POZORI[NE NOVINE TROBROJ 109/110/111 NOVEMBAR 2003-JANUAR 2004. GODINA XII CENA 100 DINARA

NATA[ANINKOVI]

Ne bitidosadan,sebi i drugima

NE\OOSMAN

Te{ko je bitiglumac Rom

Pozori{te jeupad u `ivot

Preporu~ujem seza negativca

Tra`imo `ivukop~u sastvarno{}u

TANJA MANDI]RIGONAT

PAVLEPEKI]

SLAVKOMILANOVI]

Pesnik je mogu}ebiti i mimoliterature

RAHIMBURHAN

U OVOM BROJU:A. Milosavljevi}:KO KOGA TREBA DA SPASAVA

Nagrada „Milo{ @uti}“Olgi Odanovi}:

ANTOLOGIJSKA BRAVURABranka Veselinovi}:SMEH KAO LEK

Milo{ Jagodi}: PREISPITIVANJE, KOMENTAR

I KREIRANJE VREMENAAnja Su{a:MISAO U POZORI[TU

Du{an Jovanovi}:MOJA ISKUSTVA SU GORKA

Radoslav Milenkovi}:VOLIM DA BUDEMSTAROMODAN

Premijera uNarodnom pozori{tu u Beogradu:

DO^EKANA NEVJESTAJago{ Markovi} u Rijeci: @ENSKA ^AST PROTIV MU[KE SUJETE – SASRETNIM ISHODOM

MI[A JANKETI]:[ta bih radio kad ne bih radio

NORV

E[KI

TEAT

AR (2

. DEO

)

ROMS

KOPO

ZORI[

TE

Spec i ja lni dodaci :Romski san Neko }e do}i

2LUDUS 109, 110, 111

JO[ JEDAN @IVOT

KO KOGA TREBA DA SPASAVA

Neki su se vratili. Miki Manojlovi}do{ao je iz zemlje Molijera da bi uJugoslovenskom dramskom bio

Molijer u istoimenoj drami Bulgakova,koju je reditelj Du{an Jovanovi} adapti-rao, upisuju}i se kao koautor zajedno sMolijerom. Pro{iren je i naslov: Molijer –Jo{ jedan `ivot. Kad je glumac odlu~io dase posle 12 godina vrati na beogradskuscenu, pozori{na javnost nije krila zado-voljstvo, ali i zebnju: ne}e li Molijer, zbogManojlovi}evih filmskih obaveza u svetu,deliti sudbinu vilinog konjica? Manoj-lovi} priznaje da je u Beograd svra}aoretko i neredovno, ali }e odsada, veli,radnu satnicu pode{avati prema Moli-jeru, ulozi koja „otvara veliki prostorli~ne slobode i radosti igre“. U isti prostorigre, tako|e s Molijerom, podsetimo se,pre 30-ak godina stupio je Zoran Rad-milovi}, u Ateljeu.

Vratio se, bude}i nostalgi~na se}anjastarijih gledalaca, i Bora Todorovi} – uPovratak. Bio je jo{ mlad i vitak kada je1967, u Ateljeu 212, u Pinterovoj dramiigrao Maksovog sina Lenija; odnedavnou Zvezdara teatru on je Maks, tj. otac Ne-nadu Jezdi}u, Branislavu Toma{evi}u iAleksandru Ala~u. U predstavi koju re-`ira Nikita Milivojevi} glumci se neprave Englezi; oni se, kako je prime}eno,trude da stvore uverljivu iluziju engleskeporodice, u engleskom stilu glume.

Englezi u Zvezdari, Norve`ani u Na-rodnom pozori{tu. I novi (privremeni)povratak: Vida Ognjenovi} radno je pro-vela ambasadorski godi{nji odmor, po-stavljaju}i na Scenu „Ra{a Plaovi}“ Ne-zvanog gosta, komad Nine Valse, spi-sateljice koja je 2002. umrla u 40-oj godi-ni, po{to je, izme|u ostalog, pro{la isku-stvo svoje junakinje, mlade narkomankeLize.

U Ateljeu: Amerika, drugi deo. Dvo-struki povratnik je, u ovom slu~aju, Bi-

ljana Srbljanovi}. Dramu je napisala zavi{emese~nog studijskog boravka u Nju-jorku, donela je u putnom prtljagu i njo-me se, posle Porodi~nih pri~a, vratila nascenu Ateljea, i to u dvostrukoj ulozi:pisca i naratora. Ko bi, uostalom, bolje~itao spisateljkine didaskalije od njesame? Reditelj Dejan Mija~ o~igledno senije dvoumio. U ulozi „glasa“ na{la se udru{tvu glasova Olivere Markovi}, JeleneStupljanin, Sr|ana Mileti}a, Dejana ^a-vi}a i Jasne Novakov koja je, kao „glasslu`benice iz banke“ uspe{no debitovalau pozori{tu u kojem je umetni~ki sekre-tar. Premijera je u gledali{tu, i na tradi-cionalnom koktelu, okupila tout Belgra-de, pa i dobar deo ~lanova srpske vlade.Te ve~eri su do{li u Atelje da pru`e po-dr{ku svome kolegi, ministru BranislavuLe~i}u koji u predstavi tuma~i ulogu`ovijalnog i lakomislenog Karla. Le~i} upodeli, a Svetozar Cvetkovi} u Adamo-vom kostimu – eto materijala za novina-re, posebno novinarke, `eljne glamuroz-nih velegradskih pikanterija! Zabele`enoje, izme|u ostalog, da je Bo`idar \eli}, ne{tede}i hvalu za Le~i}evu glumu, saveto-vao Le~i}evu svastiku, na{u aktuelnumisicu, kako da se oslobodi straha od le-tenja.

Ko se pravi Englez

Mirjana Bobi}-Mojsilovi} je, bezimalo straha, usko~ila u rediteljske vode.Re`irala je i na Sceni „Ra{a Plaovi}“,gde su igrane njene Suze su OK, prikaza-la svoj novi komad, Imitaciju `ivota. Timpovodom smatrala je va`nim da javnosaop{ti da se vi{e ne bi mogla nazvati no-vinarkom, jer su joj poslednjih godinaglavni radni domen knjige i drame. Ovasredina, dodaje, te{ko podnosi ne~ijuuniverzalnost, a za takav stav krivi su

Zor ica Paš i¯

Aleksandar Mi losav l jev i¯

dobrim delom novinari koji nipoda{tava-ju svoju profesiju: „Ako pozori{ni rediteljii dramaturzi mogu da pi{u kolumne,za{to novinari ne bi mogli pisati dramsketekstove?“ Dodajmo: i re`irati ih. Moj-silovi}ka ne razume strah, ~ak „velikuparanoju“, zbog toga {to u Srbiji navodnonema mesta za sve. Ima, zaklju~uje isebe isti~e kao `ivi dokaz za to.

S problemom univerzalnosti (ne) su-o~ava se i Alka Vuica, hrvatska peva~icailiti, ne`nije, „Alka jugonostalgi~arka“,koja se ozbiljno dala na posao da, premamotivima svoje knjige Kritika mu{koguma, pripremi pozori{nu predstavu iokupi glumce s raznih strana ex YU.Reklamna kampanja, pod okriljem pri-vatne firme, ve} je uveliko po~ela, pa seme|u potencijalnim akterkama pominjui Mia Begovi} i Anica Dobra. Vuica }edrugoj osobi prepustiti re`iju, ali ne imuzi~ke zadatke: songove za predstavukomponova}e sama.

Ako novinari i peva~ice pi{u drame,za{to glumci ne bi pisali bajke? Na topitanje Vera ^uki} odgovara bajkom Mojdrug ispotkrevetni mrak koja je, kaoknjiga, predstavljena na skora{njem Saj-mu knjiga. Po{to je bajka iza{la ispodgluma~kog pera, nije neobi~no {to imadramsku formu. Tekst je, dakle, za ~ita-nje i za igranje, a kroz igru deca }e, po-ru~uje izdava~, u~iti da savladaju strahod mraka, nepoznatog, predrasuda, uop-{te kako da se raduju `ivotu, pa }e takobajka „osna`iti konstruktivne potencijalekoje ima svako dete“.

Kad je o konstruktivnoj repertoarskojpolitici re~, Tihomir Arsi} priznaje da nerazume politiku svog pozori{ta (Naro-dnog) koje s repertoara skida Idiota,predstavu koja je, dok je igrana, puniladvoranu, pa su ~ak „sa galerija visiligrozdovi ljudi“. [ta, u me|uvremenu, ra-de u upravi NP? Odgovara Arsi}: „Oniimaju pre~a posla: ~itaju neke engleskekomade. To treba da radi nacionalniteatar, ali engleski. Za{to bismo se mipravili Englezi?“ Ako je to ute{no, i Idioti druge predstave nad`ive}e i glumce iuprave, jedino Stevu @igona, koji ih jere`irao, ne mo`e niko da nad`ivi. Kadato tvrdi, Arsi} ne propu{ta da podseti daje @igon najve}i strasnik svoga posla:„Da je sre}e i pameti, on bi sada sedeo na

~elu nekog ve}a pozori{nih staraca, pa bidolazila deca da ga slu{aju. Ali, u ovojdr`avi, kao i vojsci, uvek je va`niji aktiv-ni kapetan nego penzionisani general!“

Arsi} ima svoga reditelja, dok Mi-lutin-Mima Karad`i} ima i svog rediteljai svog pisca. Pisac je Stevan Koprivica, areditelj, ako je taj podatak va`an, njegovbrat, Milan. Kombinacija je dobitna, sudili se i po M(j)e{ovitom braku koji je po~eokao pozori{na predstava, u Ateljeu 212, anastavlja se u ve} nagomilanim epizo-dama TV serije. I u teatru i na TV Kara-d`i}eva partnerka je Dara D`oki}. „Na-merno smo“, ka`e, „odabrali jedno drugoza takav posao.“ Kad uspeh uspeva, tozna~i da se s M(j)e{ovitim brakom (pred-stavom) mo`e „protutnjati cela Australi-ja, Kanada, Amerika, Rusija i dobar deoEvrope“.

@ivotpod prinudom

Zijah Sokolovi} je s monodramomGlumac...... je glumac...... je glumac svojevre-meno protutnjao onda{njom Jugoslavijompre no {to se, pre 10-ak godina, skrasio uAustriji. Odatle je doneo komad NemiceSibile Berg Pas, `ena, mu{karac i re-`irao ga u „Ra{i Plaovi}u“, dodeliv{i sebiulogu psa. U ispovesti, povodom ovogkratkotrajnog povratka, obja{njava danas tamo (u Austriji) ne razumeju jer neznaju puno o nama. „Vi ste tamo naprodaju i na kupovinu. Prodajete to {toznate, a oni vas kupuju. Prinu|eni ste daprodajete znanje, a cene, ni duhovne nimaterijalne, nisu realne.“ Sokolovi} nekrije da je pod jo{ jednom prinudom: kaoi toliki iz na{e politi~ke migracijeprinu|en je da `ivi „tamo gde nam se ne`ivi“. I, {ta biva? „Ne bi li nam bilo lak{e,prihvatamo `ivot u tu|ini za svoj, a sves-ni smo da nam je nametnut.“

Branko \uri}-\ura, koji je Sarajevonapustio pre Sokolovi}a, i zaustavio se uSloveniji, ne ose}a se kao pe~albar. Ili baro isku{enjima pe~albarstva }uti. Ne mo`eda se po`ali: „Imam odli~ne uslove zarad, veoma me cene.“ I on, izgleda, lakopodnosi sindrom univerzalnosti: u Ljub-ljani ima svoje pozori{te, za njega pi{etekstove koje re`ira, kao {to u njemure`ira strane komade. Igra i u filmovima,

recimo u Malom svetu Milo{a Radovi}a,zbog kojeg je svratio u Beograd.

Uz vest da je u Zagrebu, u Kazali{tu„Kerempuh“ (pre|a{njem „Jazavcu“),premijerno prikazan Balkanski {pijunDu{ana Kova~evi}a, mediji, i tamo{nji iovda{nji, javili su da je to prvo delosrpskog pisca postavljeno u nekomhrvatskom teatru od 1989. Demanti jestigao iz Rijeke: jo{ 2001, ta~nije 21. IV,pozori{na dru`ina „Belveder“, obele`a-vaju}i 15-ogodi{njicu postojanja, izvela jeKova~evi}ev Kontejner sa pet zvezdica.Ono „prvi put“ odnosi se, u svakom slu-~aju, na profesionalne scene. U „Kerem-puhu“ [pijuna je re`irao Mustafa Na-darevi} i u predstavi tuma~i ulogu brataMilice ^vorovi}, odnosno Milice [afra-nek, supruge Lojzeka [afraneka. Ko-va~evi}eva Danica postala je Milica i onaje, u Nadarevi}evoj `enskoj verziji ko-medije, glavno (naslovno) lice komadakoji je, i geografski i jezi~ki, lociran uHrvatsku. Kriti~ar „Ve~ernjeg lista“ kon-statuje da je „na `alost adaptacija tekstasprovedena nevje{to i dobrim dijelom,`ude}i da po svaku cijenu bude suvreme-na, osiroma{uje osnovni dramski tekst“.

Srpska akademija nauka birala jenove ~lanove, dopisne i redovne. Dopisni~lan Du{an Kova~evi} nije pro{ao naizboru za redovnog: nedostajala su mu triglasa. Da je Kova~evi}, kojim slu~ajem, izneke od grana medicine, a ne literature, ito dramske, glasova bi mu, verovatno, ipreteklo.

U Sankt Peterburgu Akademski Len-sov teatar prikazao je Krevet za troje, adrama Zauvek i dan vi{e je lane imalapremijeru u Moskvi, u MHAT-u, i koja jeu Beogradu na sva zvona najavljivanajo{ pre 10-ak godina. Dan vi{e igra se i uVoronje`u, a Hazarski re~nik tako|e uSankt Peterburgu, ali eksperimentalnomteatru „Osobenjak“.

Tako umiru veliki

Sti`e jesen, eto (nama) festivala. Odr-`ana je 11. Vr{a~ka pozori{na jesen. @irije zasedao neuobi~ajeno dugo i, mimoustaljenih obi~aja, odluku satima dr`ao utajnosti. Ve}inom glasova za najbolju jeprogla{ena somborska predstava Majstori Margarita. Za re`iju je, ve}inom glaso-va, nagra|en njen reditelj, Kokan Mlade-novi}. U Malom Crni}u zavr{en je Festi-

H R O N I K A P O Z O R I [ N I H Z B I V A N J A

Posle punih jedanaest godina izla`enja, u

~asu kada je u{ao u dvanaestu godinu

postojanja, sudbina „Ludusa“, jedinih na{ih

pozori{nih novina, neizvesna je

Osnovan u vreme koje nije bilo sklo-no ni teatru, a jo{ manje pozori{nojpublicistici, od samih svojih po-

~etaka – blagodare}i najpre uredni~kojkoncepciji koju su osmislili i doslednosprovodili njegovi osniva~i Feliks Pa{i},glavni i odgovorni urednik, te SvetlanaBojkovi}, tada{nja predsednica Savezadramskih umetnika Srbije – svestansvojih zadataka, svog polo`aja, pa i svojemisije, „Ludus“ je uspevao da se probijekroz mra~na vremena, da odoli mnogimpritiscima, sa~uva dobro ime, ugled ipoziciju u ovda{njem teatarskom i kul-turnom `ivotu, da ne izneveri o~ekivanjasvog izdava~a, nadamo se ni ~italaca, a

svakako ne obruka pozori{tnike, onezbog kojih postoji.

Suvi{no je danas nabrajati kakvi susve ~lanci i u koja (ne)vremena objavlji-vani na stranicama ovih pozori{nihnovina, kome se sve „Ludus“ obra}ao,koga je sve povezivao informacijamakoje je objavljivao; nepotrebno je, valjda,nakon perioda du`eg od decenije ob-ja{njavati „Ludusovu“ ure|iva~ku poli-tiku, pa i podsetiti na to da je za sve tovreme samo jednom, u ~asu kada je do{lodo promene glavnog i odgovornog ured-nika, na{a pozori{na novina objavljenakao trobroj, ba{ kao {to je besmislenoprise}ati se vanrednih brojeva „Ludusa“

koji su – na srpskom ili engleskom,svejedno – bili posve}eni tada aktuelnim

dru{tvenim temama, dakako uvek sagle-davanih iz ugla pozori{ta.

Danas, me|utim, „Ludus“ prolazikroz period najve}ih isku{enja, ve}ih no{to su bila ona kada je nepoznati daro-davac glavnom uredniku poslao nov-~anicu od petsto nema~kih maraka, ilikada je predsednica SDUS-a morala daobja{njava potencijalnim sponzorima idonatorima zbog ~ega treba da daruju„Ludus“, kada je bilo mogu}e ra~unatina svesrdnu pomo} prijatelja, koji biFeliksu Pa{i}u poklonio novinski papirza {tampu „Ludusa“, kad su inostranefondacije bile spremne da finansirajupojedine brojeve na{ih novina...

Sada su svi ovi izvori presu{ili, ilibarem na ve}inu ne mo`emo da ra-~unamo. Ostala nam je nesebi~na pomo}Sekretarijata za kulturu Skup{tine gra-da Beograda i, povremeno, ljubazna po-dr{ka prijatelja iz ambasade KraljevineNorve{ke.

U me|uvremenu je i komisija Mini-starstva za kulturu i informisanje Srbijepromenila mi{ljenje. Naime, u pro{lomsastavu, pre dve godine, tada{nji ~lanovite komisije smatrali su da „Ludus“ spadau prvu kategoriju, me|u publikacije koje

Ministarstvo treba maksimalno da po-dr`i, a nedavno smo saznali da, uprkos~injenici da se na{e novine nisu nimalopromenile, niti su na bilo koji na~in ko-rigovale svoju ure|iva~ku politiku, ko-misija smatra da „Ludus“ vi{e ne zaslu-`uje tu poziciju, te da je dovoljna pre-poruka ~lanova komisije Ministarstvuda, ako je u mogu}nosti, finansijski po-mogne izla`enje pozori{nih novina.

Prevedeno na jezik brojki, to zna~ida }e nam Ministarstvo, mo`da, davatido trideset odsto neophodnih sredstava.Ako uzmogne, razume se. I, naravno,pod uslovom da i Ministarstvo koje budeformirano poslu{a preporuku komisijekoju je formiralo prethodno.

Postoji, razume se, i mogu}nost dasami premostimo „problem“. Na primer,da tu`imo sva na{a pozori{ta kojima smoslali naru~eni broj primeraka „Ludusa“,ali zauzvrat nismo dobijali novac, kadabi napla}ivali „Ludus“ i penzionisanimdramskim umetnicima, ili kada bi po~elida pravimo komercijalnu novinu, kadabi uveli „duplericu“ s kolor-fotografijamaglumica, nagovorili glumce da re-klamiraju mu{ki donji ve{, uveli rubrikuKuvajte po receptima na{ih poznatihreditelja, Slavne glumice preporu~ujukako da sa~uvate lep ten, ili Kako mladidramski umetnici provode slobodnovreme, ili Prislu{kujemo za vas {ta se

{apu}e u gluma~kim garderobama... Neverujemo, me|utim, da bi se tada„Ludus“ razlikovao od ovda{njih tabloi-da, mada bi mu se broj ~italaca nesumn-jivo pove}ao. Pa ipak, te{ko da bi profil~itala~ke publike ostao isti.

Nedavno je Jovan ]irilov uputio apeljavnosti s molbom da se pomogne „Lu-dusu“ da pre`ivi ovu krizu. Tekst jenaslovio: Spasimo „„Ludus““. Nisam, me-|utim, siguran da }e ovaj vapaj uroditiplodom. Jer, ovo su vremena tranzicije,vi{e no oskudna. Okrutna, dakle. A taokrutnost, izme|u ostalog, slu`i i kaoopravdanje odgovornima da to vi{e nebudu, da se pozovu na principe tr`i{ta, danam objasne kako se TO radi u kul-turama ekonomski razvijenih sredina,kako tamo funkcioni{e kultura i kakvitamo mehanizmi omogu}avaju projekti-ma poput „Ludusa“ da pre`ive. Od njih}emo, recimo, da ~ujemo i koje to evrop-ske dr`ave iz bud`eta izdvajaju istiprocenat za kulturu kao i Srbija. Pa akooni tamo mogu da imaju kulturu, valjdamo`emo i mi. Zar ne?

I na kraju, ovaj tekst valja razumetikao izvinjenje i obja{njenje za{to se na{apozori{na novina pred ~itaocima pojavilakao trobroj sa zaka{njenjem od dva mese-ca.

„Ludus“ }e, naime, poku{atida pre`ivi.

Uvodnik

LUDUS 109, 110, 1113

Hronika

val dramskih amatera sela Srbije(FEDRAS), 32. po redu. @iriju se najvi{edopala predstava doma}ina, pozori{ta„Branislav Nu{i}“ koje je ambicioznoizvelo Havelov Largo desolato. Sledi(sledio je) VIII Jugoslovenski pozori{nifestival u U`icu (uz Jugoslovensko dram-sko jo{ jedina kulturna institucija u Srbi-ji s jugoslovenskim predznakom). Festi-valsku {tafetu od U`i~ana odmah preu-zimaju Zaje~arci, s 12. Danima ZoranaRadmilovi}a.

23. VIII obele`en je po~etak (na-stavak) po~etka preure|enja Pozori{tana Terazijama. Nastavlja se tamo gde sestalo jo{ 1989. U preure|enoj zgradi prvepredstave mogle bi se o~ekivati u nared-noj sezoni. Tako obe}avaju iz Skup{tinegrada. Taknuto-maknuto, rekao bi up-ravnik Mihailo Vukobratovi}. Vremeobnove i izgradnje ~eka i Malo pozori{te„Du{ko Radovi}“ koje u rekonstrukciju„ulazi“ u januaru, s nadom da se u okto-bru vrati na svoju scenu. Dotle }e an-sambl predstave davati na gostovanjima,u Somboru i Novom Sadu. Pre 12 godinaizgorela je zgrada u kojoj su gra|aniVrbasa gledali i pozori{ne predstave. Ume|uvremenu, zapo~eti su radovi nanovoj zgradi, ali su definitivno obustav-ljeni 1998. Ostalo je da se uredi enterijer,a za to je potrebno milion i po evra.Novac bi se, ka`e predsednik Op{tine,mogao na}i, pod uslovom da se lokalnasamouprava odrekne prioriteta kao {tosu kanalizacija, vodovod, sistem za pre-ra|ivanje vode.

U`i~ani su jednoj od svojih ulica daliime Marije-Mage Magazinovi}, utemelji-va~a modernog baleta u Srbiji i `enisvestranih umetni~kih i pozori{nih inte-resovanja. U Beogradu nadle`na komisi-ja predlo`ila je, saznajemo, da ulice uBeogradu i u Zemunu dobije 10-ak glu-maca, pa i Mija Aleksi}, Ljiljana Krsti},Slobodan \uri}, Jovan Jani}ijevi} Ja-na}ko, Gordana Kosanovi} i, nedavnopreminuli, Miodrag Petrovi} ^kalja.

Tako kod nas umiru veliki. Vest o^kaljinoj smrti nije stigla do naslovnihstrana novina, ni prvih minuta TV dnev-nika. Vest da je njegovo telo kremirano, ukrugu porodice, objavljena je dva danakasnije, kao neupadljiva notica. Porodicaje po{tovala ^kaljinu `elju da budesahranjen skromno, van o~iju javnosti.Nije ispunjena `elja da mu se pepeoraspe u Vrtu `elja na Novom groblju. „Toje jedino {to ga ne}u poslu{ati – objasnioje njegov sin ^edomir – Urna sa njego-vim prahom osta}e uz nas, u ku}i.“

Novi Sad je ostao bez AnamarijeMihajlovi}, kostimografkinje i slikarke.Otmene pojave, lepa, decentna, obrazo-vana, vi{e talentovana no ambiciozna,sklopila je svoje blokove sa skicama ioti{la u drugi `ivot.

^ipkin dim

U predizbornoj podeli uloga na{lo semesta i za glumce ili, bolje re}i, glumcisu se, jo{ jednom, potrudili da se na|u upodeli, iako u prvi mah nije bilo ba{jasno ko u kom komadu igra i {ta igra.Dr`ali su se, izgleda, olimpijskog na~elada je va`no u~estvovati, bez obzira na to{to neki primeri iz na{e bliske parlamen-tarne pro{losti pokazuju da rizik u~e{}au politi~kim predstavama nije mali ilibar da u~e{}e nije bez rizika. [ta je to ugluma~kom bi}u {to ga tera da iza|e nascenu politi~kih igara i kada u tim igra-ma pristaje na ulogu epizodiste? S drugestrane, problemi, kao {to se videlo, nasta-ju kada gluma~ki epizodisti u politicipostaju protagonisti u politi~kim spek-taklima koji nadilaze mo} njihove glume.Sre}ni su, po sopstvenom priznanju (i ponaknadnoj pameti), oni koji su u izborn-im takmi~enjima ispali iz trke, pa su,izme|u ostalog, odoleli isku{enju da pro-

veravaju zakon fizike po kojem jedno telou isto vreme ne mo`e biti na dva mesta.

Kada ovaj broj „Ludusa“ iza|e iz{tampe, zna}e se kako su na izborimapro{li gluma~ki kandidati, ko je dobio, koizgubio i {ta je ko izgubio time {to je dobio.Mi{a Janketi} je, ako se neko se}a, svo-jevremeno izgubio i tako, pre nego {to jepo~eo, zavr{io politi~ku karijeru. Neki su,obrnuto, na izborima dobili, ali nisunapravili politi~ku karijeru, niti suunapredili gluma~ku. Politika je, uosta-lom, poslednja koja bi ovoj drugoj po-mogla.

O~evi i deca

Ali, vratimo se (pravom) pozori{tu.„Gubitnik“ Janketi} nastavlja da dobija.Dobio je, po preciznoj ra~unici, svoje 43.gluma~ko priznanje, i to najvrednije:Dobri~in prsten. Olga Odanovi} dobila je„Milo{a @uti}a“, ali priznaje, ostaju}iskromna, da se nagradi ne mo`e u pot-punosti radovati po{to je ose}a kao preve-lik teret odgovornosti. Teret, pak, dvenagrade za Mefista u Faustu („Ra{a Pla-ovi}“ i godi{nja nagrada Narodnog po-zori{ta) Tihomir Stani} nosi lako. Pre{lomu, ka`e, u naviku; pre nekoliko godinana Jugoslovenskom festivalu pozori{tajednog glumca u Nik{i}u na svoj kontoupisao je sva tri festivalska priznanja.Mladen Popovi} saznao je da mu je dodel-jena nagrada „Branislav Nu{i}“ dok je uBeogradskom dramskom, kao reditelj de-bitant, upravljao probom nagra|ene dra-me Masla~ak i retard. Stevo @igon jere`irao, a Ivana @igon igra naslovnuulogu u Strindbergovoj Gospo|ici Julijikoja je premijerno prikazana 1992. u„Du{ku Radovi}u“, neko vreme igrana u„Bojanu Stupici“, pa u Narodnom po-zori{tu gde je obnovljena posle ~etiri go-dine pauze. U Moskvi, na prvom me|u-narodnom pozori{nom festivalu „Zlatnivitez“, Ivana @igon i njeni partneri, Eliza-beta \orevska i Milenko Zabla}anski,dobili su tri od pet festivalskih priznanjaza glumu. Stevi @igonu je prethodno do-deljena nagrada za `ivotno delo, Zlatnamedalja „Nikolaj Mordvinov“. „Jedna odmojih najboljih re`ija i jedna od Ivaninih

najboljih uloga“, izjavljuje, tim povodom,Stevo @igon. Kao o malo kojem kultur-nom doga|aju poslednjih godina, o festi-valu u Moskvi i o u~e{}u na{ih umetnikana njemu na{ najstariji dnevnik izve-{tavao je iscrpno i u detaljima, iz dana udan, punu nedelju. Drugi mediji, o~igle-dno, nisu to mogli da prate.

U Beogradskom dramskom pozori{tuMilica Kralj re`irala je Peki}ev komadX+Y=O. Jednu od dve uloge (uz Sve-tlanu Bojkovi}) igra Petar Kralj, njenotac. „Nismo se ni jednom posva|ali, nitipod`aveljali“, ka`e Kralj, otac. „Ukrotilaje moje sujetne ispade i tvrdoglavosti kojemi ne manjkaju.“ Marija Vickovi} uNarodnom pozori{tu tuma~i glavnu ulo-gu, Geme Boi}, u [najderovoj Nevjesti odvjetra. Vickovi}eva je apsolventkinja naFakultetu dramskih umetnosti, u Beo-grad je do{la iz Crne Gore zato {to se „uCrnoj Gori, na `alost, ne mo`e pravitivelika karijera“, a osim toga tamo bi seose}ala sputanom. Ne znamo {ta na ovo osputanosti veli njen otac, visoki funkcio-ner Liberalnog saveza, ali mlada glumi-ca, za svaki slu~aj, napominje da je otac„liberalan ~ovek, {irokih shvatanja islobodnog uma“. Rade Markovi}, koji jenedavno dugom nizu svojih uloga dodaojo{ jednu, igraju}i (u osamdeset drugojgodini!) uz studente na Sceni „MataMilo{evi}“, se}a se da je u svoje vremesina Gorana sa svesnom namerom osta-vio u Pragu potpuno samog, da plivakako zna i ume, daleko od poznatih ro-ditelja. Kad smo kod o~eva i dece, evokako na jedno pitanje o svojoj ljubaviprema Titu odgovara Milica Mihajlovi},k}erka Dragoslava Mihailovi}a: „Poslemaj~inog priznanja da je mog oca Titooterao na Goli otok, prestala sam davolim Tita. Sada sam apsolutni antiti-toista.“

Rusi dolaze

U razmaku od nekoliko dana u Bitefteatru predstavljena su nam jo{ dvaruska autora iz prevodila~ke radioniceNovice Anti}a: Konstantin Kostjenko sa^asom iz tetova`e i Ivan Vitripaev saCrnom sobom. Dramu tandema Vladimir

i Oleg Presnjakov, Terorizam, tako|e uAnti}evom prevodu, prikazalo je Kru-{eva~ko pozori{te. Prethodno je Beograd,na gostovanju somborskog Narodnogpozori{ta, video Olega Bogajeva i njegovkomad Mrtve u{e ili najnovija istorijatoalet papira. U Bitef teatru Crna, u„Bojanu Stupici“ Plava soba. Ali, pisac jeEnglez, Dejvid Her. (Velika Britanija, uzRusiju dominantna linija beogradskihrepertoara!) U Teatru „Kult“ pisac na{,Jelena Golubovi}: ^ipkin dim, pedesetiput. Predstava ima cilj: „da se pripadnicelep{eg pola ohrabre da ne be`e od sop-stvenog identiteta i da se suo~e sa emo-cionalno{}u“. Kratko i jasno.

Rusi dolaze, a neki stari poznanici sevra}aju. [najder u Narodnom, GoranStefanovski u Ateljeu. Stefanovski je ko-mad Svako pisao po porud`bini jednoglondonskog teatra, na engleskom, na ma-ternjem jeziku svoje dece, kako je nekoduhovito primetio. Pi{~evi sin i k}erkaprvi put su bili u Beogradu da bi im otacpokazao grad svoje mladosti ili, jo{ta~nije, „grad koji je u vreme kada sam unjemu studirao predstavljao centar sve-ta“. O gradu svojih ranih godina Du{anJovanovi}, me|utim, nije imao lepu re~. UJugoslovenskom dramskom je re`iraoBulgakovljevog Molijera i, vrativ{i se uLjubljanu, svoje utiske preneo u kolum-nu u dnevniku „Delo“, izme|u ostalog isa ovim zapa`anjem: „Prljave su gradskeulice, prljav je vazduh, onemogu}en je`ivot od raznovrsnog kriminala i korup-cije. Plu}a ljudi su zara`ena klicamagripa, um predrasudama, a ma{ta jeftin-om medijskom prezentacijom. Usredsme}a i prljav{tine, usred smoga ipra{ine, u srcu kosmi~kog nereda, unekoj skrivenoj, posrednoj formi odvijajuse krhki procesi samoo~i{}enja. Jednogdana mi se u~inilo da je moj rad na pred-stavi u stvari nekakvo ~i{}enje.“ „Sa-moo~i{}eni“ Jovanovi} je, navodno, zasvoju beogradsku re`iju inkasirao 20.000eura. Kolumna je, crno na belo, objavlje-na, gotovo bez reakcija na ovim strana-ma, a podatak o honoraru ostao je poslov-na tajna ku}e na Cvetnom trgu.

Ko iz sveta, ko u svet. Putevi naj~e{}evode u Be~. U Be~u je kikindsko Narodno

pozori{te prikazalo Pecijin komad Crkobez tog, u Be~u su glumci Narodnogpozori{ta izveli Dra{kovi}evu No} |ener-ala. U Be~u su, nekako ba{ tih dana,uprizorili dramu (ili komediju?) oMilo{evi}u, nastalu, kako se javlja, naosnovu zapisa prislu{kivanih razgovorau porodici. Austrijski glumci tekst govorena nema~kom, a pesme, iz Titovih vre-mena, pevaju na engleskom. Marko je, zapriliku, preobra}en u `enu, to jestglumicu Elizabetu Prohasku. Ipak }e bitikomedija.

Bogatiji smo za jo{ dva teatra. UVr{cu, u Pozori{tu „Sterija“, promovi-sana je Rumunska scena, premijeromkomada ^ovek kontejner Mateje Vi{-njeka, a u Beogradu, u Centru lepihumetnosti „Gvarnerijus“ Scena pravo-slavne omladine (osnovana uz blagoslovpatrijarha Pavla) izvela je, premaromanu Henrika Sjenkevi~a, predstavuQuo vadis, domine, koja, kako novinejavljaju, „nije samo pouka o osnovamahri{}anske vere, ve} i kulturni vodi~ ukorene moderne evropske civilizacije ute-meljene na osnovnim vrednostima hri{-}anskog morala“.

