тешка ситуација, а малобројне партизанске једини-

це посебно Пожаревачки НОП одред „Вељко Дугоше-вић", водиле су непрестане борбе против далеко над-

11 Лазар Суботић, Продор Оперативне групе дивизија уСрбију у лето 1944. године, Војноисторијски гласник бр. 4/1964,стр. 33; П. Вишњић Операције за ослобоћење Србије 1944,стр. 19.

12 Архив Војноисторијског института, четнички фонд бр. рег. ВК-Б-2287 и СВ-10/1 (убудуће, Архив ВИИ).

12

штшшшж



моћнијих снага непријатеља. На југу Србије су Топли-ца, Јабланица, Пуста река, Расина и Црна трава пред-стављале на јј аче жариште ослободилачке борбе. Натом подручју су дејствовале јаке снаге: 1, 2. и 3. јуж-номоравска бригада, Расински НОП одред, Зајечарски

НОП одред „Миленко Брковић Црни", Јастребачки иОзренски партизански батаљон. Четврта јужноморав-ска бригада и 1. јужноморавски НОП одред успешносу изводили акције на комуникацији Лесковац — Ле-бане и Ниш — Врање и повезивали дејства с парти-занским снагама у Црној трави. Други јужноморавскиНОП одред, де јствујући претежно на десној обалиЈужне Мораве, био је притиснут од јачих бугарскихснага уелед чега је био приморан да се пребаци вишена југ за дејство на железничк ој прузи Врање —

Скопље.

13

Под ударцима јужноморавских бригада, партизан-ских одреда и батаљона окупатор и квислинзи су билипринућени да напусте она места у којима су до тададржали своје мање посаде и да ове групишу у већегарнизоне. Управно-административна власт у Топлиции Јабланици била је потпуно разбијена, изузев у седи-штима срезова. Поред тога, у свакодневним сукобима

јединице НОВ и ПОЈ нанеле су немачко-бугарском

окупатору и квислиншко-четничким снагама знатнегубигке, што су и они морали да признају. КомандантНедићеве Српске државне страже генерал БоривојеЈонић извештавао је тада Милана Недића да је Српекадржавна стража немоћна да изаће с комунистима накрај и да је стављена „пред најтеже проблеме у ње-ном битисању", јер „комунисти наваљују са свих стра-на". То је у својим извештајима признавао и немачкивојноуправни командант Југоистока, односно војни за-поведник Србије, генерал пешадије Хане Густав Фел-

бер. Он у извештају од краја децембра 1943. године,измећу осталог, каже: „.. .Долина Топлице од ушћа уМораву преко Прокупља до Куршумлије искључиво јеу рукама партизана; просторије западно од Лесковца

још увек је партизанска тврћава и изгледа да се одав-де руководи већим делом партизанских одреда у јуж-

13 Ослободилачки рат, стр. 190—191.

13



ној Србији". у његовом мееечном извештају од 21. ја-нуара 1944. године стоји и ово: „Тежиште комунистич-ке делатности јесте простор Лесковца, западно од Про-купља и јужн о од Крагујевца. Констатоване су групе

јачине од по 1-000 људи које сада владају овим под-

ручјем.

14

*

Имајући у виду услове под којима су дејствовалепартизанске јединице у Србији, као и јачину тамош-њих непријатељевих снага, Врховни командант НОВи ПОЈ је 28. августа 1943. године наредио Главномштабу Србије да формира бригаде и дивизије Народ-ноослободилачке војске, које ће сво ја дејства усме-

рити на мање непријатељеве гарнизоне, рушити кому-никације , чистити територију од непријатељевих, упрвом реду квислиншко-четничких, формација, сузби-

јати утицај Недића и Драже Михаиловића и стваратиуслове за најширу мобилизацију маеа за НОВЈ.

15

С тим циљем је средином августа 1943. године напланини Букуљи у присуству чланова Пок рајинекогкомитета КПЈ и Главног штаба НОВ и ПО Србије одр-жаио петодневно партијско саветовање политичких и

војних руководилаца 1. шумадијског ударног парти-занског батаљона и 1. нгумадијског, Космајског и Ча-чанског НОП одреда. Саветовању су присуствовали иделетати Окружног комитета КПЈ за Пожаревац, Аран-ћеловац, Крагујевац, Чачак и Ваљево. Пошто је биладетаљно анализирана војнополитичка ситуација, доне-ти су и одговарајући закључци у вези са јачањем на-

родноослободилачког покрета. Као први задатак јебио да се обнове старе и формирају нове јединице, ањиховим јачањем да се преће на формирање крупни-

јих јединица Народноослободилачке војске.16

14 Извештај генерала Фелбера за период 20. XII 1943. до

20. I 1944. год. Архив ВИИ, кут. 28, бр. рег. 19/1.15

Петар Вишњић, Борбе Прве шумадијске бригаде у Срби- ји 1943. године, Војноисторијски гласник бр. 5/1959, стр. 54(убудуће, П. Вишњић, н.д.).

16 Александар Виторовић, Централна Србија, Нолит, Прос-вета, Београд, 167, стр. 477—482 (убудуће, А. Виторовић н.д.).

14



Извршава јући поменуту директиву Врховног ко-манданта од 28. авгуета 1943, Главни штаб НОВ и ПОСрбије је 25. септембра наредио формирање 1. шума-дијске народноослободилачке ударне бригаде.17 Фор-мирање бригаде извршено је већ 5. октобра 1943. годи-

не на планини Руднику. У њен састав су ушла два ба-таљона: 1. шумадијски ударни и Космајски батаљонКосмајског НОП одреда, који је тога дана био форми-

ран. Батаљони су имали по три чете од 60 до 70 бора-ца. Укупно је у бригади било око 450 наоружанихљуди, мећу којима око 80 чланова КПЈ и око 150 чла-нова СКОЈ-а. Исто толико, око 150, било је кандидатаза члана Партије. У бригади је било највише омлади-не — преко 70 процената.

18

Приликом формирања присутни су били, као гос-

ти Чачански НОП одред, један бро ј партијских радникачачанског округа и већи бро ј партијско-политичких радника с терена окружних комитета КПЈ за Крагује-вац и Аранћеловац. После читања наредбе Главног шта-ба НОВ и ПО Србије о формирању бригаде говорили су:у име Покрајинског комитета КПЈ за Србију и Главногштаба Мома Марковић , а у име Окружног комитетаКПЈ за Крагујевац секретар Душан Петровић Шане.Затим је хор 1. шумадијског ударног батаљона отпевао„Партизанку", па је политички комесар бригаде СветаПоповић прочитао поздравне телеграме које су борции руководиоци бригаде упутили Врховном штабу идругу Титу, Централном комитету КПЈ, Покрајин-ском комитету КПЈ за Србију и Главном штабу НОВи ПО Србије.19

„Стојећи чврсто на бранику Шумадије" — писало је у телеграму Врховном штабу — „с вером у си-гурну победу над мрским окупатором и његовим слу-

" Архив Ииститута за историју радничког покрета Србије,инв. бр. 4452.

18 Писмо Моме Марковића политичкот комесара Главног

штаба НОВ и ПО Србије Покрајинском комитету КПЈ заСрбију од 9. X 1943. (Архив института за историју радничкогпокрета Србије, инв. бр. 2519); стенографске белешке учесникаНОР-а (Архив ВИИ, кут. 1984, бр. рег. 6/1), П. ВшпњИћ,н.д., стр. 55.

19 Стенографске белешке учесника НОР-а (Архив, ВИИ кут.1984, рег. бр. 6/1).

15



гама ми шумадијски партизани, са прославе оснивања1. шумадијске народноослободилачке партизанскебригаде на гордом Руднику, шаљемо борбене дру-гарске поздраве вама а преко вас свим борцима заслободу народа Југославије. У исто време дајемо завет

да ће ослободилачке пушке Шумадије која је одувекбила пуна слободног духа, јо ш више загрмети, да ћеокупатор и његове слуге осетити још же шћ е нашеударце и уверити се да Шумадија, поносна Шумадија,неће да робује".

20

За команданта бригаде постављен је Радивоје Јо-вановић Брадоња, дотадашњи командант Главног шта-ба НОВ и ПО Србије, за политичког комесара СветаПоповић, за заменика команданта Милош Дудић Суво-борац и за заменика политичког комесара Слободан

Крстић Уча.21

На Руднику бригада је остала три дана. За то вре-ме је имала сталне чарке с четницима, који су напада-ли јачим снагама, али су се после сваког сукоба мора-ли повлачити. Затим је дејствовала по Шумадији, на-носила непријатељу ударце за ударцима и у тим борба-ма постигла велике успехе.

Претпостављајући да ће против себе имати далеконадмоћнијег непријатеља, штаб бригаде је одлучио да

своје снаге не везује за ограничену ужу територију, накојој би их непријатељ концентричним дејством могаоуништити, већ да с батаљонима предузме активна деј-ства на ширем подручју, како би развлачио непријате-љеве снаге и почеено их тукао . С тим циљем један ба-таљон је упућен према друму Београд — Крагујевац,а други према планини Венчацу. Већ 8. октобра надруму измећу Тополе и Крагујевца, код Светиње, украткој борби разбијена је једна четничка група изсастава Корпуса горске гарде. Истог дана је код села

Чумића постављена заседа на коју је наишао један не-мачки аутомобил. Том приликом су погинула два не-мачка виша официра и немачки инспектор рудника за

20 Архив института за историју радничког покрета Србије,инв. бр. 3225, А. Виторовић, н. д., стр. 510.

21 Нарећење Главног штаба НОВ и ПО Србије од 25. IX1943. (Архив Института за историју радничког покрета Србије,инв. бр. 4452).

16



Балкан. На повратку из ове акције, у селу Рамаћи, из-вршеи је напад на четнике Грочанске бригаде. Напад је био успешан; после оштре борбе четници су били разбијени и принућеии на повлачење уз губитке од 10мртвих. Десетог октобра нападнути су четници који судошли у село Бању, код Аранћеловца. У борби су поги-нула 2 четника.22

После ових успеха бригада се поново прикупилана планини Руднику. Овде је донесен план за даља деј-ства 1. шумадијске бригаде, а такоће и партизанскиходреда с тог терена.

За то време четници су, према нарећењу ДражеМихаиловића, врло брижљиво припремали „широкуакцију за чишћење комуниста од Рудника па све доСаве и Дунава," у којој је требало да учествују: Кор-

пус горске гарде, 1. равногорски, 1. шумадијски и Руд-нички корпус.23

Мећутим, иако добро припремљена и детаљно раз- раћена, ни ова офанзивна акција четника није успела.Бригада је правовремено напустила угрожену терито- рију и повукла се у рејон села Даросаве (сада Парти-зани). Ту је 13. октобра поставила заседу и зауставилапутнички воз који се из Аранћеловца кретао заЛазаревац. После претреса воза локомотива је,без посаде, пуштена под пуном паром према Лајковцу,док је композиција поливена бензином и запаљена.Урећаји на железничкој станици у Даросави су демо-лирани, а вагон брашна, који је био заплењен, подељен

је народу. Приликом ове акције заробљени су 1. не-мачки официр, 1 Недићев жандармеријски подофицири интендант Националне службе из Младеновца. Поштосу њихове кривице утврћене, осућени су на смрт истрељани.24 Ноћу, уочи 16. октобра 1943. године, брига-да је упала у Лазаревац, демолирала урећаје у пошти

и на железничкој станици, порушила пругу на вишеместа и спалила архиву квислиншких установа. У бор-би је погинуло 6, а заробљено 7 непријатељевих војни-ка. У даљим дејствима бригада је 18. октобра у селу

22 Архив ВИИ кут. 31, бр. ,рег. 15/16.

23 Архив ВИИ, микрофилм, Билећа, бр. 20/254, П. Вишњић,н.ч., стр. 56.

24 Р. Вишњић, н.ч., стр. 57.

2 17



Копљарима водила борбу против четничког Корпусагорске гарде. Већ сутрадан код села Рогаче одбила јенапад среског одреда Сриске државне страже из Со-пота, а затим измећу села Стојника и села Губеревпаодбила напад 1. батаљона Српске државне страже,који се под притиском наших снага повукао ка Кос-мају.25 Затим је 22. октобра бригада на Космају измећусела Губеревца и села Лисовића разбила један батаљончетничког Космајског корпуса , а сутрадан код селаДаросаве водила борбу против бугарских јединица ичетника Космајског корпуса и Корпуса горске гарде.Том приликом је погинуло 8, а рањено 10 четника;Космајска и Младеновачка четничка бригада су раз-бијене.

26

Тежу борбу бригада је имала 26. октобра 1943. го-

дине. Тог дана у селу Даросави бригада је са деловима1. шумадијског НОП одреда дочекала делове немач-ког 5. полицијског пука и Српске државне страже. Не-пријатељ је био натеран у бекство ка Аранћеловцу ос-тављајући 5 камиона које су јединице бригаде запали-ле. Погинуло је 6, а рањено 8 непријатељевих војника,док су бригада и одред имали 4 погинула.

27 Истога

дана је бригада успоставила везу с 2. батаљоном 1.сремског НОП одреда, који је стигао из Срема с гру-пом војно-политичких руководилаца из 1. и 2. проле-

терске бригаде. Сутрадан су, у ре јону села Дучине(код Сопота), 1. бригаду, 1. шумадијски НОП одред и2. батаљон 1. сремског НОП одреда окружиле јаке чет-ничке снаге (око 4.000 људи) Авалског, Рудничког и Ва-љевског • корпуса, Корпуса горске гарде и Коњичкогескадрона Српске државне страже. У оштрој борби је-динице НОВЈ су разбиле непријатељев обруч и ликви-дирале штаб четничког Авалског корпуеа са којим јебила делегација Драже Михаиловића и 15 пратилаца, а

потом продужиле пут према Космају. Само из четнич-ке Младеновачке бригаде погинуло је око 40, а зароб-

25 Ахрив ВИИ, кут. 32, бр. 27/16 и 28/16; микрофилм, Биле-ћа, бр. 24/407.

26 Архив ВИИ, кут . 31. бр. рег. 18/16; микрофилм, Билећа,бр. 24/445 и 24/460; П. Вишњић, н.ч., стр. 59.

27 Стенографске белешке учесника НОР-а (Архив ВИИ, кут.1984, бр. рег. 2- 5/ 2 и 6/1). . . . ц , . , .



љено 30 четннка. У овој борби командант бригаде јеса 4 своја курира усиео да спаее штаб и рањенике 1.шумадијске бригаде када су се четници (око 100 људи)упутили према кућама где су ови били смештени.

53

Резултат ове борбе премашио је сва очекивања.

Скоро потпуно је разбијена једна велика четничко-не-дићевска групација која је имала намеру да овлада ре- јоном Космаја и централним делом Шумадије и да оне-могући даљи развој ослободилачке борбе у овом делуСрбије. Борба код села Дучине је један од најлепшихпримера јунаштва шумаднјских и сремских партизанау то време: руководећи смелим и одлучним команд-ним кадром, они су, у борби прса у прса, разбили мно-го надмоћнијег непријатеља.

29

После борбе код Дучине 1. шумадијска бригада се

пребацила у село Стојчик, где је разбила један бата-љон четничког Космајског корпуса, а затим се упутилау село Барајево да би обезбедила повратак Сремскогбатаљона преко Саве у Срем. Овде је од новодошлихбораца и главнине Космајског НОП одреда формиранњен 3. батаљон. Тридесетог октобра водила је оштреборбе против четника на простору села Баћевац — Ме-љак — Бождаревац, а сутрадан у селу Баћевцу. Овдесу њени борци, упадајући у непријатељеве ровове,борбом прса у прса освајали ров по ров. Потучени чет-ници су се повукли ка Београду остављајући за собом17 мртвих и више рањених. Ове борбе 1. шумадијск ебригаде, на самом домаку Београда, имале су веома

јак одјек у народу.30

Напустивши Баћевац, 1. шумадијска бригада сеупутила на свој терен. Ускоро је спалила рудник уселу Јунковцима, а затим 11. новембра водила борбуу селима Даросави, Прогореоцима и Крушевици про-тив четничког Корпуса горске гарде, кога су подржа-

вале бугарске окупаторске јединице. Већ 13. новембраделови 1. бригаде водили су две борбе против четника

28 Архив ВИИ, кут. 21, бр. рег. 28/1; микрофилм, Билећа, бр.24, А/511, стенографске белешке учесника НОР-а, кут. 1984, бр. рег. 6/1, кут. 1985, бр. рег. 3/3, кут. 1992, бр. рег. 1/4.

29 П. Вишњић, н.ч., стр. 61.30 Стенопрафске белешке учесника НОР-а, Архив ВИИ, кут.

1984, рег. 6/1, микрофилм, Билећа, бр. 24/478, 24/480, 24/482.

2* 19



у селима Крушевици и Војковцима и једну у селу Тру-дељу, а ноћу уочи 14. новембра упали су у Лазаревац.

31

После ових борби 1. шумадијска бригада је, преманарећењу Врховног штаба НОВ и ПОЈ од 14. новембра1943. године, отпочела припреме за покрет на слободнутериторију у Санџаку, где је требало да уће, заједноса 1. јужноморавском бригадом, у састав 2. пролетер-ске дивизије и да се снабде оружјем и муницијом какоби се што боље припремила за учешће у операцијамаза коначно ослобоћење Србије. Штаб бригаде је изра-дио детаљан план марш-руте. Бригада је кренула прекоКачера, села Проструге и Ра јца према планини Су-вобору.

Маршевала је преко територије која је била пунанепријатељевих јединица, нарочито четничких, контро-

лисаних мећупростора и праваца, патрола и заседа. Наовом маршу бригада је борбом крчила себи пут руше-ћи железничку пругу и објекте на њој измећу Београ-да и Чачка. У селу Бојковцу под Рудником бригада је разбила јачу четничку јединицу,

32 а код Угриноваца

минирала пругу и уре ћај е на железничкој станици.Пролазећи преко територије на којој се налазио Ча-чански НОП одред (таковски срез), бригада је преманарећењу Главног штаба Србије прихватила и тај од-

ред и с њим наставила покрет према комуникацији

Ваљево — Ужице. У даљем маршу у селу Бранетићубригада је имала још једну успешну борбу, а затимсе кратко време задржала на простору Маљена и Суво-бора у намери да сачека 1. јужноморавску бригаду.На том простору је водила борбе против четничкихснага и одбијала њихове честе нападе. Двадесет четвр-тог новембра стигао је телеграм врховног командантадруга Тита да бригада успостави везу са 5. крајишкомдивизијом ко ја се налазила на линији Вишеград — Вар-диште — Мокра Гора. Извршавајући ово нарећење, 1.шумадијска бригада је исте вечери напала на положа-

је Пожешке и Црногорске бригаде четничког Пожеш-ког корпуса ко је су штитиле пут Ваљево — Ужице.

31 Стенографске белешке учесника НОР-а, Архив ВИИ, кут.1984 рег. 6/1.

" Стенографске белешке учеаника НОР-а, Архив ВИИ, кут.1984, бр. рег. 6/1.

20



Према створеном плану за пробој у два јуриша се нијеуспело и тек предвече, у трећем јуришу, бригада јеуспела да се пробије. Четници су принућени на повла-чење. Гонећи их, бригада је 25. новембра у снажномналету заузела Косјерић.

33

Пут 1. шумадијске бригаде до уласка у састав3. српске бригаде

Док су јединице бригаде у журби кроз град извр-шавале постављене задатке (паљење општине, уништа-вање полицијске архиве и ур ећ ај а на пошти и др.)стигло је обавештење да је из Ужица према Косјерићукренула немачка колона са борним колима, камиони-

ма и тенковима. Трећи батаљон бригаде, налазећи сена Градини (јужно од Косјерића) као обезбећење,зауставио је ову немачку колону док бригада није из-вршила задатак. У овој борби учествовали су заједноса Немцима и делови четничког Златиборског корпуса.После тога бригада је предузела марш ка Јеловој гории путу Ужице — Бајина Башта. У ноћи уочи 27. но-вембра она је под борбом прешла комуникацију Ужи-

33 Исто; А. Виторовић, н.д., стр. 522 — 523.

21



це — Бајина Башта, измећу Кадињаче и села Заглавкаи упутила се ка планини Тари. Комуникацију је бра-нило око 500 Немаца и делови четничког Златиборскогкорпуса . Пошто је успешно прешла ком уникацију ,бригада је 27. новембра избила у село Солотушу, пра-

ћена четничким снагама. Код Милошева, на планиниТари, бригаду су дочекали делови 10. крајишке брига-де 5. крајишке дивизије. Одатле је она сишла у МокруГору, а затим возом била пребачена до Вардишта, па29. новембра камионима у Пријепоље-

34

На Бијелом Брду, код Прибоја, бригаду су дочека-ли генерал-лајтнант Пеко Дапчевић, командант 2.ударног корпуса, и пуковници Љубодраг Бурић и Сло-бодан Пенезић Крцун, командант и политички коме-сар 2. пролетерске дивизије.

Прву шумадијску бригаду у Пријепољу су срдач-но дочекали народ и делови 2. пролетерске дивизије,представници војно-позадинских установа и народневласти. Долазак и сусрет са Шумадинцима у Пријепо-љу је забележио у свом ратном дневнику Миодраг Ми-ловановић Луне, заменик команданта 2. пролетерскебригаде. Луне је 30. новембра, поред осталог, записао:„Синоћ су стигли у Пријепоље. Ту смо им приредилидочек. Командант је Брадоња. Шумадинци, Шумадин-

ци долазе, долазе! О томе се причало у народу и коддругова. На дочеку су говорили: Пеко (Дапчевић),Љубо (Бурић) и Фарбин (Миливоје Радовановић, по-литички комесар 2. пролетерске бригаде). Дочек је биодирљив и леп. Сусрећу се познаници и питају заовог и за оног, љубе се и грле добри другови. Равнопре две године и ми смо изашли из Србије и ето садасе први пут срећемо са Срби јанц им а. .. Срце ми зас-та је гледајући их. То је омладина гола и боса ко ја

је много патила, али омладина пуна мржње према не-

пријатељу и која тражи освету над џелатима Србије."35

Сутрадан, 1. децембра 1943. године, културна екипа2. пролетерске дивизије извела је за бригаду богат умет-

34 Стенографске белешке учесника НОР-а, Архив ВИИ, кут1984. бр. рег. 6/1; А. Виторовић, н.д. стр., 523-525, П. Вишњић,н.ч., стр. 64—65

'5 Миодраг Миловановић Луне, Недовртени дневник, Вој-

ноиздавачки завод, Београд, 1968, стр. 192—193.

22



нички програм. Пошто је била размештена за одмор(1. и 2. батаљон у згради болнице, а 3. батаљон, штаббригаде и приштапеке јединице — по кућама у граду),већина старешина је отишла на течај који се одржа-вао за команданте батаљона и командире чета, а неки

чланови штаба бригаде у Пљевља — у штаб 2. корпусана састанак.

36 У припреми је било упућивање 1. шума-

дијске бригаде у Пљевља на одмор и срећивање.

На одмору у Пријепољу и припреми за пребаци-вање у Пљевља бригаду је затекао и почетак немачкеоперације „Кугенблиц". Офанзива је почела продором

јединица немачке 1. брдске дивизије, 2. пука дивизије„Бранденбург" и легије „Кремплер" из Сјенице у При-

јепоље.

Четвртог децембра пре сванућа, око 3 часа, дотр-чао је у штаб 2. батаљона борац, који је дотле био у јединици 2. пролетерске бригаде, која је обезбећиваламост, и јавио да иду Немци. У ову вест није се у првимах поверовало. Наиме, 4. децембра око пола ноћиНемци су предузели покрет са смучарским јединица-ма (замаскирани белим огртачима) од Златара, доли-ном реке Же буће и Лима ка Пријепољу, које су нео-пажено у три колоне пришле граду и ликвидиралестражара 2. пролетерске бригаде на мосту а затим ов-

ладале градом. Њихове снаге су, због постигнутог из-ненаћења и вишеструке надмоћности, успеле да одсе-ку два батаљона 2. пролетерске и 3. батаљона 1. шума-дијске бригаде на десној обали Лима, а 1. и 2. батаљоншумадијске бригаде да блокирају у згради болнице налевој обали Лима. Такоће су поселе мост преко Лимаи онемо-гућиле свако пробијање преко реке. Све је тобило изведено брзо и изненадно.

У згради болнице донета је одлука да 1. батаљонпоседне и брани косу изнад болнице, док је 2. батаљонупућен ка мосту преко Лима у сусрет 3. батаљону иштабу бригаде. Пошто су батаљони били спречени унокушају извршења задатка решено је да се 1. и 2.батаљони бране из зграде. Развила се жестока борба.Око 8 часова Немци су зграду ставили под јаку топов-ску, минобацачку и митраљеску ватру. Уз то је дошло

36 А. Виторовић, в.д., стр. 525—526.

23



и до иесташице муниције, што је знатно умањило ефе-кат одбране. Када су немачки тенкови пришли сасвимблизу, делови њихове пешадије успели су да уђу узграду, али су борбом прса у прса и ручним бомбамабили избачени из зграде. За одбрану су биле постав-

љене и импровизоване барикаде.Немци су у току дана неколико пута обнављали

јурише на зграде болнице, али су били одбијени отпо- ром 1. и 2. батаљона који су се херојски бранили. Уисто време 3. батаљон бригаде, који се налазио окру-жен на дееној обали Лима у Пријепољу, такође је во-дио тешке борбе у зградама које је у међувремену по-сео за одбрану. Политички комесар овог батаљона Ми- рослав Јовановић Трулез донео је одлуку да батаљонпредузме напад ка мосту ради спајања са 1. и 2. батаљо-

ном бригаде. Пошто су Немци чврсто држали положајеоко моста, 3. батаљон и после трећег јуриша није ус-пео да оствари постављени задатак. На крају, комесарбатаљона је с пушкомитраљезом у руци предузео пос-ледњи јуриш у чему га је батаљон следио. У том јури-шу погинуо је комесар батаљона Мирослав ЈовановићТрулез, док је батаљон продужио неравноправну бор-бу и у њој се просто истопио. Само 79 преживелих бо-

раца успело је да се пробије ка брду Кошевинама, гдесу се налазили одсечени батаљони 2. пролетерске бри-

гаде. Међутим, и ови су се борили под врло тешкимоколностима да би најзад у одлучујућем јуришу ус-нели да заузму Соколицу, јак и доминирајући поло-жај на десној обали Лима. После тога Немци су ово ут-врћење ставили под удар жестоке артиљеријске и ми-нобацачке ватре наносећи батаљонима 2. пролетерскебригаде велике губитке.37

Поподне, 4. децембра, јединице 1. шумадијске бри-гаде су се још држале не знајући да надиру много

јаче снаге немачке 1. брдске дивизије и да су у веоматешким борбама у току дана успорили продирањењене моторизације према Пљевљима. Непријатељ јетамо журио да уништи позадинске установе и ра-њенике 2. ударног корпуса. Прва шумадијска бригада

је знала да им не може стићи било каква помоћ, алису борци били свесни да у садејству са деловима 2.

37 Исто, стр. 526—528; Ослободилачки рат, кн>. II, стр. 16—17.

24



пролетерске бригаде иа Соколици и Градини (на ле-вој обали Лима) морају задржати непријатеља до падамрака како би омогућили рањеницима да се евакуишуиз Пљеваља. Пошто Лим није био газан, то су Немциморали прећи преко моста који је био под заштитом

снажне ватре делова 1. шумадијске бригаде из болни-це. Болничка зграда била је изложена жестокој непри-

јатељској ватри из артиљеријских орућа, минобацачаи тенкова. Кров и спрат били су срушени, али су Шу-мадинци и поред великих губитака, остали у њо ј даизврше задатак. Када је нестало муниције, борци супод ватром немачких митраљеза истрчавали из зградеи узимали муницију од изгинулих немачких војника.Борба је трајала целог дана, а падом мрака почеле суприпреме за извлачење само 40 преживелих бораца

оба батаљона. Биле су одрећене групе за пробој, за за-штиту, за ношење рањеника и прикупљање бораца.Немци су сами олакшали извлачење јединица из бор-бе и извршење пробоја, јер су погрешно проценили даће јединице бригаде кренути кроз јаруге и скривенаместа, док су се оне извлачиле уза стрму падину ка Гра-дини, где су их прихватили делови 3. батаљона 2. про-летерске бригаде.

И штаб бригаде је такоће преживео веома теш-

ке тренутке. Како се налазио у згради на око 150 мета- ра од 3. батаљона, чим је сазнао да је батаљон блоки- ран у зградама, штаб се извукао из града на око 1 ки-лометар од Пријепоља. И док је заменик командантабригаде Милош Дудић успостављао везу са штабом ди-визије, пристигла су два вода из 2. пролетерске бри-гаде, који су били упућени у Пријепоље. Заменик по-литичког комесара бригаде Слободан Крстић повео јеова два вода за Пријепоље с циљем да нападом изву-ку 3. батаљон 1. шумадијске бригаде из блокаде. Али

наишли су на Немце-скијаше. Развила се огорченаборба у сусрету. Водови су заузели по ложа ј на косиизнад града, али су Немци из Пијепоља упорно и ја-ким снагама надирали уз косу. У таквој ситуацији јеодлучено да се избегне окружење и отпочне извлаче-ње на Кошевине. Најпре је требало проћи преко јед-не чистине до шуме. У том пребацивању су рањениДудић и Крстић, а касније још неки борци. Чим суводови ушли у шуму, уопостављена је веза са 1. и 2. ба-

25



таљоном 2. пролетерске бригаде којима се прикључи-ла прва група од око 30 бораца. Друга, исто толикагрупа кренула је ка Лиму с намером да прегази реку.Пошто у два покушаја није успела да пређе реку, овагрупа је у жестокој борби издржала нападе Немаца на

Соколици изнад реке док није стигао 2. батаљон 2. про-летерске бригаде с првом групом. Падом мрак а овиделови 1. шумадијске и 2. пролетерске бригаде успелису да се извуку из борбе носећи рањенике са собом.V ноћи уочи 5. децембра, пошто су прешли пут Прије-поље — Нова Варош, дошли су у додир са деловима1. крајишке бригаде 5. ударне дивизије.38

Пријепољска битка је била свакако један од најте-жих пораза које су јединице НОВЈ претрпеле у народ-ноослободилачком рату. У њој је изгубило живот око

300 бораца 1. шумадијске бригаде — најпробранијих бо- раца и са највећим борбеним искуством из шумадиј-ских партизанских јединица, најбољих војних и полити-чких кадрова. Само у болници где се борио 1. и 2. бата-љон у току дана погинуло је 90 бораца. Мањи број ра-њених бораца заробиле су немачке јединице. Изгубив-ши везу, једна десетина 3. батаљона се вратила у Шума-дију и прикључила Космајском НОП одреду. Последицесу могле бити још и теже да сигурна одбрана батаљона

I.шумади јске бригаде из болничке зграде није задржа-ла немачке јединице цео дан у Пријепољу и успорилаим покрет ка Пљевљима. За то време су делови 2. кор-пуса и рањеници напустили Пљевља остављајући не-пријатељу велику количину хране и другог материјала.

После пријепољске битке, 8. децембра 1943. годи-не у селу Челебићу код Фоче, из сва три батаљона 1.шумадијске бригаде прикпуљено је укупно 119 борацаод којих многи с ранама, изнурени, гладни и обузетитугом за изгубљеним друговима.

У рејону Челебића 1. шумадијска бригада је ушлау састав 2. пролетерске дивизије. Ту се задржала доII . децембра када је, према одлуци штаба 2. дивизије,заједно с 2. пролетерском и 2. далматинском брига-дом кренула према Чај ничу. Пошто је прешла путПљевља — Чајниче, ноћу уочи 13. децембра је избилау рејон села Заборка где је разбила мању групу четни-

38 Исто, стр. 527—528. ^

26



ка. Сутрадан је кренула према месту Рудо и рециЛиму који је требало прећи што пре, јер је непријатељиза лећа већ био запосео ком уникације измећу Пље-ваља и Чајнича. Мећутим, због недостатка средставапрелаз је извршен тек 21. децембра у ре јону Рудог.

Одмах након преласка Лима бригада се упутилапрема друму Прибој — Добрун, који је прешла у ноћинзмећу 22. и 23. децембра, а затим наставила покретза село Јабланицу на Златибору.

Из Јабланице је 25. децембра продужила покретпреко Муртенице и сутрадан стигла на простор селаКућана и Бураће. У току марша преко Златибора одЛима до Бураће бригада се налазила у резерви 2. диви-зије и истовремено обезбећивала позадину 2. проле-

терске и 2. далматинске бригаде за време њихових бор-бених дејстава. Такоће је, с по ло жа ја код Кућана иБураће, обезбећивала напад ових бригада на Нову Ва- рош, Кокин Брод и Вранеш, који је предузет ноћууочи 29. децембра.

Четвртог јануара 1944. године бригада се помери-ла према селу Трудову, јер су Немци и четници преду-зели напад од Нове Вароши и сеЛа Лзубиша, Мочиоцаи Штиткова и са леве обале Увца. Из тог ре јона бри-гада се 7. јануара пребацила на простор села Маскове.

Задатак 2. дивизије је био да очисти ову терито- рију од четника и нападне Ивањицу. Осмог јануараувече бригада је с једним батаљоном 2. далматинскебригаде напала посаду белогардијског Руског заштит-ног корпуса у руднику Лиси код Ивањице. Напад нијеуспео иако су делови бригаде упали у једну од барака.Рудник је, у ствари, представљао јако упориште с бун-керима и препрекама. У току напада посади упориш-та је притекла у помоћ једна четничка јединица, која

је бригаду напала с лећа. У краћој борби бригада језаробила 21 четника, 1 жандарма и 2 белогардијца изапленила 10 пушака. Имала је 4 рањена борца. Узору 9. јануара повукла се у село Церово, док су оста-ле јединице дивизије ушле у Ивањицу, али брзо јеи напустиле услед противнапада јачих бугарско-чет-ничких снага.

Дејства 1. шумадијске бригаде и осталих јединица2. пролетерске дивизије у моравичком крају и њихо-

27



ви успеси постигаути у борби против удруженог не-пријатеља, нарочито упал У Ивањицу, имали су великизначај за народноослободилачки покрет у Србији, јерсу тиме демантоване лажи које је непријатељ шириоо поразу Народноослободилачке војске и снази соп-ствених јединица.

Убрзо, непријатељу су стигла јака појачања, па је13. јануара кренуо у наступање из више праваца. Даби избегао удар надмоћног непријатеља и јединице са-чувао од већих губитака, штаб 2. дивизије је одлучиодасвоје бригаде повуче каЗлатибору . Та ко је 14 . јануа-

ра 1. шумадијска бригада стигла у село Клекове, одак-ле је 17. јануара заједно са 2. далматинском бригадом

нападала концентрацију непријатељских снага у рејо-ну Мочиоци — Црни врх — Трудово. Пошто је успеш-но извршила свој задатак, разбивши доста јаке снагенепријатеља, бригада је 19. јануара извршила маршправцем Борова глава — Доброселица — Јабланица.

Због учесталих напада јаких снага непријатеља игешких услова за борбу по дубоком снегу на планин-ском земљишту, Врховни штаб је одлучио да јединице

2. пролетерске дивизије повуче преко реке Лима у Сан-џак, где је требало да сачекају развој догаћаја и прис-тизање 5. крајишке дивизије из источне Босне. Из ре-

јона Јабланице дивизија је 22. јануара кренула каЛиму са 1. шумадијском бригадом у заштитници. Већу ноћи измећу 22. и 23. јануара дивизија се пребацилапреко Лима у место Рудо у коме тренутно није било не-пријатеља. Последњих дана јануара 1. шумадијска и 2.пролетерска бригада (2. далматинска бригада је изаш-ла из састава дивизије, а уместо ње ће ући 4. проле-терска бригада) су се пребациле у рејон села Заостро

— село Ритошићи — село Жињ, а 1. фебруара прешлепут Ча јниче — Пљевља и стигле у ре јон села Глисинце.Сутрадан су Немци и четници извршили напад изправца Пљеваља, али су одбијени. Потом су се једини-це 2. дивизије пребациле преко реке Нехотине. Првашумадијека бригада је кренула у рејон села Поника-ва, код Пљеваља, где је ухватила везу с 1. јужноморав-

28



ском бригадом и деловима 5. кр ај иш ке дивизије На- родноослободилачке војске.

39

Изласком на подручје Санџака указала се приликада се јединице одморе и среде, да се организују снаб-девање и исхрана. Срећујући и анализирајући прећенипут и резултате борби, штаб 1. бригаде је похвалио

јединице које су учеетвовале у борбама, посебно упријепољској епопеји, истичући храброст политичкогкомесара 1. батаљона, 1.шумади јске бригаде ВукосаваДрајића, храбро држање и умешно руковоћење једи-ницама, као и пожртвовање приликом изношења ра-њеника из Пријепоља.

*

Пошто је у другој половини 1943. године у јужнојСрбији била створена већа слободна територија и ње-ни делови чврсто повезани у политичком, војничком иорганизационом смислу, сазрели су услови за ствара-ње бригаде Народноослободилачке војске и на овомподручју Србије.

С тим циљем у септембру и почетком октобра Ок- ружни комитет КПЈ за лесковачки округ и штаб 1. јужноморавског НОП одреда посветили су посебну

пажњу припремама за формирање 1. јужноморавск енародноослобоАИлачке бригаде: на зборовима и поли-тичким конференцијама упознавали су народ са ситуа-цијом у земљи и свету и са успесима ко је постижуНОВ и ПОЈ, позивали становништво да се још чвршћезбије уз НОГ1 и партизанеке јединице и у још већемброју учествује у оружаној борби против окупатора идомаћих издајника; објашњавали значај формирањавећих јединица у овом делу Србије и њихово место иулогу у борби за ослобоћење наше земље.

Почетком октобра у Јабланици је Пок рај инскикомитет КПЈ за Србију одржао саветовање са члано-вима Окружног комитета КПЈ за лесковачки округ и

" Ослободилачки рат, књ. II, стр. 189; Операцијски днев-ник штаба, 2. дивизије, Архив ВИИ, кут. 735, бр. рег. 2/2; Жи-вот и рад 2. пролетерске дивизије у 1944. години. Архив ВИИ,кут. 734 бр. рег. 1/5.

29



штабом 1. јужноморавског НОП одреда. Том прили-ком је извршена анализа војно-политичке ситуације идонети су закључци за будући рад. Истовремено јеконстатовано да су створени услови за формирање ве-ћих маневарских јединица и за даље јачање постоје-ћих НОП одреда.

40. На бази одлука саветовања Главни

штаб НОВ и ПО Србије издао је 10. октобра 1943. на- редбу да се од батаљона 1. јужноморавског НОП од- реда и новопристиглих бораца формира 1. јужномо- равска НО бригада.41

Сутрадан, 11. октобра, у селу Ображди окупило сенеколико хиљада људи из Пусте реке и Јабланице,ко ји су, на позив Окружног комитета КПЈ за Леско-вац, дошли да присуствују свечаном формирању бри-т аде. Присутни су били 1. јужноморавски НОП одред

(сем 3. јастребачког батаљона) и већи број омладина-ца из позадине који су изразили жељу да ступе у бри-гаду. Од издвојених бораца 1. јужноморавског НОПодреда (већином из 1. и 2. ударног батаљона) и ново-дошлих бораца формирана је 1. јужноморавска брига-да. После говора команданта 1. јужноморавског НОГ1одреда Димитрија Писковића Трнавца и командантабригаде Предрага Марковића Алимпија бригаду јеу име ЦК КПЈ поздравио секретар Покрајинског коми-тета КПЈ за Србију Благоје Нешковић, а затим иред-

ставници народне власти и друштвено-политичких ор-ганизација. На крају свечаности „настало је опште ве-сеље, а маса људи је делила борцима поклоне: чарапе,кошуље, рукавице, шалове, обућу и друго, честитају-ћи им што су ушли у бригаду и желећи им успехе".12

Четрнаеетог октобра бригада је положила заклет-ву и упутила поздравне телеграме Врховном штабуНОВ и ПОЈ, Главном штабу НОВ и ПО Србије и Пок-

рајинском комитету КПЈ за Србију. Борци су се заве-товали „да ће се борити под руководством Комунис-

тичке партије" и „истрајати у борби против окупато- ра и његових слугу до коначног ослобоћења народа".43

40 Светислав Петровић, А&јства 1. и 2. јужноморавске бри-

гаде у периоду октобар — децембар 1943. године, Војноисто- ријски гласник, бр. 1/1962, стр. 65 (убудуће, С. Петровић, н,ч.).

41 Зборник, том I, књ. 5, бр. док. 104.42

С. Петровић, н. ч., сгр. 66.43 Зборник, том I, књ. 5, бр. док. 104, 105, 106 и 107.

30



На дан формирања бригада је имала три батаљона — два ударна и један омладински — укупне јачине 576бораца. У почетку је била под непосредном командомГлавног штаба НОВ и ПО Србије, од 12. децембра усаставу 5. крајишке ударне дивизије, а од 24. децем-бра под командом штаба 17. источнобосанске ударне

дивизије. Штаб бригаде су сачињавали: командантПредраг Марковић Алимпије, политички комесар Ки- рил Михајловски Грујица, заменик команданта МилошМанојловић, заменик политичког комесара МилорадКонстантиновић, начелник штаба Радован Петровић,санитетски референт др Мартин Колб и интендантВоја Вуксановић.

Штабове батаљона сачињавали су: — 1. батаљон: командант Стојан Љубић Столе,44

политички комесар Вукосав Драгић, заменик коман-данта Никола Турчиновић45 Драшко и заменик поли-тичког комесара Данило Бућан Трифун;

46

— 2. батаљон: командант Божидар СтојановићДренички, политички комесар Радо јко Илић Бај аМали, заменик команданта Максим Буровић и заменикполитичког комесара Крсто Миљанић;

— 3. батаљон: командант Радивоје Лзумовић Мом-чило, политички комееар Владимир Букилић ПопМићо, заменик команданта Никола Буровић и заме-

ник политичког комесара Милан Момчиловић.47

Бригада је добила задатак да проширује слобод-ну територију, наноси губитке окупаторско-квислинш-ким јединицама, руши друмско-железничке комуника-ције и објекте на њима којима се служио непријатељи омогући стварање и учвршћење органа народне вла-сти на неослобоћеној гериторији.

Бригада је одмах након формирања водила тешкеборбе против Бугара, Немаца и четника. Прву борбу

44 На дан 21. новембра 1943. приликом формирања 2. јуж-коморавске бригаде постављен је за заменика команданта овебригаде. Погинуо је у Косанчићу 15. децембра 1943. у борбипротив четника. Проглашен за народног хероја.

45 Погинуо у селу Барју 10. децембра 1943. у борби противчетника као командант батаљона 2. јужноморавске бригаде.Проглашен за народног хероја.

46 Трагичпо изгубио живот после рата као пуковник ЈНА.47

Погинуо у селу Барју 10. децембра 1943. у борби 2. јуж-номоравске бригаде против четника.

31



је водила против бугарских јединица у Коемачи, када језаједно с Пасјачким батаљоном кренула преко Плани-не Пасјаче према четничком упоришту у Косаници изаноћила у селу Космачи. У ноћи 17/18. октобра једанојачани батаљон 122. пешадијоког пука бугарске 27.дивизије (око 850 војника), потпомогнут јединицамаСрпске државне страже из Куршумлије и четницима,неопажено је посео висове око Космаче. Други бата-љон бригаде је мећутим, заноћио у засеоку испод пла-нинског врха Соколовице, што непријатељ вероватнони је знао. Тако је бригада (без 2. батаљона) у освитдана 18. октобра кренула из Космаче ка Соколовиции убрзо ушла под изненадну непријатељеву ватру, збогчега је настала веома тешка ситуација. Други батаљон

је без оклевања предузео напад на Бугаре с лећа и

тако унео пометњу у њихове редове, што је бригади иПасјачком батаљону „Ратко Павловић" омогућило дапрећу на јуриш с фронта према бугарским положаји-ма. После шесточасовне жестоке борбе бугарски бата-љон је био разбијен и приморан на повлачење премаКуршумлији. Том приликом Бугари су имали 23 мрт-ва, мећу којима се налазио и командант ових бугар-ских снага, и већи број рањених, док су им два војни-ка заробљена. Бригада је претрпела губитке од једногпогинулог и 8 рањених бораца. Њене јединице су зап-

лениле: 1 радио-станицу, 2 тешка митраљеза, 4 пушко-митраљеза, 2 минобацача, 50 пушака и део пуковскеархиве48.

Борба против бугарских и недићевско-четничкихснага код села Космаче снажно је одјекнула у Коса-ници, крају у који су партизаноке јединице до тадаврло ретко долазиле. Народ се дивио снази, јунаштвуи сналажљивости бораца 1. јужноморавске бригадеи батаљона „Ратко Павловић" из 1. јужном оравског

НОП одреда. Свакако да би успех био још већи да једовршено гоњење непријатеља, јер је бутарске војникеухватила таква паника да су се носили мишљу да на-

48 Миливоје Перовић, Јужна Србија, Нолит-Просвета, Бео-

град 1961, стр. 86 (убудуће, М. Перовић, н.д.); Милорад Мадић Корчагин и његови другови, Народна армија, Београд, 1968.(убудуће, М. Мадић, н.д.); Радован Петровић, Прелаз из мар-ила у противнапад, Војни гласник бр. 3/1952; Зборник, том I,књ. 5, бр. док. 111 и 132.

32



пусте и Куршумлију. Штаб бригаде се задовољио већпостигнутим успехом и није искористио расуло и демо-

ралисање непријатеља да га потпуно уништи и ослобо-ди Куршумлију. И поредтога, ово је била велика побе-да, која је потврдила оправданост формирања 1. јуж-номоравске бригаде у овом делу Србије.

Веома успешну и значајну борбу бригада је води-ла 28. октобра 1943. године код сгла Рујковца у Јабла-ници. Пошто је претходног дана 2. батаљон 1. јужно-моравског одреда после краће борбе разбио једну не-мачку полицијску чету, у штабу бригаде је било про-цењено да ће непријатељ покушати да продре дубљена слободну територију да би извршио репресалије .Бригада је у ноћи 27/28. октобра била неопаженопребачена на положаје за затварање кланца измећу

Лебана и Медвеће са погодним распоредом снага увиду „потковице". Прорачун је био тачан, а распоред јединица бригаде веома повољан за дејство. Сутраданујутру је из Лебана у правцу Медвеће кренула колона3. батаљона бугарског 67. пука. Бугари су око 10.30 ча-сова стигли у Рујковац и ту упали у обруч бригаде.Развила се огорчена борба у којој се непријатељ, мадаизненаћен, брзо снашао и пружио жилав отпор бране-ћи кућу по кућу и заселак по заселак. Око 17 часоваокруженим Бугарима је из Лебана почело да пристиже

појачање од око 200 војника (Бугари, недићевци и чет-ници). Њих је 3. батаљон сачекао и у сусретној борби,пре него што су сгигли у Рујковац, разбио и натераоу бекство гонећи их до самог Лебана.

Окружене бугарске јединице су пружале отпор домрака, када је известан број успео да се пробије каЛебану. Непријатељ је у овим борбама претрпео гу-битке од 63 мртвих, више рањених и 16 заробљених,док се остатак спасио бекством. Заплењено је: 1 ми-

нобацач, 5 митраљеза и пушкомитраљеза, 1 аутомат,40 пушака, 2 пиштоља и доста друге ратне опреме.Бригада је имала 5 погинулих и 5 рањених бораца. Уборбама код Рујко вца учествовао је и 2. батаљон 1.

јужноморавског ИОП одреда.49

4* Архив ВИИ, кут. 737, бр. рег. 1—3/1; кут. 2015; бр. рег. 8/3; Зборник, том I, књ. 5, бр. док. 119 и 132; С. Петровић, н.ч.,стр. 71.

з 33



Ноћу измећу 31. окхобра и 1. новембра бригада јенанала немачке енаге у селу Коњувце, а затим 7. но-вембра кренула са слободне територије Јабланице иПусте реке, иреко реке Топлице, ка планини ВеликомЈастрепцу.

V то време на простору Жупе и Расине четничкегрупације биле су још увек јаке и угрожавале Расин-ски НОП одред. Требало их је разбити и створиги јошповољније услове за јачање ослободилачког покрета.Када је 1. бригада стигла на Велики Јастребац, добила јеподатке да се у селу Великом Шиљеговцу налазе 2.

расинска и Моравска четничка бригада. Тако је штаб1. јужноморавске бригаде одлучио да бригада, у са-дејству са 1. јужноморавским и Расинским НОП од-

редом, уништи ове четничке снаге. С тим циљем је 1.

јужноморавска бригада 15. новембра извршила покрету правцу Великог Шиљеговца и до вечери заузела по-лазне положаје за напад, претходно прогеравши чет-ничке обезбећујуће делове ка Шиљеговцу. Такоће је ичетничка главнина протерана с положаја западно одШиљеговца. Непријатељ се повукао у само село и заба-

рикадирао у школи коју су Бугари раније претворилиу касарну и уредили за одбрану. У борби, која је воће-на до пола ноћи, предњи делови 1. бригаде су успелида прићу препрекама, али даље нису могли. Тада седошло на замисао да се зграда поруши енглеским бом-бама (тежине око 15 кг) које су раније биле заплење-не од четника. Снажан бомбаш Дика Божовић откотр-љао је једну бомбу до зида зграде, али су зидови послеексплозије остали нетакнути. Борба је трајала целуноћ и сутрадан. Да би избегли уништење, четници суодлучили да ноћу уочи 16. новембра предузму јуриши пробију се из окружења. Приликом пробоја око 100четника успело је да се извуче, док је око 70 погинуло,

а око 150 заробљено. Заплењено је око 200 пушака имного другог ратног матери јала. Бригада је ималасамо два погинула и 6 рањених бораца.

50

После борбе у Великом Шиљеговцу 1. јужноморав-ска бригада је кренула ка селу Здравињу, где је 18.

50 Зборник, том I, књ. 5, бр. док. 140; Архив ВИИ, кут. 737,бр. рег. 1—3/5; кут. 2015, бр. рег. 1—3/1.

34



новембра разбила групацију четничког Расинског кор-пуса. Непријатељ је безглаво побегао ка Крушевцу.

Борбе 1. јужноморавске бригаде на простору Ве-ликог Јаетрепца силно су одјекнуле у овом крају.„Разбијање дражиноваца на овом терену" — поред ос-

талог пише у извештају Окружног комигета КПЈ заКрушевац од 29. новембра 1943. године — „одјекнуло је врло повољно по читавом округу, а деловало је де-моралишуће на саме дражиновце, скоро сви они којису били позвани на тзв. њихову вежбу напустили суих и побегли кућама, има иримера и да им активнибеже".

51

Тих дана се 1. ј ужпоморавска бригада, према на- рећењу врховног команданта НОВ и ПОЈ друга Тита,

припремала за одлазак у Шумадију. Преко Радио-ста-нице „Слободна Југославија" дошло је нарећење: „Не-ка Михајло са главном јединицом поће у сусрет Вуку.

52

То је значило да Благоје Нешковић са 1. јужноморав-ском бригадом поће у сусрет Моми Марковићу, однос-но 1. шумадијској бригади и заједно с њом наетаве путза Босну. Ради успешнијег спровоћења нарећења дру-га Тита штаб бригаде је предузео мноштво мера какоби своје борце што боље припремио и оспособио даиздрже напоре који су их на овом далеком путу оче-

кивали. Најпре је извршен преглед људства и сви бо-лесни и физички слаби, као и један број другарица,остављени су у Топлицн и укључени у друге наше је-динице. Предузете су мере за обезбећељс топле одеће,обуће и хране, јер се претпостављало да ће се на путудо њих теже долазити. Извршене су и промене у ко-мандном саетаву. Дотадашњи политички комесар бри-гаде Кирил Михајловски је упућен на нову дужност уМакедонију, а за новог комесара је дошао Жива Ии-клован Тоза53. Замењен је и дотадашњи начелник шта-ба. Пошто је известан број руководилаца ове брига-де упућен на дужност у новоформирану 2. јужномо- равску бригаду, на њихово место су у батаљонима и

51 Зборник, том I, књ. 5, бр. док. 134.52 М. Мадић, н.д., стр.53

Умро у Београду после рата.

з* 35



четама постављени нови команданти, комесари и ко-манднри.

Бригада, снабдевена одећом и обућом, добро нао- ружана и припремљена, кренула је 22. новембра премаодрећеној марш-рути, 23. новембра прегазила Расину,

затим Западну Мораву у близини Крушевца, 24. но-вембра прошла кроз село Велику Дренову и увечеистога дана стигла у село Милутовац. Чим је овдедошла, напали су је делови четничког Расинског кор-пуса. У борби, која је с прекидима трајала целу ноћ,бригада је успела да одбаци ове четничке снаге.

54 Су-

традан 25. новембра у свануће, четници су поново на-пали 1. јужноморавску бригаду у Милутиновцу. У ош-трој борби, која је трајала цео дан, бригада је одбаци-ла четнике, а затим продужила покрет и 26. новембра

избила на Гледићке планине. Овде је била нападнутаод четничке Жич ке бригаде. У једночасовној борбиона је уепела да протера четнике.

У даљем кретању кроз Шумадију преко села Бајче-тине, Зуња, Момчилова и Брестовца 1. јужноморавскабригада није наилазила на озбиљнији отпор непри- јатеља.

Пошто је прешла пут измећу Горњег Милановца иКрагујевца стигла је у село Мијајловац . Ту су је

напали делови четничког Корпуса горске гарде.После неколико часова борбе одбацила је четнике уполазне рејоне. Сутрадан су је исте ове елитне четнич-ке јединице напале у селу Трешњевици. Борба је воће-на читаво пре подне. Пошто је разбила четнике, бри-гада је преко планине Букуље 1. децембра стигла у селоБосуту. Ту је требало да се еастане с 1. шумадијскомбригадом. У Босути су је истог дана напали четници инедићевци, ко ји су је, користећи слабу видљивост(због магле и снега), скоро окружили. Мећутим, прека-

љене јединице бригаде брзо су се средиле и пробилеиз обруча.

Другог децембра 1. јужноморавска бригада је пре-ко села Јеловика стигла у село Гараше, где се малоодморила, а затим сутрадан у зору померила у познатопартизанско село Даросаву (сада Партизани), где су

54 Архив ВИИ, кут. 373, бр. рег. 1—3/5; Зборник, том I, књ.5, бр. док. 141.

36



је дочекали сељаци, који су разместили борце по кућа-ма и добро нахранили. Све мере обезбећења и обавеш-тавања предузели су тостољубиви мештани. Мећутим,овај дуго очекивани одмор је био брзо прекинут када је бригада обавештена да непријатељ иде из правцаАранћеловца. Били су то четници. 1. јуришне бригадеКорпуса горске гарде, припадници Љотићевог Српскогдобровољачког корпуса и делови бугарске 24. пешадиј-ске дивизије, укупно јачине око 3.000 војника.

Бригада је брзо посела поло жаје за одбрану ис-пред Даросаве и одбила прва два напада непријатеља.Затим су јединице бригаде касно увече биле примора-не да се повуку ка селу Трбушници, где су стигле сут-

радан и ухватиле везу с 1. шумадијским НОП одредом.

Пошто је штаб бригаде био упознат од штаба 1. шума-дијског одреда са ситуацијом у Шумадији и са марш--рутом 1. шумадијске бригаде из Шумадије ка Босни,1. јужноморавска бригада је 5. децембра предузеламарш за 1. шумадијском бригадом по тешком путу пу-ном неизвесности. Око поноћи ушла је у варошицуСлавковицу, где је разбила једну групу четника, а за-тим наставила покрет преко Равне горе, Маљена и Див-чибара, водећи успут мање борбе са четницима. Осмогдецембра избила је у село Сечу Реку, код Косјерића,одакле је продужила преко Јело-горе, код села Заглавкапрешла пут Ба јина Башта — Ужице и наставила маршка планини Тари. Десетог децембра бригада је стигла усело Гостиље, удаљено око два сата хода од Вишегра-да. Ту је добила обавештење да су се јединице 5. кра-

јишке дивизије претходне ноћи повукле на леву обалуДрине. Сазнавши од мештана да се у селу Старом Бро-ду налази скела за прелазак реке, бригада је кренулака Дрини и 11. децембра у зору избила на реку преко

пута Старог Брода . На маршу је бригада одбијала напа-де четника без задржавања, вешто примењујући заш-титу у виду сталних и покретних обезбећења. Накондоласка на Дрину 1. батаљон бригаде је обезбећиваопрелаз, док су се остале јединице бригаде пребацивале,пошто се располагало само једним чамцем, а надошлаДрина није се могла газити. За време пребацивањапреко Дрине бригада је ухватила везу са деловима 15.мајевичке бригаде 17. ударне дивизије, који су ватромпомогли прелаз преко реке. Дванаестог децембра до 9

37



часова сви делови бригаде су били пребачени на суп- ротну обалу и после 21 дан напорног марша и борби јединице су добиле топлу храну.

Марш 1. јужноморавске бригаде из јужне Србије,преко Шумадије и западне Србије, био је тежак и на-

поран. Кретање преко планина, по киши, блату и сне-гу, уз честе борбе захтевало је максимум снаге и на-презања. Борци су све то издржали, испољивши притом херојство у борби и дисциплину на маршу. Нијед-ног тренутка се нису поколебали. Напротив, све јевише јачало уверење да ће њихови напори и жртвеуродити плодом. Жеља да се што пре састану са једи-ницама НОВЈ у Босни стално их је вукла напред.

Бригада је ушла у састав 5. кр ај иш ке дивизије.Али прилике су биле такве да о неком већем предаху

и одмору није могло бити ни говора, јер је непријатељу то време већ предузео офанзиву ширих размера про-тив јединица НОВЈ у источној Боени.55

Без иједног тренутка одмора бригада је учествова-ла у борбама, најпре у саставу 5. крајишке, а каснијеса јединицама 17. источнобосанске дивизије 3. ударногкорпуса. И у овим борбама борци 1. јужноморавскебригаде су показали своје борбено искуство. Тринаес-тог децембра бригада је стигла у село Жепу, а 14. де-цембра у саставу 5. дивизије као једна њена маршев-ска колона је кренула преко планине Деветака ка Ро-гатици. Када је на овом маршу 1. крајишка бригада 5.дивизије 15. децембра у 08,00 часова као претходницадивизије отпочела борбу у сусрету против делова не-мачке 1. брдске дивизије, из Соколца су кренули дело-ви 14. СС пука немачке 7. СС дивизије који су почелида окружују 1. јужноморавску и 10. крајишку бригадус циљем да их одсеку и потисну на снаге 13. СС пукаисте дивизије. Тако се 1. јужноморавска бригада по-ново нашла у веома тешкој ситуацији. Штаб 5. диви-зи је је одлучио да се ноћу 15/16. децембра извршипробој преко друма Соколац — Власеница. Прва јуж-номоравска и 10. крајишка бригада налазиле су се уколони која се преко Деветака пробијала код Крама.Пробој је био предузет под веома тешким теренским,

55 Архив ВИИ, кут. 737, бр. рег. 1—3/7; А. Виторовић, н.д.,стр. 546—548; С. Петровић, н.ч., стр. 78—79.

38



временским и борбеним условима. Пошто су Немциуспели да затворе брешу коју је направила 1. крајиш-ка бригада, остале бригаде су биле приморане да сва-ка за себе врше пробој и крче пут. До ованућа 16. де-цембра 1. јужноморавска бригада (без 2. батаљона) је

успела да преће друм. Мећутим, 2. батаљон, ко ји јепретходног дана штитио пробој са положаја око селаБоровца, нашао се одсечен на непознатом терену иније знао правац наступања своје бригаде и 5. дивизи-

је. Када су тешком муком били пронаћени водичи, ба-таљон је успео да избије на друм, али је ту био заус-тављен. Пошто је нешто измењен правац пробоја, бата-љон је уз тешке губитке, просто прегазивши немачкистрој, успео да се пробије из обруча и суетигне главни-ну бригаде. После пребројавања установљено је да је

у батаљону остало свега око тридесетак бораца. Уовом пробоју и остали батаљони су имали губитке,тако да се бројно стање бригаде смањило за око сто-тину бораца. Следећег дана бригада је продужила даводи борбе против непријатељевих снага које су напа-дале из Хан-Пијеска и са Крама и пошто је претрпе-ла велике губитке и била потпуно исцрпљена, штаб 3.ударног корпуса је одлучио да је повуче с положаја иприкупи ближе штабу корпуса.

Мећутим, догаћаји су се развијали неочекиванобрзо и били веома судбоносни за наше јединице. Пош-то у претходној операцији Немци нису успели да уни-ште јединице 5. и 17. дивизије (у њиховом саставу и 1.

јужноморавску бригаду), штаб немачког 5. СС брдскогармијског корпуса је одлучио да поново ок ру жи иуништи наведене јединице НОВЈ на овом подручју .Планом непријатеља је било предвићено да са југа, одВареша и Олова, наступа 7. СС. дивизија; са југоисто-ка, од Хан-Пијеска и Власенице, 1. брдска дивизија и

1. резервни пук . Земљиште на коме је требало да сеодвија ју ове борбе било је планинско, пошумљенои испресецано. Немачке су јединице биле оспособље-не за дејства у оваквим условима.

План наших јединица је предвићао да се најпреизврши груписање снага, а потом из центра извршипробој и јединице одвоје од непријатеља. Двадесеттрећи децембар јединице су провеле у шуми, јер јенемачка авијација непрекидно надлетала и бомбардо-

39



вала. Најзад, после прегруписања снага, 5. и 17. диви-зија и 1. јужноморавска бригада успеле су да по мра-зу од око 10 степени испод нуле изврше продор преко

реке Криваје код села Рибнице. Сутрадан је 1. јужно-моравска бригада избила на планину Озрен и ушла у

састав 17. дивизије. Али ни после тога није било пре-даха и бригада је одмах ушла у нове борбе. Пошто је17. дивизија имала задатак да се даље пробија у двемаманеварским групама, 1. јужноморавска бригада сезаједно са 6. источнобосанском и 18. хрватском брига-дом пробијала према Бирчу, док се друга група истедивизије пробијала ка Варешу. Двадесет четвртог де-цембра је 1. јужноморавока бригада у саставу 1. групебила приморана да води жестоке борбе код села Ту-маре. Ту је погинуо командант бригаде Предраг Мар-

ковић Алимпије. Немачке јединице, које су се изнена-да појавиле испред Тумара, биле су из 1. брдске диви-зије. После погибије команданта бригаде батаљони суипак успели брзо да се среде и у садејству са осталим

јединицама колоне да успешно одбију напад неприја-теља. Мећутим, због појаве нових непријатељевих ко-лона и опасности од окружавања одлучено је да сепредузме извлачење снага при чему је 1. јужноморав-ска бригада добила задатак да се повуче ка Омеровојводи. Трећи батаљон бригаде, један батаљон 18. хрват-

ске бригаде и две чете 6. источнобосанске бригаде има-ли су улогу заштитнице, која се после одвајања глав-них снага колоне нашла у веома тешкој ситуацији, јерсу Немци успели да је одсеку, тако да је тек 30. де-цембра, после тешких борби, успела да се прикључибригади у Бирчу. Њен 3. батаљон је стигао без поли-тичког комесара Милана Момчиловића који је погинуоса групом бораца и без комесара 2. чете Обрена Мили-ћевића, који је са преломљеном ногом остао у најбли-жем селу.

56

Прикупљање и срећивање 1. јужноморавске брига-де је извршено на маршу. Пошто је стигла у село Ше-ковиће, бригада се одморила 2—3 дана, а затим преба-цила у село Братунац. Ту је извршена реорганизацијабригаде: поново се формирају три батаљона, али сасмањеним бројем људства. У састав бригаде вратила

56 Архив ВИИ, кут. 737, бр. рег. 1—3/8.

40



се и груиа од иреко 40 бораца са политичким комеса- ром бригаде на челу, која је била одсечена за времепробоја на Деветаку и готово мееец дана деловала каосамостална јединица на Глаеинцу и око Рогатице.

Из Братунца бригада је у саставу 17. дивизије кре-

нула ка Тузли и у времену од 11. до 20. јануара 1944.године учествовала у нападу на Тузлу. Најзад, при по-влачењу из рејона Тузле бригада се преко реке Спречепоново пребацила у Шековиће, а затим преко селаНове Касабе дошла у Власеницу. Ту јој је преко савез-ничких авиона, дотурана храна, одећа и обућа.

За постигнуте успехе у борбама од њеног формира-ња до доласка у Власеницу Врховни командант НОВ иПОЈ је 1. јужноморавску бригаду прогласио ударном.Захваљујући се на бризи, целокупни састав бригаде је29. јануара 1944. године упутио телеграм свом врхов-ном команданту маршалу Титу.

