Analiza dela: Tvrdica - MolijerHarpagonOpusteno - 3:19 am Pet 06, Dec 2013Pored Tartifa, Tvrdica je najpoznatija i najigranija Molijerova komedija nastala u poslednjoj fazi pievog stvaranja, 1668. godine. Tema ove komedije naznaena je ve u naslovu. Gramzivost i tvrdiluk kao strast i bolest. To nije nova tema, ali je uvek aktuelna i zanimljiva kao pojava i kao drutveno zlo. Tema je traila i odgovarajui komediografski anr u kome bi pojedinac kao nosilac ove negativne osobine dobio odgovarajui umetniki tretman. Za to je bila najpogodnija komedija karaktera, koja u prvi plan stavlja pojedinca usredsreujui dramaturgiju na njegovo ispoljavanje i potpunije osvetljavanje dominantne crte karaktera. Tvrdica je tako postao ista komedija karaktera sa upeatljivim i pamtljivim likom Harpagona - sebinog do egoizma, pohotljivog, pohlepnog, gramzivog, plaljivog, nemilosrdnog, bolesnog do izopaenosti. Molijer je napisao ivu i dinaminu komediju sa sloenim i zanimljivim sieom, brojnim i raznovrsnim likovima, lakim i prirodnim dijalogom, blagotvornim humorom uz laku senku rezignacije. Dramska radnja je jedinstvena i saeta, u njenom sreditu je Harpagon kao dramski junak i njegov tvrdiluk kao dominantna crta karaktera. Osnovna dramska radnja inicirana je Harpagonovim tvrdilukom: niz situacija (prizora) samo su razliite okolnosti u koje zapada dramski junak i koje podstiu njegovo delovanje, ponaanje i govorno ispoljavanje. Harpagon je centralna linost, gromadna i upeatljiva. Svi ostali likovi su samo agensi za ispoljavanje glavnog junaka ili reflektori za potpunije osvetljavanje njegovog karaktera. Molijer se slui tehnikom kontrasta da bolje istakne dominantnu crtu karaktera glavnog junaka - koliko je u njemu prenaglaavao negativne osobine, toliko je u drugima prenaglaavao pozitivne crte karaktera. Osnovni motiv (tvrdiluk) i osnovni agens (novac) imaju isto ili slino ruho kao u ostalim komedijama: u drugima je up novca agens koji pokree sve dramsko zbivanje, ovde je to kutija sa novcem zakopana u bati. I drugi uobiajeni motivi iz starih komedija nali su svoje mesto u ovoj: mlade devojke i imuni starci kao prosci, mladika ljubav u sukobu sa zelenakom pohotljivou, sluge kao akteri prie, spletkari i zvaninici. Ovi refleksi motiva tvrdice ne umanjuju vrednost i ne osporavaju originalnost Molijerovog pristupa, ali raskriljuju kulturni kontekst i pridaju temi univerzalno znaenje i aktuelnost.Harpagon je sredinji dramski junak u ovoj Molijerovoj komediji karaktera. Njegova dominantna osobina odredila je naslov komediji, sve zbivanje podstie njegovo delanje i injenje, svi dramski junaci su u funkciji osvetljavanja njegovog karaktera i psihologije. Dominantna Harpagonova osobina je tvrdiluk. U prikazivanju ove osobine svoga junaka Molijer ide postupno sluei se razliitim sredstvima karakterizacije. Molijer dovodi svoga junaka u niz kominih situacija u kojima e se Harpagon ispoljiti kao linost - on se razvija od obinog cicije do bolesnog tvrdice. Pisac je oblikovao veliki broj situacija, uveo veliki broj razliitih linosti razliitog moralnog profila, nainio zanimljiv sie, koristio razliite izvore komike - paljivo je Harpagon je jo jedan starac tvrdica u istoriji komedije i istoriji pozorita. I on poseduje osobine karakteristine za ovakve dramske karaktere: tvrdiluk, sebinost i samoivost, pohotljivost, zatvorenost u sebe, strah od okoline, zaslepljenost novcem, omraenost u sredini. Zazire od svakog, svuda vidi pijune i izdajnike koji e otkriti i ukrasti njegov sakriveni novac. U tvrdikom strahu zaviruje u tue ake, trai da se izvru depovi, plai se tuih velikih akira jer u njih mogu da se sakriju pokradene stvari.Harpagon tedi svuda i na svemu:- na udaji erke Elize bez miraza,- na ienju nametaja - ne sme da se mnogo trlja da se ne izlie,- na vinu - da se vie slui voda,- na hrani (kad ima jela za osmoro, ima ga i za desetoro),- na konjima od kojih i sam krade zob da bi manje pojeli,- na gozbama - da se manje jede i nepojedeno vrati trgovcu od koga je kupljeno,- ne dozvoljava da gore dve svee odjednom.Harpagon nema mere u postupcima, izgubio je smisao za realnost: ne pokuava da savlada svoju pohotljivost - vrsto je reio, u toj reenosti je samouveren, da se oeni mladom i lepom (ali siromanom) devojkom Marijanom. Smatra da na to ima pravo i da ima prvenstvo pred sinom. Na drugoj strani:To sam, eto, keri reio za sebe. to se tie tvog brata, naao sam mu jednu udovicu o kojoj su jutros govorili; a to se tebe tie, tebe u dati za gospodina Anselma (...) ovek zreo, pametan i mudar, koji nema vie od pedeset godina, i ije veliko bogatstvo svi hvale.Bogata udovica za sina, bogati udovac za erku samo da ih udalji od svoga bogatstva i sauva ga za sebe.U oima drugih Harpagon je- tvrdica,- svirep u tednji,- najgrublji ovek na svetu,- tiranin u porodici,- grdni ivutin, strani zelena,- bavi se sramnim poslovima,- obogatio se zloinakim zelenatvom,- nezajaljivo pohlepan,- ovek neoveniji od svakog oveka,- meu smrtnim najtvri i najkrtiji smrtnik,- dimrija,- tvrdica, lupe, gagrica, kaiar,- odvratan ovek,- prava ivotinja,- "On vas mnogo voli, znam; ali malo vie voli novac". Harpagonov tvrdiluk kao bolesno stanje predoen je u vie situacija."Priekajte malo, sad u se vratiti da s vama razgovaram. (za sebe) Treba da trknem do svog novca. Kada je pokraden, Harpagon sumnja "na ceo svet; i traim da pozatvarate celu varo i predgrae". "Ne treba se vie kleti ni u ta; i verujem da u posle ovoga biti u stanju sam sebe da kradem". Za pokradeni novac kae: "Moja krv, moja utroba". Na kraju komedije Anselm kae Marijani da pouri kui i obraduje svoju majku dobrim vestima, Harpagon e rei: "A ja da vidim svoju dragu kutiju."Ova poslednja reenica drame ostaje u pamenju itaoca i gledaoca kao sumorna poruka da bolest nije savladana, da ona ostaje da traje.Tvrdiluk se pretvara u strast i bolest: stalno je zaokupljen mislima o novcu i mislima da e biti pokraden; stalno nastoji da smanji troenje i u tom nastojanju zapada u groteskne situacije:- izrada kalendara u kome su dvaput obeleeni postovi i bdenja da bi zatedeo na hrani ukuana;- sam krade zob od svojih konja da bi manje pojeli;novac stavlja iznad svoje dece:- eli sina da oeni udovicom kako bi se oslobodio novanih obaveza prema njemu,- ker bi da uda za bogatog udovca iz istih razloga i zato to nee morati da daje miraz (velika uteda),- na Frosinine rei da e on "sahraniti i svoju decu, i decu svoje dece", Harpagon kratko kae: "Utoliko bolje",- Marijani kae: "Vidim da se udite to vidite da imam tako veliku decu; ali ja u se uskoro osloboditi i jednog i drugog",- svojoj keri