Nisu se moralisti javili da reaguju nasvla~enje Svetozara Cvetkovi}a u pred-stavi Amerika, drugi deo Biljane Srb-ljanovi}, ali scena nije pro{la bez komen-tara. Kona~no, raspravu o toj temi pre-sekao je sâm glumac kratkim obja{nje-njem: „Ako je neko do{ao s nekog mesta iide pod tu{, sumnjam da ide bilo kakodruga~ije nego {to je to u predstavi.“„Neko“ je, u isti mah, i upravnik Ateljea212. Glumac u pozori{tu kojim upravlja,nije li to sukob interesa? „Ako se pojavimu jednoj od deset premijera, ne mislim dato treba nekoga da boli toliko koliko gaboli.“ Koga boli, nije precizirano. Ume|uvremenu, neimenovana agencija zaispitivanje javnog mnenja objavila jerezultate istra`ivanja, na uzorku od 750gledateljki Ateljea 212: ~ak 70 odsto njihje za pozori{ni utisak godine proglasiloupravo nagu scensku pojavu SvetozaraCvetkovi}a u Srbljanovi}kinoj Americi.

Idemo dalje, u sre}nu novupozori{nu godinu.

LUDUS 109, 110, 111 4

Karad`i} koristio je roman Karla Kolodi-ja u dramatizaciji Lija Hola, a naslovnilik igra Radovan Vujovi}, student FDU.

Pozori{te „Pu`“ izvelo je premijernoPrincezu na zrnu gra{ka. Andersenovubajku osavremenio je Branko Mili}evi}, are`irala Slobodanka Aleksi}.

Centar za novo pozori{te i igru na-stavio je internacionalnu sezonu u Beo-gradu predstavljanjem holandske pozo-ri{ne trupe „Dood Paard“, koja je nasceni Centra za kulturnu dekontaminaci-ju izvela predstave Cinindrest TakeAway i Medeja. Usledila je promocijanorve{kog teatra. U Studentskom kultur-nom centru s Pri~ama zlog deteta na-stupila je Kejt Pendri iz Osla, pripadnicapravca ekstremna umetnost, a na sceniPeti sprat u NP izvedena je predstavaTerminal. Autori su Hajne Rosdal Avdal iKristof de Bek, norve{ko-belgijski tan-dem potekao iz plesne {kole An Tereze deKersamber.

U Kanji`i je zapo~elo formiranjeRegionalnog kreativnog ateljea „Jo`efNa|“. Potpisan je protokol o saradnjiMinistarstva kulture i medija Srbije,Pokrajinskog sekretarijata za obrazo-vanje i kulturu Vojvodine, Skup{tineop{tine Kanji`a, Obrazovno-kulturne us-tanove Knesa i ovla{}enog zastupnikaJo`efa Na|a, koji su se obavezali da }e zaizgradnju neophodnih objekata obezbedi-ti 43,4 miliona, a za redovnu delatnostgodi{nje oko 3,8 miliona dinara. Na|namerava da od po~etka 2007. umet-ni~ku karijeru nastavi u rodnoj Kanji`i.Obezbe|enje uslova za to, kako procenju-ju potpisnici sporazuma, doprine}e da senovom institucijom od me|unarodnogzna~aja na{a zemlja br`e uklju~uje usavremene evropske kulturne tokove.

Prvo profesionalno pozori{te rusin-ske narodnosti u na{oj zemlji izvelo je 18.X u Ruskom Krsturu prvu premijeru -predstavu Va`no je biti ozbiljan po tekstuOskara Vajlda u re`iji Vladimira Na|aA}ina, koji je anga`ovao glumce i sarad-nike iz Ruskog Krstura, Vrbasa i \ur-|eva. Krajem oktobra po~ele su pripremeza drugu predstavu - Stradija RadojaDomanovi}a u re`iji Voje Soldatovi}a.

U Muzeju pozori{ne umetnosti po-stavljena je izlo`ba fotografija pod na-slovom Bez maske. Autor Vukica Mika~aLovren uradila je 30 reprezentativnihportreta istaknutih glumaca.

Savez dramskih umetnika Srbijepredstavio je krajem oktobra na sve-~anosti u Skup{tini Beograda monografi-ju o Branki Veselinovi}, objavljenu po-vodom 65 godina umetni~kog rada popu-larne glumice i velikog humanitarnogaktiviste. Teatrolog Zoran T. Jovanovi},koji je priredio knjigu pod naslovom Nadnu smeha le`e suze, istakao je da suovakvi jubileji izuzetno retki, jer je re~ oglumici koja je jo{ uvek aktivna. Kada jeproletos otvorena nova zgrada njenogJDP, Branka nije bila me|u po~asnimgostima, jer je iste ve~eri na sceni „BojanStupica“ igrala u predstavi Skup. BrankaVeselinovi} i u devetoj deceniji `ivotazra~i pozitivnom energijom. Na promoci-ji je aktivno u~estvovala, ~esto dopunju-ju}i spontanim i duhovitim komentarimagovore svojih kolega i prijatelja. O njenojumetni~koj svestranosti, scenskom {ar-mu i `ivahnom duhu govorili su, uzJovanovi}a, Ivan Bekjarev i BrankaPetri}, njoj u ~ast pevali su @ivan Sara-mandi} i Milka Stojanovi}, a pro~itana je~estitka Miodraga Petrovi}a ^kalje.

Nekoliko dana kasnije stigla je tu`navest da je u Beogradu u 80. godini umroMiodrag Petrovi} ^kalja, glumac ne-ponovljivog komi~arskog dara, oli~enje i

OTI[AO JE VELIKI REDITELJCrtice iz pozori{nog `ivota oktobar/novembar

vanredno anga`ovanje nagra|ena je glu-mica Slavica \or|evi}. Nagradu „MilenaNa~i}“ za kreaciju u lutkarskoj umetnos-ti dele Tatjana Stankovi} i Goran Balan-~evi}.

U NP u Subotici bila je premijeradrame mlade autorke Marije Karaklaji}La`ni napad - pogre{na odbrana, u re`ijiLjuboslava Majere.

Nova predstava u NP „To{a Jova-novi}“ u Zrenjaninu je Laki komad Ne-boj{e Rom~evi}a u re`iji Milo{a Jagodi}a.

Kru{eva~ko pozori{te premijerno jeizvelo predstavu Terorizam u re`iji Vla-dimira Popadi}a, po tekstovima ruskihautora Vladimira i Olega Plesnjakova.Upravnik teatra Branislav Nedi} isti~e daje komad, koji se prvi put igra u na{ojzemji, ove godine postavljen u Moskvi iLondonu.

Kru{eva~ko pozori{te gostovalo je uBDP-u s obnovljenom predstavom Dervi{i smrt Me{e Selimovi}a u re`iji Neboj{eBradi}a. Ideja predstave je replika da„~ovek dolazi na vlast da bi promeniosvet, a zapravo promeni sebe“ i zatopredstava, koja je naizgled nepromenje-na, danas druga~ije deluje, jer je promen-jen ugao gledanja na osnovu na{ih sa-znanja i iskustava iz proteklih nekolikogodina, ka`e Bradi}.

Upravnik SNP-a Milivoje Mla|eno-vi}, najavljuju}i gostovanje baleta GrkZorba u Beogradu, izjavio je da }e nasto-jati da „SNP uhvati ritam 21. veka“. SNPje tradicionalna ku}a i mi }emo ~uvati tevrednosti, ali i poku{ati da ih uskladimos vremenom u kojem `ivimo, proverava-ju}i stare vrednosti iz vizure savremenog~oveka, naglasio je on.

Na dramskoj sceni SNP-a izvedenaje premijera Gombrovi~evog Ven~anja ure`iji Marka Ka}anskog. Usledila jepremijera Sna letnje no}i u re`iji KokanaMladenovi}a.

U NP u Beogradu na sceni „Ra{aPlaovi}“ gostovalo je Pozori{te mladih izNovog Sada s predstavom Kenguri Vo-jislava Savi}a u re`iji Ljuboslava Majere.Savi} je ukazao da je doma}a postavka tedrame bila „skrajnuta“ i optu`io za to„diktaturu mediokriteta koji ni posle 5. Xnisu nestali iz na{eg pozori{nog miljea“.

Na sceni „Mata Milo{evi}“ FDU go-stovali su studenti Akademije za gle-dali{~e, radio, film i TV iz Ljubljane, spredstavom Stubovi dru{tva Ibzena. Smladim umetnicima gost FDU-a bila je iJo`ica Avdelj, profesor na katedri zaglumu na ljubljanskoj akademiji. Sarad-nju dve visoko{kolske ustanove iniciralaje Ivana Vuji}.

U novoj predstavi Toma`a Pandura uLjubljani, pod naslovom 100 minuta, pomotivima Bra}e Karamazovih, igrajubeogradki umetnici Goran [u{ljik, SonjaVuki}evi} i Hristina Popovi}.

Lutkarska scena NP „To{a Jova-novi}“ iz Zrenjanina gostovala je s pred-stavom Carski peva~i u re`iji SrboljubaStankovi}a u Vidinu u Bugarskoj u ok-viru programa stalne saradnje s Dr`av-nim lutkarskim pozori{tem iz tog grada.

Pozori{te lutaka „Pinokio“ izvelo jena sceni u Zemunu premijeru Velikadoktorska bajka u re`iji Vladimira Ma-nojlovi}a, koji je napisao tekst po motivi-ma Karela ^apeka. Lutke je poklonilaambasada Republike ^e{ke u Beogradu,posle velike izlo`be ~e{kog lutkarstvaodr`ane u Muzeju primenjene umetnostipro{le godine.

U pozori{tu „Bo{ko Buha“ bila je pre-mijera predstave Pinokio. Reditelj Milan

Gran Pri 11. Vr{a~ke pozori{ne je-seni, festivala klasike i nove klasikeodr`anog u Vr{cu od 14. do 20. VIII

pripao je predstavi Majstor i MargaritaBulgakova u dramatizaciji i re`iji Koka-na Mladenovi}a i izvo|enju NP iz Som-bora. @iri u sastavu Vladimir Stamen-kovi}, predsednik, Petru Krdu, SvetislavJovanov, Neboj{a Bradi} i AleksandarMilosavljevi} dodelio je nagradu za naj-bolju re`iju Mladenovi}u, a gluma~ke na-grade Irfanu Mensuru za ulogu Starca upredstavi Beli, beli svet („Du{ko Radovi}“

i Belef) i Tihomiru Stani}u za uloguGavrilovi}a u Rodoljupcima (JDP). Speci-jalne nagrade dobili su ansambl pred-stave Kosa (Ujvideki Szinhaz) za ko-lektivnu igru, kao i Ivan \or|evi} za ulo-gu Florinda u komadu Ah to vremeu`ivanja, po Goldoniju u re`iji VladimiraLazi}a (NP „Sterija“).

U Vranju su od 21. do 31. oktobraodr`ani „Borini pozori{ni dani“. Na 23.manifestaciji u ~ast knji`evnika BorisavaStankovi}a u~estvovalo je 11 pozori{nih ibaletska predstava iz Beograda, Podgori-ce, Zaje~ara, [apca i Leskovca. Ansambldoma}in na otvaranju izveo je premijeruStankovi}eve drame Jov~a u re`iji Rado-slava Radivojevi}a, upravnika NP „BoraStankovi}“ u Vranju.

Teatarski me|unarodni forum Zlatnivitez u Moskvi dodelio je Zlatnu medaljuza `ivotno delo Stevi @igonu. Na Festivaluje u~estvovala predstava Gospo|ica JulijaNP iz Beograda u njegovoj re`iji. Uz Iva-nu @igon i Milenka Zabla}anskog igraElizabeta \orevska, umesto prerano pre-minule glumice Vere Dedovi}. @igon jeizjavio da su s Festivala pozvali pred-stavu Idiot, ali da nije bilo para za slanjetako velikog ansambla. „Na{e Ministarst-vo za kulturu nema naro~itog sluha zaIstok, smatraju da treba da se afirmi{emona Zapadu“, rekao je on. „Biti pozvan odvelike Rusije, je ~ast i to vi{e nije mojali~na stvar, ve} srpska. Treba po{tovatiisto~nu kulturu kojoj pripadamo“, uka-zao je @igon.

Na Novoj sceni Beogradskog dram-skog premijerno je izvedena predstavaAdresat nepoznat Kresmana Tejlora ure`iji Stefana Sabli}a. U trileru o pravdi iosveti, u epistolarnoj formi, na osnovuistoimene knjige iz 1938, uloge tuma~ePredrag Ejdus i Mladen Andrejevi}.

U okviru projekta Savremeni nema~-ki dramski pisci, u saradnji Beton halateatra, Fakulteta dramskih umetnosti iGete instituta, izvedeni su komadi Para-ziti Marijusa fon Majenburga u re`ijiAnje Su{e i Push Up od 1-3 Rolanda [i-melfeniga u re`iji Ivane Vuji} - premijerena sceni „Mata Milo{evi}“, a pretpremi-jere u Beton hali. Deo projekta su i okru-gli stolovi o savremenom evropskom te-atru, uz video snimke ovih dveju predsta-va u izvo|enju [aubine am Leniner plac.Prva je u re`iji Tomasa Ostermajera, adruga je kolektivna re`ija berlinskogansambla.

Ansambl Narodnog teatra iz Bitoljaizveo je u NP u Beogradu Antigonu kojuje letos kao gost u Makedoniji re`iraoNikita Milivojevi}. Predstava je u~estvo-vala na Ohridskom letu i u oktobru naMES-u u Sarajevu.

Dodelom godi{njih nagrada obele`enje Dan pozori{ta „Du{ko Radovi}“ - 23. X.Nagrade „Bo`idar Valtrovi}“ za gluma~-ku kreaciju ravnopravno su dobili Alek-sandra An|elkovi} i Jova Maksi} za ulo-ge u vi{e predstava (Seks za po~etnike,Kapetan D`on Piplfoks, Ljulja{ka), a za

pojam smeha, bez obzira na konkretnuulogu. A ostvario ih je oko dve stotine - upozori{tu, na radiju, televiziji i filmu.

U Vr{cu je umro doajen vr{a~kog isrpskog glumi{ta Tomislav Pej~i}, koji seu februaru ove godine oprostio od glu-ma~ke karijere i oti{ao u penziju. Ro|enje 1940. u Prokuplju, dobio je oko 30gluma~kih nagrada, bio simbol Pozori{ta„Sterija“, a osta}e zapam}en naro~ito poulozi Kir Janje, dok je njemu najdra`auloga bio gazda Mitke u Ko{tani.

U Ateljeu 212 predstavljen je novimese~ni ~asopis „Premijera plus“, koji }epratiti de{avanja iz oblasti pozori{ta,filma, knji`evnosti, muzike i slikarstva uSrbiji. Osniva~i su kompanije Jork Bal-kan i GMS Internacional, a glavni i od-govorni urednik je Albena Ska~eva, izBugarske. ^asopis je deo {ire akcije zapovratak publike u pozori{te, putem pret-platnih ~lanskih karata, uz koje se dobijai ovaj ~asopis. Ska~eva ka`e da se istaakcija sprovodi u stotinak zemalja. Ona jezadu`ena za region jugoisto~ne Evrope inakon uspe{nog delovanja u Bugarskoj,ve} 5 godina, odabrala je da akciju uzemljama biv{e Jugoslavije zapo~ne izBeograda.

Pred sam kraj pro{le godine iz Srp-skog narodnog pozori{ta u Novom Sadustigle ja stra{na vest: 26. decembra tra-gi~no je okon~an `ivot dramskog umetni-ka, glumca Nenada Vujanovi}a – [e{e.Vujanovi} je ro|en 18. III 1961. uVukovaru. Elektrotehni~ku {kolu zavr{iou Novom Sadu 1979, a Akademiju umet-nosti, u Novom Sadu 1985. godine. USrpskom narodnom pozori{tu je u stal-nom anga`manu od aprila 1989. i nascenama novosadskog teatra je odigraomnoge zapa`ene uloge. Izme|u ostalog iu predstavama: Protekcija Nu{i}a ure`iji Dimitra Stankoskog, Glorija

Marinkovi}a u re`iji @eljka Ore{kovi}a,Don @uan Molijera u re`iji Ljubi{eGeorgievskog, Roman o Londonu Crnjan-skog u re`iji Steve @igona, Galeb A.P.^ehova u re`iji Bore Dra{kovi}a i asiste-nata Harisa Pa{ovi}a i Nikite Milivoje-vi}a, Klopka Ru`evi~a u re`iji NeveneJana}, Luda igra Birinskog u re`iji VideOgnjenovi}, Novi Sad il’ nikad vi{e auto-ra u re`iji Radoslava Dori}a, JegorBuli~ov Gorkog u re`iji Du{ana Jova-novi}a, Druga vrata levo Ace Popovi}a ure`iji Suade Kapi}, Kozoder u akciji poZmaju u adaptaciji i re`iji Ratka Radivo-jevi}a, Kralj Lir [ekspira u re`iji Ljubi{eRisti}a, Smrtta na Kuzman Kapidan Gri-gora Prli~eva u re`iji Sa{e Milenkovskog,Patnje gospodina Mokinpota Petera Vajsau re`iji Radoslava Milenkovi}a, O~evi ioci Seleni}a u re`iji Slavenka Saletovi}a,^udo u „[arganu“ Simovi}a u re`ijiEgona Savina, Kir Janja J.S. Popovi}a ure`iji Ljuboslava Majere, Arsenik i stara~ipka Keselringa u re`iji RadoslavaDori}a, Crna hronika Basare u re`ijiDu{ana Petrovi}a, Tri sestre A.P. ^ehovau re`iji Ljuboslava Majere, Revizor Go-golja u re`iji Vitalija Dvorcina, Gospo|icaJulija Strindberga u re`iji Roberta Ko-lara, Pop ]ira i pop Spira Sremca u re`ijiMilana Karad`i}a, Vere i zavere Alek-sandra Ti{me u adaptaciji i re`iji Du{anaPetrovi}a, Pravo na Rusa Uglje{e [ajtin-ca u re`iji Olivere \or|evi}, Oslobo|enjeSkoplja Du{ana Jovanovi}a u re`iji@anka Tomi}a, Nakaze Bogdana [panje-vi}a u re`iji Nemanje Petronje.

Pred samo {tampanje ovog brojaLUDUS-a stigla je tu`na vest: iznenada jeu Beogradu preminuo reditelj i dugo-godi{nji upravnik Ateljea 212 MuciDra{ki}. Samo dan kasnije napustio nasje i Bata Paskaljevi}, glumac, a za njim iOliver Viktorovi}, reditelj.

(Servis „Ludus“)

LLjjuubboommiirr MMuuccii DDrraa{{kkii}} ((FFoottoo:: VV.. PPaavvlloovvii}}))

LUDUS 109, 110, 111

Doma}a scena

5

NAGRADA „MILO[ @UTI]“

Nagrada „Milo{ @uti}“ za najbolje gluma~ko ostvarenje u predstavamaizvedenim u periodu od 30. juna 2002. do 30. juna 2003. godine, koju dodeljujeSavez dramskih umetnika Srbije, odlukom ve}ine ~lanova `irija pripala je OlgiOdanovi}, glumici iz Beograda, za ulogu Milice Gerasimovi}, koloraturnogsoprana, u predstavi Govornica, nastaloj po tekstu i u re`iji Jago{a Markovi}a,a izvedenoj na sceni Teatra „Bojan Stupica“.

@iri je radio u sastavu: Olga Savi}, glumica, Gorica Popovi}, glumica ipredsednik @irija, Jelena \oki}, glumica, Pavle Peki}, glumac i Ivan Medenica,pozori{ni kriti~ar.

Nagrada „Milo{ @uti}“ sastoji se od plakete sa likom Milo{a @uti}a, radakademskog vajara Zvonka Novakovi}a, unikatne diplome, rad akademskogslikara i scenografa Geroslava Zari}a, i nov~anog iznosa.

Nagrada „Milo{ @uti}“ uru~ena je Olgi Odanovi} 27. novembra 2003, nasceni Teatra „Bojan Stupica“, po zavr{etku predstave.

ANTOLOGIJSKA BRAVURA

Ugledna Nagrada Milo{ @uti}, ~ijije pokrovitelj Savez dramskihumetnika Srbije, dodeljuje se za

najbolju gluma~ku kreaciju ostvarenu uproteklom periodu u onoj oblasti koju, unedostatku boljeg izraza i skloni {emat-skim klasifikacijama, nazivamo „dram-ski teatar”. Ove godine, nagradu dobijaOlga Odanovi} za ulogu Milice Gerasi-movi}, koloraturnog soprana u predstaviGovornica Jugoslovenskog dramskogpozori{ta, za koju se sve mo`e re}i osimda je klasi~na dramska uloga. Da bismoje tako odredili nedostaje nam ona osnov-na premisa – dramski tekst; naime, pre-ma jasnoj zamisli autora komada ireditelja predstave Jago{a Markovi}a i utuma~enju Olge Odanovi}, Milica Gerasi-movi}, koloraturni sopran ne izgovaraartikulisani tekst, ve} se prepu{ta neve-rovatno brzim govornim slapovima izkojih se tu i tamo, kao neka `goljavagrana iz sna`ne bujice, probija po kojarazgovetna re~.

Ova izuzetna, antologijska komi~ar-ska bravura ostvarena na planu scen-skog govora, predstavlja dostignu}e ve}sama po sebi. Me|utim, puni zna~aj oveuloge spoznaje se tek onda kada se uvidida ona, pored dometa na planu teatarskeforme, pored svoje autohtone muzi~kevrednosti, ostvaruje upe~atljiv rezultat i

na planu karakterizacije lika. Koriste}ise ovakvim gluma~kim sredstvima kojasu, zbog tog nesvakida{njeg spoja mu-zi~kog bogatstva i semanti~kog siroma{-tva, ujedno i vrlo rasko{na i krajnjeredukovana, Olga Odanovi} superiornogradi izuzetno bogat i iznijansiran likjedne usamljene, dosadne, ljubopitljive,d`angrizave, na momente dr~ne, ali uosnovi vrlo nesre}ne, emocionalno iprofesionalno potpuno uskra}ene osobe.U bogatstvu svojih kontradikcija, MilicaGerasimovi} Olge Odanovi} je ujedno i

I van Medenica

Obrazlo`enje odluke `irija za dodelu

Nagrade Milo{ @uti} za sezonu 2002/2003

veoma efektan kroki i rasko{no elabori-rana studija dramskog lika, lika kojineodoljivo podse}a na one sme{no-tu`negospo|e s beogradskih gra|anskih slava,u ofucanim kostim~i}ima i s crknutimlisicama preba~enim preko ramena, kojemnogo pri~aju i sve znaju, ali ~iji detinjeradoznao, iskren i otvoren pogled neuspeva da sakrije te{ko breme samo}e ineostvarenosti. Ova izuzetna uloga iz-dvaja se i u pogledu `anrovsko-stilskepostavke, jer predstavlja onaj sna`an,organski spoj odbranjene emocije i o{trepersifla`e, tipi~an za kemp-estetiku zakoju se i neke druge uloge Olge Odanovi}mogu da ve`u.

Na kraju treba jo{ ista}i da je ovauloga ostvarena u predstavi koja neuvodi samo druga~iju scensku poetiku,ve} obnavlja i jedan, u na{em pozori{tugotovo zaboravljen odnos prema radu, akoji se zasniva na posve}enosti,

SMEH KAO LEK

Od nekog vremena, Savez dramskihumetnika Srbije objavljuje knjige odobitnicima Dobri~inog prstena.

Branka Veselinovi} nije od tih, nju jeprstenovao jedino njen Mla|a, ali je svojesnaf podsetila da ona ima vi{e radnogsta`a od ve}ine Dobri~inih slavodobitni-ka. Stvarno, kad pro|e {est i po deceni-ja?! I ko }e joj verovati kad jo{ skaku}eokolo, nasmejana, sa ~ipkastom bluzom ijakim karminom, nema pozori{ne sve-~anosti na kojoj ona nije ukras, {to sMla|om, {to bez njega. I u tom divnomumetni~kom braku ve} se nakupilodecenija. Koliko je to? Varate se akomislite da }e humoristi~na Branka ko iztopa otkriti cifre. Sad, po najnovijem,vadi se na Dunda Niku iz Skupa.

- On ima sto godina, {to ja nemam,ali se, da imam, spremam - odgovori}e ustihu kao {to ima obi~aj kad su joj plu}apuna veselja~kog vetra i kad okolo blje{tepo~asna svetla, sle`u se poljupci, ru-koljubi, cve}e. I preporu~i}e radoznalimada saberu njen gluma~ki sta`, pa bra~nista`, pa tako... Ko zna Branku, ko jeimao priliku da je sretne bar u prolazu,na koktelu, i bez knjige o njoj shvata kojaje to vitalnost, `ivotna radost. Ali, eto sadi knjige pa se, detaljno, uz mnogo zabavei sete, mo`e ploviti kroz Brankino, ju-goslovensko, srpsko, beogradsko vreme,od prekomunizma, Brozoizma, naovamo. Zoran T. Jovanovi}, prire|iva~

knjige, jo{ jednom je pokazao da munema ravna kad je u pitanju pa`nja ibriga za ikone na{eg glumi{ta.

- Ono {to izdvaja Branku Veselinovi}iz plejade na{ih dramskih umetnika jeraznovrsnost umetni~kog dara; vi{e-struko i simultano bavljenje glumom i uvi{e izra`ajnih medija. Njena neponov-ljivost odlikuje se, pre svega, osobenosti-ma komi~arke posebne boje i {arma -bele`i Jovanovi} o glumici „sa sto lica“.Vi{e od 60 autora, na preko 300 stranicaknjige Na dnu smeha le`e suze opserviraBranku iz profesionalnog, prijateljskog,humanog, kom{ijskog ugla. Zajedni~kosvim opisima Branke je zahvalnost zanjen optimizam, te su one suze iz naslovavi{e ose}anje po{tovanja za DesankuMaksimovi}, nego Brankina su{tinskaemocija. Knjiga je puna fotografija,crte`a, najrazli~itije papirologije, spome-narske dokumentacije o `ivotu jednedo`ivotne devoj~ice, koja `ivot i dalje vidikao igru, {areni{ i smeh. Dosta toga sezna o Branki, ipak valja podsetiti da izatoga, naizgled jednosmernog smeha i(o)lakog opho|enja stoji „potkovana“li~nost i mnogo~lana porodica. Be~ejka(ro|ena 3. IX 1918. – nemojte re}i da steto saznali, prim. a) odrasla u porodici spetoro bra}e i sestara. S ro|acima ibliskim prijateljima osnovali su ~ak po-rodi~ni hor koji je pevao za Bo`i} i sli~nepraznike. Otac Aleksandar, Hercegovac,

Branka Kr i lov i¯

Knjiga o ikoni na{eg glumi{ta

predavao je u Trgova~koj {koli, kasnije jebio bibliotekar Matice Srpske u NovomSadu. Govorio je 7 jezika. Tokom {kolo-vanja Branka je stanovala u ruskomdomu, te je nau~ila ruski. Na o~eva pi-sma iz Novog Sada, pisana na nema~-kom i francuskom, morala je adekvatno(tim jezicima) da odgovara. Od detinjstvagovori ma|arski, a kasnije usavr{avanema~ki, francuski i engleski, kao islovena~ki i makedonski, a u~ila je i~e{ki. [ezdesetih godina, Branka i Mla|asu boravili u Kanzasu u Americi, gde sudr`ali predavanja i glumili na engle-skom. Pored Krle`ine drame U agonijitamo{nja publika videla je Branku i kaoMajku Hrabrost. ^italac knjige, putnikkroz njenu razbaru{enu biografiju mo`eda bira izme|u ozbiljnih osvrta na njenuglumu, epistola, zanimljive foto-doku-mentacije koja se`e u pro{lost nedostup-nu sada{njim generacijama, do anegdo-ta, pesmica, i podataka o tome koliko je iu kom mediju odradila. A toga je zaistamnogo. Nema zna~ajne pozori{ne li~nostikoja nije po`elela da ka`e ne{to o Branki.Nikola Majstorovi} sakupio je legende onjoj. Evo jedne.

Na generalnoj probi Balade sa Zej-tinlika Milosava Mirkovi}a, u Jugo-slovenskom dramskom, u re`iji Mirosla-va Belovi}a, Maja Dimitrijevi} je Pesmuo smrti govorila na gr~kom. U gledali{tuje sedela i Branka Veselinovi}, Majinakoleginica i prijateljica dobre volje i{irokog srca. Da li u {ali, sebi svojstvenoj,ili spontano, Branka }e u salonu, sveglasnije: "Bravo Majo, srpski govori{ kaoAntigona, a gr~ki zbori{ kao vila Ravijo-jla".

Branka Veselinovi} je pro{la crno-beli svet, zatim do`ivela kolor i mnogovi{e, sve pevaju}i i obra}aju}i se sva-kome sa „du{ice“ i „sre}o“ ili tako ne-kako... Za nezaborav sebi i drugima sve

{to ima sakupila je i spakovala u jedanpaket. I na promociji u Skup{tini gradabilo je sve~ano i na Brankinom nivou.Ako vam ostane {ta od plate ili penzije,

kupite knjigu, ako je {ta ostalo, jer jeBranka, takva kakva je, u naletu egzal-tacije, skoro sve podelilaprijateljima.

predanosti, veri, pa i zanosu celokupneautorske ekipe. Verujemo da je upravotakav odnos prema radu preduslov zadosezanje visokog umetni~kog dometa,upravo onakvog kakav je ostvarila OlgaOdanovi} u ulozi Milice Gerasimovi},koloraturnog soprana.

Odluku da se Nagrada Milo{ @uti} zasezonu 2002/2003 dodeli za ovu glu-ma~ku kreaciju doneo je, ve}inom glaso-va, `iri u sastavu Olga Savi}, GoricaPopovi} kao predsednica, Jelena \oki},Pavle Peki} i Ivan Medenica.

U Beogradu 27. XI 2003.OOllggaa OOddaannoovvii}} uu GGoovvoorrnniiccii ((FFoottoo:: \\.. TToommii}}))

UUrruu~~eennjjee NNaaggrraaddee „„ MMiilloo{{ @@uuttii}}““ ((FFoottoo:: \\.. TToommii}}))

tako `ivim: ne `elim zlo nikome, po-ku{avam da ka`em: neka je na tvoju du-{u. Kapiram da ravnote`a postoji i uprirodi i u `ivotu, i ako nanosi{ zlo, ono}e ti se vratiti. Treba biti iskren i pa`ljivprema ljudima. To ih danas jo{ jedinomo`e dirnuti. Tako otkriva{ da nisi jedi-ni, da jo{ ima pristojnih, ali su se sakrilijer nisu mogli da se izbore s u`asom kojismo sami sebi priredili tokom pro{ledecenije. Sada oni pristojni izlaze od-nekud, s nekom novom nadom.“

Modernoi bezobrazno

„Mislim da pametan ~ovek u svakomposlu, pa i pozori{tu, mora da bude sa-mokriti~an. Mo`e da misli da je bolji oddrugih, ali mora da ima svest o tome danije dobar koliko mo`e. Otuda mi nisujasni oni koji po medijima uzdi`u svojrad do neslu}enih visina. To je u najma-nju ruku nepristojno, bezobrazno. Du`-nost glumca je da ne{to najavi, pozovepubliku u pozori{te, a onda dopusti dru-gima da prosude vrednost onoga {to suuradili. To je deo mog ku}nog vaspitanja.Reklama je neophodna u na{em poslu, alimora da bude s merom. Najbanalnije je{to se ve}ina tih, kako ih zovu projekata,reklamira re~ju moderno. Osim {to to,uglavnom, nema veze s modernim, trebaznati da re~ moderno ne podrazumeva daje to istovremeno i dobro.

Malo je modernih i dobrih predstava.Jedna od njih je Bure baruta koja traje idanas. Tu ti bude `ao {to nisi igrao une~em tako dobrom. Ko vlada pozori{tem:glumci, reditelji ili klanovi? Mo`da prepojedinci okru`eni prijateljima, pa se toonda zove klan: ~ovek okru`en isto-mi{ljenicima koji rade zajedno. U tomsmislu, ne ka`em da moja klasa i janismo klan. Mo`da }e neki reditelj s mojeklase postati upravnik; igra}u kodnjega, pa }emo mi postati klan.”

LUDUS 109, 110, 111 6

Portret

GRACIOZNA POZORI[NA DU[ASne¦ana Mi le t i¯

Jedna je od retkih nenametljivih aupe~atljivih pozori{nih du{a, neko koume trezveno i jasno ali od srca da

govori o teatru. Glumca je u sebi na{labez medijske dreke, prili~no svojstvenegeneraciji ~iji je deo. Sigurne pozori{nedaske do sada su joj bile u Subotici,Somboru i Novom Sadu, a Vojvodina je,~ini se, bila dvostruko fatalna u njenom`ivotu.

Jer je Jelena ]uruvija \urica svojuprvu profesionalnu ulogu odigrala uSubotici, u Europejcima u re`iji @ankaTomi}a. Onda joj se desio Sombor, na ~ijojje pozori{noj sceni, igraju}i u Bu|enjuprole}a, srela i ljubav svog `ivota –glumca Aleksandra \uricu. U NovomSadu je odnedavno. U SNP-u igra upredstavi U lovu na buba{vabe Janu{aGlovackog u re`iji Filipa Markovinovi}a.

„Sat vremena u pozori{tu nije uvekvrednije od sata u `ivotu, kako nekimisle. Ne treba preterivati. Zavisi {tagleda{, pozori{te je moj svet, koji obo-`avam, ali kod nas ima dosta predstavakoje ~ovek odgleda pa ka`e: Dobro,mogao sam da odem i u bioskop. Dra-gocene su probe i verujem starijim ko-legama kad ka`u da, {to su stariji, vi{eu`ivaju u probama no u kasnijem igra-nju predstave. U mom malom pozori{-nom iskustvu probe su upisane kao ne{tovrlo lepo ako s rediteljem i kolegama skojima sara|ujem imam dijalog. Ali, akoje atmosfera neinspirativna, rad mo`e dabude mu~an. Igrala sam u razli~itimsredinama, za razli~itu publiku i videlada istu predstavu druga~ije primajurazli~ite sredine. Mnogo zavisi od senzi-biliteta pojedinca, njegovih kulturnihnavika ali i onog {to je do tada video. Jer,~injenica je da je publika u Beograduinformisanija samim tim {to ima Bitef imnoga druga pozori{na gostovanja.”