„Борци, командири, команданти и политкомееариЈ. јужноморавске ударне бригаде шаљу Теби, нашВрховни команданте, друже Маршале Тито, своје ват-

рене борбене поздраве и захваљују Ти на бризи и паж-њи ко ју си указао нама, борцима из Србије. Ми смопоносни што се под Твојим врховним руководствомможе борити за слободу наше домовине, за братство

и равноправност свих народа Југославије."57

За време боравка у источној Босни 1. јужноморав-ска бригада се више пута налазила у обручу и тешкој,готово безизлазној ситуацији. Због способности руко-водећег кадра, личне свести, храбрости и издржљивос-ти бораца увек се успешно пробијала и извлачила изкритичне ситуације. Уз све то владала је и оскудица умуницији. Било је тренутака када је на борца долази-ло по пет метака.

После толиких борби бригада је према нарећењуВрховног штаба из Власенице кренула преко Хан-Пи- јеска, Коритника и Соколца, преко железничке пругеСарајево — Вишеград и даље у правцу Фоче. Ту јетребало да се одмори и среди и да уће у састав 2. про-летерске дивизије формирајући са 1. шумадијскомбригадом 3. српску бригаду.

5' Архив ВИИ, кут. 737, бр. рег. 1—3/9.

41



Г л а в а I

ФОРМИРАЊЕ 3. СРПСКЕ УДАРНЕ БРИГАДЕ

Ради остварења раније предвиђеног плана Врхов-ног шатба да јаче снаге НОВЈ продру у Србију, почет-ком фебруара 1944. године 2. пролетерска и 5. крајиш-ка ударна дивизија прикупљене су на простору измеђуПљеваља, Чајнича, Горажда и Фоче, где су отпочелеприпреме за извршење овог задатка. Требало је прод-

рети у јужну Србију, у Топлицу и Јабланицу, помоћида се оружана борба у Србији још више распламса ипрошири на све њене крајеве.

Пошто су 1. шумадијска и 1. јужноморавска бри-гада у немачкој операцији „Кугелблиц" претрпеле ве-лике губитке, нарочито 1. шумадијска бригада, и такознатно смањиле своје бројно стање, Главни штаб НОВи ПО Србије и Покрајински комитет КПЈ за Србијуодлучили су да споје ове две бригаде и да од њихфор мир ају 3. српску народноослободилачку ударнубригаду која би ушла у састав 2. пролетерске дивизије.О својој одлуци доставили су 8. фебруара извештајВрховном штабу НОВ и ПО Југославије. Два дана кас-

није врховни командант маршал Тито је одобрио фор-мирање бригаде. Ради тога је 1. шумадијска бригада сасвога простора предузела покрет и 9. фебруара стиглау село Поникве (код Пљеваља), где је сачекала 1. јуж-номоравску бригаду. Извршена је реорганизација. Од1. јужноморавске бригаде формирана су два, а од 1.шумадијске један батаљон. Њиховим спајањем је 10.фебруара 1944. године свечано формирана 3. српсканародноослободилачка ударна бригада.

43



На дан формирања бригада је имала три батаљо-на и ириштапске јединице — укупно око 500 наору-жаних бораца. Штаб бригаде су сачињавали: коман-дант Радивоје Јовановић Брадоња, политички коме-сар Сава Радојичић Фећа, заменик команданта Нико-

ла Љубичић, заменик политичког комесара МиркоМилојковић и начелник штаба Милош Манојловић.

На челу батаљона били су: 1. батаљон — коман-дант Митар Радовановић Требињац,* а политички ко-месар Милан Матијашевић Чича**; 2. батаљон — ко-мандант Миша Гавриловић, а политички комесар Ди-митрије Тодоровић; 3. батаљон — командант Реља Ко-сић (касније Божидар Стојановић Дренички), а поли-тички комесар Радојко Илић.

У бригади су основане партијска, скојевска и ом-

ладинска организација. У штабу бригаде и штабовимабатаљона, по четама, самосталним водовима и при по-задинским јединицама образоване су партијске ћелије,скојевски и омладински активи. За секретаре ћелијау четама одрећени су заменици политичких комесарачета, а у самосталним водовима делегати водова. За

рад партијске организације у батаљону задужен је ба-таљонски биро, чији је руководилац био заменик поли-тичког комесара батаљона а радом скојевске и омла-динске организације руководили су скојевски, однос-

но омладински руководиоци, који су били и члановибатаљонског бироа КПЈ. За руковоћење партијским ра-дом у бригади изабран је бригадни комитет са замени-ком политичког комесара бригаде на челу, а за руково-ћење омладинском организацијом одрећен је омладин-ски руководилац, који је био и члан бригадног комите-та Партије.

При штабу бригаде је организована и интендантуракојом је руководио интендант бригаде. Формирана је

комора, која је чувала и транспортовала материјал иимала на располагању одрећсн број коња за транспорт.По батаљонима су формиране интендантуре с интен-дантима на челу и одељење за опслуживање, које је располагало са неколико коња. У четама и самостал-

* Погииуо несрећним случајем као командант дивизије.** Умро после рата.

№



ним водовима, као и у штабу бригаде постављени суекономи и одређен потребан број кувара и коњо-водаца.

Одмах се приступило и организацији службе збри-њавања и неге рањ еника и болесника. Санитетскомслужбом руководио је шеф бригадног санитета. Фор-мирано је бригадно превијалиште и болница. По ба-таљонима су постављени санитетски референти с по-моћницима, а у четама болничари, односно болничар-ке. Санитетско особље је регрутовано из редова бора-ца из чета, поглавито другарица.

При бригади је формирана пратећа чета са мино-бацачким, противтенковским и митраљеским, а касни-

је и топовским и минерским водом. При батаљонимасу формирани митраљески водови, а касније и миноба-

цачка, противтенковска и минерска одељења.Поред чете пратећих оруђа при бригади и митра-љеских водова у батаљонима, формиране су извићачке

јединице и јединице везе: извићачки вод и вод за везупри штабу бригаДе и извиђачка десетина (одељење) идесетина за везу (одељење) при сваком батаљону.

Првих дана срећиване су јединице, извођена вој-ничка и политичка обука. Војна и политичка обукаобухватале су припрему за основни борбени задатак

— продор у Србију.

Одмах после формирања 3. српска ударна бригада је из села Поникава (10. фебруара) упутила један бата-љон у село Трпиње код Чајнича, а нешто касније још

један батаљон на простор око Чајнича. Штаб бригадеса једним батаљоном и приштапеким деловима остао је и даље у Пониквама. Бригада је имала задатак даводи борбе против четничких делова на овом подручју,да испита и рашчисти терен око села Заборка и да кон-тролише и затвара правац ко ји од Горажда води пре-ма Чајничу.

На том простору је у свим јединицама 3. српскеударне бригаде поводом 23. фебруара одржана свеча-на прослава 26-годишњице Црвене армије , ко јо ј јеприсуствовао командант 2. дивизије — пуковникЉубо Вучковић. На прослави је прочитана порукаврховног команданта НОВ и ПО Југославије маршалаТита у којој је истакнуто да Црвена армија наноси светеже ударце фашистичким освајачима, а њен победо-

45



носни продор према западу радосно одјекује у срцимасвих поробљених народа Европе. Поред тога, било јенаглашено да празник Црвене армије подстиче њенеприпаднике на још снажније ударце против фашизма,а припаднике НОВ и ПОЈ на још немилосрднију бор-бу против окупатора и љегових слугу.

1

Значај ове прославе за наше борце и јединице био је веома велики. Јединице Црвене армије и НОВ и ПОЈвећ три године водиле су тешке борбе против зајед-ничког непријатеља. Централни комитет СКП (бољше-вика) у прогласу поводом прославе 26-годишњицеЦрвене армије обратио се и народима Југославије ре-чима: „Храбри патриоти Југославије! Ваша борба заслободу и независност земље служи за пример којинадахњује све народе поробљене Европе. Нека живихеројски народ Југославије и њена Народноослободи-лачка војска, која се пожртвовано бори против фа-шистичких окупатора." Ове речи борци и старешинебригаде схватили су као признање за постигнуте ре-зултате и подстицај за пожртвовање и истрајност допотпуне победе над непријатељем и извојевање слобо-де и независности.

ПРИПРЕМЕ ЗА ПРЕЛАЗ У СРБИЈУ И ПОКУШАЈ

ФОРСИРАЊА ЛИМА

За време одмора и припреме јединица за продору Србију и предсто јећа дејства примљен је телеграмВрховног команданта НОВ и ПОЈ од 19. фебруара1944. године којим се штабу 2. ударног корпуса наре-ћује да 2. пролетерска и 5. ударна дивизија крену заСрбију.

2 Од њих је формирана Ударна група дивизија

(под командом штаба 5. ударне дивизије) са задаткомда преко југозападне Србије и Копаоника продре у

Јаблапицу и Топлицу, да се попуне новим борцима ида у садејству са јединицама НОВ и ПОЈ на том под- ручју прошире оружану борбу, помогну оживљавање

1 Хронологија ослободилачке борбе, стр. 674; Архив ВИИ,кут. 734, бр. рег. 11/6; Јово Вукотић, Друга пролетерска диви-

зија, Војноиздавачки завод, Београд, 1972, стр. 339 (убудуће,Ј. Вукотић, н.д.).

Хронологија ослободилачке борбе, стр. 673.

46



политичког рада у народу, да помогну формирање но-вих јединица и да створе чврст ослонац за прихватање

јачих снага НОВЈ, које би, такође, продрле у Србију.Крајем фебруара 1944. године штабу 2. ударног

корпуса било је познато да се у Пљевљима налази јед-на јединица са око 1.200 немачких војника, да је уоколини града размештен један четнички корпус ја-чине око 1.300 људи и да у околини села Заборка имаоко 500 четника. Јединице 2. пролетерске дивизијетада су се налазиле на простору Чајниче — Пљевља

— Лим — и углавном затварале правац од Пљеваља.Да би разбио четничку групу код Заборка, штаб 2.

дивизије је наредио 3. српској ударној бригади да садосадашњег простора 1. марта 1944. године отпочнемарш и да из покрета главним снагама нападне и раз-

бије четничке снаге у рејону Заборка, а да са једнимбатаљоном осигура везу у рејону села Трпиње са дело-вима 5. крајишке дивизије. Предвиђени напад 3. срп-ске ударне бригаде почео је 2. марта у 05.00 часова.Том приликом је четничка летећа бригада потпуно раз-бијена, а њени остаци протерани ка Рудом

3. У борби је

заплењена архива ове четничке јединице.Трећег марта је 3. српска ударна бригада остала

на достигнутим положајима у рејону Заборка очекују-ћи нарећење за даља дејства, која су била најављена.4

Ради форсирања реке Лима штаб 2. пролетерокедивизије је 4. марта 1944. године издао бригадама на-

рећења. Друга пролетерска бригада добила је задатакда се пребаци ближе Лиму, да ноћу измећу 6. и 7.марта форсира реку, овлада селима Штрпцима и Ос-корушом и организује одбрану на линији Сирова гла-ва — Крстац. Четврта пролетерска бригада је требалода буде спремна за дејство у правцу Добре воде, да за-твори правац Пљевља — Рудо и прикупља податке онепријатељу у рејону Рудог. Трећа српска ударна бри-

гада овим нарећењем имала је задатак да и даље оста-не на дотадашњем простору у рејону Заборка, да обез-бећује јединице дивизије са тог правца, да извићаправце Рудо — Чајниче и Рудо — село Мељак и дабуде спремна за покрет ка одсеку форсирања Лима и

3 Архив ВИИ, кут. 732-А, бр. рег. 56/4.

4 Архив ВИИ, кут. 737 бр. рег. 1/1.

47



за прелазак у Србију. Да би осујетили дејства наших јединица, Немци и четници су 5. марта по веома ло-шим временским условима и мећави предузели нападод села Југова на положаје 2. пролетерске бригаде,али су и поред почетних успеха одбијени. _

Три покушаја форсирања Лима нису дала очеки-ване резултате. Ноћу уочи 10. марта 2. пролетерскабригада је и по четврти пут покушала да форсираЛим, али и овога пута покушај није успео.

V мећувремену 3. српека ударна бригада је упути-ла један батаљон у село Страгачину (12 км низводноод Рудог) са задатком да се у повољном моменту пре-баци преко Лима. Мећутим, и овде нису постојале мо-гућности за израду чамаца, нису извршене ни одгова-

рајуће тактичко-техничке припреме, река је надошла,а на десној обали Лима налазиле су се доста јаке сна-ге четника, тако да батаљон није могао да изврши по-

48



стављени задатак.5 Бригади је после тога нарећено дасе задржи на свом простору, с тим да не повлачи бата-л>он из села Стрмице, већ да и даље остане тамо с ци-л>ем да испита могућности за форсирање Лима на овомправцу.

6

Штаб 2. пролетерске дивизије, који се налазио уселу Саставцима, 10. марта је обавестио штабове 2.пролетерске и 3. српске ударне бригаде да се на поло-жајима у рејону Прибој — Рудо налази око 2 — 3.000недићеваца, четника и Немаца, ко ји имају задатак данашим јединицама спрече прелазак преко Лима. Пош-то покушаји форсирања Лима нису успели, команда 2.пролетерске дивизије донела је одлуку да извуче једи-нице из долине Лима, прекине непосредан контакт санепријатељем и настави дејства ду ж ком уникације

Пљевља — Чајниче. У том смислу су издата и потреб-на нарећења. Тада је 3. српска ударна бригада добилазадатак да са простора Заборак — село Восковина —село Страјборићи затвара правце од Рудог, Горажда иСтрмице и* обезбеди слободу покрета и дејства оста-лим јединицама дивизије. Следећих неколико дана она је успешно извршавала постављени задатак и обезбе-ћивала 2. и 4. пролетерску бригаду, ко је су изводилемаршеве на нове просторе. После тога 3. српска брига-да се разместила на простору Заборак — село Лисичи-

на, штаб дивизије у село Дајковиће, док су 2. и 4. про-летерска бригада оријентисане према, комуникацијиПљевља — Чајниче.

7

ФОРСИРАЊЕ ЛИМА И ИЗБИЈАЊЕ У ДОЛИНУ ИБРА

После повлачења јединица 2. пролетерске дивизи- је из долине Лима непријатељ се делом снага пребацио

преко реке и избио на линију село Батковићи — селоЗабрће. Четрнаестог марта у Батковићима се налазиочетнички Милешевски корпус, а на овом мостобранусу се налазили и делови 5. пука Српског добровољач-ког корпуса, делови четничког корпуса Павла Буриши-

5 Ј. Вукотић, н.д., стр. 342.

6 Архив ВИИ, кут. 732, бр. рег. 20/1 и 1—26/4.

7 Архив ВИИ, кут. 732, бр. рег. 31/1.

4 49



ћа, делови четничке Пљеваљске бригаде и муслиман-ске милиције. У току 14. марта против ових група во-ћене су мање борбе.

8

У време када је Врховни штаб одобрио форсира-ње Лима и продор у Србију, на десној обали Лима, у

рејону Прибоја и Рудог, налазиле су се снаге четнич-ког Дринског и делови Милешевског корпуса, односноњихове бригаде — Сребрничка и Прибојска, ојачане

једним батаљоном Српског добровољачког корпуса и1. батаљоном 2. пука немачке дивизије „Бранденбург".Поред тога, на овом простору могле су бити употреб-љене и снаге које су се налазиле око Ужица, БајинеБаште и Чајетине — Ужичка, Златиборска и Рачанскачетничка бригада, као и једна летећа бригада која јебила предвићена за брза дејства у правцу Лима. У ре-

јону Пљеваља непријатељ је имао у приправности јакеснаге којима је брзо могао напасти десни бок и поза-дину Ударне групе дивизија. На правцу Прибој — До-брун могла су бити употребљена и оклопна возила 2.пука дивизије „Бранденбург", као и неки његови мањиделови. Мећутим, обала није била припремљена за од-брану и сем изграћених стрељачких заклона, који сувише служили за обезбећење и осматрање, није билоникаквих других утврћених положаја, нити је сама од-брана имала потребну дубину.

9

После разраде плана за форсирање Лима 14. мартана састанку у селу Заборку, на коме су поред штаба 5.дивизије присуствовали и начелник штаба 2. дивизијеСаво Дрљевић и секретар Покрајинског комитета КПЈза Србију Благоје Нешковић, 2. дивизија је добила за-датак да што пре очисти леву обалу Лима од неприја-тељевих делова, а потом да буде спремна да пошто 5.ударна дивизија образује мостобран на супротној оба-ли и она преће на десну обалу реке.

У склопу основног задатка дивизије — 3. српскаударна бригада је још 13. марта добила задатак да се14. марта прикупи на простору села Заграће и у сеоци-ма Меница и Четање, одакле да изврши напад и разби-

је непријатељеве снаге у селу Батковићима. Најпре јетребало да изврши прегруписавање својих јединица и

8 Архив ВИИ, куг. 732-А, бр. рег. 56/4.5 Ј. Вукотић, н.д., стр. 346. . .,

50



14. марта до 18.30 часова поседне полазне положаје налннији села Лисичине — села Поћаворјс, а потом напа-да општим правцем Лисичине — Поћаворје — Бат-ковићи.

10

Штаб 3. српске ударне бригаде издао је 14. мартазаповест за напад којом је нарећено:

— након прнстизања 1. и 2. батаљона на цростор село Ли-сичине — село Пођаворје 2. батал>он да остави једну чету наположају Шебов гроб са задатком да са тог положаја обезбе-ђује болницу и интендантуру бригаде, а патролама одговарају-ће јачине стално извића правац Лисичине — Присој — Јело-вик — Рудо;

— 2. батаљон (без једнечете) да нападне непријатеља прав-цем село Лисичине — село Бара — село Живинице — село За-маље — село Батковићи;

— 1. батаљоп да напада правцем село Забрће — село Чета-

ње — Мецелево (к. 1139) — село Батковићи; —3. батаљон као резерва бригаде да креће за 1. батаљо-

ном и да буде спреман за увођење у борбу на његовом правцунапада, с тим што би из Забрђа упутио једну чету да избијена положаје Мецелева и као десна побочница напада неприја-теља правцем Забрђе — к. 1020 — Лиса стијена;

— чета пратећих оруђа одмах да упути по један миноба-цач и једну противтенковску пушку 1. и 2. батаљону.

Напад бригаде одвијао се према предвићеном пла-ну и сви батаљони су извршили постављене задатке,

тако да је непријатељева одбрана у ре јону Баткови-ћа разбијена у целини до пада мрака. За време нападаштаб бригаде се налазио и кретао на правцу главногудара: заселак Мецелево — село Батковићи.

11

Пошто је 14. марта преко села Заборка и Дупцаизбила у рејон села Сетихова, 1. крајишка бригада 5.ударне дивизије је у 22 часа отпочела форсирањеЛима. Већ 15. марта створила је мостобран на деснојобали реке ширине око 15, а дубине до 10 км. Заузела

је и село Бијело Брдо, топографски врло јак и важанобјекат на комуникацији Прибој — Вишеград, чиме јепрееекла овај пут. Четници су напустили и Рудо пов-лачећи се према Прибоју.

Следећег дана, 16. марта, непријатељ није предузи-мао никаква активна борбена дејства, осим извићања

18 П. Вишњић, н.д. стр. 43.11 Архив ВИИ, кут. 732, бр. рег. 1 /2.

4*



Напад 3. српске бригаде на с. Батковићи — Мећуречје(14. III 1944. год.).

реке Лима еа два авиона. Трећа српска удариа брига-да се после разбијања непријатеља у селу Батковићи-ма налазила на простору Батковићи — село Живини-це — село Устибар; 2. пролетерска бригада десно — напростору Батковићи — село Пожегрмац; два батаљо-на 4. пролетерске бригаде на простору село Голеша —

село Калућеровићи. Штаб дивизије налазио се у селуОаставцима.

Пошто је 5. дивизија образовала мостобран на дес-

ној обали Лима и створила услове за несметано преба-

цивање 2. пролетерске дивизије, ова је код места Ру-

дог отпочела да прелази Лим преко порушеног моста,

који је био оспособљен за пролаз и преко пронаћених

газова.

52



Предње јединице 3. српске ударне бригаде су 16.марта око 17 часова отпочеле да прелазе преко оспо-собљеног моста. За преношење терета преко Лима нап-

рављени су сплавови на лицу места, коњи су прелази-ли газом без товара. Следеће ноћи и дана цела бригада

се пребацила преко Лима, а затим извршила маршправцем Рудо — Хусеинова раван — село Будимлија идо краја дана 17. марта избила у рејон села БијелихБрда. Према плану прелаза за 3. српском одмах су пре-бачене и јединице 4. пролетерске бригаде. На левојобали Лима, на простору Батковићи — Црнуговићи —Пожегрмац, задржала се једино 2. пролетерска брига-да 2. дивизије у очекивању генерала Павла Илића,делегата Врховног штаба НОВ и ПОЈ, обезбећујућимостобран код Ррудог од евентуалног напада неприја-теља са правца Пљевља — Рудо и Чајниче — Рудо.17

V мећувремену је у засеоку Арсићима крај Рудогодржан састанак штабова 5. крајишке и 2. пролетер-ске дивизије коме су присуствовали чланови Главногштаба НОВ и ПО Србије и Покра јинског комитетаКПЈ за Србију: Благоје Нешковић, Мома Марковић иА>убинка Милосављевић. На овом саетанку требало једа се направи план за дејство обеју дивизија у наступ-ном марш-маневру за Србију. Пошто није било једин-

ственог става, донета је одлука да се до пристизањадефинитивне одлуке Врховног штаба одмах приступипродору на Златибор и у току кретања разбијају не-пријатељеве посаде на комуникацији Ужице — Више-град измећу села Добруна и села Вардишта.

После напуштања рејона Рудог непријатељеве је-динице су се повукле ка Прибоју, Вишеграду и НовојВароши. Друга пролетерска дивизија је сада имала за-датак да са две бригаде изврши покрет на простор:село Бијела Брда — село Добрун — село Вардиште —

село Семегњево, а једну бригаду да остави у рејонуРудог. Њена 3. српска ударна бригада добила је наре-]|>ење да 19. марта у 5 часова изврши марш најпогод-нијим правцем, размести се у рејону села Семегњеваи одатле да затвори правце који изводе од комуника-ције Вардиште — Ужице и од Чајетине. Десно од 3.српске ударне бригаде дејствовала је 1. крајишка бри-

12 П. Вишњић, н.д. стр. 46.

53



гада 5. дивизије на правцу Јабланица — Рибница, алево 4. пролетерска бригада.

13

Ноћу 17/18. марта један батаљон 3. српске ударнебригаде је у садејству са 1. крајишком бригадом 5. ди-визије извршио напад на немачко-бугарске посаде (у

јачини од по 200 војника) у селима Добруну и Варди-шту. Непријатељеве посаде су биле потпуно изненаће-не и у борби око поседнутих зграда претрпеле су ве-лике губитке. Из покрета је разбијено непријатељевообезбећење и без задржавања продужен напад назграде из којих су, у покушају да се спасу бекством,исказали немачки и бугарски војници и падали поко-шени ватром бораца бригаде. Четници Вишеградскебригаде Дринског корпуса, ко ји су били у близини,брзо су им притекли у помоћ и у свануће напали бри-

гаде с лећа из правца села Станишевца, тако да су је-динице 3. српске и 1. крајишке бригаде биле примора-не на повлачење. V овим борбама погинуло је око 50немачких и бугарских војника, заплењен је један мит-

раљез и 10 пушака, као и доста разноврсне муниције,а уништено 10 непријатељевих камиона са муницијоми опремом која се у њима налазила и један путничкиаутомобил.

14

Осамнаестог марта јединице 3. српске ударне бри-

гаде продужиле су са извршењем постављених задата-ка. Са положаја код села Брезовца и са Санца протерале су око 300 четника и тако без сопствених губитакаочистиле овај рејон.

15

Деветнаестог марта у 5 часова 3. српска ударнабригада је извршила покрет из рејона Вардиште —Јабланица правцем Лисичина — заселак Мало Поље —село Семегњево одакле је у снажном налету протерала

јачу четничко-бугарску колону и одбацила је према Чајетини. Остале јединице дивизије су такоће изврши-

ле своје задатке и избиле на простор заселак Мисаи-ловићи — заселак Јањићи — село Бијело Брдо, док су

јединице 5. ударне дивизије избиле на простор: село

13 Архив ВИИ, кут. 732, бр. рег. 24/1.14 Љубодраг Бурић, Ратни дневник, Војноиздавачки завод,

Београд, 1966, стр. 200 (убудуће Љ. Бурић, Дневник); П. Виш-њић, н.д., стр. 50—51.

15 Архив ВИИ, кут. 735, бр. рег. 2/2. .л.г 7ј "

54



Грање — еело Вардиште — село Триавци. Штаб 2. ди-визије је пребачен у село Цвркоте.

За постигнуте успехе у претходним борбама и нафорсирању Лима Врховни командант НОВ и ПОЈ је19. марта 1944. године 2. пролетерској и 5. крајишкој

Форсирање Лима и избијање у рејон Семегњева(16—19. III 1944. год.).

дивизији послао честитку следеће садржине: „Чести-

там на успеху код Лима", што је војничком и старе-шинском саставу обе дивизије дало подстрека на јошвеће напоре у борби против непријатеља.

16

Пошто је Врховни штаб донео одлуку да Ударнагрупа дивизија до долине реке Ибра дејству је скупнопод командом штаба 5. ударне дивизије, после одржа-

16 Хронологија ослободилачке борбе, стр. 697.

55



ног састанка у селу Ресићнма 20. марта 1944. године,на коме је присуствовао и делегат Врховног штаба ге-нерал-мајор Павле Илић са групом чланова совјетскевојне мисије, одлучено је да 2. и 5. дивизија одЛима до Ибра дејствују општим правцем Златибор —

Јавор — долина реке Студенице, да енергичним насту-пањем разбију непријатељеве снаге на том правцу иуниште квислиншки државни апарат . Успут је билонеопходно мобилисати што већи број нових бораца запопуну јединица. Органе нове народне власти, збогпланиране брзине покрета, требало је стварати самотамо где за то заиста постоје повољни услови. Штабо-вима, јединицама и целокупном борачком саставубило је стављено у задатак да за време марша, а наро-чито у местима размештаја, окупљају становништво,

одржавају зборове, тумаче политичку ситуацнју и об- јашњавају циљеве народноослободилачке борбе.Сва већа насељена места и већину села на правцу

покрета 2. и 5. дивизије до Ибра посели су: немачки2. пук дивизије „Бранденбург" и 5. СС полицијски пук,легија „Кремплер", бугарска 24. пешадијска дивизија,5. пук Српског добровољачког корпуса, јединице Срп-ске граничне страже, четнички Дрински, Злати-борски, 2. равногорски, Пожешки, Јаворски, 2.милешевски корпус и муслиманска милиција. Не-

пријатељ је сматрао да ће 2. и 5. дивизија на-падати правцем Добрун — Ужице и Чајетина —Ужице, те је ове правце затворио јаким снага-ма, док је ојачана резерва команданта — један ојача-ни пешадијски пук — упућен железницом на просторУжице — Пожега.

17 Четници су нарочито настојали да

чврсто држе под својом контролом територију југоза-падне Србије, а потпомогнути од Немаца и Бугарагрчевито су се бранили прелазећи често у противнапа-де, док су у позадини непрекидно попуњавали своје је-динице принудном мобилизацијом.18

Пошто је штаб 2. пролетерске дивизије обавестиопотчињене јединице да је непријатељ 21. марта на про-стору Штрпци — Бијело Брдо напао 4. крајишку бри-

17 П. Вишњић, н.д., стр. 58; Архив ВИИ, НАВ-Н-Т-501, филм

256, снимак 297.18 П. Вишњић, н.д., стр. 59. , , , . Ј 4 ,

56



гаду из правца Прибој — Рудо, наређено је 3. српскојударној бригади да 22. марта отпочне покрет у 06.00часова и да се најпогоднијим правцем пребаци у селоДоброселицу, да се повеже са јединицама 5. кр ај иш кедивизије ради заједничког обезбеђења према комуни-кацији Нова Варош — Ужице и из правца Увца.

Непријатељ је успео да продре у Рудо и да око09.00 часова друмом Прибој — Вардиште 2. пук диви-зије „Бранденбург" избије на линију : Бијело Брдо —к. 872 — заселак Јањићи. У мећувремену напад је успе-шно одбијен и непријатељ је због претрпљених губи-така био приморан на повлачење, чиме су Ударнојгрупи дивизија створене могућности да приступи извр-шењу основног задатка.19

МАРШ И БОРБЕ У ЗАХВАТУ ДОЛИНЕ ИБРА

(покушај форсирања реке)

После одбијања непријатељевог напада из прав-ца Рудог и Прибоја 2. пролетерска дивизија се22. марта 1944. године пребацила на простор селаЈабланице и Доброселице где је заноћила, а 23.марта на проетор село Драглица — село Негбине —

село Ојковица. Трећа српска бригада се померила изсела Доброселице у рејон села Бураће и Ојковиће и за-творила правац од Нове Вароши и Сјенице.

20 На ли-

нији Кокин Брод — Негбина 3. српска и 4. пролетер-ска бригада разбиле су Моравичку бригаду четничко1Јаворског корпуса и одбациле је преко Ојковице. Петакрајишка дивизија је тога дана посела Борову главуи село Љубиш и осигурала бок Ударне групе дивизијаод напада из Ужица и Чајетине.

Пошто је овим померањима јединица извршенонеопходно прегруписавање, а имајући у виду основнизадатак 2. пролетерске и 5. крајишке дивизије — раз-вијање офанзивних дејстава у долини Ибра, штаб 2.пролетерске дивизије је 23. марта издао заповест задаљи покрет.

19 Исто, стр. 59—61.20 Зборник, том I, књ. 7, бр. док. 39.

57



Трећа српска ударна бригада добила је задатак дакрене правцем село Јасеново — Ојковица — село Гор-ње Трудово — Рујиште Поље и да се размести на про-стору села Кушића. Задатак бригаде је био да раетерачетнике и муслиманску милицију на свом путу, а на-кон доласка на одрећени простор да затвори правацод Увца и прикупља податке о непријатељу на прав-цу село Кладница — Сјеница и у селима према плани-ни Голији. Комуникацију Сјеница — Ивањица треба-ло је да што темељитије поруши, да направи препрекена погодним местима и тиме онемогући пролазак мо-торних возила према јединицама дивизије.

21

У мећувремену Немци су, поред довоћења својих резерви на простор Ужица и Пожеге, извршили и дру-га померања својих и квислиншких јединица ради си-гурнијег обезбећења поседнутог простора:

— 1. батаљон 1. пука Српског добровољачкогпука из Ваљева пребачен је у Мионицу;

— 2. батаљон 2. пука Српског добровољачког кор-пуса из Крагујевца за Чачак;

— 1. дивизион бугарског 1. артиљеријског пука изНиша за Ужице;

— 3. дивизион бугарског 1. артиљеријског пука изПожеге у Ужице;

— 1. батерија бугарског 1. артиљеријског пука изНиша у Пожегу;

— 8. батерија бугарског 1. артиљеријског пука изПожеге за Кремну;

— 1. вод 10. батерије бугарског 1. артиљеријскогпука из Ариља у Ивањицу;

— 10. батерија бугарског 1. артиљеријског пукаиз Петровца у Пожегу;

— 2. батерија бугарског 69. пешадијског пука (без6. чете и једног вода) из Кучева у Пожегу;

21 Зборник, том I, књ. 7, бр. док. 46. : 1

58



— 1. батерија бугарског 70. пешадијског пука изМладеновца за Ужице;

— 2. батерија бугарског 122. пешадијског пука изУжица за Кремну;

— 24. митраљески батаљон бугарске 24. пешадиј-ске дивизије из Ужица за Чајетину односно, наПалисад;

— 20. митраљески батаљон из Пожаревца заУжице;

— 2. инжињеријски вод бугарског 1. окупационогкорпуса из села Мокре Горе за Ужице;

— 8. чета бугарског 69. пешадијског пука, ојачана

водом митраљеза, из Жагубице у Пожаревац;

— 2. вод 8. чете бугарског 69. пешадијског пука,ојачан одељењем митраљеза, из Жагубице у село МалоЦрниће.

22

Двадесет четвртог марта јединице 2. пролетерскедивизије су извршиле планиране покрете. Четврта про-летерска бригада марширајући правцем село Кућани —село Јасеново — село Мочиоци — село Вујаши избила

је на линију село Сивчина — Околиште, а 2. пролетер-

ска, која се кретала иза 4. бригаде на линију село Ву- јаши — село Маскова. Приликом покрета 4. бригада јенаишла на делове четничког Јаворског и 2. равногор-ског корпуса (јачине око 1.500 четника) који су поку-шали да организују јачу одбрану на линији Јасеново

— Трудово. После кратке и жестоке борбе неприја-тељ је протеран уз осетне губитк.е.2:!

Трећа српска ударна бригада образовала је за-себну колону наступајући према селу Кушићима. Левоод ње наступала је 4. пролетерска бригада. Марш је

био тежак због хладног времена, великог снега и мећа-ве због чега је известан број коња угинуо. Код села Бу-

раће и Трудова 3. бригада је водила борбу против четни-

22 Архив ВИИ, микрофилм НАВ-Н-Т-501, филм 256, сни-мак 310.

23 Блажо Јанковић, 4. пролетерска црногорска бригада,Војноиздавачки завод, Београд, 1975, стр. 348 (убудуће Б. Јан-ковић, н.д.).

59



ка и одбацила их према планини Јавору . Док се бригада24. марта ујутру под заштитом магле у батаљонскимколонама приближавала Кушићима, магла се одједномподигла, батаљони су били откривени и по њиховимколонама отворена је изненадна ватра. Батаљони су се

у покрету развили за борбу, енергичним дејсгвом раз-били непријатеља, а затим продужили покрет ка селуКосовици, осигуравајући десни бок дивизије и затва-

ра јући правац од Сјенице. Том приликом четници суимали око 40 погинулих и рањених, а 7 заробљених,док је 3. бригада имала 4 мртва (мећу њима је био иполитички комееар чете Миодраг Марковић) и 5 ра-њених бораца. Заплењена су 2 минобацача и 1 пушко-митраљез.

24

Пошто су и јединице 5. крајишке дивизије на сво-

јим правцима успешно продирале општим правцемпрема долини реке Ибра и ка Ушћу, опуномоћени команд ујућ и генерал у Србији је 24. марта 1944. овакопроценио ситуацију и истовремено издао нарећење зачова прегруписавања својих јединица;

„.. .Због упада Титових банди иреко југозападних граница,српсжа влада Милана Недића је у латентној кризи.

1. Непријатељ је напустио Јабланицу и Рибницу. Главнеснаге данас пре подне се налазе у пределу Араглице и у пок-

рету према истоку. Слабије непријатељске снаге крећу прекоРавни у правцу Ужица.

2. Први краљевски бугарски окупациони корпус има зада-так да обухватним дејством нападне и уништи непријатеља.

3. При томе:а) једна ојачана група (најмање два ојачана батаљона) ће

се ггребацити преко Јабланице, Доброселице и Драглице пре-ма комуникацији Љубиш — Кокин Брод;

б) наређени напад на непријатељску групу код Равни из-вести са што је могуће јачим снагама и пробити се преко Љу-

биша према југу;ц) одбраном на доњем току реке Велики Рзав и на реци

Моравици код Ариља, Клисуре и Прилика, спречити неприја-тељски продор према североистоку и истоку. Због тога јенеопходно ојачавање делова који су се тамо налазили;

д) 2. српски добровољачки пук у току ноћи 25. мартатреба пребацити преко Ариља за Млин, 2 км југоисточно од


60



Прилика... Задатак: да нападие непријатеља и да га одбациу иравцу Кокиног Брода. Пук се од момента пристизања под-чињава 24. бугарској дивизији;

е) ради подршке напада из Ивањице 25. марта креће пре-ма коти 1187, 4 км југозападно од Околишта, 1. батаљон 61.бугарског пешадијског пука. Задатак: спречити продор непри-

јатеља према југоистоку;ф) Ивањица остаје поседнута са једним батаљоном;

г) Четници и Српска државна стража су подељени у на-падне групе.

4. Друга оклопна армија је замољена да деловима групе„Пфајфер" напада преко Нове Вароши у правцу Кокиног Бро-да, а са групом „Кремплер" да затвори правац оеверно од Сје-нице, према Кладници.

5. Батаљон жандармерије 696 на простору Пожеге остајекао резерва Војног заповедника.

25

Истог дана у 24,00 часа штаб 2. пролетерске диви-зије издао је заповест за настављање покрета једини-ца до линије село Косовица — село Мана — село Бу-дожеља — село Комадине — село Парезане.

26 Према

тој заповести требало је да се 3. српска ударна брига-да пребаци из Кушића у Комадине с тим да један ба-таљон упути у Косовицу да затвори правац од села До-брог Дола и извића у правцу реке Студенице.

Двадесет петог марта у 11 часова 3. српска ударна

бригада отпочела је покрет из Кушића и преко Косо-вице стигла у рејон села Комадина, одакле је упутилаизвићачке органе у правцу долине реке Студенице.Истог дана 4. пролетерска бригада преместила се напростор села Буткова и Рокаца, а 2. пролетерска бри-гада на простор села Парезана и Лепосавића. Токомпокрета бригаде су водиле борбу против Бугара и не-дићеваца у рејону села Арсенијевића и Калушевића,а против четника у рејону села Братљева. Укупна сна-га непријатеља била је око 1.000 људи. Четници и Бу-

гари су били изненаћени и потучени. Њихови губициизносили су 75 мртвих и 85 рањених, а заплењена су 4пушкомитраљеза и доста друге опреме. Непријатеље-ве снаге су се повлачиле на свим правцима гоњене од

25 Архив ВИИ, микрофилм НАВ-Н-Т-501, филм 256, снимак

335-6.26 Архив ВИИ, кут. 732, бр. рег. 28/1; П. Вишњић, н.д.,

стр. 74.

61



претходница или главнине бригада. Трећа српска удар-на бригада у наступању према Комадинама заробила

је 6 четника. Штаб дивизије се преместио у Косовицуи схместио код школе. Јединице 5. дивизије су достиглепростор села Подковиља, Бојовића и Равне Горе.27

Двадесет шестог марта 1944. године јединице 2.пролетерске и 5. крајишке дивизије остале су на прос-торима које су заузеле претходног дана срећујући сеи припремајући за настављање покрета. Вршена су из-вићања и прикупљени подаци о непријатељу, његовимнамерама, јачини и распореду. У току дана наилазилесу поједине разбијене четничке групице, ко је сунаше јединице разоружавале. Иначе, до јачих сукобас непријатељем није долазило. Штаб 2. дивизије је из-дао нарећење за даљи покрет и дејство. Према тој за-

повести дивизија је имала задатак да се 27. марта пре-баци на простор село Деспотовица — село Врмбаје —село Придворица — село Чечина. Следећи дан је биоодрећен за одмор јединица и саветовање штаба и командног кадра јединица.

Трећа српска ударна бригада добила је задатак да27. марта у 06.00 часова отпочне покрет из Комадина,путем који води преко Белог камена и Ограћеника, иизбије у рејон село Илинчићи — село Јаћовићи —село Брковићи. Нарећено је да се ту прикупи храна за

29. и 30. март, да се јединице среде и да се што бриж-љивије прикупе подаци о непријатељу, његовом распо-

реду и покретима, а нарочито подаци о покретима чет-ничких јединица.

28

Истовремено немачка команда је за ојачавањ еобезбећења ибарске долине образовала борбену групупуковника Шредера, којој је било стављено у задатакда брани ибарску долину, железничку пругу и пут наодсеку село Полумир — Рашка са тежиштем одбранеизмећу Ушћа и села Жутице. Борбеној групи „Шре-

дер" су потчињени: један пук белогардијског Рускогзаштитног корпуеа, два батаљона 4. пука Српскедржавне страже, 1. батаљон 1. пука Српског доброво-љачког корпуеа, један батаљон немачке полиције, 205.вод за осигурање путева, двоја оклопна кола и све ос-

27 П. Вишњић, н.д., стр. 74-75.28 Зборник, том I, књ. 7, бр. док. 54.

62



тале полицијеке јединице, јединице Српеке државнестраже и алармне јединице 2. оклопне армије које сусе налазиле на том простору.29

Двадесет седмог марта 1944. године све јединице 2.пролетерске дивизије су поселе нове рејоне: 4. проле-

терска бригада простор села Придворице, Деспотовицеи Алексића, а 2. пролетерска бригада простор селаТрњака, Асановог Села, Раденковића и Гиздовића. Тре-ћа српска ударна бригада, као средња колона дивизи- је, избила је на простор села Илинчића, Перовића, Јан-ковића и Берковића. Марш су отежавали снег и веја-вица, који су пратили колоне у току целог покрета.

Успут је претходница 3. српске ударне бригаде за- робила два четничка курира, који су носили извештајчетничке команде бугарским окупационим властима и

среском начелнику у Ивањици. Курири су успели дауниште извештај пре заробљавања, али су на саслуша-њу ипак саопштили његову садржину.

Десно од 2. дивизије, ка долини Ибра, наступала је 5. дивизија и избила на простор село Брусник —село Дојчићи — село Плочник — село Остатије. Штаб2. дивизије са приштапоким јединицама преместио сеу село Пејовиће, а штаб 5. дивизије и Главни штабНОВ и ПО Србије у село Перишиће.

Двадесет осмог марта 1944. године све јединице 2.дивизије су остале на достигнутом простору ради од-мора и срећивања. Штаб 3. српске ударне бригаде одр-жао је састанак са штабовима батаљона и командамасамосталних чета на којем је извршена анализа деј-ства и стања јединица. Из постигнутих уепеха и узрокауочених недостатака на маршевима и у борбама изву-чена су искуетва и поуке за наредна дејства. На сас-танку су постављени задаци јединицама и командамаза будући политичко-пропагандни рад при даљем про-

дирању кроз Србију.Немачка команда Југоистока, пратећи дејства на-

ших снага, увидела је да је њихова линија одбранеСрбије пробијена. Зато је најхитније предузела новопомерање својих јединица према Ушћу и Рашкој. ИзСмедерева је пребачен 1. батаљон 4. пука Српског

в Архив ВИИ, НАВ-Н-Т-501, филм 256 оиимак 347; П. Виш-њић, н.д., стр. 79.

63



добровољачког корпуса, из Паланке 2. батаљон истотпука, из Ваљева је пребачен 2. батаљон 1. пука, а сапростора Пожега — Ивањица 1. и 2. батаљон 2. добро-вољачког пука. На овај простор је такође пребачен и696. моторизовани батаљон пољске жандармери је из

Пожеге.

30

Ради преласка Ибра Ударна група дивизија мора-ла је прећи железничку пругу, пут и уску клисурастудолину реке са високим обалама. Задатак је захтеваообимне припреме и велика напрезања команди и једи-ница. Дивизије су морале да створе нову операцијскуосновицу на простору Пусто Поље — Бела Стена. Дру-га пролетерска дивизија имала је задатак да дејствујеизмећу Пустог Поља и окуке Ибра код села Багаша(заселак Бојанићи), а 5. дивизије (јужно од ње) измећу

засеока Бојанићи и Беле Стене.Пошто је дан 29. марта 1944. године био ведар те

је настало нагло отапање снега, а уз то и неприја-тељева авијација била врло активна у извићању поло-жаја, одлучено је да се у току дана не предузимају по-крети јединица, па је дан искоришћвн за од-мор и припрему дејетва наредног дана. О не-пријатељу су прикупљени потребни подаци. Утврће-но је да се у већим местима налазе сталне и доста ја

ке посаде, да на сваком мосту постоји обезбећење ја-чине од по 50 војника у по два бункера ограћена жи-цом, да друмом повремено крстаре тенкови а пругомоклопни воз. Тридесетог марта 1944. године добијено

је обавештење штаба дивизије да је непријатељ поја-чао своје снаге у долини Ибра, а да је у рејон Ушћапристигао један пук недићеваца и већ се налазио удолини реке Студенице код села Склапнице, а другибатаљон у долини реке Брвенице код села Крушеви-це и Граца.

Тридесетог марта у 00,01 чае 3. српска ударна брига-да извршила је покрет правцем селоПејовићи — селоГиздавићи и око 7 часова стигла у шири ре јон села Бзо-вика и затворила правац од села Чечине. Покрет јебио нарочито тежак, јер је до Бзовика морала да сав-

30 Архив ВИИ, микрофилм, НАВ-Н-Т-501, филм 256, сни-

мак 371.

64



\ада снег дубок на појединим местима чак до 4 метра.За време марша и размештаја бригада није наила-

зила на непријатеља, али је ометана авијацијом, такода се морала кретати опрезније, по деловима и уз свемере маскирног обезбеђења.

Истог дана пред вече штаб Ударне групе дивизијадонео је одлуку о форсирању Ибра. Друга пролетер-ска дивизија је према већ раније утврђеном плануимала задатак да форсира реку на одсеку од ПустогПоља до села Багаша, а 5. крајишка дивизија код селаБиљановца. Штаб 2. дивизије је у 19,30 часова упутиопотчињеним јединицама заповест за форсирање. Пре-ма то ј заповести 3. српска ударна бригада добила језадатак да одмах изврши покрет на простор села Та-дења (заееоци Матовићи, Гољовићи, Прогорелица), да

се најхитније повеже са 1. крајишком бригадом 5. ди-визије и да према потреби учеетвује у њеном нападуна сектору село Жижовци — село Лучица — село Би-љановац. Планирано је било да се, ако 2. пролетерскабригада успе да форсира Ибар код села Лозна, на томистом месту пребаци и 3. српска ударна бригада и дапоседне положај на левој обали речице Планске у ре-

јону села Покрвеника, затварајући правац који водидесном обалом Ибра. Напад је требало почети 30. мар-та у 22 часа.31

Пошто су 2. и 4. пролетерска бригада имале зада-так да изврше напад на Ушће и Лозно и нису успеледа истовремено отпочну дејства, после жестоких бор-би биле су приморане да се повуку у полазне рејоне.

32

На правцу 3. српске ударне бригаде борбе у току30. марта 1944. године развиле су се још у покрету.Када су њени предњи извићачки делови на коси изнадсаме реке пришли на стотинак метара испред добромаскираних и утврћених заклона непријатеља, отворе-

на је снажна аутоматска и минобацачка ватра. Прет-ходница бригаде одмах се развила за борбу и заузелаположај иза природних заклона. Делом снага неприја-тељ је покушао да опколи претходницу. Трећи бата-љон бригаде први се развио за борбу, те је у брзом иенергичном јуришу разбио снаге непријатеља и одба-

31 П. Вишњић, н.д., стр. 109,32 Ј. Вукотић, н.д., стр. 363—64.

5 65



цио их натраг. По колони бригаде најјача ватра отво- рена је са положаја Вељи врх. За његово освајање јеиз Прогорелице била упућена једна чета 3. батаљона.Непријатељ је пружио жилав отпор, те је чета заустав-љена ватром на јуришном одстојању. Командир чете

Мирко Вукадитгшвић одлучио је да са бомбашима из-врши препад на непријатељеву посаду и јуриш четомпри чему је свака десетина јуришала у одрећеномправцу, те је у том смислу издао задатке. Када су себомбаши приближили рововима, бацили еу једновре-мено у њих бомбе, а после снажне плотунске експло-зи је једновремено у њих окочили. За њима је јур-нула цела чета. Непријатељ није издржао овакосиловит ју ри ш нити је успео било шта да предузмевећ се дао у бекство остављајући у рововима два пуш-

комитраљеза, преко 4.000 метака , 7 мртвих и више ра-њених. Пошто суседна 1. крајишка бригада 5. диви-зије због придоласка нових снага непријатеља нијемогла достићи планирану линију, 3. батаљон се 31.марта повукао пред јачим снагама и напустио поло-жај Вељи врх.

33

У борби на Вељсм врху нарочито се истакла 2.чета 3. батаљона 3. српске бригаде својим јуришем нанепријатеља који се бранио на утврћеном положају.

За овај успех она је била похваљена. У борби је иоги-нуо командант 3. батаљона Полић Реља Санџаклијаи борац Павловић Љубивоје из села Брестовца, срез јабланички, а тројица бораца су рањена.

34

Мада прелаз преко Ибра није извршен, у овимборбама су постигнути значајни резултати. Поред ус-пеха 3. српске ударне бригаде, 4. пролетерска бригадаликвидирала је код Ушћа посаду рудника угља и про-терала непријатељеве снаге из Ушћа преко реке. Успехнапада био би сигурно већи да се са нападом није за-

каснило и тиме омогућило непријатељу да брзо преба-цује снаге са једног на други угроженији правац.

За протеклих осам дана (23 — 30. марта 1944. го-дине), тј . од почетка марша из долине Лима па све доприлаза Ибру, 2. пролетерска дивизија, а у њеном сас-

33 П. Вишњић, н.д, стр. 118; М. Мадић, н.д., стр. 92—94.34

Исто, стр. 118.

66



таву и 3. српска ударна бригада, прешла је преко 150км (просечио 20 км на дан) по дубоком снегу и јакојснежној вејавици и под непрестаним борбама. Мар-шевске колоне су препешачиле планине Златибор, Му-чањ, Равну гору, Врлетницу, огранке планине Јавор и

Голију и стигле у близину Ибра. Маршеви су извође-ни уз борбе против четника, Бугара, Немаца, недиће-ваца и белогардејаца. Сви отпори непријатеља савла-дани су осим последњег на десној обали Ибра. Једи-нице Народноослободилачке војске на територији ко-

јом су пролазиле учвршћивале су веру у коначну по-беду над окупатором и свим квислиншким снагама.

Трећа српска ударна бригада водила је значајнеборбе код села Бураће, Трудова, Кушића и Комадинеи са осталим јединицама дивизије избила на леву оба-лу Ибра. Када су 2. и 4. пролетерска бригада предузе-ле маршеве за напад на Ушће, 3. српска ударна брига-да је са основним снагама на положајима у рејонусела Бзовика и Рудног затварала правце од Чечине,а са 3. батаљоном овладала непријатељевим положа- јем на Вељем врху садејствујући суеедној 1. крајиш-ко ј бригади при њеном продору ка Ибру .

ИЗВЛАЧЕЊЕ ИЗ ДОЛИНЕ ИБРА И ДЕЈСТВА НАПРОСТОРИЈИ МИЛИЕИ — ДОБРИ ДО — ВРМБАЈЕ

Ударна група дивизија у ноћи измећу 30. и 31.марта 1944. године на одсеку Пусто Поље — село БелаСтена (код Рашке) није успела да форсира Ибарнити да се пребаци на Копаоник због јаке од-бране реке и услед недостатка средстава за форси-

рање. Десну обалу Ибра већ тада су браниле јаке не-мачко-бугарске и квислиншке снаге (око 14 пешадиј-

ских батаљона са 60 минобацача, 20 артиљеријскихорућа, 10 тенкова и два оклопна воза — укупно око10.000 војника). У оштрим борбама снаге непријатељасу успеле да спрече форсирање Ибра. Друга дивизи-

ја је поред тога 31. марта била изложена снажномбомбардовању и митраљирању 12 јуришних авиона„штука" , а нарочито положаји њене 4. пролетерскебригаде. Зато је после неуспелог покушаја да сефорсира река донета одлука да се форсирање одложи.

5* 67



Пошто је непријатељ у протеклим борбама открио рас-поред јединица Ударне групе и њене намере, одлуче-но је да се дивизије пребаце на нову просторију, по-вољнију за маневар и дејство.

Штаб ударне групе је уз сагласност Врховног

штаба одлучио да обе дивизије де јствују на ширемпростору Ивањица — Ушће — Рашка, да политички раде у народу, да се попуне новим борцима, форми- рају партизанске јединице и народноослободилачкеодборе на терену, организују обавештајну службу иобразују центре за прикупљање података о непријате-љу, разбијају непријатељеве концентрације, дејствујуна ком уникациј е у долини Западне Мораве и Ибра,обезбеде их за спуштање савезничке помоћи и да себоље припреме за форсирање Ибра када за то наста-

ну повољнији услови. Требало је да 5. крајишка ди-виз ија де јствује на простору Студеница — СредњаРека — Равна Гора — Ивањица, а 2. пролетерска диви-зија са две бригаде у Драгачеву, а са једном да изви-ћа долину Ибра и изводи акције на ком уникацијиУшће — село Полумир.

35

Падом мрака 31. марта 2. пролетерска диви-зија је по бригадама отпочела покрет с циљемда се пребаци на нови простор село Деспотови-ца — село Добри До — село Врмбаје. Трећа

српска ударна бригада је према задатку маршова-ла правцем село Слатина — село Пајевица — Деспо-товица — Врмбаје и распоредила се у рејону Врмбаје.У току марша бригада је протерала непријатељевеснаге на које је наишла, а након избијања на маршев-ски циљ организовала одбрану ради затварања правацакоји на њен размештајни простор изводе од Ивањице,преко села Будожеље и Комадина.

Првог априла поподне, према нарећењу штаба 2.

дивизије, 3. српска ударна бригада је извршила маршпреко села Гобеља и увече стигла на простор села Бо-гићевића и села Доброг Дола и одмах истурила бор-бена осигурања на Ајдучко брдо (к. 1118), Велику ли-ваду (к. 1280) и Вртељку (к. 1187), упућујући патролепрема селима Комадинама и Будожељи и ка РавнојГори. Непријатељ је артиљеријском ватром тукао ко-

35 П. Вишњић, Н.Д., стр. 125—126.

69



лоне у покрету док нису изашле из домета ових ору-ћа. Са бригадом је маршевао и штаб 2. пролетерске ди-визије са приштапским јединицама.

Истог дана штаб 3. српске бригаде доставио јеизвештај штабу 2. пролетерске дивизије: „Бригада је

у досадашњим борбама претрпела осетне губитке инужна је попуна. Бројно стање бригаде на дан 1. ап- рила 1944. године је: 319 другова и 17 другарица. У по-задинским јединицама има 53 друга и једна другари-ца, а у санитетском транспорту укупно 59 другова (са рањеницима, болесницима) и 21 Италијан. Укупнобројно стање 462 борца".'

6

У то време у бригади је било 130 чланова КПЈ, 30кандидата за члана КПЈ и 110 чланова Савеза комуни-стичке омладине (СКОЈ-а).

37

Друга иролетерска дивизија је 1. априла ималабригаде оријентисане према југозападним огранцимапланине Чемерна, на којој су се у мећувремену поче-ли прикупљати четници, и према Ивањици у којој сусе налазиле јаче бугароко-недићевске снаге. Истовреме-но је извршено и осигурање према Ушћу и доњем токуСтуденице.

У мећувремену непријатељ је отпочео покрет сво- јим снагама. Четнички 2. равногорски корпус почео је

да се пребацује из Драгачева према долини Студеницес циљем да обухвати леви бок 2. и 5. дивизије. Попод-не 1. априла једна „летећа" бригада је избила у рејонсела Бресника, а главнина корпуса се због одмора за-држала под планином Троглавом. Истовремено, Дра-жа Михаиловић је наредио четничком Златиборскомкорпусу да „летећу" и Ужичку бригаду прикупи у ре- јону села Јасенова, где ће бити у приправности и из-вићати у правцу Златибора, а Пожешком корпусу —

— да се групише источно од Златиборског корпуса,

такоће у Јасенову, и да предузме извићање, нарочитопрема селу Кушићима.

У ноћи измећу 1. и 2. априла 3. српска ударна бри-гада је била обавештена да се једна мања јединица Бу-гара налази у засеоку Мијовићима. Око 02,00 часа 2.априла штаб бригаде је упутио један батаљон да лик-

36 Архив ВИИ, кут. 732-А, бр. рег. 48/4.37 П. Вишњић, н.д., стр. 164.

70



видира те бугарске делове, али услед непажње у извр-шењу задатка није било постигнуто изненађење, па

је напад био откривен и непријатељ се благовременоповукао у Ивањицу. У току истог дана остале јединице3. српске ударне бригаде су водиле борбу против јед-не колоне Бугара, јачине око 150 војника, ојачане сашест припадника Српске граничне страже, која је изИвањице покушала да пребаци храну и муницију сво-

јим јединицама у селу Брзовику и Чечини на око 50товарних коња. Због олако схваћеног задатка и несна-лажљивости јединица 3. бригаде, које нису на времепредузеле мере да непријатељу одсеку одступницу,после вишечасовне борбе код Великих ливада Бугарису се повукли у Ивањицу. У тој борби било је 4 мрт-ва, више рањених и два заробљена бугарска војника.Заплењено је више сандука пушчане и митраљеске му-ниције , неколико коња и друге опреме. Јединице 3.бригаде, ко је су учествовале у овој борби, имале сутри погинула и три рањена борца.

38

Непријатељева авијација је 3. априла у неколиконаврата надлетала положаје јединица 2. пролетерскеи 5. дивизије и интензивно извићала.

Истог дана радиограмским нарећењем Врховно1штаба јасно су били одрећени задаци Ударној групи

дивизија у југозападној Србији: разбијањ е неприја-тељевих снага у долини Студенице и на Голији и ов-ладавање простором Драгачева. С тим циљем је 3. ап-

рила штаб Ударне групе одлучио да групу пребаци напогоднију просторију и да ова, дејствујући на ширемподручју, угрози ненријатељеве комуникације у доли-ни Западне Мораве и Ибра и онемогући непријатељуда се концентрише на уском простору одакле би ус-пешно дејствовао против 2. и 5. дивизије. Да би реали-зовао ову одлуку, штаб Ударне групе је наредио 2. про-

летерској дивизији да у Драгачево упути 2. пролетер-ску бригаду, а према Ариљу и Ивањици 4. пролетер-ску бригаду, док је 3. српску бригаду требало да задр-жи у рејону села Придворице и ирема манастируСтуденици, ради осигурања залећа 4. пролетерске бри-

33 Исто, стр. 130—131.

71



гаде, извиђања у иравцу Ушћа и извоћења мањих ак-ција на линији Ушће — Полумир.

39

Све наше јединице су оскудевале у муницији, нај-више 3. српска бригада, која на једног борца није има-ла више од 5 метака, а на пушкомитраљез само 15.Зато је поново затражено од Врховног штаба да сепомоћу савезничке транспортне авијације што пре до-тури муниција и други материјал.

Петог априла штаб 2. пролетерске дивизије издао је нарећење 3. српској бригади да ноћу измећу 5. и 6.априла изврши покрет из села Придворице на просторсело Врмбаје — Јечмиште (к. 1005) — село Брезова ида затвори осетљиве правце од Ивањице, преко Будо-жеља, у средишњи део Студенице и од Ушћа долиномСтуденице, као и да одржава тесну везу са 4. пролетер-

ском и 4. кр ај иш ко м бригадом 5. дивизије. Сутрадансе 3. српска бригада померила на простор Расна — То-вица — село Врмбаје — Јечмиште — село Брезова иистурила осигуравајуће делове према железничко јстаници Полумиру и Ушћу и ка селу Будожељу и Ива-њици. Тим правцима су упућене и извићачке патроле,успостављена је веза са деловима 4. пролетерске и 4.крајишке бригаде.40 Марш је био врло напоран, јер судубок снег и густа вејавица отежавали кретање.

Од 6. до 9. априла 1944. године 3. српска ударна

бригада је остала на истим положајима. Она је и даљеупућивала извићачке патроле према Ибру и Ивањиции обезбећивала позадину осталих јединица 2. проле-терске дивизије од Ивањице и Ушћа. Аруга и 4. про-летерска бригада 6. априла су прешле у Драгачево,где су водиле борбе против непријатељевих снага.Штаб дивизије се преместио у село Осоницу, а 8. ап-

рила у село Доњи Дубац.

У ово време и непријатељ је прегруписавао својеснаге да би затворио планирани маневар Ударне гру-пе дивизија и уништио је у захвату долине Студенице.

Четвртог априла биле су упућене две чете 297. изви-ћачког батаљона из Дуге Пољане према линији селоБрестовац — Јанков камен (триг. 1833), док је једнагруиа од око 200 непријатељевих во јника избила до

39 П. Вишњић, н.д., стр. 134.40 Исто, стр. 142.

72



села Сековића. И у село Рудно стигла је јача групанепријатељевих војника. Борбена група „Север" (70.пешадијски пук, 3. батаљон 61. пешадијског пука, 1.батерија 1. противавионског дивизиона, једна брдскабатерија и друге јединице) под командом бугарског пу-

ковника Колева већ се налазила прикупљена у рејонуУшћа, а борбена група „Југ" (1. и 2. батаљон 2. пукаСрпског добровољачког корпуса, 2. батаљон немачког3. добровољачког полицијског пука, 2. батаљон бугар-ског 122. пешадијског пука и други мањи делови) подкомандом немачког пуковника Шредера завршавала јеприкупљање у рејону Рашка — село Шумник — селоЗарево. У рејону Ивањице прикупила се главнина бу-гарског 63. пешадијског пука 24. дивизије и 3. и 4. пукСрпског добровољачког корпуса, као и јединице Сри-

ске државне страже које су биле уиућене из Пожеге.Резерва бугарске 25. сабирне дивизије (штаб, 1. и 3. ба-таљон 61. пешадијског пука, 3. батаљон 122. пешадиј-ског пука и оклопни возови 205 и 301) налазила се напростору село Кончулићи — железничка станица Руд-ница, с тим што је ојачани 3. батаљон 61. пешадијскогпука био истурен на положају Орлушићи (к. 666) —Ступник (триг. 859). Оперативна резерва коман-данта Југоистока (696. батаљон пољске жандар-мерије , 1. батаљон 3. пука , 1. батаљон 4. пука

Српског добровољачког корпуса и 2. вод 12. ок-лопне чете под командом немачког ма јора Пфајфе- ра, налазила се у рејону Рашке, Командант бугарске25. дивизије задржао је под својом командом једанвод 1. хаубичке батерије, једну пионирску чету, 301.оклопни воз у Рашкој и 205. оклопни воз у Ушћу. Даби спречио долазак нових јединица НОВ Југославијеиз Санџака и онемогућио иовлачење снага Ударне гру-пе дивизија из долине Студенице ка Златибору, непри-

јатељ је у селу Белој Реци и селу Розанетву прикупио јединице Српске државне страже, а у селу Јасенову је-дан батаљон бугарске 24. пешадијоке дивизије. Четнич-ке јединице биле су груписане према следећем: Јавор-ски корпуе је прешао Ибар и посео положај на левомкрилу борбене групе „Југ"; Расински корпус је посеоположаје на Копаонику; 2. косовски јуришни кориуссе прикупљао у Рашкој и селу Трнави; део снага 2.

равногорског. корпуса прешао је Студеницу и избио

73



на гребен планине Радочела; Златиборскн и Пожешкикорпус прикупили су се у Муртерици и код Јасенова.

41

Пошто су покрети јединица 2. пролетерске дивизи- је према Ивањици, Гучи, Драгачеву и железничкој ста-ници Полумиру изазвали забуну у редовима неприја-теља, јер су Краљево, Чачак и железничка пруга Кра-љево — Косовска Митровица поново били непосредноугрожени, војноуправни командант Југоистока гене- рал Фелбер је одлучио да бугарски 70. пешадијски пук(према 5. дивизији) задржи у одбрани, а са бугарском25. дивизијом и борбеном групом „Шредер" (према 2.пролетерској дивизији) да пређе у напад.

Док су 10. априла 2. и 4. пролетерска бригада во-диле жестоке борбе против четника у Драгачеву, а је-динице 5. дивизије против бугарских јединица, 3. срп-

ска ударна бригада је држањем својих положаја оне-могућавала непријатељу да обухвати положаје кра- јишких бригада и да дејствују у бок и позадину једи-ница 2. и 4. пролетерске бригаде.

Ноћу измећу 10. и 11. априла штаб 2. пролетерскедивизије издао је нарећење за прикупљање јединицана простору села Савова, Доброг Дола и Врмбаје. Дру-га и 4. пролетерска бригада поселе су нове положаје11. априла до подне, а штаб дивизије се преместио усело Рудине. На тај начин се 2. пролетерска дивизија

повукла из Драгачева.За време покрета 2. и 4. пролетерске бригаде на

нове положаје два батаљона 3. српске ударне бригадебила су упућена из реј она села Савова на извићањеи да поставе заседу на комуникацији Ушће — Краље-во. Они су 12. априла од 5 до 8 часова држали заседуизмећу железничких станица Полумира и ДобрихСтрана. Око 7 часова на заседу је наишао немачкитрансиортни воз, којом приликом је погинуо 1, а рање-на су 3 немачка војника. Заседа је уништила и један

немачки аутомобил у коме су заробљена 4 немачкавојника. После тога су оба батаљона повукла заседе ипред мрак 12. априла вратила се у састав бригаде.42

Тринаестог априла 3. српска ударна бригада једобила нарећење да се пребаци на простор село Добри

41 Исто, стр. 136—138. |0>№ :

42 Исто, стр. 171. воуЈн;

74



До — село Врмбаје — село Придворица, где је ималазадатак да затвори иравац од Ивањице, да активнимдејством у бок непријатеља (у правцу Чечине) олакшадејства 4. крајишке бригаде и да затвори долину Сту-денице и спречи спајање делова легије „Кремплер" са

Бугарима у Чечини. Пре него што је прешла на новипростор бригада је ушла у борбу против 2. батаљонанемачког 3. полицијског и 1. батаљона бугарског 61.пешадијског пука који су покушавали да се из рејонаманастира Студенице и села Полумира пробију у селоБаково. После краће борбе непријатељ је разбијен инатеран у бекство према манастиру Студеници и По-лумиру. На месту борбе остало је 7, а заробљено 5 не-мачких фашистичких војника, док су јединице 3. срп-ске бригаде имале 3 мртва и 3 рањена борца. Заплење-

на је извесна количина холандске и енглеске муници- је. После ове борбе 3. српска бригада је извршиламарш за село Врмбаје где је стигла 14. априла у 4 часа.