kae: "Za mene bi bilo bolje da te pustio da se utopi nego li da ini ovo to je uinio".Ostali akteriSvi ostali akteri komedije ostvareni su po pravilima komediografije: njihova umetnika funkcija je uobiajena - da po principu kontrasta pojaaju negativne osobine glavnog junaka i doprinesu njegovom potpunijem osvetljavanju. U komediju je utkana zanimljiva pria o rasturenoj porodici koja se sticajem srenih okolnosti ponovo sastaje: Anselm, njegova ena, Marijana i Valer, njegova deca.Anselm je srednjih godina, bogat, razborit, odmeren, staloen, dostojanstven. Srea mladih mu je na srcu, porodina srea posebno. Srean je to je pronaao enu, sina i ker, radostan je to e se san mladih o ljubavi ostvariti, spremno prihvata sve trokove oko svadbe. Njegove rei:Moja namera nije da se enim silom niti da traim ljubav koja je drugom data; ali sam spreman da se za vae interese zaloim kao za svojedeluju stameno, isto i ohrabrujue u atmosferi pomerenih vrednosti, poljuljanog morala, pomahnitalog tvrdiluka, bolesne sebinosti.Kleant ne ceni novac kao uslov za brak, estitost ima najveu vrednost, ima razumevanja za tuu muku. Osea potrebu da pomogne siromanoj porodici, da podeli ono to ima, ali nema nita pored oca tvrdice. Nasuprot ocu Harpagonu, kome zgrtanje novca priinjava radost, Kleant eli da se oseti radost davanja. Oev tvrdiluk mu smeta i vrea ga kao sina, pa zato ne okleva da ocu u lice baci teke rei prekora i osude.Eliza je jo jedna ker tvrdice koja je odreena da bude rtva oeve sebinosti, ali ona prua otpor, odbija da bude rtvovana i prodata, kae ocu u lice "da li je iko video da jedan otac tako udaje svoju ker" i da to "ni jedan pametan ovek nee odobriti".Marijana je tip prelepe ali siromane devojke koja je prisiljena da se uda za runog starca, ali je sticaj okolnosti spaava ponienja.Valer je trezven kao i njegov otac. On e rei "da je brak neto mnogo vanije no to se to ini na prvi pogled". Elizi prilazi neno i sa potovanjem.La Fle, Kleantov sluga, dobio je istaknuto mesto u dramskoj radnji. Njegovo zdravo rezonovanje snano odudara od postupaka i miljenja gazde Harpagona. On koristi priliku da Harpagonu u lice kae ta o njemu misli okolina. Nervira ga Harpagonova zaokupljenost novcem i tvrdilukom, na mahove dolazi u iskuenje da ga pokrade:Ala ovakav jedan ovek zasluuje da mu se desi to ega se boji. I kako bi ga sa zadovoljstvom pokrao. On me svojim ponainjem dovodi u iskuenje da ga pokradem, i sve mi se ini da bi ta kraa bila jedno bogougodno delo.Kraa bi trebala samo da uzdrma Harpagona a nije inspirisana linom koristi. On e to i uiniti: ukrae kutiju sa novcem iz bate i predati je Kleantu.Ljubav i srea mladih ugroeni su "od oeva gneva, prekora porodice, ogovaranja sveta". Oeva volja se nadnosi nad sudbinom dece: Eliza i Kleant istovremeno strepe za svoje ljubavi - ona to otac hoe da je uda za starca, on to otac hoe da mu preotme devojku. Kleant i Marijana, Eliza i Valer svojom mladou, lepotom, telesnim i duevnim zdravljem prosvetljavaju zatamnjenu i surovu atmosferu komedije inei njeno zdravo jezgro. Njihovo delanje u dramskoj prii ispunjeno je pozitivnim oseanjima nenosti, ljubavi, privrenosti, potovanja. Kleantove rei upuene Marijani jedina su svetla i topla mesta u ovoj prii o svetu tvrdiluka, starake pohotljivosti i opte pokvarenosti.