Pozori{na ~e`nja

„Otkako sam iza{la s Akademijeobi{la sam mnogo gradova u nadi da }una}i mesto gde bih po`elela da ostanem iradim. @elja mi je da `ivim i radim ujednom gradu, a kako je Beograd mojdom, onda je logi~no da bih volela da tubude moja pozori{na baza. Mlada samali ve} dugo putujem i to me zamara. Le-po je i}i na gostovanja iz baze, ali jenaporno kad su baza autobus i automo-bil a izleti – hotelske sobe. Naravno, svebi bilo mnogo lak{e da glumac nije uvekbiran a ne bira. S obzirom na to da samstudirala na Akademiji umetnosti uNovom Sadu, tu su me videli i upamtilimladi reditelji pa su me posle zvali daradim s njima. Na `alost, ve}ina rediteljai pozori{ng sveta iz Beograda te{ko sepokre}e ka, uslovno re~eno, provinciji,misle}i da }e predstavu iz Sombora,Subotice, ili Novog Sada videti kada onado|e u Beograd. Zato reditelji iz Beogra-da mahom samo po ~uvenju znaju zamoj dosada{nji rad.

Nisam zabrinuta jer `ivot je tek pre-da mnom, a i nisam tip osobe koja pani~i.Mislim da do sad nisam ni na{lapozori{te u kojem bih `elela da ostanem,bar ne od onih u kojima sam radila. Nasna Akademiji nau~e da je normalno da

odigra{ ulogu pa da te onda cele sezonenema. Dok ti se opet ne desi pozori{teradi{ ne{to drugo, na sebi, gleda{, hoda{,puni{ baterije.”

„Nisam nametljiva, od onih koji ot-padaju u pozori{nom klubu, ali ni ne~ekam kod ku}e da mi se desi `ivot. Neumem da vu~em za rukav. Jo{ naivnoverujem da svakoga stigne ono {to jezaslu`io, pa }e tako i mene, ako radim,neko videti, upamtiti i zvati. Nisam ne-zadovoljna. U`ivam u svom pozori{nomkrugu ljudi na koje uvek mogu da ra-~unam. Tu su, izme|u ostalih, Aleksan-dar \urica, @anko Tomi}, reditelj koji mije ukazao veliko poverenje dav{i mi oz-biljnu ulogu na po~etku karijere. Tokomrada postali smo prijatelji, a mojim kla-si}ima Filipu Markovinovi}u i Olji \or-|evi} u svako doba no}i mogla bih, akobih do{la u takvu situaciju, da pro-vri{tim: „Dajte mi ne{to da radim!”

Tali~ni Gor~in

„Do sada mi se de{avalo da budempozvana da igram neku ulogu, retko kadse dese kastinzi. Bilo je ne{to u SNP-u, uPozori{tu na Terazijama je bila audicijaza prijem i to je sve, bar ono {to znam.Gor~in Stojanovi} me je upamtio iz ko znakoje pozori{ne pri~e i zvao da igram uBu|enju prole}a, i on je valjda jedinireditelj u zemlji koji, ako ne zna li~no sveglumce, ili ih sve nije gledao na sceni, aonda makar zna da postoje. I privatno mije tali~an jer smo se \urica i ja upoznali,

rade}i s njim, a izgleda da nije bio tali-~an samo nama. Dragan Mi}anovi} iAna Sofrenovi}, koji su se upoznali nasnimanju filma Ubistvo s predumi{-ljajem, tako|e su u braku. Gor~in izgledaprovodad`i{e nesvesno.”

„Sre}a da smo oboje zavr{ili glumukod Bore Dra{kovi}a, {to podrazumevada smo na ~asovima na kojima smodavali primedbe jedni drugima, moralida govorimo otvoreno a ne na nivoudopadanja. Morali smo temeljno da ana-liziramo. I \urica i ja smo tako nau~eni,iskreni jedno prema drugom, oboje ume-mo da prihvatimo kritiku. Idem nanjegove probe, on do|e na moje, jer mi jenjegovo mi{ljenje bitno.

Na svakoj klasi formira se grupa ko-ja posle ostane u kontaktu. Kod nas je tagrupa bila ne{to ve}a. Nas ~etiri s mojeklase `ivele smo u istom stanu, delile do-bro i zlo, bile i ostale prijateljice, a deona{eg pozori{nog kruga su i Borini ne-kada{nji studenti Ivana V. Jovanovi} iAn|elika Simi}, koje su nas kao starijesestre pratile jo{ od prve godine. Stu-dentski stan nam je bio kao hipi komuna:ko nije imao gde – bio je kod nas. No, ko-liko god se izme|u nas rodila ljubav usmislu dobre komunikacije i razumeva-nja, nikad na klasi nije bilo zaljubljiva-nja, i mo`da je to razlog {to smo ostalitako celoviti, {to se i danas dobro ra-zumemo.

Razmi{ljamo ve} dugo da napravimone{to zajedno, ali nam treba neko ko }ebiti lokomotiva. Olja i ja o tome najvi{ema{tamo i mo`da se stvarno sretnemo unekoj predstavi, bar `enski deo na{eklase.”

Glumica Jelena ]uruvija \urica igra u SNP-

u, u predstavi U lovu na buba{vabe

Beg izmentalne {troke

„Stvarno me vi{e ne zanima politi~kopozori{te, ve} intimne pri~e. Takva jepredstava u Ateljeu 212 – Fantomi JeleneKajgo u Gor~inovoj re`iji, pri~a o parovi-ma, ljubavi, strahovima koji nas svesti`u. To su ve~ne teme i zato bih da vi-dim male predstave o tome, s podelom ukojoj su 2, 3 glumca, satkane od pogledai emocija. Prijao bi mi emotivni spektakl.Oni tehni~ki me ne diraju preterano.U`elela sam se i [ekspira i druge dobreklasike. Na{a predstava U lovu nabuba{vabe je pri~a o emigraciji, `ivotuna ka{i~icu, na rezervi, u fizi~koj i men-talnoj prljav{tini. Ta {troka u svakomsmislu je i ova na{a {troka iz koje nikakoda najzad izbauljamo i na|emo nekilogi~an i normalan put. Mi smo je semo`da oslobodili, ali malo. ^ime se onabri{e? Radom i posve}eno{}u onome {toradi{. Bila sam, recimo, ube|ena da jeve}ina ljudi u fazonu da otvoreno raz-mi{lja, da posle svega `eli da se obrazujeu inostranstvu, zna makar dva jezika, ne`eli da na vlast opet do|e neko ko }e seza{rafiti za pod i uzeti toliko para damo`e da obezbedi pet pokoljenja. A ondaodem u stvaran `ivot i {okiram se {ta svetamo vidim. Na{ prosek je stra{an. Do-voljno je da usred beogradskog sao-bra}ajnog {pica sedne{ u kola i svepostaje jasno: nervoza i tenzija svudaunaokolo, i prosto se upla{i{ tog proseka.Onda ti ostane da se svede{ na svoj krugljudi.

Trudi{ se da ostane{ ~ist, ne nanosi{zlo, jer su{tina je ne nanositi zlo. A njegaje mnogo. Ljudi jedni drugima nanose zloiz sujete, bolesne i preterane ambicije,obesti. Toga se treba ~uvati. Trudim se da

VVoojjvvooddiinnaa jjee bbiillaa ddvvoossttrruukkoo ffaattaallnnaa uu nnjjeennoomm `̀iivvoottuu:: JJeelleennaa ]]uurruuvviijjaa \\uurriiccaa

LUDUS 109, 110, 111

Doma}a scena

7

MOJA ISKUSTVA SU GORKA

Ol ivera Mi lošev i¯

Prva premijera u ovoj sezoni uJugoslovenskom dramskom po-zori{tu bila je u znaku povratka u

beogradski pozori{ni `ivot reditelja idramskog pisca iz Slovenije Du{anaJovanovi}a. Za njim je impresivna kari-jera i dubok trag koji je ostavio upozori{tima nekada{nje Jugoslavije. Mo-lijer - jo{ jedan `ivot je predstava ra|enapo drami Mihaila Bulgakova Bratstvolicemera koja je u Jovanovi}evoj adap-taciji pretrpela niz promena, ali i sa-~uvala Bulgakovljeve ideje da prika`epoku{aj umetnika da napravi kompro-mis s vlastima da bi sa~uvao umetni~ki

integritet i stvarala~ku slobodu, ali irazloge zbog kojih taj kompromis sadiktaturom nije mogu}. Uz temeljito de-konstruisanje drame Bulgakova i niza-nje tema po me|usobnoj tematskoj bli-skosti i me|uzavisnosti Jovanovi} je uadaptaciju drame uklju~io i delove Moli-jerovih Don @uana, Tartifa i Umi{ljenogbolesnika. Drama je tako dobila ~vrst ijasan zaplet i dinami~nu strukturu kojureditelj Jovanovi} rasko{no koristi da upredstavi poka`e i kritikuje mehanizmekojima funkcioni{e vlast, a slavi ljubav iumetnost kao njene antipode.

U potpisu autora drame Molijer- jo{jedan `ivot stoje imena Bulgakov, Moli-jer, Jovanovic. [ta ste sve radili s Bulga-kovljevim komadom?

Razgradio sam taj dobro napravljenkomad na njegove osnovne komponente iformirao pet celina upotrebljavaju}idelove Molijerovih komada te napraviopri~u o pozori{tu, o ljubavi, strasti, dvo-ru, zaveri, crkvi, fanatizmu i smrti. Takoje drama postala uzbudljiva teatralnapaleta emocija i odnosa izme|u pozori{tai umetnika, s jedne, i vlasti i religije, sdruge strane.

U ranijim izvodenjima ovog komadaakcenat je upravo bio na odnosu vlasti iumetnika. [ta je bilo va`no da o tomeprogovorite u Va{oj predstavi?

To je stalna tema ali je i op{te mesto.Mnogo mi je bilo uzbudljivije da osetimosve te velike teme iznutra, a ne da ihideologiziramo. Otuda {to je taj komadmalo zastareo, ve} je pomalo bu|av.Drama je pre pri~a o Staljinu i Bul-gakovu no o Molijeru i Luju XIV. Tu smonapravili pomak i u{li u prostor savre-menog senzibiliteta, {to ni izdaleka ne

DDuu{{aann JJoovvaannoovvii}}, reditelj i pisac, o svojim

iskustvima vezanim za odnos umetnika i

vlasti, predstavi koju je re`irao u

Jugoslovenskom dramskom, pore|enju

vlasti u Srbiji i Sloveniji

zna~i da smo ne{to aktuelizirali. Na{iglavni likovi su Molijer i Luj XIL.

Kakav je Va{ stav prema temi umet-nost i vlast? Kakva su Va{a iskustva natu temu?

Moja iskustva su gorka. Kao {to zna-te, drame su mi bile zabranjivane, iz-me|u ostalog i u ovom gradu. Neke pred-stave tako|e, tako da je to iskustvo skomunistima za mene bilo prili~no te{ko.Ali nisam zlopamtilo i to na mene i nijeostavilo poseban utisak.

Kako vidite dana{nje vlasti u Slo-veniji i ovde? Obe sebe zovu demo-kratskim. Kakav je njihov odnos premaumetnosti?

U neku ruku i jesu demokratske ikarakteri{e ih ta tranzicijska logika. Tu,naravno ima raznih zapleta, tipa korup-cije i sli~nih stvari, no nadajmo se da }ei}i na bolje.

U Beogradu ste, nakon mnogo godi-na, u ulozi stvaraoca, ovo je, ako se nevaram, Va{ prvi susret s ovda{njim po-zori{nim mehanizmom nakon mnogihru`nih godina. Kako je izgledao tajsusret i saradnja?

Izuzetno sam zadovoljan {to samimao sjajnu priliku da radim s velikim iizuzetnim glumcem kakav je Miki Ma-nojlovi}. To je za mene zna~ilo dva mese-

ca u`ivanja. A tu su i Jelisaveta Sabli},Bogdan Dikli}, Mira Karanovi}, pa imla|i glumci izuzetnog kvaliteta i za-nimljivog talenta. Iz druge su gluma~ke{kole u odnosu na onu koju znam.Druga~ije grade lik i pristupaju poslu uodnosu na slovena~ke glumce. To je ta-ko|e bilo zanimljivo iskustvo.

Kako se se}ate predstave Balkanski{pijun koju ste po drami Du{ana Kova-~evica re`irali u JDP-u pre 20 godina?

To je bilo 1983. Predstava je izvedena249 puta, a igrala je Branka Petri},za{titni znak i ove predstave. Bio je tokultni Kova~evi}ev komad i veliki uspehBate Stojkovi}a, a meni je jedna oddra`ih predstava koje sam u `ivotu radio.

U ovom smo impresivnom zdanjuobnovljenog pozori{ta, kako ono funk-cioni{e iznutra?

Funkioni{e, mada jo{ nije sve nasvom mestu. Ima jo{ problema s logi-stikom, s haj tekom. To se jo{ uve`bava,ali nam to nije mnogo smetalo.

Poslednjih godina ~esto ste u Beo-gradu, a sad ste ovde gotovo dva mesecai imate potpuniju sliku o nama.

Druga~ije je ovde. Ali, na krajukrajeva ~ovek je ~ovek. Ono {to je ljudsko,ono {to je lepo u ljudima toostaje zauvek.

MISAO U POZORI[TU

Anja Su{a rangira nema~ko pozo-ri{te me|u najbolje u svetu i do-`ivljava ga kao estetski uzor, pa je

i zbog toga raduje ova saradnja s Geteinstitutom koji je ~est saradnik Betonhale i raznih drugih na{ih kulturnihinstitucija. „Ova predstava je nastala u zanas pomalo neobi~nim produkcijskimuslovima zato {to ima tri producenta -FDU, „Beton halu“ i „Gete institut“ - i dvepremijere, ~ime }e mo`da uticati i nava`e}i koncept igranja predstava. „Jednaod te dve premijere odigrana je na sceni„Mata Milo{evi}“ na FDU, zna~i na No-vom Beogradu, {to je po Anji Su{i „jo{jedan poku{aj da se o`ivi scena „MataMilo{evi}“, a time i pozori{ni `ivot NovogBeograda.

Naravno podr`avam ideju da NoviBeograd dobije scenu, ali to je velikipoduhvat koji zahteva vreme i ima naj-manje veze sa predstavama, ve} sapodr{kom toj ideji. ^ini mi se da }emosada uspeti, jer ljudi zvu~e veomaozbiljno.“

Nervira meodsustvo sistema

Va`e}i utisak da je nema~ka kulturanedovoljno prisutna kod nas, ~ak i zapo-stavljena u odnosu na englesku i ame-ri~ku, Anja Su{a smatra preteranim.„Kad pogledate {ta je sve ra|eno, nismoba{ bez informacija iz tog dela sveta.Mene je uvek nerviralo, i dok nisam bilau poziciji da na to mogu ozbiljnije dauti~em, a i sada kada mogu ne{to da ura-

dim ne samo kao reditelj nego i kao osobakoja vodi jedno pozori{te, uvek me jenerviralo odsustvo sistema u pra}enjupojava koje ~ine savremenu umetnost.Pora`avaju}a je ~injenica da mi ovdeimamo skoro ~etiri decenije jedan odnajzna~ajnijih internacionalnih i evrop-skih festivala, Bitef, a dobijamo i drugeinformacije posredstvom kojih mo`emoda se informi{emo o savremenom teatru,a da to nije uticalo na izgled doma}egteatra. To je ta neka valjda poslovi~naignorancija koja je u vezi s tezom govorisrpski da te ceo svet razume. Taj stavzna~i da nam niko drugi ne treba, takoda se sve svede na inicijativu pojedinaca.U pozori{tu gde trenutno radim, izuzetnose trudim da privatnu inicijativu po-dr`im, ali da uspostavljanjem konceptapozori{ta uspostavim i koncept u komu-nikaciji s ostatkom sveta. Pozori{te„Du{ko Radovi}“, u kojem sam trenutnodirektor, cele pro{le godine je bilo orijenti-sano na savremenu dramsku literaturuupravo generacije autora Marijusa fonMajenburga, kako stranih tako i do-ma}ih, i to je pravac kojim }emo se i daljekretati. U mnogim pozori{tima se de{a-vaju dobre predstave, ali one su rezultatslu~aja a ne ozbiljnijeg planiranja. Ali, upozitivnom duhu promena kroz kojeprolazimo a koje nisu lake, nadam se da}e se i tu videti neki pozitivni rezultati.“

Za{to Anja visoko ocenjuje ba{ ne-ma~ko pozori{te? „Volim da vidim misaou pozori{tu, ono {to bismo mogli da defi-ni{emo kao koncept, naro~ito kada jerediteljsko pozori{te u pitanju. Mo`da jeta moja privr`enost nema~kom pozori{tu

Sonja ¬ i r i¯

Inscenacija komada PPaarraazziittii Mariusa fon

Majenburga u re`iji Anje Su{e prvi je re-

zultat projekta Savremeni nema~ki dram-

ski pisci, ~iji su autori Gete institut, Beton

hala i Fakultet dramskih umetnosti

posledica toga {to smo tokom devedesetihnajmanje mogli da gledamo promi{ljenopozori{te, pozori{te s tezom, pozori{tekoje nekome ne{to poru~uje, koje imaambiciju da u|e u ne~iji mali kosmos iotkrije mu ne{to novo, ne{to {to }eisprovocirati razmi{ljanje o onome {to jeodgledano. Na{e pozori{te tokom de-vedesetih je u najve}oj meri bilo bule-varsko. Mene ta vrsta pozori{ta, madadr`im da treba da postoji, najmanjeprovocira. Ja pozori{te manje tretiramkao zanat, mada je to teza koja se kodnas ~esto mo`e ~uti, a vi{e kao umetnost.Potrebna je svakako doza zanata da bistese bavili umetno{}u, ali to se nau~i rela-tivno lako. Umetnost u pozori{tu pod-razumeva spektar drugih stvari, na~inami{ljenja, ukus, sistem vrednosti, este-tiku, a tome vas niko ne mo`e nau~iti.Mislim da svako ko se bavi pozori{temima obavezu da taj deo svoje li~nostiisporu~i kroz svoje predstave. Ovo je bioopse`an uvod koji slu`i da defini{emsvoje vi|enje o nema~kom pozori{tu i nesamo nema~kom, nego o dobrom pozo-ri{tu. Oni imaju stav da je reditelj veomabitna figura u pozori{tu, tako ne misle ni,recimo u Britaniji gde imaju dobrudramsku litereraturu, uz izuzetke kojipostanu deo istorije. Misao u pozori{tu i

rediteljsko pozori{te, barem ja takomislim, daju dobar rezultat.“

Atipi~an tekst

Tekst Paraziti Marijusa fon Majen-burga, ka`e Su{a, po`elela je da re`iraod momenta kada ga je pro~itala u~asopisu „Teatre hojte“. To je, na sre}u,„koreliralo s repertoarskim konceptomBeton hale i planovima Ivane Vuji}. Onaje taj tekst posredstvom Gete instituta ve}ranije dobila, i saznav{i da to mene za-nima, pozvala me da radim. Sticajemokolnosti ja }u za dva meseca u Beograd-skom dramskom pozori{tu po~eti dare`iram jo{ jedan nema~ki tekst, tako daje slu~ajno ovo postala moja nema~kasezona.“ O Majenburgovim Parazitimanije razmi{ljala kao o popularnom tekstupopularnog autora, niti da je to nema~kopozori{te koje voli. „Tekst me je pri-vukao. Ne samo temom nego i estetikom,otvoreno{}u za razli~ita tuma~enja i po-rukom koju {alje, stavom koji pisac zau-zima prema temi kojom se bavio. Najve}iizazov rediteljski u ovom slu~aju nudilaje otvorena struktura teksta. Tekst imamalo didaskalija i nema poentu, nema

klasi~nu fabulu po kojoj od trenutkakatarze izvla~ite zaklju~ak i posle toganastupa veliko finale. Atipi~an je, pot-puno antiaristotelovski, to je serija prizo-ra iz `ivota petoro ljudi u nekom gradubilo kojem, lociran je u Nema~ku alisamo po imenima junaka. Re~ je o petkreatura koje pripadaju ljudskoj vrsti napo~etku novog milenijuma u svetu kojinije ni malo naklonjen humanisti~kimprincipima. To je serija prizora koja ni-gde ne po~inje niti se zavr{ava, gledaocisu ne samo posmatra~i ne~ega {to sede{ava na sceni ve} bi trebalo da seaktivno identifikuju sa onim {to gledajujer je to itekako potresno, itekako prepoz-natljivo za sve nas. I u tom smislu to jepredstava o nasilju, o odsustvu komu-nikacije me|u ljudima, ima mnogo nivoaiz kojih se mo`e ~itati tekst, nema jednutezu koju poru~uje, nego je moj krikbezna|a u odnosu na svet u kojemtrenutno `ivimo, u odnosu na ljudskuegzistenciju, na odsustvo nekih osnovnihprincipa na kojima bi trebalo da na{aljudska civilizacija po~iva a koji su seizgubili. Jednostavno, ja nisam imalajednu tezu nego je to skup teza kojeproisti~u iz moje egzistencije u ovomtrenutku na ovommestu.“

OOvvoo jjee sslluu~~aajjnnoo ppoossttaallaa mmoojjaa nneemmaa~~kkaa sseezzoonnaa:: AAnnjjaa SSuu{{aa ((FFoottoo:: \\.. TToommii}}))

LUDUS 109, 110, 111 8

Intervju

POZORI[TE JE UPAD U @IVOT

Branka Kr i lov i¯

U drami MMrrttvvee uu{{ee Bogajeva, antiumetni~ki

filistri (koji su okupirali stvarnost) zatvaraju

lokalnu biblioteku, kod nas je prostor

Jugoslovenske knjige pretvoren u mega

parfimeriju. Da li su takvom svetu umetnici

uop{te potrebni, pita se TTaannjjaa MMaannddii}} RRiiggoo--

nnaatt

Usomborskom pozori{u premijernoje izvedena drama Mrtve u{e Ole-ga Bogajeva u re`iji Tanje Man-

di} Rigonat. Nekada{nji scenski radnik,rasvetljiva~, slikar, student NikolajaKoljade, dobitnik Anti Bukerove nagra-de, poigrava se s gogoljev{tinom... ali,nimalo duhovito, smatra Tanja Mandi} iupu}uje na podnaslov Najnovija istorijatoalet papira. Klju~no pitanje i drame ipredstave moglo bi glasiti: kakav jeodnos izme|u `eluca i najfinijih tkanjaljudskog duha? Jedan od mogu}ih odgo-vora ispisuje sama rediteljka.

U zemljama pretumbacije (tranzici-je) taj problem je mogu}e formulisati ikao pitanje „da li su kultura i umetnost,pa i umetnici uop{te i potrebni, kad se„na leb ne ma`u”? S obzirom na to danisu roba, u svetu u kojem je duhovnipoglavar ~esto isklju~ivo novac, njihovopstanak i svrha su ugro`eni. Kadastvarnost, ma {ta to zna~ilo, okupirajufilistri ~ija je osnovna priroda antiumet-ni~ka, onda su najrazli~itiji ataci nakulturu svakodnevna pojava. U dramiBogajeva, oni zatvaraju lokalnu bib-lioteku, kod nas je prostor Jugoslovenskeknjige pretvoren u mega parfimeriju...Mrtve u{e su za mene dramski sublimattragi~nih nesporazuma sa fatalnim po-sledicama na antagonisti~koj klackaliciduha i materije, primitivizma i kulture.To je tekst dragulj u savremenoj dra-maturgiji; tekst koji zra~i savremeno{}u

van trenda „krvi i sperme”, kako jestru~no nazvana jedna od novih tenden-cija evropske dramaturgije.”

Rekli ste da je, posle Lolite ovo va{prvi, pravi izbor i najbolje {to ste dosada uradili. Pri tom posebno isti~etezasluge glumaca iz Sombora?

To je moja prva i nadam se ne i po-slednja saradnja s gluma~kim ~udomkakvo je Biljana Keskenovi}. Za mesecdana smo napravili predstavu i to isku-stvo koncentrisanog `ivota u pozori{tusa duplim probama i jutarnjim i ve~er-njim, za mene je novo iskustvo. Radititako posve}eno je pozori{na privilegija ai to je verovatno jedan od razloga {to sereditelji otimaju za rad u Somboru. Do-bar ansambl, nekoliko genijalnih glu-maca, uslovi bajkoliki, kao da niste uSrbiji nego na nekom izme{tenom, van-planetarnom mestu. To je jo{ jedan oddokaza da provincija nije geografskipojam ve} mentalni. Somborska publi-ka, negovana na odli~nim predstavama,uzvratila nam je smehom i suzama.

Intimisti~ki pogled

Mogao bi ovo biti zaokret u va{emopusu; Lovely Rita, Gospodjica Julija,Lolita, Ljubavi D`ord`a Va{ingtona,Bergmanova sonata, ^ovek slu~ajnosti,Sabrane pri~e, su predstave intime, du-

boko `enske i na najrazli~itije na~ineljubavne?

Navedene predstave su spoj mojih`elja i okolnosti. Neke od njih bile su mojapsolutni izbor a neke sam radila na po-ziv glumaca. Mislim da sam diplomskompredstavom, izborom Strindbergove Go-spo|ice Julije i na~inom na koji sam jere`irala, ve} skicirala obrise manje-vi{evidljive pozori{ne mape po kojoj se i da-nas kre}em i kad radim vrhunske dramei kad re`iram manje zna~ajna dramskadela. Za mene je pozori{na scena prostoru kojem je mogu}e ~ulno slikovito, ritu-alno intimno, postaviti bezbroj pitanja oprostoru ljudske du{e, haosa emocija,

pogled je bio taj intimisti~ki, ljubavnikrupni kadar.

Va{e re`ije su odraz va{e slobode dase u najintimnije me|uodnose za|e otvo-renih o~iju?

Suprotno bi bilo besmisleno. Bezradoznalosti, strasti i hrabrosti, ~ak ibezobzirnosti da „za|e{ `ivotu ispodko`e” nema ni umetnosti. U pozori{tu zamene nema tabu tema. Naprotiv, po-zori{te se organski suprotstavlja tabui-ma, rastura ih, analizira. Kafka, Gogolj,Bergman, Almodovar, Uelbek, Pelevin,Felini, Diras, Tanizaki... nabrojala samsamo neke kojima se divim, ma kakvepri~e nam pri~ali, sna`no, a svako nasvoj na~in, kre}u se po tim stepenicama;od povr{ine o~iglednog kao poznatog inormalnog, svakodnevnog, ka dubini,pravo do srca strahova, bola, nasilja, sa-

ski mizanscen prati tu povezanost tela iduha. Reditelj, ako je umetnik, stvara-ju}i predstavu nalazi se u srcu kosmogo-nije, iz ni{ta stvara ne{to, scenski jezik,mre`u znakova, likovnih, gestualnih, i utome je njegova inventivnost i traga-la{tvo.

Jedna stara glumica koja jo{ hrabroizri~e divljenje mu{kom rodu, tvrdi dasu dana{nji pozori{ni mladi}i lep{i negopre, ko su, po vama, dana{nji Apoloni?

Za mene je, na sceni, i kad su `ene imu{karci u pitanju, uzbudljiv samo tale-nat. Talenat ~ini glumce lepim ili ru`nimna sceni. Nema ni~eg jadnijeg na pozo-rnici od lepe lju{ture iz koje biju prazni-na i nemo}. Dakle, Apoloni su svi na{idobri mladi glumci: \uri~ko, Jezdi},Glogovac, Ki~i}, Mi}anovi}, Isakovi},

odnosa. Na najdubljem nivou, uvek seotkriva agon dionizijske, divlje prirode iapolonijskih formi civilizacije i identitetkao konflikt. Pozori{te ima bezbroj po-gleda na te ljudske pri~e i situacije. Moj

mo}e. Umetnost je za mene taj pro{irenili~ni pogled, „upad u `ivot”, izneverena„slika stvarnosti”, ko{mar sanjanih inedosanjanih mogu}nosti i situacija. Igra`murke tu ne prolazi.

Lolita i Apoloni

Lolita? Umesto svih vajnih pozo-ri{nih mu{karaca, vi ste uzeli da re`i-rate tu lepljivu pri~u o slavnoj nimfeti?

Godinama sam bila opsednuta timromanom. Mislim da sam u jednom tre-nutku slobodno mogla da ka`em: „Jasam Hambert Hambert”. Nikada to zamene nije bio roman o pedofiliji ve} oerotsko-estetskoj opsesiji nemogu}im.Roman o ve~nim pitanjima: koliko da-leko mo`emo da odemo u na{im fantazi-jama i projekcijama o ljubavi a da nepovredimo ljubav; gde je ta ta~ka na kojojljubav prelazi u nasilje, zlo~in i za{to ikako? Da li je nasilje ta~ka u kojoj nesta-je sve ljudsko ili je nasilje imanentnoljubavi. Ima u toj pri~i svega. Dva mu-{karca su Lolitu re`irala na filmu.

Po nekim va{im re`ijama reklo bi seda vrlo telesno do`ivljavate pozori{te?

Glumac na sceni je bi}e u prostorusveta. To bi}e se ispoljava kroz gest,pokret, a ne samo kroz izgovoreno-ver-balno. Telo govori. ^esto je gest „oma-{ka”, ono {to otkriva dubinsku motivaci-ju koja stoji iza dijaloga. Ba{ kao i u`ivotu, misli i ose}anja pokre}u ili bloki-raju telo, daju mu energiju a dobar scen-

[u{ljik... jer su rasko{ni talenti. Borave}iu Somboru upoznala sam dva Apolona.Jedan je glumio Pu{kina u mojoj pred-stavi Mrtve u{e. To je Du{an Jovi}. Drugije Nenad Pe}inar. Na beogradskomOlimpu ja~e svetli svetlost reflektora pasu beogradski Apoloni poznatiji, alimogu}e je sresti ih i izvan Beograda.

Kako reaguju na vas u poslovnimpozori{nim kontaktima, kad birateglumce?

Jedna pri~a su upravnici, a sasvimdruga moji saradnici i glumci. Postojeupravnici sa kojima imam dobru komu-nikaciju, koji gledaju moje predstave,po{tuju me i `ele da radim u njihovimpozori{tima. Kakva oma{ka, rekla sam„u njihovim pozori{tima” - i postoje onidrugi sa kojima sam u obostrano igno-rantskom odnosu. To su oni koji ne do-laze na moje predstave mada ih na tofunkcija profesionalno obavezuje. Pakako su to persone „izvan jave i sna”prosto ~ekam da odu sa tih svojih funkci-ja ili da oni profunkcioni{u po profesio-nalnim i umetni~kim kodeksima. Kodnjih ne idem jer ne `elim da prepri-~avam ko sam i {ta radim kad ve} posto-je moje predstave na repertoaru kojemogu da gledaju. Sa glumcima i glumi-cama brzo nalazim zejedni~ki jezik imnogi sa kojima sam radila moji su da-na{nji prijatelji. Glumci, prosto, vrlo brzoprocene da li reditelj zna {ta ho}e i svaelokvencija i erudicija i talenat se poka-`u ve} kod prve mizanscenskeprobe.

PPoozzoorrii{{nnaa sscceennaa jjee pprroossttoorr uu kkoojjeemm jjee mmoogguu}}ee ~~uullnnoo sslliikkoovviittoo:: TTaannjjaa MMaannddii}} RRiiggoonnaatt

TTaannjjaa MMaannddii}} RRiiggoonnaatt

LUDUS 109, 110, 111

Susreti

9

U ZAJEDNI^KOJ POTRAZI ZA BOLJOM BUDU]NO[]U

Vi l i Huba÷

Na leskova~ku scenu Petar Kaukov, bugar-

ski glumac i reditelj, postavio je komad

Majkla Frejna Iza kulisa, kojim su otvoreni

Dani plovdivske kulture u Leskovcu

Uleskova~kom Narodnom pozo-ri{tu postavio je na scenu komadMajkla Frejna Iza kulisa reditelj

iz Bugarske Petar Kaukov. Ovaj mladipozori{ni stvaralac ima za sobom umet-

ni~ku biografiju vrednu po{tovanja.Ro|en je 1970. u Plovdivu, zavr{io jeSrednju specijalnu umetni~ku {kolu zascenske kadrove 1988, a i privatnigluma~ki studio „Apart“ 1993, potom je

radio kao glumac u Dramskom teatru uPlovdivu u sezoni 1993/94. Glumu jestudirao i s uspehom diplomirao (1994-1998) na Nacionalnoj akademiji zapozori{nu i filmsku umetnost u Sofiji,gde tako|e studira i re`iju (1995- 2000)i zavr{ava je s visokim ocenama. Tokomstudija, 1995, radio je kao autor ivoditelj sofijskog TV Kanala 3. Od 1999.je, pored rediteljskog i gluma~koganga`mana, i zamenik direktora Dram-skog teatra u Plovdivu, a od januara2003. predsednik Borda [vajcarskogkulturnog programa Pro Helvetia uBugarskoj.

Kao glumac iskazao se uspe{no ulo-gama dr Kvinta Basetija u Umetnostikomedije Eduarda de Filipa i kao drKrilov i Renuov – Karaulov u Malimkomedijama ^ehova. U plovdivskomteatru je re`irao Dugo opra{tanje Tene-sija Vilijamsa, Bogojavljensku no}[ekspira i Baja Ganjo Georga Danailova(po motivima Aleksa Konstantinova).