43

Због ситуације која је створена у долини Студени-це и опасности да се непријатељеве јединице из Ива-њице, преко Великих ливада и Врмбаје, не повежу сабугарским снагама у долину Студенице и тиме одвоје2. пролетерску од 5. дивизије, штаб 2. пролетерске ди-визије у духу ранијих нарећења одлучио је да ојачазатварање правца од Ивањице. Трећој српској ударној

бригади било је нарећено да главним снагама затвориправце који од Ивањице воде у долину Студенице, дапоседнуте положаје код Доброг Дола, Врмбаје и При-дворице чврсто држи и одржава сталну везу са 4. кра- јишком бригадом. Ради ојачања одбране на овом прав-цу на сектор 3. српске бригаде упућена су и два бата-љона 4. пролетерске бригаде која су извучена из ре-

јона села Мланче. Друга пролетерска бригада добила је задатак да прикупља податке о снагама непријатељау Ушћу, а 4. пролетерска бригада да гони непријатеља

у правцу Ибра. Оваква одлука штаба 2. дивизије усле-дила је после правилне процене ситуације и њу је одо-брио штаб Ударне групе.

Петнаестог априла 1944. године на простору 3. срп-ске ударне бригаде није било никаквих промена. Пре-ко територије коју је држала Ударна група дивизија

43 Исто, стр. 176.

75



прелетело је неколико етотина еавезннчких авиона управцу североистока. Преко радио-вести је јављено дасу бомбрадовали Букурешт и Плоешти. Вест је остави-ла снажан утисак и унела радост и добро расположе-ње у цео састав јединица и команди.

Сутрадан ујутру из Ивањице је кренуо 2. батаљонбугарског 63. пешадијског пука и један вод четника(око 20 људи) правцем село Будожеља — село Врмба-

је — село Милићи са задатком да одбаце снаге НОВЈс тог правца и да се што пре споје са 3. батаљоном бу-гарског 122. пешадијског пука у селу Милићима, који

је био изложен жестоком нападу јединица 4. проле-терске бригаде. На положају код Великих ливада саче-кале су га јединице 3. српске бригаде и потиснувши гана блиско одстојање, после краће али врло оштре бор-

бе приморале га на повлачење на положај Локва —Варна пољана, код Ивањице. На бојишту је оставио 6мртвих, а заробљена су 4 бугарска војника (од којихсу 2 била рањена и пошто су их наши болничари ире-вили, упућени су у Ивањицу на даље лечење). Запле-њен је 1 пушкомитраљез, 5 пушака и мања количинамуниције. Том приликом јединице 3. српске ударнебригаде су имале 1 погинулог и 6 рањених бораца одкојих 2 теже.

44

Дан је био ведар и топао. Преко положаја Удар-

не групе дивизија НОВЈ прелетале су нове велике гру-пе савезничких бомбардера.

Седамнаестог априла 2. пролетерска дивизија ос-тала је на истим иоложајима. Друга иролетерска бри-гада водила је борбу против доста јаких снага непри-

јатеља у селу Бакову и успела да одбије њихов напад.Трећа српска ударна бригада такоће је остала на

истим положајима и са истим задатком. Осамнаестогаприла је 2. батаљон бугарског 61. пешадијског пука,ојачан 1. четом 1. батаљона 4. пука Српског доброво-љачког корпуса и једним немачким одељењем, поно-вио напад из Ивањице, десном обалом Моравице, пре-ма Комадинама и Великим ливадама, на положаје 3.српске бригаде. Иако заморене непрестаним борбамаи чеетим покретима, јединице 3. бригаде су успешноодбијале жестоке нападе непријатеља. Наизменични

44 Архив ВИИ, кут. 732-А, бр. рег. 56/4; П. Вишњић, н.д.,

стр. 186—187.

76



јуриши неггријатеља и лротивнапади јединица брига-де понављали су се током целог дана. Уз сву упорности знатну бројчану надмоћност непријатељ није успеода потисне јединице 3. бригаде, а при сваком понов-ном јуришу трпео је велике губитке. Најзад, на крају

дана, јединице 3. бригаде одбациле су га према селуБудожељу, где је прихватио 1. батаљон 4. пука Српскогдобровољачког корпуса к оји је у мећувремену сти-гао из Ивањице и посео линију село Бедина Ва-

рош — к. 602.

Тога дана штаб 3. српске ударне бригаде је при-мио нарећење да остане на истим положајима са ис-тим задатком и обезбеди са правца Ивањице прегрупи-савање 2. пролетерске и 5. дивизије. Бригада је извр-шила извесна мања померања јединица ради заузима-

ња повољних положаја. Деветнаестог априла бригад-но превијалиште је било пребачено из Врмбаја у селоБогићевиће.

Током дана предстраже бригаде су оемотриле пок- рет јачих снага непријатеља комуникацијом од Ива-њице за село Кушиће. Касније је утврћено да је то не-нријатељ довлачио нове снаге на планине Јавор и Зла-тибор. У то време он је вршио ново прегруписавањесвојих снага. На простор село Кушићи — село Катићидошао је 4. пук Српског добровољачког корпуеа и јед-

на бугарска чета, а на простор село Јасеново — селоБела Река стигле су од Ужица немачке снаге: два ба-таљона 4. пука дивизије „Бранденбург" и 696. батаљонпољске жандармерије. Четнички Златиборски корпуспомерио се на линију село Клеково — село Доња БелаРека — село Чубраци, а четнички Пожешк и корпусзадржао се на положају Оруглица — село Равна Гора.На том простору су се такоће налазили: четнички 2.милешевски и 1. равногорски корпус.

45

У времену од 1. до 20. априла, од покушаја фор-сирања Ибра из покрета, Ударна група дивизија јенавукла на себе вишеструко јаче снаге непријатеља,вештим маневрима избегавала фронталне нападе нанеповољном терену и добро брањеној долини Ибра, анаметнула борбе на за себе повољном простору селоМилићи село Добри До село Врмбаје , где непри-

45 П. Вишњић, н.д., стр. 192.

77



јатељ није могао брзо да развије своје снаге, нити пос-тигне окружење.

Дејетва 3. српске ударне бригаде одвијала су сеуглавном на северној периферији маневарског просто- ра Ударне групе дивизија. Она је штитила успешна

дејства 2. и 4. пролетерске бригаде, а истовременообезбеђивала бок и позадину не само 2. пролетерскојдивизији већ и целој Ударној групи.

У мећувремену је прпмљена мања количина дугоочекиваног материјала од савезника, па је извршенаминимална попуна материјалним средствима.

ОПЕРАДИЈЕ НА ПРОСТОРИЈИ ГОАИЈА — ЈАВОР. ПРОДОРПРЕКО КОМУНИКАЦИЈЕ УЖИЦЕ — ПОЖЕГА У

ПРАВЦУ ПОВЛЕНА

Према прикупљеним подацима (извићањем, осмат- рањем и обавештајном службом) утврћено је да не-пријатељ око територије на којој је дејствовала Удар-на група дивизија концентрише веће снаге (9.000 —10.000 војника) у местима: Ушћу, Рудом, Кушићима,Ивањици и Брезни. Циљ им је био да Ударну групупотисну на планину Голију, спрече њено извлачење,а да појединачно уништавају бригаде, батаљоне и чете.

Суочен с таквом ситуацијом, а имајући у виду ос-новни задатак јединица ко је су продрле у Србију,Врховни штаб НОВ и НОЈ је наредио штабу 3. удар-ног корпуса да хитно упути дивизије преко Дрине уСрбију, како би олакшале даље дејство 2. и 5. диви-зије. Донета је одлука да Ударна група дивизија оду-стане од намере да поново покуша прелаз преко Ибраи да се извуче из долине Студенице и преће комуни-каци ју Ивањица — Сјеница општим правцем село Ја-сеновица — село Драмичане — село Смиљевац —жанд. ст. Јавор — планина Мучањ, а да затим брзимпокретом пренесе дејства на север, преће комуникаци-

ју Чачак — Ужице — Вишеград и настави дејства узападној Србији и Шумадији.

46 С том одлуком ое два

дана касније сложио и Врховни штаб. Пребацивање узападну Србију штаб групе је замислио да изведе про-

46 Исто, стр. 196.

78



дирући у две колоне: 2. пролетерска дивизија правцемсело Опаљеник — село Катићи — село Узићи и даљепреко железничке пруге и друма Пожега — Ужице капланини Повлену, а 5. кр ај иш ка дивизија правцемсело Кулизино — село Штитково — село Љубиш —

Чајетина и даље преко комуникације Ужице — Више-град и Ужице — Бајина Башта такоће ка Повлену.Штаб 2. пролетерске дивизије 20. априла 1944. го-

дине обавестио је штабове бригада о овој одлуци ипредстојећим дејствима. Претходним нарећењем бри-гадама је стављено у задатак да припреме једи-нице за извршење овог задатка. Трећа српска удар-на бригада добила је задатак да се истог дана повучеиз рејона Великих ливада и заузме погодне положајекод села Куманице, Лепосавића и засеока Луковића и

да затвори правце који из долине Моравице преко Ко-совице, Парезана и Комадина изводе према јединица-ма 2. дивизије. Овим је штићен десни бок распореда 2.пролетерске дивизије.®

Истог дана у првим поподневним часовима почело је померање јединица 3. српеке бригаде. Али, како су јединице биле заморене непрестаним борбама и чес-тим покретима и имале гломазну болницу са рањени-цима које су носили на носилима и како је марш-рутабила заобилазна, дуга и напорна, јер су морале савла-давати велике и честе успоне, а уз то се са почетком мар-ша закаснило, то у току дана оне нису успеле да стиг-ну на маршевски циљ. Зато је бригада наставила маршу ноћи измећу 20. и 21. априла и тек око подне 21. ап-

рила стигла у село Косовицу.Двадесет првог априла 1944. године 2. иролетерска

дивизија добила је задатак да у току дана извршиприпреме, а у ноћи измећу 21. и 22. априла да се пре-баци на простор западно од пута Ивањица — Сјеница.

Штаб 2. пролетерске дивизије одмах је ставио у зада-гак 3. српској ударној бригади да се оријентише направац 2. пролетерске бригаде и да је потпомаже уизвршавању њеног задатка, а након преласка комуни-кације да се размести у рејону села Брезове и БелеЦркве.48

47 Архив ВИИ, кут. 733, бр. рег. 4/39/5.48

Архив ВИИ, кут. 733, бр. рег. 4/43/5.

79



Истог дана око 18 часова почели су покрети премакомуннкацнји Ивањица — Сјеница. Дивизија, на чи-

јем се челу налазила 2. пролетерска бригада, поди-лазила је комуникацији преко села Равне Горе, долиномКрушчићке реке, преко засеока Павловића према Пог-

леду. Наступни марш је изведен у једној колони, сведо Кушића (заселак Ковачевићи) где су се из колонеиздвојила два батаљона 3. српске бригаде, те се једанупутио преко засеока Зечевића на к. 1072, а други пре-ко засеока Ведића ка Зечевића вису и Кадиној стени(к. 1292), док су трећи батаљон и неборачки деловипродужили покрет за главнином дивизије.

Дужина марш-руте од села Глећице до Погледа из-носила је око 15 км. То се одстојање под нормалнимусловима могло прећи за око 4 часа. Мећутим, како су

борци били исцрпени дотадашњим борбама и врлочестим и дугим маршевима по дубоком снегу и испре-сецаном планинском земљишту, а те ноћи била је маг-ла и све време марша падала веома ја ка киша, а узто и земљиште било доста испресецано, што је све ус-поравало кретање, то је чело 3. српске бригаде избилона комуникацију тек око 7 часова 22. априла.

Одмах након изласка на пут делови 3. српске и 2.пролетерске бригаде су ступили у борбу. Први бата-

/оОн 3. српске бригаде је у 7,15 чаеова изненада напаоПратећу чету и 1. вод 1. чете 1. батаљона 4. пука Срп-ског добровољачког корпуса, који су бранили положајV рејону к. 1072 (заселак Зечевићи). Развила се краткаали оштра борба у којој је непријатељ био брзо раз-бијен и натеран да се у паници извуче према селуМаскови. У исто време су левокрилни батаљон 3.српске бригаде, који је наступао према Зечевића вису,и два батаљона 2. пролетерске бригаде подишли Погле-ду и у снажном наиаду разбили 2. и 3. чету 1. батаљо-

на 4. пука Српског добровољачког корпуса. После тогаоба батаљона 3. српске и два батаљона 2. пролетерскебригаде образовали су одбрамбене положаје на Погле-ду с којих су штитили прелазак 4. пролетерске бригадеи осталих јединица 2. пролетерске дивизије преко ко-муникације. Непријатељ је неколико пута покушаваода поврати Поглед, али је увек био одбијен. У 16часова, када су сви делови 2. дивизије прешли прекокомуникације Ивањица — Сјеница, батаљони 3. срп-

80



ске и 2. пролетерске бригаде одвојили су се од непри- јатеља и повукли с Погледа. До 17 часова 3. српекабригада стигла је у рејон села Брезове и Беле Црквеи ту заноћила.

У борби приликом прелаека комуникације Ива-

њица — Сјеница непријатељ је имао 8 погинулих, 10 рањених и 18 несталих, уништена је једна танкета и један камион, а заплењена 2 митраљеза и већа коли-чина муниције. На страни 3. српске бригаде погинуласу 4 и рањена 4 борца.^

Двадесет трећег априла пре подне 3. српска брига-да је примила нарећење штаба дивизије да се још утоку дана помери на простор 2. пролетерске бригаде(северозападни засеоци Брезове и Катића) са задаткомда затвори правце који изводе на тај простор од Ива-

њице и села Кушића, а нарочито да контролише доли-ну Грабовичке реке.30

Мећутим, како се све јединице 3. српске бригаде још нису одмориле од ранијих маршева и борби икако је постојала опасност да немачка и бугарска ави-

јација осмотри кретање колоне, то је померање брига-де почело тек после пада мрака. Она се у ноћи уочи24. априла, након извршеног марша, поставила на од-

рећени простор и затворила правце од Ивањице иКушића.

51

У току покрета и након долаока на одрећени про-стор о непријатељу су прикупљени следећи подаци:

— на правцу дејства 5. крајишке дивизије на про-стору Бела глава — село Бела Река — село Љубиш на-лазило се око 1.500 недићеваца и нешто Немаца са 8тенкова и 25 камиона;

— на правцу дејства 2. пролетерске дивизије не-пријатељ је пребацивао снаге из Ивањице и села При-лика преко Ариља у Пожегу. У Ариљу се налазио је-дан бугарски батаљон и нешто Немаца.

На новом простору 2. пролетерска дивизија до-била је задатак да у ноћи измећу 23. и 24. и у токудана 24. априла помери јединице на простор село Бје-луша — село Крушчица — село Гривска и да се приб-

49 Архив ВИИ, кут. 735, бр. рег. 2/2; П. Вишњић, н.д., стр.201—204.



81



лиж и комуникацији Ужице — Пожега. Јединице су

имале задатак да до зоре буду на одрећеним рејони-

ма у што прикуиљенијем раопореду за лакше манев-

рисање.

С тим у вези 3. српска ударна бригада добила је

задатак да изврши иокрет основним правцем село Ка-

тићи — село Бјелуша — село Бреково и поседне поло-

жаје у рејону села Горње Крушчице, а затим да извића

и контролише правце ко ји воде из Пожеге и Ужица.

Бригада је кренула у 24 часа и на циљ стигла 25. ап-

рила у свануће. У току марша један њен батаљон је

у садејству два батаљона 2. пролетерске бригаде раз-

био делове четничког Пожешког корпуса на положа-

ју Шарско брдо — Забој — Главица и одбацио непри- јатеља у правцу села Доње Крушчице и Сјеверова.

52

Пошто су у духу опште директиве Врховног штаба

НОВ и ПОЈ 16. и 17. дивизија НОВЈ добиле задатак да

из рејона Сребренице продру у Србију општим правцем

Љубовија — Пецка и Љубовија — Бајина Башта и по-

могну Ударној групи дивизија да лакше развије опе-

рације ка планинама Маљену и Сувобору, требало је

извршити приближавање обеју група и ускладити њи-

хово дејство.53

Штаб 2. пролетерске дивизије је 25. ап-

рила 1944. године обавестио своје бригаде да 5. кра-

јишка дивизија води жестоке борбе на линији село

Љубиш — село Рожанство и да у ноћи измећу 25. и 26.

априла треба да се пребаци преко друма Азл/биш —

Ужице на сектор Ужице — Вардиште, као и да је 2.

нролетерска дивизија добила задатак да се примакне

5. дивизији, тј. комуникацији Ужице — Пожега. Оп-шти задатак дивизије био је да преће железничку и

друмску комуникацију измећу Ужица и Пожеге, а за-

тим продужи ка планини Јеловој гори и селу Варди.

52 Архив ВИИ, кут. 732, бр. рег. 19/4.53 Хронолотја ослободилачке борбе, стр. 722.

82



С тим у вези је 3. ерпекој удариој бригади наређено

да одмах упути теже рањенике у село Разложину, а

бригада у току ноћи да остане на положајима у рејо-

ну села Крушчице према раније примл>еном задатку.

Штаб дивизије се у току дана преместио у Крушчицу

код 3. српске ударне бригаде.54

Двадесет шестог априла 1944. одлучено је да 2.

пролетерска и 3. српска бригада (4. пролетерска брига-

да са болницом је била упућена са 5. крајишком ди-

визијом правцем западно од Ужица) пређу комуника-

ције Ужице — Пожега и да смелим дејствима на том

правцу олакшају себи даље пробијање. Да би што лак-

ше и раније прешле комуникације Ужице — Пожега,

обе бригаде требало је још у току дана да се прикупе

на простору Сјеверова и Крушчице и с њега, у 17,30

часова , изврше наступни марш-маневар, како би у

току ноћи између 26. и 27. априла прешле поменуте

комуникације. Планом је било предвићено да бригаде

прећу друм Пожега — село Дрежник измећу 15 и 20

чаеова, а железничку пругу и друм Ужице — Пожега

измећу 22 и 23 чаеа. Настављајући покрет на север,

требало је да измећу 1. и 2. часа 27. априла прећу друмУжице — село Здравчићи — Пожега.

Након преласка комуникација 3. српека ударна

бригада имала је задатак да се размести на простору

село Каленићи — Бобија (триг. 775) — Граница (к. 787)

и одатле да затвори правце ко ји воде на та ј простор

од Косјерића, села Јежевице и пута Пожега — Ка-

ленићи.

Да би се онемогућио покрет 2. пролетерске диви-

зије, јединицама Златиборског и Пожешког четничког

корпуса је нарећено:

1. пожешкој бригади да брани положај: Пресед-

лина — Благаје — Панђуриште — Томин гроб;


6* 83



2. пожешкој бригади да затвори правац село Жи-

рово — село Вироштак;

— Ариљској бригади да затвара правац село Кру-

шчица — Ариље.55

V поподневиим часовима 26. априла приступило сеснровођењу наређења штаба 2. дивизије. Трећа српскабригада на време је прикупила своје батаљоне у Сјеве-

рову и у 17,30 часова кренула правцем Сјеверово —село Брђани — село Злакуса — село Узићи — село Ра-довци — село Врањани — село Бошњаци — Бобија(к. 696) — Мала црнокоса (триг. 698) — село Засеље —село Каленићи — Бобија (триг. 775) — Граница (к. 787).Да би се главнина бригаде обезбедила од непријатеље-вих дејстава и изненаћења са правца Пожеге, упућен

је један батаљон као десна побочиица правцем селоРоге — село Дрндари — Велики врх — "Узићи — к. 502 — к. 372 — село Врањани. Он је у Рогама наишао наЛетећи батаљон четничке 2. пожешке бригаде и у крат-кој борби га разбио, а затим је, наилазећи на отпорнепријатеља, 27. априла око 1 час избио на железнич-ку станицу Узићи, где није уништио постројења и ста-ничну зграду, нити порушио пругу, већ је одмах про-дужио одрећеним правцем и око 4 часа поставио сена линију к. 502 — к. 372 — к. 323 ради обезбећења

прелаза главне бригаде преко друма Пожега •— Здрав-чићи — Ужице.

За то време остале јединице 3. српске бригаде,неометане од непријатеља, маршевале су одређенимправцем, тако да су између 04.00 и 06.00 часова 27. ап-

рила прешле и последњу комуникацију. Приликомпреласка железничке пруге код Узића ни оне нису по- рушиле пругу. Око 07.00 часова бригада је избила налинију село Граница — село Засеље, где се размести-

ла. Претходно је 1. батаљон у пролазу кроз село Доб- родо (сада Луново Село) заробио два четника који сучували четничку радио-станицу домета 200 км и чет-ничког капетана Павла Симића, шефа Дражиног цен-тра везе. Ради сопственог обезбеђења истурила је бор-бена осигурања на к. 787, Градину (к. 789) и на к. 668,

33 Архив ВИИ, С-В-бр. рег. 5914.

84



а извићачке иатроле упутила према Пожеги, долини реке Скрапежа, Црнокоци и селу Трнави.

56

Приликом преласка друма и железничке пруге По-жега — Ужице постигнуто је изненаћење. Непријатељсе није благовремено припремио да онемогући прелаз.

На путу и железничким станицама није имао јачихпосада које би пружиле озбиљнији отпор.

Одмах после преласка комуникација Пожега —Ужице непријатељ је интервенисао према јединицама2. пролетерске и 3. српске бригаде. С циљем да лик-видира снаге НОВЈ на простору Пожега — Ужице —Косјерић немачка команда је наредила свом 696. мо-торизованом батаљону пољске жандармерије, коме јепотчинила 2. батаљон бугарског 63. пешадијског пукаи две батерије, да у садејству са четницима изврше на-пад основним правцем Пожега — Косјерић.57

Већ око 12 часова 27. априла непријатељ је почеонапад с правца Пожеге на снаге 3. српске бригаде ко јесу се налазиле на к. 668. У исто време Срески одредСрпске државне страже из Кос јерића и четничкаЦрногорска бригада почели су нанад на линији Шарам-пов — Градина. Једна колона припадника Српскедржавне страже и Немаца на 20 камиона и са неколи-ко тенкова кренула је из Ужица друмом преко села

Карана у правцу Косјерића, поседајући положаје окодрума. Мећутим, сви напори непријатеља да одбаци 3.српску бригаду са њених по ло жа ја остали су без ре-зултата. Један батаљон 3. српске ударне бригаде са јед-ном четом 2. пролетерске бригаде успео је да разбијенапад Среског одреда Српске државне страже и чет-ничке Црногорске бригаде на Црнокоси и да их про-тера са положаја Шарампов — Градина. Непријатељсе у ноћи измећу 27. и 28. априла повукао на сво јеполазне положаје.

Двадесет осмог априла штаб 2. дивизије је закљу-чио да је дуже задржавање јединица источно од путаВаљево — Ужице, на узаном простору измећу Скра-пежа и Лужнице, непотребно. Стога је у 6 часова из-дао нарећење за покрет преко поменутог пута. Према

56 Архив ВИИ, кут. 732, бр. рег. 56/4 и 19/4; П. Вишњић,н.д., стр. 228—230.

51 Депеша војноуправног команданта Југоистока од 28. IV1944. Архив ВИИ, бр. рег. Б — 20.

85



том наређењу 3. ерпека бригада је добила задатак дасе прикупи у селу Границама, пређе пут Ваљево —Ужице између 16 и 18 часова, поруши друм и по мо-гућству заузме Косјерић, а затим да се размести на

простору Косјерић — село Цикоте ради одмора и зат-варања праваца који воде на њен простор од Ваљеваи Ужица и долином Скрапежа од Пожеге. Лево од 3.бригаде, на правцу село Чукавци — село Рибашевина

— село Тупајићи, требало је да дејствује 2. пролетер-ска бригада.

Истог дана ујутру непријатељ је обновио нападена положаје 3. српске и 2. пролетерске бригаде. Наро-чито упорно је нападао према 3. српској бригади.Борбе су воћене целог дана, а увече је 2. пролетерска

дивизија главним снагама прешла комуникацију Ужи-це — Ваљево и упутила се у правцу села Варде, где јестигла сутрадан измећу 05,00 и 09,00 часова. Трећа срп-ска ударна бригада није напала Косјерић , јер је изви-ћањем утврдила да се у њему налазе јаче снаге не-пријатеља.

58

После краћег задржавања у рејону Варде 3. срп-ска бригада је наставила марш у рејону села Годече-ва где се разместила у засеоцима Селишту, Главовићи-ма и Веселиновићима.

Двадесет деветог априла 1944. године 3. српскаударна бригада остала је у Годечеву и затварала прав-це који на овај иростор воде од Косјерића, Ваљева исела Рогачице.

Тридесетог априла настављено је даље пробијање јединица 2. пролетерске дивизије према Повлену. Тре-ћа српска ударна бригада избила је на простор селоНебићи — село Црвени Брег. У току дана водила јеборбу против четника на линији Црвени Брег — село

Гредина у којој је имала једног иогинулог и два ра-њена борца, а четници 9 мртвих и више рањених. У товреме 2. пролетерска бригада посела је простор селоЈакаљ — Варда, а 4. пролетерска бригада је преко селаСече Реке стигла у рејон село Башићи — село Радо-шевићи вративши се поново у састав своје дивизије.

59

58 Зборник, том I, књ. 7, бр. док. 167; П. Вишњић, н.д., стр.,232—235.


86



Марш десне нападне колоне Друге дивизије (2. и 3. бр.) за прелаз комуникацијеУжице — Пожега (22—30. IV 1944. год.).

оо-Ј



Тако је 3. српска ударна бригада за непуних осамдана као десна колона Ударне групе дивизија, заједноса 2. пролетерском бригадом, достигла сво ј маршев-ски циљ водећи уз пут жестоке борбе против 4. пуканемачке дивизије „Браиденбург", делова бугарског 1.

окупационог корпуса, снага Српског добровољачкогкорпуса и четника Драже Михаиловића.Избијањем јединица дивизије на простор село

Башићи — село Варда —село Руда Буква — село Год-љево створени су услови за развијање дејстава ка пла-нинама Повлену и Маљену.

Ударна група дивизија у протеклим данима имала је иницијативу у својим рукама и успешно се извуклаиз планираног непријатељевог обруча у долини Сту-денице, а затим продрла на простор јужно од Ваљева.

Маршеви су извоћени углавном ноћу, по тешко про-лазном и планинском земљишту. Једииице, заморененепрекдиним борбама и покретима, исцрпене слабомисхраном и ношењем рањеника, пребациле су се прековише веома осетљивих комуникација и пешице прош-ле око 160 км, продрле дубоко у западну Србију и из-вршиле задатак ко ји им је поставио Врховни штаб.Продор у заиадну Србију олакшао је борбу снагаНОВЈ у Санџаку и северном делу Црне Горе. Неприја-тељ је одатле извукао и иротив Ударне групе дивизијаупотребио јаке снаге (2. пук дивизије „Бранденбург",легију „Кремплер", четнички 2. милешевски и 4. ју-

ришни корпус и друге јединице), али није успео даспречи продор у западну Србију.

60

Продор Ударне групе дивизија у западну Србијуимао је велики утицај и на даље нарастање 1. шума-дијског и Космајског НОП одреда у Шумадији. Бројбораца је нагло растао, тако да је издвајањем борацаиз оба одреда била формирана 2. шумадијска брига-

да НОВЈ. У народу је јачала вера у коначну победунад непријатељем, а у четничким и квислиншким редо-вима почело је постепено осипање.

Пошто је непријатељ покушао да једновременимнападом нанесе уништавајући удар Ударној групи ди-визија и да је протера са простора Повлена, потиснена Дрину и ту потпуно одсече а затим уништи, одлу-

60 П. Вишњић, н.д., стр. 249 и 251.

88



чено је да ее операцијска дејства 2. и 5. дивизије пре-несу на подручје планине Маљена, да се непријатеље-ве снаге одвуку са Дрине и тако олакша форсирањеДрине и упад у Србију 16. и 17. дивизији НОВЈ и дасе спречава маневар непријатеља на комуникацијама:

Ужицс — Бајина Башта — село Рогачица, Ужице —Ваљево и Ваљево — Пецка. Овај марш-маневар имао је велики војнички и политички значај. Њиме се избе-гавао директан судар са јачим непријатељевим снага-ма, а дејства су се преносила дубоко у Србију. Непри-

јатељ је био приморан да врши подневно прегруписа-вање снага. Процене су се показале тачне. Почеткоммарша 2. и 5. дивизије непријатељ је снаге Српскогдобровољачког корпуса и бугарске 24. дивизије пову-као са Дрине и упутио за дејство против 2. и 5. ди-

визије.Тридесетог априла 1944. године штаб 2. пролетер-

ске дивизије је обавестио штабове бригада о предсто- јећем марш-маневру, нарећујући истовремено да се из-врше неопходне припреме за покрет. Друга пролетер-ска дивизија после пребацивања преко друма Косје-

рић — Ваљево требало је да достигне простор селоКрчмари — село Голубац — село Осеченица — селоБријежће.

Оцењујући реално опасност од присуства Ударнегрупе дивизија на овом простору и уочавајући њененамере, опуномоћени командујући генерал у Србији,генерал Фелбер, одлучио је да ангажовањем јачих сна-га него у долини Студенице преће у напад и разбијеснаге НОВЈ у западној Србији. Било је нарећено:

— Борбеној групи Недићевог пуковника Татало-вића да са десне обале Дрине спречи покушај преба-цивања 16. и 17. дивизије из источне Босне у Србију ињено спајање са јединицама 2. и 5. дивизије;

— бугарској 24. дивизији да осигурава просторДрина — село Рогачица — село Дуб — Бајина Баштаи комуникацију Ужице — Рогачица;

— борбеној групи „Холман" (састава: 4. пук„Бранденбург" — без 2. батаљона — 4. пук Српског до-бровољачког корпуса ојачан 2. батаљоном 1. пука) даизврши напад основним правцем село Костојевићи —село Варда;

89



— борбеној групи „Вајел" (састав: 2. батаљон 4.пука „Бранденбург", 696. батаљон пољске жандармери-

је, 2. батаљон бугарског 63. пешадијоког пука 22. диви-зије и две бугарске батерије) да изврши напад правцем

Косјерић — село Сеча Река — село Варда; — 1. батаљону 5. пука белогардијског Руског заш-титног корпуса да на Повлену затвори пут село Варда

— Ваљево; — четницима Драже Михаиловића (1. и 2. равно-

горска бригада, Златиборски, Ваљевски, 1. и 2. равно-горски, Церски и Пожешк и корпус) да напада ју салиније село Рибашевина — Косјерић — Повлен у прав-цу Варде;

— 500. СС падобранско-ловачком батаљону и бу-

гарском 61. пешадијском пуку да образују резерву ко-манданта Србије у Пожеги.

За планирана дејства непријатељ је обезбедио по-дршку авијације и артиљерије.

61

Тако је за борбу против Ударне групе дивизијанепријатељ приближно груписао многоструко јачеснаге (око 40.000 војника), добро наоружане и углав-ном моторизоване за брзу интервенцију посто јећимпутевима. Укупне снаге су биле: два немачка пука, че-тири бугарска пука, један пук белогардијског Рускот

заштитног корпуса, четири пука Српског добровољач-ког корпуса, два немачка моторизована батаљона, де-сет корпуса четника Др аж е Михаиловића и другемање окупаторске и квислиншке јединице.

62

Ударна група дивизија је тада имала око 5.000бораца. Однос снага је био око 8:1 у корист непријате-ља. Непријатељ је имао аисолутну премоћ у авијацији,артиљерији, тенковима, моторизованости јединица, те-хничкој и борбено-материјалној опремљености.

63

При оваквом односу снага опуномоћени команду- јући генерал у Србији је рачунао на потпун успех.

Ударна група дивизија била је преморена дота-дашњим маршевима и борбама, оптерећена већим бро-

јем рањеника без потребних транспортних средстава,а и земљиште, комуникацијск а повезаност и могућ-

61 П. Вишњић, н.д., стр. 260—261.62 Исто, стр. 262—263.63 Исто, стр. 263.

90



ности и снабдевања су ишли у прилог непријатељу. По- ред тога, она се заплела у тешке и исцрпљујуће борбесматрајући да ће маневром у правцу Маљена олакша-ти свој положај и помоћи 16. и 17. дивизији да се пре-баце из источне Босне.

Мећутим, у својим прорачунима непријатељ није рачунао са оним што је било најбитније — високиморал бораца и старешина Ударне групе дивизија којису се борили за ослобоћење своје земље.

Првог маја 1944. године ујутро 2. пролетерска ди-визија отпочела је са покретима према планини Пов-лену. У исто време и непријатељ је отпочео концен-трично наступање из разних праваца према Ударнојгрупи дивизија.

Трећа српска бригада је истога дана ступила у те-шке борбе против делова Ваљевског и 2. равногорскогчетничког корпуса и јединица Српске државне страже.Непријатељ је нападао у две колоне: једна правцемОсијањ — заселак Делићи — село Црвени Брег, а дру-га правцем Сабља — село Маковиште — Градина(триг. 1003). Цео дан су воћене оштре борбе на лини-

ји: к. 992 — Градина — заселак Делићи — к. 961. Бри-гада је успешно одбијала све јурише до 17,00 часовакада је непријатељ увео у борбу свеже снаге подржане

артиљеријом. Тада је била приморана да се повуче налинију Лисина — Тавани — село Црвени Брег одакле

је затворила правац Варда — Црвени Брег — селоМравињци.64

Четврта пролетерска бригада је за то време подпритиском јаких немачких снага и четника била при-морана на извлачење из рејона Варде ка Повлену, а 2.пролетерска бригада је водила тешке борбе противчетника на простору око Радљевачке реке.65

На Чикеру и на простору село Крстићи — селоВујићи (јужно од Ваљева) 2. пролетерска, 3. српскаударна бригада и 4. батаљон 4. пролетерске бригаде уоштрим борбама сломили су напад четничког Корпу-са горске гарде, 2. равногорског и Ваљевског корпуса,делова Српске државне страже и Српског добровољач-ког корпуса. Пошто је одлучено да се овлада гребеном

64 Исто, стр. 265.65 Исто, стр. 263—264; Зборник, том I, књ. 7, бр. док. 175.

91



Повлена, ноћу нзмећу 1. и 2. маја продужени су покре-ти и одрећени конкретни задаци: 2. пролетерска бри-гада да овлада положајима на Малом Повлену и Белојводи, а 4. иролетерска бригада да нападне и разбијечетнички Церски корпус на Повлену. Трећа српска

бригада је добила задатак да са положаја јужно одЦрвеног Брега затвара правац од Мравињаца и по мо-гућству овлада положајима 2. равногорског четничкогкорпуса и Горске гарде које су ови држали на лини-

ји Градина — село Марковиште. Постављене задаткебригаде су извршиле ноћу уочи 2. ма ја , што је биоприлог ових јединица прослави Првог ма ја . У овимборбама непријатељ је имао велике губитке: 67 мрт-вих, око 120 рањених и 44 заробљених (26 четника и18 белогардејаца). Заплењено је 12 пушкомитраљеза,

70 пушака, једна радио-станица и веће количине раз-не муниције и опреме.66

У складу са одлуком штаба Ударне групе дивизи- ја

67 да се јединице 2. и 5. дивизије пребаце преко ко-

муникације Ужице — Ваљево на планину Маљен и да2. пролетерска дивизија поседне ееверне падине Ма-љена према Ваљеву, а 5. крајишка дивизија према Ко-сјерићу, штаб 2. пролетерске дивизије поставио је за-датак 3. српској ударној бригади да 2. ма ја до 14 ча-

сова затвара правце и задржава напад непријатељевихснага од Варде и Маковишта према Црвеном Брегуи тиме осигурава пролаз 10. кр аји шко ј и 4. пролетер-ској бригади кроз Црвени Брег, а затим да извршимарш до Мравињаца, где да се прикупи до 15 часова; изМравињаца да крене за колоном 2. пролетерске брига-де, а након прелаза преко комуникације Ваљево —Косјерић да се размести на простору село Осеченица

— село Бријежће и са погодних положаја затвориправце од Ваљева, Мионице и планине Сувобора одр-

жа ва ју ћи везу с јединицама 4. пролетерске бригаде.Штабу бригаде је нарећено да његове јединице извр-ше обимнија рушења и запречавања на правцима ода-кле би се могли појавити тенкови и да, по потреби, натом послу мобилишу народ с потребним алатом.

66 Архив ВИИ, кут. 735, бр. рег. 2/2; кут. 782, бр. рег. 3/6.67 Зборник, том I, књ. 7, бр. док. 170.

92



Све јединице Ударие групе дивизија у поподнев-ним часовима 2. маја 1944. године отпочеле еу покретс циљем да се што пре пребаце преко комуникацијеВаљево — Ужице и избију на подручје Маљена. Ме-ћутим, непријатељ је прозрео циљ овог покрета. Зато

је јаким снагама посео погодне положаје дуж кому-никације и организовао веома јаку одбрану. Појединиположаји на важнијим прелазима преко комуникаци- је били су солидно утврћени. Претходнице колона суна прилазу комуникацији наишле на врло јаку и доб-

ро организовану ватру непријатеља, те су биле прину-ћене на повлачење. Добијени су и подаци да неприја-тељ концентрише јаке снаге према Маљену. ШтабУдарне групе дивизија после измењене ситуације 3.маја 1944. године око 08.00 часова доиоси одлуку да

одустане од продирања ка Маљену и да на време из-вуче снаге испод непријатељевог удара. Бригадама 2.дивизије издато је нарећење да се повуку ка линијисело Радановићи — Лепа раван — село Лесковица, што

је одмах учињено.6"

У настојањима да разби ју 2. и 5. дивизију и даочисте зашадну Србију, Немци су моторизовали све је-динице ангажоване против наших снага. На комуни-кацијама око 2. и 5. дивизије поставили су јаке тен-ковске, моторизоване и артиљеријске јединице у виду

заседа, а на мећупросторима су употребили Бугаре,припаднике белогардијског Руског заштитног корпуса,недићевце и четнике.

У ситуацији када пребапивање Ударне групе ди-визија на простор Маљена вије успело, а 16. и 17. ди-визија се нису могле пребацити преко Дрине, било јеодлучено да 2. и 5. дивизија до даљег дејствују привре-мено одвојене и тиме снаге непријатеља развуку итуку га на ширем фронту, али се није одустало од упу-ћивања једне маневарске групе на Маљен. После раз-матрања новонастале ситуације са члановима Главногштаба НОВ и ПО Србије и Покра јинског комитетаКПЈ за Србију и мера које треба предузети одлучено

је да се Ударна група дивизија задржи извесно времена простору Повлена и села Варде до стварања услова

68 Зборник том I, књ. 7, бр. док. 170; П. Вишњић, н.д., стр.271—279.

93



за упућивање маневарске групе у Шумадију, а оста-лих јединица у југозападну Србију.

Штаб груие је наредио 2. пролетерској дивизијида се главнинол-1 својих снага постави на положаје одЦрвеног Брега према Повлену, да разбије недићевце и

четнике на Повлену, да затим у садејству с јединица-ма 5. дивизије разбије квислинге на планини Медвед-нику и одбаци их ка долини Дрине и селу Рогачици.Део снага 2. дивизије оријентисао је према Ваљеву,Буковима и комуник ацијама на том простору. Петојкрајишкој дивизији штаб групе је наредио да главни-ном својих снага поседне положаје на линији Градина

— Варда и у садејству с 2. пролетерском дивизијом разбије недићевце и четнике на Повлену и Медведни-ку, а део снага да оријентише према Немцима на ко-

муникацији измећу Косјерића и Букова.У складу са одлуком и овим нарећењем штаба

групе, штаб 2. пролетерске дивизије је 4. маја у 04,00часа пред потчињене бригаде поставио следеће за-датке:

— 3. српској бригади да у 05.00 часова извршимарш и пребаци се на простор село Црвени Брег —село Еебнћи са задатком да на линији Лисина — Бур-ма затвори оне правце који од Рогачице преко Годе-чева и комуникацијом село Костојевићи — село Црве-

ни Брег изводе на овај простор и да одржава чврстувезу са 1. крајишком бригадом на простору — Греди-на— село Варда;

— 2. пролетерској бригади да одмах извршимарш на простор село Косићи — село Лазаревићи —село Тејићи — село Баратовићи да ту организује од-брану и успостави везу са 3. српском бригадом, а 4.пролетерској бригади да се задржи на простору селаМравињаца, Лесковице и Радановића и затвори прав-це од Ваљева и Косјерића.®

Бригаде су у одрећено време кренуле у извршењепланираних покрета. Друга пролетерска бригада каопретходница протерала је слабе снаге Српског добро-вољачког корпуса, док је 3. српска бригада маршевалаистим правцем и након избијања у рејон села Црвеног

69 Зборншс, том I, књ. 7, бр. док. 179; П. Вишњић, н.д.,сгр. 282.

94



Брега, Небића и Плоеке затворила правце од Соколи-не стене, Рогачице, Лештанског и Костојевића.

После откривања маневра Ударне групе дивизијеопуномоћени командујући генерал у Србији је 5. мајаодлучио да ове делове НОВЈ нападне са запада, севе-

ра и истока и издао следеће нарећење: — 4. пуку Српског добровољачког корпуса да на-пада правцем преко гребена планине Повлен;

— групи „Холман" (3. батаљон 4. пука „Бранден-бург", 1. батаљон 1. пука Српског добровољачког кор-пуса и Ваљевски четнички корпус) да напада иремапланини Маглешу и Мравињцима;

— групи „Вајел" (1. и 2. батаљон 4. пука „Бран-денбург" и Црногорска четничка бригада) да нападапрема Мравињцима и Радановићима;

— бугарској 24. дивизији, групи „Таталовић" и 12.оклопној чети да обезбећују обалу Дрине од БајинеБаште до Бање Ковиљаче и комуникацију Ужице —Бајина Башта;

— 297. извићачком батаљону да се из Санџакапребаци у Пожегу и образује резерву;

— четничком Церском корпусу да продужи напа-де са Повлена према Мравињцима и Црвеном Брегу;

— Ваљевском корпусу да брани положај на ли-

иији Краљево брдо — Липа раван и да садејствује на-паду груиа „Холман" и „Вајел";

— Црногорској бригади да брани превој Букова;

— четничким бригадама које су тога јутра стиг-ле у село Горње Добриње: 2. бригада да се упути наРавну гору, а 1. бригада у село Дружетиће и да садеј-ству ју нападу 2. равногорског корпуеа.

70

Ноћу измећу 4. и 5. маја 2. и 4. пролетерска брига-да су одбиле нападе непријатеља и задржале своје од-брамбене положаје. Петог маја уследили су напади не-пријатеља из више праваца. Жестоке борбе водиле сусе целог дана на свим правцима и наше снаге су одр-жале доминирајуће висове на гребену Повлена. Око20,00 часова 2. пролетерска бригада, ојачана деловима4. пролетерске бригаде, противнападом је разбила чет-нички Церски корпус и 4. пук Српског добровољачког

70 П. Вишњић, н.д., стр. 286—288.

95



корпуса и одбацила их западно од комуникације Ва-љево — Рогачица, а 1. и 2. чачанску бригаду Златибор-ског четничког корпуса одбацила на линију село Јаси-ковац — село Шарампово.

Простор који је држала 2. пролетерска дивизија

постајао је све мањи, маневар скученији, рањеника јебило све више, муниције је понестало, а очекивана по-моћ од савезника, на којој је врховни командант мар-шал Тито стално инсистирао, никако није стизала. Си-туација у коју је доспела дивизија, заједно са 5. кра-

јишком дивизијом, била је веома тешка.Петог маја начелник штаба 2. пролетерске дивизи-

је је у име свог штаба, а на основу стања, претрпље-них губитака, замора јединица, недостатка муницијеи другог, поднео предлог да се 2. пролетерска и 3. срп-

ска бригада не упућују у Шумадију. После свестранеанализе предлог су прихватили и чланови Главног шта-ба НОВ и ПО Србије, те се одустало од њиховог упу-ћивања у Шумадију.71

Пошто је 2. пролетерска дивизија била преморена ,и оптерећена болницама, под сталним притиском ја-чих непријатељевих снага а са малим резервама муни-ције, штаб Ударне групе дивизија је одлучио да диви-зију пребаци на простор планине Таре, а ако ситуаци- ја буде налагала и на планину Златибор. Ради реализа-

ције ове одлуке штаб 2. пролетерске дивизије је 5.маја у 22,30 часова издао задатак бригадама да се из-вуку из фронталне борбе коју им је наметнуо непри- јатељ и помере према Јеловој гори.

Четврта пролетерска бригада наггустила је поло-жај на Маглешу, а 2. пролетерска бригада се повукласа гребена Повлена. Трећа српска бригада је добилазадатак да се задржи у рејону села Иебића и да затва-

ра правце од Повлена и Ваљева ради обезбећења из-влачења 2. и 4. бригаде. У случају јачег притиска не-пријатељевих снага бригада је требало да се повлачиза 2. пролетерском бригадом.72

Шестог маја 1944. године штаб 2. пролетерске ди-визије обавестио је бригаде да придолазе нове снагенеиријатеља са правца Ваљева. Дејствујући према до-

71 Исто, стр. 291.72 Зборник, том I, књ. 7, бр. док 183.

96



нетој одлуци, дивизија је убрзала пребацивање са овогтерена према планини Тари. Аруга пролетерска брига-да је на лини ји Сеча Река — Руда Буква — Јакељпреузела улогу заштитнице дивизије и обезбеђивалањен прелазак према комуникацији Бајина Башта —

Ужице на планину Тару. Пета кр ај иш ка дивизија јеводила упорне борбе на правцу извлачења и успела дасе до 24 часа прикупи и припреми за прелазак кому-никације Бајина Башта — Ужице.

Ноћу 6/7. маја 2. дивизија је прешла комуника-цију Бајина Башта — Ужице на сектору село Дуб —село Заглавак. Трећа српска ударна бригада је из ре-

јона села Јеловика извршила марш правцем село Иг-њатовићи — село Радојевићи, пребацила се преко ко-муникације југозападно од села Дуба и разместила на

простору заселака Липе, Кулине и Стрижевице где језатворила правце који воде са комуникација Вардиш-те — Вишеград и Дуб — Бајина Башта.

73

Неиријатељеве снаге вршиле су јак притисак изправца Ваљева, Рогачице и Сече Реке. Од Рогачице супредвече пристигли и тенкови. Борбе су биле врлооштре. Четврта пролетерска и 3. српска ударна брига-да борбом прса у прса протерале су јаке четничкеснаге, које су затварале прелаз преко комуникације

јужно од Варде. Борбе против четника биле су непре-

кидне, а нарочито жестоке у ширем рејону Варде гдесу били прикупљени делови четничког 2. равногорског,Опленачког, Златиборског, Церског и Ваљевског кор-пуса, Недићева борбена група „Таталовић" и немачкеборбене групе „Холман" и „Вајел".

После тешких борби и напорних маршева једини-це 2. пролетерске дивизије ноћу 6/7. маја избиле су у

рејон Камењаче (к. 919) и села Дуба и прешле дру^мБајина Башта — Ужице. Сутрадан су се, по ја ко ј

киши, пребациле на источне огранке планине Таре,чиме су се ослободиле непосредног притиска неприја-теља. Овим маневром оне су извучене испод удара над-моћних снага непријатеља и створени су повољни ус-лови за даља дејства. Повлачењем јединица са Повле-на и из ре јона села Варде, њиховим пребацивањемпреко комуник ације Ужице — Ба јина Башта и избија-


7 97



}&ем на Тару завршене су тешке седмодневне борбе напростору јужно од Ваљева.

Покрет јединнца био је тежак, нарочито због вели-ких болница, а изазвао је велико изненађење у редовиманепријатеља. Непријатељ је обично откривао само за-

штитнице колона и тукао их артиљеријом и минобаца-чима, што је било безопасно и обично је брзо избег-нуто. V почетку извлачења поједине колоне субиле недовољно организоване, али су се јединицеувек на време извлачиле из додира са непријатељеми уредно повлачиле. У току 7. маја покрети јединицака Калућерским барама и Добром пољу били су изве-дени потпуно неометано од непријатеља.

Осмог маја после напорних маршева 2. пролетер-

ска дивизија нашла се на простору: Добро поље —

Калуђерске баре. Ради заузимања погоднијих положа-

ја за дејство упућен је по један батаљон из 3. српске

ударне и 4. пролетерске бригаде у напад на Високу

главу са задатком да одбаце непријатеља. Напад није ,

успео, а батаљони су имали четири рањена борца. Гу-

бици непријатеља остали су непознати. Прегруписава-

ње јединица извршено је померањем ка селу Мило-

шевцу.

У операцијском дневнику 2. пролетерске дивизијезаписано је 8. ма ја : „ . . .Људство, као и иначе до сада

врло уморно. Храна слаба. Морал, обзиром на дате

околности, на завидној висини. Основни недостатак

је помањкање муниције".74

У пределу Таре било је погодних места за спуш-

тање ваздушних пошиљки. Требало је да се 2. проле-

терска и 3. српска бригада ту задрже, с тим да се што

је могуће мање примете како би се борци снабдели му-

ницијом коју би бацили савезници, а затим да се пре-

ма замисли Главног штаба НОВ и ПО Србије и Покра-

јинског комитета КПЈ за Србију врате на терен Пов-

лена и Маљена и да евентуално продру у Шумадију.


98



ПОВЛАЧЕЊЕ УЛАРНЕ ГРУПЕ НА СЛОБОДНУ ТЕРИТОРИЈУЦРНЕ ГОРЕ

Без обзира на неуспели продор Ударне групе ди-визија у Шумадију чланови Главног штаба и Покра-

јиноког комитета КПЈ за Србију са делегатом Врхов-ног штаба остали су и даље при замисли да се оства- ри планирани маневар мањим снагама. V вези са њи-ховим предлогом, а у духу дате сагласности Врхов-ног штаба НОВ и ПОЈ, било је одлучено да 2. проле-терска и 3. српска ударна бригада и даље остану напростору Чепљевац (к. 1221) — Руст — Игловача —Збориште (рејон села Милошевца). Према наређењуштаба 2. пролетерске дивизије од 9. маја 1944. годи-не обе бригаде требало је да се задрже на источним па-динама Таре и да обезбеде 4. пролетерској бригади из-влачење преко куму никације Ужице — Вардиште управцу села Семегњева и пребацивање свих рањеникаи болесника 2. дивизије у ре јон овог села. После из-вршеног задатка (а према даљем развоју ситуације)требало је да ее обе бригаде поново упуте преко Јело-ве горе и Маљена у Шумадију. Из наведених разлога3. српска ударна бригада је остала на сектору Мило-шевца са задатком да затвори правце од Кремне, Шар-гана и Мокре Горе, а 2. пролетерска бригада у рејону

Доброг поља и Руста.

75

Непријатељ је извршио брзо прегруписавање сна-га и поседање полазних положаја за напад на 2. про-летерску и 3. српску бригаду на Тари. Делови четнич-ког Златиборског корпуса избили су на Калуђерск ебаре, а убрзо је овде стигла једна бугарска јединицаса артиљеријом. Из Мокре Горе и села Кремне кренуо

је један немачки батаљон, а у село Дуб стигао је чет-нички Мачвански корпуе (1.400 четника) , а Церски

корпус се пребацио преко Кремне у село Мокру Гору. Четврта пролетерска бригада је у току марша, на Шар-гану, ноћу измећу 9. и 10. маја водила тешке борбепротив немачких и бугарских јединица и четничке Зла-тиборске и Рачанске бригаде. Пошто се пробила прекожелезничке пруге и пута Ужице — Вишеград, упути-

75 Зборник, том I, књ. 7, бр. док. 189.

100



ла се ка селу Семегњеву, где се прикупила око подне10. маја 1944. године.

76

Док је непријатељ прикупљао снаге за удар, 3.пролетерска ударна бригада 10. маја 1944. године сепомерила на простор село Рајев ац — село Коњска

Река. Бригада није имала јачих борби с непријатељем,сем што су се њени осигуравајући делови сукобљава-ли са слабијим четничким извићачким групама. За товреме је 2. пролетерска бригада водила веома тешкеи драматичне борбе против врло јаких четничких сна-га (око 3.000 људи), које су агресивно наступале одДоброг поља. Ипак, напад непријатеља је одбијен ион се повукао у правцу Калућерских бара, док је бри-гада остала на свом рејону одбране.77

Пошто се на Тари нису могле одморити ни кре-

нути у Шумадију, штаб 2. пролетерске дивизије 10.маја 1944. године донео је одлуку да и 2. пролетерскаи 3. српска ударна бригада прећу преко друма и же-лезничке пруге Ужице — Вишеград и крену у југоза-падну Србију за 5. крајишком дивизијом и 4. проле-терском бригадом.

Бригаде су биле веома исцрпене, са мало муниције идругих борбених потреба. Опште стање је било достатешко — са једне стране комуникација која се није

могла по дану прећи, а са друге планина Тара са јакимнепријатељевим снагама. Бригаде су вештим маневри-сањем за кратко време избегавале удар непријатеља, азатим су ноћу измећу 10. и 11. маја 1944. године у јед-ној колони са јаким бочним осигурањем извршилемарш правцем заселак Лазићи — Никшића пресед —Ивар, где су обе бригаде стигле 11. маја око 5 часова.Мећутим, како су се због тешког терена и присуствзнепријатељевих снага споро и опрезно кретале, оненису стигле да у току ноћи прећу железничку пругу и

друм Вишеград — Ужице, те су по нарећењу штаба 2.дивизије преданиле у шуми изнад села Тимотијевића,сукобљавајући се често с мањим четничким извићач-ким групама.

Извлачењем 3. српске и 2. пролетерске бригаде напростор Љуто поље — село Коњске Воде — село Зао-

76 Хронологија ослободилачке борбе, стр. 772.77 Архив ВИИ, кут. 732-А, рег. 56/4; П. Вишњић, н.д., стр. 338.

101



вине избегнут је нови и са јачим снагама припремљеннапад непријатеља. Напад је требало да почне 11. мајапре подне и са тим циљем груписано је 9 четничкихбригада.

Увече 11. маја око 22.00 часа 2. пролетерска диви-

зија је повукла борбена осигурања, а затим у једнојколони, са 3. српском бригадом на челу, кренула прав-цем Путно брдо — Гола глава — Шарган, где је наиш-ла на немачко-четничке снаге. Заобилазећи њиховеположаје, јер нису имале муниције за борбу, 2. проле-терска и 3. српска бригада прешле су комуникацијубез већих тешкоћа. Настављајући марш, 2. пролетер-ска бригада, која се од друма кретала на челу колоне,одбацила је делове четничког Златиборског корпусаса Великог врха (триг. 1182) и Лескова виса (к. 1110).Око 10 часова 12. маја 2. и 3. бригада су стигле у Се-мегњево на Златибору, где су се размеетиле истурају-ћи борбена осигурања према Мокрој Гори, Кремнимаи Палисаду.

На тај начин одлука штаба Ударне групе да 2. про-летерска и 3. ерпска бригада оетану на Тари, а затимда се после краћег одмора и пријема материјала од са-везника пробију у Шумадију и тамо повежу са 2. шу-мадијском бригадом и партизанеким одредима са то-га

терена, није могла бити реализована.Дванаестог ма ја било је релативно мирно. Једи-нице 2. пролетерске дивизије су остале на достигнутим рејонима и нису водиле неке јаче борбе противнепријатеља. Трећа српска бригада налазила се у рејо-ну села Тимотијевића и Зборишта. На Семегњевојгори 3. батаљон 2. пролетерске бригаде напале су сна-ге четничког Златиборског корпуса. Непријатељ је по-кушао да заузме Семегњевску гору и пробије се у Се-мегњево, али је после краће борбе одбијен и натеран

да се врати на свој полазни положај. ПГтаб дивизиједобио је обавештење да су четнички Церски и Мачван-ски корпус кренули из рејона села Заовина и избилина линију село Добрун — село Пањак са намером даследећег дана продуже наступање ка селу Јабланиции селу Бијелом Брду.78

78 Депеша штаба Церско-мајевичке групе корпуса од 13.V 1944. Архив ВИИ, микрофилм, Билећа, бр. 26/72.

102



Штаб 2. пролетерске дивизије, настојећи да мане-врише пред јачим снагама непријатеља, 13. маја у 00,35часова издао је нарећење да се бригаде пребаце у ре-ЈОН села Горње и Доње Јабланице. Трећој српској бри-гади је нарећено да се размести у рејону Доње Јабла-

нице и затвори правце од села Бијелог Брда и Семег-њева. Марш је требало да почне најкасније у 5 часо-ва 13. маја у једној колони са 3. српском бригадом начелу.

79 Четврта пролетерска бригада већ се била пре-

бацила у рејон село Стубо — Торник (триг. 1496) —Марков до — село Горња Јабланица.

Тринаестог маја око 04,00 чаоа 3. српска и 2. про-летерска бригада су кренуле на марш. Кретале су сеправцем еело Мало Поље — Лисичина — село ДоњаЈабланица. Друга бригада се разместила у ре јону Горње

Јабланице, а 3. ерпска у рејону Доње Јабланице, где је,да би затворила правац према Семегњеву, посела заодбрану фронт на левој обали речице Рибнице иЦрног Рзава ширине око 7 км (Главица — к. 904 — к.815 — Самаровина — Суви бор).

8" Истовремено еа од-

ласком 3. српске и 2. пролетерске бригаде из Семег-њева четнички Златиборски корпус и један батаљонСрпског добровољачког корпуса кренули су из рејонаГруде (триг. 1140) и преко Виогора (триг. 1281) у на-пад ка Семегњеву. Заштитница колоне (батаљон 2. про-

летерске бригаде) успешно је задржао непријатељевеснаге отпором на узастопним положајима. Око 18,00чаеова непријатељ је покушао да преће реку ЦрниРзав, али је одбијен од 3. српске ударне бригаде која

је држала положаје на левој обали реке. Истовреме-но су други делови 3. бригаде одбили извићачке је-динице четничког Дринског корпуса ко је су прекосела Брезовца покушале да се пробију у правцу Јаб-ланице. Штаб 2. пролетерске дивизије је проценио данепријатељ групише снаге за настављање офанзивнихдејстава и да може бити критично задржавати се окоГорње и Доње Јабланице. Због тога је одлучено да 2.пролетерска дивизија отпочне марш према 5. дивизи-

ји и успостави везу с њом, а затим донесе одлуку да

" Зборник, том I, књ. 7, стр. 460.80 Архив ВИИ, кут. 732, бр. рег. 7/2; П. Вшпњић, н.д.,

стр. 344.

103



ли креиути преко планине Златара ка Бродареву ислободној територији Санџака и Црне Горе или поно-во ка реци Ибру и јужној Србији. Оваква одлука јебила реална и најбоље је одговарала тренутној ситуа-цији, поготово ако се има у виду да је непријатељ ја-

чим снагама (два четничка корпуса) већ запосео путПрибој — село Добрун и да је на њега почео да упу-ћује извесне снаге немачког 4. пука дивизије „Бран-денбург" и четничке Церско-мајевичке групе корпуса,чиме је створио добру основицу за даља дејства. Vсваком случају пробити положаје ових непријатеље-вих снага и савладати природну препреку Лим, коју је непријатељ такоће бранио, било је много теже негокренути на исток преко ком уникације Нова Варош —• Ужице или ка планини Златару.81 V вези с тим штаб

2. пролетерске дивизије је 14. маја 1944. године у 12,00часова издао заповест и наредио:

— 4. пролетерској бригади да у ноћи 14/15. мајапрво преће у рејон села Драглице, а затим продужимарш на простор село Негбина — село Кућани;

— 2. пролетерској бригади да се 14. маја око24,00 часа пребаци у ре јон села Драглице и БоровеГлаве;

— 3. српској бригадида се уисто време када и 2.пролетерска бригада помери на проетор село Стубо —

Пецине; један батаљон, најкасније 15. маја до 04,00часа , да се упути на Марков до, који ће сменити бата-љон 2. пролетерске бригаде. Задатак 3. бригаде био једа затвори правце који воде из села Рибнице и од ко-муникације Прибој — Добруп.

4

Док су се бригаде припремале да продуже маршпрема одрећеним рејонима, непријатељ је прешао унапад са комуникације Прибој — село Добрун и саправца села Семегњева. Око 14,00 часова четничка Ви-

шеградска, Подрињска и Рогатичка бригада изврши-ле су напад са линије село Бијело Брдо — село Дренов-ци. Делови 3. српске бригаде, држећи положаје на ли-нији Гумниште (к. 1108) — село Брезовац — к. 1078

— Кљуначка глава (к. 1082), после оштре борбе одби-ли су напад и одбацили четничке бригаде на полазни

81 П. Вишњић, н.д., сгр. 345—346.82 Зборник, том I, књ. 7, бр. док. 200.

104



положај. Али непријатељ није био деморалисан овимнеуспехом, те је око 16,00 часова са четничким 4. ју-

ришним корпусом поновио напад из рејона Семегње-ва ка Доњој Јабланици. Напад је извршен у три коло-не: десна правцем Лупоглав — Вучја гора — Самаре-

вина, средња правцем Лисичина — Доња Јабланица илева правцем заселак Трчинога — Вучјак. Напади светри колоне изводили су на одсеку одбране 3. српскебригаде са предњим крајем на левој обали Црног Рза-ва и речице Рибнице. Одсек одбране бригаде био јеорганизован по батаљонским рејонима и четним и вод-ним отпорним тачкама. Главни положај је био на ли-нији Вуч ја гора — Шамаревина — Вучјак — Кривабреза. До 19,00 часова бригада је водила веома тешкеборбе и спречила продор непријатеља у Доњу Јабла-

ницу. Тада, према левом крилу одсека одбране брига-де на правцу Лупоглав — Вучја гора, непријатељ јеувео резерву и око 20,00 часова заузео гребен Вуч јагора — Суви бор — Шамаревина и продро у севернидео Доње Јабланице. На десном крилу одсека одбраненепријатељ је прешао речицу Рибницу и подишаоВучјаку. У 20,30 часова са положаја Гумниште — Вуч-

јак бригада је свим снагама прешла у противнапад.Том приликом непријатељ је одбачен на десну обалуЦрног Рзава и Рибнице. Четници су имали 10 мртвих и

15 рањених, а 3. српска бригада није имала губитака.83

Бригада је постигла успех упорном одбраном свогаодсека и противнападом расположивих снага бригадеу моменту када су четници рачунали да су добилибитку.

Непријатељ је имао намеру да 2. пролетерску ди-визију потисне ка беспутној, стрмој и тешко присту-пачној клисури Увца и да је уз помоћ својих снага изПрибоја окружи и уништи и тако оствари циљ који је

себи већ неколико пута постављао а није постигао.Ангажовањем јачих снага у фронталном нападу са ли-није село Вардиште — село Семегњево, држањем ко-муникације Прибој — село Добрун, упућивањем чет-ничког Златиборског корпуса (из Кремне) да поседнеТорлак , а једног батаљона Српског добровољачкогкорпуса да овлада Рибницом и ангажовањем својих

83 П. Вишњић, н.д., стр. 347—348.

105



снага из Прибоја непријатељ је извршио шире окру-жење јединида 2. пролетерске дивизије. Мсђутим, иовај план непријатеља није успео, јер се дивизија про-дором ка истоку, према комуникацији Ужице — НоваВарош, повезала са јединицама 5. крајишке дивизије

и на тај начин избегла окружење.84

Ноћу измећу 14. и 15. маја 2. пролетерска бригада је извршила марш правцем Горња Јабланица — селоСтуб — Пецине — Оглавчић — источни засеоци До-броселице, где је стигла 15. маја ујутро. Четврта про-летерска бригада извршила је марш правцем ГорњаЈабланица — село Драглица — село Нсгбина. где јестигла такоће 15. маја ујутру. Трећа српска оригада,пошто је одбила напад четника на левој обали ЦрногРзава и Рибнице, у току ноћи је извршила марш прав-

цем Доња Јабланица — Горња Јабланица — Стубо и разместила се у рејону Стубо — Пецине (к. 1250), зат-варајући све правце који на овај простор воде од селаРибнице и Јабланице и од реке Увца.

