U kozarstvu reprodukcija odnosnouspešno jarenje koza je temelj proizvodnje mesa i mleka. Zbog toga se reproduktivnim osobinama koza iorganizaciji pripusta i jarenju mora posvetiti vrlo velika pažnja. U intenzivnoj kozarskoj proizvodnji cilj jemladu kozu pripustiti što ranije da bi proizvodnja mesa i mleka bila intenzivnija, ali se pri tom mora pazitida mlada koza bude polno i telesno spremna. Ne preporučuje se prerano prvi put pripustiti kozu, jer se tonegativno odražava na njen telesni razvoj i ukupnu proizvodnju. Graviditet koza traje od 143-153 dana iako po nekim podacima u vrlo malom broju slučajeva on može dabude i duži od 153 dana i kraći od 143 dana. Svaki odgajivač bi trebalo da vodi urednu evidenciju odatumu pripusta kako bi spremno očekivao i dočekao jarenje što je naročito važno u slučaju komplikacijakada je kozi potrebna pomoć pri jarenju. Priprema za jarenje koza Jarenje koza se odvija u tri faze. U prvoj fazi je priprema za porođaj koji koza manifestuje određenimznakovima kao što su oteknuće i zacrvenjenost vimena, pojava gustog i žućkastog iscetka iz polnihorgana, često meketanje, stenjanje i otvaranje grlića materice. Ova faza može trajati i po nekoliko sati. U drugoj fazi dolazi do izlaska plodnih ovojnica, pucanja plodnog mehura i izlaska plodne tečnosti. Nakontoga dolazi do pojave prednjih nogu i glave jareta. Sam porođaj je praćen kontrakcijama koje su bolne zakozu.Za porođaj odgajivač mora za kozu da obezbedi umereno toplu prostoriju na čijem podu treba da budesuva i obilna prostirka od slame. Koza pri porođaju može da stoji a može i da leži. Sam porođaj traje okopola sata. Ako koza jari više jaradi, razmak u kome se jarad rađaju obično traje oko 15 minuta a najviše do jednog sata. Praksa je pokazala da se koze sa više jaradi lakše jare od koza sa jednim jar etom iako to nijeuvek slučaj. U trećoj fazi tj. nakon izlaska jareta obično nakon jednog sata po jarenju izlazi posteljica. Ako posteljicakojim slučajem ne izađe u toku sledećih 24 sata treba zatražiti stručnu pomoć veterinarskog stručnjaka.Kozama jeposle porođaja poželjno dati šolju zaslađene crne kafe. 

  Nakon jarenja Odmah nakon što se jare ojari majka ga prihvata, liže i njuška čime potiče uspostavu vlastitetermoregulacije kod jareta. Nakon toga jare je vrlo brzo pokretljivo i sposobno za sisanje. Koze su nakon jarenja umorne, češće i duže leže pa im treba obezbediti mir. Nakon jarenja može se uočiti iscedak izvulve što je posledica stezanja materice i istiskivanja zaostalih lohija. Ovaj period može da traje 7-14 danaa vraćanje materice u prvobitno stanje traje 35-45 dana. Ako jarenje koza prođe normalno lohije su bez ikakvog mirisa dok je u slučajevima zaostajanja posteljice,infekekcije i upale uterusa, miris iscedka vrlo neugodan, smeđe boje i gnojan. Odmah nakon porođaja kozitreba dati napoj od mekinja. Prvih 3-

5 dana od porođaja kozu treba hraniti napojem od prekrupljenihžitarica i kvalitetnim senom. U tom periodu veće količine kabaste hrane treba izbegavati. U drugoj nedeljinakon porođaja ishranu treba pojačat i a nakon deset dana od porođaja koza mora dobijati normalnukoličinu hrane kako bi postigla što bolju mlečnost. Odgoj jaradi može da se odvija na dva načina i to: 1. da jarad sišu koze 2. da se jarad odmah odvajaju od majke i odnose u posebno spremljene boksove da bi se hranili na cuclu.U oba ova slučaja je važno da jarad dobiju prvo mleko tj kolostrum. Zbog toga što kolostrum sadrži znatnoviše suve materije, belančevina, masti i vitamina (naročito vitamina A) od običnog mleka. Najvažnijaosobina kolostruma je što sadrži antitela koja jaretu daju imunitet. Ako se nekim slučajemdogodi damajka ugine, jaradi se mora dati kolostrum nekih drugih koza. Još je važno napomenuti da jarad odmahposle jarenja treba da dobiju vitamin AD3E. U nedostatku kozjeg kolostruma može se dati i kravljiiako tonije adekvatna zamena za kozji kolostrum.Odvajanje jaradi U intezivnim uzgojima mlečnih koza jarad se odvajaju od majke u posebne prostorije koje moraju da budutople (ne ispod 18˚C). Po odvajanju jaradi u boksove, najmanje tri dana se moraju napajati kolostrumomkoji mora biti zagrejan na telesnu temperaturu koze. Vrlo je važno pri zagrevanju paziti da temperatura nepređe 50˚C jer kolostrum tada gubi svoja hranljiva i imunološka svojstva. Za kolostrum je važnonapomenuti da se on može zamrznuti i tako zamrznut dve godine može zadržati svoja imunološkasvojstva.Nakon napajanju jaradi kolostrumom prelazi se na ishranu mlečnom zamenicom. Mlečna zamenica seposebno priprema za svaki obrok i to tako da se razređuje sanitarno ispravnom vodom po uputstvuproizvođača i greje na telesnu temperaturu. Tako pripremljena mlečna zamenica sipa se u posude kojeimaju ugrađene cucle da bi jarad po volji sisala. Mlečna zamenica se koristi iz ekonomskih razloga kaozamena za kozje mleko koje je ipak najkvalitetnija hrana za jariće. Pored ekonomskih razloga ovakavnačin odgoja se radi i iz nekih drugih razloga a prvenstveno zato što se tako preveniraju neka oboljenja jaradi.

  U odgoju jaradi se razlikuju tri faze ishrane. Prva faza je ishrana mlade jaradi mlekom ilimlečnomzamenicom. Druga faza je ona u kojoj jare konzumira mlečnu zamenicu (mleko) i čvrsta krmiva. Trećafaza je ona gde jare konzumira čvrsta krmiva (faza preživanja). Prva i druga faza može trajati od 3 –4nedelje pa do nekoliko meseci (4 – 6). Način i trajanje ishrane mlekom zavisi od proizvodnog cilja, načinauzgoja, kategorije jaradi, tržišta itd.