U prole}e 2003. na sceni Dramskogteatra u Plovdivu re`irao je dramu @elj-ka Huba~a Bli`i zemlji, koju je beograd-ska publika nedavno videla na Velikojsceni Narodnog pozori{te u Beogradu. Otom susretu sa srpskom dramomKaukov ka`e: „Ne}u obja{njavatikomad, mislim da je u va{oj sredini ve}poznat. Ipak, }u re}i: Bli`i zemlji nijesrpski komad ve} balkanski, jer opisujeindividualne sudbine koje su vrlo sli~ne

sudbinama u zemljama regiona. Zato je ioriginalna muzika u predstavi baziranana srpskom folkloru, ali je izvo|ena usavremenom aran`manu. [to se ti~evizuelnog aspekta predstave, mislim dasmo uspeli, s Elicom Georgievom, sceno-grafom, da, koriste}i na filmske principe,poja~amo dinamiku scenske pri~e. Mojpristup u radu s glumcima nazvao bih –umereni ekstremizam“.

Gostujete u leskova~kom teatru.Za{to ste izabrali savremeni dramskitekst, i kakvi su Va{i utisci o lesko-va~kom ansamblu?

Po~etkom sezone sam, kao ~lan `irijaII Pozori{nog maratona, video i upoznaoskoro sve glumce leskova~kog teatra.Kroz razgovor s rediteljem NenadomTodorovi}em, direktorom Teatra, do{lismo do komada u kojem ne bi insistiralina „umetni~koj inspiraciji“ u lo{emsmislu, ve} na kreativnoj disciplini vrlobitnoj i ~esto zaboravljenoj. Tako sam seodlu~io za Iza kulisa. To je komedija kojaima potencijal da, pre svega, stvoriatmosferu disciplinovanja i obu~avanja.Ne samo unutar teatra, ve} i u komu-nikaciji izme|u pozori{ta i publike.

Kakvi su Va{i utisci o Leskovcu?Radujem se {to je uprava NP u

Leskovcu organizovala ovaj kulturnidoga|aj. Za razliku od Povdiva u Le-skovcu kulturne delatnosti imaju potrebuza dodatnom podr{kom i anga`ovanjemlokalne samouprave, koje je, ustvari, od

presudne va`nosti. Zna~ajan kvalitet uleskova~kom teatru je niz inicijativa,saradnja s Beogradom, Fondom za razvojJu`ne Srbije, {to je dovelo do bolje umet-ni~ke ponude.

Svojevremeno ste na tribini posve-}enoj temi decentralizacija u kulturi,uprili~enoj u leskova~kom teatru imalizanimljivo izlaganje......

Stanja u Bugarskoj i Srbiji su vrlosli~na. Normalno je da ve}i gradoviimaju potencijal da se u sferi kulturedeluje nezavisnije i samostalnije. To va`ii za pozori{te. U manjim gradovima, tajproces zavisi od samih kulturnih posleni-ka, aktivnosti rukovodilaca, umetnikaitd, zato {to u njima taj razvoj ide kroz,pojednostavljeno re~eno, u smisluodr`anja egzistencije – prvo sebi, ondakolegama, a daj Bo`e i sredini i njenimkulturnim potrebama. Sre}an sam {tosam u Leskovcu sreo kulturne poslenike iumetnike, uporne, koji bi da, i poredte{ko}a, ostvare svoju kulturnu misiju.Ina~e, ne bih bio ovde.

Mnogo ste radili u Bugarskoj, aodskora intenzivno upoznajete i na{uteatarsku sredinu. [ta je zajedni~ko, a{ta razli~ito u na{im teatrima.

Srpsko i bugarsko pozori{te su vrlobliski u smislu tradicije, razvoja, kva-liteta i istra`ivanja. Zato mislim da jeprirodno da sara|ujemo i da zajednotra`imo boljubudu}nost.

PREISPITIVANJE, KOMENTAR I KREIRANJE VREMENA

Lj i l jana Ba i lov i¯

Razgovor s Milo{em Jagodi}em, umetni~kim

direktorom zrenjaninske Drame

Dramska scena zrenjaninskog Na-rodnog pozori{ta „To{a Jovanovi}“

otvorila je sezonu premijerom ko-medije Iza kulisa Majkla Frejna u re`ijiOlivere \or|evi}, a na kraju oktobra se,prvi put kao reditelj, zrenjaninskojpublici predstavio Milo{ Jagodi}, koji odpro{le godine kreira dramski repertoarove ku}e. Za svoj prvi (neposredni) su-sret sa doma}om publikom, umetni~kidirektor zrenjaninske Drame odabrao jeLaki komad Neboj{e Rom~evi}a, nastaopre desetak godina kao aktuelna kritikatada aktuelne vlasti, ali je, ka`e Jagodi},izdr`ao probu vremena - ili se vreme(jo{) nije dovoljno promenilo. S Milo{emJagodi}em razgovaramo o sezoni 2003/4.na Dramskoj sceni zrenjaninskog teatra.

„Posle dva komediografska teksta,Frejna i Rom~evi}a, izveli smo te{kudramu koja se bavi surovo{}u vremenatranzicije. Re~ je o tekstu poljskog autoraJanu{a Glovackog ^etvrta sestra, mo`danajpoznatijeg i jednog od najboljih kojePoljska ima, a dramu re`ira RadoslavMilenkovi}. 2004. zapo~e}emo, nadamse, doma}im tekstom, i to }e tako|e bitipraizvedba, u re`iji Neboj{e Bradi}a. Zasada toliko mogu da ka`em, jer su pre-govori u toku...

A kamerna scena?Ideja je da kamernu scenu otvorimo

za mlade autore i najmla|u gluma~kupodelu - za predstave koje }e privu}i sa-svim mladu i buntovnu pozori{nu pub-

liku. Onu koja je prerasla lutkarski de~jiteatar, a sa odraslima se jo{ ne me{a -onu koja ho}e da prevrne svet. Takvikomadi koji se ti~u vru}ih problemaadolescentnih godina, fale nam u reper-toaru, i mislim da je prostor na{e malescene dobar ba{ za takav izazov. Ali, to}e zavisiti i od ina~e skromnih finansi-jskih mogu}nosti...

Kako defini{ete repertoarsku poli-tiku ku}e?

Igrati predstave koje se ti~u nas, da-nas i ovde, u saglasnosti sa gluma~kompodelom koja nam je na raspolaganju(dramski ansambl ima 20 glumaca),tako da osvojite publiku, ali ne podi-laze}i joj, ne estradno, ve} uvek sa ambi-cijom da budete kreator ukusa. Pozori{te`ivi samo od sada{njosti, ali je du`nostpozori{ta da preispituje, komentari{e ikreira vreme u kojem opstaje, koje „deli“sa publikom... Zrenjaninski teatar,budu}i jedino pozori{te u gradu, vodira~una da na repertoaru ima klasiku,dela koja su ostavila najdublji trag uvremenu. U ovom trenutku igramoSofokla (Majerina Antigona), [ekspira iMolijera (Bogojavljenska no} i Skapen-ove spletke, obe u Dori}evoj re`iji),Ostrovskog ([uma u re`iji RaletaMilenkovi}a), Lorku (Krvave svadbe ure`iji Juga Radivojevi}a), Nu{i}a (Naro-dni poslanik u re`iji Du{ana Petrovi}a);na repertoaru je tako|e Majerina adap-tacija i postavka Vojnovi~evog kultnog

MMiilloo{{ JJaaggooddii}}:: uummeettnnii~~kkii ddiirreekkttoorr zzrreennjjaanniinnsskkee DDrraammsskkee sscceennee

KKaadd ppoo`̀eelliittee ddaa kkuuppiittee kknnjjiigguu,, ppoonneessiittee ssaa

ssoobboomm oovvaajj kkuuppoonn!!

KKnnjjii`̀aarraa BBOOOOKKWWAARR -- SSKKCC,,~~iittaaoocciimmaa „„LLuudduussaa““ ddaajjee ppooppuusstt

oodd 1100 ddoo 3300%%nnaa ssvvaa iizzddaannjjaa

SSttuuddeennttsskkii kkuullttuurrnnii cceennttaarr,,

KKrraalljjaa MMiillaannaa 4488,, 1111000000 BBeeooggrraadd

romana @ivot i priklju~enija vojnikaIvana ^onkina, komedija Uglje{e [ajtin-ca Govorite li australijski (re`ija Vla-dimir Popadi}), a na kamernoj sceniRu~ni rad Francuza Danoa (re`ija RaleMilenkovi}). Kao {to vidite, u nerav-note`i smo sa savremenim i doma}imtekstovima, i to ove godine radimo...

S kakvim ambicijama kreirate se-zonu?

Ambicija su - dobre predstave.Uvek... Nadamo se da }e jedna od ovihnovih u repertoaru, biti konkurentna ina pozori{nim festivalima - onako kao{to su Antigona, i pro{le sezone Nu{i}evNarodni poslanik, obi{li sve festivale...

Posle, slobodno mogu da ka`em fenome-nalnog, gostovanja u Albaniji sa Sofo-klom, za april planiramo gostovanje uHrvatskoj, u Puli; u razgovorima smo oAmsterdamu, idu}e godine Solun, aupravo smo dobili poziv iz Norve{ke zagostovanje 2005. godine: komuna Fausketada slavi stogodi{njicu svoga statusa, ami }emo pripremiti jedan savremeninorve{ki tekst koji }emo igrati i zanorve{ku publiku. Tako|e, odavno sepregovara o koprodukciji u kojoj }e u~e-stvovati Arad, Zrenjanin i Segedin - krozistoriju, pa i danas, to je jedinstven pro-stor isprepleten mnogostrukim vezama,a projekat bi finansirala me|unarodnazajednica. Ta koprodukcija je deo {iresaradnje ovih gradova, ali je to organiza-ciono komplikovano realizovati...

I lane su zrenjaninske predstavedosta putovale po Srbiji i Crnoj Gori, aturneje su u planu i za ovu sezonu, ka`ena kraju razgovora Milo{ Jagodi}. Pozo-ri{te je posebno zainteresovano da seoproba pred publikom velikih pozori{nihcentara (Beograd i Novi Sad). Za uzvrat,

doma}oj publici u goste }e dovesti, osim

reprezentativne produkcije drugih pozo-

ri{ta, operske i baletske predstave. To

Zrenjanin nema, ali ima (posredstvom

Muzi~ke {kole i duge tradicije horskog

pevanja) odnegovan muzi~ko-scenski

kriterijum i, kako ka`e Jagodi},

visoki gra|anski ukus...

za rad neophodan u pozori{tu. U vremekonsultacija o podeli za jednu na{u pred-stavu, pozvao sam ga i pitao da li jeraspolo`en za saradnju. Rekao je da jeveoma zainteresovan, ali kad je proveriotermine pokazalo se da u toj sezoni nijeslobodan. Posle premijere Molijera raz-menili smo nekoliko re~i na tu temu.Utisak mi je da bismo u pravom trenutkumogli ostvariti saradnju.

Upravnik SNG-a iz Maribora DaniloRo{ker je, pola u {ali, pola u zbilji, na-javio mogu}nost, kako re~e, „„pozori{nekoalicije SHS““ koju bi ~inili SNG izMaribora, zagreba~ki HNK i na{e NP.Da li je tako ne{to mogu}e?

Mislim da po tom pitanju i dalje po-stoji politi~ki problem, iako mi s upra-vom HNK imamo dobru saradnju. Ona jebila evidentna i pri razmeni baletskihpredstava po~etkom jula. No, publika je predstavnik naroda, ona je narod umalom i to se mora po{tovati. Mo`daobazrivost kako }e publika u Zagrebu,recimo, reagovati na ekavicu, za sadaspre~ava uprave da razmene dramskepredstave. S na{e strane nema problema,ali svakako uvek moramo zajedni~ki da procenimo koja predstava u van-umetni~koj sferi mo`e da provociraneumetni~ke reakcije. To nije cenzura,ve} neka vrsta profesionalnog usagla-{avanja.

Beogradska publika je imala pozi-tivne reakcije, a ima ih i dalje {to se vidii po gledanosti predstava Dvije, Uho,grlo, no`, i Kaj sad, ovde igranih na hr-vatskom, a za Ribarske sva|e je ko-ri{}en ikavski prevod Ive Tijardovi}a.Da li }e i Nevjesta od vjetra biti igranana hrvatskom?

[najderov diskurs oduvek je bioiznad podele na srpski i hrvatski. On imasvoj jezik, jezik Slobodana [najdera,bogat, prepoznatljiv i knji`evno visokoartikulisan. On veoma {iroko upotreblja-va i srbizme. Gledaoci }e videti da jenjegova potreba za dodatnom leksikom iidiomatikom, ma odaklepoticale, neograni~ena.

LUDUS 109, 110, 111 10

Intervju

Mikojan Bezbrad ica

TRA@IMO @IVU KOP^U SA STVARNO[]USlavko Milanovi} sumira rezultate dramskogansambla Narodnog pozori{ta i najavljujenove ambiciozne projekte u naredne dvesezone

Posle dve godine zajedni~kog rada,upravnik Ljubivoje Tadi} i janedavno smo rezimirali na{e re-

zultate i veoma smo zadovoljni. Imalismo 21 premijeru u Drami, a izvedeno jeskoro 700 predstava“, veli direktor Dra-me NP u Beogradu Slavko Milanovi}.

„Uspostavili smo veliki broj kontaka-ta – u Srbiji, pa u zemljama biv{e Ju-goslavije, a i u regionu. Intenzivirali smogostovanja po teatrima {irom Srbije, ali iotovrili na{u scenu, bez stroge selektiv-nosti, za pozori{ta iz unutra{njosti. Pot-pisali smo i rezoluciju o Klubu narodnihpozori{ta jugoisto~ne Evrope, te ugovorilitrajnu saradnju koja se ve} realizujemahom kroz razmenu predstava. Sklo-pljeni su sporazumi i o saradnji sa Slo-venskim narodnim gledali{~em iz Mari-bora, Makedonskim narodnim teatrom izSkoplja, HNK-a iz Zagreba, Narodnimpozori{tem iz Sarajeva...

U toj saradnji ste oti{li i korak dalje,te s kolegama iz mariborskog SNG-aplanirate koprodukciju.

Ista je mogu}nost postojala i s Make-doncima, no nismo na{li adekvatantekst, {to ne zna~i da i dalje ne}emo radi-ti na tome. Sa Slovencima smo se dogo-vorili da napravimo koprodukciju,pred-stavu Norve{ka danas nema~kog pisca~e{kog porekla Igora Baurzime. Komad}e re`irati Samo Strelec, a premijera }eiza}i slede}e godine. To je drama o dvojemladih ljudi. Mi }emo obezbediti glu-micu, a Slovenci glumca. Predstava na-staje u dve scenografije, ovde i u Mari-boru, pa }e komad biti igran u oba gradabez naro~itih pote{ko}a. Tekst je zanim-

ljiv, aktuelan omogu}ava scensko razi-gravanje. Mladi} i devojka uspostavljajukontakt preko interneta. Ona bi da seubije i tra`i nekoga ko }e je pratiti usmrt.

Nedavno si boravio u Briselu, a ciljposete je bio da okon~a{ dogovore okokoprodukcije Rupa Orana Vansona.

Premijera }e biti dogodine u oktobru,a predstavu }emo raditi s Flamanskim iValonskim narodnim pozori{tem iz Bri-sela. Rupa je komad, tj. zbir tekstova iispovesti, ili me{avina fikcije i stvarnostio „nevidljivim ljudima“, onima za kojedru{tvo zna da postoje, ali to neradopriznaje – izbeglicama, prognanicima,ljudima bez papira, raznim vrstamaapatrida. U podeli su autenti~ne li~nosti iprofesionalni glumci, a 22. XI, na DanPozori{ta, promovisa}emo projekat.

Pare }estizati redovno

Sistem rada u belgijskim pozo-ri{tima se u svakom pogledu razlikujeod na{eg. Kako uklopiti termine za rea-lizaciju tako velike ansambl predstave,a kasnije i njeno izvo|enje?

Naravno da smo razmi{ljali i o tome,jer mi svake ve~eri igramo drugu pred-stavu, a oni ih izvode u blokovima.Dogovor je da zavr{ni posao obavimoizme|u jula i oktobra 2004. [to se igra-nja ti~e, jedina varijanta je da predstavabude izvedena koncem i na po~etkusezone, i to u blokovima. Sli~no, treba da

radimo i Handkeove ^asove s koprodu-centom iz Francuske, a u re`iji MladenaMateri}a.

Planovi NP u ovoj sezoni su vi{e noambiciozni, ali su potrebna i adekvatnafinansijska sredstva. Ho}e li ih biti?

Napravili smo predlog repertoara,ovaj put za dve sezone – ovu i slede}u, ito smo predo~ili Upravnom odboru i,naravno, Ministarstvu kulture, koji su,koliko znam, veoma zadovoljni na{impredlogom. Kad ve} imamo privilegijusubvencionisanog pozori{ta, potrudilismo se i da finansijerima olak{amo po-sao, i obezbedimo im preglednost nadna{im planovima za du`i vremenski pe-riod. Od njih smo dobili odobravanje iuveravanje da }e poku{ati redovno danam upla}uju sredstva od projekta doprojekta, da nam se ne bi de{avalo, {to jebio ~est slu~aj, da pravimo predstavu bezpotrebnog novca za njenu realizaciju.

Krajem pro{le sezone, upravnikLjubivoje Tadi} je najavio da }e tokomove, jubilarne 135–te sezone, biti izve-den veliki broj premijera na sve triscene; u me|uvremenu su realizovanedve, obe na sceni „„Ra{a Plaovi}““, Pas,`ena, mu{karac i Nezvani gost. Kada }ebiti izvedene ostale?

Do{lo je do neznatnih pomeranja naVelikoj sceni, iz pomenutih razloga. Ne-vjesta od vjetra je premijerno izvedena 5. XII, umesto 18. IX, a premijera Sabir-nog centra je pomerena za mesec dana,za 22. XII, da bi obe predstave adekvatnoopremili i finansirali. Slede Jago{ Marko-vi} s Nu{i}evom Gospo|om ministarkomi Egon Savin sa [ekspirovom Bogo-javljenskom no}i, koja nastaje u kopro-dukciji s Ohridskim letom, gde }e jula bitipremijera. Potom dolazi pomenuta Rupa,Ko{tana Bore Stankovi}a u re`iji Rahi-ma Burhana i verovatno Kalderon sDejanom Mija~em. [to se ti~e scene Petisprat, 12. XII }e biti premijera predstaveThese Foolish Things, po romanu AlbumVladana Mati}a u dramatizaciji Marije iBore Dra{kovi}, koji }e i re`irati, a 28.XII @ivot ili pozori{te Gordane Lebovi}.Slede predstave O nasilju Kinge Mezei potekstovima Danila Ki{a, Intimus JeleneKajgo u re`iji Gor~ina Stojanovi}a,Nedodirljivo Moline Udovi~ki u re`ijiLjuboslava Majere...

Da li je novac bio jedini razlog odla-ganja premjere Nevjeste, ina~e zaka-zane pre a ipak izvedene posle zagre-ba~ke premijere?

Da, jer je bio neophodan za snimanjefilma koji ima zna~ajnu ulogu u koncep-tu Borisa Miljkovi}a. Iznos potreban zasnimanje (a film je bio potreban i zaprobe) spre~io nas je da iza|emo s premi-jerom. To nije ekstremno skup projekat,ali je ipak takav da mi s lanjskim do-tokom bud`etskih sredstava nismo moglida ga realizujemo, dok je sama predsta-va, konceptualno i izvo|a~ki, bila sprem-na u predvi|enom roku.

Kako o`iveti Scenu

Na sceni „„Ra{a Plaovi}““ je pro{lesezone bila najavljena i realizovana li-nija Komedija klasika s Molijerom iGoldonijem. Ho}e li biti nastavljena i uovoj sezoni, s obzirom na to da su odpo~etka sezone na ovoj sceni izvedenadva savremena teksta (Pas, `ena,mu{karac i Nezvani gost)?

Postavili smo sebi zadatak da o`i-vimo tu scenu, da repertoarom vi{e zain-teresujemo publiku, pa smo odigraliUmi{ljenog bolesnika i Ribarske sva|e,predstave koje pune salu. To je dobar

efekat, ali za nas ne i obavezuju}. Uokvirnom planu imamo i Aristofana, dabi pratili tu liniju, a i Steriju. Nastav-ljamo slobodno da tra`imo `ivu kop~u sastvarno{}u. Otuda }emo raditi i drugideo Zlatnog runa, kojem je autor dra-matizacije Svetislav Jovanov dao naslovCincarska uteha. Premijera je krajemfebruara, a re`ira}e Du{an Petrovi}.Ljubivoje Tadi} je autor ideje za projekatSrpska avangarda o preispitivanju na{etradicije, a mi smo u moderni uvek biliukorak s Evropom. Predvideli smo i termin za eventualno pojavljivanje novedoma}e drame. Milo{ Kre~kovi} je usredzanimljivog procesa: 8 pisaca, koje jeizabrao sa svojom ekipom, pi{e komade,ali u saradnji s rediteljima. Izbor }e senaravno su`avati, a februara slede}e go-dine }emo imati izve{taj o najboljimtekstovima i vide}emo da li }e i koji bitizreo za produkciju.

Kad ve} govorimo o doma}oj drami,pri~alo se da Du{an Kova~evi} pi{e ko-mad za NP.

Kod Du{ka smo na sastanak,izme|u ostalog, oti{li i da bismo naru~ilitekst. Kad bude gotov, premijera }e biti uNP, ali jo{ ne znamo kad. Du{ko jo{ pi{e;prvu verziju, kao i uvek, napi{e brzo, alislede}i procesi traju dugo.

Jezik Slobodana[najdera

Posle pauze od 10 godina, biv{i ~lannacionalnog teatra, Miki Manojlovi},vratio se doma}em pozori{tu ulogomMolijera u JDP. Ima li {ansi da igra i uNP?

Prema svim starim ~lanovima, NPje uvek imalo tradicionalan odnoszasnovan na principu – jednom ~lan NP– uvek ~lan NP. Glumac poput Mikija,koji je ovde, na ovoj sceni, odigrao velikeuloge, uvek je dobro do{ao. Znam da onima mnogo obaveza na filmu, a to je ma-{ina koja te{ko mo`e da oslobodi ~oveka

LUDUSMO@ETE KUPITI...

UU BB ee oo gg rr aa dd uu uu kk nn jj ii `̀ aa rr aa mm aa ::

Beopolis (Makedonska 22),Na{ dom, (Knez Mihailova 40),„Pavle Bihali“, (Srpskih vladara 23),Plato (Akademski plato 1),Stubovi kulture, (Trg Republike 5),„[koligrica“, (Gospodar Jevremova 33),Zadu`bina Ilije M. Kolarca (Studentski trg 5),Bookwar (SKC, Kralja Milana 48);

UU NN oo vv oo mm SS aa dd uu uu kk nn jj ii `̀ aa rr aa mm aa ::

„Solaris“ (Sutjeska 2),Most (Zmaj Jovina 22);

VVeelliikkii bbrroojj pprreemmiijjeerraa uu 113355--oojj sseezzoonnii NNPP:: SSllaavvkkoo MMiillaannoovvii}} ((FFoottoo:: MM.. MMuussttaappii}}))

zori{te ve} i za dru`enje, izlazak -kompletan provod. Neboj{a je vrlo jasan,koncizan, neko ko vrlo po{tuje dogovor ipored toga {to je dobar reditelj sjajan je imenad`er. To je ovde retko, a postajeneophodno.

Kako odr`avate formu - Rade Mar-kovi}, recimo, svakoga dana praktikujegovorne ve`be... Ili je va{a generacijajo{ uvek u stanju da usko~i u predstavui pliva?

Slab sam sagovornik na tu temu.Mislim da ove mla|e generacije vode vi{era~una o tome. Zbog svoje lenje artiku-lacije radim govorne ve`be svaki putpred predstavu ili generalnu probu aizme|u toga postoji samo svest da bitrebalo. U stanju smo da usko~imo u no-vu predstavu i da plivamo, ali to je vi{ezbog energije i strasti koju nosimo negozbog tehnike. Kad bismo savladali ovodrugo isti bi rezultat bio a mnogo bi nasmanje ko{tao. Generalno, moramo vi{eda radimo na glasu i pokretu, kondicijiuop{te. Tad bismo do{li do ve}e estetikekoja, ~ini mi se, nedostaje na{im pred-stavama.

Posle svega {to ste odigrali, {ta bivam rekao va{ profesor glume?

Ne znam. Vrlo mi zna~i njegovo mi-{ljenje, ali ~esto me i iznenadi. Kada mi-slim da }e biti ponosan na mene on mina|e hiljadu zamerki i obrnuto. Mo`da izbog toga {to je uvek bio kriti~an premameni, smatraju}i da pohvale na meneuti~u uspavljuju}e. Ove pomenute pred-stave koje se meni svi|aju mislim danisu ba{ njegov senzibilitet. Ali ~ini mise i da znam za{to. On vi{e voli glu-ma~ke predstave sa jakim, `ivim bojamagde i gre{ka, ako je `iva, mo`e da pro|e.Ali ipak mislim da jezadovoljan.

LUDUS 109, 110, 111

Intervju

11

Moja prva reakcija bila je negativna.Onda je usledio jedan razgovor sa Niki-tom i prva proba na koju sam do{la vrloskepti~na. Zatim moje pitanje Nikiti {tazna~i ova scena a on mi je odgovorio takoiskreno, ne znam ni ja. Ja sam se tu upe-cala. Potpuno je zadobio moje poverenje iizazvao veliko po{tovanje time {to i on,kao jedan renomirani reditelj koji pot-puno vlada zanatom, `eli da proba ne{to{to mu je nepoznato, za {ta nemaunapred smi{ljena re{enja, niti klju~, {to`eli da rizikuje. Pa kad mo`e on za{to nebih i ja.

Rut je lik te{ko doku~iv; s malo re~iu~ini vi{e nego svi ostali... Kako ste sepripremali?

Slu{ala sam svoj stomak i naravnoreditelja. Bila koncentrisana na unu-tra{nji tok asocijacija, po{to sam brzoshvatila da ona nema konstantu u raz-mi{ljanju. Svaki put kad sam bila anali-ti~na na racionalnom nivou odlazila samu neko glumatanje, u vi{ak. Razgovaralasam sa jednim psihologom i psihijatrom,ali nije mi mnogo pomoglo sem {to su mipotvrdili da ona nema dijagnozu - da jetragizam negde izme|u deteta i ludaka.

Rut je istovremeno dokaz da je `enanosilac komplikovanijih tajni?

Ako po|emo od onoga da je `ena vrati verovatno da bi znala kako da okre}eglavu a da se pritom ne ukle{ti ili ne po-lomi, mora da ima tajni recept.

Oko vas je jaka mu{ka ekipa – ko jevi{e kaprica imao, oni ili vi?

Bila sam okru`ena sjajnim glumci-ma. Biti jedina `ena u ekipi je uvek lepo.Zaslu`eno ili ne, uvek se ose}a{ privile-govano. Nisu me mnogo mazili {to je zamene bilo dobro, a ose}ala sam njihovupodr{ku, ljubav i ono najva`nije – po-{tovanje. Tako da za kapric nije biloprostora. Imala sam jedino ose}aj odgov-ornosti prema Bori koji je insistirao da jaigram.

Kakav ste partner, {ta mislite; lak,nezgodan, zahtevan?

Mislim da nisam nezgodna, zahte-vna i vrlo iskrena kako prema sebi tako iprema partnerima - vrlo. E sada, da li jeto lako ili te{ko... pitajte moje kolege.Trudim se da uvek dolazim na probe sa

NE BITI DOSADAN, SEBI I DRUGIMA

Ima trenutaka kad pozori{te glumca,postaje pozori{te - glumice. Sna`andoprinos toj teoriji daje Nata{a

Ninkovi}, ulogom Rut u drami PovratakHarolda Pintera na sceni Zvezdara teat-ra. S malo re~i, unutra{njim i spoljnimizrazom u kojima se ogledaju „„pod-zemna““ strujanja i mra~na neizvesnostPinterove drame, Ninkovi}eva zavodipsiholo{ki nadzor nad ostalim likovima itestira nervaturu gledaoca. Povratak,Vi{njik, Roberto Cuko... do kraja sezoneima u planu jo{ dva naslova, ali da li je todovoljno za njen gluma~ki kapacitet?

E sada... da li je to dovoljno za „mojgluma~ki kapacitet“ ne merim to brojem-ve} vrstom uloga. Od te tri dve su mi vrlozna~ajne u smislu mog unutra{njeg glu-ma~kog sazrevanja i napretka. Igraju}iVarju u Vi{njiku istra`ivala sam i oti{ladalje no {to sam mislila da mogu. Mo`dato nije neki veliki pomak i odjek u odnosuna na{u celokupnu pozori{nu scenu, ali uodnosu na mene samu jeste. I taj ulo`enitrud u tom komadu pomogao mi je i otvo-rio put za drugu ulogu koja je usledila ato je Rut u Povratku.

Od nekog vremena glumac nije ve-zan za jednu pozori{nu ku}u, ~ak i kadje u njoj u stalnom radnom odnosu? Od-govara li vama takva promena?

Lepo je imati bazu, upori{te-pogotovoza mene koja volim nazvati ne{to ili ne-koga „mojim“. Imati, kao jedinka, ose}ajpripadnosti nekome ili ne~emu, daje tiose}aj neke posebnosti, lepe konstruk-tivne zavere, ali ako ho}es da ide{ napredmora{ da se menja{ i da bude{ otvoren zadruga~ije i razli~ito, da upozna{ i oseti{neku drugu energiju a to mo`e{ jedinoako iza|e{ iz uskog kruga koji te, ako po-stane sam sebi dovoljan, uljuljka i uspava

dobrom energijom jer sve to na krajuulazi u rezultat.

Lepa i zna~ajnasaradnja

Igrate u Vi{njiku, Robertu Cuku -Popovski je reditelj s kojim ste ostvarilizanimljivu saradnju?

Vrlo lepu i zna~ajnu saradnju imams Popovskim. Njega ili puno vole ili ospo-ravaju. Ja sam me|u ovim prvim. Rade-}i Roberta Cuka on mi je otkrio jedannovi pristup ulozi i uop{te radu, procesukoji je s njim vrlo zanimljiv. Pola od togana kraju i ne u|e u predstavu, ali ostajeu tebi kao neka zale|ina, kredit, ispunite verom i vi{e puta u toku rada pomi-sli{: zbog ovoga volim, obo`avam svojposao. Nije li dovoljan razlog da uvek `e-li{ da u|e{ u jednu takvu avanturu nepitaju}i se kakav }e biti rezultat. On imajak rediteljski rukopis i zbog toga su ko-mentari na njegov rad ponekad opre~ni.Ali njegov talenat, hrabrost i ljubav pre-ma glumcima niko mu ne mo`e osporiti.Ja pre nisam, bar ne svesno, znala daprimenim iskustvo iz jednog posla udrugi. Za mene su to bile odvojene parti-ture gde uvek kre}em iz po~etka. Doksam radila Profesionalca na filmu ili TVdramu Ilka prvi put sam bila svesna dakoristim ne{to sto sam od njega nau~ila.

Sa Bradi}em ste uradili Ljubavnapisma - verujem da u`ivate u tom ma-lom komadu s kojim ste vi i ]etkovi}postali popularni i izvan Beograda?

U`ivam u tom na{em malom, alilepom projektu. Uvek treba imati jednutakvu predstavu na repertoaru. Tu vladapotpuno poverenje. Kada idem na tupredstavu ne spremam se samo za po-

i na kraju neminovno dovodi do ne~eg {tozovemo-{ablon-ubica kreativnosti. Prvose ponavlja{ a posle postaje{ dosadan isebi i drugima. Iz tog razloga izlazak izdoma, svog dvori{ta, pozori{ta, zemlje,meni uvek odgovara i raduje me -naravno sa sve{}u o tome ko si, {ta si,odakle si oti{ao, gde `eli{ da ide{ i kadada se vrati{.

Nema pravila

Da li je stalno zaposlenje uop{tedobro za glumca? Koje pozori{te, povama, trenutno ima najbolje uslove zarad?

Kako za koga. Tu nema pravila. Ne-kome taj stalni anga`man daje jednu la`nu sigurnost i oduzima mu sve`inu.Njegovu `elju i potrebu da se bavi ovimposlom svodi na jedno puko odra|ivanjei sama ~injenica - da je on tu i prima

platu postaje mu dovoljna. Dok nekoga taista sigurnost opu{ta i osloba|a uvekprisutnog straha od neizvesnosti na{egposla i izvla~i ono najbolje. Ova drugagrupacija je re|a ali postoji. Nigde uslovinisu sjajni, ali tu sada dolazimo do pitan-ja uprave pozori{ta i njihove brige oansamblu a sa druge strane imamo nasglumce koji o~igledno nismo u stanju dase izborimo za po{tovanje i status.

Upravo ste u Zvezdari nastupili upredstavi Povratak - smatra se da je tonajbolje {to ste do sada uradili upozori{tu?

Ne znam da li je najbolje - zna~ajnosigurno jeste, najzna~ajnije nije. Mo`daje najzrelije.

Da li vas je Nikita Milivojevi} dugoube|ivao da to prihvatite?