85

Петнаестог маја није било значајнијих промена.На тражење Главног штаба НОВ и ПО Србије штаб 2.пролетерске дивизије је одлучио да 3. српску бригадусаму упути преко Ибра на простор Топлице. Бригада

је у 12,00 часова добила нарећење да ноћу измећу 15.

и 16. маја крене правцем село Доброселица — селоДраглица — село Неглина — село Кућани, а сутраданпродужи преко планине Мучња и села Катића до Дра-гачева, одакле је требало да се пребаци преко Ибрана Копаоник. Приликом покрета кроз Доброселицу иДраглицу требало је да преда своје рањенике 2. про-летерској бригади. У рејон села Кућана бригада је сти-гла према плану и успоставила везу са јединицама 5.дивизије.

86

Истог дана ситуација се знатно променила. С об-

зиром на распоред и јачину непријатељевих снага, каои постојање реалне опаености да оне концентричнимдејствима угрозе покрет 3. српоке ударне бригаде, де-финитивно је одлучено да 3. српска ударна бригада неиде у Топлицу, већ да се 2. пролетерска и 5. дивизија

84 Исто, стр. 348—349.

85 Архив ВИИ, кут. 732, бр. рег. 8 /2; П. Вишњић, н. д., стр. 349. Зборник, том I, књ. 7, бр. док. 204.

106



пребаде на простор 2. ударног корпуса. Промена од-луке је уследила на основу наређења Врховног штабаНОВ и ПОЈ, који је уочио тежак положај 2. и 5. диви-зије и наредио да се цела Ударна група дивизије ори-

јентише према слободној територији на левој обали

реке Лима.

87

О томе је Врховни штаб обавестио и штаб2. ударног корпуса који је одмах наредио својој 3. ди-визији да с планине Јадовника офанзивно дејствује накомуникацију Сјеница — Пријепоље и прихвати једи-нице Ударне групе, а 37. санџачкој дивизији да вршипритисак на Прибој, Пријепоље и Пљевља како би ве-зивањем непријатеља за себе олакшала пробој 2. про-летерске и 5. кра јишк е дивизије.

У овој ситуацији штаб 2. пролетерске дивизијесвојим наређењем од 16. маја 1944. године88 известио

је штабове бригада о следећем распореду непријате-љевих снага:

— на простору село Горњи Л>убиш — село БелаРека налазе се три четничка корпуса;

— у селу Ојковици и селу Кокином Броду налазисе око 200 Немаца и 300 балиста;

— од правца село Семегњево — село Горња и

Доња Јабланица у покрету су непознате четничке

снаге;

— у Новој Вароши (према исказу сељака) налазисе око 100 Немаца и недићеваца. На Кокином БродуНемци су имали 2 тенка и 10 камиона, а није утврћенода ли на левој обали Увца има непријатеља. Нареће-њем су постављени задаци бригадама, те су падоммрака 16. маја отпочеле извршавање планираних по-крета и маршева.

Ноћу уочи 17. маја све три бригаде 7. дивизије сускоро без борбе прешле реку Увац и избиле на кому-

никацију Нова Варош — Пријепоље. Трећа српскаударна бригада прешла је ову комуникацију око 02,00часа 17. ма ја . Затим су све три бригаде наетавилемарш преко планине Златара и избиле: 3. српска удар-на бригада на Голо брдо, 2. пролетерска у село Пра-

87 Архив ВИИ, кут. 783, бр. рег. 12/4.88 Зборник, том I, књ. 7, бр. док. 208.

107



вишево, а 4. пролетерска у село Радијевиће.89 Излас-ком на простор Златара предузете су мере за извића-ње комуникације Пријепоље — Сјеница.

Осамнаестог маја 1944. године штаб 2. пролетер-ске дивизије добио је задатак да ноћу измећу 18. и 19.

маја пребаци јединице преко комуникације Пријепоље — Сјеница на сектору од Сјенице до Карауле. С тимциљем 3. српска ударна бригада добила је задатак дамаршује преко села Булатовића и села Бакаровине ида избије на Рајин крш. Мећутим, уследио је напад

јаких немачких и четничких снага које су успеле дазаузму положаје Воде, Високо брдо и село Радијеви-ће. Због тога је планирани покрет одложен, а једини-це 2. дивизије су приморане да се помере према врхуЗлатара.

Због непријатељевог притиска и јаче контроле надкомуникацијом штаб 2. пролетерске дивизије је 19.маја 1944. године издао заповест

90 којом је наредио да

ноћу 19/20. маја бригаде прећу комуникацију Сјени-ца — Пријепоље. Места прелаза су разматрана на сек-тору од села Седобре до манастира Милешева, где седан раније пребацила 5. крајишка дивизија, као и направцу преко села Халиновића, источно од Карауле .

С тим у вези 3. српска ударна бригада добила је

задатак да се из села Седобре пребаци преко друмаи продужи марш за село Дивце. Из Диваца је требало,према конкретно ј ситуацији, да маршује уз Аим и из-бије у село Сопотницу или на Дебеле стене, одакле дапродужи правцем за села Дечево и Сопотницу."1

Непријатељ је непрекидно појачавао притисак. Де-ветнаестог маја 1944. године по подне у правцу Водице

— Сирови крај упутио је једну моторизовану једини-цу јачине 500 — 600 војника са тенковима. У новона-сталој ситуацији штаб дивизије је донео одлуку дабригаде не извлачи правцем којим се пробила 5. кра- јишка дивизија, већ да се непријатељ обмане, а брига-де повуку правцем измећу села Горачића и Караулапошто се изненадно извуку из непосредног додира.


90 Зборник, том I, књ. 7, бр. док. 208." Архив ВИИ, кут. 732, рег. бр. 13/2.

108



Деветнаестог маја пре пада мрака 3. српока брига-да отпочела је покрет у колони по један са повећанимодстојањем, без прикривања, правцем за 5. крајишкомдивизијом. То је код Немаца створило утисак да имамного партизана и да је то правац повлачења за целу

дивизију. После пада мрака 3. српска ударна бригадасе вратила. Немци су из Сјенице хитно упутили мото- ризовану јединицу, која је затворила овај правацс цил>ем да дивизију окружи и уништи.

За то време остале јединице дивизије завршавалесу припреме за марш и очекивале пад мрака да би от-почеле марш, али новим правцем.

Падом мрака све бригаде 2. пролетерске дивизије једновремено су отпочеле одступно-бочни марш-мане-вар правцем Голо брдо — Сухобор — Златарско брдо

формирајући колону у покрету. Марш-маневар је пот-пуно успео јер је постигнуто изненаћење. У покрету доГолог брда и до пута бригаде нису наишле на отпорнепријатеља који је био убећен да је извршио потпу-но окружавање дивизије. Бригаде су пролазиле пореднепријатељевог бока и остављале га иза лећа.

Претходница дивизије је на комуникацији кодсела Горачића наишла на непријатеља и после кра-ће борбе протерала га, те је неометано извршен пре-

лаз преко комуникације Пријепоље — Сјеница и нас-тављен марш у правцу планине Јадовника. Двадесетогмаја у 02.00 часа и заштитница дивизије је прешла ко-муникацију Сјеница — Пријепоље, а у 04.00 часа прет-ходница дивизије је већ избијала на гребен Јадовника,где је ухватила везу са 5. пролетерском (црногорском)бригадом. Поеле непрекидних борби, дугих маршева ивише стотина километара прећеног пута по слабо про-ходним теренима Србије, слабо одевени и више гладнинего сити журили су наши борци гребену Јадовника

који ће их одвести на слободну територију . Жу ри лису да се одморе да би се освежени што пре вратили уСрбију. Први одмор био је изнад села Страњане. Од-мор без обезбећења. Обезбећење су вршиле предстра-же 5. пролетерске бригаде. Истог дана пред вече 2.пролетерска дивизија наетавила је покрет и преко им-провизованог дрвеног мостића на Лиму, недалеко одБродарева, пребацила се на слободну територију Сан-џака и Дрне Горе. Иза ње у та ј ре јон прешла је и

109



110



5. крајишка дивизија. Преласком преко Лима 2. про-летерска дивизија завршила је свој веома тежак и сло-жеи маневар у непрекидним исцрпљујућим борбамаи маршевима у трајању од два и по месеца.

92

Двадесет првог маја 1944. године 2. пролетерска

дивизија размештена је за одмор: 4. пролетерска бри-гада у рејону села Врапчег Поља и Опанчина, 2. про-летерска бригада у рејону села Брвина и Комадинаи 3. српска ударна бригада у рејону села Подјасена иПријесначе. Штаб дивизије са приштапским јединица-ма сместимо се у селу Балићима.

На Јадовнику (граници слободне територије) чулису се одјеци борбе коју је водила 5. пролетерска (црно-горска) бригада 3. ударне дивизије. Ова јава за борце

је била као сладак сан. Док су се они безбрижно од-

марали, њихови другови и саборци водили су новеборбе. Командант и политички комесар 2. пролетер-ске дивизије већ су били на састанку у штабу 2. удар-ног корпуса да поднесу извештај и приме нове задатке.

Двадесет другог маја добијено је нарећење да се2. пролетерска дивизија размести на простору Беране(сада Иванград) — Рожај — Андријевица, а 5. крајиш-ка ударна дивизија на простору око Пљеваља. С тим увези је 3. српска ударна бригада добила задатак да

крене правцем село Пријесначе — село Добриње —село Ораховица — село Недокуси и размести се у Не-докусима и селу Брду (код Бијелог Поља). V нарећењуштаба дивизије регулисано је прикупљање рањеникаи болесника из бригада и упућивање у дивизијску бол-ницу код Колашина. Покрет јединица бригаде, прикуп-љање и смештај рањеника извршени су у ноћи измећу22. и 23. маја 1944. године.

Друга пролетерска дивизија 23. маја остала је наистом размештајном простору на одмору. У току дана

је штаб дивизије издао нарећење за марш 24. маја.93

Према њему је 3. српска ударна бригада извршилапокрет правцем Бијело Поље — лева обала Лима —Беране (сада Иванград) и разместила се на просторуБеранско поље — село Долац. Поред сопственог обез-

92 Архив ВИИ, кут. 732, бр. рег. 15/2.93

Архив ВИИ, кут. 732, бр. рег. 2/2.

111



бећења, бригада је имала задатак да непрекидно из-вића правац од села Калудре.

Тачка 5 поменутог нарећења гласи: „Пошто је те- риторија на којој ћемо се разместити већ дуже време-на слободна и на њој постоји организована народна

власт, снабдевање јединица вршити искључиво прекоподручја, места и НО одбора. Само по њиховом одоб-

рењу могу се вршити конфискације и реквизиције."Друга пролетерска и 3. српска ударна бригада из-

вршиле су марш неометано, док је 4. пролетерска бри-гада имала теже борбе са непријатељем на положаји-ма Шејков кр ш и Јанкова глава (југоисточно одБерана).

Штаб дивизије разместио се у Беранама.Од 25. до 31. маја 2. пролетерска дивизија прове-

ла је на овом простору ради одмора и срећивања једи-ница, чишћења оружја, опреме и припрема за следе-ће задатке. После толико напора и борби дошао је за-служени одмор. Тешки рањеници су отишли у Италијуна лечење. То је за њих био крај многих мука и напора.

Сумирајући дејства новоформиране 3. српске удар-не бригаде у 2. пролетерској дивизији од њеног фор-мирања (10. фебруара) до 21. маја 1944. године намарш-маневру Ударне групе дивизија од слободне те-

риторије, преко западне Србије, до планине Повленаи натраг, кроз непрекидне маршеве и тешке борбе про-тив јаких непријатељевих снага, бригада се прекалилаи постигла велике победе и значајне војнополитичкеуспехе. У саставу 2. пролетерске дивизије и Ударнегрупе дивизија извршила је упад у Србију, али се уњој није могла задржати. Мећутим, овим дејствимапостигнути су следећи резултати:

Прво. Операције ових јединица на територији за-падне Србије увериле су народ овог краја у постојање

сиажне, добро организоване, наоружане и воћенеНОВЈ која се бескомпромисно бори против окупатораи његових слугу за ослобоћење поробљене отаџбине.У саставу јединица НОВЈ, у прослављеној 2. пролетер-ској дивизији, 3. српској ударној бригади и другимбригадама, борили су се синови Србије заједно са си-новима Црне Горе, Босне и других крајева Југослави-

је за слободу и срећну будућност наших народа. На- род западне Србије видео је своје бригаде на делу,

112



чиме су оиовргнуте разне оплетке окупатора и домаћихиздајника. Показало се ко је на којој страни. На стра-ни окупатора стајали су издајници српског народа иверно му служили против сопственог народа: недићев-ци, љотићевци и четници Др аж е Михаиловића. На

страни бескомпромисне борбе против окупатора и ње-гових слугу, за национално и социјално ослобоћење иза братство и јединство народа и народности Југосла-ви је нашли су се борци НОВЈ под воћством врховногкоманданта маршала Јосипа Броза Тита. Народ се оп-

ределио за своју борбу, ослобоћење и срећну бу-дућност.

Друго. Дејства Ударне дивизије привукла су насебе знатне снаге непријатеља, припремљене за нападна ослобоћену територију јуж не Србије, Санџака, Црне

Горе и источне Босне.Треће. Ударна група дивизија је под веома тешким

условима водила успешне борбе увек са вишеструко јачим и технички неупоредиво опремљенијим и удруже-ним непријатељем који је у широкој основици имаослободу маневра у свим правцима, расположивим ко-муникацијама са мотомеханизованим јединицама и узнепрекидну јаку подршку ави јације. Ударна група јеманеврисала по тешко пролазном планинском терену,по лошем времену (снегу и мећави), без довољно му-ниције, хране и потребних ередстава за борбу,нарочито за форсирање река. Висок борбени мо-

рал, храброст, иницијатива, упорност целокупногборачког и руководећег састава јединица, вештокомандовање и маневар ради избегавања ударанепријатеља када је надмоћнији, а наношење уда-

ра где је најосетљивији биљи су услов за пос-тизање успеха. Изразити примери војне вештине јесу:извоћење марш-маневра на планини Повлену; пробој

из окружења у правцу планине Таре и Златибора и ма-невар на Златару. Садејством мећу јединицама, веш-тим комбиновањем напада и одбране, брзим и вештимпреношењем тежишта борбе са једног на други пра-вац. Ударна група дивизија је одолела бројно и тех-нички вишеструко надмоћнијем непријатељу.

Непријатељеве снаге (нарочито четници) претрпе-ле су велике губитке у борбама: у Драгачеву, на Пов-лену, у долини реке Студенице, око села Љубиша и

8 113



Сирогојна. Трећа српска ударна бригада, извршавају-ћи задатке у саставу 2. пролетерске дивизије, браниласе и нападала готово сваке ноћи да би се одржала.При том је постигла највећи успех у следећим борба-ма: у селу Забрћу, селу Вардишту, селу Семегњеву,код Ушћа, у селу Бзовику, на Великој ливади, код селаЦрвеног Брега и Варде, на Шаргану, поново у Семег-њеву и на планини Златару. У овим борбама нанети сунепријатељу велики губици, постигнуте значајне побе-де. Борци 3. бригаде испољили су и показали великуборбеност и велике моралне квалитете у најтежим ча-совима и највећим искушењима.

Својим понашањем и правилним односом премастановништву и његовој имовини свуда куда је прош-ла бригада је оставила врло снажан утисак. Сиромаш-

ни сељаци из раштрканих села на обронцима Злати-бора, Јавора, Голије, Таре, Повлена и Златара одва- јали су од својих уста последње прегршти кромпираизвученог из трапа, прве кришке сира од тек ојагње-них оваца и давали нашим борцима.

Четврто. Након повлачења 2. ударног корпуса наслободну територију 3. бригада је мећу првима попу-њена наоружање,м и опремом која је добијена од са-везника. Већина бораца је добила нове енглеске уни-форме. Босих више није било. У батаљонима је извр-

шена и извесна реорганизација. Време предаха је иско- ришћено за војностручну обуку и партијско-политич-ко образовање целог састава бригаде. При штабу 2.пролетерске дивизије формиран је партијско-политич-ки курс на који су упућене и неке старешине из брига-де. Тежиште у во јној обуци било је на упознавању и

руковању новим наоружањем и опремом добијеномод савезника.

Културно-просветни и политички рад био је интен-зиван. Бригада је почела добијати храну од савезника.Расположиве количине хране дељене су јединицама, аирема потреби и иароду.

114



Г л а в а II

ДЕЈСТВА БРИГАДЕ КАО ДЕСНЕ НАПАДНЕ КОЛОНЕ2. ПРОЛЕТЕРСКЕ БРИГАДЕ

Средином 1944. године војно-политичка ситуацијау Европи наставила је да се развија у корист антихит-леровске коалициј е. На совјетско-немачком фронтубиле су до ногу потучене немачка Група арми ја „Цен-тар" у Белорусији и Група армија „Јужна Украјина",док су англо-америчке трупе, после успешног искрца-вања у Нормандији, развијале офанзивне операције назападном фронту. Народноослободилачка војска Југо-славије наносила је снажне ударце окупатору и њего-

вим слугама широм земље и ослобађала нова подручја.Национални комитет ослобођења Југославије, с Јоси-ном Брозом Титом на челу, је у исто време водио одлу-чујућу борбу за учвршћивање и афирмацију тековинанародноослободилачке борбе и народне револуције иза мећународно признање нове Југославије.

У Србији је НОП добио још шире размере. Нај-виши степен развитка достигао је у њеној југоисточ-ној области. Ту је у мају и јуну 1944. године формира-

но 10 нових бригада и 5 ударних дивизија , ко је су,ослонцем на подручје Јабланице и Топлице, заједно сапартизанским одредима, самосталним и ударним ба-таљонима развиле дејства према Црној трави, Врању,Копаонику и источној Србији и контролисале простра-ну ослобоћену територију. У Шумадији су тада деј-ствовали 2. шумадијска НОУ бригада и два партизан-ска одреда, док су у осталим деловима Србије постоја-ле мање партизанске јединице и групе.

8* 115



Моравско-вардарска, ибарска и западноморавскадолина и комуникације у њима постале су за Немцеартерије од прворазредног значаја. У плановима немач-ке Групе арми ја „Е" Србија и Македонија већ су до-бијале улогу оперативног и позадинског простора где

су лагероване неопходне количине залиха потребнихза живот и борбу јединица у повлачењу са југа Бал-кана према северу.

И у плановима врховног команданта НОВ и ПОЈмаршала Тита у овом периоду Србија је добила посе-бан значај, нарочито са становишта даљег развоја на-

родноослободилачког рата у целини. Требало је де-финитивно разбити удружене контрареволуционарненедићевско-четничке снаге, које су могле да послужекао ослонац за разне антијугословенске противнарод-не комбинације реакционарних кругова на Западу.Врховни командант НОВ и ПОЈ је на време одлучио даоствари своју раније створену замисао о преношењутежишта ратних операција дела снага НОВЈ ка истокуна територију Србије и за прелаз у завршну офанзивуза њено коначно ослобоћење. За овај подухват требало је прво створити сигуран ослонац и груписати јакеоперативне групе на прилазима Србији (у Црној Гори,Санџаку, источној Босни и у самој Србији измећу

Лима и Ибра). Због тога су уследила неопходна прет-ходна дејства и вршене опсежне припреме јединицаНОВЈ како би предстојећи војни подухват што бољеуспео.

1

Од 1. до 10. јуна 1944. године 2. пролетерска диви-зија остала је у североисточној Црној Гори на истомпростору који је заузела после повратка из Србије иза то време није водила веће борбе против непријате-ља. Ово време је дивизија искористила за одмор, опре-мање и обуку јединица и за извићање непријатеља.

Четвртог јуна откривен је долазак свежих непријате-љевих снага из рејона Новог Пазара и Пећи. Шестог

јуна је откривено да се у Пријепољу и Пљевљима за-вршава концентрација једне немачке дивизије. Утвр-ћено је да непријатељ прикупља јаче снаге на простору

1 Ослободилачки рат, књ. II, стр. 250—253; Петар Вишњић,Операције за ослобоЂење Србије 1944., Војноисторијски инсти-тут, Бсоград, 1972, стр. 7, 16, 26 (убудуће, П. Вишњић, н.д.).

116



Рожаја. До 7. јуна снаге немачке 181. пешадијске и 7.СС дивизије „Принц Еуген" продрле су из Пл>еваља насектор 5. крајишке дивизије, прешле реку Тару и из-биле до села Негобуђе, код Жабљ ака. Деветог јуна умањим борбама одбијен је напад делова легије „Крем-

плер", ко ји је предузет на правцу Рожај — Беране.2Према прикупљеним подацима о непријатељу зак-

ључено је да он припрема офанзивне операције већегобима. Да би се избегло изненаћење, штаб 2. пролетер-ске дивизије еагласно упутствима штаба 2. ударногкорпуса наредио је строгу приправност бригада и ор-ганизовао интензивно извићање и праћење покрета не-пријатељевих снага на свим правцима које је обезбе-ћивала дивизија.

Десетог јуна 1944. године са правца Ро жаја иПећи, ка долини Лима, откривени су покрети неприја-тељевих колона јачине око 1.600 во јник а и састава:два батаљона немачке 21. СС легионарске дивизије„Скендербег" и око једног батаљона легије „Кремп-лер". Ове непријатељеве снаге су безуспешно напале 4.пролетерску бригаду на положајима измећу Рожаја иБерана, а сутрадан и 12. јуна непријатељеве снаге од800 до 1.000 војника 2. пролетерску бригаду. Напад не-пријатеља је одбијен и он се повукао на полазне поло-

жаје остављајући на попришту борбе 7 мртвих и 15 рањених.

3

За то време 3. српска бригада се налазила на прос-тору Беране — Беран Село — село Хареме, затварају-ћи правац од села Калудре. На њеном правцу неприја-тељ није испољавао офанзивну активност.

После овог неуспелог напада непријатеља, времеод 13. до 18. јуна 1944. године протекло је у свим рејо-нима и одсецима одбране јединица 2. дивизије без зна-

чајних промена. Чак није била активна ни непријате-љева авијација. Али, веће групе савезничке авијацијечесто су прелетале положаје 2. пролетерске дивизије ибомбардовале непријатељева постројења у Румунијии Маћарској. Са нестрпљењем су борци очекивалинове радио-вести и процењивали где је које бомбардо-

2 Хронологија ослободилачке борбе, стр. 787.3 Архив ВИИ, кут. 735, бр. рег. 1/2.

117



вање извршено, што је стварало добро расположењеи подизало морал људства.

О непријатељу су и даље прикупљани подаци иустановљено да се на подручју Рожај — планина Би-хор налазе два батаљона албанске регуларне војске

с немачким командним кадром, као и око 2.000 при-падника муслиманске милиције и четника. Поред тога,запажено је и прикупљање Немаца на овом подручју.

Пошто је штаб 2. ударног корпуса одлучио да пре-дузме чишћење простора планине Бихора од неприја-теља и заузме Рожај, образована је једна оперативнагрупа бригада у ко ју су ушле: 4. пролетерска, 3. срп-ска ударна, два батаљона 7. црногорске и 8. црногор-ска бригада и брдски артиљеријски дивизион 2. удар-ног корпуса. Групи бригада је поверено извршење овогзадатка. С тим циљем је 18. јуна 1944. године штаб 2.пролетерске дивизије издао борбену заповест

4 и наре-

дио 3. српској ударној бригади (без једног батаљона)да се, као десна нападна колона, 20. јуна прикупи у ре-

јону села Дапсице и на Бабином брду (к. 1306), а за-тим да у ноћи измећу 20. и 21. јуна преће у наступањепреко села Бакова и нападне непријатељеве снаге којесу држале положаје на брду Смиљевици. Након заузи-мања ових по ложа ја требало их је организовати за

одбрану и држат и до даљег нарећења, не ангажу јућисе у акцијама на комуникацији Пећ — село Мурино.Трећи батаљон 3. српске ударне бригаде добио је за-датак да и даље остане у Беранама ради обезбећењааеродрома и моста на Лиму.

У заповести штаба 2. пролетерске дивизије пред-вићен је начин снабдевања јединица и поступак оа за-

робљеницима, парирање непријатељевој пропаганди имобилисање што већег броја мештана у јединице НОВи ПО Југославије.

Сутрадан, 19. јуна, са правца Сјенице уследио јеизненадан напад снага 14. брдског ловачког пука не-мачке 7. СС дивизије „Принц Еуген" и око 400 припад-ника муслиманске милиције на положаје јединица 7.црногорске бригаде 3. ударне дивизије НОВЈ, које суоне држале на десној обали Лима на линији Петрово

4 Зборник, том III, кн>. 7, бр. док. 303; Архив ВИИ, кут. 732,бр. рег. 18/2.

118



брдо — Градац — Градина — село Гргаје — село Виш-њево — село Шиповице.

Због овог напада и наглог погоршања ситуације наодсеку 7. црногороке бригаде услед продора неприја-теља у правцу долине Лима до линије село Курило —

село Ивање штаб 2. пролетерске дивизије привремено је одустао од заузимања Рожаја и наредио 3. српскојударној бригади да упути један батаљон у село Будим-ље ради ојачања 4. пролетерске бригаде, а са осталимснагама да обезбеђује аеродром, град Беране и мостна Лиму. Штаб дивизије налазио се у Беранама.

5

Нападом 4. пролетерске бригаде у правцу села Ос-троноше, у тактички неповољној ситуацији, одбранаосталих јединица 2. пролетерске дивизије постала једоста разређена. То је ненријатељ зналачки искорис-

тио и 20. јуна предузео оштар напад са правца планинеТурјака и Смиљевице према селу Горажду и у токудана потиснуо делове 2. пролетерске и 3. српске бри-гаде са њихових првих положаја . Међутим, падоммрака јединице 2. и 3. бригаде су противнападом одба-циле непријатеља и повратиле своје положаје. У бор-би је непријатељ претрпео знатне губитке.

6

Пошто је новоствореном ситуацијом омогућенодејство 2. пролетерске дивизије према заповести од

18. јуна 1944. године, то су планиране јединице упу-ђене на полазне положаје за напад. Ноћу измећу 22. и23. јуна 3. српска ударна бригада као десна нападнаколона предузела је раније планиран напад на непри-

јатељеве положаје у рејону Турјак — Смиљевице. Томприликом непријатељ је одбачен са својих положајаосим са Турјака. Губици непријатеља су били 15 поги-нулих и рањених војника, док је 3. српска бригада има-ла једног погинулог и једног рањеног борца.

Двадесет трећи јун 1944. године на правцу према

Рожају протекао је без промене. Лева нападна колона2. дивизије у току дана избила је на линију село Жи-лићи — село Негобратина. Мећутим, непријатељ је од-мах од Миљевог поља предузео напад у лећа леве на-падне колоне. С обзиром на насталу ситуацију и окол-ност да су се 5. и 7. црногорска бригада 3. дивизије



119



већ биле иовукле ка Бијелом Пољу иа леву обалуЛима, штаб 2. пролетерске дивизије је наредио левојколони да се пребаци на положај Мусница — Османо-во брдо.

У времену од 24. до 26. јуна 4. пролетерска бри-

гада остала је на положају село Градина — село Ива-нов Брег — село Дуб — село Симовче. Двадесет пе-тог јуна је 3. српска ударна бригада добила нарећењеда упути један батаљон у село Калудру са задатком даспречи непријатељу прелаз на леву обалу Лима, а ос-тале снаге прикупи у околини Берана. Даље време ис-коришћено је за одмор и опоравак јединица.

*

Дејства 3. српске ударне бригаде после пребаци-вања на слободну територију Црне Горе, од 1. до 25.

јуна 1944. године, имала су више локалан значај. Једи-нице су се опорављале, срећивале и припремале запредстојећа дејства. Њихова дејства ипак нису биластатична, већ покретна и динамична.

Штаб дивизије је у Беранама организовао пар-тијско-политички течај, који су похаћале и старешине

из 3. српске бригаде. Основне теме на курсу биле су: развитак друштва, дијалектички материјализам, ин-тернационализам, Манифест Комунистичке парти-

је и др.

Тих дана је почео да излази лист 3. српске брига-де „Наш пут".

Војна обука бораца и јединица извоћена је премаплану састављеном у штабу бригаде. Из тактичке обу-ке посебна пажња посвећена је обуци војника и једи-

ница за борбу против падобранаца и ваздушних деса-ната непријатеља. У обуци из наоружања највећа паж-ња је посвећена руковању и употреби оружја добије-ног од савезника којим се и гаћало.

У то време сваки трећи припадник бригаде био јечлан КПЈ, а већина осталих чланови СКОЈ-а. Комунистису на партијским састанцима објашњавали политичкапитања и изграћивали јединствене ставове. Посебносе говорило о братству и јединству народа и народно-

120



сти Југославије, националном и сељачком питању, каои о будућем урећењу Југославије.

Овакав интензиван политички рад почео је одмахпосле формирања бригаде у селу Пониквама, а проду-жен је за време продора Ударне групе дивизија у за-

падну Србију, за време борби у Санџаку и Црној Гории сада настављен за време одмора у долини Лима. Свиборци и старешине припремили су се да буду активниполитички радници и пропагатори идеја за које су себорили. То је било утолико важније што је требало уСрбији разбијати непријатељеву пропаганду и клеветевоћене у земљи и иностранству. Партијска организа-ција посебно се бринула за правилан однос сваког по- јединца и јединице према народу и његовој имовини.

Партијске ћелије биле су формиране у четама, са-

мосталним водовима и штабу бригаде. У сваком бата-љону је постојао биро, а његов је секретар био заме-ник политичког комесара батаљона. Чланови бироаКПЈ били су: политички комесар батаљона, секретарићелија КПЈ и руководилац батаљонске организацијеСКОЈ-а. Партијском организацијом бригаде руководио

је комитет, а заменик политкомесара бригаде био јесекретар комитета. Упоредо са партијским ћелијама усвакој чети и самосталном воду постојала је и органи-зација СКОЈ-а. Омладинци су преко СКОЈ-а, заједно сакомунистима, у свим приликама и ситуацијама испо-љавали своју делатност, сналажњивост и самоиници-

јативу при решавању свих поверених им задатака.7

СПРЕЧАВАЊЕ ПРЕЛАЗА НЕПРИЈАТЕЉА ПРЕКО АИМА

Према прикупљеним подацима 27. јуна 1944. годи-не очекиван је напад непријатеља ради заузимања дес-

не обале Лима и града Берана.Да би се избегло изненаћење и заштитила леваобала Лима на сектору Беране — Крш Фемића (око 20км северно од Берана) где није било јачих снага НОВЈ,штаб 2. пролетерске дивизије је наредио 3. српскојбригади да упути свој 2. батаљон у село Штитаре сазадатком да контролише прелазе преко Лима на секто-

7 М. Мадић, н.д., стр. 164—167.

121



ру: Беране — Крш Фемића и спречи непријатеља дафорсира реку. Другом батаљону још је стављено у за-датак да успостави тактичку везу са деловима 3. удар-не дивизије на Кршу Фемића, да одржава везу са 4.пролетерском бригадом на Градини и да, у случају по-

требе, садејствује 4. пролетерској бригади. Ако би не-пријатељ према 2. батаљону ангажовао јаче снаге, 3.српска бригада је требало да прихвати одбрану и у ис-том рејону ангажује и свој 1. батаљон, а са 3. батаљо-ном да предузме хитан покрет из села Калудре ка Бе-

ранама где да га задржи у бригадној резерви.8

Двадесет осмог јуна 1944. године непријатељеваартиљерија са положаја изнад села Лозне тукла је 1.батаљон 3. бригаде ко ји се налазио на по ложа ју у селуШтитарима. Том приликом лакше је рањен заменик

команданта овог батаљона.Истог дана штаб бригаде је добио податке да је

немачка 7. СС дивизија „Принц Еуген" усмерила својадејства према Беранама и да се на простору БијелогПоља прикупља 21. СС дивизија „Скендербег".

Ујутру 29. јуна 1944. године, први пут од доласка2. пролетерске дивизије на овај простор, прелетело јепет немачких авиона изнад Берана, ко ји су дошли изправца Колашина. Током прелетања авиони нису деј-

ствовали. Артиљерија непријатеља повремено је тук-ла положаје 4. пролетерске бригаде.Тога дана и 30. јуна 1944. године других промена

није било. Према ранијем нарећењу Врховног штабаНОВ и ПОЈ упућена је једна група војно-политичкихстарешина из јединица 2. дивизије преко Италије заСрбију. Мећу њима био је и политички комесар 2. ди-визије Милосав Милосављевић.

9

Први јули је протекао без битних промена. Откри-вена је само активност непријатељевих патрола. Мећу-

тим, одмах после пола ноћи 1/2. јула једна непријате-љева јединица јачине од око 200 војника изненада јепрешла на леву обалу Лима код села Штитара. У токуноћи са овом јединицом је воћена жестока борба. Дру-ги батаљон 3. српске бригаде, и поред предузетих мерабезбедности, био је изненаћен. Немци су се, користећи


9 Архив ВИИ, кут. 735, бр. рег. 1/2

122



ноћ, неопажено провукли кроз положај овог батаљо-на код села Дрезге, избили у село Штитаре и напалиштаб батаљона. Дејствовали су изненада и брзо такода батаљон није успео да пружи организован отпор,већ се повукао у правцу Берана.

Обавештен о изненадном продору Немаца, штаббригаде је хитно упутио 1. батаљон у сусрет Немцимаса задатком да их по сваку цену заустави и спречипродор у Беране.

Око 11.00 часова 2. јула 1. батаљон се из марша развио и прихватио борбу у сусрету. Борба је трајаланешто више од једног часа. Била је врло жестока и во-ћена је на кратком растојању, у домету ручних бомби.Том приликом немачке јединице су потпуно разбијене.Спасавале су се бекством у правцу Лима. На попришту

борбе непријатељ је оставио 15 мртвих, док је 1. бата-љон 3. бригаде имао три рањена борца.10

Пошто је разбио и протерао непријатеља, 1. бата-љон. 3. српске бригаде се утврдио у рејону села Дрезге,на левој обали Лима. За успех у овој борби батаљон

је похваљен од штаба бригаде.11

Истовремено с нападом на положаје 1. батаљона3. српеке бригаде, јединице немачке 7. СС дивизије„Принц Еуген" прешле су речицу Лешницу и избилена Градину и на Иванов брег. У свануће 2. јула с њима

је прихватила борбу 4. пролетерска бригада. Жестокаборба, са наизменичним нападима и противнападима,непрекидно је трајала 10 часова. Непријатељ је напа-дао и с правца Турјак — Смиљевица. Укупне снаге не-пријатеља износиле су око 3.000 војника.

У току дана непријатељ је на десном крилу од-брамбене зоне дивизије успео да овлада Симовчем иОштром јелом, пол ожа јим а кој е је до тада држала 4.пролетерска бригада. Лли је противнападом 4. брига-

де, ко ји је извршен предвече, протеран. Претрпевшитешке губитке, принућен је да се повуче на полазне по-ложаје. Према извештају штабова бригада непријатељ

је имао следеће губитке: на одсеку одбране 4. проле-терске бригаде 70 мртвих, а на одсеку одбране 3. срп-ске бригаде 23 мртва . Приликом повлачења непријатељ


11 М. Мадић, н.д., стр. 109.

123



је са собом понео око 25 мртвих и 120 рањених. Трећаи 4. бригада су имале 6 погинулих и 14 рањенихбораца.

Заплењено је: 1 топ, 3 митраљеза, 1 минобацач, 1 радио-пријемник, преко 10.000 метака, више пушака,

15 коња и доста другог материјала и опреме.12

ОДБРАНА БЕРАНА И БОРБЕ 3. БРИГАДЕ У АНДРИЈЕВИЧКОЈОПЕРАЦИЈИ

После ових борби 2. пролетерска дивизија остала је на истим положајима. Непријатељ није предузимаовећу активност. Овакво затишје иокоришћено је да сеприведу крају припреме 3. српске бригаде за њен пре-

лаз у Србију у састав Оперативне групе дивизија.Наиме, Врховни штаб НОВ и ПОЈ је у то време донеоконачну одлуку за продор већих снага НОВЈ у Србију.С тим циљем су до почетка јула 1944. године груписа-ни: Оперативна група дивизија (2.. пролетерска, 5. кра-

јишка и 17. источнобосанска дивизија) у долини рекеЛима, на линији Андријевица — Беране — БијелоПоље — Бродарево; 1. пролетерска 1. пролетерскогкорпуса и 37. санцачка дивизија 2. ударног корпуса уСанџаку, на линији Бродарево — Пљевља — Прибој ;

12. ударни корпус (16. и 36. војвоћанска дивизија) уисточној Босни на простору измећу Хан-Пијеска, Сре-бренице, Зворника, Тузле и Кладња. Према плану мар-шала Тита с овим јединицама НОВЈ и оним ко је сувећ дејствовале у Србији требало је ххредузети наступ-не операције у унутрашњост Србије, разбити окупатор-ске немачко-бугарске, квислиншке и четничке једини-це и ослободити Србију . Према директиви Врховногкоманданта, Оперативна група дивизија је требало дауће у Србију и овлада сектором Копаоника, Голије иЈавора, а 1. пролетерски корпус да избије на Златибори у средњи ток реке Колубаре. Дванаести корпус јеимао да продре у рејон Медведника и Повлена.

Немачка Врховна команда оружане силе је зналада Врховни штаб НОВ и ПОЈ намеће одлучну биткуза Србију и рачунала је с продором јачих снага НОВЈ

25 Архив ВИИ, кут. 735, бр. рег. 1/2 и 2/2.

124



из других крајева Југославије у Србију. Немци су свете ирипреме пажљиво пратили, јер су за њих снажнегрупације НОВЈ у источној Босни и Црној Гори значи-ле исто што и једна „.. .искрцана савезничка армија...".Због тога је Врховна команда Вермахта наредилаВрховном команданту немачких трупа на Балкану данредузме циклус офанзивних операција — „Триумпф"и „Халали" против јединица НОВЈ у јужној Србији, а„Драуфгенгер" и „Рибецал" против снага НОВЈ у ис-точној Босни, Црној Гори и Санцаку у намери да снагеНОВЈ одбаци што даље на запад и да спречи да прод-

ру у Србију и ту се споје с другим дивизијама НОВЈ.13

Немачка офанзива у Црној Гори је почела 18. јула1944. године. Непријатељ је наступао главним снагамаод Пећи ка Андријевици, а помоћним снагама од Ро-

жаја и Сјенице према Беранама и Бијелом Пољу. Тогадана око 07.00 часова непријатељева авијација (прватрупа од 10 „штука" и друга од 14 авиона разних ти-пова) бомбардовала је Беране и његову околину. Утоку дана непријатељева авијација извићала је поло-жаје 2. пролетерске дивизије, повремено их митраљи- рала и бомбарАовала. Три часа пре бомбардовањауследио је напад непријатељевих пешадијских и мо-торизованих колона према Андријевици. Због притис-ка надмоћних снага непријатеља, 2. пролетерска и двабатаљона 9. црногорске бригаде, које су затварале пра-вац Пећ — Андријевица, повукле су се до линије: селоЦецуне — Јериња глава — Малеш — село Милановац.Предвече одбрана 2. пролетерске бригаде на овој ли-нији ојачана је са још два батаљона 9. бригаде. Напад

је извршен уз ангажовање моторизације и артиљери- је и уз јаку подршку авијације. Циљ напада је заузетиБеране, нашу базу, аеродром и осујетити припремеНОВЈ у Црној Гори за продор на територију Србије.

У нападу су учествовали: Немачка легионарска 21.СС дивизија, делови 14. брдског ловачког пука 7. ССдивизије „Принц Еуген", два пука албанске квислин-шке војске, делови легије „Кремплер", четници и дру-ге јединице. Укупна јачина непријатеља је била око15.000 војника.

13 П. Вишњић, н.д., стр. 26—29.

125



Ујутро 19. јула непријатељ је продуж ио напад,потиснуо делове 2. пролетерске и 9. црногорске брига-де са положаја на левој обали Лима и заузео Јерињуглаву, Жуљево брдо, Вели крш и Андријевицу.

Ноћу измећу 19. и 20. јула 2. пролетерска и 9.црногорска бригада извршиле су противнапад на не-пријатељеве положаје у околини Андријевице. И по-

ред почетних успеха противнапад није потпуно успео.Јединице ових бригада су се повукле на своје полазнеположаје.

Бежећи пред непријатељем, колоне избеглица до-лазиле су из села у којима је воћена борба: же не садецом у наручју, нејач, старци, жене и деца, а свакоса по неким завежљајем на лећима. Колона је биладугачка, а призори тешки.

Да би задржао продор непријатеља који је даљенадирао у правцу Берана, штаб 2. пролетерске дивизи- је заповешћу од 21. јула издао је нарећење 3. срискојбригади да један батаљон упути у ре јон села Трепче,који ће са једним батаљоном 4. пролетерске бригадеобразовати посебну борбену групу и затварати правацАндријевица — Беране, запречавањем и рушењем по-годних деоница, поседањем и одбраном најпогоднијихположаја . Остале снаге 3. српске бригаде имале су за-датак да по сваку цену задрже простор Беране — аеро-

дром — село Долац . У поменутој заповести штаба 2.дивизије у напомени је ста јало следеће: „Напомиње-мо за сваки случај, ако би се десило да нека јединицабуде у овим дејствима одсечена, да је општи правацнашег повлачења (у случају да непријатељ ипак прод-

ре у Беране) на просторију: Заград — Главац — Кури-куће — Лубнице — Праћевац". Штаб дивизије са при-штапским јединицама преместио се из Берана у селоДолац.

14

Мада је директивом Врховног команданта НОВ иПОЈ постављено да се 2. пролетерска, 5. и 17. ударнадивизија не ангажују у борбама у рејону Андријеви-це, због припрема и упућивања у Србију, у новонаста-лој ситуацији одлучено је да 3. српска и 4. пролетер-ска бригада затворе овај правац. Исто тако увешће сеу борбе и јединице 5. и 17. дивизије.


126



Двадесетог јула непријатељ је продужио са довла-чењем моторизације и артиљерије у Андријевицу заподршку пешадијских јединица. Борбена група 2. про-летерске дивизије (два батаљона 3. српске и 4. проле-терске бригаде) код Трепче извршила је запречавање, рушење и минирање дуж комуникације и посела поло-

жаје за одбрану.

Непријатељ је продужио напад у две колоне: јед-на комуникацијом Андријевица — Беране, а другаправцем село Костреша — Ковачево брдо — село Раз-врша.

15

Ујутру 21. јула непријатељ је и даље нападао ис-тим правцима. Друта пролетерска дивизија упорно јебранила своје положаје. Услед јаке артиљеријске ват- ре, дејства тенкова и напада из ваздуха јединице су из-

вучене на леву обалу Требачке реке, а потом на поло-жаје: Врања глава — Змиња глава — Волујак, где јетребало да се непријатељ задржи до пада мрака.

У међувремену је 2. пролетерска дивизија добилазадатак да ноћу измећу 21. и 22. јула изврши против-напад у правцу Андријевице. С тим у вези издато је на-

рећење 3. српској бригади да њен батаљон, који се на-лазио на комуникацији измећу Андријевице и Берана,садејствује противнападу јединица 4. пролетерске бри-гаде дејством уз реку Аим. Штаб дивизије се и даљеналазио у селу Доцу.

Овај батаљон 3. српске бригаде је 21. јула у 22.00часа противнападом повратио положај код села Дрез-ге. Али, због повлачења 4. пролетерске бригаде штабу3. српске бригаде је нарећено да хитно упути још је-да-н батаљон на положај код Дрезге и да штаб брига-де преузме команду над ова два батаљона.

16 Двадесет

другог јула бригада је (без једног батаљона) обновиланапад ради протеривања непријатеља са положаја код

Дрезге. Напад није дао очекиване резултате. Постиг-нуто је само извесно побољшање положаја.

Остале јединице 2. пролетерске дивизије одбијалесу нове упорне нападе непријатеља и нанеле му већегубитке.


" Архив ВИИ, кут. 732, бр. рег. 25/2 и 26/2.

127



Двадесет другог јула око 14.00 часова савезничкаловачка авијација садејствовала је јединицама НОВЈу иротивнаиаду митраљирањем и бомбардовањем не-пријатељевих снага дуж друма Андријевица — Беранеи Андријевица — Пећ. У овим дејствима уништено јена друму више камиона и два тенка.

Друга пролетерска дивизија (без 4. пролетерскебригаде која је са 5. и 17. дивизијом упућена у против-напад на десној обали Лима) као десна нападна коло-на добила је задатак да активним дејствима затвараправац Рујиште — село Турија — село Трепча — Гра-дина, а затим, када јединице 2. корпуса, 5. и 17. диви-зије избију на Чак ор, да преће и она у противнапад ради гоњења непријатеља у правцу Андријевице идаље ка Плаву и Гусињу.

17

С тим у вези задатак 3. српеке бригаде је био да сезадржи на положају измећу Дрезге и к. 1014 и затвараправац Андријевица — Беране с тежиштем у захватукомуникације.

У току 23. јула непријатељ је више пута покушаода продре у правцу Берана, али је одбијен уз осетнегубитке. Четврта пролетерска бригада продором досела Горње Ржанице олакшала је напад 1. крај иш кебригаде 5. дивизије и 5. пролетерске бригаде 3. диви-зије. У ноћи измећу 24. и 25. јула 4. и 5. пролетерска

бригада ушле су у Плав и окружиле непријатеља у ши- рем рејону села Мурине. Пошто није постигао жељенициљ ни на једном правцу, а претила му је опасност ок-

ружења и уништења, непријатељ је почео ужурбаноизвлачење најугроженијих јединица.

Према заповести за прелазак у општи противнапад2. пролетерска и 3. српска бригада протерале су непри-

јатељеве снаге на својим правцима напада и 24. јулагониле непријатеља до Бандовића Моста (код Андрије-вице). Гоњење је вршено непрекидно, те непријатељуније дозвољено да среди јединице и пружи озбиљнијиотпор. Непријатељ се повлачио у два правца: прекоЗелетина у правцу Гусиња и Плава и комуникацијомАндријевица — Пећ.

Трећа српска ударна бригада са 2. пролетерском и9. црногорском бригадом 25. јула ослободила је Ан-


128



дријевицу. Након тога 2. пролетерска је остала у ре- јону Андријевице, а 3. српска бригада је повучена у рејон села Буча, Лужца, Долца и Беран Села. На дан26. и 27. јула бригада се одмарала и припремала се запокрет у Србију.

У току борби на простору Беране — Андријевица2. пролетерска дивизија је непријатељу нанела губит-ке од око 300 мртвих, рањених и заробљених, а запле-њено је: два митраљеза, пет пушкомитраљеза, две

радио-станице и већа количина опреме и муниције.Истовремено је дивизија имала 36 погинулих и 90 ра-њених.

18

Трећа српска ударна бригада у периоду од 18. до26. јула на правцу Беране — Андријевица дејствовала

је у извршавању главног задатка дивизије— у почет-

ној фази затварањем овог правца, а у завршној фазиу противудару и ослобоћењу Андријевице. Бригада јепрво водила жестоке одбрамбене борбе у захвату ко-муникације Андријевица — Беране претежно противнемачких јединица, а затим је, са 2. пролетерском и 9.црногорском бригадом, нападала у захвату друма и25. јула заједно с њима ослободила Андријевицу.

ПРОДОР У ЈУЖНУ СРБИЈУ

Значај Србије за будући развој операција свакимданом је постајао све већи. Било је у изгледу да се нањеним источним границама ускоро успостави веза са

јужним крилом Црвене армије. Ослобоћењем Србијеприлив нових бораца у редове НароАноослободилачкевојске био би велики, а истовремено би била створенасигурна основица за коначно ослобоћење Југославије.

У то време непријатељ је предузео и офанзиву

против снага Главног штаба НОВ и ПО Србије. Десе-тог јула 1944. године Немци, Бугари, недићевци и чет-ници су кренули у напад према Јаетрепцу и Топлици.У почетку ова њихова заједничка операција је означе-на шифром „Трумпф", а касније добила назив „Ха-лали" и „Кераус". Тешке борбе су водиле 21, 22, 24. и


9 129



25. дивизија у јужној и 23. дивизија НОВЈ у источнојСрбији.

Због овог подухвата непријагеља Врховни коман-дант је још у току напада непријатеља на ослобоћенутериторију Црне Горе, код Берана, убрзао покрет и на-

редио да Оперативна група дивизија прекине борбекод Андријевице и да се хитно пребаци на Копаоники веже за себе непријатељеве снаге у ју жно ј Србији,с тим да фронт код Андријевице преузму црногорске јединице НОВЈ.

Према нарећењу штаба 2. дивизије од 26. јула свебригаде и дивизијски позадински делови пребачени суноћу измећу 26. и 27. јула на простор село Буче — Ју-говине — Пешца — Лужац — Дапсићи. Пошто су себригаде прикупиле у одрећене рејоне, штаб дивизије

је одржао краће саветовање са штабовима бриГада ибатаљона. На саветовању је изнет критички осврт на рад 2. дивизије у операцији „Драуфгенгер" и у истовреме, на основу директиве команданта Оперативнегрупе дивизија, дате смернице за припрему дивизије запредстојећи продор у Србију.19

Задатак Оперативне груие дивизија био је да прод- ре у јужну Србију, развије операције на овом бојишту,сузбије непријатељеву офанзиву и ликвидира окупа-торско-квислипшк у власт и њихове оружан е снаге.

Оперативна група дивизија , под командом гене- рал-лајтнанта Пека Дапчевића, прикупила се источноод Берана. Одрећен је и општи правац наступног мар-ша: Беране — планина Рогозна — Ибар — Копаоник.Марш је требало изводити у три колоне, а почетакмарша је одрећен за 28. јули увече. Уједно је једини-цама наложено да сломе очекивани отпор непријатеље-вих снага на својим маршевским правцима, а упозоре-не су и на могућности напада немачких тенкова изСјенице према селима Грацу и Сувом Долу.

20

Од штаба Оиеративне групе 2. пролетерска диви-зи ја је 27. јула у 15 часова добила задатак да маршу-

је правцем село Будимље — село Градина — к. 821 —село Лешица — село Хазане — село Крушчица. Десноправцем: село Горажде — село Врбница — село Трпе-

19 Зборншс, том III , књ. 8, бр. док. 49.20 П. Вишњић, н.д., стр. 38. , , .

130



зи — село Паучина требало је да маршује 5. крајиш-ка дивизија , а лево правцем Бела коса — Османовобрдо — Оштра главица — 17. источнобосанска ди-визија.

21

Ради припрема за предстојећи марш штаб 2. про-

летерске дивизије је још 27. јула 1944. године издаоприпремно нарећење бригадама. При томе је штабу 3.српске бригаде нарећено да прикупи бригаду у рејонусела Лужца , Доца и Беран Села одакле ће отпочетимарш. Штаб бригаде је одржао састанак са штабови-ма батаљона на коме је анализирано учешће бригадеу борбама код Андријевице и извучене одговарајућепоуке и искуства од интереса за наредне задатке. На- рећено је да борци бригаде при додиру са становниш-твом ништа не говоре о снагама које продиру у Срби-

ју, како би се спречило да такви подаци продру до не-пријатеља. Да би тајност била већа, свака јединица једобила шифрован назив.

22 Трећа српска бригада до-

била је шифру П-4.

Заповешћу за марш штаба 2. пролетерске дивизи- је одрећено је следеће: да претходницу дивизије обра-зује 4. пролетерска бригада, а главнину колоне 3.српска бригада, штаб дивизије са приштапским једи-ницама и 2. пролетерска бригада која Делом снага об-бразује заштитницу дивизије.

23

Пре почетка марша у штабу 3. српске бригаде из-вршене су мањ е измене. Дотадашњи заменик коман-данта бригаде потпуковник Никола Љубичић је оти-шао за начелника штаба 2. пролетерске дивизије, а завршиоца дужности команданта бригаде постављен једотадашњи начелник штаба Милош Манојловић.

Претходница дивизије кренула је одрећеним прав-цем 28. јула 1944. године у 19.00 часова, а главнинаколоне у 20.30 часова. Маршовало се целе ноћи уз ве-

лика успоравања услед тешког терена, кише и ноћи.Немачка легија „Кремплер" и борбена група „Бендл"у долини Лешнице ноћу измећу 28. и 29. јула предузе-ле су дејства за спречавање прелаза речице, али у томе

21 Архив ВИИ, кут. 392, бр. рег, 36/3.

22 Архив ВИИ, кут. 735. бр. рег. 1/2; кут. 732, бр .рег. 35—1/2;

П. Вишњић, н.д., стр. 38.23 Ј. Вуковић, н. д., стр. 433; Архив ВИИ, кут. 735, бр. рег. 2/2.

9* 131



нису успеле. Дивизија је до 18.000 часова 29. јула 1944.године стигла на одрећени простор. Трећа српска бри-гада посела је југоисточни део села Крушчице. Брига-де су се обезбећивале борбеним и непосредним обезбе-ћењем, зависно од правца кретања.24

Услед борби у току марша, касиијег стизања намаршевски циљ и замора јединица штаб Оперативнегрупе одложио је настављање марша од 29. јула у20,00 часова за 30. јули у 04.00 часа за претходнице,а у 05.00 часова за главнине колона.

Тридесетог јула 1944. године настављен је покрет.Јединице 2. дивизије достигле су одрећене маршевскециљеве према предвићеном плану. Трећа српска бри-гада у улози претходнице дивизије кренула је у 04.00

часа правцем село Крушчица — село Горње и ДоњеБерекаре — село Шипче до простора село Раваница —село Набоје — Шипче. За њом је у 05.00 часова кре-нула и главнина дивизије — 2. и 4. пролетерска брига-да. Након извршеног марша 3. српска бригада се раз-местила у рејону села Шипча. Штаб дивизије сместиосе у село Набоје са 2. пролетерском бригадом. У ноћиштаб 2. дивизије је добио задатак да се дивизија сапростора Шипче — Набоје премести на простор -селаМилановића, Морана и Намге.

Пета крајишка дивизија, која је образовала дес-ну колону Оперативне групе, извршила је покрет допростора села Долова, док је 17. источнобосанска ди-визија, као лева колона стигла у рејон село Суви До

— село Градац.

Штаб 2. пролетерске дивизије 30. јула издао је за-повест којом је 3. српској бригади наредио да маршу-

је правцем село Доње Шароње — село Ноћаје — Мо- рани (к. 1011). У рејону села Морана бригада је треба-

ло да поседне погодне положаје за одбрану и да затво- ри правац од Новог Пазара и комуникацију Нови Па-зар — Сјеница. Јако обезбећење требало је истуритина положај Крш ради затварања правца који води одсела Црноча.


132



Марш јединица 2. пр. дивизије за упад у Србију (27. VII — 1. VIII 1944. год.).



Сутрадан, 31. јула 1944. годнне, покрет јединица 2.пролетерске дивизије извршен је онако како је то из-датом заповешћу било предвићено. Трећа српска бри-гада, наступајући за прстходницом коју је образовала2. пролетерска бригада, достигла је и посела положаје

у ширем рејону села Морана, обезбећујући се од прав-ца Нови Пазар — Тутин.25 Лева побочница дивизије,коју су образовали делови 3. српске бригаде, кренула

је из рејона Шипче правцем село Доње Шароње —Добри Дуб — село Ноћа је — село Морани и размес-тила се у засеоке према селу Бранишеву затварајућиправац од Новог Пазара.

Десно од 2. дивизије наступала је 5. ударна диви-зија до простора села Рућа — Црквине — Радуовца,а лево јединице 17. ударне дивизије које су се после

завршетка марша разместиле на простору село Чокоте — село Гурдијеље — село Мелоје.

Даље наетупање према Ибру продужила је 2. про-летерска дивизија, са 4. пролетерском бригадом у прет-ходници, која је кренула 1. августа у 04.00 часа прав-цем село Намга — Крушево — пут Нови Пазар — Ту-тин — село Отес до простора село Војковићи — селоСливље.

Главнина, дивизије, коју су сачињавале 3. српска

и 2. пролетерска бригада, кренула је у 06.00 часова запретходницом и на крају маршевског циља размести-ла се на простору села Отеса — 3. српска бригада исела Грубишића — 2. пролетерска бригада.

Првог августа десна колона (5. дивизија) требало је да буде на проетору село Врановићи —• село Бање — село Бубе, а 17. дивизија у рејону село Гошево —село Знуша — село Амзићи.

За следећи циљ марша 2. дивизије одрећен је про-

стор село Зминац — село Неготинац — село Бербериш-те. Испред 2. пролетерске дивизије требало је да нас-тупа 17. дивизија и да се размести у селима Опави,Одојевићима и Рикову, а десно од 2. дивизије да нае-тупа 5. дивизија и избије на простор села Кукавице,Брекиња и Рудина.


134



У складу са овим задатком штаб 2. пролетерскедивизије издао је 2. августа 1944. године у 06.30 часовазаповест којом је 3. српској бригади одређено да каодесна побочница дивизије маршује правцем село Вој-ковиће — село Рајетиће — жандармеријска станица

Рогозна — село Црнац — село Вуча Локва — Бербе- риште, да поседне за одбрану положаје северно одБерберишта и затвара правац из долине Ибра са те-жиштем у захвату комуникације која води од правцаРашке.

26 Дивизија је 2. августа у 10.30 часова отпоче-

ла марш одрећеним правцем. Претходница дивизије(2. пролетерска бригада) напала је батаљон немачког5. СС полицијског пука и протерала га у правцу НовогПазара. После марша, ради обезбећења од напа-да непријатеља на правцу Нови Пазар — Косов-

ска Митровица, 3. српска бригада је посела положајекод села Берберишта и затворила правац према доли-ни Ибра и простору село Лешак — село Лепосавићи.

ПРЕЛАЗ ПРЕКО ИБРА

Након пристизања 2. пролетерске, 5. и 17. ударнедивизије на планину Рогозну, пре предузимања дејста-ва у ибарској долини, о непријатељу се располагалоследећим подацима:

— непријатељ у ибарској долини од Рашке до При-штине није до тада имао веће снаге ни сталне гарни-зоне, већ посаде у сталним фортификацијским објек-шма (бункерима), које је заштитио бодљикавомжицом;

— Немци су у последње време прикупљали јачеснаге у Приштини;

— дуж пута Приштина — Краљево кретале су се

јаке моторизоване колоне са тенковима; — на планини Рогозни налазио се четнички Ста- роколашински одред јачине око 300 четника, који сеније хтео одазвати позиву четничког команданта Топ-личко-расинске групе корпуса потпуковника Драгути-на Кесеровића да се ангажује у борби против једини-ца НОВЈ у јужној Србији.


135



Пред Оперативну групу дивизија (2, 5. и 17.дивизија) еада су постављена два основна задат-ка — прелаз преко Ибра и рушење комуника-ција и објеката у ибарској долини и садејствоснагама Главног штаба НОВ и ПО Србије на про-

стору Топлице и Јабланице. Извршењем ових за-датака олакшао би се тежак положај јединицаНОВЈ у јужној Србији. Морало се дејствовати брзо иодлучно да би се непријатељу одузела иницијатива истворили повољни услови за настављање продора Опе-

ративне ударне групе и прелаз у офанзиву свих снагаНОВЈ у Србији.

Према плану форсирања Ибра 2. пролетерска ди-визија, у улози средње колоне, добила је задатак даизбије на комуникацију Рашка — Косовска Митрови-ца, поруши железничку пругу и друм, ликвидира сванепријатељева упоришта у зони 1 км јужно од желез-ничке станице Лешак до железничке станице Лепоса-вићи. Десно од ње 5. дивизија је форсирала реку наодсеку село Рамна — село Лепоеавићи, а лево 17. ди-визија на одсеку село Лешак — село Рудница.27

Нарећено је да крилне колоне (5. и 17. дивизије)почну напад 3. августа у 21 час настојећи да што препресеку железничку пругу и друм, како би онемогу-

ћили непријатељу да довлачи ојачања, а да средња ко-лона почне напад у 22 часа. Препоручено је да се за

рушење железничке пруге, друма, мостова и тунеламобилише што више мештана с потребним алатом, тестручно железничко особље и радници на железнич-ким станицама.

Поред овога, штаб Оперативне групе дивизија је3. августа увече издао допунску заповест: да 5. авгус-та до 05.00 часова 5. дивизија избије у рејон села Лоз-

не, Граничана и Јелакца, 2. пролетерска дивизија напростор село Крушчица — село Родељ — село Стану-ловића и 17. дивизија од села Остраћа, Црнатова иГрадишта, осигуравајући се од евентуалног напада не-пријатеља из правца Копаоника.

28

27 П. Вишњић, н.д., стр. 42—43.

28 Исто, стр. 43.

136



Одмах након пријема заповести штаба Оператив-не групе штаб 2. пролегерске дивизије је издао својуборбену заповест којом је наредио 3. српској бригади,као левој дивизијској колони, да крене из рејона селаБерберишта правцем село Крстац — Шанац — желез-

ничка станица Дрен, да једним батаљоном форсираИбар код села Језерине и постави заседу код села За-соља, поруши железничку пругу и затвори правац одсела Лешка, а главнина да форсира Ибар код селаДоњег Крњина и, после преласка реке, уништи непри- јатељева упоришта на одсеку преласка, а затим поседне рејон села Мекинића. Подилажење је требало да поч-не у 17.00, а прелазак реке у 22.00 часа.

29 Десно од 3.

спске бригаде требало је да дејствује 4. пролетерскабригада 2. дивизије, а лево јединице 17. дивизије.

У току подилажења ка Ибру извићачки делови 3.српске бригаде сукобили су се с предњим деловима не-пријатеља. Непријатељ је из долине Ибра наступао управцу села Крстаца. Мећутим, предњи делови 3. бри-гаде, која је наступала правцем Крстац (к. 823) — Ша-нац (к. 713), присилили су непријатеља да се послекраће борбе повуче. После краћег срећивања немачкеснаге, освежене једном четом белогардијског Рускогзаштитног корпуса, покушале су да одбаце 3. српску

бригаду и избију на Крстац. Ојачана деловима 2. про-летерске бригаде, 3. српска бригада је у одлучној бор-би разбила непријатеља и одбацила га на полазне по-ложаје, наневши му губитке од 24 погинула и 13 за-

робљених. Затим су јединице 3. српске бригаде наста-виле наступање ка Ибру. Наишле су на једну непри-

јатељеву групу јачине око 200 људи (Немаца и бело-гардијаца), коју су разбиле из покрета, овладале поло-жајима код Шанца и продужиле ка Ибру. Други бата-љон се спуштао благом падином косе, а 1. је надирао

јаругом лево од њега. Предвече је 2. батаљон наишаона Немце који су задржали положај недалеко од селаКрстац; услед јаке ватре био је заустављен испред не-мачког положаја. Први батаљон је јаругом неопаженопродужио покрет, зашао у позадину непријатеља, за-

робио му комору без борбе и продужио са обухватом


137



непријатељевог положаја. Због јаког притиска 2. бата-љона с фронта непријатељ није открио обухват 1. ба-таљона који је изненада упао у борбени поредак не-пријатеља, разбио његову одбрану и принудио га наизвлачење ка реци.

Пред мрак 3. августа батаљони бригаде су по че-тама у мањим колонама почели прилазити реци, заус-тављали се на самој обали и притајили у борбеном рас-пореду. После пада мрака на другој страни реке дру-мом је пролазила ду жа непријатељева моторизованаколона настављајући на север према одсеку где је 17.дивизија водила борбу.

Батаљони бригаде су, пошто је непријатељева ко-лона прошла, помоћу добрих водича изабрали газовеза прелаз реке. Први батаљон је на једном газу прешао

реку без борбе, а затим образовао мостобран. За њим је кренуо 3. батаљон са неколико чамаца. Кадасу се први чамци отиснули од леве обале и коњи поче-ли да пливају, на другој обали на друму, где се нала-зио 1. батаљон на мостобрану, појавила се друга не-мачка моторизована колона. Притајене чете 3. батаљо-на сачекале су да проће непријатељева моторизованаколона, после чега су се под заштитом мрака прику-пиле измећу насипа и реке, а затим се цео батаљон утрку пребацио прво преко пута, па преко пруге.

Док су се остале јединице 2. пролетерске дивизи- је у ноћи измећу 3. и 4. августа тукле са непријате-љем, 3. српска бригада, са позадинским деловима ди-визије, пребацила се преко Ибра и избила у село Ме-киниће. На друму и прузи бригада је са два батаљонавршила запречавање (минирање и рушење), а била јеспремна и за друга дејства. Четвртог августа бригада

је наставила борбу за ликвидирање непријатељевогупоришта код железничке станице Дрен. Према про-цени штаба бригаде у овим борбама непријатељ јеимао доста убијених и рањених војника и старешина. ,°

Својом храброшћу, борбеношћу и пожртвовањемнарочито су се истакли борац Владимир ЈерковићБаја Флота и поручник Кнежевић, који су у нападу нанепријатељево упориште на железничкој станициДрен тешко рањени, али су наставили борбу до униш-


138



тења овог упоришта. После борбе су на шаторскимкрилима пренети у батаљонско превијалиште, а кас-није су пребачени на лечење у дивизијску болницу.

Прелазе преко Ибра непријатељеве снаге су доб- ро браниле. Оперативна група дивизија НОВЈ савла-

дала их је жестоком борбом, вешто комбинујући ват- ру и иокрет.

Пре доласка Оперативне групе дивизија на Ибарнепријатељ је на одсеку Косовска Митровица — Раш-ка прегруписао снаге и убрзано посео положаје с ци-љем да онемогући продор оперативне групе у Срби-

ју. У долини Ибра налазили су се: два батаљона 5. ССполицијског пука , 5. пук Руског заштитног корггуса,два батаљона Српског добровољачког корпуса, једанојачан батаљон бугарске 24. дивизије, један оклопни

воз 5. пука за заштиту железница и муслиманска ми-лиција. У долину Ибра пристигао је 14. брдски ловач-ки пук 7. СС дивизије ,,Принц Еуген" и јединице не-мачке 1. брдске дивизије.31

Намера непријатеља да нападом с југа (из Косов-ске Митровице) и са севера (из Рашке и Новог Пазара)изврши обухват и одбацивање Оперативне групе диви-зија на запад није успела. Штаб Оперативне групе ди-визија предухитрио је непријатеља и са јединицама

прешао Ибар. Пре непријатељевог општег напада Опе- ративна група је извршила форсирање Ибра и сломи-ла отпор непријатеља на правцу покрега. На свимправцима непријатељева одбрана је била разбијена, ањегове снаге претрпеле велике губитке. Железничкапруга и друм порушени су на више места. Порушено

је више мостова, запаљене две железничке станице,преко 200 вагона и доста других возила. Заробљено јеоко 200 непријатељевих војника и старешина и запле-њене велике количине ор уж ја , муниције и друге

онреме."Борбе и маршеви Оперативне групе дивизија

НОВЈ од 28. јула до 5. августа 1944. године представ-љају почетни период дејства у офанзиви за коначноослобоћење Србије.

31 Ослободилачки рат, књ. II, стр. 260.32 Архив ВИИ, кут. 732, бр. рег. 38/2.

139



ДЕЈСТВА НА ПОДРУЧЈУ КОПАОНИКА

Пошто је Оперативна група дивизија савладаланепријатељеву одбрану на Ибру и упутила се уз огран-ке Копаоника, немачка команда за Балкан нашла се у

дилеми: да ли да своју 1. брдску дивизију и 14. брдскиловачки пук 7. СС дивизије употреби против Опера-тивне групе дивизија на Копаонику или да их упутинатраг у Црну Гору ка реци Лиму ради спречавањапродора нових снага НОВЈ у Србију. Она се најзад од-лучила за ово друго, а против Оператнвне трупе диви-зија оријентисала је четничку 4. групу јуришних кор-пуса у јачини од око 10.000 људи, коју је из Топлицепребацила у александровачку Жупу. V тежњи да штопре овлада гребеном Копаоника (Суво рудиште — Ле-

деница — Миланов врх) и спречи даљи продор Опера-тивне групе дивизија у Србију, четничка 4. група кор-пуса је избила на Копаоник на линију село Оглавље —село Градац — село Мрамор.

33

Петог августа Оперативна група дивизија, наконизвршеног задатка у долини Ибра, налазила се целана његовој десној обали: десна колона —5. ударна ди-визија — на иростору село Лозна — село Граничани

— село Јелакце; средња колона — 2. пролетерска ди-визија — у селима Мекинићима, Крушици, Родељу и

Стануловићима; лева колона — 17. ударна дивизија —у рејону село Миоковићи — село Планиница — селоБело Брдо.

34

Следећи је задатак Оперативне групе био: што преизбити на Копаоник и њиме овладати, одатле брзо про-дрети на проетор Топлице и Јабланице и спојити се сасрпским јединицама НОВЈ, а потом овладати подруч-

јем Жупе и Расине и избити на десну обалу ЗападнеМораве.35

У таквој ситуацији штаб Оперативне групе диви-зија је одлучио: енергично продужити наступање пре-ко Копаоника и левом колоном (17. дивизијом) разби-

53 П. Вишњић, н.д., стр. 50.34 Петар Вишњић, Продор Оперативне групе дивизија у

Србију (Разбијање четничких корпуса на Копаонику), Леско-вачки зборник XV, Лесковац, 1975, стр. 19 (убудуће: П. Виш-њић, н.ч.).


140



на села Мекиннћа, правцем Деличбара — Станулови-ћи — село Чокотар и распореди у рејону Чокотара иисточном засеоку Берекара према Берекарској реци,те да се обезбеди од правца Доњих Левића и контроли-ше долину Тоилице.

Друга пролетерска дивизија је 6. августа изврши-ла планиране покрете. Трећа српска бригада је избилана положај у рејону Чокотара, где се задржала безангажовања у борбама. Са овог положаја штаб 3. срп-ске бригаде упутио је извићачку групу у позадину не-пријатеља под командом Борћа Нешића, обавештајногофицира бригаде. Група је уз помоћ народа открилапокрете и груписање четничких јединица, што је ко- ристило штабовима бригаде и дивизије у дејствима напростору Копаоника.

Штаб 2. пролетерске дивизије преместио се у селоБлажево у рејон 3. српске бригаде.'

9

Шестог августа 1944. године откривено је да не-пријатељ креће јачим снагама из Топлице и Јаблани-це у правцу Копаоника према десном боку 2. проле-терске дивизије. У саставу ових снага налазиле су сеелитне четничке јединице из западне Србије и Шума-дије под командом ма јо ра Драгутина Рачића. На 2.пролетерску дивизију били су упућени напади По-дрињског, Ваљевског и Равногорског корпуса, као иКосмајске, Младеновачке и Гружанеке четничкебригаде.

У таквој ситуацији штаб Оперативне групе је од-лучио да нападом 2. пролетерске и 17. дивизије читависход борбе на Копаонику реши у своју корист, а да5. дивизију задржи у другом ешелону с тим што би јепривукао ближе борбеном поретку 2. и 17. дивизије, у

рејон села Блажева, Чокотара и Берекапа. Шестог ав-густа у 23.45 часова он је издао заповест и предвидео:

да 2. пролетерска дивизија, као десна колона, нападана одсеку село Шошићи — Јастребац и после разбија-ња отпора на овом одсеку настави гоњење непријате-ља у правцу Бруеа, с тим да њене јединице дејствујуу зони деено према ситуацији, а лево до Влајковачке

реке; да левим крилом садејствују са 17. дивизијом у


142



заузимању Бруса, а десиим избије у рејон села Лепен-ца код ушћа Струмичке реке у реку Расину, где дапоруши друм Брус — село Разбојна и постави осигу-

рање према Разбојни и селу Новацима (на друму Кру-шевац — Александровац); да се након извршеног за-

датка размести на простору село Липовац — селоБрћани — Лепенац, затвори комуникацију од Разбој-не и организује извићање у правцу Топлице. Лево јетребало да напада 17. дивизија, преко села Угара иМилентије, у правцу Александровца.

Ради извршења постављених задатака штаб 2. про-летерске дивизије је замислио да напада у одрећенојзони са две бригаде у првом и једном бригадом у дру-гом ешелону. У духу те замисли 7. августа у 01,45 ча-сова издао је борбену заповест и наредио 3. српској

бригади да образује општу резерву дивизије, крећућисе правцем село Градац — село Црквиште — селоГоло Брдо — село Жиљци — Брус иза 2. пролетерскебригаде, спремну за увоћење у борбу када то ситуа-ција буде захтевала. Након извршеног задатка и зау-зимања Бруса требало је да се размести у рејону Ли-повца.

40

Друга пролетерска дивизија предузела је напад 7.августа 1944. године у 05.00 часова, протерала четнич-ке снаге и у току дана ослободила Брус и избила на

простор одрећен за дневни циљ. Трећа српска бригадау улози опште резерве дивизије разместила се у рејо-ну села Липовца. Држећи централни положај борбе-ног поретка дивизије, бригада је била у готовости занапад и одбрану у евим правцима по батаљонима илиса бригадом у целини.

Осмог августа 2. пролетерска дивизија добила језадатак да се задржи на достигнутом простору, затво- ри правце од Блаца и Александровца, а делом снагада садејствује 5. и 17. дивизији у правцу Копаоника.За извршење овог задатка штаб 2. пролетерске диви-зије издао је нарећење 3. српској бригади да у улозиопште резерве дивизије остане у ширем рејону селаЛиповца, спремна да активним дејствима затвориправце који воде од Куршумлије и Блаца. Затварање

™ Архив ВИИ, кут. 732, бр. рег. 40/2; Зборник, том I, књ. 9,бр. док. 89; П. Вишњић, н.ч., стр. 26.

143



Форсирање Ибра, марш и борбе јединица 2. пр. дивизије заТоплицу (3—8. VIII 1944. год.).



ових ираваца било је посебио важно, јер се њима шти-тило десно крило и бок Оперативне групе дивизија одевентуалног напада бугарских и четничких снага изТоплице. Бригада је, у ствари, представљала општу ре-зерву целе Оперативне групе.

Пошто су 5. и 17. дивизија разбиле нову концен-трацију четника на гребену Копаоника и угрозилењегове бокове и позадину, четници су се нагло повук-ли, па је Оперативна група предузела енергично гоње-ње на свим правцима непријатељевог извлачења. Де-ветог августа 17. дивизија је ослободила село Миленти- ју, а 10. августа Александровац. Четници су се у не- реду повукли у долину Западне Мораве, према Трсте-нику и Крушевцу.

После дугог марша из Црне Горе до Расине и

Жупе, великих борби и значајних успеха било је пот- ребно одморити јединице, припремити их за нареднадејетва, направити један предах и извршити нов распо- ред. С тим циљем 2. пролетерска дивизија се размести-ла на простору Брус — Разбојна. Трећа српска брига-да се 10. августа 1944. године из рејона села Липовцапреместила у ре јон села Батота и затворила правцекоји изводе према Брусу од Куршумлије, села Мерћезаи Блаца. У селима у која је ушла бригада је развилашироку политичку активност и вршила припреме запредстојећа дејства.41

Резултати борби Оперативне групе дивизија у вре-мену од 5. до 10. августа 1944. године били су веомазначајни. Четничка 4. група јуришних корпуса је поту-чена. Она је изгубила петину својих борбених ефек-тива. На четнике је нарочито деморализаторски дело-вало пуштање кућама заробљених, насилно мобилиса-них четника уз објашњење циљева нароАноослободи-лачке борбе, војнополитичке ситуације у свету и код

нас, перспективе скорог ослобоћења и кажњавања из-даје. После повратка својим кућама они су причали оморалу и јачини јединица НОВЈ и препричавали наро-ду оно што су чули и што су видели, готово увек објек-тивно. Ово је имало такав ефекат да су заведени се-љаци масовно напуштали четнике и ступали у једини-це НОВ Југославије.


10 145



Енергичним и брзим продором преко Санџака иИбра, разбијањем четничке 4. групе јуришних корпу-са на Копаонику 6, 7. и 8. августа и њеним одбацива-њем на леву обалу Западне Мораве ослобођено је под-

ручје Копаоника, Жупе, Расине и читаве територије

између река Западне Мораве и Топлице и тежиштеоперација НОВЈ фактички пренето на територијуСрбије4,1. На комуникације у долини Ибра, Западне иЈужне Мораве јединице НОВ вршиле су тако честопрекиде у саобраћају и кретању да се може рећи дасу имале сталну контролу. Тако су комуникације којеводе из долине Западне Мораве на југ биле практичноирекинуте за непријатеља. За сваки пролаз он је мо-

рао да ангажује јаке снаге за обезбеђење и да опетне буде сигуран да ће пролаз успети.

Дејствима Оперативне групе дивизија јединицамаГлавног штаба Србије пружена је правовремена помоћу тешкој ситуацији. Непријатељу је после разбијањачетничке 4. групе јуришних корпуса одузета ини-цијатива . Он је приморан да брзо врши нова прегру-писавања снага, што није могао ефикаоно извести.Успех Оперативне групе дивизија створио је могућностда све јединице НОВЈ у јужној и источној Србији пре-ћу у противофанзиву, да поново ослободе територијукоју је удружени непријатељ заузео у јулској офанзи-

ви, а затим је још више прошире. Оне су само у ав-густу 1944. године извршиле преко 60 већих напада нанепријатељева упоришта и положаје, водиле преко 24одбрамбене борбе и извеле преко 50 диверзантских ак-ција на непријатељеве саобраћа јнице и објекте нањима. Везујући за себе знатне окупаторско-квислинш-ке снаге, оне су олакшале дејства Оперативне групедивизија, чијије успешан продор у јужну Србију сна-жно подстакао развитак ослободилачке борбе у овојобласти.

43

На ослобоћеној територији је била развијена врложива војно-политичка активност. Организовано јевише команди места са одговарајућим војнотеритори- јалним јединицама — сеоским четама и стражама. Та-


43 Војнонсторијски гласник, бр. 5, 1954, стр. 60; П. Вишњић,

н. д., стр. 33.

146



коће се активно радило на организовању нових и уч-вршћивању поетојећих органа народне власти идруштвено-политичких организација НОП-а прекокојих се одвијао целокупан друштвено-политич-ки живот на ослобоћеној територији. Становни-

штво на ослобоћеној територији у огромној ве-ћини се било укључило у НОП и с оперативними територијалним јединицама НОВЈ чинило нераз-двојну целину. Обухваћено у организације једин-ственог нароАноослободилачког фронта и у сеоскечете и страже (милиција) оно је било ангажовано убризи за исхрану, смештај и негу рањеника и борацаНОВЈ, затим у курирској и обавештајној служби, на-бавци и превозу материјала, копању ровова, митра-љеских гнезда и других фортификацијских објеката,

припремању путева за рушење итд. Поред тога, зајед-но са оперативним и територијалним јединицама на- род је поседао положаје и бранио слободну тери-торију.

У 2. пролетерекој дивизији 3. српска бригада је уовом периоду у највише случајева била у улози опште

резерве. То је захтевало сталну пуну борбену готовост,брзе и изненадне покрете, маневре и дејства. У свимслучајевима маршеви су били усиљени, а у борбу се

уводило из покрета, што је захтевало велике напоре.Подршка народа је обезбећивала успешно извоће-

ће покрета и борбених дејстава не само бригади већ иосталим једивицама дивизије.

Извршење задатака 3. српске бригаде било је уто-лико значајније што је постојало више праваца веро-ватног непријатељевог напада и што је непријатељ располагао великим снагама способним за брз покрет,концентрацију и маневар. Обезбећење слободе манев-

ра осталим јединицама и брзо преношење тежиштаборбе са једног правца и простора на други било јеод пресудног значаја за 2. дивизију и Оперативну гру-пу у целини. Вешти маневри и дејства јединица обез-бедили су извршење основног задатка — разби јањ енепријатељеве офанзиве на Јастрепцу, Топлици иЈабланици и раепламсавање борбе и ослобоћење Срби- је у време када она за Немце и њихове слуге, са јед-не, НОВЈ и Црвену армију, са друге стране, постаје

10* 147



изузетно важна и значајна. У овим борбама неприја-тељу је одузета иницијатива, а НОВЈ прешла у против-офанзиву на целој територији Србије.

БОРБЕ ОКО КУРШУМЛИЈЕ

ДесетогиП. августа 1944. године 3. српска брига-да налазила се у рејону села Батота, затварајући прав-це од Куршумлије, села Мерћеза и Блаца. Непријатељ

је вршио насилна извићања од правца Блаца са две из-вићачке групе. Једна је извићала на правцу села Сиб-нице, а друга на правцу села Пребрезе. Прва извићач-ка група задржала се изнад Сибнице, а друга (око70 коњаника) вратила се у Блаце. Дванаестог августа ак-

тивност непријатеља испољена је само извићањем саправца Блаца при чему није дошло до сукоба.

У привременом затишју и припреми дејстава наподручју Куршумлије штаб 2. пролетерске дивизиједобио је нарећење да премести дивизију на просторсело Сагоњево — село Вишесело — село Неваде —село Муљевиће ради груписања јединица за напад наКуршумлију.

У смислу овог задатка 3. српској бригади издато је нарећење да 13. августа у 05.00 часова почне са пре-

мештањем у рејон Сагоњева, где након пристизањауспоставља везу са 2. и 4. пролетерском бригадом иинтензивно извића ради прикупљања података о не-пријатељу у Куршумлији и припрема за напад наовај град.

44

Трећа српска бригада је 13. августа 1944. годинедостигла маршевски циљ — ре јон Сагоњева, поселаи организовала за одбрану положаје на линији селоОраовац — к. 1065 — Црна чука (триг. 1197). Одмахпосле њеног пристизања, 13. августа око 06.00 часова,

122. пешадијски иук бугарске 27. дивизије извршио јенапад на положаје 3. бригаде. Циљ непријатеља јебио да обезбеди леви бок бугарско-немачких снагакоје су нападале од Куршумлије преко Блаца ка Раз-бојни и положајима 17. дивизије НОВЈ. Бригада је,и поред бројне надмоћности непријатеља, одбијала


148



његове нападе. Ускоро је 3. српској бригади пристиглау помоћ 4. пролетерска бригада. Њене јединице су измарша увоћене у напад на Бугаре. Око 11.00 часова3. српска бригада је прешла у општи противнапад за-

једно са 4. пролетерском бригадом. У исто време су

пристигла и два батаљона 2. пролетерске бригаде инапала Бугаре у десни бок и позадину. Заједничкими енергичним дејствима свих ових снага 2. дивизијенапад бугарског 122. пешадијског пука је одбијен.Разбијене у двочасовној борби, бугарске јединицесу се у нереду повукле прво у правцу села Селова иЖуча, а затим у Куршумлију. Том приликом неприја-тељ је имао 185 мртвих, много више рањених и 135 за-

робљених војника, подофицира и официра. Заплење-но је: 3 брдска топа 75 мм, 4 минобацача, 8 митраљеза,

16 пушкомитраљеза, 12 аутомата, 250 пушака, 26.000метака, 1 радио-станица и много друге ратне опреме.Губици непријатеља би били знатно већи да он заповлачење није искористио ноћ, шуму и необезбећенемећупросторе у распореду јединица 2. пролетерскедивизије.45

У овој борби јуначки је погинуо народни херојБожидар Стојановић Дренички, командант 3. батаљо-на бригаде.

46 Он је био пре рата лугар у селу Медвећи.

Неко време живео је у Дреници на Косову, те је оту-да добио име Дренички. Мећу првима је ступио у Јаб-ланички партизански одред у ко јем је убрзо постаокомандир чете. У 1. јужноморавској бригади постао јекомандант батаљона. На том положају је остао и при-ликом формирања 3. српске бригаде.

После ових дејстава штаб 2. пролетерске дивизијепримио је нарећење да заједно са 21. српском дивизи- јом и деловима 5. крајишке дивизије нападне и заузмеКуршумлију.

За напад на Куршумли ју 3. српска бригада добила је задатак да са 1. батаљоном ојача 4. пролетерску бри-гаду, која је нападала источно од комуникације Кур-шумлија — Блаце, а да главнина бригаде у рејонусела Сагоњева обезбећује напад на Куршумлију на ли-

45 П. Вишњић, н.д., стр. 67.46

Архив ВИИ, кут. 735, бр. рег. 1/2,

149



нији Црна чука ( (к. 1063) — Равна глава — Пожар(триг. 1163) од евентуалног напада непријатеља с лећаиз правца села Кукулића.

Подилажење непријатељевој одбрани Куршумли- је отпочело је падом мрака 14. августа. Напад је тра-

јао целе ноћи измећу 14. и 15. августа. Неке јединицена појединим правцима савладале су положаје на иви-ци града и упале у град, али због јаког отпора непри-

јатеља напад на Куршумлију није успео. Четврта про-летерска бригада и 1. батаљон 3. српске бригаде 15.августа ујутру повукли су се из града на своје полаз-не положаје.

47

Петнаестог августа 1944. године од правца Блаца иКрушевца непријатељ је надирао јачим снагама каположајима 17. дивизије. Пошто је непријатељ насто-

јао да заузме Брус и Александровац и да поново ов-лада слободном територијом у Жупи и Расини, штабОперативне групе је одустао од даљих напада на Кур-шумлију, која није представљала тако важан објекатоко којег би се морало одсудно ангажовати и који битребало пошто-пото освојити, и одлучио да ојача од-брану слободне територије у Жупи и Расини.48 Он јеистог дана штабу 2. пролетерске дивизије наредио даса једном до две бригаде пружи помоћ јединицама 17.дивизије. Ради садејства са 17. дивизијом одлучено је

да се 2. пролетерска бригада одмах премести у шири рејон села Разбојне, 4. пролетерока бригадау рејонусело Манастирци — село Црквина село Неваде. Тре-ћа српска бригада остала је на дотадашњем простору ради извршавања раније добијеног задатка.

49

Шеснаестог августа 2. и 4. пролетерска бригада пре-местиле су се у одрећене рејоне без борбеног контак-та са непријатељем. Штаб дивизије био је у засеокуМорачанима (Сагоњево). Непријатељева авијација у

више наврата надлетала је и митраљирала рејоне раз-мештаја бригада, али без резултата.

Седамнаестог августа дивизија је остала на истом размештајном простору, без борби са непријатељем.Предвече је штаб дивизије обавестио бригаде да се јед-

47 Архив ВИИ, кут. 732, бр. рег. 44/2.48 П. Вишњић, н.д., стр. 72—73.49 Архив ВИИ, кут. 735, бр. рег. 45/2.

150



на непријатељева колона јачине око 2.000 људи крећеод Блаца према Куршумлији.

Пошто се 4. бригада са тешким рањеницима из 2.дивизије премештала у рејон село Игриште — селоЖеграва, штаб 2. пролетерске дивизије дао је задатак

3. српској бригади да 18. августа са једним батаљономсмени 4. пролетерску бригаду у селу Невадама. Прос-тор за контролу 3. српске бригаде овим је знатно про-ширен, те је обухватао рејон села Невада, Жуча иСагоњева.

ДЕЈСТВА НА ПРОСТОРУ СОКОЛОВИЦА — ГАЈТАН —ГОРЊА ЈАБЛАНИЦА

После борби код Куршумлије и одбијања неприја-

тељевог напада из Крушевца и Блаца према Брусу иАлександровцу 2. пролетерска дивизија је оријентиса-на на подручје Јабланице и Топлице. У овом крају до-шло је до наглог јачања народноослободилачког пок- рета. Требало је пружити помоћ младим српскимдивизијама на том подручју. С тим циљем штаб 2. про-летерске дивизије је добио нарећење да са дивизијомизврши марш и прехмести је на проетор Соколовица —Пуста река — село Гајтан — Косаница — Горња Јаб-ланица.

Деветнаестог августа 1944. године у 09.30 часоваштаб 2. пролетерске дивизије издао је заповест 3. срп-ско ј бригади да ноћу 20/21. августа изврши марширавцем село Барбатовац —с ел о Доњи Плочник — селоТочарге — село Грабовац, пребаци се преко комуника-ције Куршумлија — Блаце и Куршумлија — Прокуп-ље и избије у рејон село Бресник — село Трнов Лаз

— село Пеетиш.Истом заповешћу нарећено је да 3. српска брига-

да 22. августа у 05.00 часова продужи марш и пребацисе у рејон Арбанашка — Широке Њиве — село Стато-вац. Следећих дана бригада је наставила дејства у ре-

јону село Житни Поток — село Злата — Пуста река — село Вујаново — село Магаш. Тежишни задатакбригаде био је да затвори правце од комуник аци јеКуршумлија — Прокупље — Ниш.

50

50 Архив ВИИ, 732, бр. рег. 47/2.

151



Од 20. до 22. августа све бригаде 2. иролетерске ди-визије биле су у покрету према иаређењу штаба 2. про-летерске дивизије од 19. августа 1944. године.51

Марш 3. српске бригаде извршен је према сле-дећем:

— 20. августа бригада се примакла комуникацијиКуршумлија — Блаце. Ноћу измећу 20. и 21. пребациласе преко комуникације Куршумлија — Блаце и Кур-шумлија — Прокупље и избила на простор село ТрновЛаз — село Бресник — село Пестиш. На правцу покре-та ликвидиране су непријатељеве заееде;

— 21. августа 3. српска бригада је остала у досгиг-нутом рејону. Пошто је знатан део бораца 3. бригадебио из овог краја, њихов повратак обрадовао је меш-тане из ових села;

22. августа бригада се пребацила у рејон Арбанаш-ка планина — Широке Њиве — Статовац и затворилаправце од комуник ације Куршумлија — Прокупље

— Ниш.У селима кроз која је бригада прошла одржавани

су политички зборови са сељацима. Зборови су одржа-ни у Житном Потоку, Злати, Вујанову и Магашу. На-

род је био одушевљен доласком бригаде и ослобоће-њем. Давао је све што је имао и могао дати. Сељацису често молили командире и комесаре да допусте бор-

цима да ућу у виноград, да једу грожћа колико могу,да уберу и понееу. „Па то су наша деца", говорили су.Своје ослободиоце су богато даривали и у бригаду по-слали велики број својих синова — добровољаца. Натај начин извршена је попуна и омогућено да се уско- ро формира и 4. батаљон 3. бригаде.

Двадееет трећег августа 1944. године 3. српска бри-гада остала је у рејону Соколовица — Статовац одак-ле је извићала и прикупљала податке о непријатељу.

52

Према прикупљеним подацима 24. августа 1944.године 300 — 400 четника држало је положај на лини-

ји Краварски вис — Мачија стена — Вулино брдо исеверно од Доброг дола (све источно од Подујева). Зањихово разбијање одрећена је 4. пролетерска бригада.Трећа српска бригада и овог дана је одржавала зборо-

51 Архив ВИИ, кут. 735, рег бр. 2—1/2.


152



ве по селима. Истог дана у селу Горњем Гајтану Глав-ни штаб НОВ и ПО Србије са штабом 2. пролетерскедивизије донео је одлуку о даљем дејству ове дивизи-

је у општој офанзиви против непријатеља на подруч- ју јужне Србије.

Истог дана по подне у селу Доње Коњувце прире-ђен је срдачан дочек штабу 2. пролетерске дивизије.Дочеку су присуствовали штабови бригада са по јед-ним батаљоном из бригаде. Мноштво народа овог кра-

ја дочекало је и поздравило своје ослободиоце. У имеНОВЈ народ је поздравио командант Главног штабаНОВ и ПО Србије гвнерал-лајтнант Коча Поповић. Стиг-ла је и радосна вест да је Румунија капитулирала и даЦрвена армија стиже на границу наше земље.

До пред крај авгуета 3. ерпска бригада је остала у рејону село Коњувце — село Брестовац, где се одмара-ла и затварала правце који изводе од комуникацијеКуршумлија — Прокупље — Ниш. У јединицама суодржавани састанци на којима је објашњавана ситуа-ција на источном и западном фронту и изношени ус-песи НОВ и ПОЈ у ослобоћеној земљи. Посебно је исти-цано да су у редовима савезника фашистичке Немач-ке (Бугарској, Румунији и Маћарској) настала озбиљ-на колебања, као и код његових слугу.

Одлуком Врховног штаба НОВЈ 2. пролетерскабригада је 26. августа 1944. године изашла из састава2. пролетерске дивизије и ушла у састав 21. српскедивизије.

Пошто су бугарске јединице тих дана напустилеКуршумлију и Блаце, штаб 2. пролетерске дивизије је27. августа издао нарећење за прегруписавање једини-ца. Њиме је 3. српска бригада добила задатак да се

размести у ширем рејону село Коњувце — село Брес-

товац — село Крушар и да затвори правце који изводена њен простор од комуникације Прокупље — Ниш.Тога дана у Куршумлију је ушла 4, а у Блаце 6. срп-ска ударна бригада.

Двадесет осмог августа 1944. године штаб 2. про-летерске дивизије добио је обавештење врховног ко-манданта НОВ и ПОЈ маршала Тита да се ускоро можеочекивати избијање Црвене армије на источну грани-цу наше земље и да је у редовима четника и недиће-

153



ваца настала деморализацнја." У вези с тим нареће-но је 1. пролетерском и 12. корпусу и Оперативној гру-пи дивизија да овладају стратегијском гредом Рудник — Сувобор — Соколска планина — Цер са циљем пот-пуног разбијања четничко-недићевских снага, отвара-

ња пута ка Шумадији и Београду и стварању услова замобилизацију нових бораца. У духу ове директивеВрховног команданта Главни штаб НОВ и ПО Србије

је издао директиву свим јединицама на територијиСрбије да позову најближе бугарске окупаторске гар-низоне на зај едничку борбу и садејство са снагамаНОВЈ у борби против Немаца и ради уништења њихо-вих гарнизона. Команде бугарских окупаторских једи-ница биле су неодлучне и неприпремљене за напад насвоје савезнике. Многи официри, фашистички настро-

јени, нису прихватили позив на сарадњу, већ су дозво-лили да их Немци разоружају и команду над поједи-ним гарнизонима дају четницима. Скоро све стареши-не и војници бугарских окупаторских јединица осталису до краја верни фашистичкој Немачкој, а одбили сусарадњу са НОВЈ када је било очигледно да је Хитле-

рова Немачка пропала. Директивом Главног штабаНОВ и ПО Србије позивани су и четници да ступајуу редове НОВЈ, пошто је указом краља Петра била

распуштена „Врховна команда Југословенске војске у

отаџбини".54

Тих дана непријатељ је обновио напад из долинеЗападне Мораве и рејона Крушевца према јединицамаОперативне групе дивизија у Жуп и и Расини. Да би сепружила помоћ Оперативној групи и обезбедио њенодлазак у Шумадију, нарећено је 2. пролетерској диви-зији да се пребаци из Топлице и Јабланице на правацКрушевац — Брус.

У склопу овог померања 3. српска бригада је 29.

августа извршила покрет на проетор Соколовица —село Товрљане. Истог дана је штаб 3. српске бригадедобио нарећење

55 да се најхитније премести на прос-

тор село Ргаје — село Трнов Лаз — Товрљане и да

53 Хронологија ослободилачке борбе, стр. 842.54 Зборник, том I, књ. 11, бр. док. 48.55 Зборник, том I, књ. 11, бр. док. 75.

154



дејствује између Прокупља и Куршумлије. Штаб ди-визије се преместио у Куршумлију.

Ради прегруписавања јединица 2. дивизије за деј-ство према задатку Оперативне групе дивизије, штаб2. пролетерске дивизије је бригадама издао допун-

ско наређење којим је регулисано да 4. бригада деј-ствуј е у рејону села Разбојне и Златара , а 3. српскабригада да остане под командом Главног штаба НОВи ПО Србије и дејствује у рејону Прокупља.

56

О стању бригаде и резултатима дејства штаб 3.српоке ударне бригаде доставио је извештај 30. авгус-та 1944. године

57 штабу 2. пролетерске дивизије и Глав-

ном штабу НОВ и ПО Србије из кога се види следеће:1. — Бригада је након пребацивања из рејона

села Товрљана заузела распоред: 1. батаљон у селима

Горње и Доње Црнатово, 2. батаљон у рејону села Де-белог Луга, а 3. батаљон у рејону села Пасјаче.

2. — Истурени делови батаљона на правцу Леско-вац — Прокупље ноћу су ступили у додир са пред-њим деловима бугароких јединица, који су били при-лично уплашени и нису давали никакве одрећене одго-воре на позиве за заједничку борбу против Немаца, теим се није могло веровати да би сараћивали или себорили против Немаца.

3. — Према изјавама партизанских стража и ме-штана на комуникацији Леоковац — Прокупље налазесе јединице две бугарске дивизије, а комуникацијом ипругом патролира један оклопни воз и шест тенкова.

На крају извештаја штаб бригаде моли да се по-шаље 250 пушака за новомобилисано људство, које јененаоружано, а због удаљености да се успостави ра-дио-веза, због чега доставља шифру.

Тридесет првог августа 3. српска бригада била јеиа ранијим положајима у одбрани. Обезбећења и засе-

де истурала је на пут Прокупље — Лесковац. Једна за-седа је ухватила немачког потпуковника и два војни-ка-пратиоца у аутомобилу који је спаљен.

54 Архив ВИИ, кут. 735, бр. рег. 1/2.57 Зборник, том I, књ. 11, бр. док. 82.

155



Глава I I I

БОРБЕ ОКО КРУШЕВЦА

Почетком септембра 1944. године ситуација на

Балканском полуострву, због незадрживог напредо-

вања јединица НОВЈ и Дрвене армије, испадања Хор-

тијеве Румуније из Тројног пакта и очекивања исте

судбине царске Бугарске, била је за немачке и квис-

линшке снаге све критичнија.

Крајем августа почело је повлачење бугарског 1.окупационог корпуса из Србије чиме су окупаторске

снаге знатно ослабљене. Немачке и квислиншко-четнич-ке јединице нашле су се у тешкој ситуацији. Дража Ми-хаиловић је за 1. септембар 1944. године наредио оп-шту мобилизацију четника. Мећутим, на његов прог-лас о мобилизацији одазвао се само један део уплаше-них сељака који се нису могли склонити испред Дра-жиних четника.

У то време је Врховни штаб НОВ и ПОЈ поделиотериторију Србије на оперативне секторе: 23. и 25.ударна дивизија добиле су задатак да дејствују на те- риторији источне Србије; 22. ударна дивизија на те- риторији између Јужне Мораве, Нишаве, југословен-ско-бугарске границе и Пчиње; 2. пролетерска и 24.ударна дивизија на простору између Ибра, Западне иЈужне Мораве; 12. ударни корпус на простору северноод линије река Јадар — горњи ток реке Колубаре, а 1.пролетерски корпус на сувоборском сектору. Опера-тивна група дивизија (5, 17. и 21. дивизија), после по-

157



пуне људством у јужној Србији, требало је да избијена линију планина Рудник — планина Сувобор — пла-нина Маљен.

Почетком септембра врховни командант НОВ иПОЈ маршал Тито донео је одлуку да 1. пролетерски и

12. ударни корпус из западне Србије и Оперативна гру-па дивизија из ју жне Србије постепено надиру каБеограду, а део јединица Главног штаба Србије у по-дунавски део источне Србије ради успостављања везеса трупама Црвене армије при њиховом форсирањуДунава, после чега је трсбало дејство ових снага усме- рити ка Београду. Остале јединице НОВЈ у Србији тре-бало је да дејствују у долини Јужне и Западне Мораве.

На основу одлуке Врховног командата МаршалаТита јединицама су постављени ови задаци:

— 12. корпусу: да овлада гребеном Повлена иМедведника, а затим преко планине Цера да продре уМачву и Посавину;

— 1. пролетерском корпусу: да избије на Маљени Сувобор, а затим заузме Ваљево и Лајковац;

— Оперативној групи дивизија: да продре у Шу-мадију општим правцем Копаоник — планина Јелица

— Чачак — Горњи Милановац •— Рудник.Након пристизања 11. и 28. дивизије НОВЈ у за-

падну Србију и Шумадију груписале би се јаке снаге

НОВЈ и створили повољни оперативни услови за на-дирање ка Београду.

На основу исте одлуке Врховног командантаНОВЈ Главни штаб Србије је поставио задатке једи-ницама према следећем:

— 2. пролетерској дивизији: да садејствује Опе- ративној групи дивизија док она не оде са простораЖупе и Расине, а затим да дејствује на правцу Кру-шевац — Сталаћ — и у долини Западне и Ју жн е

Мораве; — 23. и 25. дивизија: да продру кроз источнуСрбију на Дунав и успоставе везу са јединицама 2. и3. украјинског фронта Црвене армије, а затим да ус-мере дејства ка Великој Морави и Београду;

— 22. и 24. дивизији: да дејствују у долини Јуж-не Мораве ради коначног ослобоћења овог подручја.

1

1 Ослободилачки рат, књ. II, схр. 274—277.

158



Трећа српска бригада, мада је била у саставу 2.пролетерске дивизије, привремено је задржана поднепосредном командом Главног штаба Србије.

Штаб 3. српске бригаде је 4. септембра 1944. годи-не известио штаб 2. пролетерске дивизије да је њен 3.

батаљон 2. септембра 1944. године око 15.00 часова ос-лободио Прокупље. Бугари су се пред батаљоном по-вукли палећи магацине ор ужј а и опреме. Бата-љон је запленио око 450 пушака и нешто аутоматскогоружја, којим су наоружане јединице бригаде;око 50 кола муниције и друге опреме превезено је укоманду места у Пас јачи. Трећег септембра око 21.00час Немци су са 8 тенкова и око 60 моторних во-зила извршили напад на Прокупље. Пошто нису спро-ведене потребне мере за одбрану града, хитлеровци

су, и поред жилавог отпора, поново ушли у град. Уграду се непријатељ задржао до 09,00 часова 4. септем-бра када је нападом 3. бригаде приморан да напустиПрокупље чиме је оно дефинитивно ослобоћено. Бри-гада је организовала гарнизонску службу по гарнизо-ним прописима. С тим циљем је њен распоред биоследећи:

— 1. батаљон у рејону села Бариља са обезбеће-њем на линији Марково гумно — Губа;

2. батаљон у рејону села Гарића са задатком да са1. четом затвори правац од Добрича на линији селоПојате — село Сланиште;

— 3. батаљон у рејону села Водице са задаткомобезбећења правца од села Стражаве изнад Черкескемале;

— 4. батаљон у рејону села Дебели Луг и села Жи-

тороћа у резерви бригаде. Штаб са приштапским једи-

ницама налазио се у селу Симоновцу.

У мећувремену је 2. септембра формиран и 4. ба-

таљон 3. српске бригаде од људства које је добровољ-

но ступило у бригаду и попунило је. За команданта ба-

таљона постављен је Тома Бреуљ, а за политкомесара

Божа Жижић; за заменика команданта Сава Вуковић,

а за помоћника политичког комесара Жарко Ва-

сиљевић.

159



Штаб 2. пролетерске дивизије налазио се у Блацу.2

Оперативна група дивизија 3. и 4. септембра 1944.године напустила је простор Брус — Александровац санамером да преће Ибар на одсеку Рашка — Краљево инастави покрет у правцу Горњег Милановца и Рудни-

ка. Једино је 4. пролетерска бригада остала на овомвеликом простору (Разбојна — Блаце — Куршумлија),те није била у могућности да га целог контролише. Тре-ћа српска бригада добила је задатак од Главног штабаНОВ и ПО Србије да прошири рејон одбране и затво-

ри правац село Дољевац — Прокупље, обезбећује гради комуникацију село Житораћа — село Дреновац.

У ово време на свим фронтовима у Европи деша-вали су се веома значајни догаћаји. Јединице Црвенеармије ушле су у Румунију (која је од 26. августа по-

чела борбу против немачких јединица) и надиру канашој земљи. Бугарска је опоменута од СССР-а да на-пусти савез са фашистичком Немачком и уће у ратпротив ње. Нота совјетске владе од 5. септембра 1944.године, упућена царској бугарској влади, завршава речима: „. . .у противном Совјетски савез од сада ћебити у рату са Бугарском".1 Савезници на западномфронту надирали су у правцу централне Немачке.Финска је закључила примирје са СССР. Целокупномборачком саставу НОВ и ПОЈ стално је објашњавана

ситуација на источном и западном фронту, покрети,успеси и дејства јединица НОВ и ПОЈ на целој терито-

рији наше земље. Вести о успесима на савезничкимфронтовима и у нашој земљи подизале су борбени мо-

рал јединица и бодриле борце да истрају у борби допотпуног ослобоћења.

Немачке окупаторске јединице предузимале су свемере да се што организованије извуку испред удара јединица НОВ Југославије, а четници Драже Михаило-

вића били су још у дилеми да ли да се повуку са Нем-цима или да организују герилско ратовање и даље уз-дајући се у интервенцију западних савезника. Штаб 2.пролетерске дивизије обавестио је бригаде да четницинамеравају да заузму Копаоник и да тамо створе базу

2 Зборник, том I, кн>. 11, бр. док. 116.3 Историја великог отаџбинског рата Совјетског Савеза —

1941—1945. године, том 4, стр. 291.

160



за герилско ратовање. Четницима би такво решењенајвише одговарало, јер би из такве базе могли да на-падају позадину и јединице НОВЈ у леђа док оне будупрогониле окупатора према северу и северозападу.

Ради спречавања четника да на Копаонику створе

своју базу за дејства против НОВЈ, штаб 2. пролетер-ске дивизије 5. септембра поставио је бригадама зада-так да своја дејства усмере према Копаонику. Трећасрпска бригада добила је задатак да са два батаљонапоседне линију село Мешево —• село Степош — селоТрмчаре, а са осталим јединицама линију Модрица —Мали Шиљеговац — Каоник.

4 Петог септембра бри-

гада је заузела распоред према овом нарећењу, а 6.септембра на том положају вршила пријем и распореднових бораца. У току дана откривен је покрет једне

немачке моторизовапе колоне од Сталаћа ка Кру-шевцу.

Седмог септембра 1944. године штаб 2. пролетер-ске дивизије обавестио је штабове бригада да јаче не-мачке снаге пристижу у Подујево. Процењено је даове снаге намеравају да се пробију правцем Куршум-лија — Блаце — Развојна — Брус — Крушевац. Главништаб НОВ и ПО Србије наредио је штабу 3. српскебригаде да људство бригада буде у пуној борбеној го-говости јер се процењивало да непријатељ за правац

покрета може покушати да искористи и комуникацијупреко Прокупља, нарочито ако му остале комуника-ције буду пресечене.

5

Главни штаб НОВ и ПО Србије 8. септембра 1944.године обавестио је штаб 3. српске бригаде

6 да је 4.

пролетерска бригада предузела покрет ка Крушевцу ради његовог заузимања. Трећој српској бригади (без једног батаљона) нарећено је да крене у правцу Вели-ког Шиљеговца са задатком да избије у ре јон ВеликиШиљеговац — Сталаћ, уништи четничке снаге на овомпростору које се не одазову позиву да се ставе под ко-манду НОВ Србије и тиме осталим јединицама олак-ша напад на Крушевац. Бригади је још нарећено дашто темељитије поруши пут и железничку пругу Ниш

4 Архив ВИИ, кут. 732, бр. рег. 55/2.5 Архив ВИИ, кут. 732, бр. рег. 57/2.6 Архив ВИИ, кут. 737, бр. рег, 9/4.

11161



— Сталаћ. Један батаљон 3. српске бригаде требало једа се пребаци у рејон село Житковац — село Суповац ради дејства на комуникацијама у долини Јужне Мо- раве и ради разбијања мањих четничких група и оне-могућавања четничке мобилизације.

Штаб 2. пролетерске дивизије од Главног штабаНОВ и ПО Србије добио је нарећење' да са 4. проле-терском бригадом изврши јак притисак на Крушевац.Истовремено је дивизија обавештена о задатку који

је постављен пред 3. српску бригаду. Главни штабСрбије тражио је да се до максимума развије политич-ка делатност и пропаганда ради разбијања четничких

јединица, а Врховни командант НОВЈ одредио је 15.септембар 1944. године за крајњи рок до када се кви-слиншки војници, а мећу њима и четници и недићев-

ци, морају предати и ставити под команду НОВ и ПОЈугославије.

На основу нарећења Главног штаба НОВ и ПОСрбије штаб 2. пролетерске дивизије издао је нареће-ње 4. пролетерској бригади да ноћу измећу 9. и 10.септембра ликвидира непријатељев гарнизон у Кру-шевцу и ослободи овај град. С тим у вези је 3. срп-ској бригади нарећено да исте ноћи и сутрадан напа-да непријатеља на комуникацији Бунис — Сталаћ —Крушевац, да затвара овај правац и осигурава напад

4. пролетерске бригаде на Крушевац од интервенцијенепријатеља са правца Сталаћа.

Напад на Крушевац и друга дејства према извеш-тају штаба 3. српске бригаде оп. бр. сл. од 10. септем-бра 1944 године8 и Операцијском дневнику штаба 2.пролетерске дивизије" развијао се према следећем:

— Ноћу измећу 9. и 10. септембра 1. батаљон 3.српске бригаде порушио је железничку пругу на одсе-ку село Суповац — село Жи тк ов ац на пет места имост на друму код села Белог Брега. Батаљон је извр-

шио напад и на село Грејач, али није постигао већиуспех.

— Ноћу измећу 9. и 10. септембра 3. батаљон 3.бригаде извршио је напад на посаду Немаца, четника

7 Архив ВИИ, кут. 733, бр. рег. 9/4.! Зборншс, том. I, књ. 11, бр. док. 163,5 Архив ВИИ, кут. 732-А-30/7 и кут. 733—9/9.

162



и Српске држав ие страже на железничко ј станициБунис. Међутим, пошто је непријатељ био утврђен убетонским бункерима које батаљон није могао уништи-ти расположивим наоружањем, посада није ликви-дирана.

— Исте ноћи 4. батаљон 3. бригаде је оштетиопругу на више места и протерао четнике из селаЉубеша.

— Десетог септембра јединице 3. бригаде су извр-шиле више рушења на комуникацијама у долини Јуж-не Мораве, нарочито код Житковца. Ни у другом на-паду 1. батаљона на села Грејач и Корман, а 2. бата-ллна на Житковац није постигнут запаженији успехзбог чврсте одбраие и појачања непријатеља у тен-ковима.

Десетог септембра у 05.00 часова 4. пролетерскабригада извршила је напад на Крушевац у којем јебило око 2.000 — 2.500 Немаца, четника и припад-ника Српског добровољачког корпуса, али град нијеослобоћен. Следеће ноћи напад је поновљен, али опетбез резултата. Напад је настављен и 11. септембра. Не-пријатељ је све више појачавао одбрану Крушевца уком циљу је привукао око 800 војиика из села Пепе-љевца и Вучака.

Десетог и 11. септембра 3. српска бригада налази-ла се на простору село Бојинци — село Каоник — селоВелики и Мали Шиљеговац, а штаб дивизије у селуБуковици.

10

Бригада је на овом простору вршила извићање не-пријатеља, срећивала се и попуњавала јединице са 230новопримљених бораца, тако да је сада бројала око1150 бораца, али сви нису били наоружани. На сасган-цима у батаљонима анализиране су борбе и постигну-ти резултати. Са новопримљеним борцима извоћена

је обука у руковању наоружањем и упознавање савојнополитичком ситуацијом код нас и у свету.Штаб 3. српске ударне бригаде известио је штаб

2. пролетерске дивизије да је 11. септембра 1944. годи-не бригада била у следећем распореду:

— 1. батаљон у рејону села Бојинаца са задаткомдејства на делу комуникације Житковац — Корман;


11* 163



2. батаљон у рејону Шиљегарника (к. 501) и Дре-нове главе (к. 489) са задатком дејства на комуника-цији Крушевац — Сталаћ;

— 3. батаљон у рејону села Каоника и Јошја сазадатком дејства на комуникацији измећу села Церо-

ве и Буниса; — 4. батаљон у рејону Шиљеговца и села Гаглова

ради затварања иравца Крушевац — Каоник и садеј-ства 4. пролетерској бригади код Крушевца;

— штаб бригаде са приштабним јединицама на-лазио се у Малом Шиљеговцу.11

Ноћу измећу 11. и 12. септембра 3. батаљон 3. срп-ске бригаде извршио је напад на групу четника кодмоста на реци Расини, код завода „Обилићево" и про-терао их. Други батаљон је на два места уништио же-

лезничку пругу измећу Сталаћа и Крушевца и Сталаћаи Трубарева. Четврти батаљон је исте ноћи протераооко 100 четника са Буниског виса.

12

Дванаестог септембра штаб 2. пролетерске дивизи- је обавестио је бригаде да Немци из Ужица, Чачка иКраљева концентришу јаке снаге у Крушевцу, те да сеза извесно време одложи ликвидирање тог непријатеље-вог гарнизона. Због тога је извршено извесно помера-ње јединица дивизије.

У вези са овим 3. српска бригада је добила зада-так да помери један батаљон на линији Лепо брдо — Чукар и са ње одржава тактичку везу са 4. пролетер-ском бригадом у рејону села Горњег Степоша и напа-да на комуникацију Сталаћ — Крушевац и сам Круше-вац. Главнина бригаде требало је да поседне линијусело Гаглово — село Каоник — село Велики Шиљего-вац и да активно дејствује на комуникацији измећуСталаћа и Житковца и Сталаћа и Крушевца. Истовре-мено у бригаду је упућен 181 новодошли борац за по-

пуну и раепоред.13

Тринаеетог септембра 1944. године четничка 1. и 2. расинока бригада, јачине око 300 — 400 људи, из Кру-шевца су предузеле напад на положаје 3. српске бри-гаде на линији село Пасјак — село Гаглово — село

" Зборник, том I, књ. 12, бр. док. 3112

Архив ВИИ, кут. 735, бр. рег. 1/2.13

Архив VII, кут. 733, бр. рег. 9/13.

165



Текија. Батаљон који је бранио централни рејон заус-тавио је напад четника, а потом противнападом са двечете из резерве приморао га на повлачење у правцуКрушевца. У исто време од села Трубарева око 150Немаца извршило је напад на положај Шиљегарник

(к. 501), ко ји је бранила једна чета бригаде. У токудана непријатељ је задржан испред предњег краја од-бране, а у ноћи измећу 13. и 14. септембра противна-падом је принућен на повлачење ка Трубареву у својполазни рејон, где је посео положај и бункере ранијеорганизоване за одбрану. Том приликом непријатељ јеимао губитке од 70 иогинулих и рањених, а заробљенасу 4 четника и 1 белогардијац, док је 3. бригада имала1 погинулог и 4 рањена.14 У ноћи измећу 13. и 14. сеп-тембра делови 3. српске бригаде извршили су демон-

стративан напад на Крушевац ради изнуравања непри- јагеља и заваравања о даљим дејствима бригаде.

Четранестог септембра 3. чета 3. батаљона бригадепротерала је четничке делове из рејона села Гаглова иКапиџије ка реци Расини, нанела им губитке од 4погинула и више рањених. Том приликом погинуо језаменик командира 3. чете 3. батаљона Војислав Ма-нојловић, касније проглашен за народног хероја. Ис-тог дана добијена су обавештења да немачке снаге уКрушевцу припремају одлазак и да влает предају чет-ницима. У бригаду је стигла вест да су се јединице 14.корпуса НОВЈ сусреле са трупама Црвене армије, којесу још 6. сеггтембра предњим деловима избиле на југо-словенску границу и да заједно воде борбу против Не-маца у североисточној Србији, што је у бригаду унеловелику радост и подигло борбени морал.

Црвена армија је била на источним границама Ју-гославије и у току своје велике офанзиве први пут сесрела са армијом-савезницом која је једина створена

у срцу окупиране Европе и ко ја се борила за исте ци-љеве. То није било савезништво изнућено избијањемЦрвене армије на наше границе, какав је био случај саРумунијом или Бугарском, већ савезништво две брат-ске армије из најтежих дана 1941. године и даље, кадасу нас раздв ајале хиљаде километара и из времена


166



када смо заједно гинули и умирали против заједнич-ког непријатеља, фашистичке Немачке.

Међу борцима 3. српске бригаде одавно се прича-ло о сусрету с црвеноармејцима. О томе су уморни ипромрзли борци сањарили када им је било најтеже,

када су нападали и када су извлачили из непријате-љевих обруча, на дугим маршевима и док су им авио-ни сејали смрт над главама. Црвена армија је била иугеха, и нада, и залога да њихова борба неће бити уза-лудна. Сазнање да је с њима совјетски народ увек јебодрило и подстицало. „Доћи ће Црвена армија", гово-

рили су у најтежим даннма.Свим штабовима и командама је нарећено да се

организују манифестације у част састанка НОВЈ сЦрвеном армијом. Упоредо с манифестацијама строго

је забрањена пуцњава на зборовима и митинзима. Пре-ма радиограмском нарећењу врховног командантамаршала Тита у свим јединицама НОВ и ПОЈ требало

је максимално развијати иницијативу и офанзивни дух,уништавати комуникације и важне саобраћајне чворо-ве и уништавати непријатељеве посаде у градовима идругим упориштима. Маршал је нарочито нагласио дасе Немцима не сме дозволити да се организовано пов-лаче и да изнесу оружје из Југославије.

Петнаестог и 16. септембра 1944. године на одсеку

3. српске бригаде није било значајнији х промена.Претходне ноћи извршен је демонстративни напад наКрушевац и код железничке станице Буниса митраљи-

ран воз са немачким војницима. Обе акције су ималелокални значај, а циљ им је био изнуравање непријате-ља и прикривање припрема за форсирање ЗападнеМораве.

ДЕЈСТВА СЕВЕРНО ОД КОМУНИКАЦИЈЕКРУШЕВАЦ — ТРСТЕНИК

После постигнутог совјетско-југословенског спора-зума (крајем септембра 1944. године у Москви)

15 о ири-

временом дејству јединица 2. и 3. украјинског фронта

15 Маршал Тито је са Виса кренуо за Москву 19. децембра,а ТАСС је објавио текст споразума 28. септембра 1944. године.

167



Црвене армије на североисточном делу територије Ју-гославије, потврдио се веома важан стратегијски зна-чај Србије. На њеној територији је требало да 3. укра-

јински фронт (делови снага) и снаге НОВЈ спрече из-влачење немачке Групе армија „Е" из Грчке и Македо-није. Зато, када је Црвена армија избила на источну

југословенску границу, немачка команда за Југоситокдобила је задатак да по сваку цену брани Србију идржи комуникацију Солун — Ниш — Београд и Скоп-ље — Косово — Краљево — Београд. Пошто су једи-нице НОВ и Црвене армије савладале отпор непријате-љеве групе „Србија", дејства су померена према Бео-граду долином Западне Мораве.

У вези са иокушајем Немаца да брзо извуку једи-нице испред удара сиага НОВ Југославије и Црвене

армије требало је још бржим противдејствима преду-хитрити њихове намере. Штаб 2. пролетерске дивизијеизвршио је потребно померање јединица. Трећа српскабригада добила је задатак да један свој батаљон 18.септембра ујутру привуче у непосредну близину селаТекије, испита места прелаза на Западној Морави наодсеку Сталаћ — Крушевац и открије положаје непри-

јатељеве одбране на левој обали реке. Остале батаљонештаб 3. српске бригаде усмерио је према Крушевцу сатежиштем дејства на комуникацију Крушевац — Ста-

лаћ, а помоћним дејством на комуникацију Сгалаћ —село Житковац.

16

Седамнаестог септембра јединице 3. српске брига-де обориле су један непријатељев авион типа „рода"при покушају да извића и митраљира делове бригадена путу Крушевац — Сталаћ.

Истог дана у селу Купцима (код Крушевца) фор-мирана је 6, српска бригада (око 750 бораца), која јеушла у састав 2. пролетерске дивизије."

Штаб 2. пролетерске дивизије заповешћу од 18.септембра обавестио је бригаде да је око 3.000 наору-жаних (и толико ненаоружаних) четника посело поло-жаје на левој обали Западне Мораве од Трстеника доСталаћа, а да се у Крушевцу налази један батаљон,Немаца, 250 белогардијаца, три четничке бригаде, око



168



100 недићеваца и око 10 тенкова. Штаб четничке Ра-синско-топличке групе корпуса налазио се у селу Бе-лим Водама, а Главни четнички штаб за Србију у селуРиљцу. Иако ојачан минобацачима и митраљезима, не-пријатељ је био морално слабији.

Ради разбијања ове четничке групације одлучено је да 4. пролетерска бригада, ојачана 2. батаљоном 3.српске бригаде, форсира Западну Мораву и нападнечетнике на левој обали реке на линији село Гавез —село Јасика — село Кукљин — село Беле Воде.

Западна Морава се могла прећи преко мостова уТрстенику и селу Јасики и на ограниченом броју скел-ских прелаза, али се у ово доба године могла и прега-зити на више места.

Да би извршио постављени задатак, штаб 2. диви-

зије је наредио: — да један батаљон 3. српске бригаде, као десна

колона, 18. септембра око 22 чаеа форсира ЗападнуМораву на одсеку Сталаћ — Крушевац и да, после обу-хвата четничког десног крила, изврши напад из поза-дине правцем Бара (к. 313) — село Падеж — село Се-лековац (к. 310) — Стара њива (к. 360) и не дозволинепријатељу да се извуче у правцу Варварина;

— да главнина 3. српске бригаде ггоседне рејонесела Кобиља, Степоша и Мешева и мањим деловима

дејствује ка Крушевцу. Четврта пролетерска бригада, као лева колона, до-

била је задатак да ноћу 18. септембра форсира Моравуна одсеку Трстеник — село Медвеће, а потом обухва-том из позадине нападне и уништи непријатеља, упућу-

јући мањи део снага ка Трстенику.Шеста српска бригада требало је да поседне лини-

ју село Жабари — село Голубовац и затвори правацКрушевац — Краљево, како би обезбедила форсирање

и спречила извлачење четника на десну обалу Запад-не Мораве.

У вези са овим штаб 3. српске бригаде издао је за-новест 2. батаљону да 18. септембра у 23,00 часа прећеЗападну Мораву на одсеку измећу Сталаћа и Крушев-ца на месту прелаза у рејону села Мрезнице, а затимда преко триг. 313 и обухватом здесна продре у распо- ред четника и дејством с лећа из рејона села Врагараи Падежа садејствује нападу 4. пролетерске бригаде,

169



спречавајући извлачење четника у правцу Варварина.Према заповести штаба 2. пролетерске дивизије18

од 18. сегггембра јединице дивизије су пре форсирања реке извршиле прегруписавање снага и кратке припре-ме. Трећа срнска бригада имала је следећи распоред:

— 2. батаљон садејствовао је 4. пролетерској бри-гади и кретао се према селу Макршану да на погодномместу преће комуникацију Крушевац — Сталаћ, а за-тим Западну Мораву и настави дејство правцем Бара(к. 313) — село Падеж — Селековац (к. 310) — Старањива (к. 360);

— 4. батаљон у рејону село Бован — село Коби-ље — село Модрица са задатком обезбећења од Кру-шевца и Каоника;

— 3. батаљон у рејону села Трмчара са задатком

обезбећења од Крушевца и једном четом у селу Шав- рану на обезбећењу позадине бригаде; — 1. батаљон у селу Доњем Степошу (једном че-

том у селу Метову) са задатком затварања комуника-ције Крушевац — село Степош;

— штаб бригаде са приштапским јединицама на-лазио се у селу Трмчару.

Ноћу измећу 18. и 19. септембра једна чета 4. ба-таљона и једна чета 3. батаљона извршиле су демон-стративан напад на Крушевац.

Према заповести штаба 2. пролетероке дивизијебр. 160 и допуне загговести од 20. септембра 1944. годи-не, јединице дивизије извршиле су напад на четникена левој обали Западне Мораве према следећем:

Ноћу 18/19. септембра јединице 4. пролетерскебригаде ојачане 2. батаљоном 3. српске бригаде извр-шиле су форсирање Западне Мораве на одсеку Кру-шевац — Сталаћ на планираним местима прелаза. Наодсеку фороирања 2. батаљона 3. бригаде реку је бра-

нила група четника и белоградијаца, која је разбије-на из покрета. Када је батаљон почео газом да прелази реку, непријатељ је отворио јаку ватру и открио својположај. Командир челне чете упутио је по једну гру-пу бомбаша низводно и узводно. Обе групе прешле су

реку неопажено и препадом с лећа заробиле ову не-пријатељску групу, а да није непотребно испаљен ни


170



један метак. Други батаљон ирелази реку и 19. септем-бра наступа правцем село Бошњане — село Вратаре. УВратарима батаљои је заробио око 900 новомобилиса-них и ненаоружаних четника и запленио четничке ма-гацине муниције, хране и друге опреме. Батаљон је

храну поделио народу, а 12 кола муниције и друге оп- реме отпремио у бригадну базу пошто је претходнопопунио своје потребе. Из Вратара батаљон је проду-жио наступање правцем село Падеж — село Глобаре

— Стара њива, где се зауетавио и успоставио везу са4. пролетерском бригадом која се тада иалазила у ре-

јону село Велика Дренова — село Милатовац. Око13,00 часова 19. септембра 2. батаљон је нападнут одделова Расинско-топличке групе корпуса које је пред-водио командант Драгутин Кесеровић. После жестоке

борбе у трајању од један и по час батаљон се повукаопод борбом пред много надмоћнијим непријатељемправцем село Чаћавац — село Коњух — село Церјак.При томе батаљон је отпустио све заробљене ненаору-жане четнике и уништио сав заплењени материјал иопрему коју није могао да евакуише. Мали број чет-ника добровољно се јавио и остао у батаљону. У повла-чењу батаљон је наишао на четнички батаљон постав-љен према боку 4. пролетерске бригаде на положајуизмећу Западне Мораве и села Церјака и разбио га у

покрету. Други батаљон је затим ушао у село ВеликуДренову где је успоставио везу са 4. пролетерскомбригадом.

Двадесетог септембра 1944. године, према нарећењуштаба 4. пролетерске бригаде, 2. батаљон 3. српскебригаде је у наступању правцем село Велика Дрено-ва — село Коњуси — село Љубава, очистио терен одчетника и посео за одбрану ре јон Јовишњак (287) —Љубава — к. 298 одржавајући чврсту тактичку везу

са 4. пролетерском бригадом. Начелник штаба бригадеиздао је команданту батаљона задатак да истог дана у20,00 часова нападне непријатељеве снаге пред собоми протера их до Старих њива (к. 360), што је бата-љон и извршио. Двадесет првог септембра услед нападанадмоћнијих снага непријатеља 2. батаљон се повукаоправцем село Комаране — село Љубава — село Чаћа-вац и на по ло жа ју Чаћавац поново ухватио везу са 4.бригадом и посео положај за одбрану.

171



О уотешном форсирању Западне Мораве и разби- јању четника на левој обали реке штаб 2. пролетер-ске дивизије обавестио је све јединице. Истовременосу обавештене јединице да је непријатељ на брзу рукууспоставио нову линију одбране на линији село Пар-

цане — село Љубава — село Срње. За разбијање овегрупе четника наређено је 3. српској бригади да са једним батаљоном погодним маневром и нападом убок и позадину четничких положаЈа у рејону селоПарцане — село Срње олакша напад 4. пролетерскебригаде, а једним батаљоном да врши притисак наКрушевац.

За обухватни напад на четничке положаје упућен је 4. батаљон 3. српске бригаде правцем село Модрица —• село Кобиље — село Пасјак — село Гаглово — село

Теки ја — село Макршане — село Мрзеница, где јепрешао Западну Мораву. На левој обали реке батаљон

је уништио једну заседу, а затим продужио покретпреко села Бошњана, Вратара и Падежа одакле је јед-на чета упућена ка селу Срњу са задатком да органи-зује обезбећење на линији к. 288 — Латина бара (к.403). Под заштитом овог бочног обезбећења батаљон

је продужио дејство правцем село Глобаре — село Се-лековац (к. 310), где је стигао у 07,00 часова 21. сеп-

тембра 1944. године. Пошто су четници посели поло-жаје изнад Глобара на линији к. 320 — к. 280 — к. 329,то је додир са непријатељем одмах успостављен. Бата-љон је једновремено извршио напад на све три коте игштиснуо непријатеља. Пошто су му пристигле новеснаге, непријатељ је извршио противнапад ко јим једео батаљона принудио на повлачење правцем к. 427 —село Шашиловац — к. 295 — к. 329. Делови батаљона,који су се извукли заједно са снагама које су се на-лазиле у Селековцу, посели су положај и организовали

одбрану на брзу руку. Надмоћнији непријатељ (око400 Немаца и белогардијаца са 4 тенка) са положајаПадеж — Глобара, космајски четници са поло жајаКопчежине (к. 252) и један немачки батаљон са око200 војника из села Бивоља и са 3 тенка из села Вра-тара једновременим нападом су угрозили положај иопстанак 4. батаљона. Зато је батаљон почео извлаче-ње правцем Падеж — село Залоговац и у ноћи се пову-као измећу села Маскара и Бошњана на Западну Мо-

172



раву, где су га дочекале заседе недићеваца и белогар-дијаца, које је у покрегу разбио и пребацио се на дес-ну обалу реке измећу Крушевца и Сталаћа.

Овим дејствима 4. батаљон 3. српске бригаде при-вукао је на себе велике снаге непријатеља, а и исто-

времени демонстративни напади 3. бригаде на Круше-вац омогућили су 4. пролетерској бригади да успешноизврши свој задатак. Први батаљон 3. српске бригадедржањем по ло жа ја на линији Мешево — Степош уулози резерве бригаде био је спреман да помогне пре-ма развоју ситуације, а на то је рачунао и штаб ди-визије.