„Ako ho}e{ da ide{ napred mora{ da se

menja{, da bude{ otvoren za druga~ije i

razli~ito, da upozna{ i oseti{ neku drugu

energiju“, ka`e NNaattaa{{aa NNiinnkkoovvii}}

Branka Kr i lov i¯

KKaadd ppoozzoorrii{{ttee gglluummccaa ppoossttaajjee ppoozzoorrii{{ttee gglluummiiccee:: NNaattaa{{aa NNiinnkkoovvii}} ((FFoottoo:: \\.. TToommii}}))

NNaattaa{{aa NNiinnkkoovvii}} ((FFoottoo:: \\.. TToommii}}))

htela biti glumica {to je u ono vremezna~ilo kao prostitutka jer, dolazila je izgra|anskog miljea pa joj slika glumicenije bila namenjena. Zato je ona pobeglaiz Zagreba koji je bio mali garnizonskigrad na rubu careve kraljevine, oti{la jeu Be~, i uspela je. Tamo su je zavoleli.Ta~nije, gotovo je uspela. Bila je polu-gladna {to je za ono doba, kad ima neko-liko desetaka hiljada glumaca i glumica,bio uspeh. Ne{to s njom nije valjalo, i jamislim da sam naslutio {ta. I o tome jekomad, koji je manje-vi{e izmi{ljenapri~a. Ubila se 1914. u Be~u i le`i naglavnom be~kom groblju. Bila je bi}eizme|u kultura i jezika. Najvi{e me jeprivukla ~injenica da je poku{ala u}i ustrani jezik kao glumica {to je u`asnote{ko, to je gotovo jedan nelegitimni za-htev koji glumac mo`e sebi postaviti.Pratio sam trag te `ene u izvorima kojisu uglavnom nema~ki i austrijski, u Hr-vatskoj se malo o njoj zna. Onda sam sve

LUDUS 109, 110, 111 12

Doma}a scena

Sonja ¬ i r i¯

DO^EKANA NEVJESTAPremijera Nevjeste od vjetra Slobodana

[najdera vratila je ovog pisca u Beograd

^ekana dve godine, Nevjesta odvjetra postala je hit predstava Na-rodnog pozori{ta ne samo zbog

neuobi~ajeno duge pripreme i njenihautora, Slobodana [najdera, verovatnonajboljeg savremenog hrvatskog pisca, iBorisa Miljkovi}a, reditelja dugogodi{njeuspe{ne karijere kojem je ovo pozori{nidebi. Naime, predstava je jo{ pre premi-jere rasprodata do kraja godine, a prvekritike su pune hvale.

Mnogi su mislili, kako ka`e Ljubivo-je Tadi} upravnik NP, da Nevjesta nika-da ne}e biti prikazana, a naro~ito kada jepre Beograda odigrana na nema~komjeziku u Stadttheater Bochum i u zagre-ba~kom HNK iako je ugovorom sa Slobo-danom [najderom bilo precizirano dapraizvedba bude u Beogradu. Razlozizbog kojih namera nije ostvarena svodese na finansijske probleme, mada, kakoka`e Slobodan [najder, „njima se sadane treba baviti zato {to pozori{te nijetrka“. Ka`e i da je u ovom poslu neop-hodno strpljenje.

Opet u Beogradu

„Ja sam izgubio nadu da }u ikadabiti igran u va{em gradu“ ka`e [najder„pa je onda grupa mladih ljudi pre dvegodine odigrala Zmijin svlak. Rado sese}am beogradskih predstava pre te,Konditora u re`iji Janeza Pipana u Na-rodnom pozori{tu i Hrvatskog Fausta ure`iji Slobodana Unkovskog u Jugoslo-venskom dramskom pozori{tu. To su biladva ozbiljna rada koja su politi~ki iumetni~ki orijentisali rad ta dva teatra utom trenutku. Faust je bio bitan i zbogglumaca, zbog grupe mladih ljudi, MikiManojlovi}, Branislav Le~i}, VladicaMilosavljevi} i Aleksandar Ber~ek, onisu imali filmske biografije, ali su sepozori{no afirmisali tek u mom komadu.Imam ose}aj da bi to moglo da se desi i saNevjestom, da }e i ovde jedna generacijaglumaca pokazati ko su oni i ko je GemaBoi}.“

[najder obja{njava da je Gema Boi},velika hrvatska glumica ~ijim `ivotom jeinspirisana Nevjesta od vjetra, ro|ena1883. godine „isto kad i Kafka i izgledalaje kao prava zagreba~ka puca. Jako je

to zaboravio, i napisao ljubavnu pri~u iz-me|u nje i Feliksa Stjasnog.“

Zaodenutapla{tom uloge

Miljkovi}, reditelj Nevjeste ka`e osebi povodom ove predstave, da je dozvo-lio sebi luksuz da bude debitant u po-zori{tu u ~etrdesetim. „Nikad nisam ra-dio ni{ta {to je ni u dalekoj vezi sa po-zori{tem, pa ~ak ne mogu da se pohvalimni da imam gledala~kog iskustva. Dolaz-im iz drugog medija u kojem je vremeva`no, i tehnologija, u kojem je izgledne{to {to dodaje zna~enju toga {to se radi.Bave}i se videom, TV, advertajzingom inekim drugim domenima vizuelnihumetnosti, u jednom momentu, podstak-nut pozivom NP, po~eo sam da mislim opozori{tu i pristao sam da budem debi-

tant u ovim godinama. I to mi prija.[najderov tekst me se ti~e zbog raznihrazloga a `ivot je napravio takvu kombi-naciju da mi je i omogu}io da debitujemupravo sa tim tekstom. Poku{ao sam danapravim odelce za ovu predstavu, da jedizajniram onako kao mi je zazvu~alakad sam je pro~itao, kao neku vrstu ba-rokne depresije. Ne mislim samo na li-kovni izlgled, ve} na mentalni dizajn. Idozvolio sam sebi luksuz da ne poznaju}iprevi{e zakone pozori{ta poku{am da ovustvar intuitivno uradim, da sklopim sve{to umem da radim ne robuju}i formamakojima se slu`i teatar. Uneo sam sve {toznam u tu predstavu, trude}i se da to nebude medijski kalambur. Poku{ali smoda doka`emo da je Gema bila zaista dob-ra glumica. Napravili smo komad o dob-roj glumici koja sa glumom nema proble-ma ali zato sa svim ostalim stvarimaima. Mislim da je to tema koja se ti~e svihljudi koji su posve}eni svom poslu. Mi-slim da je glumcu izuzetno te{ko i}i izjedne uloge u drugu, kao i ~oveku kojistvara da pre|e, na primer, u ulogu ~o-veka koji ide na pijacu i ima dobre odnoseu porodici uzoran je gra|anin-mislim date dve stvari veoma ~esto vrlo te{ko iduzajedno. Mislim da je Gema imala tajproblem: kad je Gema bila zaodenutapla{tom uloge, i kada se pojavljivala li-cem u lice sa `ivotom. Izlazim iz ovogkomada sretan {to sam ne{to nau~io i {tosam poprili~no dugo vreme proveo sagrupom mladih ljudi koji su me, to {tosam poku{ao da nau~im - nau~ili.“

Nedavno uspostavljena saradnja iz-me|u NP u Beogradu i HNK u Zagrebu,omogu}i }e, najavljuje Tadi}, razmenupredstava, gostovanje zagreba~ke Nevje-ste u Beogradu i obrnuto. Mogu}e,ve} na prole}e.

ma i studentima formirao jednu prevodi-la~ku radionicu gde prevode mnogo toga.Bili su nedavno u Norve{koj i ja sampozvala izdava~a s kojim pregovaram dase na njihov jezik prevede desetak, pet-naest na{ih autora. Imali smo sastanaksa tim mladim prevodiocima i gospo|a seza~udila da oni na na{ jezik prevodeskoro po knjigu mese~no i uspevaju dakod nas na|u izdava~a. Evo, u Beograd-skom dramskom je na repertoaru dramaMajka i dete Jun Fosea. On je trenutnonjihov najzna~ajniji dramski autor, njegazovu savremenim Ibzenom i on je preve-den na mnoge svetske jezike. Kad njegapitaju o ~emu pi{e on odgovara da pi{e oljudskim komunikacijama, o odnosimame|u ljudima, o tome kako je komuni-kacija medu ljudima u velkoj i te{koj kri-zi, kako ljudi ~uvaju}i svoju privatnostsrljaju u usamljenost. [to se ti~e njihoveknji`evnosti tu su raznorodne teme, pro-sedei i poetike, ali ka`em kako je mnogotoga prevedeno na na{ jezik i mi o tomemo`emo imati gotovo potpunu sliku. DeloJustena Gordera je gotovo u celosti kodnas objavljeno, a njemu nasuprot, recimomogu da stavim pisca Dak Sulstada, kodnas je preveden njegov roman No} profe-sora Andersena. On je bio ovde pre otpri-like godinu dana i pri~ao mi je da je bioza~u|en ~injenicom da se kod nas tolikozna o njihovoj kulturi. Istovremeno mi jepriznao da mu je bilo nezgodno da ka`eda tako malo zna na{e pisce i njihovadela. Tako smo jednog uglednog nor-ve{kog pisca zainteresovali za na{u kul-turu.

Jedan od Va{ih zadataka na mestuna{eg ambasadora u Norve{koj je i prib-li`avanje na{e kulture njihovoj. [ta steuradili na tom planu?

Mi smo pri ambasadi otvorili na{Kulturni centar, desetak dana po{to samdo{la. U prostorijama u prizemlju na{eambasade koje su se nekad zvale pro-storije za koktel. Tamo je sada Kulturni

Ol ivera Mi lošev i¯

DIJALOG IZME\U VRLINE I POROKA Svoj godi{nji odmor ambasadora SiCG u

Kraljevini Norve{koj Vida Ognjenovi} je

provela re`iraju}i predstavu u Narodnom

pozori{tu u Beogradu

Vida Ognjenovi}, na{ ambasador uNorve{koj, godi{nji odmor provelaje rade}i u Narodnom pozori{tu.

Sa sobom je donela dramu Nezvani gostovde nepoznate spisateljice Nine Valse, au Norve{koj jedne od najigranijih savre-menih pisaca. Premijerno je izvedena naSceni „Ra{a Plaovi}“, u Narodnom po-zori{tu 23. oktobra. Stil Nine Valse je natragu pravca devedesetih nazvanogNova evropska drama, a pi{e o problemi-ma obi~nih ljudi iz svakodnevice. U Ne-zvanom gostu ona u norve{koj nedo|ijispaja nespojive svetove: katoli~kog sve-{tenika, smernu ~asnu sestru i narko-manku, lutalicu koja prostitui{u}i sezara|uje za svoje potrebe. U crkvi i okonje de{ava se drama u kojoj svako odu-staje od svojih principa i uobi~ajenogna~ina `ivota i do`ivljava neku vrstupro~i{}enja. Drama se zao{trava time {tose sudaraju, ali i spajaju, na primer, mu-zi~ki ukusi od Vagnera do Rolingstonsa,ili jezik, od crkveno latinskog do uli~nogslenga punog vulgarizama. Tu je i ~e`-nja za bekstvom iz u~male provincije,potreba za ljubavlju i komunikacijom...

Ko je Nina Valse? Autor je brojnih drama i za pozori{te

i za televiziju i radio. Na`alost nije vi{eme|u `ivima. Umrla je pre godinu i podana. Od droge. Ova drama, Nezvanigost, dobila je Ibzenovu nagradu i to jenajve}e priznanje za dramski tekst kojese u Norve{koj mo`e dobiti. Pro~italasam negde da je na prijemu te nagrade

odr`ala jedan govor gde je otprilike reklaovako: „Dug je put od lutalice i besku}-nika iz Tronthajma do ovog podijuma, aline}u sada o tome da govorim, da me{amli~ni `ivot i moje knji`evno delo...“, madabih ja rekla da je i ova drama autobio-grafska. Tu je re~ o nekoj ~udnoj vezijedne mlade `ene, narkomanke koja pro-valjuje u crkvu da tamo ne{to oplja~ka...,i sve{tenika. Tu nastaje zanimljiv dijalogizme|u vrline i poroka, ako bi se to takomoglo re}i. Njena sloboda i ~udna otvo-renost prema svetu, njena oslobo|enostod svake dogme, stege i pravila, {irinapogleda upravo ~ini da sve{tenik skinemantiju.

Kako opisati krizuu komunikacijama

Imali ste priliku da temeljito upo-znate norve{ku savremenu kulturu, ka-kav je Va{ utisak, koliko mi o toj kulturiznamo i ~ime se bave savremeni stva-raoci u toj zemlji?

Nalazim da mi mnogo vi{e znamo osavremenoj norve{koj kulturi nego {toNorve`ani znaju o na{oj. Ovde se dostaprevode njihova dela, bezmalo svakizna~ajniji njihov pisac je preveden nana{ jezik i to zahvaljujuci jednoj odli~nojinicijativi Katedre za skandinavistikuUniverziteta u Beogradu, pre svega DrLjubi{i Raji}u. On je sa svojim asistenti-

centar. Formirali smo ve} biblioteku.Zasad dobrotom na{ih izdava~a koji sumi poklonili veliki broj knjiga, a i samakad god dodem ponesem desetak, dvade-set novih knjiga. Uvek pla}am vi{akte`ine na aerodromu, ali to mi, naravno,ne pada te{ko. Ho}u da ka`em da ve}imamo ozbiljan broj stalnih ~italaca u tojna{oj biblioteci. Tome se veoma radujem,naro~ito na{oj deci koja uredno pozaj-mljuju i ~itaju knjige. Nabavili smo ipijanino, organizujemo koncerte na{ihumetnika, imali smo knji`evne ve~eri,promocije knjiga, predavanja iz oblastipozori{ta, brojne izlo`be, operski peva~iiz Norve{ke su na na{u inicijativu gosto-vali ovde, sad o~ekujemo na{e peva~e uoperi Osla. Po~etkom novembra gosto-va}e predstava Tesla ili prilago|avanjean|ela, a narednog meseca jo{ dve na{epredstave. Mislim da se taj na{ rad lepoodvija, naravno, sa ne{to vi{e novcamoglo bi i bolje, ali ne}u da lamentirampo{to upravo govorim kako po ne{touspevamo.

Puls BeogradaSigurna sam da pisac Vida Ognje-

novi} tokom dugih norve{kih zima nemiruje. [ta ste napisali za ovo vreme?

Ne mogu, na`alost, mnogo da sepohvalim. Nisam zavr{ila svoj romankoji sam obe}ala da }u predati tako da sepojavi za ovaj Sajam knjiga, ostavilasam jo{ koji mesec da na njemu radim.Mislim da }u ga zavr{iti do Nove godine.Zavr{i}u i neke zapo~ete pripovetke.Nadam se da }e se tokom naredne godinepojaviti jedna ili dve moje nove knjige.

Kakvi smo Vam posle ovog odsustva,kakav Vam je sada Beograd?

Na internetu ~itam sve na{e novine iletos sam pro~itala izjavu moje kole-ginice i drage prijeteljice, gospo|e VesnePe{i}, na{e ambasadorke u Meksiku,koja je ovde isto provodila svoj godi{njiodmor. Ona je doslovno izgubila dahhvale}i ovaj grad, kako je divan, kako je`iv... Mogu samo to da ponovim. Beogradje stvarno grad koji ima jedan vrhunskivelegradski tempo, naro~ito u ovo vremeBitefa, Bemusa, Sajma knjiga, Oktobar-skog salona. Ima ~udesnih doga|anja,pa sve ove uli~ne {etnje, pobune, {traj-kovi... Sve to jednu metropolu ~ini ve-likim gradom. Puls ovog grada nije lakoizmeriti i Beograd mi je uveku tome imponovao.

NNeevvjjeessttaa oodd vvjjeettrraa uu bbeeooggrraaddsskkoomm NNPP ((FFoottoo:: MMii{{aa MMuussttaappii}}))

NNeezzvvaannii ggoosstt nnaa sscceennii „„RRaa{{aa PPllaaoovvii}}““ ((FFoottoo:: MMii{{aa MMuussttaappii}}))

je ta ivica ono {to me privla~i. Da je nepre|em“.

Tremaro{ je, ali izbegava opsesivnerituale pred premijeru. Mada, priznaje,ba{ ti poku{aji da se pona{a normalno, sobzirom na to da je prili~no pod stresom,imaju sli~ne predispozicije. „Naravno daje i to jedan od vidova rituala, po{to samnajmanje normalan pred premijeru –nervozan sam, ~ak agresivan. Sve samone normalan“. ^esto dobija uloge likovakoji „trpe radnju“, za koje ka`e da suu`asno naporni, zahtevni, ali i isplate se.Za neke zna da ih nije dobro uradio, ali jeza glumca, po njemu, veliko iskustvo daistra`i i predo~i publici lik iz njegovogunutra{njeg stanja prouzrokovanog do-ga|ajima ili akcijama iz okru`enja. Ta-kav je, najzad, lik sina u Foseovoj duodrami Majka i dete u re`iji Stevana Bo-dro`e (dobio godi{nju nagradu BDP-a),zbunjeni homoseksualac koji tokom sat idvadeset minuta predstave izgovori teknekoliko prosto-pro{irenih re~enica. „Alito je stvar sadr`aja koje uspe{ iz sebe daisija{, bez obzira na broj re~i koje izgo-vori{“.

LUDUS 109, 110, 111

Susreti

13

Maša Jeremi¯

PREPORU^UJEM SE ZA NEGATIVCA„Sramota je da Beograd ima samo 4-5

pozori{nih ku}a, a nema izgra|enu off

scenu, gde bi glumci posle predavanja na

Akademiji odlazili i isprobavali svoje

mogu}nosti i pomerali granice teatarskog

`ivota kod nas“, ka`e Pavle Peki}

@eleo je da postane glumac od kadzna za sebe. Porodica, gra|anskeprovenijencije u kojoj je odrastao,

mislila je da su to mladala~ka lutanja.„Bilo im je simpati~no“, ka`e Pavle Pe-ki}, „a zapravo su bili ube|eni da }e to dapro|e, da }u postati ne{to ozbiljno - lekar,na primer“. Pobe|ivao je na takmi~enji-ma recitatorskih sekcija, oprobavao sekao srednjo{kolac u Dadovu, gledao po-zori{ne predstave u „Buhi“, Narodnom,Ateljeu, JDP-u, sedeo kao op~arano dete uteatarskim klubovima – pilje}i u uvekneformalnu Ljubinku Bobi} za {ankombifea ili Ljubu Tadi}a kao, kako ka`e,karijatidu... Kao maturant, spremao je zaprijemni na FDU monolog Joakima Vu-ji}a iz Kako zasmejati gospodara VideOgnjenovi} i... kad je do{lo vreme prijem-nih ispita – upla{io se. Upisao je medi-cinu. U tom periodu „zaobilazio je u ve-likom luku sva pozori{te, ~ak sam pri~aoda je gluma budala{tina!“ Posle trigodine promenio je mi{ljenje. „De~ko, tisi glumac“, rekla mu je ro|aka RevaLe{i}, stigav{i iz Sarajeva. „To je pre-sudilo“, priznaje. Primljen je na klasuVlade Jevtovi}a, da bi uz njegovu pomo}dobio prve profesionalne uloge tek kaostudent ~etvrte godine – obe kod MilanaKarad`i}a – u Sne`noj kraljici u Buhi i uSuparnicima u Beogradskom dramskom.

Na ivicipreglumljivanja

„Generalno, Karad`i} je reditelj kojivoli da „izvla~i“ mlade glumce s Aka-demije, da prvi put radi s njima, otkriva

ih, pru`i im priliku da igraju}i u „Buhi“postanu svoji. Sne`na kraljica je pred-stava koja se i danas igra i koju volim daigram. I uop{te drag mi je rad u „Buhi“.Ljubomir Dra{ki} ka`e da bi trebalo, kadneko ho}e da postane glumac, prvo daprovede bar 5 godina u „Buhi“. Nikadnisam bio sasvim siguran {ta to zna~i,ali kako vreme prolazi, sve mi je jasnije“.Od ne`nog Olivera Tvista (tako|e u„Buhi“), preko ambicioznog Vuka{inaKati}a u ]osi}evim Korenima (uKru{eva~kom pozori{tu), do inces-tuoznog monstruma Kurta u Von Majen-burgovom Licu u plamenu (Beton hala),Peki} je imao sre}e da izbegne „fah“,tako uobi~ajenu zamku za mlade glum-ce. „Neboj{a Bradi} je reditelj koji mi jenajvi{e pomogao“, ka`e. Radili su zajed-no Olivera Tvista, Prokletu avliju(uskakanje), Korene... „Bradi} je misaon~ovek, njegova preciznost je tolikodosledna da mi je bilo te{ko da gapratim. On je, valjda veruju}i da mogu,uvek o~ekivao to od mene, i tek kad samuspeo da ga pratim, ~ini mi se da samostvario i svoju misaonost“. Zanimljivo jebilo raditi i s Jago{em Markovi}em.Tabaki {akal u Knjizi o d`ungli je ulogakoja se nadovezuje na Pavlov prethodniuspeh u Plavom zecu Aleksandre Ko-va~evi}, jer je u pitanju, ka`e, „ki~ glu-ma“ koju izuzetno voli, a Jago{evaeksplozivna energija omogu}ila mu je daosmisli lik najomra`enijeg bi}a u Kiplin-govoj pri~i ve} na prvoj probi. Iskariki-rana mimikrija bi}a iz `ivotinjskog svetadoprinela je efektu ironijske distance, uoba slu~aja, i donela mu etiketu glumcakoji ume da se zaigra. „To je uvek naivici da bude preglumljivanje, a upravo

Bilo je i negativaca. „Dobro do{li ukraljevstvo negativaca. Kad ve} svi pogradu pri~aju da sam zao, bar da to i do-ka`em!“ Smeje se. Kurt u Plamenom licupravi je primer za to. „Volim da igramnegativce. To su heroji koji nose u sebidileme i sumnje u pravdu i sve {to se okonjih de{ava, i rade zbog toga lo{e stvari.Volim da igram takve (anti)heroje, ali setrudim da ne `ivim tako“.

Biti {to bolji

Radio je i s Jugom Radivojevi}em(Ko{tana, JDP), Anom \or|evi} (^ardakni na nebu ni na zemlji, „Buha“), ipak jeBodro`a, od mla|ih reditelja, zbog ma{tei igre mnogo uticao na njega. Bilo je irazli~itih partnera – Dragan Nikoli},\ur|ija Cveti} (nije te{ko dobiti nagradurade}i s \ur|om u Majci i detetu). No,najvi{e je radio sa svojom generacijom –manje vi{e klasi}ima. „Ima mnogo isku-snih velikih glumaca starije generacijekoji ne}e ni{ta da dele i time kastrirajutvoje otvaranje, u~enje, kao {to ima daro-vitih i tebi po godinama bliskih glumacakoji to isto rade svojom ambicijom,stavom i agresivno{}u. Zavisi od toga koje kakav ~ovek. Ali kad radim sa starijimkolegama, svedeniji sam, nemam ispade,

a „erektivniji“ sam kad radim sa mla-|ima“, pri~a Peki}, smeju}i se na svojuposlednju primedbu i konstatuje kako jesvim mladim glumcima zapravo dar ivelika sre}a {to rade u ovom na{em hi-strionskom okru`enju prebogatom talen-tima. „To nas tera da iz nekakvih ego-isti~nih ili opet pravednih razloga bude-mo {to bolji u poslu kojim se bavimo“.

„Ja imam tu sre}u da igram sve - odpozori{ta za decu, preko drama dokomedija. ^ak i kad sam nezadovoljansvojom karijerom, a to je ~esto, te{im se~injenicom da su tu i Vuka{in Kati}, Ta-baki {akal, prelepi Kaj, monstrum Kurt,razuzdani mu` u Sre}nom danu MileteProdanovi}a. Da li imam sposobnost da torealizujem, nije moja odluka, ve} izborprofesije. A voleo bih da igram sve... Re-cite mi komad i re}i}u vam gde se vidim!Ipak voleo bih da igram, da `ivim [ek-spira. Klasiku. ^injenica da Beograd,dvomilionski grad ima samo 4-5 pozo-ri{nih ku}a; a nema izgra|enu off scenu,mesta na koja bi glumci posle predavan-ja na akademiji odlazili – tipa klubova,gara`a, napu{tenih magacina, gde bipomerali na{e pozori{te ka ne~emu {to }emo`da postati teatar budu}nosti,tu`na je”, zavr{ava Peki}.

ovih 100 godina promenilo: ^ehovljevejunakinje stigle su u Moskvu i to vi{e nijepogled iz zagu{ljive ruske zabiti, to jepogled nade uprt u Njujork, u Holivud, uAmeriku - ma {ta to zna~ilo. I stigle su uAmeriku, ali spasa im nema. Zato {to tajsvet uspeha i novca nije garancija sre}e.Drama Glovackog je rentgentski snimakstanja ovog sveta u kome je Novac noviBog. U takvom svetu ove `enepoku{avaju da odr`e neku vatru nade,bar do slede}eg poraza...“

Ova jugoslovenska premijera ^etvrtesestre najavljena je kao „„tragedijapreru{ena u komediju““?

„@estoko imenuju}i stanje sveta,Glovacki nalazi meru u duhovitosti, umogu}nosti smeha koji `eli da probudi ugledali{tu. Dramatur{ki, to je izuzetnozanimljiv tekst. Uostalom, pripada veli-koj dramaturgiji kakva je poljska, i lakoje uo~iti pisce, njegove zemljake, na kojeje oslonjen. On vlada nasle|em avan-gardne drame, ali nije proizvoljno post-modernisti~ki. U drami se vremenski iprostorni planovi me{aju, ali tako da seodr`i uverljivost i ubedljivost dramskogiskaza.“

Lj i l ja Ba i lov i¯

VOLIM DA BUDEM STAROMODANRadoslav Milenkovi} je u Zrenjaninu re`irao

jugoslovensku prapremijeru drame Janu{a

Glovackog, ^etvrta sestra, do sada naj`e{}i i

u dramatur{kom smislu najzanimljiviji

komad ovog poljskog pisca, rentgenski

snimak sveta u kojem je Novac novi Bog

Na Dramskoj sceni u zrenjanin-skom Narodnom pozori{tu izvede-na je premijera predstave ^e-

tvrta sestra Janu{a Glovackog, u re`ijiRadoslava Milenkovi}a. Glovacki je je-dan od najpoznatijih poljskih pisaca,trenutno `ivi i radi u Americi, ~ija jeAntigona u Njujorku popularna i kodnas, a u Novom Sadu je postavljen i nje-gov komad U lovu na buba{vabe. ^etvrtasestra je najnovija drama Glovackog,napisana pre nekoliko godina, pobrala je

dosta nagrada u svetu (izme|u ostalih, inagradu za tekst Dubrova~kih letnjihigara pretpro{le godine), a premijera uZrenjaninu bi}e njeno prvo izvo|enjekod nas.

„To je do sada naj`e{}a i najzanim-ljivija, i u tematskom i u pozori{nomsmislu, drama Glovackog, napisana kao'palimpsest' na rukopisu ^ehovljeve Trisestre, ka`e Milenkovi}. „Uzimaju}i zatemu vreme tranzicije, Glovacki je ^etvr-tu sestru napisao sagledavaju}i {ta se u

Ovo je va{a tre}a re`ija u zrenja-ninskom pozori{tu, lane ste ovde po-stavili [umu Ostrovskog i Danoov Ru~nirad. Kako sara|ujete sa zrenjaninskimansamblom?

„Glovacki name}e istinsku, dubokuanga`ovanost i intelektualnu i emotivnu,a pravi i krupni pomak u dramatur{komsmislu. Ekipa je to prepoznala, radili smou dobrom vremenskom roku, sa ose}a-njem da je pozori{te va`na stvar i damo`e biti uzbudljiv posao - zaslugom ikomada koji postavljamo, i glumaca. Uposlednjih nekoliko sezona dramski an-sambl zrenjaninskog Pozori{ta izgra|enje toliko da se sada ovde zaista sva{tamo`e napraviti. Ako je ^etvrta sestra topoduprla, meni je to doista drago. Tekst jesa poljskog prevela Biserka Raj~i}, sce-nograf je Juraj Fabri, kostimograf Dragi-ca Pavlovi}, a kompozitor AleksandarSimi}.“

Fabri je kao scenograf s vama ovdepostavio i [umu, to je dakle oprobanitandem......

„Nemam ekipu stalnih saradnika, alis Fabrijem radim kad god mogu jer seodli~no razumemo. Tu podrazumevamna~in na koji on re{ava zanatske pro-bleme, odnos koji ima prema sebi, poslu,stav prema pozori{tu - on se izra`ava, ato je meni va`no... Fabri je iz Bratislave,sjajan scenograf sa me|unarodnom kari-

jerom, a uz to je i beogradski zet, pa malozloupotrebljavamo tu okolnost.“

Vi ste i glumac sa filmskom kari-jerom (Rane, Ubistvo s predumi{ljajem,Bra}a po materi...), radili ste i radiodrame, ali sve {to radite je sa drago-cenom dozom sentimenta......

„Radim ono {to verujem da pi{e ukomadu, a komadi biraju nas, pre negomi njih. Ta doza sentimenta - dopada mise izraz koji ste upotrebili - to je naj-va`nija stvar koju treba za{titi, to je po-slednja ljudska dimenzija koja nam jeostala. Ja verujem u samilost, milosr|e,kajanje, u ose}anje ~asti da se spase de-vojka u nevolji - to ne{to drugo, mimopragme, mi je va`no, pa tako i biramkomade. Lako je biti ironi~an, kao kadMona Lizi nacrta{ brkove - onda ja volimda sam antipostmoderna, onda volim dabudem staromodan...“

Svojevremeno, Milenkovi} je bio i iz-dava~ (izdava~ka ku}a „Lapis“ objavlji-vala je dramske tekstove i pozori{nuliteraturu), osamdesetih godina u Zagre-bu imao je i svoje pozori{te. Za koji dan,iz Zrenjanina putuje u Ma|arsku - od prenekoliko godina on je gostuju}i reditelj upozori{tu u Kapo{varu, koje ina~e ima 12premijera godi{nje. Ovoga puta na scenu}e postaviti mjuziklKandid...

IImmaa ssrree}}uu ddaa iiggrraa ssvvee:: PPaavvllee PPeekkii}} ((FFoottoo:: \\.. TToommii}}))

14

Doma}a scena

Dramska scena zrenjaninskog Na-rodnog pozori{ta sezonu je oktobraotvorila premijerom komedije

Majkla Frejna Iza kulisa u re`iji Olivere\or|evi}. Kako izgleda pozori{te „snali~ja“, Olivera \or|evi} je ispri~ala neupu{taju}i se u demistifikaciju ve} napro-tiv pothranjuju}i op{teva`e}u pozori{nu„mistiku“, samo iz komi~nog ugla. Pritom je ve{to i lako koristila najraspros-

IZA KULISA MAJKLA FREJNA U ZRENJANINU

tranjenije mitologeme, bilo holivudskogporekla, iz viceva (o glupim plavu{ama,gradskim „blokejima“, homi}ima), ili izdoma}e pozori{ne tra~-produkcije; takonas je uvela ne samo iza kulisa, ve} je –na platnu (u efektnoj videoprojekcijiizme|u ~inova), rekvizitima koje jesmestila i u gledali{te da ih publikazaobilazi i dodiruje – predstavila i svenajglavnije pozori{ne feti{e (kao {to su

reflektori, rediteljski stolovi, stolovi za~ita}e probe, uklju~uju}i i pozori{nogkriti~ara i medijske kamere i mikrofone).Reditelj tako gledali{te zavodi novommistifikacijom, pu{taju}i ga da se smeje iu`iva u stereotipima jer ih je sre}noprepoznao. Uostalom, vicevi o plavu{amasu najbolji kad ih pri~aju plavu{e...

Autor scenografije je DianaRadosavljevi} Milovi}, a kostima MilicaGrbi}. Predstavu je realizovala mladagluma~ka ekipa: Nata{a Ilin, Ljubi{aMili{i}, Jelena [nebli}, Vladimir Tintor,Sanja Risti} Krajnov, Daniel Kova~evi},Edit Tot Trubint, Zvonko Gojkovi}i Miloje Buca Ivanovi}.

Premijera na dramskoj sceni zrenjaninskog

Narodnog pozori{ta

Lj i l jana Ba i lov i¯

Nataša An¨e lkov i¯

LUDUS 109, 110, 111

Nikole \uri~ka Oliver dobija dodatni{arm. On dopu{ta sebi da se zaljubi u`enu svog prijatelja, odlu~uje se i da jepreotme, ali to sve ~ini sa de~jom iskre-no{}u. Svojim prepoznatljivim gestovnimsredstvima \uri~ko ga je u~inio neodo-ljivim, nesta{nim zabavlja~em i {aljivd`i-jom, i tako stilizovao da i onda kadakrajnje grubim na~inom odbacuje sadauni`enog i uni{tenog prijatelja brane}isvoju poziciju, ostaje i dalje simpati~an.Zbunjenost, emotivna raspeljenost i gri`asavesti koje ~ine osnovnu situaciju D`i-lijen, Ljubinka Klari} je ta~no predstavi-la, uspevaju}i da prika`e introvertnostsvog lika i odre|entajanstvenost.

Na knji`evnoj sceni D`ulijan Barnsse pojavio po~etkom osamdesetih.Posle nekoliko godina knji`evnog

lutanja, Barnsova poeti~ka stremljenjapodelila su se u dva pravca. Nekolikoknjiga eseja i roman Istorija sveta u deset½ poglavlja odraz su ironijskog, post-modernisti~kog promi{ljanja o svetu ukojem postojimo, a romani Troje, Ljubav,itd. kao i ne{to raniji Pre nego {to me jesrela, spadaju u onu vrstu savremeneproze u kojoj su teme izraz svih onihobi~nih, svakodnevnih doga|aja u `ivotumladih ljudi na pragu zrelosti, a koji ineosetno postaju sudbonosni. Iako ro-mani Troje i Ljubav itd. ~ine celinu, prvije indikativan za oba i mo`e se pratitisamostalno. Pri~a o dvojici najboljihprijatelja koji se zaljubljuju u istu `enu io slo`enim i vi{estruko isprepletanimodnosima koji iz toga proizlaze, prerastau pri~u o odgonetanju tanke niti izme|uprijateljstva i onoga {to to nije, o emo-tivnom sazrevanju, traganju za samimsobom, za ljubavlju, sjedinjavanjem.

Predstava Beogradskog dramskog poovom tekstu je generacijski projekat. Re-diteljsko-gluma~ki tim koji ~ine MilenaPavlovi}, Milan ^u~ilovi}, Nikola \uri~koi Ljubinka Klari}, izrazio je svet dela kaone{to iskustveno i idejno blisko. Kako seu romanu troje glavnih likova smenjujukao pripoveda~i, Milena Pavlovi} je imalate`ak zadatak da dramatizacijompostigne jedinstven glas i u isto vremeostvari postojanje tri ta~ke gledi{ta alitako da ni u jednom trenutku ne preovla-dava monolog. Nastoje}i da zadr`i iistakne one delove teksta u kojima sejunaci pojedina~no najpre predstavljaju,a potom izra`avaju svoja emotivna stan-ja, odli~nim rediteljskim potezima uspelaje da izbegne stati~nost takvih scena.Monolo{ki pasa`i obi~no u ubrzanomritmu slede jedni za drugim, i uvek supropra}eni samoironijom junaka.Izuzetno su uspe{no ostvareni momentikada junak prejudicira kakve bi svemogle biti reakcije njegovog najboljegprijatelja kada bi mu saop{tio da jezaljubljen u njegovu `enu, ili kada `enapretpostavlja mogu}e reakcije mu`a prisaznanju da ga vara s njegovim prijatel-

GENERACIJSKI PROJEKAT

jem, jer se tada isti dijalog ponavlja ivarira u nekoliko tonaliteta iz kojih proi-zlaze razli~iti ishodi. Rediteljka je sa-svim ta~no uo~ila va`nost izjava prili-

kom predstavljanja junaka koje ih naj-preciznije karakteri{u i distingvirajujedne od drugih. Stjuart se se}a svega,Oliver samo va`nih stvari, a ono ~ega seD`ilijen se}a „nije za javnu upotrebu“.Na tom fonu Milena Pavlovi} }e i graditilikove kao {to }e te`i{te predstave po-staviti na re~inici koju tako|e svo trajeponavljaju a u kojoj svako isti~e da je ba{on(a) ta osoba koja }e iz cele situacijeiza}i najvi{e povre|ena.

U Beogradskom dramskom pozori{tu je

izvedena premijera komada Troje D`ulijana

Barnsa u re`iji Milene Pavlovi}

Gluma~ka igra bila je prili~no ujed-na~ena. Milan ^u~ilovi} gradio je Stjuar-ta kao dobrodu{nog, pomalo smetenogmu{karca koji ni sam ne mo`e dapoveruje u sre}u koja ga je zadesila daposle dugog perioda usamljenosti i ne-uspeha zadobije ljubav tako po`eljne `e-ne. Ako je njegov Stjuart na momentesme{an i naivan, ^u~ilovi} uspeva ve{toda izrazi prelaze u njegovom liku, trans-formaciju iz prostodu{nosti najpre upodozrivost i sumnju, a potom u brani-la~ku borbenost i agresivnost koja se nakraju pretvara u o~ajnu nemo} i po-ni`avanje. Oliver Hjuz iako je najmanjepozitivan lik, paradoksalno, on je u istovreme i najsimpati~niji. U tuma~enju

Branka Kr i lov i¯

su joj donele dve decenije u Narodnom,Liljana Lazi} `ali za ne~im {to je, mo`dasamo njoj, primetno i va`no: „Nedostajemi miris nekada{nje zgrade Narodnog,pre renoviranja l989. godine. Sada toganema, pa u`ivam u {umovima i brujanjustvaranja koji se {iresvuda okolo...“

MIRIS POZORI[TA

Godi{nje sve~anosti Narodnog pozo-ri{ta prilika su da se notira koliko jeko tu `iveo, kojom snagom, koliki je

uspeh postigao. Pored nominalnih zvez-da ku}e, stalno prisutnih na sceni i uobo`avanju publike, tad se konstatuju ioni koji poma`u i propagiraju uspehku}nih zvezda. Upravo to je posao Llji-ljane Lazi}, PR-a Narodnog pozori{ta,dobitnika Zlatne zna~ke za 20 godinarada. S ogromnom tremom je, jednogdana, 1990. saslu{ala Vidu Ognjenovi}koja joj je ponudila mesto {efa propa-gande i dala 24 ~asa za odluku. Ve} naprvom „zadatku“ pokazalo se da je odlu-ka, mada hrabra, bila ispravna. Na stotupredstavu Madam San @en donela jetortu i {ampanjac, {to je za to vreme biloneuobi~ajeno. Vremenom, takvi ritualidobijali su finese. Ne retko oni pod-razumevaju i ne{to {to nije „obaveza“

ku}e, ali {to ekipa odradi; ako neko `elida u~ini li~ni gest i, recimo, izdvoji svojuru`u iz buketa, a ne bi da iz svog d`epafinansira kavaljerstvo – u redu. Ku}a~asti, PR je i za to da ~uva tajne i maleljudske slabosti. Narodno pozori{te jevelika institucija; to su fakti~ki tripozori{ta pod istim krovom, svakiansambl zaslu`uje posebno po{tovanje iposeban tretman u medijima, a prostorza kulturu je sve manji. Istovremeno,pozori{te zajedno s ostalim kulturnimdelatnostima deli siroma{tvo dru{tva pa

ne postoji uvek mogu}nost da se obezbediadekvatna reklama. Postoji interni studioza snimanje, pa je time sutuacija ne{tolak{a, ali novo veme postavlja vi{ekriterijume u svakom pogledu.

„Prva pretpostavka dobro obavljenogposla je da po{tuje{ rad umetnika, a javeoma po{tujem njihov rad. Scena jejedino mesto gde oni mogu da se iska`u, imi smo samo njihova servisna slu`ba –ma {ta mi o tome mislili. Da bi kampanjaza predstavu bila uspe{na, potrebna je idobra saradnja s direkcijama sektora,treba, zatim, imati dovoljno informacija opredstoje}em doga|aju. Zato volim daodgledam probu. Retko gledam premi-jeru, obi~no do|em na reprizu, i tadimam tremu. Najvi{e volim da gledam stre}e galerije, odatle vidim i publiku i ono{to se doga|a na sceni. Rad u marke-tingu je timski, mi smo samo i uvekposledica onoga {to sprovedu direkcija iumetni~ki ansambl. Na{e je da budemootvoreni za sve medije, da sara|ujemo,iza|emo im u susret. Oko 67 akredito-vanih novinara prati rad NP i to mahomfunkcioni{emo bez problema. Problemnastaje oko karata za premijeru jer svi biba{ tad da gledaju predstavu, uklju~uju}ii bli`e i dalje ro|ake umetnika. Ondanastaju pritisci, a gledali{te je suvi{emalo za velegrad. Najprofesionalnijiodnos prema medijima imaju SvetlanaBojkovi} i Predrag Ejdus; oni na|u vre-

Menjala su se vremena, izgled pozori{ta,

uprave... u dve decenije boravka u Narod-

nom, Ljiljana Lazi} Mihajlovi} je sa~uvala isti

odnos prema medijima i umetnicima

mena i strpljenja da udovolje svakoj `eljii molbi. Ima ih koji smatraju da treba daim se plati da bi dali intervju, ali istin-ski, veliki umetnici nemaju tih proble-ma. Njima je jasno da ono {to je ura|enona sceni postoji samo ako stigne dojavnosti.“

Nastoje}i da zaboravi neprijatne, ukorist lepih trenutaka i zadovoljstva koje

IIzzaa kkuulliissaa:: JJeelleennaa [[nneebbllii}},, VVllaaddiimmiirr TTiinnttoorr,, NNaattaa{{aa IIlliinn ii DDaanniieell KKoovvaa~~eevvii}}

PPoo{{ttoovvaattii rraadd uummeettnniikkaa:: LLjjiilljjaannaa LLaazzii}} MMiihhaajjlloovvii}}

LUDUS 109, 110, 11115

MAGIJA POZORIŠTA KAO @IVOTNI MAIN STREAM

Aleksandra Jakš i¯

Pro{lu 2003. godinu sigurno }emopamtiti po velikom broju novihfestivala, bar kad je dramsko stva-

ralaštvo za decu u pitanju. Ovakva pozi-tivna tendencija, na `alost, nije provoci-rana (toliko potrebnim) porastom po-zorišne produkcije, pa se veliki broj festi-vala prakti~no preslikava jedan u drugi,a jedini izlet u raznolikost ~ine skupagostovanja inostranih trupa.

„Od potpune tišine i nebrige zabudu}nost de~jeg pozorišta, ove godinesmo imali problem da uklopimo svetermine i stignemo svuda. Be`e}i od maj-ske i junske festivalske groznice u mirni-je vode, izabrali smo novembar za odr-`avanje Festi}a“, ka`e direktor festivalaBoško \or|evi}.

Deveti Festi} je odr an u novom (sta-rom) prostoru, Malom pozorištu „DuškoRadovi}“, i ima novog partnera – SOPalilula. Selektor, pesnik Ljubivoje Ršu-movi}, izabrao je 11 predstava: Carevonovo odelo u zemlji ~uda NP „TošaJovanovi}“, Muzikante De~jeg pozorištaGyermekszinhaz, Plavi Petar i Kos i lisi-ca Pozorišta mladih, Seks za po~etnikeMalog pozorišta „Duško Radovi}“, Alisau zemlji Oza Pan teatra, Papagaji NP„Sterija“, Bra}a Karijes NP Sombor,^ardak ni na nebu ni na zemlji Pozorišta

„Boško Buha“, Pinokio NP Kikinda iCrvenkapa Pozorišta lutaka „Pinokio“.Osim profesionalnog bloka, u programuDeca za decu takmi~ili su se najboljidramski studiji u zemlji.

O mestu Festi}a na doma}oj pozo-rišnoj sceni najbolje svedo~i selektor:„Svojim simpati~nim deminutivom Festi}je samouvereno zauzeo mesto na kul-turnoj karti Beograda i Srbije. Porastaoje, i po dobru postao poznat. Metafori~nore~eno: obrkatio je, odslu`io vojsku, amo`e i da se `eni. A dobar je jer je oddece-gledalaca napravio decu-saradnike!Skromno i nenametljivo pomirio je profe-sionalni i ljubiteljski rad u pozorištima.Nije mu mnogo bitna gospo|a StrogaKoncepcija, dra`a mu je radost igre nadaskama koje `ivot zna~e, i odblesak teigre na licima zadovoljne publike“.

Festi} }e u budu}nosti te`iti da istra`itzv. univerzalni pozorišni jezik: senku,lutku, zvuk, pantomimu – ono preko ~e-ga bilo koji glumac u svetu (s ma koggovornog podru~ja) mo`e da komunicirasa svakim detetom na svetu ili ~ovekomuopšte. Iako je napunio 9 godina, Festi} jeponovo na samom po~etku, u pokušajuda sprovede novu koncepciju, kao i da sei svake godine iznova postavi na noge.

„I dalje smo okrenuti pre svega deci,i kroz dva festivalska bloka `elimo da ih

9. Festi} od 20. do 27. XI 2003. u Malompozorištu „Duško Radovi}“

animiramo, kao publiku ili mladestvaraoce. I dalje predla`emo magijupozorišta kao `ivotni main stream“,dodaje direktor festivala Boško Ðor|evi}.

@iri bloka profesionalnih pozori{ta usastavu: Aleksandra Glovacki, SonjaKne`evi} i Predrag [trbac proglasili sunajboljom predstavom ^ardak ni na nebuni na zemlji. Kuriozitet je da su ~etiriaktera ovog komada podelila nagradu zaglavnu mu{ku ulogu. Po re~ima `irija,retko se de{ava da u jednoj predstavi~etiri glavne uloge ravnopravno i bri-ljantno budu odigrane, razli~itim sred-

stvima a u duhu zajedni~ke igre. Na-gra|eni su: Andrej [epetkovski, Marko@ivi}, Goran Jevti} i Pavle Peki}. Ostalinagra|eni su: za tekst - Dragan D`anki}(Papagaji) i Ana \or|evi} (^ardak ni nanebu ni na zemlji); za re`iju Petar Pa{ov(Plavi Petar); za scenografiju Kosta Orto-doksov (Kos i lisica); za masku i kostimEva Fari{kova (Muzikanti); za muzikuDragan D`anki} (Papagaji); za glavnu`ensku ulogu Marta Aroksala{i-Stamen-kovi} (Muzikanti); za epizodnu uloguSlobodanu Ninkovi}u (Plavi Petar); zanajbolju animaciju lutke Sa{a Latinovi}

priprema Ru`no pa~e u re`iji BiljaneVujovi}, koja }e tom predstavom ste}idiplomu reditelja na sofijskoj Nacional-noj akademiji. S Ru`nim pa~etom Ni{lije}e u~estvovati i na ovogodi{njim 36.Susretima profesionalnih pozori{ta luta-ka Srbije, koji se od 25. do 28. XIodr`avaju na njihovoj sceni. U kon-kurenciji za nagrade stru~nog `irija je 7predstava iz Zemuna, Novog Sada, Subo-tice, Zrenjanina I, prvi put, iz Kragujev-ca. Na Festival ne dolazi pozori{te”Du{ko Radovi}” koje nema festivalskulutkarsku predstavu.

^etvorodnevno dru`enje srpskihlutkara bi}e upotpunjeno i predstavljan-jem knjiga iz ove umetnosti objavljenihizme|u dvafestivala.

„PIERO“ U VITRINAMA NI[KIH LUTKARA

Slobodan Krs t i¯

Kad u jednom od centara lutkarskeumetnosti u Evropi, Bugarskoj, name|unarodnom festivalu neko

osvoji prvu nagradu, onda je uspeh ino-stranog teatra tim ve}i i zna~ajniji. A toje po{lo za rukom Pozori{tu lutaka izNi{a koje je na bijenalnom (tre}em)me|unarodnom festivalu lutkarsko-tea-tarskih pozori{ta u Staroj Zagori s pred-stavom Senke u no}i osvojili Gran pri,statuetu „Piero” (delo akademskog va-jara Emila Ivanova). Statueta je simbolfestivala Pierrot. Osamnaest teatarsko-gluma~kih eksperata je ni{ku predstavu,u kategoriji dvanaest ostvarenja, progla-silo za najbolju na Festivalu na kojem suu~estvovala pozori{ta iz Bugarske, Ma-|arske, Republike Srpske i Srbije i CrneGore.

„Na{ uspeh u Bugarskoj je i uspehsrpsko-crnogorskog lutkarstva, i to ukonkurenciji predstava za stariji uzrastdece”, ka`e Biljana Vujovi}, upravnikPozori{ta lutaka iz Ni{a i nosilac glavneuloge u predstavi Senke u no}i. Onanagla{ava da je to uspeh dostojan po-{tovanja, jer je priznanje ste~eno u jakojkonkurenciji i od poznatih evropskihlutkarskih sru~njaka.

„Kada sam se opredelila za ovajrepertoarski potez, za predstavu senki

slika u kojoj glumci ne izgovaraju nijednu re~, znala sam da }e nam bitiotvorena vrata scena u zemlji i inos-transtvu, a s tom predstavom smo u Ni{uotvorili ve~ernju scenu.”

Priznanje u Staroj zagori (Bugarska), pripreme za premijeru koma-

da Ru`no pa~e i 36. Susrete profesionalnih lutkarskih pozori{ta

Srbije koji se novembra odr`avaju u Ni{uZadovoljstvo uspehom u Staroj

Zagori je uve}ano i time {to je rediteljpredstave, bugarska umetnica BiserkaKolevska, tako|e nagra|ena. Poznavaocilutkarske umetnosti visoko su vrednovaligluma~ki, ali i rediteljski rad u predstavi.

Tokom boravka u Staroj ZagoriBugarska nacionalna TV snimala jeSenke u no}i a ekskluzivno }e je pred-staviti gledaocima u novogodi{njemprogramu. Kaseta }e decembra da stigne

i u Ni{ pa }e i tamo{nja publika, posred-stvom lokalnih televizija, videti pred-stavu Kolevske.

„Ni{ko, srpsko-crnogorski uspeh jepotvrda da imamo mlade i talentovaneumetnike na koje treba obratiti pa`nju idalje ih {kolovati”, nagla{ava BiljanaVujovi}: „Zala`em i ~inim prve korake dau Ni{u dogodine bude otvoreno odelenjeza lutkarstvo pri Akademiji dramskihumetnosti. Dobila sam i uveravanja da }enam sti}i pomo} iz inostranstva, istaknu-ti pedagozi, teatrolozi, glumci. Lutkarst-vo ima itekako lepu budu}nost i perspek-tivu.”

Posle uspeha na festivalu uBugarskoj, Pozori{te lutaka uveliko

Priznanje „Bo{ko Zekovi}” za dopri-nos lutkarstvu, koje dodeljuje Pozori{te

NAGRADE NA 36. SUSRETIMA POZORI[TA LUTAKA SRBIJESlobodan Krs t i¯

Predstava Car Bumbar Narodnogpozori{ta „To{a Jovanovi}” - Lutkascena iz Zrenjanina je po oceni

stru~nog `irija (Melita Mihalji, predsed-nik, Gor~in Stojanovi} i Slobodan Krsti})najbolje ostvarenje na 36. Susretimaprofesionalnih pozori{ta Srbije, odr`anihod 25-28. XI u Ni{u. Nagrada za najboljure`iju pripala je Biljani Vujovi} zapostavku komada Ru`no pa~e Pozori{talutaka iz Ni{a. Nagrada za muzikudodeljena je Vladimiru Pejakovi}u (CarBumbar), a za scenografiju Tiboru Sara-pski za predstavu Zlato zemlje Zar|anijeDe~jeg pozori{ta iz Subotice (predstava jeigrana na ma|arskom). Po ocenistru~nog `irija Zorana Milosanovi}

najbolji je kreator lutaka. Priznanje jedobila za lutke u Crvenkapi pozori{talutaka „Pinokio” iz Zemuna.

Biljana Radenkovi}, glumica Pozo-ri{ta lutaka iz Ni{a, dobitnik je nagradeza najbolju `ensku ulogu (Mama Patka uRu`nom pa~etu), dok je laureat nagradeza najbolju glavnu mu{ku ulogu Slobo-dan Ninkovi} za kreaciju i animacijulika Ma~ak u Plavom Petru (De~jepozori{te iz Novog Sada). Nagrada zanajbolju `ensku epizodu oti{la je MirjaniSejtinac za uloge Prvog i Drugog mini-stra u predstavi Car Bumbar. Aleksan-dar Dragar dobio je priznasnje zanajbolju mu{ku epizodu (Kralj Klaus iKapetan u komadu Car Bumbar).

Teatar za decu

(Plavi Petar i Kos i lisica); za najboljegmladog glumca Milutin Milo{evi} (Seksza po~etnike); za najbolju animacijupublike predstava Plavi Petar. Po odluci`irija koji je sve nagrade dodelio jedno-glasno, ove godine specijalnu nagradu zadizajn svetla dobio je Sr|an Cvetkovi} zapredstavu ^ardak ni na nebu ni na zem-lji.

A u konkurenciji predstava bloka„Deca za decu“, `iri u sastavu: Ana To-movi}, Rade Brzakovi} i Bojan Butkovi}proglasio je najboljom predstavom D`i-novsku zavrzlamualeksina~kog Teatra 91.

mladih iz Novog Sada, pripalo je doajenuni{ke lutkarske scene Bo`idaru Milivoje-vi}u.

Nagradu „Milena Sad`ak”za najbol-jeg mladog glumca (dar Pozori{ta lutakaiz Ni{a) dobila je Milica Red`i} za uloguu Hrabrom olovnom vojniku De~jegpozori{ta iz Kragujevca, dok je nagrada”Janko Vrbnjak” za najbolju animaciju(dar Malog pozori{ta „Du{ko Radovi}” izBeograda) pripala Zorani Milosakovi} zaulogu u Crvenkapi („Pinokio”, Zemun).

U Ni{u je prvi put odlu~ivao i De~ji`iri, te za najbolju predstavu proglasiosuboti~ke Muzikante. Dodeljene su igluma~ke nagrade - Mileni Red`i} iDavorinu Dini}u, te nagrada za muziku(Plavi Petar, De~jeg pozori{ta iz NovogSada) i nagrada zanajbolju lutku.

PPoobbeeddnnii~~kkaa pprreeddssttaavvaa ^̂aarrddaakk nnii nnaa nneebbuu nnii nnaa zzeemmlljjii:: AAnnddrreejj [[eeppeettkkoovvsskkii ii IIvvaannaa JJoovvaannoovvii}}

LUDUS 109, 110, 111 16

Anet

Ustalilo se da Asocijacija nezavis-nih teatara (ANET) u decembruprire|uje ve}u manifestaciju ko-

jom skre}e pa`nju kolega, nove publike imedija na svoj rad. Ni ovog decembranije izostao Anetov doga|aj, ali je umestofestivalskog defilea i oko-festivalskog`amora, otvoren Forum. Skromnije i sasamo jednim inostranim gostom, butoumetnikom Katsurom Kanom, AnetovForum te`io je pre svega da okupidoma}e snage oko `ivotnih stale{kihtema. U prostoru Kulturnog centra Beo-grada odvijala se dvodnevna konferenci-ja, a japanski umetnik je potom dr`aopetodnevnu radionicu za profesionalneizvo|a~e.

Forum je do{ao u pravi ~as – predkraj godine kada se svode ra~uni, predizbore i u atmosferi produ`enog i{~e-kivanja zakona o izvo|a~kim umetnosti-ma. Forum je bio mesto za definisanjepitanja, traganje za stru~nim i opera-tivnim odgovorima. Na skup je bila

FORUM NEZAVISNIH TEATARA

pozvana ve}ina neinstitucionalnih per-formativnih trupa – beogradskih, novo-sadskih ali i iz drugih mesta Srbije;zatim, predstavnici pozori{nih ku}a ikulturnih centara usmerenih na perfor-mativnu umetnost (Bitef, Madlenianum,Rex, CzKD, CEDEUM, KCB, Razvojnicentar izvo|a~kih umetnosti); predstav-nici medija, umetni~kih udru`enja, Po-zori{nog muzeja, Univerziteta umetnostii FDU-a; te, pomo}nik Ministra za kultu-ru, prof. dr Aleksandra Jovi}evi}, i izSkup{tine Grada Gorica Mojovi}.

Oko izlaga~a, Vesne \uki}-Doj-~inovi} i Milene Dragi}evi}-[e{i} prirod-no se formirao polu-okrugli sto. Vesna jegovorila o modelima kulturne politike,dr`avnom (primer Italije, Francuske),paradr`avnom (skandinavske zemlje) iliberalnom (Amerika). Kroz primere jepozicionirala na{ sistem izme|u dr-`avnog i para-dr`avnog modela – okrn-jeni dr`avni model, {to i nije najsre}nijavarijanta. Skrenula je pa`nju na evrops-

ki trend deinstitucionalizacije umetnosti,i brisanja granice amaterizam-profesion-alizam. Milena [e{i} je govorila oneophodnosti raznovrsnog institucio-nalnog sistema, daju}i primer Francuskegde ni ~injenica da ste nacionalni teatarne garantuje ve~itu subvenciju. Statuspozori{ta je promenljiv. U Francuskoj jemno{tvo eksprimentalnih i inovativnihgrupa, jer je za gradove pitanje presti`ada ih ugoste.

Dr`ava kroz motivaciju mo`e dakreira razvoj publike i posebnih progra-ma. Gorica Mojovi} je rekla da se ve} sa-da daju sredstva za pravljenje uspe{nihpredstava koje do`ive 50, 100. izvo|enje iza praizvedbu doma}eg teksta. DAHteatar je onda predlo`io za{to se ne bimotivisala inovativnost. Gorica Mojovi} jeodgovorila da u uslovima neizglasanihzakona (pogotovu sad kad je raspu{tenaSkup{tina), ne postoji sistem po kome bise merio kavlitet; ali je i ostavila mogu}-nost da Forum ponudi merila. Zakonomvlast ograni~ava sopstvenu mo} ali kadga nema, politika }e se i dalje direktnouplitati u kulturu.

U razgovoru s Goricom Mojovi} tra-`ile su se nove strategije delovanja neza-visnih teatara. Boris ^ak{iran (ERGsta-tus) je pitao da dr`ava/grad odrede {ta suim prioriteti, kako bi i trupe mogle usme-riti rad. Ambivalentna je i pozicija Asoci-jacije: njeni ~lanovi su konkurenti jednidrugima. S druge strane, udru`ivanje je

O kulturnoj politici, o novom zakonu,

ustvari, o strategijama opstanka

Je lena Kova÷ev i¯

na~in lobiranja za nove zakone, modele,procedure. Lobiranje }e biti bitno od sle-de}e godine, kada i institucije pre|u nafinansiranje projekata. [to dugoro~nijiprogrami se sastave (sa projektovanimbud`etom), to }e lak{e dobiti sredstva.Vesna \uki} je postavila pitanje ho}e libiti vi{egodi{njeg finansiranja, kakvodeluje u Sloveniji, ali novi Zakon obud`etu ga ne predvi|a.

Mojovi} je poku{ala objasniti da sevelike promene ti~u institucija, ali ne inezavisnih teatara. Ostaje da je statusnezavisnih jednako izvestan, tek {to }estatus drugih postati neizvesniji...

Ispostavilo se da kad se ovako demo-kratizuje forum, lako do|e do termino-lo{kih nesporazuma. Po{to je u programukonferencije stajalo da su povod izvo-|a~ke umetnosti, tu su se mogli prepoz-nati svi „scensko-izvo|a~ki umetnici“, ato zna~i i svi muzi~ari, od ~lanova sim-fonijskog orkestra do estrade, ili folklornadru{tva! Predlo`eno je da se ne insistirana jezi~kom purizmu i da se prilagodiengleski termin performativne umetno-sti. Definisanje termina vrlo je bitno i sazakonskog stanovi{ta.

Narednog dana u~esnici su imali pri-liku da se upoznaju sa predlogom Zakonao scensko-muzi~koj delatnosti, koji je iz-nela Aleksandra Jovi}evi}. Sa`eto-naj-sa`etije, Zakon izjedna~ava institucional-na i neistitucionalna pozori{ta; radi se naugovor, po projektu ili najvi{e na ~etiri

godine; podsti~e se koncept mre`e i de-centralizacije: umesto repertoarskih ku}akoje nemaju ni ansambl da iznesu reper-toar, stvorila bi se mre`a „receptivnihpozori{ta“ u kojima bi trupe gostovale.Tako bi najbolji ansambl stizao i u najza-ba~enije mesto. Sli~ne mre`e decenijamapostoje u Holandiji, [vedskoj...

Za uspe{no delovanje zakona, bitnoje promeniti i odnos prema obrazovanju,tj. vrednovati i iskustveno, neakademskoznanje. Mo`da bi trebalo da postoji me|u-ministarsko telo, ili osoba, koja bi povezi-vala rad Ministarstva prosvete i Mini-starstva kulture i medija?

Dr Divna Vuksanovi}, moderatorkonferencije, usmerila je razgovor i kamedijskoj politici. Mediji afirmi{u kultu-ru, a kod nas sve emisije li~e jedna dru-goj. U edukaciji medija (kriti~ara, sn-imatelja, novinara) dr`ava ne mo`e di-rektno da u~estvuje jer su mediji prepu-{teni sami sebi. Divna je preokrenulastvar: cilj nezavisnih pozori{ta ne mogubiti mas-mediji, ve} pre novi adekvatnijimediji i neformalni vidovi komunikacije.Predlo`ila je da se istra`i stil `ivota islobodno vreme potencijalnog konzu-mera. Mas-mediji se mogu uklju~iti kaododatno sredstvo u informisanju.

Intenzivni razgovor ustalasao je `i-votne vode performera. Izabrana grupaostala je da formuli{e zaklj~ke i da kon-kretne predloge saradnje Gradui Republici.

Konferencija je okupila profesion-alne umetnike i stru~njake izoblasti izvo|a~kih umetnosti koji

su razgovarali na teme vezane za statussavremenog van-institucionalnog teatrakod nas.

Nakon stvaranja nekolicine nezavi-snih teatara devedesetih godina pro{logveka (uprkos te{koj politi~koj i ekonom-skoj situaciji), svedoci smo daljeg razvo-ja savremene izvo|a~ke umetnosti i or-ganizacija u toj oblasti u Srbiji – pozo-ri{ne trupe, plesni teatri, teatri pokreta,multimedijalni scenski projekti, centriza promociju savremenog pozori{ta iplesa, centar za pozori{na istra`ivanja,istra`iva~ki projekti, centri za edukacijumladih kroz teatar, radionice, festivali,posebni projekti, asocijacije. Ovaj processe u najve}oj meri odvija i najvitalnijerazvija u van-institucionalnim organi-zacijama.

Zahvaljuju}i svojim kontaktima irazmenom sa kolegama i organizacija-ma van zemlje, gostovanjima {irom svetakao i kontinuiranoj saradnji sa vi{e ev-ropskih i ameri~kih kulturnih fondacijaposlednjih deset godina, ove trupe iumetnici su stekli zna~ajno iskustvo uoblasti savremenog pozori{nog jezika,produkcije i projektnog menad`menta,koje prati evropske tokove i tendencije usavremenoj scenskoj umetnosti.

Na taj na~in su svojim radom i odr-`anjem u na{em kulturnom prostoru us-postavili most izme|u generacije umet-nika koji su stvarali pre krize u Jugosla-viji i dana{nje generacije a koji je bioprekinut ratom i kulturnim embargomprema na{oj zemlji. U situaciji kada ivladine institucije (i dr`avna pozori{ta)zahtevaju ponovno uspostavljanje i rede-finisanje, u oblasti savremenog pozori-{ta imamo bazu u ovim trupama i orga-nizacijama, koje su vredne podr{ke da bise na{a savremena scena razvijala najo{ kvalitetniji na~in.

SAVREMENE IZVO\A^KE UMETNOSTI I KULTURNA/MEDIJSKA POLITIKA U SRBIJI

Me|utim, ni zvani~na kulturna po-litika, ni prevazi|eni Zakon o pozori{tu,ni mediji, ne prate postoje}u situaciju uadekvatnoj meri. U o~ekivanju Zakona oscenskim umetnostima `eleli smo daskrenemo pa`nju na potrebe i zahteveorganizacija u ovoj oblasti.

Ovom inicijativom `elimo da uti-~emo na razvoj kulturne politike - dopri-nesemo razvijanju svesti o potrebnoj ini-cijativi pozori{nih umetnika u stvaranjukulturne politike, defini{emo neke potre-be i predloge i na taj na~in damo prilogstvaranju jasnije kulturne politike uoblasti izvo|a~kih umetnosti u Srbiji.Smatamo da na~in forumskog rada, uzmi{ljenje i drugih nevladinih organi-zacija i inicijativa mo`e da bude korisnosredstvo donosiocima kulturne politikeu formulisanju pravaca razvoja na{escenske umetnosti.

U~esnici ovog Foruma, su se slo`ilida predlozi Konferencije treba da buduuva`eni prilikom dono{enja zakonskihre{enja, ~ime bi se preciznije definisalasama delatnost u oblasti izvo|a~-kih/scenskih umetnosti koja se ti~e van-institucionalne scene, potom polo`ajaprofesionalnih stvaralaca u ovoj oblasti,kao i preciznijeg definisanja oblikaumetni~kog udru`ivanja.

* U nedostaku adekvatinijeg termi-na koristimo termin „izvo|a~ke/scenskeumetnosti“, u smislu scenskih umetnostikoje podrazumevaju {irinu delatnosti i`anrova savremenog teatra („perfromingarts“ na eng.).

Rezime konferencijeKonferencija je problemski tematizo-

vala pitanje statusa savremenog van-institucionalnog teatra u nas s posebnimosvrtom na polo`aj profesionalaca kojistvaraju unutar razli~ito organizovanihteatarskih, plesnih i drugih izvo|a~kihtrupa koje permanentno deluju na na{ojsceni.

Kao prednosti u odnosu na rad insti-tucionalnih pozori{ta, i kao razlog za

bolju saradnju i razmenu izme|u ove dvevrste organizacija, istaknute su slede}especificnosti van-institucionalnih trupa:ve}a okrenutost timskom radu, projektnimenad`ment kao dominantni oblik rada,ve}a pokretljivost i me|upovezanost,nestandardne marketin{ke aktivnosti,kao i posebne strategije delovanja premajavnosti.

Diskutanti su se slo`ili u vezi potrebeda se zakonski izjedna~e u pravimainstitucionalna i vaninstitucionalna de-latnost u oblasti izvo|a~kih umetnosti.

U pogledu na~ina odlu~ivanja o do-deli sredstava, premijama i stimulacija-ma u oblasti scenskih umetnosti, u~esniciForuma predla`u konstituisanje stru~nihili savetodavnih tela (Saveti, Komisije,Kuratorijumi) pri organima vlasti nasvim nivoima, u kojima }e iz redovaeksperata, biti prisutni i stvaraoci iz oveoblasti, zastupaju}i interese savremenevan-institucionalno organizovane izvo-|a~ke scene.

Predlog za kontinuirano pra}enje ovedelatnosti, s obzirom na kriterijum ostva-renog kvaliteta, a na osnovu sprovedenihistra`ivanja i evaluacije rada, imao bikao svoj kona~ni cilj uvo|enje stimulaci-ja u ovoj oblasti, za (metodolo{ku) inova-tivnost u istra`iva~kom radu kada je upitanju savremeni teatar.

FORUM predla`e i podr{ku od stranevlasti, kroz mehanizme vi{egodi{njegfinansiranja ove scene neophodnu u ciljunjenog opstanka i daljeg razvoja. U~esni-ci su se posebno zalo`ili za depolitizacijui izbegavanje sukoba interesa prilikomu~e{}a u organima odlu~ivanja na svimnivoima u oblasti kulture, kao i ekspert-ski pristup ovoj problematici, kao osnov-nom kriterijumu pri formiranju medija-torskih tela u oblasti kulture.