19

Ова дејства 3. српске бригаде помогла су 4. про-летерској бригади да 21. септембра води жестоку од-брамбену борбу за мостобран на левој обали Западне

Мораве против много јачих снага непријатеља који јеиападао уз снажну подршку артиљерије и тенкова. Четврта пролетерска бригада, подржана деловима 3.српске бригаде, 21. септембра око 12,00 часова почела

је извлачење пред надмоћнијим снагама непријатељаи у ноћи измећу 21. и 22. септембра посела је погоднијеположај е за одбрану с предњим крајем одбране на4.ИНИЈИ село Медвећа — село Сугубина.

Штаб 2. пролетерске дивизије 21. септембра обаве-стио је потчињене јединице о дејствима 4. пролетерске

и 3. српске бригаде констатујући да су ова дејства уие-ла дезорганизацију у редове четника. У тим борбамазаробљено је преко 1.000 четника и заплењено многоматеријала и опреме. То је доказ деморалисаности чет-ника и опште неспремноети мобилисаних сељака да себоре против НОВЈ.

Двадесет првог сегпембра нарећено је штабу 3.српске бригаде да након пристизања њених батаљона(који су још дејствовали на левој обали Западне Мо-

раве) размести бригаду на простору села Трмчара, Гаг-лова, Каоника и Великог Шиљеговца, формира и упу-ти што више диверзантских група у акције на комуни-кацији Крушевац — Сталаћ и Сталаћ — Житковац

ради онеспособљавања ових комуникација за покретнепријатеља и његов транспорт.

20



173



Двадесет првог септембра 1944. године извршенесу неке измене у штабу бригаде. За команданта брига-де је постављен мајор Михајло Гавриловић, а за по-литичког комесара мајор Живојин Јеремић.

На дан 22. септембра штаб 3. српске бригаде дос-

тавио је штабу 2. пролетерске дивизије извештај о бор-бама 2. и 4. батаљона бригаде од 20. до 22. септембрапротив четника у Бошњану и Падежу. Посебно је ука-зано на маневар и дејство 4. батаљона 3. бригаде који је фороирао Мораву код Текије и у прелазу — гаже-њем, имао 4 погинула и 6 несталих бораца. Мећу поги-нулим су били командир и политички комесар 3. чете,који су јуначки изгинули при јуришу на челу чете.Непријатељ је имао 22 погинула и 26 заробљених.

21

Двадесет трећег септембра на сектору дивизије

није било значајнијих промена. Примљено је око 200нових бораца за попуну јединица.

Штаб 2. пролетерске дивизије известио је Главништаб НОВ и ПО Србије да су јединице дивизије извр-шиле постављени задатак на левој обали Западне Мо- раве. У редове четника унет је немир, те је настало на-гло дезертирање новомобилисаног људства.

У извештају се наводи да су у борбама последњихдана погинула 122 неиријатељева војника мећу којимакомандант и командир чете четничке „летеће" брига-

де. Заробљено је преко 1.000 четника, већином ненао- ружаних, новомобилисаних. Заплењено је 70 пушака,четворо кола муниције, 30 пољских телефона, 1 теле-фонска централа, 1 радио-станица и два радио-апарата.

Губици 2. дивизије износили су 14 погинулих и 30 рањених.

22

ДЕЈСТВА НА КОМУНИКАЦИЈИ КРУШЕВАЦ — СТАЛАБ ИНА ПОДРУЧЈУ ЖУПЕ

Штаб 2. пролетерске дивизије 24. септембра 1944.године обавестио је бригаде да непријатељ у извлаче-њу снага из Грчке користи комуникацију Сталаћ —Крушевац — Трстеник — Краљево.

21 Архив ВИИ, кут. 733, бр.рег.9/25; М. Мадић,н.д.,стр. 125.


174



Да би се ослободила долина Западне Мораве иликвидирали непријатељеви гарнизони у Крушевцу,Трстенику и Врњачкој Бањи, било је потребно онемо-гућити непријатељу коришћење комуникација у доли-ни Западне Мораве. С тим циљем је штаб 2. пролетер-ске дивизије 24. септембра издао нарећење 3. српскојбригади да (без једног батаљона) ноћу измећу 24. и 25.септембра поруши и за дуже време онеспособи желез-ничку пругу и друм Крушевац —- Сталаћ, а с једномчетом да врши демонстративан наиад на непријатељевгарнизон у Крушевцу. Бригади је нарећено да руше-ње на путу и на железинчкој прузи почне када паднемрак и да их руши преко целе ноћи обезбећујући се одмогуће интервенције непријатеља.25

Дејства су се развијала према следећем:

— у ноћи измећу 23. и 24. септембра две чете 1.батаљона 3. српске бригаде извршиле су напад на Нем-це и белогардијце, утврћене у бункерима на железнич-кој станици Бунис на прузи Сталаћ — Ниш. Нападније успео услед недовољног сксплозива, као и збогтога што су Немци и белогардијци, ојачани тенковимаи оклопним возом, контролисали железнички саобра-ћај и онемогућили прилаз и организован напад напругу;

— у ноћи измећу 24. и 25. септембра 1. и 2. бата-љон 3. бригаде извели су акцију на комуникацији Кру-шевац — Сталаћ и порушили мост и пругу, а 1. чета4. батаљона је демонстративно нападала на Крушеваци протерала делове непријатеља до реке Расине, а узору се повукла на свој полазни положај.

24

У мећувремену је око 3.000 четника напало ново-формирану 6. српску бригаду. Четници су успели да јеиотисну на положај Мурина — к. 344 — к. 274 — к. 261

— к. 322. Пошто су заузели Александровац четници су

намеравали да овлада ју гребеном Копаоника да битамо створили базу за напад на слободну територијуЖупе и Расине.25

Да би зауставио, разбио и уништио непријатељана подручју Александровца, штаб 2. дивизије је у про-

23 Архив ВИИ, кут. 733, бр. рег. 9/33.24

Архив ВИИ, кут. 735, бр. рег. 1/2.25

Ј. Вукотић, н.д., стр. 459.

175



тивнапад увео 6. српску и 4. пролетерску бригаду, док је 3. српску бригаду (без једиог батаљона који је оја-чао 4. пролетерску бригаду) аигажовао у рејону селаДоњег и Горњег Степоша, Трмчара, Малог Шиљеговцаи Каоника да држањем поло жаја ових села затвара

правце који воде од Крушевца.Противнапад је успео. Јединице 4. пролетерске и6. српске бригаде су повратиле Александровац одба-цивши четнике на линију Парлог — Кључ и у правцусела Витановаца. Штаб 2. пролетерске дивизије је 26.септембра 1944. године наредио 3. српској бригади данападне непријатеља на по ло жа ју Косапинац (к. 253)

— Церова — Старо Лојзе — Слатина, а један батаљонда постави на линији село Трмчаре — село Ломница

ради обсзбеђења од Крушевца.26

Према овом задатку

2. и 4. батаљон су извршили напад ноћу измећу 26. и27. септембра. Оштре борбе су водили у селу Церов-цу, Гарима и Мешеву, одакле су успели да потиснунепријатеља наневши му губитке од 23 мртва и већиброј рањених, а сами су имали 4 погинула и 17 рање-1шх бораца. За то време остали делови бригаде су сеналазили у рејону села Доњег Степоша и Трмчара уприправности за дејство.

Штаб 2. дивизије је очекивао да ће четници поку-шати продор и на десну обалу Расине, према Јастреп-цу, па је одлучио да их предухитри. Ради тога је наре-дио да 27. септембра у 20,00 часова 3. српска бригадаглавним снагама напада четнике правцем село Ме-шево — село Дољани — село Себечевац, на положајимаГорњи и Доњи Степош — Шаврани, а помоћним снага-ма с правца село Жабари — село Парлог и да спреча-ва продор непријатеља у правцу Јастрепца.

27

Бригада је у ноћи измећу 27. и 28. септембра пре-дузела напад који се продужио и 28. септембра. Без ја-

чег отпора непријатељ је одбачен у правцу Крушев-ца на линију село Гари — село Вучак. Том приликомзаробљено је 20 четника и заплењено 6 кола разне му-ниције. Бригада је имала два погинула борца. Послеових борби 28. септембра бригада је остала на поло-жајима код села Жабара, Мешева и Горњег Степоша.

28

26 Архив ВИИ, кут. 732-А, бр. рег. 13/3.27

Архив ВИИ, кут. 732-А, бр. 14/3.

176



Двадесет деветог септембра штаб 2. пролетерске ди-визије је обавестио штаб 3. српске бригаде да су 4. про-летерска и 6. српска бригада у тродневним борбамапротив четничких јединина на сектору Крушевац —Александровац постигле значајне резултате и нанеле не-

пријатељу осетне губитке. Ради потпуног разби јањ анепријатеља и чишћења подручја Жупе од четника на- редног дана је планирано да јединице дивизије извр-ше енершч ан удар и протерају непријатеља са оветериторије.

С тим у вези је нарећено да 4. пролетерска брига-да напада четнике на подруч ју Александровац —Жупа и да широким фронтом избије на комуникацијуТрстеник — село Стопања; да 6. српска бригада с про-стора Жабари — Себечевац — Доњи Ступањ — Павловобрдо напада четнике и садејствује 4. пролетерској бри-гади, а да 3. српска бригада, после поласка 6. бригадена одрећено подручје, са два батаљона поседне рејонсело Мешево — село Горњи Степош, а осталим једини-цама ре јон село Аомница — село Трмчаре — селоМодрица. Њен је задатак био да спречи дејство и по-крет непријатељевих снага преко овог простора и даизвића и обавештава о кретању непријатеља, нарочи-то од Крушевца према Сталаћу и селу Каонику.29

Сутрадан, 30. септембра, 3. српска бригада је до-била задатак да спречи пребацивање непријатељевихснага на десну обалу реке Расине и да уиути једнучету у село Витановац да прими од 6. бригаде теш-ке рањенике , припремљене за евакуацију . Мећутим,истог су дана четници, подржани са 4 немачка тенка,напали положаје 3. српске бригаде на линији Мешево

— Дољане — Себечевац. Под притиском јачих неприја-тељевих снага 3. бригада се повукла на десну обалуРасине, где је посела нов положај на линији село Ви-

тановац — еело Буковица.Првог октобра, приликом пребацивања на леву

обалу Расине ради повезивања са 6. српском брига-дом батаљони 3. српске бригаде налетали су на непри-

јатељеве заседе. Изненаћени, они су одступили на дес-ну обалу Расине, на полазни положај Ломница — Трм-

28 Архоив ВИИ, кут. 735, бр. рег. 1/2.


12 177



чаре — Наупаре — Буковица. У току дана и неприја-тељеви делови су се повукли са леве обале Расине наположај село Гари — село Вучак.

Већ сутрадан, 2. октобра, из долине Западне Мора-ве око 5.000 четника и припадника Српске државне

страже, које је подржавало 15 немачких тенкова, из-вршило је напад на положаје 3. и 6. српске бригаде.Непријатељ је нападао из два правца: од села Мешевапреко Дољана и Себечевца и од села Голубовца прекоПарлога и Жабара. Са положаја на линији Парлог —Себешевац 3. и 6. бригада одбиле су напад непријате-ља. При том је 3. бригада нанела непријатељу губиткеод 6 погинулих, 10 рањених, а уништила је и два тен-ка. Мећутим, напад на положај Горњи Степош — Ме-шево изведен је много јачим снагама и уз помоћ већег

броја тенкова који су пристигли из Крушевца. Против-тенковски вод бригаде, под командом заменика ко-мандира Пратеће чете Жив ка Томића, сачекао је данепријатељеви тенкови прићу на 200 метара. У почет-ку су прецизном ватром два тенка онеспособљена. Не-пријатељ је поновио напад тенковима. Малобројнаорућа противтенковског вода нису могла потпуно заус-тавити тенкове. Зато су два батаљона, која су брани-ла ове положаје, приморана да се повуку према поло-жајима 6. бригаде. У овој борби бригада је имала јед-

ног рањеног борца.'0

После ових борби 3. српека бригада је организо-вала одбрану на линији село Трмчаре — село Наупа-

ре — село Буковица са основним задатком да затвараправац од Крушевца.

О последњим борбама је штаб 3. српске бригаде 4.октобра доставио извештај штабу 2. пролетерске диви-зије у коме, поред осталог, пише: „Наша два батаљо-на, који су били на положају с. Г. Степош — с. Меше-

во, нису могли да се одрже због тога што је неприја-тељ био ја к и што је имао те нк ов е. .. Молимо, акоимате нагазне мине, да нам пошаљете бар неколикокомада да минирамо друм.. .".

На крају извештаја дат је распоред јединица бри-гаде према следећем: 1. батаљон брани ре јон у захва-ту села Ломнице, 2. батаљон рејон код села Буковице,


178



а 4. батаљон рејон код села Трмчара. Трећи батаљонсе налазио у заштити тешких рањеника, припремље-них за транспорт у савезничке болнице.

Дан касније минерско одељење бригаде је постави-ло мања минска поља код села Степоша и Липовца."

БОРБЕ У ДОЛИНИ МОРАВЕ

Да би ситуација и ток. борби које су воћене у до-лини Јужне и Велике Мораве у првој половини октобра1944. године били јаснији, изнећемо сажето услове укојима су ове борбе воћене.

Док су јединице Оперативне групе дивизија, 1.пролетереког и 12. ударног корпуса НОВЈ водиле бор-

бе за линију Сувобор — Рудник — Венчац — Букуља — Космај, на истоку Србије, измећу Велике Мораве иТимока и на ширем подручју Ниша, јединице 13. и 14.корпуса НОВЈ водиле су тешке и врло успешне борбепротив немачких трупа које су улагале крајње напо- ре да задрже ова значајна подручја ради извлачењасвоје Групе армија „Е" из Грчке и Македоније.

После споразума измећу владе СССР-а и Нацио-налног комитета ослобоћења Југославије јединице 2.и 3. украјинск ог фронта Црвене арм ије и јединицеНОВЈ почеле су заједничке операције за ослобоћењенсточног дела Србије да би касније продужиле дејстваи ка Београду.

Покушај немачке Врховне команде на Балкану дазадржи снаге Црвене армије и НОВЈ у долини Тимо-ка и спречи њихово продирање у долину Велике Мо- раве није успео. Нису успела ни настојања Немаца даспрече продор дивизија 1. армијске групе НОВЈ са за-пада и југа ка Београду. Зато су сву пажњу усмерили

да задрже долину Велике и Западне Мораве и комуни-кације у њима.Првих дана октобра 1944. долина Велике Мораве

иостаје најважнији простор балканског ратишта. Пре-ма њој су са истока и запада наступале јединице НОВЈугославије и Црвене арм ије . Основна замисао деј-ства НОВЈ и Црвене армије била је да се што пре из-


12* 179



бије у долииу Велике Мораве, прекину трансконтинен-талне комуник аци је и пресече одступница немачко јГрупи армија „Е" из Грчке и Македоније на просторсеверно од Саве.

Десетог октобра 1944. године врховни командант

НОВЈ маршал Тито издао је нарећење 1. арми јско јгрупи НОВЈ, а Команда 3. украјинског фронта Црве-не армије Команди 4. гардијског механизованог кор-пуса да своја дејства усмере на ослобоћење Београда.Истог дана увече предњи делови 68. стрељачког кор-пуса Црвене армије и 14. корпуса НОВЈ избили су саистока на Велику Мораву. Ноћу измећу 9. и 10. окто-бра 5. и 21. ударна дивизија НОВЈ кренуле су са за-пада, из рејона Аранћеловца и Тополе ка Великој Мо- рави. Сутрадан, 10. октобра 1944. године, у рејону Сме-

деревске Паланке, Велике Плане и Нагалинаца саста-ли су се делови 1. армијске груие НОВЈ и 3. украјин-ског фронта Црвене армије.

Избијањем јединица НОВЈ и Црвене армије у до-лину Велике Мораве онемогућено је повлачење немач-ких снага са југа ка Београду. У овако критичној си-туацији за непријатеља наетало је нагло осипање у ре-довима квислинга, нарочито четника. Ослобоћење нај-већег дела Србије створило је велико расположење

народа и учвршћена је вера у победу ко ја се мани-фестовала великом спремношћу целог народа да се докр аја жртв уј е и да што већи прилог коначном осло-боћењу земље.

Уочавајући оиасност од дејетва Групе армија „Е"с југа Балканског полуострва долином Јужне Моравека Београду и Подунављу, Врховни командант НОВ иПОЈ је наредио 6. октобра команданту Главног штабаНОВ и ПО Србије да 13. корпус ослободи Ниш какоби тај важан комуникацијски чвор у долини Јужне

Мораве што пре био у рукама НОВЈ. Са делегацијомиове отечествено-фронтовске бугарске владе је нањену молбу постигнут споразум и утврћен план садеј-ства јединица бугарске 2. армије и НОВЈ у операција-ма на нишком правцу. Планом за извоћење нишкеоперације предвићено је да се пресецањем јужномо-

равског правца изолује немачка групација на просто- ру Лесковац — Ниш, загим дејством јединица НОВЈса југа, запада и севера, совјетских једииица са севе-

180



ра и бугарске 2. армије са истока униште непријате-љеве снаге у рејону Ниша.

32

Ради садејства главним снагама НОВЈ на нишкомиравцу 2. пролетерска дивизија је добила задатак дазатвори правац Ниш — Сталаћ и напада на комуника-

ције у долини Ју жне Мораве, а 24. дивизија да деј-ствује на простору село Мрамор — село Дољевац —село Југобогдановац и затвори правце Ниш — Мрамор

— Прокупље и Ниш — Дољевац — Прокупље. Збогпребацивања 24. дивизије у зону Ниша извршено јепомерање 2. пролетерске дивизије. С тим у вези је за-повешћу штаба дивизије

33 нарећено 3. српској бригади

да се постави у рејон село Доњи Ступањ — село Пар-лог — село Голубовац и да затвори правац и комуника-цију Крушевац — село Стопања, а у случају потребе

да садејствује у нападу јединицама 24. дивизије. Шес-тог и 7. октобра 1944. године 3. српска бригада се на-лазила у наведеном рејону, где се срећивала и припре-мала за предстојећа дејства.

Осмог октобра 3. бригада је посела и рејон селаСебечевца и Дољана.

34 Истог дана око 11,00 часова

четници су, уз подршку 8 немачких тенкова, предузе-ли напад из Крушевца ка Разбојни на по ложа је 3.и 6. српске бригаде, али су одбијени. У кратко ј алижестокој борби четници су изгубили око 50 људи; уни-

штен је и један немачки тенк. Губици 3. српске брига-де су износили 6 погинулих.

После ове борбе 3. бригада је заузела следећи рас-поред: штаб бригаде са приштапским деловима, поза-дином и 3. батаљоном у селу Себечевцу; 1. батаљон уселу Дољану; 2. и 4. батаљон у селу Ступњу.

У вези с нападом 13. и делова 14. корпуса НОВЈ,совјетског 1. утврћеног рејона и бугарске 2. армије наНиш 2. пролетерска дивизија је добила задатак да

ноћу измећу 10. и 11. октобра с положаја Великог Јас-трепца активно дејствује против непријатељевих сна-га у долини Јужне Мораве, затвори правац Сталаћ —Ниш и спречи интервенцију Немаца из долине обеМораве у правцу овога града. Ради тога је штаб 2. про-

32 Ослободилачки рат, књ. II, стр. 303 и 304.33

Архив ВИИ, кут. 733, бр. рег. 10/7.34 Архив ВИИ, кут. 733, бр. рег. 10/8.

181



летерске дивизије 10. октобра оријентисао 3. српскубригаду иа долину Јужне Мораве.

35 Њен задатак је

био: да изврши потребна запречавања, рушења и ми-нирања, да ликвидира постојећа упоришта непријате-ља, да поседне погодне положаје на одсеку село Бу-

нис — село Трањане и да спречи интервенцију непри- јатеља из Сталаћа ка Нишу. Овај задатак бригада јеизвршавала без једног батаљона који је дејствовао накомуникацији Крушевац — Сталаћ ради затварањаовог правца и спречавања непријатељеве интервенци-

је од Крушевца.36

У ноћи измећу 10. и 11. октобра 4. батаљон је ош-тетио железнички мост у Бунису и порушио око 70 мпруге — непријтељ у свом упоришту у Бунису нијеуништен, јер је имао јаке снаге добро утврћене. Тре-

ћи батаљон је срушио један већи пропуст и разориопругу у дужини од око 30 метара, ликвидирао непри- јатељево упориште у Доњем Љубешу и протерао око150 белогардијаца. Истовремено је 2. батаљон код селаКормана порушио пругу у дужини од 75 м, а 1. бата-љон је оштетио комуникацију измећу села Каггиџијеи села Гаглова. После ових акција 3. бригада се изву-кла на своје полазне положаје : 1. батаљон у рејонсела Лешчанице и Трњана; 2. батаљон у ре јон села Ма-лог Шиљеговца и Гаглова; 3. батаљон у ре јон селаПањковца и Буниса; 4. батаљон и штаб бригаде са при-штапским јединицама у ре јон села Великог Ши-љеговца.

37

Једанаестог октобра 1944. године штаб 2. проле-терске дивизије обавестио је јединице да је операци-

ја за ослобоћење Ниша успорена, јер се закаснило саконцентрацијом снага за непосредан напад.38 То јебила последица неизвршења задатака бугарске 2. ар-мије. Због тога је штаб 3. украјинског фронта Црвене

армије интервенисао код бугарске 2. армије. У овојситуацији штаб 3. српске бригаде затражио је одобре-ње од штаба 2. пролетерске дивизије да се бригада неповлачи са комуникације Сталаћ — Житковац, јер се

33 Архив ВИИ, кут. 733, бр. рег. 10/9.36 Архив ВИИ, кут. 733, бр. рег. 10/11.37

Архив ВИИ, кут. 737, бр. рег. 35/3.38 Архив ВИИ, кут. 733, бр. рег. 10/14.

182



рушење и мииирање к о м у н и к а ц и Ј е ирема Њ И Х О В О Ј иро-цени могло обавити и по дану.

У ноћи измећу 11. и 12. октобра 1. батаљон је по- рушио пругу код Трњана у дужини од 50 м, а код Кор-мана у дужини од 15. м. Рушење је извршено дизањемпруге и урећаја на њој. Трећи батаљон Ј'е ликвидираонепријатељева упоришта у Трубареву и Бунису. Не-цријатељ је из својих утврћења пружио жилав отпор,али је разбијен. Том приликом је имао 15 погинулихи 40 рањених војника; заплењено је 90 сандука екс-плозива, 1 радио-апарат, 100 топовских граната, много

'пушчане муниције и друге оиреме. Прекинуте су и те-\ефонско-телеграфске везе измећу Сталаћа и Ниша.

39

Дванаестог октобра је 2. батаљон 3. српске брига-де напао непријатеља из рејона Крушевца, али није

имао успеха, док је 1. батаљон напао упориште непри- јатеља у железничкој станици Корман; непријатељ јеуспео да се извуче пошто је претходно запалио стани-цу. Трећи батаљон је ликвидирао непријатељево упо-

риште у Церову. Том приликом је око 60 војника из-бачено из строја, а уништен један тенк и заплењенооко 1800 кг експлозива. Затим је ослободио село Бра-љину; непријатељ се повукао у Сталаћ. Одмах затим 1.батаљон је из рејона Љубеша први пут ухватио везуса 32. стрељачким пуком совјетске 223. стрељачке ди-

визије на простору село Ресник — Сокобања.Истог дана пред мрак штаб 2. пролетерске диви-

дије је наредио 3. српској бригади да ноћу измећу 12.и 13. октобра пребаци јединице на комуникациЈ'у Кру-шевац — Сталаћ. Затварање ове ком уникације тре-бало је постићи поседањем и држањем појединих по-годних положаја у њеном захвату, а рушењем и запре-чавањем потпуно је онеспособити за употребу. Овим

је бригада требало да штити десни бок јединица 14.корпуса НОВЈ и Црвене армије које су чистиле доли-

ну Велике Мораве од непријатеља.40

Тринаестог октобра је штаб бригаде обавештен даће у њен рејон стићи једна бригада 24. дивизије НОВЈ.Ради тога је нарећено да се 3. српска бригада преба-ци у ре јон села Ломнице и села Буковице. Бригади је

" Архив ВИИ, кут. 737, бр. рег. 41/3.10 Архив ВИИ, кут. 733, бр. рег. 10/20.

183



наређено да у овом рејону ухвати тактичку везу са је-диницама Црвене армије које су се налазиле на поло-жајима село Витановац — село Јабланица.41

У ноћи измећу 13. и 14. октобра 3. српска бригада је извршила премештање јединица и 14. октобра заузе-ла простор село Мали Шиљеговац — село Ковиље —село Пасјак — Сталаћ — село Текија. Тада су добије-ни подаци да се у ширем рејону Крушевца налази око5.000 немачких војника, четника Расинско-топличкегрупе корпуса и припадника Српске државне стражеи белогардијског Руског заштитног корпуса . Поред не-мачке посаде, белогардијаца и недићеваца у Крушевцуи четничке спољне одбране на линији село Липовац —село Врбница — село Тулеж, три четничка корпусабила су оријентисана на правац Врњачка Бања — Трс-теник ради бочног обезбећења саобраћајнице Круше-вац — Краљево. Немачке снаге у Крушевцу распола-гале су јаком артиљеријом за подршку и једном четомтенкова, коју су користили за маневар по граду и не-посредној околини. Ненријатељ је био забринут за сво-

ју судбину, а мећу принадницима разних војски дош-ло је и до мећусобног неповерења и трвења. Истовре-мено су добијени подаци да јединице Црвене армијеводе борбе у Поморављу, да су већ прешле Велику Мо-

раву и да продиру у правцу Крагујевца и Крушевца.

У таквој ситуацији је штаб 2. пролетерске дивизи- је хитно наредио 3. српској бригади да утврди тачностање код непријатеља у Крушевцу и да у случајубрзог продора јединица Црвене армије у Крушевацупути један батаљон да успостави и одржава ред уграду, а остале јединице да размести у рејону селаПепељевца, села Мачковца и села Глободера.

Четрнаестог октобра 1944. године око подне, док је четнички командант Топличко-расинске груие кор-пуса говорио насилно прикупљеном становништву у

граду, јединице 64. стрељачког корпуса Црвене арми- је и 2. батаљон 3. сриске бригаде НОВЈ у незадрживом јуришу ушли су у Крушевац. Кратак и слаб отпор не-пријатеља брзо је разбијен. Том приликом су погину-ла два борца 3. бригаде. Увићајући да не могу одбра-нити Крушевац, Немци су се повукли у правцу Краље-

25 Архив ВИИ, кут. 7 3 5 , бр. рег. 1/2 и 2/2.

184



ва, док су се четници, спасавајући главе паничнимбекством, истовремено повукли левом и десном оба-лом Западне Мораве у правцу села Брезовице. Трећибатаљон је известио штаб бригаде да су Немци при по-злачењу срушили мост на Морави код Сталаћа.

Затварање комуникације: Крушевац — Сталаћ — Житковац(11—14. X 1944. год.).

У ноћи измећу 14. и 15. октобра утврћено је да сенемачке јединице новлаче долином Западне Моравепрашцем Трстеник — Краљево, а четничке снаге прав-цем Глободер — Бучје — Брезовица.

После ослобоћења Крушевца 3. српска бригада је,

заједно са осталим јединицама 2. пролетерске дивизи-

је, оријентисана долином Западне Мораве са задатком

да у садејству са 64. стрељачким корпусом Црвене

армије ослободи Краљсво. Већ 16. октобра 1944. годи-

не јединице 2. пролетерске дивизије наступајући у

више колона обема обалама Западне Мораве заједно

са јединицама 64. стрељачког корпуса Црвене армије

ослободиле су Трстеник. Немачке и четничке снаге су

185



се повукле ка Врњачкој Бањи и Краљеву. Трећа срп-ска бригада је тога дана разоружала око 120 четникаи запленила 7 пушкомитраљеза, 80 пушак а и 17 кола разног ратног материјала.42

БОРБЕ НА ПРАВЦУ КРАГУЈЕВАЦ — КРАЉЕВО

Када су ослобоћени Ниш и долина Велике Моравеи пресечене трансконтиненталне комуникације у њој,немачка Група армија „Е", која је у то време ималавише од 300 хиљада војника, била је одсечена у Грчкоји Македонији, те није ни покушавала да се даље про-бија долином Мораве. Своје извлачење наставила јепреко Косова и по тешко проходним путевима југоза-падне Србије и Санџака ка долини Дрине и Сарајеву.

За извлачење соиствених снага ибарском и запад-номоравском долином на запад немачки 34. армијскикорпус образовао је обезбећехве у виду ширег мосто-брана на линији Чачак — Краљево — Крагујевац.

За што јачу одбрану Краљева непријатељ је при-вукао немачки 14. брдски ловачки пук 7. СС дивизије„Принц Еуген", 749. пешадијски пук 117. ловачке ди-визије, делове 1. брдске и 104. ловачке дивизије и ве-лики број друтих самосталних својих и квислиншких

јединица. Због значаја Краљева као саобраћајног чво- ра, јер се ту стичу везе од Крушевца, Крагујевца и Ко-совске Митровице, Немци су га упорно бранили и пре-дузимали све мере да га још више утврде и ојачају. Зањегову одбрану располагали су и јаком артиљеријом,минобацачима и делом оклопних јединица. Западно одТрстеника Немци су посели положај са предњим кра- јем на линији село Врњци — село Брезовица са борбе-ном групом „Биргемајстер" јачине једног пука и јед-ног дивизиона. Пошто је правац Косовска Митровица

— Рашка — Краљево добио оперативни значај, Немцису у рејон Краљева прикупљали и друге јаке снаге даби одбрану тог рејона што боље организовали и брани-ли по цену највећих жртава све док се и последњи де-лови Групе армија „Е" не повуку долином Западне Мо-

раве на северозапад.

42 Хронологија ослободилачке борбе, стр. 982.

186



За разбијање мостобрана у рејону Краљева и на-пад на правцу Краљево — Чачак упућене су 2. проле-терска дивизија НОБЈ и 223. стрељачка дивизија Црве-не армије. Њихов је задатак био да штите са југа је-динице које су водиле борбе за ослобоћење Београда иКрагујевца и да пресеку правац одступања немачкеГрупе армија „Е", која је настојала да се извуче доли-ном Ибра и Западне Мораве према Дрини.

Штаб 2. дивизије је са командом 223. стрељачкедивизије Црвене армије 16. октобра 1944. године изра-дио план дејства на правцу Трстеник — Краљево. Пла-нирано је да 113. пешадијски пук 223. дивизије 64.корпуса Црвене армије, којег су подржавали неколи-ко артиљеријских, минобацачких, противтенковских,самоходних и тенковских јединица, „каћуше" и авија-

ција, буде на главном правцу удара у захвату кому-никације и железничке пруге Трстеник — Краљево, ада јединице 2. пролетерске дивизије нападају дуж левеи деене обале Западне Мораве и обезбеде бокове сов-

јетској 223. дивизији. Такоће је требало да се убацујуу позадину непријатељевог распореда.

43

С тим у вези 3. српска бригада је добила нарећењеда 17. октобра после пола ноћи поће левом обалом За-падне Мораве према Краљеву, избије на линију село Чукојевац — село Раваница и терен кроз који проће

очисти од четничких остатака и других квислинга.Преко Гледићких планина, као своју десну побочницу,требало је да упути један батаљон, који би што дубљеупадао у распоред ћепријатеља и обухватао његоволево крило и бок.

Седамнаестог октобра око 04.00 часа 3. српска бри-гада извршила је марш у три колоне: 3. батаљон, каодесна маршевска колона, маршовао је правцем селоВелика Крушевица — село Шашиловац — село МалаДренова; 1. и 2. батаљон, у улози средње маршевскеколоне, правцем село Јасика — село Урошевица —село Трагаре — село Мијајловац; 4. батаљон, као левамаршевска колона, правцем село Јасика — село БелеВоде — село Богдање.

Колоне су чистећи терен заробиле око 140 четни-ка и заплениле 90 пушака, 7 пушкомитраљеза, 27 кола

5 Зборник, том I, књ. 18, бр. док. 112. л ,Ц'и"

187



муници је и други материјал . Након достизања мар-шевског циља бригада је делом снага затворила правцекоји воде од Краљева према селу Сирчи и селу Опла-нићима.

44

Осамнаестог октобра 3. српска бригада је проду-

жила дејства на левој обали Западне Мораве. Штаб 3.српске бригаде известио је штаб 2. пролетерске диви-зије да је на линији село Чукојевац — село Годачицалева колона бригаде наишла на око 150 Немаца изборбене групе „Биргема јстер", ко ји су покушали дазаузму положаје Јеринин град — село Грабовац и боч-ном ватром туку јединице које продиру десном оба-лом Западне Мораве. Истовремено са Немцима на овеполо!аје избио је 2. батаљон 3. бригаде са друге стра-не, те се развила жестока борба у сусрету. Командант

2. батаљона уочио је да је онај ко први заузме ћувикЈеринин град добио битку и јуришао је на њега. Али,то су уочили и Немци, па су јуришали са друге стране.Наетала је трка ко ће пре. Стигао је и 4. батаљон, којисе кретао лево од 2. батаљона. Заједничким напоримаоба батаљона сломљен је отпор немачких војника.После оштре борбе Немци су протерани у правцу реке.На Јеринином граду је остао 2. батаљон, а 4. батаљон

је продужио наступање у правцу села Чукојевца, где

је наишао на слабије немачке јединице и протерао ихка Краљеву. Одушевљена дејством 4. батаљона групасовјетеких бораца чамцем је прешла Западну Моравуи грлећи борце батаљона одала им признање за по-стигнути успех.

У овим борбама Немци су имали велике губиткеу погинулим и заробљеним а бригада 1 погинулог и 1теже рањеног борца. Заплењено је 100 пушака, 8 пуш-комитраљеза, 2 противтенковска топа, 3 минобацача, 1камион муниције и друга опрема.

За то време је 3. батаљон, као десна колона потпу-но изненадио четнике у селу Риљцу, растерао их и за-нленио 4 камиона, 1 путнички аутомобил, 18 резерв-них цеви за пушкомитраљез, 110 пушака и архиву чет-ничког команданта Србије генерала Трифуновића


188



Истог дана увече јединнце 3. бригаде су избиле налинију село Угљарево — село Чукојевац — село Го-дачица.45

Сутрадан, 19. октобра, наступајући преко Гледић-ке планине, бригада је избила на леву обалу Груже и

наставила да води борбе против непријатеља. Први ба-гаљои је стигао у село Стубал и у покрету заробио дванемачка војника; 2. и 3. батаљон нису успели у нападуна Витановац и к. 251 јер су их Немци дочекали врлоенергично. Непријатељ је имао 21 погинулог војника, а2. батаљон 6 погинулих и 4 рањена борца. Истовремено

је 4. батаљон уз садејство једне чете црвеноармејаца и једне чете 2. батаљона 3. бригаде одбијао нападе Немацана триг. 297 и чукојевачко гробље. Непријатељ је саоко 700 војника снажно нанадао уз подршку артиље-

рије и минобацача. Сви напади су одбијеии упорномодбраном 4. батаљона и бочним дејством суседнихчета. Друга чета 2. батаљона прецизним бочним деј-ством по непријатељу омогућила је противнапад4. батаљона. Обострани губици су били осетни. Само једесетар 2. чете 2. батаљона Миодраг Лејавец избациоиз строја 12 немачких војника. Непријатељ је имаоукупно око 50 погинулих и више рањених војника, а4. батаљон 5 погинулих и 21 рањеног борца.

46

Авадесетог октобра 1. и 2. батаљон са једном че-том 4. батаљона поново су извршили напад на утвр-ћене положаје непријатеља у рејону села Витановца.Циљ напада је био да се заузме железничка станицау Витановцу и прекине веза измећу Краљева и Кнића.Мећутим, ни овај напад није успео због јаког дејстванепријатељеве артиљерије, жилавог отпора са доброутврћених положаја и недостатака тешких оружја заподршку. Том приликом је 3. бригада имала 6 рање-них бораца.

Сутрадан, 21. октобра око 05,00 часова, 3. бата-љон је обновио напад на железничку станицу Витано-вац. Јачина непријатеља у рејону Витановца процење-на је на око 1.000 во јника 7. СС дивизије „ПринцЕуген". Немци су село и засеоке организовали за од-брану тако што су уредили зграде као ватрене тачке



189



Аејство 3. бригаде са јединицама 223. дивизије Црвене армије(17—20. X 1944. год.).

4



и изградили велики број бункера и препрека, које сузаштитили жичаном оградом. Батаљон је у првом на-лету овладао станицом, али ју је непријател. противна-иадом повратио. Две чете батаљона повукле су се пре-ко реке Груже, а једна чета северно од Витановца. Ту

је батаљон прешао у одбрану. У овом нападу неприја-тељ је имао 5 погинулих и више рањеник војника, док је батаљон прошао без губитака."7

Истог дана 4. батаљон је са свог положаја одбио један напад непријатеља. Том приликом су Немциимали 2 погинула војника, а 4 су заробљена; заплењен јо један пушкомитраљез и нешто ратне опреме.

Двадееет другог октобра делови 3. српске бригадесу, уз садејство једног батаљона 223. стрељачке диви-зије Дрвене армије, поново напали непријатеља у ре-

јону Витановца, али ни овај напад није дао очекиване резултате због све живљег отпора Немаца у селу и наоколним утврђеним положајима. У исто време њен 3.батаљон је нападао непријатеља у селу Милачићима.Губици непријатеља у току ових напада процењени суна 3 погинула, 16 рањених и 14 заробљених.48

Двадесет трећег октобра настављене су борбе. У10,00 часова је командант совјетског јуришног батаљо-на обавестио штаб 3. бригаде да ће њихова артил>еријаизвршити припрему напада по непријатељевим поло-жајима у рејону Чукојевца. Истовремено је замолиода 3. бригада напада ове положаје и освоји железнич-ку станицу Витановац, како би олакшала нанад једи-ница 223. стрељачке дивизије Црвене армије.

Командант совјетске 223. стрељачке дивизије јеодложио напад за два часа по подне. Не знајући за од-лагање напада, три батаљона 3. српске бригаде и двесовјетске чете, које су садејствовале бригади, подиш-ли су непријатељевом положају, како је то било пла-

нирано. Борбени поредак је чекао артиљеријску при-прему напада да би у одрећеном часу прешао у на-пад. У 14,00 часова командант 223. дивизије Црвенеармије обавестио је команданта јуришног батал>онаи штаб 3. бригаде да Немци беже из Витановца и датреба што пре прећи у напад. Када је бригада крену-

47 Архив ВИИ, кут. 733, бр. рег. 10/30.48 Архив ВИИ, кут. 732-А, бр. рег. 47/4.

191



ла у напад, испоставило се да се Немци налазе у селуи упорно бране утврћене положаје, те је напад одби- јен. Очигледно је било да се утврћени положаји немогу освојити без подршке артиљерије и тенкова.Штаб 3. српске бригаде предложио је команданту сов-

јетског јуришног батаљона да од свог команданта ди-визије зат раж и раније планирану артиљеријску по-дршку напада, што је он и учинио. Мећутим, коман-дант 223. совјетске дивизије одустао је од напада и на-

редио да се јединице ове дивизије повуку на полазнеположаје. Обавестио је да ће се напад на Краљево из-вршити десном обалом Западне Мораве. За овај слу-чај тражио је да 3. српска бригада мањим деловиманапада непријатеља у рејону Витановца и веже засебе што веће непријатељеве снаге, што би олакшало

напад совјетске 223. дивизије. Нови напад су изврши-ли делови 1. и 2. батаљона 3. српске бригаде; при томесу имали три погииула и 16 рањених бораца. Непри- јатељеви губици оцењени су као већи.

49

И 24. октобра није дошло до значајнијих променана положајима обеју страна. Трећа српска бригада сеналазила на истим положајима. У току дана је мањимделовима повремено нападала и везивала непријатељаза себе. Сутрадан 25. октобра обновила је напад нанепријатеља измећу Витановца и Чукојевца, после ко-

јег су се јединице 3. бригаде повукле на полазне поло-жаје. Бригада је и.мала 2 погинула и 8 рањених бораца.

Штаб 2. пролетерске дивизије 25. октобра је оба-вестио штаб 3. српске бригаде да непријатељ упорнобрани добро утврћене положаје са предњим крајемодбране на линији село Врба — село Ратина — селоКованлук —• село Витановац — Велика Борча са ци-љем затварања комуникације Врба — Краљево, упор-не одбране краљева и обезбећења одступнице својим

јединицама које су се овим правцем повлачиле из Грч-ке и Македоније.Пошто су Немци ојачали одбрану Краљева на дес-

ној обали Западне Мораве, тежиште напада 2. проле-терске дивизије и совјетских снага пренето је на њенулеву обалу, на правац село Чукојевац — село Витано-вац, ради заузимања Шумарица и пресецања правца


192



Краљево — Чачак. Према постигнутом споразуму сов- јетска 223. стрељачка дивизија требало је да 26. ок-тобра у 05,00 часова нзврши напад правцем Чукоје-вац — Витановац, овлада овим положајима и избијена Шумарице. У вези са овим 3. српској бригади је на-

ређено да садејствује нападу совјетске 223. дивизиједејством на правцу Витановац — Шумарица — Вели-ка и Мала Борча. После извршеног напада требало једа поседне положаје на линији село Сирча — село По-повићи — село Милочај, одакле би одржавала чврстувезу са деловима Црвене армије и дејствовала на ко-муникацији у долини Западне Мораве (Краљево —село Мрчајевци), пружајући помоћ партизанском од-

реду „Јово Курсула" на подручју Бапеког Поља.50

Двадесет седмог октобра, после артиљеријске при-

преме, јединице 3. бригаде су прешле у напад на одрс-ћеном правцу (Витановци — Шумарица — Борча). Допочетак јуриша борбени поредак бригаде је пришаонепријатељевом предгБем крају одбране на око 300 м:2. батаљон са леве обале Гружа; 4. батаљон пред лини-

ју Шумарица — к. 260; 1. батаљон пред к. 474 и к. 487;3. батаљон пред пол ожа ј Мала Борча — к. 508.

У нападу непријатељ је протеран из Мале Борчеали је Велика Борча остала у његовим рукама. Непри-

јатељ се повукао и са Шумарице. Ипак је противнапа-дом повратио ов ај положа ј. То је постигао највишезбог небудности и неорганизованости јединица 3. бри-гаде. Наиме, 4. батаљон после избијања на Шумарицеиије наставио са гоњењем, већ се забавио бригом окоплена, што је непријатељ искористио да изврши про-тивнапад и поврати раније положаје. У селу Витанов-цу непријатељ је и даље пружао веома јак отпор, теово непријатељево упориште није ликвидирано.

У ноћи измећу 27. и 28. октобра напад на Вита-

новац је поновљен са два батаљона 3. српске бригаде,али опет без успеха. Том приликом је, према процеништаба 3. бригаде, непријатељ имао 16 погинулих војни-ка, а заплењен је 1 пушкомитраљез и 20 пушака.

У извештају штаба бригаде о овим борбама ис-такнуто је да јединице још увек немају потребна ис-

50 Архив ВИИ, кут. 732-А, бр. рег. 76/3; Зборншс, том I, књ.14, Ор. док. 119

13* 193



куства у подилажењу неприЈатељевом положаЈу подзаштитом и уз подршку артиљерије. Посебно је ука-заио на слабости у коришћењу артиљеријске припремеза пребацивање јединица до јуришног положаја и при-ликом извршења јуриша.3'

Двадесет осмог и 29. октобра на фронту код 3. срп-ске бригаде и даље су воћене борбе локалног значаја.Обе стране су настојале да мањим нападима побољ-шај у свој полож ај и да при том нанесу што веће гу-битке другој етрани. Губици непријатеља у току овадва дана износили су око 40 погинулих, док је 3. бри-гада имала 2 погинула и 25 рањених бораца."

Штаб 2. дивизије је 30. октобра обавестио штабо-ве бригада да је примио обавештење совјетског гене- рала Миљајева да ће јединице Црвене армије према

заповести њихове више команде бити повучене и даће наставити дејства према северу. С тим у вези је 3.српској бригади нарећено да делом снага смени сов-

јетске јединице на одсеку Чемерница — Шумарице ида ове положаје организује за упорну одбрану. Глав-не снаге бригаде требало је и даље држати на поло-жај им а на одсеку од села Сирче до села Милавчића.Код Витановца совјетске јединице остале су на сво-

јим положајима.

Сумирајући дејства 3. српске бригаде од 16. до 30.октобра 1944. године од Крушевца до Витановца, ви-димо да је бригада водила готово непрекидне фрон-талне борбе уз псдршку артиљерије и садејство пеша-дијских јединица Црвене армије. При томе је бригадастекла знатна искуства у воћењу напада уз подршкуартиљерије и тенкова, а посебно фронталним напади-ма на јако утврћена упоришта и одсудно брањене по-ложаје. Ово је било носебно важно, јер је бригадасве чешће наилазила на јако утврћена упоришта иположаје, које су браниле добро наоружане и искус-не немачке јединице. Одбрана непријатеља и на фрон-ту и у дубини била је жилава. Уз масовну подршкуартиљерије, минобацача и тенкова немачка пешадија

је редовно и на свим правцима изводила противнапа-де. За одбрану својих положаја непријатељ је употре-

51 Архив ВИИ, кут. 733, бр. рег. 10/32.52 Архив ВИИ, кут. 732-а, бр. рег. 47/4.

194



био све снаге и средства ко јима је у том тренутку располагао. Бранио је свако насељено место, сваки по-ложај. И што су дубље иродирале, снаге 3. српске бри-гаде наилазиле су на све жилавији отпор. V овим бор-бама бригада је нанела непријатељу осетне губитке, алису и њене јединице претрпеле знатне губитке: поги-нуло је и рањено око 200 бораца.53

Ове борбе на левој обали Занадне Мораве ималесу поссбан знач ај за 2. пролетерску и 17. источнобо-санску дивизију НОВЈ јер је 3. бригада обезбеђивалањихова борбена дејства, затварала правце који су из-водили на њихова крила и бокове и садејствовала на-паду њихових главних снага на правцу Крушевац —

— Трстеник — Краљево и Крагујевац — село Мрча- јевци — Чачак.

Значај задатка, борбени успеси и заједничке бор-бе са јединицама Црвене армије још више су подиг-ли морал борачког састава 3. српске бригаде.

ДЕЈСТВА У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ НОВЕМБРА 1944. ГОДИНЕ

Штаб 2. пролетерске дивизије својим наређењемод 31. октобра 1944. године54 упознао је јединице са си-туацијом и задатком дивизије: да до пристизања нових

снага сама затвара правце од Краљева према Крушев-цу и Крагујевцу. У вези с тим 3. српска бригада је до-била задатак да организује одбрану на линији Чемер-ница — Шумарице — Витановац и десио према Вели-ко ј и Малој Борчи и да затвара правац Краљево —Крагујевац.

Непријатељ је испред Краљева од делова три не-мачке дивизије, артиљерије и тенкова створио јакуодбрану чији се предњи крај протезао линијом Шу-мари — Брђанија —Заклопача — село Врба — село

Витановац — Шумарице — Чемерница (к. 487) — селоВелика Борча (к. 498). Испред предњег краја одбранебила су постављена минска поља и жичане препреке.Поседнуте положа.је Немци су били утврдили и орга-низовали не само за одбрану већ и за напад.

53 Зборник, том I, књ. 14, бр. док. 150.54 Зборник, том I, књ. 14. бр. док. 119.

13* 195



Целокупном одбраном Краљева руководио је не-лгачки генерал Артур Милер. Њему су, поред ранијенапоменутих јединица, стајали иа располагању једанбатаљон 22. пешадијске дивизије и стрељачки бата-љон „Родос" (пребачени из Солуна ваздушним путем)

и железницом пристизале јединице 297. и 181. пешадиј-ске дивизије. Поред ових немачких снага на положаји-ма код Краљева стално су се смењивале и њихове друте

јединице — једне су одлазиле, а друге пристизале. Њи-хово се бројно стање неирекидно мењало, а у свом са-ставу имале су приличан број тенкова, оклопних ауто-мобила и доста артиљерије. Дејствима на мостобраннепријатељ је желео да на сваки начин спречи иашими совјетским јединицама да заузму Краљево све док изИбарске клисуре не извуче све своје снаге. Да би у

томе што боље успели, Немци су врло често прелази-ли у противнапад.

Према немачким снагама у Краљеву, јединице 2.пролетерске дивизије НОВЈ и Црвене армије заузима-ле су следећи распоред:

— совјетске артиљеријске и минобацачке једини-це и неколико батаљона пешадије у рејону села Врбеи села Чукојевца;

— 3. српска бригада на линији Витановац — Шу-марице (к. 314) — к. 474 — Савина стопа (к.527) —

Мала Борча (к. 508); — 4. пролетерска бригада на линији село Врба —

к. 210 — к. 227; — 6. српска бригада на линији к. 242 — к. 309 —

Кава (триг. 550); њен 2. и 3. батаљон на правцу Кру-шевац — Трстеник — Врњачка Бања.

Штаб 2. пролетерске дивизије са приштапским је-диницама налазио се у Врњачкој Бањи.

Краљевачки партизански одред „Јован Курсула"одржавао је везу са деловима 3. српске бригаде на сек-тору Мала Борча — Милавчић — Витановац.55

Првих десетак дана новембра воћене су свакоднев-не борбе локалног карактера уз артиљеријске двобоје,али оне нису довеле до промена ни на фронту напада,ни у систему одбране, јер су Немци испољавали најве-ћи степен упорности. С друге стране, 3. српска брига-


196



да, као и остале једииице 2. дивизије, привремено јебила у одбрани, изложена сталним ударима непријате-љеве артиљерије и минобацача, на шта њен борачкисастав није био навикао. Њему је, напротив, више од-говарала примена слободнијег маневровања. Тако

упорна одбрана Краљева може се објаснити његовимзначајем у погледу извлачења Немаца са југа.

Првог новембра Немци су са једном четом пеша-дије и уз подршку артиљерије и минобацача предузе-ли насилно извићање у правцу положаја Витановац —Шумарица (к. 314). У првом налету непријатељ је по-тиснуо једну чету 3. српске бригаде са положаја, али

је она, подржана ватром суседа противнападом, повра-тила свој положај. Мада је борба трајала релативнократко време, била је врло жестока и водила се прса

у прса, те су и обосграни губици били велики. Непри- јатељеви губици су процењени на 15 погинулих и 25 рањених, а чета 3. бригаде је имала 3 погинула и 7 рањених.

56

И сутрадан је непријатељ извео неколико мањихнапада у правцу положаја 3. српске бригаде, ко ји суодбитени.

Трећег новембра штаб 2. дивизије известио јеГлавни штаб НОВ и ПО Србије-7 да је фронт код Кра-љева последњих дана постао статичан и претворио сеу одбрану достигнутих положаја. Трећа српска брига-да и даље је држала положај Мала Борча — Чемерни-ца — Шумарице — Витановац — Чукојевац. Четвртогновембра непријатељ је предузео два мања напада: је-дан у 07,00 а други у 18,00 часова. Оба напада су од-бијена. Немци су враћени на полазне положаје уз гу-битке од 20 погинулих и рањених, док је 3. бригадаимала три погинула и четири рањена.58

Петог новембра је 3. бригада организовала одбра-

ну положаја на линији ушће реке Груже — лева оба-ла Груже — Витановац — Милавчићи — Мала Борча(к. 508), а 6. новембра је штаб 3. српске бригаде извес-тио штаб 2. дивизије о распореду својих јединица,који је био према следећем:




197



— 1. и 2. батаљои у Битановцу, а по дубини на ле-вој обали Груже;

— 4. батаљон на другом положају у рејону селаМилавчића;

— 3. батаљон у ранијем рејону одбране.59

Седмог новембра непријатељ је предузео напад сагрупом од око 200 војника на рејон одбране 4. бата-љона. После једночасовне борбе напад је и овог путаодбијен, а непријатељ је на положају оставио 12 поги-нулих, а одвезао је око 20 рањених. Губици 4. батаљо-на износили су 3 погинула и 7 рањених бораца.

Сутрадан 8. новембра непријатељ је извршио на-пад на рејон одбране 2. батаљона са око 200 војникауз подршку 4 тенка. У првом налету Немци су успели

да овладају положајима једне чете 2. батаљона, али суубрзо енергичним противнападом одбачени на полаз-не по ло жа је уз губитке од 4 погинула и 10 рањенихвојника. У батаљону је рањен један војник. Истог данабројно стање 3. српске бригаде износило је око 1800војника.

60

Деветог новембра штаб 2. дивизије је обавестио 3.српску бригаду да ће је према одлуци штаба 14. кор-пуса НОВЈ сменити 18. српска бригада 25. ударне ди-

визије. Након извршене смене требало је да се 3. срп-ска бригада пребаци на простор село Оџаци — селоШтулац — село Дубље ради краћег одмора и сре-ћивања.

61

Од 9. до 13. новембра 3. српска бригада је осталана одрећеном одсеку одбране очекујући да је смени18. српска бригада 25. дивизије НОВЈ, чије су једини-це 12. новембра почеле пристизати у рејон Краљева сазадатком да са две бригаде поседну положаје у рејо-ну села Врбе (на правцу Краљево — Трстеник), а даса једном бригадом затворе комуникацију Краљево —Крагујевац. За то време јединице 3. бригаде су водилесамо локалне борбе за спречавање насилног извићања,које је непријатељ предузимао.

59 Архив ВИИ, кут. 733, бр. рег. 11/11.60 Зборник, том I, књ. 14, бр. док. 186.61

Архив ВИИ, кут. 737, бр. рег. 7/2.

198



ФОРСИРАЊЕ ИБРА И БОРБЕ НА ПРИААЗИМА КРАЉЕВУ

Пошто је 18. срлска бригада 25. дивизије пристиг-ла у ре јон одбране, 13. новембра је извршена органи-зација а у ноћи 13/14. новембра и смена 3. српске бри-гаде. Након извршене смене 3. српска бригада се пре-бацила на простор села Оџака, Штулца и Дубља радисрећивања, попуне, одмора и припреме за нова деј-ства.

62 На том простору је остала до 21. новембра 1944.

године. За то време, поред одмора, попуне и срећива-ња, поједине јединице су свакодневно чистиле теренод четничких остатака и убачених неприј атељсвих де-лова нарочито у околини Трстеника. По батаљонима

је извођена јединична и четна обука, а остало време јебило испуњено политичком и културно-забавном ак-

тивношћу. Дивизијска и бригадна екипа за културно--забавни живот давале су успеле забавне програме за јединице и месно становништво.

Тих дана су по батаљонима формиране чете прате-ћих (тешких) орућа, чиме је осетно порасла њиховаватрена моћ. Бригада је попуњена новим наоружањем,средствима везе, комплетима за минирање и размини-

рање, лаким средствима за савладавање водених пре-прека и другим материјалом који је стизао из СССР-а.При штабовима батаљона и бригаде изводила се обука

људства у руковању и употреби тих средстава.Док је 3. српска бригада била на овом простору

штаб 14. корпуса НОВЈ, који је у мећувремепу преузеокоманду над свим снагама НОВЈ ангажованим у бор-бама на простору Краљева, од 2. пролетерске и 25. ди-визије је формирао ударну групу, ко ја је требало даса деловима 223. стрељачке дивизије Црвене армијеофанзивно дејствује према Краљеву.63

Двадесет другог новембра јединице НОВЈ и бугар-ске 2. армије заузеле су Косовску Митровицу. Непри-

јатељ је ужурбано извлачио снаге са Косова долиномИбра према Рашкој и даље у правцу Сјенице и Краље-ва. Тај правац је непријатељ обезбећивао јачим снага-ма, које су чврсто, активно и уиорно држале поседну-те положаје и паралисале дејства јединица 2. проле-

62 Архив ВИИ, кут. 732-а, бр. рег. 74/4.

" Архив ВИИ, кут. 733, бр. рег. 11/25.

199



терске дивизије, совјетске 223. стрељачке дивизије иосталих иаших снага. Требало је што више омегатиизвлачење непријатеља овим правцем. Зато је штаб2. пролетерске дивизије 22. новембра издао наређење3. српској бригади да изврши марш правцем НовоСело — село Драгосињци — село Церовак — село Го-товац — село Матаруге, форсира реку Ибар на одсе-ку између села Канарева и села Замчана и да на од-секу село Маглић — Церје пресече комуникацију Ко-совска Митровица — Краљево.

64

На основу добијеног задатка штаб 3. српске бри-гаде је издао претходно наређење штабовима батаљо-на да своје батаљоне у току дана примакну комуника-цији и припреме за предстојећи марш и дејства. Падоммрака предузет је наступни марш по батаљонима —

у самосталним колонама. Марш је трајао целе ноћиизмећу 22. и 23. новембра, а поподне 23. новембра ба-таљони су из покрета форсирали реку. У току маршабригаде њена претходница се на косама изнад селаМатаруге сукобила с једннм истуреним непријатеље-вим одредом који је протерала изузев једне групе Не-маца која је успела да се задржи у селу Жичи. Одлу-чено је да прелаз преко Ибра изврше 2. и 3. батаљон.За заштиту њиховог пребацивања преко реке штаббригаде је са осталим јединицама оетао на положаји-

ма изнад Матарушке Бање и руководио одбраном однапада немачких снага са тог правца.

Друга батаљои је из покрета прешао Ибар и на ле-вој обали реке у висини села Богутовца образовао ужимостобран са којег је обезбећивао прелазак сво-

јих јединица и 3. батаљона. Од средстава за фор-сирање реке бригада је имала само један гумени ча-мац. Због краткоће времена штаб бригаде је одлучиода 2. и 3. батаљон прећу реку на правцу покрета. Прво

су се пребациле пливањем јуришне групе, које су пре-ко реке затегле ужад помоћу којих су се пребацили де-лови 2. батаљона, и то под ватром непријатеља.

Двадесет четвртог новембра бригада је завршиласа пребацивањем и 3. батаљона преко Ибра. Други и 3.батаљон продужили су са пробијањвм у правцу село Ро-


200



чевићи — село Каона, Овим батаљонима командовао је начелник штаба бригаде Богосав Митровић Шумар.

Ноћу измећу 24. и 25. новембра 2. батаљон је из-вршио напад на четничке снаге у селу Дебевцима;четници су усиели да се извуку ире окружења. Затим

је батаљон извршио притисак на немачке делове којису се налазили на Вериговој бари (15 км западно одКраљева), али није успео да овај важан положај зауз-ме јер га је непријатељ упорно бранио.63

Исте ноћи на комуникацију Рашка — Краљево из-била је и 6. српска бригада 2. пролетерске дивизије,чиме је чвршће пресечена веза Косовске Митровицес Краљевом, али су немачке оклопне јединице с правцаРашке успеле да се исте ноћи споје са својим снагамау Краљеву.

Двадесет петог новембра штаб 2. пролетер-ске дивизије је обавестио штаб 25. дивизије НОВЈкоја је и оперативно била потчињена штабу 2.пролетерске дивизије, да је 3. српска бригада садва батаљона форсирала Ибар јужно од МатарушкеБање и да се ови батаљони налазе на положајима селоПрогорелица — Главица (к. 529). Остатак бригаде за-држан је на положајима од реке Рибнице, преко селаКрушевице, па укључно са селом Замачањем. Да биојачао по ло жа ј својих снага на левој обали Ибра,

штаб 2. дивизије је наредио штабу 25. дивизије да са16. срзрском бригадом на простору село Крушевица —село Замачање смени заостале делове 3. српске брига-де, како би и они могли да прећу Ибар, да се врате усастав бригаде и наставе дејства са 2. и 3. батаљономна левој обали реке, а затим да се и сама припреми запрелазак на леву обалу Ибра.

Истовремено је од штаба 25. дивизије затраженода 16. и 18. бригада садејствују у општем нападу наКраљево и у даљем гоњењу непријатеља. На основупланова 14. корпуса НОВЈ и 68. корпуса Црвене арми је одлучено је да се на фронту према Краљеву извршиделимично прегруписавање снага и да се на простор

јужно од Краљева пребаци 25. српска дивизија. Штаб2. дивизије разрадио је план напада, што бржег заузи-мања Краљева и пресецања одступнице непријатељу


201



у правцу Чгчка и Ужица. Свим јединицама је иаредиода одржавају сталаи контакт са непријатељем и да муне дозволе да се некажњено извуче.

Ноћу измећу 25. и 26. новембра 2. и 3. батаљон 3.српске бригаде напали су непријатеља на просторусело Прогорелица — село Богутовац — Дебело брдо.И поред упорне одбране непријатељ је протеран сасвојих пол ожа ја. Задр жао се једино у бункерима и нажелезничкој станици Лопатница. За ово упориште бор-ба је воћена целе ноћи, а продужена је и сутрадан. Уовим борбама 2. батаљон је одбио и неколико против-напада непријатеља који је имао велики број погину-лих и рањених, а пет немачких војника је заробљено.Батаљон је имао 1 погинулог и 13 рањених бораца. И3. батаљон је одбио неколико немачких противнапада.Према извештају штаба овог батаљона, непријатељ јеоставио на попришту борбе око 60 мртвих и рањених.На страни 3. батаљона 1 борац је пошнуо, а 8 је

рањено.66

Ноћу измећу 26. и 27. новембра 2. и 3. батаљон 3.српске бригаде нападали су на непријатеља ко ји јеупорно бранио железничку пругу од Богутовца доПрогорелице. После оштре борбе непријатељ је проте- ран са првих положаја који су се налазили непосредноиопред пруте. Мећутим, пошто се непријатељ успео

одржати на положајима дуж друма, где се добро утвр-дио, оба батаљона су се повукла на полазне положајезападно од линије Богутовац — Прошрелица.

У извештају штаба 3. српске бригаде штабу диви-зије од 27. новембра наведено је да су се тога данамоторизоване и пешадијске колоне непријатеља крета-ле друмом од Рашке ка Краљеву. Други и 3. батаљонса својих положаја ватром су из тешког наоружањадејствовали по овим колонама и наносили им губиткеи успоравали кретање. Том приликом су батаљони

имали 3 погинула и 7 рањених бораца.67 Истог данаујутру 2. чета 3. батаљона и 2. чета 2. батаљона преду-зеле су окружавањ е немачких делова на положај уВрдила (триг. 324) јачине 51 војник. Окружење овегрупе потпуно је извршено тек када је пристигла 1.

66 Архвв ВИИ, кут. 733, бр. рег. 11/36.67 Архив ВИИ, кут. 733, бр. рег. 11/35.

202



чета 1. батаљона под командом Милована Вучетића. Чета је изненадила непријатеља који је био ангажо-ван у борби против чета 2. и 3. батаљона. Једини излазиз обруча који је непријатељ могао користити затво-

рила је десетина 1. чете 1. батаљона под командом

Бошка Алексића. После окружења уследило је униште-ње ове групе Немаца којом приликом је убијено 47хитлероваца, а 4 је заробљено. У окршају на Врдила-ма храбро је погинуо десетар Алексић, а поред његаполитички комесар 2. чете 3. батаљона Драго Вучинићи два борца (један је Љубиша Костић из Топлице), а рањено је 8 бораца.

Док се водила борба на Врдилама 1. батаљон јепрешао Ибар и ликвидирао непријатељску посаду нажелезничкој станици Лопатници. Уништењем непри-

јатеља на Врдилама (триг. 324) и железничкој станициЛопатница потпуно је пресечена комуникација Краље-во — Рашка, што је онемогућило непријатеља да наовом одсеку предузме брзе акције.

68

Према извештају штаба 3. српске бригаде у бор-бама приликом форсирања Ибра, закључно са 28. но-вембром 1944. године, заплењено је: 7 топова, 20 ваго-на муниције, 1 вагон радио-станичних урећаја, 115 пу-шака, 11 пушкомитраљеза, око 130 пари војничких

униформи, један санитетски вагон за превоз рањеникаи друга ратна опрема. Поред овога, на железничкојсганици Лопатница заплењено је 3 вагона артиљериј-ске муниције, 70 празних вагона и друге разне опреме.Сопствени губици износили су 9 погинулих и 37 ра-њених бораца.

Ове борбе 3. српске бригаде и постигнути резулта-

ти при форсирању Ибра створили су повољније усло-

ве за напад на Краљево и његово ослобоћење.

За то време Ибар је прешла и 25. српека дивизијаа 2. пролетерска и совјетска 223. стрељачка дивизија

су кренуле у напад општим правцем Трстеник — Кра-

љево и у борбама воћеним 25, 26. и 27. новембра на-

неле непријатељу осетне губитке у мртвим и рањеним.


203



ОСЛОБОБЕЊЕ КРАЉЕВА И ЧАЧКА

Заштитница немачке Груие армија „Е" напустила је краљсвачки мостобран у ноћи измећу 27. и 28. но-вембра. За одбрану Краљева и заштиту извлачења пре-ма Чачку остављене су сиаге 7. СС дивизије „ПрипцЕуген", а за Мрчајевце, Мојсиње и Чачак снаге 104. ло-вачке дивизије. При повлачењу са краљевачког мосто-браиа немачке заштитне јединице порушиле су мостна Ибру, а путеве и прилазе граду минирале.

Пошто су све јединице 3. српске бригаде прешлепреко Ибра, бригада је привремено стављена под ко-ма-нду 25. дивизије, која је добила задатак да деломснага прекине комуникације Рашка — Краљево и Кра-љево — Чачак, а осталим снагама да садејствује 2. ди-

визији у нападу на Краљево. За подршку 3. српскојбригади додељена је једна батерија из састава сов- јетске 223. стрељачке дивизије.

Напад на Краљево је отпочео ноћу измећу 27. и 28.новембра и трајао је до сванућа 28. новембра када јеград дефинитивно ослобоћен. Напад бригада 2. проле-терске дивизије се изводио на следећи начин:

— 4. пролетерска бригада је нападала на Краље-во правцем јужно од комуникације село Врба — Кра-љево. Она је, потискујући немачке заштитничке дело-ве, форсирала Ибар из покрета — гажењем реке на од-секу село Ковалник — село Ковачи и ноћу ушла уград, добила одбрану непријатеља и гонила га у бор-беном поретку;

6. српска бригада је такоће у ноћи на одсекуЖи чк а река — село Чибуковац извршила форсирање реке и прешла V/ напчд те заједно са 4. пролетерскомбригадом нападала на град с југа;

— 3. српска бригада је са полазног положаја код

села Прогорелица прешла у напад и прво ликвидиралаврло јако упориште непријатеља у рејону железничкестанице Матаруге, а затим наставила наступање у за-хвату пруге и пута према Краљеву, те штитећи левокрило и бок обезбећивала напад 6. српске и 4. проле-терске бригаде. V Краљево је са овим бригадама ушаои 1. батаљон 3. српске бригаде. Јединицама 2. проле-терске дивизије у ослобоћењу Краљева садејствовалису 25. дивизија НОВЈ и делови 223. стрељачке диви-

204



зије Црвеие армије, који су наступали десно од 4. про-летерске бригаде, са полазног положаја село Ратина —Западна Морава.

V борбама тога дана непријатељ је имао преко 200погинулих и више рањених војника, подофицира и

официра, уништено је око 200 вагона и 250 разних во-зила, а заплењено је 11 топова (од којих су 4 униште-на), 15 пушкомитраљеза, 200 пушака и велике количи-не другог материјала и опреме. Јединице 2. пролетер-ске дивизије су имале 3 погинула и 15 рањених.

69

После ослобођења Краљева прекинута је веза из-међу Рашке и Краљева, а ослобођене су знатне снагеза даље операције у правцу Чачка и Ужица. С тим ци-љем је 25. дивизија упућена у наступање правцем Кра-љево — село Каона — Гуча и према Ивањици како би

спречила извлачење Немаца правцем Чачак — Пожега,док је 2. пролетерска дивизија, без 4. пролетерскебригаде (која је остала као посадна јединица у Кра-љеву), требало да гони непријатеља правцем Краљево

— Чачак. Јединице Црвене армије одмарширале су насевер према Београду.

Према расположивим и непотпуним подацима уовим борбама око Краљева од краја октобра до крајановембра 1944. године из 3. сриске бригаде су поги-нули: Божидар Ј. Алексић Глуви из села Касабаца,

срез лесковачки, Рака Благојевић из села Видоваче,срез добрички, Никола Банчић, роћен 5. јуна 1927. го-дине у Нишу, Радомир Вељковић, Радивоје Вучетићиз Балчака, срез добрички, Миодраг Вучетић, из Раде-ваца, срез моравски, Сава Домановић из НовеТополе, срез јабланички, Жарко Дамјановић, Или јаБурановић, из Родеваца, срез моравски, Драгољуб С.Илић, роћен 13. априла 1907. у Бујмиру, срез алекси-начки, Саво Киј ац, рођен на Косову, Миле Аевајац

из Мрчајеваца код Чачка, Добривоје Милићевић, Бо- рисав Кнежевић из Горњег Ступња код Александров-ца, Видан Микаћ из Болиновца, срез добрички, Вели-мир Р. Прокић из Горње Пешчанице, срез моравски,Владислав Панић из Каоника код Крушевца, БратишаПетровић, Миодраг Ракић из Марковца, срез космај-

" Архив ВИИ, кут. 735, бр. рег. 1/2; Зборник, том I, књ.15, бр. док. 204; Ј. Вукотић, н.д., стр. 474.

205



ски, Глигорије Соколић, роћен 10. маја 1925. у Касаба-цу, срез лесковачки, Л>у6ивоје М. Стефановић, роћен1927. у Радојевићима, срез рачански, Борће Стамен-ковић, Божидар Станковић, Велимир Страхињић изБрестовца, Срез јабланички, Војислав Стојановић, ро-

ћен 7. новембра 1927. у Прокупљу, Миодраг Спасић, роћен 15. јуна 1926. у Паруновцу, срез расински, Алек-сандар Тадић из Балчака, срез добрички, Стојан То-машевић и Божо Шалабалић из Београда.

Јединице 3. српске бригаде 29. новембра ујутруналазиле су се у следећем распореду: 2. батаљон у ре-

јону села Мусине Реке, на комуникацији Краљево — Чачак, где је нападао непријатеља који је одступаопрема Чачку; 3. батаљон на простору села Самаиле; 4.батаљон у селу Дракчићима; 1. батаљон са једном че-

том у Краљеву, а осталим деловима на простору села Чибуковца.

Према нарећењу штаба дивизије 3. и 6. српскабригада ххредузеле су одмах наступање у правцу Чачка,и то: 3. српска бригада дуж комуникације Краљево —

Чачак, а лево од ње 6. српска бригада која је одржа-вала везу са 25. дивизијом. Да би успорили наступање 2.пролетерске дивизије и обезбедили повлачење главнихснага свог 34. армијског корпуса, Немци су бранили сва-ки значајнији положај дуж комуникација да бидобили у времену, али при томе нису успевалида пруже ду жи отпор по дубини. Они су покла-њали посебну пажњу заштитницама, које су састав-љали од више родова војске, да би их оспособили засамосталне борбе. Непријатељ је, на пример, јаком за-штитницом организовао на брзу руку одбрану линијесело Заблаће — село Јежевица — село Виљуша. Наовим положајима заштитницу су образовале немачкеснаге, а десно од њих четници. Тиме је непријатељ

желео да што дуже задржи наступање јединица НОВЈи онемогући им ослобоћење Чачка.

Да би осујетио дејство заштитнице непријатеља,штаб 2. пролетерске дивизије је издао нарећење бри-гадама да у ноћи измећу 29. и 30. новембра продуженаступање одрећеним правцима и сломе отпор непри-

јатеља на положају Јежевица — Виљуша. Поред тога,штаб дивизије је потчињеним јединицама и ојачањи-ма наредио да сталним иритиском с фронта, бокова и

206



из позадине уносе што већу пометњу у редове непри- јатеља.

Трећа српска бригада наступала је правцем за Чачак у захвату друма у следећел! распореду: 3. бата-љон у претходници, 1. и 4. батаљон у главнини колоне,а 2. батаљон у захвату железничке пруге, у виоини 3.батаљона.

Трећи батаљон је остварио контакт са непријате-љем после прелаза Јежевичке реке у селу Јежевици,ко ји је био утврћен на косама изнад села. И поредупорног напада 3. батаљон није савладао отпор непри-

јатеља. Основни узрок је био неусаглашено садејствоса јединицама 6. српске бригаде.

Други батаљон се у ноћи измећу 29. и 30.новембра сукобио са непријатељем код железнич-

ке станице Заблаће и протерао га. Немци су од-ступили уз десну обалу Западне Мораве на новулинију, коју су организовали на брзу руку, какоби задржали или бар успорили наступање јединица 3.бригаде у правцу Чачка. Са положаја код села Вапе исела Станчића јаче непријатељске снаге зауставиле судаље напредовање 2. батаљона.

Првог децембра 1944. године непријатељ је држаоположаје десном обалом Западне Мораве и левом оба-лом Јежевичке реке на линији к. 290 — к. 409 — Чу-кара (триг. 418) — к. 383, а у дубини триг. 433. Непри-

јатељеве снаге у Чачку сачињавале су јединице 104.ловачке дивизије. Спољну одбрану града на линијисело Станчићи — Јежевичка река — село Јежевицаорганизовала је пуковска група „Биргемајстер". Циљнепријатеља био је да онемогући даље напредовање

јединица НОВЈ и не дозволи им брзо заузимање Чач-ка. Аа би прикрили даље повлачење у правцу Ужица,Немци су са ових положаја повремено вршили испа-

де демонетративног карактера.Истог дана јединице 2. пролетерске дивизије нала-

зиле су се у следећем распореду: 3. српска бригада једржала положаје на десној обали Јежевичке реке оддесне обале Западне Мораве, где су се настављали по-ложаји 6. српске бригаде. Први батаљон је био упућену Крагујевац ради заштите Главног штаба НОВ и ПОСрбије, а у састав бригаде је привремено ушао 2. ба-таљон 11. српске бригаде. Првог децембра бригада је

207



примила 39 нових бораца за попуну. Лево од 3. брига-де држала је положаје 6. ерпска бригада, а 4. пролетер-ска бригада била је размештена у рејону Краљсва.

У току дана јединице 2. дивизије су водиле жес-токе борбе и одбиле јаке нападе непријатеља, које је

предузимао ради консолидовања своје одбране. У тимборбама укуини губици јединица 2. дивизије су били4 погинула и 24 рањена борца, док су процењени губи-ци непријатеља били знатно већи.

70

Јужније од пута Краљево — Чачак наступала је25. дивизија правцем Каона — Гуча, уништавајући не-пријатеља и обезбећујући леви бок 2. дивизије , какоби што пре пресекла комуникацију Чачак — Пожега испречила извлачење Немаца у правцу Пожеге и Ужи-иа. У борби код Гуче она је 1. децембра четницима

нанела велике губитке.71

Истог дана око 20,00 часова непријатељ је испред3. српске бригаде отпочео пагло одсупање према Чач-ку. Јединице 3. бригаде су из контакта са непријате-љем одмах то откриле и предузеле потискивање непри-

јатељевих заштитних делова све до иредграћа Чачка,тј. до спољне одбране града, где су заустављене новимжилавим отпором Немаца. Предњи крај непријатеље-ве нове одбрамбене линије која је штитила Чачак пру-жа о се од ушћа Атеничке реке у Западну Мораву, па

дуж леве обале ове реке (к. 296 — к. 383) до јужнихпадина Чукаре (триг. 418). У захвату друма и желез-ничке пруге непријатељ је изградио и посео бункере.Трећа српска бригада засута је јаком ватром неприја-теља са косе на десној обали Атеничке реке због чега

је привремено прешла у одбрану.У ноћи је донета одлука за напад према којој два

батаљона изводе фронтални напад у захвату пруге идрума, један батаљон врши обухват десног крила не-

пријатеља и убацује се у правцу чачанске болнице, а један батаљон продире левом обалом Мораве у рејоимоста код Љубића.

Непосредне борбе за ослобоћење Чачка су почеле2. децембра ујутру. Трећа српска бригада је нападалау следећем борбеном распореду: 2. батаљон с обе стра-



208



не железничке пруге е циљем да ослободи источнидео града; 4. батаљон у захвату друма ради ослобође-ња централног дела града; 3. батаљон је вршио левиобухват и пробијао се правцем преко Чукаре (триг.418), к. 361 и к. 304 ради упада у непријатељев распо- ред и напада с леђа и 2. батаљон 11. српске бригаде

левом обалом Западне Мораве са задатком да избијеу рејон мостова северно од Чачка и садејствује 2. ба-таљону 3. бригаде ради спречавања одступања непри- јатеља преко ових мостова.

Продор у непријатељеву одбрану је текао споро, јер су јединице немачке 104. ловачке дивизије давалежилав отпор. Трећа и 6. бригада најпре су морале дасавладају спољну одбрану града на левој обали Ате-ничке реке у којем је рејон к. 296 био најјачи део не-пријатељевог положаја. До мрака је 3. бригада савла-

дала одбрану непријатеља и избила на линију оштраокука Западне Мораве — к. 293 — к. 361, где је заус-тављена снажном ватром непријатељеве одбраие санепосредне ивице града.

После пада мрака 3. и 6. српска бригада настави-

ле су продор у одбрану непријатеља источно и јужно

од града. У ноћи измећу 2. и 3. децембра 3. батаљон 3.

српске бригаде успешно је извео планирани маневар.

Пробијајући се у непријатељев распоред, извршио је

напад с лећа на на јјаче упориште одбране неприја-

теља к. 304 —болница и тиме омогућио осталим снага-

ма 3. и 6. бригади да савладају отпор непријатеља и

ослободе Чачак. Нашавши се у критичној ситуацији,

непријатељ је предузео брзо извлачење снага у правцу

Пожеге. При повлачењу је рушио све објекте који су

могли користити јединицама НОВЈ и стварао препреке

са циљем да заустави њихов брзи продор. Тако је по-

рушио већи број мостова и пропуста, па и мост на За-падној Морави између Чачка и Љубића, али му није

пошло за руком да поруши електричну централу. У

борбама овог дана непријатељ је имао око 83 погину-

ла и већи број рањених војника; заплењена су два те-

шка минобацача с муницијом, два митраљеза, 10 пуш-

комитраљеза, 200 пушака и много другог материјала и

14

209



Напад на Чачак (2. и 3. XII 1944. год.).

разне онреме. И губици 3. бригаде су били осетни: 9иогинулих и 33 рањена борца.

72

У борбама за Чачак, 2. децембра 1944. године, ко-манда 14. корпуса НОВЈ издала је 2. пролетерској и 25.

I


210



српској дивизији наређење за гоњење непријатеља пре-ма Дрини, па су обе дивизије наставиле наступање казападу: 2. дивизија правдем Пожега — Ужице, а левоод ње 25. дивизија правцем село Годовик — село Гра-ница — Ужице.

Ноћу уочи 3. децембра и 23. српска дивизија дос-тигла је ллнију село Љубић — село Табановић, насту-пајући десно од 2. пролетерске дивизије.

Трећег децембра немачка 104. ловачка дивизијапод притиском снага НОВЈ наставила је повлачење уиравцу Пожеге. Заштитницу је и даље образовала пу-ковска група „Биргемајстер".

После ослобоћења Чачка 3. српска бригада је за-држана у рејону Чачка у следећем распореду: 2. ба-таљон на затварању пута Чачак — Уж ич ка Пожега;

3. батаљон на затварању пута Чачак — Гуча; 4. бата-љон са 2. батаљоном 11. српске бригаде у граду радиодржавања реда, помоћи партијско-политичким рад-ницима при оснивању народие власти и срећивањуприлика у граду и околини.75

ЧИШБЕЊЕ ПОДРУЧЈА ЧАЧКА ОД ЧЕТНИКА

Од 4. до 15. децембра 1944. године 3. српска бри-

гада се налазила на простору Чачка и у његовој непо-средној околини са циљем да успостави и одржава

ред, обавља гарнизону службу и чисти терен од скри-вених непријатељевих војника и убачених диверзант-ских група.

Одмах након ослобоћења града отворене су све радње и продавнице. Јединице бригаде су према по-треби упућиване ради уништења нехмачких и четнич-ких остатака и група. Време је још коришћено за обу-ку, политички и партијски рад.

На народном збору у Чачку подељена су прва од-ликовања припадницима 3. српске бригаде. Окупље-ном народу и постројеним јединицама говорио је по-моћник политкомесара бригаде Урош Бајић, а одлико-вања је поделио командант 2. пролетерске дивизијеСредоје Урошевић.


1 4 211



Четрнаестог децембра 3. српска бригада је преманаређењу штаба 2. пролетерске дивизије извршила из-весно померање источно од Чачка, те се разместила наширем простору: село Мрчајевци — село Горијевни-ца — село Балуге — село Виљуша — Умка — Црна

стена — Кукићи.Док се 3. српска бригада задржавала у рејону Чачка, остале јединице 2. пролетерске дивизије потис-кивале су непријатеља ирема Дрини. Шеста ерпскабригада је 4. децембра достигла линију село Страња-ни — село Бераћи — село Удовичићи са које је ноћуизмећу 4. и 5. децембра извршила напад на Пожегу,али је одбијена. Једанаестог децембра 4. пролетерскаи 6. српска бригада извршиле су други напад на Поже-гу и дефинитивно је ослободиле 12. децембра попод-

ие. Непријатељ се повукао у правцу Ужица.Тринаестог децембра 6. српска бригада је овлада-

ла положа јима на линији село Тврдићи — Марковобрдо, а 4. пролетерска бригада рејоном Мале Метељке.

Непосредан напад на Ужице отпочеле су обе бригаденоћу уочи 16. децембра. Десно је нападао Ужички пар-тизански одред, а лево јединице 25. српске дивизије.

Четврта пролетерска и 6. српска бригада брзим и веш-тим забацивањем својих јединица на бокове и у позади-

ну одсекле су делове непријатељевих снага, продрлеу Ужице и 16. децембра потпуно ослободиле град. По-сле ослобоћења Ужица делови ових бригада задржанису за чишћење града од непријатељевих остатака, доксу главне снаге предузеле гоњење непријатеља на за-пад ка Дрини.

За време ових борби на правцу Чачак — Ужице јединице 2. пролетерске дивизије су приморале Нем-це и четнике да под борбом одступају од линије до ли-није и примењују задржава јућу одбрану комбинова-

ну са системом рушења и запречавања. Док су немач-ке заштитнице водиле борбу за добитак у времену на

једној линији, други ешелон непријатеља је на брзинуутврћивао следећу линију одбране ради узастопногприхвата својих снага.

После заузимања Ужица на правцу дејства 2. про-летерске дивизије иепријатељ се и даље журно повла-чио главним снагама комуникацијом према Вишегра-

212



ду, а помоћним према Љубовији. "V то време знатно субиле активиране поједине четничке групе на слобод-ној територији. Због ангажовања снага НОВЈ на фрон-гу против Немаца ове издајничке групе су готово нео-метано изводиле диверзантске акције у позадини, на

ослобоћеној територији. Њихове јаче снаге прикупља-ле су се на подручју жичког среза, на планини Чемер-ну. Зато је Главни штаб НОВ и ПО Србије наредио2. пролетерској дивизији да једном бригадом, ојача-ном Ужичким партизанским одредом, хитно затвориправац према Вишеграду, Чајет ини и Ба јино ј Башти,како би онемогућила повлачење четника у тим прав-цима, једном бригадом да уништи четничке групацијена простору планине Чсмерно и Голије, а једном бри-гадом да смени 15. српску бригаду у околини Кра-

гујевца.С тим у вези штаб 2. дивизије је наредио 3. срп-

ској бригади да се на простору Чачка припреми замарш, после извршене смене од 4. пролетерске бригадеда изврши марш за Крагујевац, где ћесменити 15. срп-ску бригаду. Н>ен је задатак био да у околини Крагу-

јевца хвата и уништава поједине четничке групе ичисти терен од остатака непријатеља.

Том приликом штаб 2. дивизије је скренуо пажњу

штабу 3. бригаде да организује и појача извићачку иобавештајну службу на свом подручју и ступи у кон-такт с позадинским радницима ради што ефикаснијеборбе против остатака четника у позадини фронта.74

Мећутим, до упућивања 3. српске бригаде у Кра-гујевац није дошло. Наиме, ускоро се дошло до зак-ључка да замена једииица 2. дивизије са другим једи-ницама није оправдана пошто је 2. дивизија, дужимборавком и дејством на овом подручју, потпуно упоз-нала месне прилике и могла је најуспешније да чисти

овај терен од остатака четничких јединица ко је суовуда вршљале.

Из тих разлога нарећење о упућивању 3. српскебригаде у рејон Крагујевца повучено је, а бригада је идаље остала на ширем подручју Чачка. Како је убаци-вање јачих четничких група на овај терен било поја-

74 Архив ВИИ, кут. 735, бр. рег. 1/2; Зборник, том I, књ. 15,

бр. док. 190.

213



чано, то је бригада имала ирикуиљеније јединице даби могле дејствовати као целине. Намера четника била

је да створе немир у народу, компромитују нашу снагуи власт.

Време од 22. до 30. децембра 1944. године јединице 3.

срнске бригаде, као и остале јединице 2. пролетерскедивизије, провеле су без веће ангажованости. Јединосу извршена незнатна померања у оквиру мањих једи-ница, а према тренутној ситуацијипојединих дана. Шес-та српека бригада је ангажована на фронту према Ви-шеграду, а 4. пролетерска бригада у акцијама противчетника на Равној гори и Маљену. Трећа српска брига-да је главним онагама груписана у Чачку, увек спрем-на за брзу интервенцију против четника. Тако је 23.децембра ангажовала по један батаљон за чишћење

герена од четника око села Аисе и села Доњег Дуи-ца, а 26. децембра један батаљон за постављање засе-да на Морави, хватање и уништавање четничкихделова ко ји су се појавили на овом простору иоеле

разбијања на Равној гори и Маљену.

У састав дивизије је 28. децембра поново ушла 2.пролетерска бригада, која је четири месеца дејствова-ла под командом штаба 21. дивизије. Њене јединице

размештене су у рејону Крагујевца и примиле задаткекоји су раније били намењени 3. српској бригади.

После завршених операција на правцу Краљево — Чачак — Ужице — Вишеград и чишћења овог под- ручја од јачих четничких снага, Главни штаб НОВ иПО Србије, у сагласности са Врховним штабом НОВ иГ10Ј, одлучио је да се 2. пролетерска дивизија преба-ци у Београд. Истовремепо, 2. пролетерска дивизија јестављена у резерву Врховног штаба, која се, с обзи-

ром на велику повезаност Београда са унутрашношћуземље, могла врло брзо да ангажује тамо где се за то

укаже потреба.Двадесет деветог децембра у штаб 2. пролетерске

дивизије стигло је нарећење Главног штаба за Србију,којим је дивизији постављен задатак да са 6. српскомбригадом и Ужичким партизанским одредом наставичишћење простора Чачак — Ивањица — Ужице — Ва-љево од остатака четника, а са остале три бри-гаде и другим деловима дивизије да преће за Бео-град, где ће од Врховног штаба НОВ и ПОЈ добити

214



ново наређење за даља дејства. Дивизији је додељенпотребан возни парк на релацији Чачак — Београд иКрагујевац — Београд, а у Београд су благовременоупућени коначари да обезбеде њен смештај.

Штаб 2. пролетерске дивизије нарећењем бр. 318

од 30. децембра 1944. године73 наредио је да штабови 2.и 4. пролетерске и 3. српске бригаде изврше потребнеприпреме. Штабу 3. српске бригаде је нарећено да ба-таљоне прикупи у рејону Ивањице а затим да извршинокрет до железничке станице Л>убић, где је требалода се укрца и возом пребаци у Београд. У случају да сеиревожење железницом не може извршити из билокојих разлога, предвићено је да бригада изврши по-крет из Љубића до Београда пешке, с тим да дневнимарш не прелази 25—30 км.

*

Дејства јединица 2. пролетерске дивизије, а посеб-но борбе 3. српске бригаде у њеном саставу, од почет-ка октобра до краја 1944. године могу се оперативно,временски и по методима извршења задатака подели-ти у три периода, и то:

— дејства на подручју Жупе, за ослобоћење Кру-шевца и у ширем захвату ком уникације Сталаћ —Крушевац — Трстеник;

— борбе за ослобоћење Краљева и Чачка; — акције 3. српске бригаде на чишћењу ширег

подруч ја Чачка од четника и других непријатељевихелемената.

Први период дејства 3. српске бригаде обухватаборбе на подручју Жупе против четника и других не-пријатељевих елемената, ко ји су хтели да Копаоникпретворе у своју базу. Бригада је касније учествовалау ослобоћењу Крушевца. До краја октобра садејство-

вала је 223. стрељачкој дивизији 64. корпуса Црвенеармије при продирању долином Западне Мораве. Аруги период дејства за 3. српеку бригаду знача-

јан је због тога што је бригада учествовала у нападуза ослобоћење Краљева и Чачка. У првој половини но-вембра бригада је стекла довољно искуства у органи-зацији напада и извоћењу одбрамбених борби на ут-


215



врћеним иоложајима. Најзад, бригада је учествовалау ослобоћењу Краљева и Чачка, а стекла је искуствау извоћењу нанада уз подршку артиљерије и у нападуна већа насељена места.

И, најзад, у трећем периоду бригада је успостави-

ла и одржавала ред и очистила шире подручје Чач-ка од заосталих четничких елемената и убачених ди-верзантских група — првенствено четничких.

Све ове задатке 3. српека бригада је извршавалауспешно као јединица са великим борбеним искуством.

I .

216



Г л а в а IV

БОРАВАК У БЕОГРАДУ И ПРЕБАЦИВАЊЕ НАСРЕМСКИ ФРОНТ

Рат се ближио крају. Народноослободилачка вој-ска је кр ај ем 1944. године дефинитивно ослободилаБеоград и велики део Југославије (Србију, Македони-

ју, Далмацију, Црну Гору, већи део Босне и Херцего-вине), чиме је отворена стратегијска позадина која јебитно изменила услове даљег воћења рата. У ослобоће-ном делу земље организована је и учвршћивана народ-на власт, обнављана привреда, поправљане су и отва-

ране фабрике, рудници, школе, болнице, оправљенипутеви и железничке пруге. Радило се младалачки, по-летно. Антифашистичке организације: Народни фронт,Антифашистички фронт жена, Савез комунистичке ом-ладине Југославије, организације народне омладинеокупљале су и мобилисале народ за обнову земље, из-градњу и учвршћивање нове народне државе.

Пред НОВ Југославије, која је порасла на 800.000војника, реорганизована у Југословенску арм ију , аВрховни штаб преименован у Генералштаб ЈНА, ста-

јао је задатак да се припреми за пролећњу офанзивуи коначно ослобоћење целе земље. Требало је је-динице попунити новим људством и опремити савреме-ним наоружањем, тј. извршити реорганизацију једи-ница и спремити их за последњи удар.

Немци су истрошили стратегијске резерве у пос-ледњим противофанзивама (крајем 1944. године у Ар-денима, у почетку 1945. године код Будимпеште у Ма-ћарској), те су тежили да недостатак снага надокнаде

217



скраћивањем фронта Групом армија „ЈУГ". Зато је од-брана у Југославији организована на знатно краћој ли-нији: Мостар — Вишеград — Дрина — Илок — Дра-ва. Овим је настао и сремски фронт у почетку на ли-нпји: Илок — село Ердевик — село Мартинци, а нешто

касније на раније утврћеној лини ји село Сотин —село Оролик — село Комлетинци.

У ситуацији привремене стабилизације фронтоваи реорганизације југословенских оружаних снага фор-миране су три армије. Прва армија (1. и 6. пролетер-ска дивизија , 5, 11. и 21. дивизија и 1. коњичка бри-гада) планирана је за дејства на сремском фронту, од-носно на линији село Берак — село Оролик — селоОток — Босутске шуме — река Сава. Касније је у сас-тав Прве арми је укључен и 15. македонски корпус

НОВЈ. Друга пролетерска дивизија након пристизањау Београд задржана је у стратегијској резерви.1

Пошто су сазревали услови за коначно уништењеи заробљавање немачких и издајничких снага и потпу-но ослобоћење целе земље, Генералштаб ЈА је премазамисли Врховног команданта израдио план пробојасремског фронта, продора јединица ЈА до северозапад-них граница и затварања обруча око непријатељевихснага.

О задатку пребацивања јединица у Београд штаб2. пролетерске дивизије је 1. јануара 1945. године оба-вестио штабове бригада да ће дивизија након доласкау Београд сменити 6. личку пролетерску дивизију иобављати гарнизонску службу у Београду.

2

Нарећењем је планиран размештај 3. српске брига-де према следећем распореду: један батаљон требало

је да се смести у згради Гимназије на Топчидерскомбрду; један батаљон у школи и фабрици шећера у Рад-ничкој улици на Чукарици; један батаљон у згради бр.

29 у Симиној улици; један батаљон у бившој касарниГарде у Топчидеру.

Сваки батаљон је требало да врши сопствено обез-бећење, а батаљон у Симиној улици да обезбећује уграду: Штампарију, Радио-станицу, Народно позориш-те, Калемегдан, палату Албанију и друге објекте.

1 Ослободилачки рат, кн>. 2, стр. 497—501.2 Архив ВИИ, кут. 737, бр. рег. 1/7.

218



Штаб бригаде је требало да буде смештен у хоте-лу „Праг", а штаб 2. дивизије у Александровој улицибр. 12 (данас Булевар револуције).

У току 1. и 2. јануара 1945. године све јединице 2.дивизије су превожене и пристизале су у Београд по

ешелонима. Трећег јануара цела дивизија, осим 6. срп-ске бригаде ко ја је задржана у југозападној Србији,стигла је у Београд. Са железничке станице јединицесу упућене у одрећене рејоне и објекте: 2. пролетерскабригада у центар града; 3. српска бригада на Топчи-дерско брдо и Чукарицу; 4. пролетерска бригада у ис-точни део града и у Земун, док су приштапске једини-це размештене у непосредној близини штаба дивизије,како би се, у случају потребе, могле брзо прикупити идејствовати где се укаже потреба.

Четвртог јануара јединице дивизије преузеле суодрећене гарнизоне службе. Првих дана боравка уБеограду ови штабови и команде 3. српске бригадепредузели су мере да се јединице колико-толико одмо-

ре и среде, очисте наоружање и реше материјално--кадровска питања, како би се неометано извршаваоплан обуке. Поклоњена је посебна пажња извоћењувојно-политичке наставе и навикавању бригадног сас-тава на гарнизони живот и службу. При томе је бри-гада одржавала и пуну борбену готовост, јер је посто-

јала могућност да се ангажује на правцу Београд —Загреб или иа реци Дрини. Команде и штабови једини-ца израдили су планове обуке са тежиштем на обуци

јединица у нападу са подршком артиљерије и тенко-ва. При штабу дивизије стално је радио официрскикурс, ко ји су посећивали и припадници 3. српскебригаде.

Од 5. до 16. јануара 1945. године, поред одмора,

попуне и срећивања јединица, 3. бригада је обављалаи следеће послове: одржавала је ред у граду и успос-тављала непосредан контакт са становништвом (око300 бораца са екипом за културно-забавни програм3. српске бригаде било је на приредби у Фабрици мо-тора у Раковици); обезбећивала је важне објекте иустанове у граду и регулисала стално снабдевање; из-водила обуку појединаца и јединица према израћеномплану обуке ради ирипрема за наредна дејства.

219



Бригада је живела колико-толико мирнодопскимживотом. Окоро свако вече јединице бригаде ишле сунаизменично у биоскоп Југословенске армије (данасбиоскоп „Београд"). Пронађене су и проучаване књигео раду органа власти, Другом заседању АВНОЈ-а, Ти-

тово дело „Борба народа поробљене Југославије", Ле-њинова дела и друге књиге и брошуре које су на сас-танцима не само читане и објашњаване већ и изуча-ване. Београћани су свакодневно долазили и одводилипо двојицу-тројицу бораца у своје домове.

У јединицама 3. бригаде посебна пажња поевеће-на је личној и колективној хигијени, чишћењу, купа-њу и пресвлачењу људства, одржавању наоружања иопреме, редовној и доброј исхрани. Све је учињенода се јединице 3. српске бригаде што боље освеже, од-

море и припреме за блиске и тешке борбе у пробојусремског фронта и завршним операцијама за коначноослобођење земље.

Упућивање 2. пролетерске дивизије на сремскифронт уследило је после непријатељеве противофан-зиве. Да би скратио и стабилизовао фронт у Срему, не-пријатељ је 17. јануара 1945. године својом 117. ловач-ком, 41. пешадијском и 7. СС дивизијом „Принц Еуген"и другим деловима извршио изненадни напад прав-

цима: Старо Село — Спајинске њиве и село Оролик —село Остојић, до 19. јануара овладао Товарником, Ши-дом, Моховом, Ловасом, Бапском-Новак и Илинцимаи подишао Шаренграду. Јединице 1. армије су примо-

ране на повлачегве у дубину.

Суочен с таквом ситуацијом, штаб 1. армије јеморао тражити појачање. Да би се ојачала одбрана је-диница Прве армије на одсеку село Шаренград — селоБапска-Новак, где су избили пукови немачке 117. ло-вачке дивизије, хитно је издато нарећење 2. пролетер-

ској дивизији за њено пребацивање на сремски фронт,с тим да се један део дивизијског састава, поред же-лезнице, транспортује камионима. На основу усменогнарећења начелника Врховног штаба од 17. јануара1945. годице штаб дивизије је одмах издао бригадамаприпремна нарећења за покрет јединица. Пребацива-ње 3. српске бригаде на сремски фронт планирано јеправцем Земун — Сремска Митровица — Илок, с тимшто би до Сремске Митровице користила железницу.

220



Дивизији је нарећено поседање и урећење за од-брану положаја западно од Илока са циљем да се про-дор непријатеља заустави и обезбеди стабилност од-бране на овом делу фронта.

Све јединице дивизије биле су врло брзо спремне

за покрет и извршење борбеног задатка. Трећа српскабригада је по ешелонима — батаљонима извела по-крет до железничке станице у Земуну где се већ 17.

јануара 1945. године у 15,00 часова укрцала у прип- ремљену композицију воза. Превожење бригаде је от-почело одмах. На железничкој станици у СремскојМигровици бригада је искрцана из воза и одмах извагона отпочела марш у правцу Илока.

3 Осамнаестог

јануара до 21,00 чае 3. српска бригада је стигла намаршевски циљ, у рејон Илок — село Шаренград. До

извесног заостајања мањих делова на маршу дошло је услед немања довољно средстава бригадног транс-порта за превоз опреме и позадинских органа бригаде.Из правца фронта у сусрет бригади наилазиле су ко-лоне народа — избеглице. Народ се осећао несигур-ним, па је из оближњих села напуштао своје домове,узимао најнужнију опрему и повлачио се у позадину.Када се сазнало да долазе нове јединице НОВЈ, мећуњима и 2. пролетерска дивизија, стекао је сигурности многи су се вратили својим кућама. Овако поверење

народа у нашу војску позитивно је утицало на свевојнике и старешине, на њихов морал и одлучност даодбију сваки напад, заштите свој народ, униште не-пријатеља, протерају га и ослободе земљу.

БОРБЕ НА СРЕМСКОМ ФРОНТУ КОД БАПСКЕ-НОВАК

Одмах након доласка на фронт јединице 2. проле-терске дивизије на простору Илок — Шаренград —

заселак Каменица отпочеле су да утврћују други ар-мијски одбрамбени појас чији се предњи крај проте-зао испред Шаренграда и засеока Кахменице. Утврћи-вање и поседање рејона и зоне одбране јединице суизводиле ван додира са непријатељем. Испред 2. про-летерске дивизије на првом армијском појасу у непо-


221



средном додиру са непријатељем налазиле су се једи-ниде 5. крајишке дивизије Прве армије НОВЈ.

На другом армијском појасу одбране 3. српскабригада је остала до 22. јануара. За то време бри-гада је солидно утврдила свој ре јон одбране по ба-таљонским рејонима и чворовима одбране са потреб-ним заклонима за дејство. У саставу утврђених рејо-на одбране израћено је више склоништа, саобраћајни-ца и препрека.

У мећувремену су јединице 1. армије НОВЈ про-тивнападом повратиле села: Бапску-Новак, Беркасово,гада је солидно утврдила свој ре јон одбране по ба-Адашевце, Малу Вашицу, Шид и источни део Илина-ца. Немачке снаге су се повукле испред 1. армије и 21.

јануара држале линију Мохово — Салаш Ф. Сенда —

Кнеблов салаш — Товарник — Илинци.Тога дана је штаб армије издао заповест дивизи- јама да нападну и на ту линију. С тим циљем увео јеу борбу и 2. пролетерску дивизију. Њен задатак јебио: чим заузме полазни по ло жа ј на линији Бабиндол — Средњи Потез, да главним снагама, у садејствуса деловима 5. крајишке дивизије, обухватом са севе- розапада разбије непријатеља и ослободи село Ловас,а затим да наступа правцем село Томпојевци — селоМиклушевци и избије на положаје десно од 21. удар-

не дивизије, а лево на деоницу железничке пруге Не-гославци — Чаковци, с тим што ће јој се, после заузи-мања Ловаса, потчинити артиљерија 5. дивизије.

Десно је требало да наиада 21. ударна дивизија сазадатком да заузме положај на линији Мохово — Со-тин, а лево 5. ударна дивизија на положај Ловац —Товарник.

4

У духу тог нарећења, а пошто је из прикупљенихподатака утврдио да око два батаљона немачке 117.пешадијске дивизије, уз подршку дела артиљерије 7.СС дивизије „Принц Еуген", бране положај Бабин Дол

— Зобиште — Средњи Потез — к. 141, штаб 2. проле-терске дивизије је 22. јануара издао заповест за нападопштим правцем Бапска-Новак — Ловае — Миклу-шевци. За извршење напада дивизија је борбени ио-

редак поставила у два ешелона. Друга и 4. пролетерскабршада биле су у ирвом, а 3. српска бригада у другом

4 Зборник, том I, књ. 18, бр. док. 29, 31, 58.

222



борбеном ешелону. Трећа бригада је образовала диви-зијску резерву с тим да се из рејона Бапска-Новакангажује на правцу напада 4. пролетерске бригаде.

Папад дивизије почео је 22. јануара у 18,00 часова.Врло оштра борба трајала је целе ноћи измећу 22. и 23.

јануара. Непријатељ се упорно бранио са јаких и утвр-Бепих положаја, те први ешелон дивизије није потпу-но извршио ближи задатак. Он је овладао само неким

рејоЈшма на предњем крају непријатељеве одбране, амесгимично и на дубини првог положаја одбране. Да-љи напад 2. пролетерске дивизије био је заустављен, јер су бригаде биле изложене убитачној ватри артиље- рије и великог броја аутоматских орућа, распорећенихпо дубини одбране. Други ешелон, тј. 3. српска брига-да ј 1ИЈ е ни употребљен.

V право због своје упорности непријатељ је углав-ном задржао дотадашње положаје са предњим крајемодбране на линији Трунићев салаш — Бановина (к.141) — Средњи потез — Кнеблов салаш. Јачина непри-

јагељевих снага на овом положају процењена је на око1.500 војника немачке 117. ловачке дивизије. Откриве-не су две батерије тешких минобацача на првом не-лријатељевом иоложају, а у Ловасу две батерије топо-ва — једна 75 мм, а друга 105 мм. На предњем крајунепријатељеве одбране откривена су и два тенка који

су употребљени као укопане ватрене тачке у системуњегове одбране. Према овим непријатељевим снагамапрки ешелон 2. пролегерске дивизије (2. и 4. бригада)успоставио је 23. јануара нови предњи крај одбранена линији к. 141 (на ивици шуме јужно од Бановине)

— источне падине к. 141 — Средњи потез — Зобиштеисточно од к. 136. Трећа српска бригада као други еше-лон дивизије налазила се на положајима у р еј ону Бап-ска-Новак. Штаб 2. пролетерске дивизије био је сме-штен у селу Бапска-Новак.5

Пошто су јединице наишле на јак отпор, штаб 1.армије је 24. јануара обуставио напад на линију Мохо-во — Товарник — Илинци и наредио дивизијама да сеповуку на повољније иоложаје, да се утврде и органи-зују за одбрану и напад и поставе минско-експлозив-не препреке на правцима с којих би непријатељ могао


223



наласти. Друга пролетерска дивизија добила је задатакда иоседне иоложаје и организује их за упорну одбрануна линији к. 98 (искљ.) — к. 134 — к. 139 — закл>. путТрунићев салаш — Бапска-Новак и да затвори пра-вац који води од Ловаса, с тим да на предстражном по-ложају постави истурене осматрачнице, а мећупросто-

ре осматра и обезбеди одговарајућим распоредом ре-зерви.

6

На основу ове зановести истог дана је штаб 2. про-летерске дивизије донео одлуку да у првом ешелонудивизије ангажује 3. срнску и 4. пролетерску бригаду.С тим циљем је наредио 3. српској бригади да смени2. пролетерску бригаду и ојача положај изградњом ро-вова по дубини, одржавајући везу десно са 21. удар-ном дивизијом, а лево са 4. пролетерском бригадом.

Порсд тога, нарећено јој је да на споју са 4. бригадомдржи један батаљон у резерви, а са по једном четом насваком батаљонском рејону да редовно врши ватренеирепаде и испаде и да 24. јануара у 22.00 часа с једнимСатаљоном нападне неиријатеља на положајима испредсебе.

Трећа српска бригада је у ноћи измећу 24. и 25. ја-нуара сменила 2. пролетерску бригаду, која је прешлау други ешелон дивизије и посела и организовала заодбрану линију к. 98 — 200 м ју жно од пута ко ји

води од к. 134 ка селу Ловасу.Сутрадан је продужено утврћивање положаја и

ннје било значајнијих промена код обе стране, осимшто је у току дана непријатељ тукао положаје 3. бри-гаде артиљеријском ватром, која је брзо неутралисана.

Двадесет шестог јануара око 14.00 часова доби- јено је нарећење штаба Прве армије да 2. пролетерскадивизија организује и изводи насилна извићања којаимају за циљ: разбијање и уништење мањих неприја-тељевих снага, заробљавање непријатељевих во јника

и старешина, узнемиравање и држање непријатеља унекзвесности, упознавање распореда непријатеља пофронту и дубини и утврћивање његове јачине. Посеб-но је наглашено да јединице које иду у насилно изви-ћање морају добити конкретне задатке, а њихове ста-

6 Зборник, том I, књ. 18, бр. док. 35, 58; Ј. Вукотић, н.д.,стр. 488—489; Б. Јанковић, н.д., стр. 487.

224



и да покрене евоје резерве, јер је стекао утисак да су једииице 3. бритаде прешле у општи напад.

У овим извиђачким акцијама непријатељеви губи-ни су оцењени на око 32 војника избачена из строја, доксу губици 3. бригаде били 1 мртав и 10 рањених бо-

раца.

8

Исти метод насилног извиђања примениле су сна-ге 3. бригаде и ноћу уочи 1. фебруара 1945. године, Из-виђање борбеним групама је појачано и дејством јед-не чете 3. српске бригаде уз јаку артиљеријску подр-шку, које је вршено на одсеку измећу села Црепаје иКнебловог салаша. Мећутим, непријатељ, поучен иску-ством од претходних насилних извиђања, није отвараоватру на целом фронту одбране, већ местихмично, асвоје предње делове повукао је у дубину одбране и

заседама еачекивао извићачке груие и чету 3. бригаде.У току те ноћи откривени су покрети моторизова-

иих делова непријатеља око села Ловаса. Првог фебру-ара непријатељ је остао на положајима које је држаопретходних дана, а да није предузимао акције у прав-цу положаја 3. бригаде. Чак није дејствовао ни арти-љеријом. Само је један његов авион митраљирао поло-жаје 3. српске бригаде, али без резултата.

У ноћи измећу 1. и 2. фебруара 3. српска бригадапоново је извела акцију насилног извићања непријате-

љевих положаја у правцу Грубановљевог салаша. Изви-ћачки делови 3. бригаде су се дочепали предњег крајанепријатељеве одбране, а затим се повукли на полазнепо \ожај е.

Насилним извића1вем непријатељ је принућен даактивира и открије цео ватрени систем, а тиме и својборбени поредак. Утврћено је да је непријатељева од-брана најјача у рејону Грубановљевог, Кнебловог и Ра-ковог салаша и у рејону Церја. Ови рејони су, поредватре пешадијског наоружања, кружно били заштиће-пи минским пољима и жичаним препрекама. Откриве-ни систем ватре (пешадијске, минобацачке и артиље-

ријске) и систем минско-експлозивних и других пре-прска потврдио је претпоставку да су ови рејони билии најјаче утврћени и брањени рејони у систему непри-

јатељеве одбране.

8 Исто.

226



У међувремену је штаб 1. армије наредио штабу2. иролетерске дивизије да припреми јединице за сме-ну, тј. да ноћу уочи 3. фебруара своје положаје преда јединицама 21. ударне дивизије, а затим да се разместипа простору Илок — Нештин у резерви армије.

9 Ту је

требало да се преоружа и буде спремна за дејства надесном крилу армије, да одржава везу с јединицама21. ударне дивизије и да им, у случају потребе, садеј-ствује.

До пола ноћи 2/3. фебруара 21. ударна дивизијасменила је 2. пролетерску дивизију. Након извршеногсмењивања јединице 2. дивизије повукле су се одреће-ним правцима, до сванућа прешле положаје другог ар-мијског одбрамбеног појаса, а до подне 3. фебруарадостигле одрећени иростор и разместиле се према сле-

дећем распореду: 2. пролетерска и 3. српска бригада саприштапским јединицама дивизије у рејону Илока ињешвој околини, а 4. пролетерска бригада и Д И В И З И Ј -

ски медицински центар у рејону села Нештина.Од 3. до 8. фебруара 1945. године јединице 3. срп-

ске бригаде провеле су на простору Илока без додираса непријатељем и обезбећујући се свака својом пред-стражом и непосредним обезбећењем. У батаљонима јеодржавана војна и политичка обука. Живот и одморбригаде био је олакшан, јер непријатељ није имао сна-

га да туче њен распоред. Одбрана армијских појасевастварала је услове 3. бригади за логорски и кантон-мански начин живота.

Осмог фебруара стигло је нарећење врховног ко-манданта маршала Тита

1С да се 2. пролетерска дивизи-

ја са сремског фронга хитно пребаци на простор Ша-бац — Богатић. Требало је да дивизија изврши покретправцем Ердевик — Чалма — Сремска Митровица и дасе ту пребаци преко Саве, а затим на фронт на реци

Дрини ради учешћа у предстојећој операцији на ши- рем простору Зворник — Бијељина. Ради бржег пре-бацивања одрећена јој је комуникација Нештин — Ле-жимир — Сремска Митровица, а ради бржег пребаци-вања преко Саве у ре јон Сремске Митровице упућена јестручна екипа за организовање превожења.

® Зборник, том I, кн>. 18, бр. док. 60, 75; Б. Јанковић, н. д.стр. 488.


1 5

ч

227



Овим су за јединице 3. српске бригаде, као и заостале бригаде 2. пролетерске дивизије, дејства насремском фронту била завршена. Предстојале су опе-

рације у општој офанзиви снага НОВЈ за коначно ос-лобоћење земље.

Утврћено је да су у борбама код Бапоке-Новак из3. српске бригаде погинули: Драгослав Благојевић изПепељевца код Крушевца, Миленко Богдановић, роћен12. марта 1926. у Парменовцу код Чачка, Вукосав Ву-копчић из Мешева код Крушевца, Никола Жарковић,

роћен 19. новембра 1911. у Београду, Веселин О. Кова-чевић из Негораца код Бевћелије, Драгољуб С. Костић,

роћен 1923. у Сувом Пољу, срез пусторечки, РадомирМиловановић из Вучака, срез крушевачки, Борће Ми-линковић, Будимир М. Милосављевић, роћен 1. фебру-

ара 1922. у Кочанима, срез добрички, Боривоје Ничић, роћен 5. јуна 1927. у Нишу, Владислав С. Златановићиз Речице, срез јабланички, Смиљко Петровић из Се-земче, срез расински, Живко Петровић из Пријеворакод Чачка, Врбица Д. Стојановић, роћен 10. новембра1925. у Ивићеви, срез власогиначки, Миодраг Смиљко-вић из Лужана, срез моравски, Милосав Стефановић изРибара, срез копаонички и Миодраг Тренкић из Адров-ца, срез лепенички.

Воћење тзв. фронталне борбе и стечена искуствана сремском фронту за старешине и јединице НОВЈ(касиије ЈА) представљале су нов и до тада мало по-знат и примењиван начин борбе. Друга пролетерскадивизија, у чијем се саставу налазила 3. српска брига-да, пре упућивања на сремски фронт имала је доста

искуства, ире свега из заједничких дејстава са једини-ттама Црвене арми је у долини Западне Мораве. Насремском фронту се прешло на тзв. фронтални начин

ратовања са строго одрећеним правцима и зонама деј-ства, са нападима на јако утврћене положаје неприја-теља, са разноврсним форгификацијским објектима ипр^прекама, нарочито минским пољима и жичаним пре-прекама, и са повученим линијама разграничења. Истотако и одбрана је имала строго одрећене границе, ре-

228



јоне и зоне изван којих се није могло маневрисати, апосебно што одбрана више није била маневарског, већнајчешће статичног карактера.

До сремског фронта јединице 3. српске бригаде су

дејствовале углавном по испресецаном, брдовитом, пла-нинском и пошумљеном земљишту; у Срему су борбевоћене у равници, блату и на откривеном земљиштуиспресецаном каналима са водом. Ови нови условипредстављали су извесне тешкоће за једнице 3. српскебригаде. За дејства у оваквим условима потребно јеобезбедити ватрену надмоћност у артиљерији и мино-бацачима, снажну подршку јачих оклопних јединицабар на тежишту борбе и подршку авијације, којих ни-

је било довољно, што је нове услове ратовања учинило

тежим и компликованијим.Посебно и изузетно тежак проблем за борце 3. срп-

ске бригаде и јединице НОВЈ у целини представљаласу противпешадијска минска поља, нарочито одскочне(иротивпешадијске) мине, које су Немци у одбрани ипри повлачењу масовно ностављали.

Израда пролаза у минским иољима и организацијаконтролно-заштитне службе у њима била је посебнотегЈка за борце и јединице, јер у овоме нису били

обучени.Борцн и старешине 3. бригаде први пут су схватили

прави зна чај утврћивања , самоукопавања и израде свихврста заклона, склоништа, ровова, траншеја и др. Наро-чито сада је схваћен значај израде свих врста препрекау одбрани, њихово коришћењ е — за маневар и дејствои повезивање са системом утврћивања. Раније јединн-це 3. бригаде су врло ретко примењивале самоукопа-вање и укопавање, па нису располагале ни одговара-

јућим алатом. Препреке у нападу су занемариване, асавладавање је вршено увек заобилажењем. Сада су сепрепреке морале савладавати уз велике жртве и уз тро-шење много времена, а често и губљење континуитетау нанаду.

Због овога су јединице НОВЈ, а са њима и 3. срп-ске бригаде, на сремском фронту водиле борбу у посеб-ним условима на које нису научене. Пут до слободеводио је преко све већих жртава у све тежим борбама.

229



За нобеду није био довољан висок морал. Морало себрзо прилагодити ратовању у новим условима и обу-чиги јединице и штабове да би се смањио број жртава.Старешине, штабови и јединице 3. бригаде стекли сунова знања и значајна искуства у планирању и органи-

зацији борбених дејстава у разним условима нападаи одбране.



Г л а в а V

ПРЕБАДИВАЊЕ СА СРЕМСКОГ ФРОНТА

НА ДРИНУ

Јануара 1945. године иодручје источне Босне до-би\о је још већи оперативни значај. Немци су поме-

рањем делова Групе армија „Е" из Сарајева долиномБосне намеравали да овде створе јаку одбрану и штобоље заштите десни бок своје групације у Срему.

Због групиеања јаких снага неиријатеља и могућ-ности њихових офанзивних дејстава на подручју севе-

роисточне Босне постојала је опасност да 2. армија

НОВЈ буде одсечена од својих база снабдевања у Ср-бији и да непријатељ организује јаку одбрану на ли-нији Сарајево — Власеница — Зворник — село Јања,повезујући је са одбраном иростора Бијељина — Брчко.

За одбрану овог подручја непријатељ је ангажовао7. СС дивизију и делове 104. ловачке дивизије на про-стору Бр чк о — Босански Шамац, пуковску борбенугруиу „Скендербег" код Бијељине и 12. усташко-домо-бранску дивизију у рејону Брчког, док је главнину чет-ничких снага прикупио на планини Мајевици и Тре-

бави.Друга армија НОВЈ је у јануару у неколико на-

врата изводила офанзивна дејства да би ослободилаБијељину. Крајем јануара и почетком фебруара су 28.и 17. дивизија НОВЈ три пута нападале на Бијел>инуи нису успеле да савладају јако упориште непријате-ља у овом граду. Град је бранила борбена група „Скен-дербег", делови 12. усташко-домобранске дивизије идруге немачко-квислиншке јединице.

231



Желећи да обезбеди иесметано иребацивање снагасеверно од Саве, непријател. је иредузео осигуравањекључних положаја и комуникација, те је са једним пу-КОА1 104. ловачке дивизије интервенисао преко Брчкогка Бијељини. Немачка 22. пешадијска дивизија и 963.

тврћавска бригада 11. фебруара продрле су из рејонасела Дрињаче преко Зворника ка Бијељини и 13. фе-бруара предњим делом избили до села МуслиманскогШепка. Да би се спречило спајање 22. дивизије и 963.твћавске бригаде са борбеном групом „Скендербег" уБијељини и деловима 104. ловачке дивизије у Брчком,Врховни штаб НОВ Југославије је хитно упутио 2. про-летерску дивизију из Срема на сектор реке Дрине ипредао је 2. армији.

1

У привремено стабилизованој ситуацији на срем-

ском фронту 2. дивизија је 9. фебруара ујутру отиоче-ла марш, под заштитом 21. дивизије, за пребацивање у

рејон села Јање. Исгог дана у 05,00 часова 3. српскабригада је отпочела марш из Илока правцем Илок -—Л>у5а — село Ердевик, где је стигла у 09,30 часова. Че-тврта пролетерска бригада маршевала је преко селаНештина и села Сусека до села Лежимира, а штаб диви-зије и 2. пролетерска бригада су остали у Илоку.

2

Сутрадан, 10. фебруара, 3. српска бригада је мар-шовала правцем Ердевик — Сремска Митровица, пре-бацила се преко Саве и у 20,00 часова стигла у селоНоћај. Аруга пролетерска бригада се пребацила у село

Чалму, а 4. пролетерска бригада у село Јарак.

Једанаестог фебруара у 12,00 часова 3. српска бри-гада је из Ноћаја извршила марш иравцем село Глуш-ци — Богатић — село Прњавор, где је стигла око 22,00часа. Истовремено је 2. пролетерска бригада стигла усело Штитаре, а 4. пролетерска бригада на просторШапца.

3

На овом простору 2. пролетерска дивизија је до-била нарећење да поседне и организује за одбрану те- риторију од Малог Зворника до ушћа Арине у Саву,и то на линији Горња Ковиљача — село Жарковић —к. 346 — Велике њиве — ушће Дрине у Саву. Требало

1 Ослободиланки рат, књ. 2, стр. 508—512.2 Архив ВИИ, кут. 735, бр. рег. 1/2.3 Архив ВИИ, кут. 737, бр. рег. 4/7.

232



је ову линију добро утврдити и организовати за одбра-ну, пошто је поетојала могућиост да непријатељ на томделу Дрине преће с леве обале на десну. Штабовимабригада је нарећено да одбрану организују уз рекуАрину, а да извићају обе њене обале, нарочито скелска

места прелаза и да одржавају мећусобну везу. Брига-де су морале одсутно бранити додељене им положаје.

С тим у вези је 12. фебруара 3. српска бригада из-врт.шла марш и развила се по батаљонима. Први бата-љон је маршевао правцем: Прњавор — Лешница —Лозница — Ковиљача, а након пристизања посео за од-брану положај на одсеку Ковиљача — железничка ста-ница Бања Ковиљача; 2. батаљон је маршовао иза 1.батаљона и посео за одбрану одсек Бојића ада — Кри-внћа ада; 3. батаљон је посео рејон од десне границе

1. батаљона, па укључно до Бојића аде; 4. батаљон ре- јон од Јеремића аде до Бојића аде.

Штаб бригаде са приштапским јединицама стигао је у Лозницу око 15,00 часова и ту се разместио.

Четврта пролетерска бригада је организовала од-брану на одсеку Просинац — Ковиљача, а 2. пролетер-ска бригада је задржана у резерви на простору селоСлатина — Јадранска Лешница — село Јошево — Бр-њац и била је предвићена за суделовање у правцу

•Зворника.

: ПРЕЛАЗ ПРЕКО ДРИНЕ И БОРБЕ КОД ШЕПКА

Непријатељева одбрана на левој обали Дрине на-лазила се на линији Млаћевац — село Кула Град —Велики Зворник — Вратоломац (триг. 379) — село Ка-

ракаја — село Челопек — село Козлук — село Брање-во. На делу комуникације Зворник — село Рочевић на-

лазиле су се снаге у јачини око 5.000 немачких војни-ка. Против ових немачких снага на левој обали Дриневодили су жестоке борбе делови 2. армије НОВЈ.

Од јединица 2. пролетерске дивизије непријатеље-ве снаге на комуникацији Зворник — Бијељина моглесу бити осматране и тучене са десне обале Дрине.

Ради садејетва снагама на левој обали Дрине ида би се непријатељу спречио пробој у Посавину прав-цем Зворник — Бијељина, штаб 2. дивизије је добио

233



нарећење да на одсеку Зворннка иребаци две бригадепреко Дрине да садејствују јединицама 2. армије унападу на непријатељеве снаге које су наступале одДршваче ка Зворнику. С тим у вези је штаб 2. проле-герске дивизије заповешћу бр. 343 од 13. фебруара"

наредио 3. српској и 4. пролетерској бригади да се пре-баце на леву обалу Дрине. Прво је преко реке пребаче-на 3. српска бригада, која је одмах посела положајекод села Муслиманског Шепка и Црквине затворилаправац Зворник — село Јања. Десно од 3. српске брига-де посела је положај на линији Градац (к. 425) — селоВрела — к. 185 — Осој 4. пролетерска бригада, којасе пребацила на леву обалу Дрине ноћу измећу 13. и 14.фебруара. Прелаз скелом преко Дрине 3. и 4. бригадаизвршиле су северно од Лознице код села Брањева.

Трећа српска бригада претходно је извршила изви-ћаље реке и прикуиила све чамце и скеле дуж обале,а загим је отпочела пребацивање на одсеку ширег за-хвата окуке Бајића аде. Њен је задатак био да одмахпосле прелаза избије на доминантне положаје, образу- јс мостобран и брани га по сваку цену до пребацивањаосталих јединица које ће га проширити, прееећи кому-никацију и спречити извлачење немачкој 22. пешадиј-ској дивизији правцем Зворник — Бијељина.

Након добивеног задатка командант бригаде ма-

јор Михаило Гавриловић је извршио рекогносцирањеодсека ирелаза и одлучио да одмах. по дану упути изви-ћачке групе преко Дрине да извиде леву обалу. За од-сек ирелаза изабрао је рејон Бојића аде, који није од-говарао тактичким начелима, али се рачунало да ћесе баш зато постићи изненаћење. Извићачке групе судонеле извештај да на том одсеку нема непријатељевихделова, те је командант предузео пребацивање једини-ца бригаде преко Дрине из покрета, упућујући бата-љоне редослеАом пристизања на место прелаза. Прелаз

је изведен по дану, мада је према замисли штаба 2.пролетерске дивизије то требало учинити наредненоћи.

Батаљони су одмах након прелаза Дрине одлазилиу одрећене реј оне ,и поседали положај е за одбрану.Бригада је у целини организовала одбрану на линији


234



к. 141 — к. 217 — Муслимански Шепак — Црквине (к.325) — к. 242 и тиме обезбедила сигуран мостобран налевој обали за остале јединице. Четврти батаљон по-сео је положај код Муслиманског Шепка, 3. батаљонна линији Кућерине — к. 141, а 2. батаљон од комуни-

кације укључно са к. 225, док се 1. батаљон, као бри-гадна резерва, налазио у селу Православном Шепку.

Са мостобрана је већ 13. фебруара у 15,00 часова 4.батаљон извршио напад на снаге непријатеља, које супокушавале продор правцем занадно од МуслиманскогШепка. Том приликом непријатељ је одбачен на својполазни положај. У борби је јуначки погинуо чувенибомбаш 4. батаљона Бладимир Васиљевић Корчагин.Када је уништио непријатељев бункер и кренуо на дру-ги, пао је. Ту су још погинули водник Душан Дими-

тријевић и храбри бомбаш Драгољуб Е. Алексић, ро-ћен 8. марта 1924. године у Чачку.

Све до пада мрака 13. фебруара непријатељ је пре-дузимао напад за нападом са циљем да збаци јединице3. бригаде са поседнутих положаја. Мећутим, сви ње-

235



гови јаки и жестоки јуриши, које је изводио у крат-ким времеиским размацима, нису успели. Јединице 3.бригаде остале су чврсто на својим положајима и од-бијале ватром нападе са већих одстојања, затим руч-ним бомбама и најзад борбом прса у прса. Борбе су би-

ле жестоке, па су и обострани губици били велики.

5

Авијација НОВЈ је повремено подржавала одбрану3. српске бригаде, а делом и 4. пролетерске бригаде ми-траљирајући и бомбардујући непријатеља на положа-

јима и у дубини његовог распореда. За све време бор-бе њена подршка је била веома ефикасна.

И 14. фебруара непријатељ је целог дана нападаоположаје 3. српске бригаде са тежиштем у захвату ко-муникације Зворник — Бијељина, којом је хтео по сва-ку цену да обезбеди покрет својих снага. Истог дана

је и 4. пролетерска бригада издржала такоће жестокенаиаде непријатеља, а 2. пролетерска и 6. српска бри-гада, која се у мећувремену вратила у састав 2. проле-терске дивизије, ватром своје артиљерије и пешадиј-ског наоружања са положаја на десној обали Дринесу ометале покрете непријатељевих снага и подржава-ле одбрану 3. и 4. бригаде.

У току преподнева 15. фебруара непријатељ је идаље вршио јак притисак на положаје 3. и 4. бригаде,нарочито након пристизања појачања. Мећутим, и ови

покушаји непријатељевих снага да се пробију комуни-кацијом у правцу Јање били су одбијени. Тежиште на-пада непријатељ је усмерио на извршење пробоја надесном крилу одбрамбеног одсека 3. српске бригаде.На том правцу извршио је неколико узастопних јури-ша и успео да упадне у предњи крај одбране бригаде.Ипак, организоваиом и упорном одбраном бригада јеуспела да заустави и одбије нападе непријатељевихснага и да их противнападом своје резерве одбаци на

полазни по ло жа ј и успостави нарушен систем одбране.Наредне ноћи пребачена је и 6. српска бригада из ди-визијске резерве у рејон села Брањева ради ојачањаових двеју бригада, док је 2. пролетерска бригада с де-сне обале реке ометала наступање Немаца левом оба-ло-л Арине.6

5 Архив ВИИ, кут. 735, бр. 1/2 и кут. 737, бр. рег. 4/7.6 Ј. Вукотић, н.д., стр. 493.

236



Шеснаестог фебруара су 3. и 4. бригада, према ге-лефонском нарећењу команданта дивизије потпуковни-ка Средоја Урошевића, предузеле напад с циљем дазаузму поједине доминантне тачке у непријатељевом

распореду и ослоне одбрану на што солидније земљи-

шне објекте како би сигурније затвориле правац пре-ма Јањи. Целог дана 3. и 4. бригада су нападале на ут-врћене положаје непријатеља подржаване дивизијскомартиљеријом са ватрених положаја на десној обалиДрине. Напад обе бригаде био је заиста жесток. Не-пријатељ се одсудно бранио. Извоћено је више узастоп-нпх јуриша на свим правцима напада. Пред мрак 3.српска бригада је успела да овлада непријатељевим по-ло жа јем код Шенице аде. Највећи успех постигао је дес-нокрилни 3. батаљон који је у једном налету око 16,00

часова заузео први ненријатељев положај, где је јакомватром био заустављен. У 22,00 часа батаљон је наста-вно јуриш и заузео и други непријатељев положај. Тре-ћи по ло жа ј непријатеља био је топографски јач и али идоминантнији, а за његову одбрану непријатељ је при-вукао и резерву, због чега је 3. батаљон био принућенда одустане од даљег напада и да се у ноћи повуче насвој полазни положај.

Четврта пролетерска бригада такоће је уепела пред

мрак да заузме неколико важних бункера у системунелријатељеве одбране.

Да су борбе заиста биле тешке види се и по обо-страним губицима. Код непријатеља они су били веомавелики, а код 3. и 4. бригаде су износили 24 погинулаи 47 рањених бораца.7

Седамнаестог фебруара, да би ослободио пролазкомуникацијом Зворник — Бијељина, непријатељ јепредузео једновремен напад из рејона села Козлукаи из рејона Бијељине. Јаке снаге немачке 22. дивизијеса правца Козлука су напале на положаје 3. српскебрнгаде. Истовремено са севера, из правца Бијељине,предузеле су напад на положаје 6. српске бригаде је-диппцс 734. пешадијског пука немачке 104. ловачке ди-визије. Борбе су биле врло тешке и драматичне. Трећасрпска и 4. пролетерска бригада су успеле да одрже


237



своје положаје и одбију све иападе непријатеља у пре-подневним часовима 17. фебруара. Али, пошто се 6. бри-гада није могла одржати на свом одсеку одбране, ада њеним повлачењем на линији Дуго поље — Шкули-ћа ада 3. српска бригада, која је иза себе имала и реку

Дрину, не би била доведена у тешку ситуацију, штаб2. иролетерске дивизије је благовремено донео одлукуи телефоном издао нарећење да напусти своје поло-жаје код Шепка и да се пребаци са леве на десну оба-лу Дрине.