Savremena izvo|a~ka umetnost, pre-ma mi{ljenju u~esnika Foruma ima zna-nje i iskustvo koje je kvakifikuje da seuklju~i u obrazovnu delatnost, od pred-{kolskog uzrasta do tre}eg doba. Iskustvaove vrste teatra veoma su dragocena upromeni ove{talih metoda rada u {kola-ma kao i akademijama kako bi se oniiznutra izmenili. U ovom smislu ANET iu~esnici Foruma se zala`u za intersek-torsko povezivanje obrazovanja i kultu-

Zaklju~ci konferencije FFoorruumm nneezzaavviissnniihhtteeaattaarraa u organizaciji Asocijacije nezavisnihteatra – ANET, 5. - 6. decembar 2003,Kulturni CENTAR Beograda

re, kroz razli~ite oblike delovanja savre-mene teatarske scene.

PREDLOZINa osnovu izlaganja, razgovora i

diskusija u~esnika Konferencije na Fo-rumu Nezavisnih Teatara formulisani suslede}i predlozi za pobolj{anje kulturnepolitike prema scenskim umetnostima,posebno van-institucionalnim:

1. Izjedna~iti zakonski status delat-nosti van-institucionanog i institucio-nalnog teatra

2. Izjedna~iti status van-institu-cionalnog teatra u medijskom prostoru(pri formiranju programskih {ema umedijima obezbediti ravnopravan tret-man ovog teatra i otvoriti nove programeza predstavljanje savremenog teatra)

3. Napraviti razliku izme|u udru-`enja gra|ana i profesionalnih umet-ni~kih organizacija

4. Ravnopravnije tretirati van-institucionalne teatre u dodeli sredstava,uz uva`avanje specifi~nosti svih delat-nosti nezavisnih teatara

5. Uspostaviti princip transparentnihbud`eta za scenske umetnosti (javnostukupnog bud`eta za scenske umetnosti)

6. Po{tovati specifi~nosti ove scene,koje }e se ogledati i u formulisanju kon-kursa i prijava za dobijanje sredstava(Specifikacija i dorada postoje}ih formu-lara za konkurse, iz ~ije bi se strukturemoglo is~itati da su projekti van institu-cionalnih teatar „prepoznati“ kao speci-fi~ne u odnosu na instutucionalizovanudelatnost u ovoj oblasti).

7. Uvo|enje mehanizma vi{egodi{-njeg finasiranja za van-institucionalneteatre i organizacije

8. Uvesti mehanizme za finasiranjematerijalnih, administrativnih i tro{-kova infrastukture van-institucionalnihteatara

9. Osigurati zastupljenost predstav-nika (umetnika, stru~njaka) van-institu-cionalnog savremenog teatra u saveto-davnim telima, komisijama i telima kojaodlu~uju o finansiranu i nagra|ivanjuscenskih umetnosti

10. Stvoriti mehanizme koji obav-ezuju ili stimuli{u institucije kulture daravnopravno u svojim programima uvr-ste van-institucionalni teatar i savre-

mene scenske forme u odnosu na institu-cionalni teatar i klasi~an repertoar

11. Stimulisati medije da otvorezna~ajniji prostor za stru~no i kontinui-rano pra}enje rada savremenog teatra aposebno van-institucionalnog

12. Stvoriti mehanizme stimulisanjainovativnog, istra`iva~kog rada u teatruu odnosu na proces rada i pozori{ni jezik

13. Dodatno stimulisati posebne de-latnosti savremenih van-institucionalnihteatara (radionice, festivali, konferencije,pedagogija, izdava{tvo...) uklju~uju}i ifinansiranje od Ministarstva prosvete kaoi drugih dr`avnih instanci koje se bavesrodnom problematikom

14. Dodatno podr`ati pozori{nu edu-kaciju i stimulisati edukaciju u oblastisavremenih tehnika na osnovu nasle|amodernog teatra XX veka

15. Posebno (iz drugih izvora) finan-sijski podr`avati trupe i pojedince koji sebave dru{tvenom pedagogijom ili pozo-ri{nim metodama tretiraju neke odklju~nih socijalnih problema

16. Kreirati posebne projekte institu-cija Republike i Grada koji direktnostimuli{u rad savremenog teatra na os-novu nasle|a modernog teatra XX veka ikreiraju uslove za umre`avanje

17. Ravnopravno tretirati van-insti-tucionalnu scenu u me|unarodnoj sa-radnji i predstavljanju na{e scenskeumetnosti u drugim zemljama.

18. Uvesti instrumente nagra|ivanjau oblasti savremenog van-institucio-nalnog teatra kao i ravopravno uzimanjeu obzir u procesu nagra|ivanja u oblastiscenskih umetnosti

19. [to hitnije doneti Zakon o scen-skim delatnostima koji uva`ava savre-menu praksu kod nas i po{tuje najsavre-menije Evropske standarde u oblastiscenskih umenosti.

Beograd, Januar 2004. Radna grupa Foruma Nezavisnih

Teatara(Simon Grabovac, Divna Vuksanovi},

Dijana Milo{evi}, Boris ^ak{iran,Jadranka An|eli}, VesnaDanilovi})

LUDUS 109, 110, 111

Gostovanja

17

Suprotno svim uvre`enim kontinen-talnim o~ekivanjima, Izrael je po-~etkom decembra bio okupan plju-

skovima. Najdrasti~nije je bilo tokomizleta u Jerusalim, koji je zaista bio „bli-zak nebu“. Ki{u u svetom gradu pratilesu grmljavine, led i bujice. Na kame-nitim ulicama bilo je malo turista, a poje-dina~ni napori o~ajnih trgovaca da pro-daju kopije relikvija zavr{avali su seponudom koja je imala i komi~an pri-zvuk. Pored Zida pla~a odr`avao sepraznik inicijacije de~aka u svet odraslih- Bar Micvah, uz ~itanje Tore i drugelepo ukra{ene obi~aje. No, zato je pro-lazak tesnim ulicama donosio isku{enje iopasnost orijentalnih bazara uz blaga

NEBO NAD JERUSALIMOM

upozorenja na prelasku iz hri{}anskog umuslimanski deo grada. Ipak, sve se za-vr{ilo polumokrom ode}om i uspe{nimru~kom u libanskom restoranu na ~ijemmeniju su bili falafel, humus i drugilokalni specijaliteti.

Malo je bilo trenutaka ovakvog pre-daha za vreme ~etvorodnevnog boravkana izraelskoj Izlo`bi savremenih ume-tnika i novih ostvarenja u oblasti igre idrame koja se tradicionalno odr`ava po-~etkom decembra u Tel Avivu. Izraelskadr`ava ovom segmentu kulturnog `ivotapridaje naro~iti zna~aj kroz specifi~nuprezentaciju savremene umetni~ke pro-dukcije u centru „Suzan Dalal“ i drugimpozori{nim prostorima u Tel Avivu. Ove

godine je program plesnih produkcija biodopunjen i bri`ljivim izborom pozori{nihpredstava vode}ih pozori{ta Izraela.Pored dvadeset tri plesne predstave una{em rasporedu bile su i dramske pro-dukcije. Videli smo tri: O~evidac i Rekvi-jem u Kameri teatru i Rob u Ge{er teatru.

Kameri teatar, „izraelsko pozori{tedru{tvene odgovornosti“, osnovan je pre{est decenija kao prvo izraelsko re-pertoarsko pozori{te. Sme{ten je u naj-ve}i pozori{ni centar u Tel Avivu, kojiobuhvata Novu izraelsku operu, Muzejlepih umetnosti i Centralnu biblioteku.

Upravnik Beogradskog dramskog pozori{ta,reditelj Neboj{a Bradi}, bio je gost na izraelskoj Izlo`bi savremenih umetnika i novih ostvarenja u oblasti igre i drame, kojase tradicionalno odr`ava po~etkom de-cembra u Tel Avivu

Nebojša Brad i¯

Ima tri sale u kojima izvodi predstavedoma}ih i stranih pisaca. RekvijemHanoh Levina u re`iji autora, jeste poets-ka drama o smrti. Poslednji pozori{niuspeh ovog nedavno preminulog stvarao-ca zasnovan je na tri pri~e Antona^ehova i sublimi{e vrhunce njegovogpozori{nog rada. Hanohu Levinu je,ina~e, u Izraelu posve}ena teku}apozori{na godina. In memoriam.

O~evidac Jo{ue Sobole u re`iji austri-jskog reditelja Paulusa Mankera, izvedenje na prili~no ubedljivom engleskom je-ziku. Kuriozitet ove produkcije je ~inje-nica da je strani reditelj svoj rad uslovioobavezom da glumci na probama inter-pretiraju tekst na engleskom, pa je tek upremijernoj fazi on „preba~en“ na hebre-jski. Drama je zasnovana na slu~ajuFranca Jegerstatera, koji je u vreme Tre-}eg Rajha odbio da slu`i vojsku. Zbogtoga je uhap{en i na sudskom procesu uBerlinu osu|en na smrt. Ne pretenduju}ida bude dokument, komad na uzbudljivna~in govori o sudbini pojedinca u zlo-~ina~kom re`imu... Pri~a posebna, a isto-vremeno univerzalna, pogotovu zanimlji-va u zemljama koje dele odgovornostu~estvovanja u ratovima i egzekucijama.

Pozori{te „Ge{er“ (Most) osnovali suruski Jevreji koji su do{li u Izrael de-vedesetih godina pro{log veka. Predstavese izvode na ruskom i hebrejskom, a

teatar predvodi reditelj Jevgenij Arie, kojisa svojim glumcima pronalazi izvanre-dnu ravnote`u izme|u artisti~kog nivoapozori{ne predstave i interesovanja pu-blike. Videli smo to na predstavi Rob I.B.Singera koja je pro{le sezone progla{enaza pozori{ni doga|aj u Izraelu i ve} jekrenula putevima evropskih i ameri~kihpozornica. U mati~nom teatru predstavase igra pred prepunim gledali{tem, koje usve~anoj ti{ini prati ljubavnu pri~u oJevrejinu i hri{}anki u vremenima `e-stokih antijevrejskih progona u 18. vekuu Poljskoj. Sna`na i vi{eslojna pri~a jeispri~ana me{avinom stilova - naturali-zma i stilizacije - koja povremeno pod-se}a na istra`ivanja Teatra Komplisite. Inajzad, ono {to na{em pozori{nom ra-dniku ostaje upe~atljivo je mo}na svetlo-sna oprema te njena upotreba koja impo-nuje dizajnerskom ve{tinom.

Strate{ko predstavljanje kulture ume|unarodnoj saradnji podrazumevapa`ljivo planiranje i ulaganje u pozori-{nu umetnost. Na izraelskoj Izlo`bi biloje vi{e od 60 inostranih gostiju, predstav-nika razli~itih svetskih festivala i pozo-ri{ta. Tim povodom dogovoreni su budu}ikontakti i saradnja. [to se nas ti~e, jedanod prvih koraka }e biti razmena predsta-va Kameri teatra i Beogradskogdramskog pozori{ta ve}na prole}e.

Jovan Hristi}, moj profesor dramatur-gije, tvrdio je da je Henrik Ibzennajbolji dramski pisac, jo{ u doba kad

je Fakulet dramskih umetnosti nosio na-ziv Akademija za pozoriste, film radio iteleviziju. U to vreme se nisam slagala stim, pripisivala sam tu tvrdnju kon-zervativnom esteti~kom ukusu profesoraHristi}a. On je uostalom verovao i da jepojava Deus ex mahina u anti~koj dramiimala svrhe, koliko i pojava nekog odvode}ih junaka anti~ke tragedije. Da,treba re}i, jer nikad nije kasno preispi-tati vlastite tvrdnje ako ti je stalo doistine po mediju, po esetetici, po dramskojneophodonosti - da je profesor Hristi} biou pravu. I kad mi se to dogodilo, ta pro-mena u percepciji dramske vrednostiHenrika Ibzena? Dok sam sredinom no-vembra prisustvovala „Predstavi stude-nata dramske glume, pozori{ne re`ije idramaturgije Akademije za pozori{te,radio, film i televiziju iz Ljubljane“ –kako pi{e u formi podnaslova uprizoren-ja Ibzenove drame Stubovi dru{tva.

Bilo je veliko uzbu|enje u gledali{tupozori{ta „Mata Milo{evi}“, neko je re-kao da ljubljanski studenti glume dolazeposle 40 godina kod nas, a Jo`ica Avbelj,profesorka ove gluma~ke klase je iskori-stila priliku da podseti da je ona kao stu-dentica glume bila s po~etka 70-ih u Beo-gradu kao gost beogradske Akademijeza pozori{te, film, radio i televiziju. Slo-venski, ljubljanski, studenti glume uBeogradu, prvi put posle ratova iz 90-ih,po sebi je kulturolo{ka pri~a vrednahvale – pre svega hvala profesorki re`ijeFDU Ivani Vuji} {to je inicirala njihovdolazak i pozvala sve znane pozori{nezaljubljenike i ljude od struke da do|u.Poziv za profesore glume se valjda pod-razumevao. Avaj, bio je prisutan jedanjedini profesor, istina asistent, ako je ne-kom va`no to naglasiti. I nekolio profeso-ra re`ije, organizacije i dva pozori{nakriti~ara, i dekan. Jovan Hristi} bi do{ao– i zbog Ibzena, i zbog vi|enja, kako todramaturzi glume.

NEPRIJATELJI DRU[TVA

Intrigantno u radu ljubljanske kate-dre s budu}im pozori{nim poslenicima –dramaturzima, rediteljima, glumcima –je da u Ljubljani budu}i pozori{ni re-ditelji i dramaturzi igraju u klasamaglume sve vreme studija, za razliku odbeogradske fakultetske prakse. E, sad,mo`e se primetiti da beogradskim glum-cima ni{ta ne nedostaje, ali dramaturzi-ma, koji pi{u o pozori{tu i za pozori{te,itekako nedostaje. Pogledajte ma kojupozori{nu kritiku: neznanje odnosno ne-upu}enost, odsustvo je proose}anja pozo-ri{ne scene pre no {to se postane kriti~arili teatrolog. O budu}em dramati~aru da ine govorimo. Pozori{ni reditelji bi na ovuopasku izrekli glosu na temu – nemareditelja koji nije glumac u sebi, ili posebi. I citirali bi znamenite reditelje, a iglumce koji su postali reditelji s timobrazlo`enjem. Kako bilo, neki su upublici bili intelektualno ganuti s kolikoozbiljnosti ovi glumci, reditelji i drama-turzi 5. semestra predstavljaju tekstpisan 1877. kao potreban, svrsishodannjima samima kao akterima scene, ko-liko i onima koji `ive ovih dana u Beo-gradu.

Za bolju budu}nostA u Beogradu, ovih dana se muka

mu~i s onim {to se ovoepohalnim je-zikom naziva – tranzicija. A u njoj sva-ka vrsta pometnje, ekonomske, moralne,kupovina preduze}a po cenu da proda{doju~era{nji vlasiti pogled da je dobrobitzajednice na prvom mestu, pa tek ondau`ivanje u kupovini – do koju godinupre – dru{tevnih preduze}a poput `ele-znice za kojom `udi Ibzenov glavnijunak, Konzul Bernik. Ibzen je smatraoda velike nevolje, porodi~ne i li~ne nasta-ju u dru{tvu gde mu{karci silovito hrlekroz lavirint kapitalizma. Dramaturgpredstave, Da{a Lakner, ka`e, tamo izLjubljane, gde se s tranzicijom kako takodo{lo do kraja: ‘‘Tokom istorije se ni{ta

ne menja. Vreme ne te~e, vreme samojeste i zato je Kreont uvek Kreont, Klaudi-je uvek Klaudije, a Kersten Bernik jekapitalista. Tako se tanane li~ne sudbinemelju me| razornim zubima materi-jalnog sveta, gde su prijateljstvo, ljubav ipoverenje samo re~i kojima se mani-puli{e. Izraz „za bolju budu}nost“ ostajesamo fraza, ogoljena i bez ikakve te`ine’’.A mi u Beogradu ne mo`emo da pisnemoo otima~ini, imoralitetu ekonomskearmade, ba{ je uputno dobro do{la ovaljubljanska, studenstska predstava. Kosme da projavi brzopletu povr{nost skoro-jevi}a? U beogradskom teatru?!

Prva dva ~ina su re`irala dva stu-denta re`ije koji igraju kao glumci upredstavi. Andrej Jus, prvi i drugi ~in,retko sveden glumac, njegov Olaf,Konzulov sin, mo`e se uzeti kao ikonaustra{enog trinaestogodi{njaka koji sverazume {to ne bi smeo, i to odaje s tolikosuspregnutog {arma. Takva mu je i re-`ija. Uro{ Nikoli}, re`irao je tre}i i ~etvrti~in s njemu priro|enom `estinom, kako uglumi glavnog pisara, Krapa, tako i u mi-zanscenskom re{enju simboli~nih poro-di~nih oltara, kakakv je salonski sto. Ujednom ~asu taj sto koji je u prva dva ~inabio tu negde na sredini scene pri desnomuglu salona, prebacuje se u tre}i plan dabi se onemogu}io ulaz u salon, potom sevra}a na mesto s po~etka predstave ali sena njemu pale male sve}e-kandila, da bise pri kraju te sve}e na{le na podu kaosimbol mrtvog salona Konzula Bernika, ina kraju, kao meta-simbol predstave ucelini, {to se na|e, tj. prenese ga samKonzul Bernik na sredinu ivice prosceni-juma. Ina~e jedva primereno svetlo nasceni „Mata Milo{evi}“ zasvetli ne{to ja-~e, sveobuhvatnije, i Konzul Bernik, na-dahnut, precizan i strastan glumac MatejPuc, izgovori u pozi revolucionarnogvol{ebnika slede}e, i to gledaju}i pravo upubliku: „Ali neka ve~eras ne padnenikakva odluka! Molim svakoga da po|eku}i – da se sabere – da u samoga sebezaviri. ... Da ste mi zdravo!’’

Nije ~udo da je sledio freneti~anaplauz. Kome? Tekstu, Ibzenu, ili samo-svesnom glumcu? To je iz primirene beo-gradske publike iza{ao plameni otpo-zdrav pozori{tarcima – da mi, gledaoci,znamo o ~emu se radi, i ~emu aktulenostIbzenovih Stubova dru{tva. Iako na

O gostovanju ljubljanskih studenata u

Beogradu

Zor ica Jevremovi¯

repertoaru u Beogradu nema ni~egsli~nog.

O zamkamakapitalizma

Kako se samo umno zapitala Da{aLoknar: „A ko }e poneti zastavu ideali-zma? Da li je nada uzaludna? Mo`da jepotrebno promeniti ugao gledanja. ^ovekje uvek dobar – u svoju korist. Ali, gde jeonda „duh istine i slobode“ kakvog ga je`eleo Ibzen. Kako probuditi to trulodru{tvo da prepozna {ta je dobro, a {ta jelo{e pa da re~ zajedni{tvo opet zna~i ono{to treba, bez pojedinca koji upravljajuokolinom kao marionetama. Pita}ete „[taje s vo|ama? Neko mora biti vo|a.“ Odgo-vori}u vam „Ne znam“. Mo`da je `elja zapromenama utopija...“ Od promena utopi-jskih boli glava i manje umne glave ugradu, u teatrima, no {to su dramatur{kaodelenja. I pitanje vo|a je u nas u toj meriizan|alo, da se skromno mo`e ponovitiLoknarevo – „Ne znam“.

O neprijateljima dru{tva je govorilaljubljanska predstava studenata glume,

dramaturgije i re`ije. Valjda zato {to jeIbzen govorio o zamkama kapitalizma, idru{tva sklonog padu, bez stubova. Ali uovoj predstavi nema mesta za ispomo} u`enskoj energiji, u `enam kao stubovimadru{tva. Uostalom poslednja Ibzenovareplika kroz usta Lone, jedne od samo-uverenih `ena u drami, ka`e: „Istina isloboda – to su stubovi dru{tva!“ Kraj,kraj drame. I na{eg, gledala~kog preispi-tivanja ko su neprijatelji istine i slobode,ovde, u Ljubljani, Evropi, gde god. @i-vimo u epohi kad drama Stubovi dru{tvapostaje neophodni deo teatralija, i nasceni i za stolom teatrologa. Deus exmahina je postao Partnerstvo za mir. Pa,kome mir – kome rat. Kao u gr~koj tra-gediji.

Hvala ljubljanskoj Akademiji zaPFRTV i njenoj profesorki Jo`ici Avbeljkoja nas je o tome obavestila, na miran,skoro obi~an na~in. O istini se danas, i nesamo ovde, ne mo`e govoriti preglasno,bu~no, zvonasto, pi{tanjem u pi{taljku,udaranjem varja~om o {erpu i sl. Slobodadolazi po nas – „kad u samisebe zavirimo“.

Pretplatite se naL U D U S

Godišnja pretplata za SCG - 500,00 din.Dinarski teku}i ra~un:

Savez dramskih umetnika Srbije255-0012640101000-92

(Privredna banka Beograd A.D.)

NOVO!PRIMAMO PRETPLATE IZ INOSTRANSTVA

Godi{nja pretplata - 15,00 EVRA

Devizni `iro ra~un:

5401-VA-1111502

(Privredna banka Beograd A.D.)

LUDUS 109, 110, 111 18

„Ludus“ razgovara

[TA BIH RADIO KAD NE BIH RADIO [ta je sve, koliko,gde i kada uradioMi{a Janketi} te{koda ko zna, a sasvimsigurno ne zna ni onsam. To }e se te{koslo`iti i u knjigama onjemu, koje mu sle-duju i koje }e do}i.On je odvi{e bio glu-mac i samo glumac,svugde gde je bilomesta za glumu iglumce. Svakog da-na, svakog dana,ba{ kao Sizif (izobrazlo`enja `irijaza nagradu Dobri~inprsten)

Gledala sam kako „„pozirate““ saPrstenom – pa se pitam {ta, iskre-no, mislite o Dobrici Milutinovi}u?

Da li je zaista bio faca?Posle rata, kada je Beograd bio

osvetljen samo do starog Dvora, tj. bio-skopa „Zvezda“, kad je „London“ biojako daleko, a „Slavija“ predgra|e, TrgRepublike poplo~an drvenim kockama sprostorom ogra|enim ogromnim beo~u-zima na stubovima - spomenik crveno-armejcima poginulim za oslobo|enje Be-ograda je bio, svake ve~eri, svojevrsnoNarodno pozori{te, gde su se igrala kola ipevale pesme svih na{ih naroda i naro-dnosti, kad je jo{ uvek ve}ina publikebila u partizanskim uniformama, kad suse jo{ uvek redovno mogli ~uti krici„Napred bra}o“, „Juri{ na neprijatelja“...u toj euforiji je bilo ne~eg neverovatnouzbudljivog i va`nog, tu su se uve~eslivale brigade ljudi i omladine koji sudobrovoljno iz ru{evina podizali Beo-grad. Bio je, na i sada slobodnom pro-storu, kod dana{nje stanice 24 i 26-ce,podignut praktikabl iza koga je {tr~alorazapeto belo platno kao iz tada popu-larnog ruskog filma Beljejet parusodinokij. Prostor je bio osvetljen s dvareflektora iz trave. A na podijumu sugrmeli recitatori Da~a Stojkovi}, Kadin-ja~u, drugarica Tomanija \uri~ko MajkuKne`poljku, Vjekoslav Afri} GoranovuJamu. Mi, klinci, sede}i na travi bili smofascinirani kad glumac stiskaju}i {akeprocvili: „A moje su o~i zgasle na momdlanu“. Ej, glumac pla~e! [aputali smodok su se glumcu niz lice, iza zatvorenihkapaka, u mlazevima slivale suze! Jednopopodne, kad je Trg bio puniji no ikad,kad je na njemu bilo vi{e naroda nego zabilo koji matine ovih na{ih dana, pojavi-la se grupa zna~ajnih ljudi na balkonuNarodnog pozori{ta. Bio je, valjda nekipraznik. Mi, Dor}olci smo ve} zaranazaposeli svoju omiljenu i dominantnupoziciju na „Konju“. A gore, na terasi,Mo{a Pijade, Mitra Mitrovi}, Milovan\ilas, Veljko Vlahovi}, upravnik pozo-ri{ta Milan \okovi}, moj za koju deceni-ju uprvanik Jugoslovenskog dramskog, ijedna beloglava starina sa {e{irom{irokog oboda na glavi i pelerinom prekople}a. Svet na terasi je uglavnom stajao,

Sagovorn ik Branka Kr i lov i¯

generacija. Treba im prostor i pomo}.Zna~i, sve je isto! S njima sam mnogobolji ~ovek i glumac. Ne smem da oma-nem, imam obavezu!

Kaj sad? Beogradsko dramsko?Te{ka, roditeljska drama. Koliko pozo-ri{te mo`e biti od pomo}i u onome {to suproblemi realnog `ivota?

U Kaj sad? moj deda Ivan ka`e: „Mismo taj rat izgubili i sad moramo gledatikako }emo sa tim `iveti“. O ovoj temi bihmogao da napi{em esej. Ova pri~a to izaslu`uje. Ali ne}u. Ne mogu. Boli me!Boli me i kad igram. Znam o ~emu seradi. I {to je najstra{nije – tu nemapomo}i. Pozori{te tu ne mo`e mnogo.Mo`e samo da uka`e i da pasa! Mo`da bine{to mogla da u~ini jedino dobro skroje-na dr`ava.

Jugoslovensko dramsko? [ta ste onotamo igrali na ru{evinama? Mrtvedu{e?

^esto, jutrom, kupujem hleb, pecivo iprazan burek za moju Milicu u pekari naCvtenom trgu. U onom zgari{tu je izgo-rela moja mladost, Mrtve du{e su mojapro{lost.

nevaljalci lako prepoznaju. U prirodi jelepota i istina a gde je lepota i istina tu je idobrota. Tamo gde je la`, prljav{tina,zaglupljivanje, siroma{tvo i sva bedaljudskog `ivota, tamo je ne mo`e bitidobrote ve} samo naopakih poriva i zla.Onaj ko se digne protiv takvog poretkastvari bude progla{en za „neprijatelja na-roda“. Da nam je vi{e Doktora Stokmanaimali bismo {ansu da se protiv zla borimo.^vrsto verujem u to. ^ekam samo da seoglase. Evo, samo {to nisu.

Devojko mala... pevali ste u Kabareu011 gde ste, izme|u ostalog, glumili icrnogorskog pisca? Kabare je tako|eforma koja vam dobro stoji?

Vrlo rano sam po~eo da igram, anekoliko predstava i re`irao u tada veomapopularnom Teatru poezije. Tamo sam izavoleo tu vrstu `anra u koji se izuzetnodobro uklopio poeti~ni tekst Moma Kapora011. Taj „literarni kabare“, kako smo gaRada i ja nazvali, gde se igra, peva inostalgi~no sa`imaju divne 60-te, prop-utovao je bezmalo ceo svet. I danas jojuvek pevam Devojko mala... sa zado-voljstvom iako ~esto kuburim s po~etnomintonacijom. Obo`avam tu vrstu igre.Munjevite transformacije iz scene uscenu. To je su{tina gluma~kog ume}a. Koume. Zna~i, kabare mi dobro stoji. A ni usmokingu se ne ose}am lo{e. S „devojkom

neko je govorio, pa jo{ neko, ispredgovornika je bila {uma starinskih mikro-fona. Trg je grmeo, govori su bili ro-doljubni i dirljivi. A onda je ustao on izogromnog fader ~eira. Mo{a mu je li~nopridr`ao pelerinu i {e{ir koje je prebaciopreko stolice, a on se onako beloglavdostojanstveno uputio ka mikrofonima paih jednim omalova`avaju}im gestom leveruke sklonio, pro{ao ih i stao na samuivicu balkona. E tad je nastao pravi tajac.Ne}e valjda bez mikrofona, za ovolikiprostor? Ho}e! I tad se iz njega prolomilo:„I ovaj kamen zemlje Srbije {to prete}Suncu dere kroz oblak...“ To je bilo sve ujednom dahu i ka oblacima. Pa ondadalje, i dalje se igrao sa stuhovima i snama sve do efektnog kraja. Kad jezavr{io, lako se glavom, samo naklonio.Muk! Jedan, dva, tri, ~etiri, pet... a ondase iz mase ne{to prolomilo, otprilike kaokad na Marakani Zvezda Partizanu dagol. Mi samo {to nismo s Konja popadali!To me je toliko fasciniralo da sam mo`daba{ tada pomislio... eh, kad bih... Gledaosam ga posle i u pozori{tu; mi u~eniciprve mu{ke realne Gimnazije i{li smo uNarodno nedeljom na matine. Mislim daje to bila Ko{tana. E zato sam ja, kakorekoste, onako „pozirao“ s njegovimprstenom. Zaista je bio faca.

Na kraju sve~anosti bio je lep trenu-tak kad ste zamolili (ili naredili) svim~lanovima porodice da do|u da se slikajusa Vama; ne{to ste, te ve~eri, ipak pod-vukli iza svojih ~etrdeset godina glume?

Poslednju, zajedni~ku fotografiju sna{om decom Svjetlana i ja imamo kad jemojoj, „najmla|oj“ Milici bilo otprilikegodinu – dve, sad je u petnestoj. Ne}e de-ca da se slikaju s nama ni za novine ni zaTV. Valjda ih posle zadirkuju drugari. Neznam. Oni o tome ne pri~aju, uglavnomne}e. A ja odavno `elim da imam tako,jednu starinsku porodi~nu fotografiju.Ono, kao tata i mama sede, a iznad njihoni stariji, a mla|i ispred, unuk na krilu.Nisam im ni{ta rekao jer bi pobegli, pasam smislio to lukavstvo da ih na prepadpozovem, skoro siguran da bi ih bilosramota da me pred tolikim svetom neposlu{aju. Uspelo je. Jedva ~ekam da mineko po{alje neku od tih fotografija pa dato lepo uveli~am, uramim i gledam.

Narodno pozori{temi dobro stoji

Ima li u podmlatku Janketi}a jo{neki glumac?

Moj mla|i sin Marko ima divanzanat u rukama. On je prva generacijabeogradskih {kolovanih drvorezbara.Pravi bo`anstvene ikone, ramove, kr-stove... Ali eto... student je prve godineglume u klasi profesora Borisa Isakovi}ana Akademiji umetnosti u Novom Sadu.Nek mu je sa sre}om.

„„Ja ne znam {ta bih radio kad ne bihradio““ - to je va{a izreka. Dosledni tome,odmah posle sve~anosti ste oti{li u likMihajla u Sabirnom centru. Bilo je toudarni~ko, zna~ajno ve~e za vas. Kakoste do`iveli premijeru Du{ana Kova~e-vi}a u Narodnom?

Ni{ta drugo ne umem da radim semda radim. Jo{ nisam dosegao mir da bihmogao da u`ivam u divnoj dokolici. To jeipak vi{a filozofija! Moj `ivot je rad – mojrad je moj `ivot, moj na~in mi{ljenja, mo-ja egzistencija. I zato je bilo najnormalni-je da Mihailo Janketi} od{eta sa slavlja nabinu, do Mihaila iz Sabirnog centra. U{aosam na scenu kao u najnormalniji deosvoga `ivota. I ku}i sam se vratio kaoMihailo. To sigurno, jer su me decaprepoznala!

Na sceni Narodnog igrate u Neprija-telju naroda, Milevi Ajn{tajn, Sabirnomcentru ... kao da Vam sve vi{e prija i svebolje stoji nacionalni teatar?

To je moj repertoar. I kao profesorVeber u Milevi Ajn{tajn i kao Dr Stokmanu Neprijatelju naroda i kao profesor Mi-hailo Pavlovi} u Sabirnom centru imampriliku da se zala`em i branim „svojeteme“. Te uloge igram kao sopstveni stav.U svoje ime. Veliko zadovoljstvo. Zato mi

Narodno dobro stoji. Nadam se da i janjemu stojim dobro.

Tu ste, izme|u ostalog, u dru{tvunajmla|ih glumaca s kojima razmenju-jete energiju?

Mladi glumci su moja velika radost.Zbog tog poverenja koje vlada me|unama sam se i odlu~io za pedago{ki rad.Mo`da sam pomalo profesorski sa svojimprimedbama, i naporan, ali sam nau~ioda se na vreme trgnem. Ja njima iksustvoi savet, a oni meni radost kad uspeju.Divna razmena energije. I {to je najlep{e,veruju mi. I skoro da sam siguran da mevole.

U ~emu se razlikuju mladi}i Va{egeneracije i ovi dana{nji? [ta od njihu~ite?

Ako bih svoju mladost idealizovao,{to izbegavam, onda su razlike ogromne.Realno gledano, nikakve. Mi smo imaliliteraturu, oni medije. Mi ideale i zane-senost, oni zanesenost i nelepu realnost.Mi stidljivost, oni drsko tra`enje uslova zasvoj `ivot. Oni su mnogo istinitiji, jedno-stavniji i otvoreniji. Uglavnom. Darovi-ta, inteligentna i prili~no nezbrinuta

[ta preporu~ujete toj lepoj zgradi?Da se lepo odr`ava.

Period o~evai deda

Pod krovom Jugoslovenskog dra-mskog bili ste mladi Igo u Prljavimrukama. Skinuli su i najnoviju verzijuSartra – sve te`e prolazi filozofsko-poli-ti~ko pozori{te? Vi{e se neguju aran-`irani, vizuelni spektakli?

Zaista sam `eleo da u tom pozori{tuIgo bude Oderer a Raskoljnikov – Porfi-rije Petrovi~. Bilo bi zgodno, zar ne? I utradiciji!? No, nadam se da }u tu odigratii jedan deo svoje starosti.

U „„Radovi}u““ ste igrali Ba{tu slje-zove boje, predstavu o dobroti. Ima seutisak da je potreba za dobrotom danaszagu{ena naopakim porivima i zlom?