Под заштитом 6. бригаде са положаја Дуго поље — Шкулића ада и 4. пролетерске бригаде са косе се-верно од Муслиманског Шепка и својих заштитних де-лова 3. српека бригада је у подне 17. фебруара преду-зела прелаз преко реке и до 18,00 часова пребацила се

на десну обалу Дрине и посела положај к. 118 (Крнди- ја) — Локва (1. батаљон) — к. 115 — село Старача (2.батаљон) — Кривића ада (4. батаљон) — Липничка ме-хана — Доњевац — к. 113 — Лукића колиба (3. бата-љон). Заштиту пребацивања вршиле су по једна четаиз 1. и 2. батаљона бригаде, које су затварале комуни-кацију код села Брањева. Оне су одолеле веома снаж-ном притиску непријатеља и у 18,00 часова се пребаци-ле нреко Дрине.

Четврта пролетерска бригада 17. фебруара је ос-

тала на дотадашњим положајима, проширила се на деоиоложаја 3. српске бригаде иосле њеног извлачеља ипотпомагала јединице 3. бригаде при иребацивању надеспу обалу Дрине.

Авијација НОВЈ је у току дана била активна и ус-пешно тукла непријатељеве колоне које су биле у ио-крету јужно од Бијељине.

8

V борбама на левој обали Дрине, у ре јону села Мус-лиманског Шепка, 3. српска бригада је имала осетне

гуоитке. Утврћено је да су у тим борбама, поред већ ио-менутих Владимира Васиљевића Корчагина, ДушанаДимитријевића и Драгољуба Алексића, погинули и овиборци 3. бригаде: Божидар С. Антић, роћен 10. окто-бра 1916. године у селу Теловцу код Беле Паланке, Бо-

рислав М. Алексић, роћен 21. марта 1925. у селу Лом-ници, срез левачки, Милош Н. Божовић, роћен 13. но-


238



вембра 1922. у селу Прељини код Чачка, Јосип С. Бу-ковић, роћен 1. фебруара 1924. у селу Данковиће кодКуршумлије , Будимир Бучковић, роћен 1925. у селуСебечевцу код Крушевца, Велимир Довитковић, роћен1927. у селу Равном Долу, срез јабланички, Синиша Ј.

Илшт, роћен 10. маја 1927. у селу Прељини код Чачка,Димитрије К. Илић, роћен 7. новембра 1925. у селуОсојници код Маглаја (Босна), Радосав М. Илић, роћен15. јануара 1923. у селу Мешеву код Крушевца, Здрав-ко М. Илић, роћен 15. октобра 1921. у селу Мешеву кодКрушевца, Веселин В. Јаковљевић, роћен 21. јануара1927. у селу Кулићима код Чачка, Драган Карић изсела Паковрате код Чачка, Миодраг М. Аешовић, роћен13. јуна 1926. у селу Комишњу, срез дежевски, ДраганБ. Каровић, роћен 5. фебруара 1927. у Мршинцима код

Чачка, Милојко М. Марковић, роћен 15. априла 1926.у селу Милочају, срез жички, Стојан Т. Миловановићиз села Каменара код Крушевца, Павле Б. Мичуилић,

роВен 13. априла 1924. у селу Дубову, срез добрички,Савета В. Милић, роћена 7. октобра 1925. у селу Ба-кусу, срез добрички, Александар М. Миленковић, ро-ћен 1922. у селу Гласовику, срез добрички, Стеван Д.Нозаковић, роћен 24. септембра 1925. у селу Обилићу,срез пуеторечки, Синиша М. Николић, роћен 1925. уселу Алексиначком Бу јмиру, срез алексиначки, Стано- је А. Пејчић, роћен 1925. у селу Орашју код Власоти-наца, Мирослав В. Панић, роћен 28. новембра 1921. уселу Мршинцима код Чачка, Мирослав В. Пауновић,

роћен 1923. у селу Лужану, срез моравски, МилутинМ. Пајовић, роћен 1926. у Чачку, Милан Павловић, Ве-лимир В. Петковић, роћен 1925. у селу Шарлинцимакод Аесковца, Велисав Петровић, роћен 10. марта 1914.у селу Себечевцу код Крушевца, Аксентије Петроније-вић, роћен 12. јануара 1921. у селу Породину, срез ре-

савски, Владимир Ристић, роћен 5. маја 1927. у селуВучаку код Крушевца, Вељко Радовановић, роћен 1924.у селу Бељини код Чачка, Милорад Ж. Ракичевић, ро-ћен 2. јуна 1927. у селу Виљуши код Чачка, ЖивкоСтавраг, роћен 11. маја 1925. у селу Бањици код Чачка,Милоје С. Симоновић, роћен 1925. у селу Гласовику,срез добрички, Радослав М. Спасић, роћен 13. априла1926. у Мионици код Ваљева, Вукосав В. Станковић, ро-ћен 15. новембра 1922. у селу Пепељевцу код Крушев-

239



ца, Слободан Станковић, роћен 15. маја 1921. у селуПепељевцу код Крушевца, Младен П. Цветковић, ро-ћен 15. јуна 1926. у селу Богојевцу код Лесковца, Ср-бислав А. Цветковић, роћен 2. децембра 1926. у Про-купљу.

БОРБЕ У РЕЈОНУ ЛЕШНИЦЕ

После повлачења 3. српске бригаде на десну обалуДрине непријатељ је успоставио контролу комуника-ције село Козлук — Бијељина. За њено обезбећењеНемци су издвојили око 3.000 војника борбене групе„Скендербег", зеленог кадра, четника, милиције и 7тенкова. Намера непријатеља је била да комуникаци-

ју задржи под својом контролом док има потребе запребацивањем снага са југа ка Бијељини.

Трећа српска бригада са положај има на деснојобали Дрине имала је задатак да непријатељу спречипокушај форсирања Дрине и да ватром тешког наору-жања дејствује по његовим деловима на комуникаци-

ји Козлук — Јања — Бијељина на левој обали реке ради ометања и узнемиравања непријатеља при по-влачењу.

Од 17. до 22. фебруара 1945. године ситуација у

зони дејства 2. пролетерске дивизије није се битнијеизмепила. Трећа српска бригада (и остале јединице ди-визије) остала је на истим одбрамбеним положајима иприхмењивала разна активна и узнемиравајућа дејства,као: тучење ватром из артиљерије, минобацача и дру-гог тешког наоружања; убацивање извићачких и ди-верзантских група и извоћење напада и диверзија унепрпјатељевом распореду, напада јуришних група саограниченим циљем и др.

Штаб 3. српске бригаде 22. фебруара упутио је из-

вићачку групу, која се чамцем неопажено пребацилана ле ву об ал у Дрине идоне ла извештај о јачини, саста-ву и стању непријатељевих јединица, да је борбени духнеиријатеља опао, нарочито оних војника ко ји нису не-мачке националности, да се његови војници по селимаопијају и пљачкају, да су из насеља где су смештененепријатељеве јединице иселили месно становништво.

Двадесет трећег фебруара непријатељ је и даљеизвлачио своје снаге, али много обазривије због актив-

240



них дејстава јединица 2. пролетерске дивизије и једи-ница 2. армије које су непријатеља нападале са босан-ске стране. Непријатељ је појачавао своја стална обез-беђења комуникације, постављао заседе и препреке умећупросторе у захвату пута Козлук — Бијељина.

Бригада је у току дана са својег одсека одбране из-виђала непријатеља и изводила дејства ради његовогузнемиравања. Авијација НОВЈ је и тада веома успе-шно дејствовала по непријатељевим јединицама у по-влачењу и његовим положајима.

9

Двадесет четвртог фебруара око 10,00 часова не-пријатељ је истурио једну извиђачку групу од 15 вој-ника на обалу Дрине ради насилног извиђања премалинији одбране 3. батаљона 3. српске бригаде. Непри- јатељска извиђачка група одмах је откривена и ватром

одбачена. Истог дана око 13,00 часова непријатељ јеупутио у насилно извиђање другу, јачу групу од око60 војника. Група је одбијена при покушају да пређе

реку, после чега је непријатељ рејон одбране 3. бата-љона обасуо јаком ватром артиљерије и минобацача.У покушају да пређе на десну обалу Дрине непријатељ

је на левој обали реке оставио једног погинулог и јед-ног тешко рањеног војника.

Двадесет петог фебруара 3. српска бригада је била

изложена повременој ватри непријатељеве артиљеријесасрећене на положаје у рејону села Шора. Ова деЈ-ства непријатеља предузета су ради обезбеђења несме-таног повлачења његових главних снага правцем Коз-лук — Јања — Бијељина.

Сутрадан, 26. фебруара, непријатељ је отпочеоповлачење својих главних снага са комуникације Звор-ник — Јања — Бијељина. Њега је потискивала 22. ди-визија НОВЈ. Истог дана су се 4. продетерска и 6. срп-ска бригада пребациле са леве на десну обалу Дрине

и поселе положаје десно од 3. српске бригаде. Због то-га је распоред 3. српске бригаде нешто измењен. Тако

је 1. батаљон бранио рејон к. 109 — укључно Жичкопоље; 2. батаљон рејон од Жичког поља до Коњскеаде; 3. батаљон рејон од Коњоке аде до Шипуље, укљу-чујули и пут који води за Пејића колибу; 4. батаљон

9 Архив ВИИ, кут. 735, рег. бр. 1/2. .

14 241



рејон од овог пута до Софић аде. Штаб бригаде је сме-хнтен у Лешници.

10

Двадесет седмог и 28. фебруара на одсеку одбране3. српске бригаде није било у борби, осим што је наКоњској ади заробљена једна четничка патрола од 5војника, која је покушала да се провуче кроз борбени

распоред бригаде.Непријатељ је у протеклим данима повукао глав-

нину снага правцем село Јања — Бијељина. Повлачењесвојих јединица штитио је јаком заштитницом, која

је 2. марта 1945. године држала урећене положаје заодбрану на периферији Јање. Непријатељева заштитни-ца бројала је око 1.0С0 војника са тенковима и доетаартиљерије, њен је задатак био да обезбеди пристиза-ње неиријатељевих снага у рејон Бијељине, преформи-

рање маршевских колона и даље повлачење према се-верозападу.Авијација НОВЈ је и дал>е у више наврата митра-

љирала и бомбардовала непријатељеве положаје и ње-гове колоне на маршу.

Трећа српска бригада налазила се у дотадашњем рејону одбране на десној обали Дрине, извићала не-пријатеља и изводила узнемиравајућа дејства.

Задатак бригаде био је затварање правца од селаЈање ка Лешници и спречавање дејстава и убацивање

четничких група, ко је је непријатељ појачано уба-цивао.

Трећег и 4. марта није било промена у рејону од-бране бригаде. Непријатељ се није појављивао. Мећу-тим, ноћу измећу 4. и 5. марта једна група четника, сапотпуковником Миланом Лазаревићем, пребацила сена острво измећу два крака Дрине код Пејића аде. Овагрупа је наишла на предстражно одељење бригаде (ја-чине једне десетине), изненадила га и заробила. Изпредстражног одељења два борца су успела да побег-ну и да се врате на положај бригаде где су обавестиликомапданта 4. батаљона о наиаду четника на предстра-жно одељење и његовом заробљавању.

У тој ситуацији је штаб 3. српске бригаде наредио3. и 4. батаљону да се одмах пребаце преко рукавцаДрине и окруже ову четничку групу.


242



Батаљони су одмах приступили извршењу задатака.Видевши да су окружени, четници су покушали да сепо групама у једном чамцу пребаце назад на леву оба-лу Дрине. Међутим, намера им је брзо и лако откриве-на и прва група је ватром уништена на самој реци. Изте групе је само једна тројка успела да се пливањемврати на леву обалу АР и н е - Главнина, јачине 91 чет-ник, била је заробљена и пребачена на десну обалу ре-ке. Четнички командант, потпуковник Лазаревић, приспровођењу у штаб бригаде покушао је да побегне, тесу га спроводници при покушају бекства убили. Мећузаробљеним четницима био је велики број официраи подофицира, који су имали намеру да у Србији изво-де диверзантске акције. Истрагом над заробљеницимапронађен је материјал о четничким јатацима и људима

на које су четници рачунали да им буду при помоћии да им уреде базе за ирикривање. Пронаћен је и штам-пани пропагандни материјал у коме се позивају Србида беже у „Слободне српске планине".

V овој акцији непријагељеви губици су износили:3 погинула и 91 заробљен четник, а заплењено је 22 ау-гомата, 53 пушке, 12 пиштоља и други материјал.

Губитака код једииица 3. бригаде није било, а ос-лобоћено је из заробљенишгва иредстражно одељење.

11

Од 5. до 9. марта 1945. године 3. српска бригада је

провела у истом рејону без битних промена у распо- реду и значајнијих акција.

Ноћу између 9. и 10. марта једна непријатељевагрупа јачине 20 Немаца и 40 четника пребацила се надесну обалу Арине, у рејону Грухоњића аде, ради ства-

рања мањег мостобрана који би послужио за убацива-ње „командоса" у Србију. Група је брзо откривена, аштаб 3. бригаде је наредио да се две чете одмах преба-це на острво и ликвидирају ову непријатељеву групу.Борба је почела 10. марта у 05,00 часова и трајала сведо 15,00 часова истог дана. Непријатељ је давао огорченотпор, који је подржаван артиљеријом са положаја налевој обали Арине. После дуже борбе непријатељ сенашао у безизлазној ситуацији, те је покушао да се вра-ти на леву обалу Арине. Први чамац са тешким наору-Жс^њем, којим је једна група пошла назад, потопљен је

11 Архив ВИИ, кут. бр. 737, бр. рег. 4/7. ;

16* 243



ватром минобацача бригаде. Остала два чамца са чет-ницима избушена су рафалима митраљеза на половини

реке, те су се чамци са побијеним четницима отиснулиниз Дрину. Касније су нађени насукани на десној оба-ли Дрине код Скокића аде. Остатак Немаца пливањем је успео да се спасе и преће на леву обалу Дрине.

Том приликом непријатељ је имао 38 мртвих, а из3. бригаде су погинули Сава А. Арсић, роћен 8. септем-бра 1919. године у селу Каретишту, Милош М. Јовано-вић, роћен 21. октобра 1921. у Чачку и Вукоман Ж.Косић, роћен 8. децемора 1919. у селу Мешеву код Кру-шевца. У борби је 9 бораца 3. бригаде лакше рањено.'-

2

У последњих месец дана борби 3. српска бригадау саставу 2. пролетерске дивизије извучена је са срем-ског фронта и упућена у распоред снага 2. армијеНОВЈ, у чијем је борбеном поретку на Дрини (почет-ком феоруара 1945. године) била створена оперативнапразнина на сектору Ковиљача — Јања.

У првом делу ових дејстава (од 9. до 12. фебруара) јединице 2. дивизије су извеле маршеве и избиле на од- рећене одсеке на реци Дрини, где су извршиле кратке

пршгреме и брзо пребацивање на леву обалу реке. Ту је 3. српска бригада одмах ступила у дејство на левојобали реке.

У другом делу воћена су борбена дејства у рејонуМуслиманеког Шепка, где су од 14. до 18. фебруара 3.српска и 4. пролетерска бригада водиле жестоке од-брамбене борбе ради онемогућавања спајања јединицанемачке 22. ловачке дивизије са снагама непријатељау Бијељини. Трећа српска бригада је 13. фебруара прваизвршила прелаз на леву обалу Дрине и у ноћи измећу

13. и 14. фебруара образовала и обезбедила мостобранза прелаз 4. пролетерске бригаде. Са 4. пролетерскомбригадом одбила је све нападе и извршила више про-тивианада на непријагељеве јединице које су обезбе-ћивале комуникацију. Од 14. до 18. фебруара, држећичврсто положаје на линији к. 141 — к. 217 — Мусли-

12 Архив ВИИ, кут. бр. 727, бр. рег. 4/7.

244



мански Шепак — Црквине — к. 225, бригада је пресек-ла комуникацију и спречила пробој непријатељевихснага ка Бијељини. Жестока борба огледа се у изврше-њу многих наизменичних обостраних јуриша и у више

погинулих на обе стране. Да би непријатељ обезбедиокомуникацију, био је принуђен да предузме напад и сасевера (из Бијељине). Због напада непријатеља са овогправца 3. српска бригада је хитно била повучена надесну обалу Дрине, где је посела и организовала нови рејон одбране.

V трећем делу 3. српска бригада, на десној обалиДрине у борбеном поретку дивизије, узнемиравала јенепријатеља дејством своје артиљерије, минобацача идр. тешког наоружања; убацивањем извиђачких и ди-

верзантских група у непријател>ев распоред и изврше-њем диверзија; нападима са јуришним груиама. Исто-времено, бригада је хватала и уништавала непријате-љеве групе (првенствено четничке) при њиховом поку-шају да се кроз распоред бригаде убаце у њену поза-дину ради разви јањ а разорних диверзантских делат-ности.

245



Глава VI

, ДЕЈСТВА НА ПРОСТОРУ ШАБАЦ — БОГАТИИ

Борбе у долини Дрине биле еу завршене утлавномдо почетка марта 1945. године. Одбацивањем неприја-тељевих снага, које су интервенисале од Добоја премаТузли, створени су услови да се дејства 2. армије НОВЈ(1. марта преименована у ЈА) пренесу у долину рекеБосне, поред осталог и ради пресецања комуникацијеДобој — Босански Брод.

Пошто је дејство 2. армије у доњем току Босне оз-биљно угрожавало повлачење немачких снага, то јештаб немачке Групе армија „Е" одлучио да предузмехитне мере како би јединице 2. армије ЈА одбацио штодал>е од долине Босне и Саве. Ради тога је непријатељпредузео офанзивна дејства респективним снагама. Ње-гова дејства према овом плану била су јача у другојполозини марта 1945. године.

1

Јединице 2. армије ЈА морале су бити обезбеђенеод изиенадних удара и дејства разних квислиншкихснага које су имале задатак да дејствују у њеној по-задини, Зато је позадина 2. армије морала бити сигур-

на а слобода маневра обезбеђена. Према одлуци Гене- ралштаба ЈА (Врховни штаб преименован у Генерал-штаб) 2. пролетерска дивизија је требало да буде анга-жована у развијању дејства на простору село Јања —село Крчина , село Кора ј, а од 28. марта је ставље-на под команду 1. арми је ЈА да би, у саставу Јужнеоперативне групе дивизија, развила дејства на правцуБрчко — Босански Шамац и садејствовала осталим

1 Ослободилачки рат, књ. стр. 513—514. .

247



снагама 1. армије приликом њиховог наступања послепробоја сремског фронта.

Двадесет друга дивизија ЈА сменила је 2. пролетер-ску дивизију у ноћи измећу 10. и 11. марта. Трећу срп-ску бригаду сменила је 8. српска бригада 22. дивизије.

2

Након извршене смене 3. српска бригада је 11. мар-га у 05,00 часова отпочела покрет за прелазак на нозипростор: 1 и 4. батаљон правцем Лешница — НовоСело — село Прњавор — село Змињак — село Дубљегдс су се разместили у кантонману; 2. и 3. батаљонправцем Ново Село — Прњавор — село Дуваниште —село Штитар где су се разместили за одмор; штаб бри-гаде са приштапским јединицама и позадином разме-стио се у селу Белотићу, где је пристигао 11. марта до

14,00 часова.После пристизања 4. батаљона у Дубље он је рас-формиран ради преформирања бригаде у три батаљона.

Дванаестог марта 3. српска бригада се налазила наодрећеном простору са јединицама распорећеним покантоману. Истог дана је извршено преформирање,

реорганизација и попуна јединица, поред осталог, иљудством из 6. српске бригаде која је 4. марта 1945.

расформирана. Преформирање бригаде из четворног утројии састав извршено је према општем нарећењу Ге-

нералштаба ЈА ради преласка на јединствену формаци- ју бригада са циљем лакшег руковоћења и командова-ња јединицама у ЈА.

Од 13. до 26. марта 1945. године бригада је провелау кантонману са јединицама распорећеним на наведе-ном простору. Овај период после преформирања и ре-организације бригада је, поред одмора и редовније ис-хране људства, искористила за извоћење обуке премаизраћеном плану, затим за попуну јединица људством,наоружањем, муницијом и опремом, за спровоћење ме-

ра противавионске одбране (урећење положаја, обука јединица за дејство против нисколетећих непријател е-вих авиона, израда ровова за заштиту људства од ваз-душног напада и др.), за редовно снабдевање и исхра-ну, као и за спровоћење мера хигијене и заштите људ-ства и одржавања борбене готовости код војника и јединица.


248



Норед тога, јединице у кангонману су развиле вео-ма активан политички рад. Тих дана је спроведенакампања за прикупљање помоћи пострадалим крајеви-ма. Тнм поводом борци 3. бригаде су се одрекли трећи-не оброка хране и прикупили око 10.000 кг брашна, 200литара зејтина, 50 кг шећера и других намирница. Уоквиру проелаве Светске омладинске недеље јединицеи појединци 3. бригаде учествовали су у фискултурнимтакмичењима, одржаиим у оквиру 2. дивизије, на ко-

јима су представници 3. бригаде постигли одличне ре-зултаге.

У времену од 26. до 28. марта, док се бригада на-лазила у кантонману, десиле су се у бригади следећепромене:

1. — Према нарећењу штаба 2. дивизије3 3. бата-љон бригаде је 26. марта упућен привремено у састав2. пролетерске бригаде, с којим циљем је извршио по-крет из села Штитара до села Бадовинаца и посео ре-

јон одбране — пут од села Кандрака до Дрине — ук-ључно к. 88 — Трњаци До са две чете на самој Дрини,а са једном четом на к. 109 са које се контролише оба-ла Дрине. Непријатељ је ирема 3. батаљону ангажоваомање четничке делове, који су имали намеру да се пре-

баце преко Дрине и кроз распоред батаљона пробијуу позадину.

2. — Први батаљон 3. српске бригаде, према наре-ћењу штаба дивизије, налазио се у Прњавору у строгојприправности. Остали делови бригаде били су у кан-тонманима и изводили редовну наставу.

Према заповести штаба 2. пролетерске дивизије бр.387 од 28. марта

4 3. српска бригада је 29. марта изврши-

ла мање померање: 1. и 2. батаљон до села Руњана, где

су се разместили, штаб бригаде са приштапским једи-ницама и позадином до села Липнице, а 3. батаљон,пошто је предао положај јединицама 2. бригаде, такоћедо Руњана где је стигао 30. марта у 05,00 часова. Тогадана бригада је остала на одмору очекујући нарећељеза прелаз и дејство на левој обали Дрине.

62 Архив ВИИ, кут. 732-а, бр. рег. 74/4." Архив ВИИ, кут. 733, бр. рег. 11/25.

249



ПРЕЛАЗ НА ЛЕВУ ОБАЛУ ДРИНЕ И БОРБЕ КОД БУКВИКА

И КРУШКОВОГ ПОЛ.А

У време опште припреме ЈА да с пролећа 1945. го-дине општом офанзивом протера непријатеља са чита-

ве југословенске територије, нарећењем штаба 1. арми- је од 30. марта 2. пролетерска дивизија је упућена напростор село Козлук — село Хрновица — село Брање-во, с тим да се одатле повеже са 17. источнобосанскомдивизијом на простору село Јања — Бијељина и 5. кра-

јишком дивизијом на простору Зворник — село Чело-пек,

5 јер је, ради садејства главним снагама у Срему,

од 2. пролетерске, 5. и 17. дивизије, 10 тенкова и дваартиљеријска дивизиона требала формирати тзв. Јуж-ну оперативну групу дивизија 1. армије са задатком

да разбије и уништи непријатеља на десној обали Са-ве, на ширем простору Бијељина — Брчко, а затим дасе пребаци преко Саве и удари у бок и лећа немачкихснага у Срему, те тако осталим снагама 1. армије омо-гући да лакше пробију утврћени сремски фронт.

У духу тог нарећења штаб 2. дивизије је 31. маргаиздао заповест бригадама за покрет.

Трећа српска бригада истог дана је извршиламарш правцем село Руњани — Лешница — село Ци-

ганлија и у рејону Циганлије нребацила се на леву оба-лу Дрине. После преласка преко Дрине бригада је иро-дужила марш преко села Дугог Поља и Бјелошевца досела Бањице где је стигла 1. априла око 10,00 часова.На овом простору бригада се разместила према следе-ћем распореду: 1. батаљон са главнином у рејону Му-слиманске Глиње а са једном четом у Српској Глињи;2. батаљон у рејону села Доње Трнове; 3. батаљон уселу Крчинама; штаб бригаде са приштапским делови-ма у Бањици.

Сваки батаљон је истурањем своје предстраже уче-ствовао у обезбећењу смештаја. Другог априла једини-це бригаде налазиле су се на истој просторији на којојсу се налазиле претходног дана. Слободно време кори-шћено је за извоћење борбене обуке и упознавање ору-жја. Морално и здравствено стање јединица било је


250



добро; ору жј е и опрема такоВе су били у добромстању.

Бригада се припремала за пајављени покрет премазаповести штаба 2. пролетерске дивизије бр. 391 од 3.аирила

6 која је стигла истог дана предвече. Према овој

заповести бригада је извршила марш правцем село Об- ри јеж — село Корај — село Челић и након пристиза-ња на нови простор разместила се према следећем рас-пореду: 1. батаљон у северни део села Челића, а 2. и 3.батаљон у рејону села Ратковића. Други батаљон од-мах је примио и посео положаје 2. славонске бригаде28. ударне дивизије ЈА. Са једном четом посео је деодрума испред села Пукиша око 1 км десно и лево, аостатак батаљона налазио се у Ратковићима. Непосред-

но обезбећење батаљон је вршио једним истуренимпредстражним одељењем на Добровск ој коси. Трећибатаљон је примио положаје 17. славонске бригаде 28.ударне дивизије, те је једну чету истурио на к. 249 иГајеве, а остале јединнце разместио у јужном делу Рат-ковића. Штаб бригаде сместиосе у Челићу у зградиХаџи-Рашида Ибрахимовића.

За време марша и размештаја јединице бригаденису долазиле у контакт са непријатељем.

Трећег априла бригада је упутила једну извићачку

групу јачине 20 бораца у правцу села Забрћа. За вре-ме извићања група је наишла на четнике у селу Зови-ку. Дошло је до оштре борбе. Пошто је четника билооко 1.000, група се морала повући у састав бригаде.Том приликом су погинули Влада М. Богдановић, ро-ћен 9. марта 1925. године у селу Паковраћи код Чачка,Миодраг Д. Вучић, роћен 12. јула 1919. у селу Селиштукод Трстеника, Борће М. Марковић, роћен 22. сепгем-бра 1922. у селу Сливову, срез грачанички и МилованРадуловић, роћен 27. јуна 1923. у селу Гаглову, срез

расински. V овој борби велику храброст, сналажљи-вост и смелост показао је извићач Саво, који је ликви-дирао непријатељеву патролу од 5 четника.

Према заповести штаба 2. дивизије од 4. априла ко- ју је штаб 3. бригаде примио истог дана у 23,45 часа,требало је да се 2. дивизија 5. априла пребаци на про-стор села Горње и Доње Брке и Јабучика и одатле по-

6 Архив ВИИ, кут. 735, бр. рег. 1/2. < . :

;

251



веже лево еа деловима 2. армије, а десно са 17. удар-ном дивизијом.7 С тим циљем је 3. српска бригада уноћи измећу 4. и 5. априла извршила марш правцемРатковићи — село Вражићи — село Зовик — село Гор-њи Рахић. У току марша колона је била откривена и

тучена ватром непријатељеве артиљерије из рејона се-ла Паланке и Горње Брке. Непријатељеви по ложа јибили су на линији Паланка — село Вукеље — село Му-слиманска Маоча — село Рашљани — село Горњи Хр-гови. Састав непријатељевих јединица испред бригадебио је мешовит. Било је ту Немаца, четника, усташа,зеленог кадра и руских белогардијаца. Намера овакоудруженог непријатеља била је да држи и контролишекомугшкацију Брчко — село Срнице — село Сребрник.

Бригада је из покрета извршила снажан напад нанепријатељеве јединице и протерала их из села: Вуке-л>е, Вујичића, Гајева и Лукавца. Када је бригада пре-ла у гоњење и почела напад на село Буквик, једна ве-ћа јединица квислиншког зеленог кадра ушла је у селоДоњи Рахић са намером да нападне бригаду са бокаили лећа. Овај покушај непријатеља био је на времеоткривен, те је штаб бригаде одмах упутио 3. батаљонпрема овим снагама непријатеља. Батаљон је у снаж-ном нападу разбио непријатеља и предузео гоњење

према селу Паланци. Овом приликом 3. батаљон је ус-поставио чврсту тактичку везу са батаљонима првелиније 4. пролетерске бригаде и бочним нападом са-дејствовао им у ослобаћању села Паланке.

Истовремено су усташе и четници из села Раш-љана нападали на лево крило 1. батаљона. У самомпочетку напад је заустављен, а затим око 18,00 часованепријатељ је одбачен ка селу Буквику где је орга-низовао линију одбране.

У таквој ситуацији штаб 3. српске бригаде је од-

лучио да одмах предузме напад на непријатељеву сд-брапу код Буквика. Напад је почео 5. априла у 20,00часова после кратке артиљеријске припреме и до по-ноћи село је потпуно очишћено од непријатеља. Затим

је бригада, на достигнутим положајима у рејону Бук-вика, привремено прешла у одбрану, јер је откривеноприсуство нових снага непријатеља, а ситуација је


252



била нејасна. Бригада је успоставила одбрамбени по-ло>:сај на линији Буквнк — к. 133 — к. 105 — Студен-ча — десна обала речице Мале Тиње — северозападнидео села Гајеви. Непријатељеви губици у борбама во-ћеним 5. и 6. априла износили су 26 погинулих и 38 ра-њених, док је у бригади било свега 5 рањених бораца.Заплењено је 23 пушке и један тромблон. Штаб бри-гаде се сместио у Буквику у кући Илије Ратковића.3

За то време су 2. и 4. пролетерска бригада ослобо-диле села Паланку, Брку, Бодериште и Брод, пресеклеправац Босански Шамац — Брчко и почеле непосре-дан притисак на Брчко. Седамнаеста и 5. ударна диви-зија поселе су положаје за напад на брчки мостобранса истока и југа. Босутска група дивизија 1. армије,на левој обали Саве, ослободила је села Стражинце и

Рачиновац и напала непријатеља на линији село Вр-бања — село Сољани — село Дреновци — село Бурићи.

Према плану штаба 2. пролетерске дивизије за на-пад на Брчко 3. српска бригада је 6. априла задржанана ранијим положајима да и даље затвара и извићаправац Брчко — село Церик. Једино је њен 2. бата-љон извршио покрет преко села Витановића до селаБуковца и у том рејону посео положај. Непосреданборбени контакт главнине батаљона са непријатељем утоку дана није успостављен. Само се извићачка патро-

ла 2. батаљона сукобила са чегницима код места зва-ног Билићи и заробиле четири четника. Утврћено једа се непријатељ повукао у правцу Босанског Шамца.

Седмог априла ситуација код 3. српске бригаде би-ла је непромењена. Извићачка патрола 2. батаљона јеу селу Улицама око 16,00 часова заробила 10 четника.Истог дана еу 2. пролетерска бригада, 17. и 5. ударнадивизи ја ослободиле Брчко, а Босутска оперативнагрупа дивизија 1. армије избила је пред села Гуњу и

Врбању.После ослобоћења Брчког 2. пролетерска дивизија

је продужила наступање десном обалом Саве ка селуОрашју и Босанском Шамцу. При томе је 8. априла 3.српска бригада наступала правцем село Буквик — селоВитановићи — село Доњи Жабар, после борбе протнв

8 Архив ВИИ, бр. рег. 4/7.

и §



остатака усташа и четника стигла на свој маршевскицил> и преноћила у ширем рејону села Човић Пол>е.

Усташе и четници су под сталним притиском бри-гада 2. пролетерске дивизије у нереду одступали управцу Босанског Шамца и Добоја тежећи да доћу уконтакт са Немцима који ће их прихватити и обезбе-дити храном и муницијом.

Деветог априла, наступајући као лева колона 2.дивизије, 3. српска бригада је чистила терен, нападалаи уништавала непријатеља по батаљонским нападнимколонама. Том приликом је 3, батаљон напао село Боки протерао непријатеља из рејона овог села, а 2. бата-љон је претрееао терен правцем преко села Баткуша.Први батаљон, штаб бригаде и пршптапске јединицекретале су се иза 2. батаљона.

Истог дана бригада је наставила покрет. Први ба-таљон је пребачен у први ешелон и кретао се правцемза село Крушково Поље. Из покрета је протерао непри-

јатеља са предстражних положаја у рејон села Хасића.Приликом уништења бункера у борби за Хасић наро-чито се истакао бомбаш 3. чете 1. батаљона БориславСтанковић.

Други батаљон наступао је правцем село Обудовац —село Баткуша — село слатина — село Милошевац. Ион је из покрета протерао непријатеља са више уза-

стошшх положај а. При томе је на јтежу борбу имао уселу Милошевцу, а у борби у рејону Слатине се иста-као бомбаш 2. чете овог батаљона омладинац ЖаркоМарић.

Трећи батаљон наступао је правцем према селуБрвнику и водио борбу против непријатеља у самемселу. Ту је смртно рањен заменик команданта батаљо-на Жарко Р. Васиљевић, роћен 1. септембра 1920. годи-не у селу Петровићима код Никшића. Погинуо је итринаестогодишњи борац Мој сије Вујичић родом изсела Мојсиња код Чачка.

Следећег дана, 10. априла, јединице 3. бригаде др-жале су исте положаје са којих су одбиле бројне напа-де ненријатеља. Нарочито тешке нападе је издржао 1.багаљон. Он је у почетку изгубио рејон одбране, али

је противнападом успео да протера непријатеља и дапоново овлада Крушковим Пољем. Непријатељ је од-ступио у правцу Босанског Шамца. За то време је 2.

254



Напад бригаде на Брвник и Крушково Поље(8—10. VI 1945. год.).

батаљон остао на свом рејону одбране и подржаЕаоборбу 1. батаљона на простору Крушковог Поља. Уз то

је, приликом претреса терена, заробио 80 четника и за-пленио 28 пушака, 1 радио-апарат и доста стоке и ма-теријала. Трећи батаљон је одбијао нападе непријате-ља у садејству 2. батаљона 2. пролетерске бригаде и ли-квидирао једно непријатељево упориште. У 16,00 часо-

255



ва 3. батаљону је нарећено да одмах крене у правцуКрушковог Поља и тамо поседне одбрану десно од 1.батаљона.

Губнци непријатеља у борбама код Хасића и Кру-шко.^ог Поља 9. и 10. априда износили су око 90 поги-нулих и 150 рањених усташа. Заплењено је 13 пушко-митраљеза, 31 пушка, 35 бомби и др. На страни једи-ница 3. бригаде је погинуло 10 и рањено 28 бораца. По-

ред већ поменутих припадника 3. бригаде ту су пош-нули: Андрија М. Васиљевић, роћен 1926. године у се-л^ Шутцима код Љига, Никола Г. Вучетић, роћен 5.марта 1922. у Никшићу, Будимир С. Врањанац, роћен22. октобра 1922. у селу Пепељевцу код Крушевца,Сретеп Илић, роћен 14. јану ара 1926. у селу Кобиљукод Крушевца, Сретен Н. Милосављевић, роћен 8. маја

1922. у селу Пепељевцу код Крушевца, Адам Митић, рођен у еелу Трупалама код Ниша, Чедомир М. Сокић, роћеп 8. јануара 1924. у селу Липници код Чачка, Ради-воје М. Славковић, роћен 18. фебруара 1925. у селуШарлинцима, срез добрички.

Штаб бригаде налазио се у селу Корници.9

БОРБЕ ЗА ОСАОБОБЕЊЕ БОСАНСКОГ ШАМЦА

Претрпевши поразе у дотадашњим борбама, непри- јатељ је био приморан на одступање у правцу Босан-ског Шамца. Друга пролетерска дивизија је прешла угоњење како не би дозволила непријатељу да се средиза пружање организованог отпора. Поред тога, било јепредвићено да се дивизија пребаци на леву обалу рекеБосне да би предухитрила маневар немачког 34. армиј-ског корпуса на правцу Брчко — Босански Шамац. За-то је штаб 2. пролетерске дивизије издао заповеет 3.српској и 2. пролетерској бригади за напад на Босан-

ски Шамац.За непријатељеву одбрану Шамац је представљао

веома важно упориште, које је нашим снагама спреча-вало прелаз преко Босие и Саве.

Зато је дејство 3. српске и 2. пролетерске бригадеза овладавање овим непријатељевим упориштем било


256



веома важно. Брзим ослобоћењем Босанског Шамца ипребацивањем преко Саве вршио би се притисак у де-сни бок и позадину неприј атсљевог распореда на срел!-ском фронту. Овакав продор стварао би услове за л?к-ше дејство снага Прве армије на сремском фронту.

Непријатељ је ценио важност одбране овог упо- ришга, па га је организовао за одбрану као насељеноместо. При томе је искористио и постојећи насип окоБосанског Шамца. Са насипа терен је откривен и по-годаи за тучење бришућом ватром. Разна испупчељастварала су могућност организације успешне унакрсневатре и доброг ватреног система. Непријатељ је то ве-што и на време искористио, као и околност што се на-сип у продужетку везује за пут који иде према Орашју,

чил1е се још више ојачавала одбрана Босанског Шамца.Нападу 3. бригаде претходило је извићање непри- јагељеве одбране и консултовање са месним партизан-ским јединицама и командама. На крају је извршечокомандантско рекошосцирање (извићање). Одлучеао

је да се цео систем одбране најпре туче снажном ват- ром артиљерије, минобацача и целокупног тешког нао- ружања бригаде. После ове ватрене припреме напад јетребало извршити јуришним одредима са што мањеснага у нрвом ешелону. Јуришним одредима требало је

продрети у систем одбране и освојити поједина утврће-ња, а главним снагама бригаде брзо упасти кроз ство-

рене пролазе и наставити дејство у граду. Затим јеглавнином бригаде требало енергично гонити неприја-теља и „на његовим лећима" се пребацити преко Савеи створити мостобран на левој обали реке.

За извршење овако постављеног плана 3. бригада јеојачана дивизијом артиљерије . Концентричном ват- ром артиљерије, минобацача и аутоматских орућа цеде

бригаде (митраљеза и пушкомитраљеза) јединице 3.бршаде у првом налету су сломиле систем ватре и од-бране непријатеља на насипу испред града и на ивициграда. Једанаестог априла око 09,00 часова два јуришнаодреда, јачине по један ослабљени батаљон, у снажком

јуришу су упали у створену брешу на насипу и крознепријатељеву одбрану незадрживо продрли у град. За

јуришним одредима убачене су остале јединице бри-гаде. Заједничким напорима до 17,00 часова град јепотпуно ослобоћен, а иепријатељ протеран преко Саве.

14 257



У борби за Босански Шамац 1. чета 3. батаљонадејстБовала је на десном крилу борбеног поретка бри-гаде дуж десне обале Саве са задатком да спречи од-ступаље непријатеља овим правцем. Водови и одељењачете ировлачили су се кроз непријатељев распоред, на-

падали га с бока и леђа, уиосили забуну и олакшалинапад осталих делова бригаде. У борби за град наро-чито се истакао пушкомитраљезац Старчевић ко ји јесвојом хроброшћу прецизном ватром и упадима у не-пријатељев борбени поредак унео праву пометњу у не-пријатељеву одбрану.

10

Трећа српска бригада у садејству са деловима 2.пролетерске бригаде, који су јој помогли при униште-њу непријатеља на десној обали Босне и у мећуречјуСава — Босна, извела је напад на Босански Шамац ире-

ма начелима која важе за напад на утврћено насељеноместо. Њене јединице је подржавао један артиљериј-ски дивизион, тако да су батаљонске нападне колоне,због концентричне ватре артиљерије, минобацача и те-шког аутоматског оружја, ослободиле град без некогозбиљнијег отпора.

У борбама за ослобоћење Босанског Шамца губи-ци непријатеља, које су му нанеле јединице 3. српскебригаде, износили су 25 погинулих, 15 рањених а вели-

ки број се утопио у Сави приликом бекства и спасава-1ва испред јединица 3. српске бригаде. Заплењено јс 1тешки митраљез „бреда", 10 пушкомитраљеза, 45 пуша-ка, 3 брдска топа, 1 тешки минобацач, 2 мотоцикла, 30бицшсла и 1 аутомобил.

На страни 3. српске бригаде било је 11 погинулихи 19 рањених бораца.

11 Утврћено је да су том приликом

изгубили живот Милан Ј. Бошковић, роћен 3. фебруара1907. године у селу Тешићи, срез моравски, СветозарР. Гојковић, из села Каменара код Крушевца, Радомнр

Б. Давидовић, роћен 7. септембра 1925. у селу Сенцукод Крушевца, Милорад Ж. Бокић из села Гредетина,срез моравски, Александар Б. Бокић, роћен 20. јануара1922. у селу Ратајама код Александровца, Љубисав Мг-

10 Опис борбе за ослобоћење Босанског Шамца извршен јена основу изјаве генерал-мајора ЈНА у пензији Михаила Гав- риловића, тадашњег команданта 3. српске бригаде.


258



љатовић, роћен 15. сепгембра 1926. у селу Речићи, срез јабланички, Радивоје М. Јеремић, роћен 2. јула 1924.у селу Мојсињу код Чачка, Вукадин В. Костић, роћен1927. у селу Пепељевцу код Крушевца, Христивоје Ж.Савић, роћен 8. маја 1925. у селу Великом Дреновцу,

срез моравски, Миодраг Томић из села Мршинаца код Чачка и Жарко Шљивић, роћен 2. јуна 1921. у селуМилочају, срез жички.

После ослобоћења Босанског Шамца 2. пролетер-ска дивизија је добила задатак да контролише и изви-ћа мећупростор измећу Саве и Босне због чега је 3.српска бригада требало да поседне простор БосанскиШамац — село Оштра Лука — село Бок с тим да изви-ћа и контролише правце који воде из долине Саве иБосне, а делом снага да обезбећује Босански Шамац.

Дванаестог априла јединице 3. бригаде налазилесу се на истим положајима које су запоселе од-мах после ослобоћења Босанског Шамца. Додира санепријатељем није било. Упућене су извићачке патро-ле преко Саве и Босне с циљем да открију присуствонепријатеља. Непријатељева артиљерија повремено јетукла рејон Босанског Шамца.

У Босанском Шамцу бригада је другог дана послењеговог ослобоћења организовала приредбу. Хор бри-

гаде (48 певача) певао је борбене песме, било је рецита-ција и изведен је скеч „Мати". После програма било јенародно весеље.

ЧИШНЕЊЕ ПРОСТОРИЈЕ БРЧКО — БИЈЕЉИНА

; ; од ЧЕТНИКА

« Према телефонском нарећењу штаба 2. пролетер-ске дивизије, 3. српска бригада је 13. априла извршила

покрет правцем село Црквина — село Хасић — НовоСело — село Брвник — село Оштра Лука.

Бригада се разместила према следећем распореду:3. батаљон у селу Брвнику са задатком да контролишедесну обалу Саве; 2. батаљон, штаб бригаде са при-штапским јединицама и позадином у селу Оштрој Лу-ци, 1. батаљон у току дана остао је на положајима наСави и Босни код Босанског Шамца до смењивања од

јединица команде места Босански Шамац.

17* 259



Према заповести штаба 2. дивизије 3. српска бри-гада се од 14. априла у 16,00 часова до 15. априла у01,00 час пребацивала преко Саве код Орашја, а затимнаставила покрет до села Жупање где се прикупила даби продужила марш ка селу Штитару.

У то време на северу су јединице 1. армије, послепробоја сремског фронта, ослободиле Винковце. Тиме је била завршена сремска операција у којој је неприја-тел> успео да извуче главнину снага и одступи на севе- розапад. После тога су јединице 1, 2. и 3. армије ЈА нашироком фронту приступиле гоњењу непријатеља пре-ма Загребу, Вараждину и даље на запад.

Друга пролетерска дивизија је добила наређење даизаће из састава Јужне оперативне групе дивизија 1.армије и да се стави под непосредну команду Генерал-

штаба ЈА, да се одмах прикупи и пребаци на десну оба-лу Саве и размести на простору Брчко — село Челић

— Бијељина — село Козлук, те да чисти Семберију иМајевицу од преосталих чегничких, усташких и друшхнепријатељевих група.

У току покрета за Штитар 3. српска бригада нри-мила је нарећење штаба 2. дивизије да се одмах вратиназад и пребаци на десну обалу Саве што је и извр-шено. У рејону села Видовице бригада се разместилапрема следећем распореду: 1 и 3. батаљон у селу Копа-ници; штаб бригаде са приштапским деловима у селуВидовици; 2. батаљон је према нарећењу штаба диви-зије још 13. априла из Оштре Луке упућен за Брчко

ради обезбећења града и чишћења његове околине одчетника.

12

Према нарећењу штаба 2. дивизије 3. српска бри-гада је 16. априла наетавила покрет из рејона селаВидовице за Брчко, где јој се прикључио 2. батаљони разместила се на ширем простору села Горњег Боде-

ришта према следећем распореду: 1. батаљон у рејонуШаторовића, 2. батаљон у рејону Дубравица, а 3. бата-љон, штаб бригаде са приштапским деловима и позади-ном у рејону Бодеришта.

Седамнаестог априла у 05,00 часова 3. српска бри-гада наставила је покрет по самосталним батаљонскимколонама: 1. батаљон правцем Дубравица — село Пу-

12 Архив ВИИ, куг. 737, бр. рег. 4/7.

260



кић — село Челић — село Брда — село Корај и разме-стио на простору села Кораја и Пушковца; 2. батаљонправцем село Шаторовићи — село Ратковићи — село

Челић — село Пирковци — село Трњаци — село При-бој и разместио на простору села Трњака и Прибоја;

3. батаљон правцем село Горње Бодериште — село Рат-ковићи — село Пирковци — село Трњаци — село При-бој — село Крстац и разместио се у рејон села Сни-

јежнице и села Крстац. Штаб бригаде са приштапскимделовима пребацио се у село Лопаре.

За време марша 3. батаљон се 17. априла око 14,00часова у селу Прибоју сукобио са око 300 четника, раз-био их и протерао у правцу планине Мајевице. Исто-времено је 2. батаљон у селу Трњацима водио борбуса око 50 четника и протерао их у правцу Петровогбрда. Затим је наишао на групу од око 20 четника иодбацио је у правцу села Обршине. За то време је ба-таљон из марша протерао неколико група четника одкојих је једна побегла у правцу села Обријежа, а оста-ле у правцу Лознице на Дрини.

Осамнаестог априла су 2. и 3. батаљон 3. српскебригаде чистили терен од четника на обронцима ила-нине Мајевице. Приликом чишћења терена није дош-ло до борбе, јер су деморалисани четници панично бе-

жали, повлачили се у дубину планине и ту скривали.И 19. априла 3. бригада је претресала терен. Разби- јене и обезглављене четничке групе нису се усући-вале да прихвате борбу, већ су се повлачиле. Тог данасу поред реке Јање откривене четничке бригаде укупне

јачине 100—120 четника под воћством Митра Керови-ћа, а на Плочи три четничке бригаде у јачини од 80до 100 четника под командом Радивоја Керовића.

Батаљони 3. бригаде су дејствовали према следећем распореду: 2. батаљон је претресао села и насеља То-бут, Лабуцку, Зло Село, Јасике, Плоче, Бијеле Шљиве,Лћимовиће, Столице и Коњиковиће и на коси Златовооткрио око 80 четника под командом Милана Марића;3. батаљон је претресао села Снијежницу, Црни Брх,Јасиковац, Чакловицу и Паљеву и приликом претресазасеока Протића наишао на груиу од 60 до 70 четпика,која су без борбе побегли у правцу села Васиљевића иСавића; 1. батаљон је претресао околину села Ко ра јаи Тутњевца не наишавши на непријатеља.

261



Од 20. до 22. априла бригада је остала на истом ге- рену и по батаљонима формирала потерна одељења ко- ја су претресала терен и трагала за четницима и ус-ташама. Бригада је била у сталној приправности. Зато време је сваки предах у борби и краћи одмор у је-

диницама бригаде коришћен за политички и култур-но-просветни рад, за спремање културно-забавних при- редби, издавање бригадног листа, батаљонеких билте-на и четних џепних новина. Чланци су писани тако ре-ћи на ногама или на положају у заклону. Готово у сва-ком селу кроз које су њене јединице пролазиле одр-жаване су приредбе и друге манифестације. Мештанису масовно учествовали на овим приредбама и скупо-вима које је организовала бригада.

Према нарећењу штаба 2. пролетерске дивизије 3.

српска бригада је 23. априла у 05,00 часова почела по-

крет пребацивање у рејон Бијељине. Маршеви су из-

ведени у самосталним батаљонским колонама према

следећем распореду: 1. батаљон правцем село_Корај —

село Тутњевац — село Сухо Поље — Бијељина, где се

разместио за одмор; 2. батаљон правцем село Трњаци

— село Лопаре — село Челић — село Поточари — Брч-

ко и разместио се за одмор на простору Поточари —

Брчко; 3. батаљон правцем село Снијежница — селоКрстац — село Мезграја — село Корај и разместио на

простору Кораја и Тутњевца; штаб бригаде са при-

штапским деловима и позадином правцем село Лопа-

ре — село Челић — село Корај — село Сухо Поље —

Бијељина где су се разместили.

Од 24. алрила до 2. маја 1945. године бригада је

остала на ширем простору Бијељина — Брчко чистећи

терен од четника, зеленокадровских и усташких оста-така. Батаљони су редовно претресали терен, патроли-

рали и вршили изненадне испаде мањим јединицама у

разним правцима и по различитом времену. Неангажо-

ване јединице изводиле су редовну обуку и одржавале

састанке са народом. Бригада је са јединицама, разме-

штсним у Бијељини, учествовала у дефилеу поводом

прославе Првог ма ја . ; к » .

262



ПРЕБАЦИВАЊЕ БРИГАДЕ НА КОПАОНИК

Генералштаб ЈА је 30. априла 1945. године наре-дио 2. пролетерекој дивизији да се пребаци на просторКуршумлија — Брус — Ушће — Нови Пазар — Краље-во ради контроле и чишћења ове територије од четнич-

ких остатака и других непријатељевих група и пружа-ња помоћи органима народне власти и друштвено-ио-литичких организација у срећивању прилика.

Суградан, 1. маја, штаб дивизије је дао јединица-ма план превожења железницом од Београда до Крагу-

јевца, Јагодине (сада Светозарево), Краљева и Крушев-ца и наредио им да очисте терен од заосталих четпич-ких група у захвату долине Западне Мораве, на мећу-простору Котленик, Јухор, Гледићке планине, Столови,Жељин, Гоч и Копаоник.

13

Трећа српска бригада се до 3. маја задржала иапростору Мајевице и Посавине, а затим тога дана у12,00 часова предузела покрет преко Бијељине и ире-бацила се преко Саве код Сремске Раче. Након прела-ска Саве бригада је продужила покрет преко села Куз-мина и Мартинаца где се убацила у воз и пребацила уЗемун. Позадина бригаде убацила се у воз у СремскојМитровици и превезла у Земун. Из Земуна се пребаци-ла у рејон Бежаније.

Петог маја бригада се припремала за настављаљепокрета. У 13,00 часова 1. и 3. батаљон пребацили су сеиз Бежавије у Београд, где су се до 21,00 чаеа укрца-ли у зоз чи ја је композиција кренула за Крагу јевац.Трапспорт је стигао у Крагујевац 6. маја у 10,00 часо-ва. После искрцавања 1. батаљон је размештен у селуКнићу, а 3. батаљон у рејону села Лаћеваца и Трњака.

Идућег дана у 04,00 часа 2. батаљон, штаб бригаде,приштапске јединице и позадина бригаде извршили супокрег из Бежаније за Београд где су се у 21,00 час

укрцали у железничку композицију и кренули за Кра-љево. На железничку станицу Краљево стигли су 7.маја у 01,00 час. После искрцавања 2. батаљон се пре-бацио у село Рибницу и ту разместио, а штаб бригадеса приштапским јединицама и позадином је остао уКраљеву.

13 Архив ВИИ, кут. 185, рег. бр. 41—2/2.

263



Седмог маја 1. батаљон је претрееао терен: 1. имитрзљеска чета правцем Голо брдо — Вучје поље —к. 430, а 2. и 3. чета правцем Горња Мала — Липов врх

— Чукар — Кобиља бара. Део батаљон је избио на по-ложај Вучје поље — Орлови.

Следећег дана је настављен претрес терена, а уве-че су се батаљони вратили у своје гарнизоне. Прили-ком акција претреса терена нису воћене борбе противчетника јер су их ови избегавали. Мећутим, утврћено је да је неколико група четника под командом ДрагишеВасиПа прешло преко Западне Мораве.

Док су једни делови чистили терен од заосталихнепријатељевих група, остале снаге су се одмарале,срећивале и изводиле стручну и војно-политичку на-ставу. Према изричитој директиви, војно-политички и

партијски органи бригаде су контактирали са органи-ма народне власти, друштвено-политичким органима и

јединицама Корпуса народне одбране и милиције даби им пружили што већу помоћ.

Од 9. до 12. маја 3. српска бригада пребачена је из рејона Краљева у рејон Ушћа према следећем распо- реду:

— 9. маја у 20,00 часова 1. батаљон је извршномарш од Краљева до села Самаиле у чијем се рејону

размсстио да би већ сутрадан у 20,00 часова наставиопокрег са две чете правцем село Горњи Дубац — селоБелан — село Богалово — к. 1012, а осталим јединица-ма преко Дупца и Пропјенице до села Толишнице, чи-стећи терен од мањих четничких остатака;

— 9. маја у 06,00 часова 2. батаљон је извршиомарш до Врњачке Бање одакле је 10. маја у 05,00 часо-ва наставио марш правцем село Дуга — Љескова коса — к. 828 — Гаравиште — Вуково брдо — Црни врх —

село Предоле и ту се разместио. Већ 11. маја батаљон је делом снага продужио марш правцем Предоле —село Мећуречје — Ушће, а са две чете правцем Предо-ле — село Плана где су избиле на комуникацију заУшће код села Баре. Дванаеетог маја у 12,00 часовабатаљон је предузео чишћење терена: 1. чета правцемсело Милавчевићи — село Дољани — село Гладнице —село Зацкуље; 2. чета правцем Јабуково поље — село

264



Косурићи — Железница — Коријени. Остатак батаљо-на извршио је марш за Ушће где је стигао око 20,00часова;

— 10. маја у 20,00 часова 3. батаљон је извршиомарш са две чете правцем Краљево — село Драгосињ-

ци, а осталим јединицама правцем Краљево — селоРибница — село Камиџора, 11. маја је продужио маршправцем Камиџора — село Каменица — село Брезна,а 12. маја правцем Брезна — село Вишњица — селоПредоле, где се после извршеног марша разместио;

— штаб бригаде са приштапским деловима и поза-дином пребацио се 12. маја у 04,00 часа возом из Кра-љева у Ушће и ту се сместио.

Тринаестог и 14. маја бригада се налазила у истим рејонима и мањим јединицама вршила претрее терена.За време претреса није дошло до борбе са четницима.Према подацима добивеним од обавештајних органа имештана утврћено је да се на овом терену крије око40—50 четника, који се крећу у групама 3—5 и избега-вају сваки сукоб. Иако је чистила терен од оетатаканепријатеља, 3. српска бригада је прешла са ратног намирнодопско стање са основним задатком да срећује

јединице, изводи војно-политичку наставу и решавакадровска, нартијска и материјално-техничка питања.

Истовремено су јединице бригаде одржале политичкезборове и културно-забавне приредбе.

Петнаестог маја 1945. године јединице бригаде на-стављале су рад према плану обуке и претресање тере-на. Прва чета 3. батаљона уггућена је у рејон ВрњачкеБање и разместила се у Новом Селу. Штаб бригаде саириштапским јединицама и позадином налазио се уУшћу, а батаљони у следећем распореду: 1. батаљон наширем простору села Савова и Оршице, а са две четеу селу Понарима; 2. батаљон у рејону Ушће, а са двечете у селу Коријенима; 3. батаљон у рејону села Пре-дола. У оваквом распореду јединица, спремним за бор-бу против четника, затекао је крај рата 3. српску бри-I аду.

14

У овом периоду борбе (у завршној фази ослобоће-ња земље), док су јединице 2. армије изводиле офан-


265



зивна дејства на правцима: Бијељина — Брчко, Тузла — Добој и другим, 2. пролетерска дивизија својим деј-ством на простору село Јања — село Крчина — селоКорај и чишћењем терена од четника обезбећивала јенеометано дејство јединица Друге армије и дејствовала

на правцу свог покрета и напада.V првом делу овог периода 3. српска бригада успе-

шно је дејствовала на десној обали Дрине. Почеткомаприла 1945. године бригада је прешла с деене на левуобалу реке и дејствовала западно од села Кораја наширем простору село Челић — село Ратковићи. Овимдејствима бригада је омогућила 17. дивизији да уз по-дршку 2. пролетерске дивизије 2. априла 1945. годинеослободи Бијељину и протера 65. пешадијски пук не-мачке 22. пешадијске дивизије ка Брчком. Бригада је

наставила дејства на простору село Зовик — село Гор-њи Рахић, разбила чегничке снаге код села Буквика иКрушковог Поља и обезбећивала 17. источнобосанскудивизију и 2. пролетерску бригаду 2. дивизије у борба-ма за ослобоћење Брчког. Као резултат ових борби ппо-дужено је наступање 2. пролетерске дивизије дуж де-сне обале Саве, која је 8. априла ослободила Орашје,а 3. српека бригада заједно са 2. пролетерском брига-дом је 11. априла 1945. године ослободила БосанскиШадгац.

V другом делу овог периода бригада је дејствова-ла прво на уништавању четничких оетатака на оброн-цима планине Мајевице (од 17. до 22. априла), а затпмна ширем простору Бијељина — Брчко (до краја апри-ла).

т1ишћење терена је вршено свакодневним претре-

сатћем патролама и изненадним дејствима јединица од-говарајуће јачине у различитим условима и на свимправцима.

Најзад, у трећем делу овог периода бригада је ире-бачена из источне Босне у долину Ибра — у рејон Уш-ће, где је наставила да чисти терен од остатака четни-ка . Ту је дочекала и 15. ма ј 1945. године, дан ослобо-ћења Југославије.

Трећа српска народноослободилачка ударна бри-гада прошла је током народноослободилачког рата те-жак пут. Брзи покрети, вешти маневри, и изненадни на-пади, препади и удари, правилан избор и начин деј-

266



ства, краткотрајне и одлучне борбе били су основпакарактеристика њених борбених дејстава. При том јењена ударна моћ непрекидно расла; постајала је све

јача, јединетвенија, покретљивија и убојитија.

Бригада је успешно савладала многобројне тешко-ће захваљујући, пре свега, високој свести, борбености,истрајности и самопрегору својих бораца и руководи-лаца. Она је умела и у најтежим ситуацијама да смог-не снаге и зада непријатељу ударац. V тим замашнимборбама бригада је стицала драгоцено ратно искуствои веома брзо је сазревала.

Идући без предаха и увек доследно путевима ре-волуције, 3. српска ударна бригада је дала частан до-принос историјској победи. Томе су доста допринели

руководиоци јер су увек били у средишту догаћаја.Командни и руководећи састав израстао је непосредноиз њзних редова, од бораца који су делом показали дамогу одговорити тим дужностима.

И поред великих губитака које је трпела у многимтешким борбама, 3. ерпска ударна бригада је сталнонопуњавана, и то највише омладинцима и омладинка-ма из Србије. Из њених редова израсло је неколико до-брих руководилаца и сиособних војно-политичких рад-

ника, којима су попуњаване друге јединице НОВЈ иЈА, органи народне власти и друштвено-политичке ор-ганизације на терену.

Ратовала је у Србији, Санџаку, Црној Гори, Сремуи источној Босни. Под њеном заставом, поред Србија-наца, борили су се и борци из других крајева наше зе-мље. Свуда куда је пролазила ширила је и учвршћи-вала братство и јединство југословенских народа и на-

родности. Њене борбе и победе и њене опште каракте- ристике уврстиле су је у ред најбољих јединица НОВЈи ЈА.

За ратне заслуге и подвиге у народноослободилач-кој борби 3. српска бригада је више пута истицана ипохваљивана. На предлог врховиог команданта ЈНАмаршала Југославије Јосипа Броза Тита највише пред-ставништво народа и народности СФРЈ одликовало јебригаду Орденом заслуге за народ са златним венцем.Бројним високим орденима одликовани су многи

267



њени борци и руководиоци, а њих 9 и Орденом народ-ног хероја. Поред тога, бригада је добила и друга зва-нична признања свог Врховног команданта и другахвисоких војно-политичких руководилаца социјалистич-ке Југославије.

Врховни командант оружаних снага Југославијеодао је бригади последње највеће признање за ратнезаслуге када је 7. октобра 1953. године издао наредбукојом је 3. српска народноослободилачка ударна бри-гада проглашена 19. пролетерском бригадом.

ш



С А Д Р Ж А Ј

Г л а в а I

Страна

УВОД 5

ФОРМИРАЊЕ 3. СРПСКЕ УДАРНЕ БРИГАДЕ — — — 43

Припреме за прелаз у Србију и покушај форсирања Лима 46

Форсирање Аима и избијање у долину Ибра — — — 49

Марш и борбе у захвату долине Ибра — — — — — 57

Извлачење из долине Ибра и дејства на просторији Мили-

ћи — Добри До — Врмбаје — —• — — — — — — 67

Операције на просторији Голија — Јавор, продор преко

комуникације Ужице — Пожега у правцу Повлена — — 78

Повлачење ударне групе на слободну твриторију Црне

Горе — — — — — 100

Г л а в а I I

ДЕЈСТВА БРИГАДЕ КАО ДЕСНЕ НАПАДНЕ КОАОНЕ 2.

ПРОЛЕТЕРСКЕ ДИВИЗИЈЕ _ _ _ _ _ _ _ 115

Спречавање прелаза неатријатеља пре«к.о Лима — — — 121

Одбрана Берана и борбе 3. бригаде у Андријевичкој опе- рацији — — — — — — •— — — — — — — 124

Продор у јужну Србију — — — — — — — — — 129

Прелаз преко Ибра — — — — — — — — — — 135

Дејства на подручју Копаоника — — — — — — 140

Борбе око Куршумлије — — — — — — — — — 148

Дејства на простору Соколовица — Гајтан — Горња

Јабланица — — — — - 151

269



Глава I I I

Страна

БОРБЕ ОКО КРУШЕВЦА — — — — — — — — 157

Дејства северно од комуникације Крушевац — Трстеник 167

Дејства на комуникацији Крушевац — Сталаћ и на иод- ручју Жупе — — — — — — — — — — — 174

Борбе у долини Мораве — — — — — — — — 179

Борбе на правцу Крагујевац — Крал>ево — — — — 186

Дејсгва у првој половини новембра 1944. године — — 195

Форсирање Ибра и борбе на прилазима Краљеву — 199

Ослобођење Краљева и Чачка — — —- — — — — 204

Чишћење подручја Чачка од четника — — — — — 211

Гла в а I V

БОРАВАК У БЕОГРАДУ И ПРЕБАЦИВАЊЕ НА СРЕМ-

СКИ ФРОНТ — _ _ — _ — _ — _ — — 217

Борбе на сремском фронту код Бапске-Новак — — — 221

Гла в а V

ПРЕБАЦИВАЊЕ СА СРЕМСКОГ ФРОНТА НА ДРИНУ 231

Прелаз преко Дрине и борбе код Шепка — — — — 233Борбе у рејону Лешнице — — — — — — — — 240

Гла в а V I

ДЕЈСТВА НА ПРОСТОРУ ШАБАЦ — БОГАТИН — — 247

Прелаз на леву обалу Дрине и борбе код Буквика и

Крушковог Поља — — — — — — — — — — 250

Борбе за ослобоћење Босанског Шамца — — — — 256

Чишћење просторије Брчко — Бијељина од четника — 259 Пребацивање бригаде на Копаоник — — — — — 263

270



ТРЕНА ПРОЛЕТЕРСКА (СРПСКА) БРИГАДА

treca proleterska srpska brigada

Documents