Ha{ani su isti kao i moje Toma{evo imjesec je isti i sljez je modre boje akurjak zelen – i tamo orlovi rano lete, itamo je mnogo vi{e dobrih ljudi pa se

malom“ Radom \uri~in sam najdu`e u„braku“, jo{ od one kobne „sva|e“ uKraju vikenda, pa sve do pre neku no},kad sam joj pod prozorom zvi`dao Ponekad u osam... Moje partnerke na du`iperiod su bile i Radmila Andri}, CecaBojkovi}, Branka Petri}, \u|ija Cveti}. UTramvaju zvanom `elja punih 13 godinasam bio u „braku“ s Mirjanom Vukoj~i},petoro dece smo za to vreme izrodili. Kadsmo se „razveli“ ona je odnela dvoje ameni utrapila troje. Mnogo sam voleo daigram s Ljubom Tadi}em, Stevom @igo-nom, Marijom Crnobori i Mirom Stupi-com. Onako mlad, ose}ao sam velikusigurnost, a imao sam {ta i da nau~im.Sad uglavnom igram s mladim glumcima,{to me posebno veseli. Do{ao je periodo~eva i deda. S Kaj sad? sam dobio i dvojeunu~adi, Ne{u i Anu, koje, kao pravi dedabukvalno obo`avam.

S mojom omiljenom Svjetlanom samigrao jako malo, u filmu i pozori{noj pred-stavi. Vi{e smo se bavili nekim drugimstvarima. Voleo bih da vam ka`em kakomi se dopada i jedna mala iz srednjemedicinske... ali te uloge vi{e ne igram.

MMii{{aa JJaannkkeettii}} uu pprreeddssttaavvii SSaabbiirrnnii cceennttaarr ((FFoottoo:: MMii{{aa MMuussttaappii}}))

LUDUS 109, 110, 111

„Ludus“ razgovara

19

U2 su se pojavili krajem 70-ih godi-na pro{log veka u Irskoj, u vreme po-~etka ekspanzije nju-vejva koji se na-stavio na antiestabli{mentsku orijentaci-ju panka, i od samog starta su bili usme-ravani kredom „„rok end rol je politika” idiktumom „„All I've got is a red guitar,three chords and the truth“. Dvadeseto-godi{nji opus U2 je markiran pesmama(scenskim tekstovima) koji tematizujulokalno ili univerzalno relevantna poli-ti~ka pitanja i kritikuju varijabilne opci-je politi~kih represija: Sunday BloodySunday (severnoirsko pitanje), Seconds iUnforgetable Fire (nuklearni rat), Pride(In The Name Of Love) (Martin LuterKing). Retorika dru{tvene promene bilaje inherentna u njihovim pesmama, {to jeprema Brehtu su{tina svake (teatarske)politi~ke aktivnosti („pokazati dru{tvokao promenljivo, a likove kao protivu-re~ne”). Politi~ki anga`ovani tekstovidelili su mesto s velikim pesmama oljubavi, veri, duhovnosti, hri{}anstvu,smrti, emocijama, definisanih Bonovimizrazito emotivnim, evokativnim, eteri~-nim, ubedljivim, grandioznim i glamu-roznim vokalom, nesumnjivim trejd-markom grupe U2.

Nakon eklatantnog internacionalnoguspeha sedmog albuma Joshua Tree(1987), intuitivno svedenog i emotivnoogoljenog, koji je u~inio da U2 postanunajzna~ajniji bend tog vremena, narednikorak sastava potvrdio je njihovu retkusamosvest i samokriti~nost. Posle padaBerlinskog zida, koji je simbolizovao„kraj istorije”, hladnog rata i blokovskihpodela, te neizostavni trijumf (poznog)kapitalizma, U2 su u Berlinu snimili sle-de}u plo~u Achtung Baby (1991), promo-visanu novim, hiperstilizovanim imi-d`om. Achtung Baby je muzi~ki diver-gentan album u ukupnom stvarala{tvuU2-a, eksperimentalan, eklekti~an, iformalno modifikovan elektronskim zvu-kom. Retorika (politi~ke) promene,karakteristi~na za pre-Achtung Babyperiod ovde je vidno odsutna, s obziromna omniprezentnost ironije koja u svojojsu{tini ne dopu{ta tu ideju (ve} uveksumnja i destrui{e sistem u odnosu nakoji je postavljena). Umberto Eko smatrada u na{em svetu ne postoji nevinost, kaoi to da ne mo`emo zaobi}i diskurse kojiprethode i stavljaju u kontekst sve {toka`emo ili u~inimo, a putem ironijskogodnosa isti~emo svest o toj neizbe`nosti.

ROK KONCERTI KAO PARATEATARSKI FENOMENI

Achtung BabyGigantska (dvogodi{nja) turneja Zoo

TV koja je pratila promociju albumaAchtung Baby je valjda najkonkretnija inajrelevantnija scenska eksplikacija iprezentacija premisa postuliranih ubukvarima postmodernizma (Bodrijar,Liotar, Derida, Lakan). Zoo TV nastupibili su koncipirani kao tehno galimati-jasi: scena je preplavljena ekranima ikamerama, a principalni motiv je bespo-{tedna parodija dominantnih vrednostipostmodernizma (konzumerizam, tehno-kratija, feti{izam). Na fascinantno glo-maznom elektronskom bekgraundu stej-d`a emitovali su inserte i komentare natada aktuelan rat u zalivu, politi~ke lide-re i njihove kampanje, reklame. Juksta-pozicijom slika, zvukova i spotova od-se~enih iz popularne kulture, U2 su odnjih formirali prazne znake, banalne,povr{ne i ni{tavne, i na taj na~in stvaralivisokosuptilnu parodiju masmedijimadefinisanog dru{tva koje vode zapanju-

ju}e preuveli~ani brendovi, marketin{kimagovi, spin doktori.

Sli~no Bouviju, koji je od {ezdesetihgodina na sceni ispitivao potencijale igranice dru{tvenog predstavljanja u ok-viru pop kulture (likovi Ziggy Stardust,Major Tom, Aladdin Sane, The ThinWhite Duke), na koncertima u okviruturneje Zoo TV, Bono je nastupao u mini-malo tri uloge: The Fly, Mirrorball Man iMr McPhisto, koje predstavljaju pasti{epop zvezde, u razli~itim stadijumimanjene masovne popularnosti. Sva tri likasu koncipirana po Brehtovom verfrem-dung modelu: Bono jasno „pokazuje dapokazuje”, odnosno, o~evidno se distanci-ra od likova koje igra na sceni, parodiraih i travestira, nastoje}i da analizirakarakteristike koje ih defini{u (aroganci-ja, teatralnost, sklonost ka ekscesima,seksualna privla~nost prema kamera-ma). The Fly je pop zvezda u usponu(Elvis Presley kao prototip), mlada,kapriciozna, obu~ena u ko`no odelo, samarkantnim crnim nao~arima za sunce,Mirrorball Man je televizijski mag obu-~en u {lja{te}e srebrno odelo, dok je MrMcPhisto varijacija Mefistofelesa, popzvezda u zlatnom odelu i na zlatnim {ti-klama, belo na{minkanog lica, sa crve-nim rogovima, na zalasku svoje karijere,aparentno najdijaboli~nija faza uspeha islave. Svakoj od ovih Bonovih maski od-govarale su odre|ene pesme, komentari i

U2 - scenske igre simulacije i simulakruma

Ana Tas i¯

inicijative, koji su u razli~itim smerovi-ma (od afirmacije do negacije) ilustrovaliideje plasirane na sceni.

Ironija kaoneminovnost

Ekvivalentno teoretskim raspravama@ana Bodrijara, opisani anga`man U2-amo`emo tretirati kao postkriti~ki, s ob-zirom na to da polazi od teze da je kriti-cizam u postmodernom svetu ostao bezsvrhe i smisla, disfunkcionalan fenomen,te da svaka kritika zapravo samo afirmi-{e i potvr|uje kritikovani sistem. Bodrijarnastoji da predo~i o prelasku sa gledi{tasubjekta na gledi{te objekta, {to je trans-fer koji podrazumeva eksterminacijukritike. Daju}i repliku na situacioni-sti~ku kritiku dru{tva spektakla iz pe-desetih i {ezdesetih godina pro{log veka(Debor, Vene`), te uzimaju}i u obzir nji-hov neuspeh u negiranju i zaustavljanjuprogresa potro{a~kog dru{tva, Bodrijarzaklju~uje da je dru{tvo spektakla tri-jumfovalo i preovladalo. U toj situaciji suindividua, njegova svest, percepcija isistem vrednosti ~ista simulacija. Bodri-jar dalje smatra da su tradicionalandru{tveni forum (kao mesto okupljanja)supstituisali ekrani i mre`e satelitskih tvstanica, kablovskih i kompjuterskih pro-rama, elektronske po{te. Ekran je dakle

paradigma savremenog dru{tva, refer-entna povr{ina na kojoj se odvijaju elek-tronski generisane informacije, apstrak-cija koja uspostavlja pravila i sistemevrednosti. Na sli~an na~in su aktivnostiU2 postpoliti~ke, jer je u dru{tvu elek-tronske hiperrealnosti i simulakruma,politi~kom (kriti~kom) anga`manu nasvojevrstan na~in oduzeta svrha. U tomkontekstu je ironija neminovan stav, jedi-ni na~in na koji mo`emo biti ozbiljni.

Iako je u pisanju o umetnosti i kultu-ri zgodno izbegavati fiksiranje pompe-znih etiketa koje uglavnom nisu ni{ta doograni~avaju}e i sputavaju}e, za U2 }e-mo ipak izabrati da napi{emo da su ufazi scenske promocije plo~e AchtungBaby bili „najve}i pop bendna svetu”.

Imam utisak da niste skloni vezi-vanju za reditelje a ni oni za vas?

To mi je uvek bilo riskantno i spu-tavalo me je. Napravio sam vrlo uredne uzna~ajne serije uloga s Miroslavom Belo-vi}em, Borom Dra{kovi}em, ZlatanomDori}em, Dejanom Mija~em. I to je, sva-kako, najzna~ajniji deo moje gluma~kekarijere. Svejedno, nisam imao `elju dase „ven~avam“ s partnerima i reditelji-ma, iz prostog razloga {to ne bih imaosrca da ih odbijem za neke projekte kojimi ne odgovaraju. Takva saradnja,uglavnom, odvla~i u fah. Toga sam seuvek grozio. Moje lepo vaspitanje i pri-stojna distanca su mi uvek obezbe|ivalislobodu izbora i nove dragocene sa-radnje.

Politika? Po ro|enju a i zavi~ajemste skloni diplomatiji, pa ipak, ka`ite {taje ~initi sad kad niko ni s kim ne}e azajedni{tvo je va`nije od hleba?

TRANSPARENTNE, A U TRANZICIJI...Dramatur{ke replike

Name}e nam se paralela izme|u komada Ljiljane La{i} Slobodne `ene balkanske (Teatar Slavija pre tri godine) i najnovijeg dramskog dela Mirjane Bobi}Mojsilovi} Imitacija `ivota (slobodan projekat, ovih dana premijerno izveden na sceni „Ra{a Plaovi}“). Nekad samo glumica a danas, bogme, spisateljica,La{i}eva, kao i nekad (i sad) kultna novinarka i aktuelna knji`evnica Bobi}eva, kao da su se dogovarale (a nisu) da ovo „smutno vreme“ posrtanja i afera{kog

me|uvla{}a i burlesknih ljudskih (`enskih) sudbina s tragi~nom konotacijom a komi~nim efektima – ovla{ oslikaju svojevrsnim dramatur{kim „replikama“ u ~emu imse, sasvim nenamerno, pridru`io i jedan mu{karac (opet sa `enskom sudbinom), Miladin [evarli}, svojim Zavodnikom, s od{krinutim vratima prema „gra|anskojdrami“, ali {irom otvorenim prozorom prema Ku}i bez prozora ve} pomenute La{i}eve.

Dok [evarli} vi{e „vu~e“ prema kraju veka, La{i}eva i Bobi}eva su „potegle“ s po~etka novog milenijuma, u „ovom na{em okru`enju“.Mo`da su `ene (naro~ito `ene-pisci) onaj reprezentativni ali i „slu~ajni uzorak“ na kojem se transparentno oslikavaju sjaj i beda tranzicije, spram koje, s ve}om ili

manjom ironi~nom distancom, pozitivno „manipuli{u“ potaknute spisateljice. La{i}eva je nostalgi~nija od Bobi}eve (s razlogom), ali je Bobi}eva zato sarkasti~nija odLa{i}eve, mo`da bez razloga... Za{to bez? Zato {to je pojavu Bobi}eve, kao arbitra (uz sva priznanja njenoj darovitosti) tako|e iznedrila ta ista tranzicija u kulturi, kojuspisateljica toliko akcelerantno „proziva“, koliko i sama hrli prema istoj i u njoj ostaje.

I La{i}eva i Bobi}eva se, u stvari, slu`e identi~nim dramatur{kim postupkom jer, kod obe, njihove junakinje imaju duple identitete koje tek s raspletom obelodanjuju.La{i}eva ispisuje kurveraj i {verceraj, a Bobi}eva „suptilniju“ dru{tvenu igru s globalnom metaforom u kojoj dve profesionalne glumice (bez anga`mana) tajno i virtu-elno rade na „hot line-u“, kako bi pre`ivele i sa~uvale de~ka, odnosno sina koji, kao {kolovan dramaturg umesto da pi{e savremenu „dramu naravi“, {tancuje prete}apisma za kriminalce u centrima mo}i. Tu im se pridru`uje i ne{to „sporiji“ [evarli}, s moralnom i materijalnom propa{}u ostataka gra|anske klase, razre{avaju}i dram-ski sukob omiljenim mu „krvnim deliktom“, no, ne bez razloga...

Sva tri pisca dakako imaju svoj interni „spor“ sa zadatom temom jer je u protivnom ne bi ni doticali. U slu~aju Zavodnika stvar je ~ista: obra~un s grobarimagra|anske klase; u slu~aju La{i}eve, motivacija je ne{to relativnija ali je, s toga, koketnija i pomirljivija, a u potonjem slu~aju Bobi}eve – gde „slu~aj“ ve} prerasta u„stav“ one koja je bolje plasirana i od sopstvene projekcije – potresnost teme je manje uverljiva od slavodobitnosti autora, {armantnog ali posve transparentnog ba{ utranzicijama.

Olga Stojanovi}

Ro|en sam u Novom Sadu u ravnojVojvodini i `itnici, gde ni{ta nije va`nijeod hleba. Poreklom sam Crnogorac,sklon istoriji i diplomatiji, od`iveo `ivot u{irokogrudom i uvek demokratskomBeogradu. Kad se sve to spoji ispada daje pitanje zajedni{tva stvar dobre volje izajedni~kih interesa. Sve ostalo suprazne pri~e.

Pozori{te u prirodi

Vi ne biste u politiku? Ili...?Ka`e Sartr u Prljavim rukama kroz

Oderera: „ko se bavi politikom mora za-vla~iti ruke i u govna i u krv. Ne mo`e senevino vladati“. Za to nikad nisam imaohrabrosti. A ni `elje.

Imate porodi~nu scenu u Crnoj Gori,privatno pozori{te? Dokle je stigao tajVa{ interni projekat?

Pre pet godina mi je moj drugar,in`enjer Lale Kljajevi} iz Bijelog Polja,na~inio u dvori{tu moje ku}e u Toma{evuprekrasan drveni amfiteatar u tri redaza oko 120 gledalaca. Podest ispred ku}ei terasa su bili bina, a porodi~na prizem-na ku}a je zatvarala prostor i bila `ividekor, inscenacija du{u dala za pred-stavu Jakov grli trnje Veljka Radovi}a uprodukciji Barskog Ljetopisa a u re`ijiBlagote Erakovi}a, u kojoj smo igraliSvjetlana i ja, Mirko Vlahovi}, DragicaTomas, Slobo Marunovi}, Dragi{a Si-movi} – na{e crnogorske kolege. Tako jepo~elo. Publike je bilo mnogo vi{e od l20.Mnogi su sedeli po travi, predstava je bilau rano popodne kao i u komadu. Tako`ivo i autenti~no pozori{te niti je kadpublika videla, niti glumci do`iveli. Nijese ta~no znalo kad je predstava po~elaniti kad se zavr{ila, jer je uzbu|enjetrajalo do duboko u no}. Bio je l9. avgust,

na preobra`enje 2000. Ve} idu}eg letasmo Svjetlana i ja, umesto na more sdecom, smogli snage da u dolini i nakosini pored ku}e napravimo zidaniamfiteatar koji mo`e da primi i 500gledalaca (za predstavu Ivana RaosaDvije kristalne ~a{e pro{log leta, bilo ihje 466) s velikim prostorom za igru gdedominira ko~operni hrast samac. Ovihpro{lih godina smo svakog leta tu igralipo nekoliko predstava zahvaljuju}i presvega na{im prijateljima glumcima kojinam ne tra`e honorar jer se u na{empozori{tu ulaznice ne napla}uju. Svakegodine smo ne{to dogradili i amfiteatarzatvorili s nekoliko brvnara i od`aklijom,te tako stvorili mogu}nost da pro{log letato o`ivi kako je bilo zami{ljeno. Brvnaresu naselili i o`iveli moji studenti gde smoza 2 – 3 nedelje radili, pe{a~ili prekobrda i dolina, jezera i reka brzica,poimali lepotu i istinu i u~ili se dobroti.

Na kraju smo, na zadovoljstvo publike,prikazali i na{u predstavu koju smoradili. Sad je kona~no to ono ~emu jenamenjeno da slu`i, a zove se Letnja{kola pozori{ta M. Janketi}, kako smo jekao n.v. organizaciju i registrovali. Snadom da }e se na}i ljudi dobre volje koji}e ovu dobru i korisnu stvar podr`atitako, da to ne bude samo moj interniprojekat. S obzirom na to da se samifinansiramo bi}e potrebno vreme da se tojo{ doradi i uobli~i kako bi broj studenatamogao biti ve}i od 12 trenutno mogu}ihboravaka u jednoj turi. Letnja {kolapozori{te M. Janketi} `ivi. Svjetlana i jasmo letos imali 15–oro de~aka idevoj~ica, {to na{ih, {to „vanbra~nih“. Tobogatstvo i tu lepotu bihpo`eleo svakome!

LUDUS 109, 110, 111 20

In memoriam

Ana Tas i¯

Kvadrat i smokva, ili kakva je to tu~a bila

Bo¦o Kopr iv ica

Razmi{ljanja povodom ^asa iz tetova`e

Konstantina Kostjenka, Bitef teatar, re`ija

Stevan Bodro`a

^OVEK KOJI JE LOVIO MESEC

Na beogradsku Pozori{nu aka-demiju Milo Miranovi} do{ao jeravno iz Kokota(h). Pravo iz Gor-

skog vijenca. Iz one lirske partije VukaMandu{i}a kad on kazuje o ljubavi ijuna{tvu Raduna i Ljubice. Veliki ljubav-nici brane se od Turaka, zate~eni u kuli,koju je vatra ve} dohvatila. Dok im VukMandu{i} s nekoliko mom~adi ne prite~eu pomo}: „te od kule po}erasmo Turke, /do Kokotah vi{e Lje{kopolja“.

Oko ku}e, u Kokotima, gde je odra-stao ima vinove loze i smokava. Tamogde raste smokva tamo je Mediteran.Dakle, iz speva i Mediterana na Pozo-ri{nu akademiju.

Gledao sam kako, u jedno prozirno,ljetnje jutro, bere smokve. (Bi}e tome ve}20 godina.) Kako, spokojno, bira. Znatitajnu smokve, isto je {to i znati kvadratu-ru kruga. A za{to kvadraturu kruga,sazna}u na kraju.

Klasa studenata Milenka Mari~i}a,sredinom 60-ih, napravila je razigranuGospo|u ministarku. [etali su Minista-rku kroz `anrove, kroz 7 `anrova, mladii drski. Milo Miranovi} igrao je zblenutogRistu, ko`arskog trgovca i „po~asnogkonzulata iz Nikarague“. Pravio je celuparadu. Gotovo cela Mari~i}eva klasa (M.Gutovi}, Ður|ija Cveti}, Vesna Latinger,Josif Tati}, M.M, Ivan Bekjarev) na pozivBojana Stupice do{la je u Jugoslovenskodramsko. Tako je i Milo Miranovi}, ne{tostariji po godinama, postao ~lan „Boja-novih beba“. Pozori{te velikih arija,belkanta odlazilo je polako. Po~injalo jevreme pozori{ta „kra}ih nota“, sinkopi-rano kao ne{to bla`i d`ez.

Posle uloga u Mudroj glupa~i, So-kratu..., Agamemnonu, Prljavim ruka-ma... Milo Miranovi} je dobio ulogu Sulje,milicionera u drami Kad su cvetale tikveDragoslava Mihailovi}a. Sulja je prvimilicioner koji je po Du{anovcu i{ao sami terorisao dru{tvo Stoleta Apa{a. Jo{dobro pamtim tu~u, maru izme|u Sulje iApa{a (Pljaka Kosti}), tu~u na `ivot ismrt, kad su se, kao niz vodopad, ru{ilaona silna burad. Kako su se „vitlali odbioskopa do pijace”. Takva tu~a, glu-ma~ki i koreografski, nije se vi{e videla una{em pozori{tu. „B(ij)es te tu~e dotu~anog dose`e neba.“ I Homer je u tavremena bi(va)o na Du{anovcu.

Pre 20-ak godina @ivojin Pavlovi}`eleo je da snimi film Kad su cvetaletikve. Da sam ubedio Dragoslava Mihai-lovi}a, da se sporazume oko scenarija(Centar film), dobio bih ulogu Apa{a. Ve}sam bio po~eo da ve`bam s Milom Mira-novi}em, i tuberkulozu sam ve} navu-kao, dve se kaverne rascvetale. E, kakvulepu smrt sam propustio:

„Tuberani umiru u leto, kad cvetajutikve (...) Ponekad se, Apa{u, desi da itikve zakasne. Tvoje su, o~igledno zakas-nile.“

Od Tikava kao da je postalo praviloda Milo Miranovi} igra u predstavamakoje su postale zna~ajne u biografiji JDP-a. Kad su cvetale tikve, Stranac, DundoMaroje, Jelisaveta, kneginja crnogorska,Sumrak, Hrvatski Faust, Putuju}e po-zori{te [opalovi}, La`ni car [}epanmali, Mizantrop...

U Sumraku Je`ija Jarockog igrao jeslugu Nikifora. Odanog do kraja i koncaMendelju Kriku koga je, posle bledog i

pogre{nog Lira, igrao, ~udesno, LjubaTadi}. Imao je sebi ravnog partnera uNikiforu Mila Miranovi}a. S najboljimabio je (naj) bolji. Igrao je tu malu ulogu stakvim usijanjem, rado{}u i lako}om kaoda igra za ceo `ivot: „I raduje{ se {to utim daljinama trunka si ovoli{na / Alitrunka u koju sve te daljine staju.”

Bio je pouzdan partner, kao zvono,spokojan kao terasa, kao pe{~anik. Pri-vr`enik i zaverenik. Kao Ilija Bjelo{, po-silni Gospodara u Princezi Kseniji, pri-likom „promene slike“ brinuo je o ko-stimu Mi{e Janketi}a, knjaza i kraljaNikole. Hteo je da njegov partner iza|espokojan i spreman za dug monolog. Biloje u tom gestu gospodstva i rituala, koji}e postati nezaobilazni amblem pred-stave. Ipak, najvi{e, one su{tinske ~esti-tosti. Pristajalo je Milu Miranovi}u dabude mera i ravnote`a, dobri duh pred-stave.

Bicikl jevilinska sprava

Kao Jambrek u Hrvatskom Faustu, sglasom kao da se ~udi, podizao je vilins-ki tlak predstave. Oduzimao joj zlute`inu. Sa koliko je elegancije voziobicikl u Putuju}em pozori{tu [opalovi}.Pa je njegov Milun, namrgo|enipodnarednik (Gradske stra`e) dobijaosvetliju, humornu nijansu. Bicikl jevilinska sprava. Ono daje predstavi krila.I Milo Miranovi} je znao da da predstavikrila. (U glasu, govoru, hodu, u kostimui na~inu Mila Miranovi}a bilo je ne~egza~udnog, onostranog i on je to negovao iznao). Zrcalilo je pozori{te u njegovuoku. Bila je tajna gd(j)e njegov osm(j)ehkona~i, a gd(j)e po~inje m(j)ese~ina. Bioje glumac „i jeste i nije“, glumac stajnom. To se ne nasle|uje i ne mo`e senau~iti. Po tome se prepoznaju glumci pokrvi, oni su izabrali pozori{te, to ili ni{tai glumci slu`benici, inkubatorski glumci.

Nije voleo dijetalni teatar i ta~nuglumu jer je dosadna i prazna kao rupau vazduhu, kao perut na ramenima star-ih ne`enja. Nikad nije igrao na kredit,na sezonsko sni`enje. Igrao je iz punogzamaha, do granice bola, jer znao je „{touroni{ u more lak{e biva, /zaistisnutukoli~inu bola”. Voleo je da igra na rizik.Monada je u starogr~koj knji`vnosti odakoju peva samo jedan glas, obi~no tu`-balica. Izabrao je da govori mu{ku tu`-balicu kao Vladika Sava u [}epanu Ma-lom... Mu{ka tu`balica je znak najve}e`alosti u Crnoj Gori. Da je rizik uspeoznalo se ve} posle nekoliko proba jer sumladi glumci molili da presko~i tu`-balicu. U njegovoj monadi bilo je ne{to odiskonskog bola.

Nije verovao u pri~u da se nekadglumilo bolje. Znao je da se uvek boljeglumi sad. I da se bolje glumi sutra. MiloMiranovi} je znao da igra to sad i tosutra. Bio je mlad glumac. Njega jemogla penzionisati samo smrt.

Zato je i voleo stihove koje je AlbertoKaejro posvetio jednom portugalskomglumcu:

„Savr{eno mi je jasnoDa nikad ne}e imati neko delo.Da, ali sad,Dok traje ovaj ~as,

Ova mese~ina, ovo granje, Ovaj mir svud oko nas,Pustite me da verujem u ono [to nikad ne}u mo}i da postanem“.Kad ruka padne u neboZnam da je dugo `eleo da igra u

Ba{ti sljezove boje. Jo{ dok nije postojaladramatizacija pri~a Branka ]opi}a.Zaslu`io je to igraju}i ba{tovana (i kosca)u Hasanaginici. Dobi}e ulogu Petraka,samard`ije. I odigra}e to lice sa tolikomodrine i vedrine. Bila je to jedna odnjegovih najboljih uloga. Najbli`a nje-govoj milo({)ti. Petrak, ve~na lutalica, {to}erda dane i zaradu, voli konje kao ikonei prijateljuje s de~akom, koji ho}e daulovi mesec. I kad se u~ini da je mesec nadohvat ruke, on „odsko~i i uka`e se bli-stav, smanjen i nevino miran iznad su-sjedne brdske kose.“ ^ujem kako MiloMiranovi} iz ]opi}eve plaveti, velide~aku: „Uteko lopov, pa da. Neka, neka.Hajde ti meni na|i, dolje u selu, dje~akaod koga je mjesec, klisnuo tako brzo.Nema ga. To si ti, samo ti, a ja s tobom.“

Klisnuti kao mesec, kad se (u)~ini daje tu, ulovljen, u tome jeste tajna glume.Ili, kad ku{a{ mesec u vodi kamenompogoditi.

A on bi, video sam to, i pogodio. Ili, jetajna bit(i) (s) de~akom. De~aku pru`itiruku. A koga mrzi, nije glumac.

U Mizantropu Dejana Mija~a igrao jebatlera koji }uti. Malo-malo pa prominescenom, po dijagonali, sa {arenim sunco-branom, ne, ne sa `utim suncobranom.Igrao je ku}nog duha, koji bdi(je) naddomom. I nad predstavom. I to je bilaposlednja uloga u mati~noj ku}i. Samo seono {to lahor nosi u lahoru ~uje. Sad jeme|u larima Jugoslovenskog dramskog.I njegova je sen(ka) na novoj sceni.

Na svetu je jedina misija postojatijasno i otvoreno. I umeti to bez razmi-{ljanja. To je Fernardo Pesoa. A on jesigurno znao i {ta je svet i {ta je misija.

HRABRA ODLUKA

Ako se prihvati ideja da scenski svetKonstantina Kostjenka (1966)pripada domenu pisaca „novog

brutalizma”, on se izvesno ubraja u gru-pu autora (Sara Kejn, Mark Rejvenhil,Vasilij Sigarev, Sajmon Benet...) ~iji bio-grafski detalji korespondiraju koncepcijinjihovih likova (dru{tvena neprilago-|enost i autsajderstvo, naklonost premarazli~itim opcijama opstrukcije sistema),s obzirom na njegovu vanredno eduka-tivnu `ivotnu fazu obele`enu koncentri-sanim toksi~no-halucinogenim iskustvi-ma, psihi~kim krizama i dvogodi{njimboravkom u zatvoru.

Klaustrofobija (^as iz tetova`e) jekratak komad bez diferencijacije radnjena ~inove, scene ili slike, ~ija se radnjaodvija u zatvorskoj }eliji, izme|u trojiceaktera, Prilepka i Garina koji su nosiocisukoba, i nemog tre}eg, koji je, kao slabi-ji i inferiorniji, objekat njihovog bespo-{tednog maltretiranja. Su{tina komada jeu minucioznoj analizi me|uljudskihodnosa u ekstremnoj situaciji, njegovoj

stupa u predstavljanju ljudskog polo`ajau svetu, i oni balansiraju izme|u beke-tovske saose}ajnosti prema ~oveku i `e-neovskog prezira prema njegovoj slabostii gluposti. Pandemonijumsku atmosferuteksta/predstave grade impulsi tamnestrane ljudske prirode, vi{ak seksualneenergije, i{~a{eni i razdiru}i apetit zadestrukcijom, nastali kao posledica gra-ni~nih uslova.

Metafori~an tretman zatvora, kao ianaliza relacija izme|u slobode i zla, re-ferira na provokativni i blasfemi~ni stva-rala~ki korpus @ana @enea. Analogno@eneovom opusu, Kostjenkov tekst trans-ponuje ose}anja mra~ne nesre}e i sve-prisutne pokvarenosti, osvetljavaju}i po-lo`aj savremenog ~oveka koji, pobunjen ivan sebe, u neprestanoj potrazi za slo-bodom, sve odbacuje. U kapitalnoj studijio @eneu (Sveti @ene) @an Pol Sartr, unastojanju da ispita su{tinu @anoveopsesije nasiljem i kriminalom per se,pi{e da su potraga za zlom i permanent-no ~injenje zla oblici pobune ~ovekaekskomuniciranog iz dru{tva. Stvaraju}inesumnjivu apologiju @eneovog `ivota idela, Sartr studira su{tinu izbora zlo~i-na~kog pona{anja: osobe koje su isklju-~ene iz dru{tva pravde i zakona (@ene,likovi Klaustrofobije) nemaju mogu}nostda sru{e njihov postoje}i poredak; ipak,oni i ne zami{ljaju neki drugi sistem, i,umesto da svoj `ig be{~a{}a nose u sra-

refleksivnoj prirodi, intenzivnosti i pre-gnantnosti, uspostavljanju niza izuzetnozanimljivih i relevantnih pitanja i relaci-ja, mno{tvu cini~nih replika u disku-sijama o su{tini egzistencije, odnosuizme|u slobode i ropstva. Autor sugeri{eda ljudski `ivot defini{e odsustvo slobode(i u tom kontekstu zatvor mo`emo inter-pretirati kao metaforu ljudskog postoja-nja), kao i to da je ~ovek ograni~eniji od`ivotinje („„Pacov nije ~ovek. Pacov nemo`e bez slobode”). @ivot protagonistaizvan zatvora (o kojem saznajemo iznjihove konverzacije) karakteri{e iluzijaslobode i izbora, ograni~ena i povr{nasvest koja slobodu percipira kao mo-gu}nost da se izabere izme|u razli~itihbrendova farmerki, automobila ili resto-rana. Drugi problem kojim se Kostjenkoakcentovano bavi u Klaustrofobiji jeporeklo i anatomija nasilja i zla, ~ije iz-vore pisac vidi u permanentnim ose}a-jima nemo}i i nesigurnosti. SentenciozniGarinovi monolozi su izuzetno inspira-tivni i dragoceni zbog istra`iva~kog pri-

Milo Miranovi} `iveo je jasno i otvoreno,ispunio je svoju sudbinu. Eno ga, vidim,kako lovi mesec.

O filmu Crni Orfej, o onih 9 golova,{to si dao na Vra~aru dok je otkucavalapono}, o gladnoj Novoj godini kad smopotro{ili celu tvoju platu (popili dva i poviskija, da, i pola smo podelili), o tome iArkadiju (Arkadije, brate moj otka`iko~ije, gospoda idu pe{ke) - drugi put.Mrtvi, jo{ }emo mreti.

I, evo, na kraju jedan rimski epigramSinana Gud`evi}a. A za{to Sinan i Rim?

To zna samo onaj mladi} („Zdravo,mladi}u“), iz Kokotah, iz ba{te smokava(Bunca ba{ta na `ezi):

n2=1+3...+(2n-3)+(2n-1)„Kvadrat je svakojeg broja od ne-

parnih brojeva slo`en.Kvadrat, bo`anski broj, kljastik je

brojeva zbroj.Pesni~e, tuvi obrazac i zapevaj

nekad po njemu:Kljaste }e re~i u niz graditi

savr{en stih!“

LUDUS 109, 110, 111

EX YU

21

U vrijeme kada jedrama napisana, do-voljno je {okantnabila ve} i pomisao dajedna majka imapro{lost prostitutke.Danas je manje va-`an njen biv{i `ivot(iako se stvari u gla-vama nisu mnogopromijenile) – Filu-mena XXI stolje}a je`ena spremna naprijevaru svake vrsteda bi bila majka. Bezimalo gri`nje savje-sti, ona svom ljubav-niku (kojeg smatramu`em) uzima novacda bi podigla, {kolo-vala i omogu}ila`ivot sinovima (kojinisu – osim mo`dajednoga – uop}enjegova djeca). ^astili novac, {to jedanas va`nija ka-tegorija? Na tu jekartu igrao Jago{Markovi}

Svje t lana Hr ibar

Svoju prvu re`iju u Hrvatskoj, Jago{Markovi} upisao je uz naslov Fi-lumena Marturano slavnog tali-

janskog dramati~ara Eduarda De Fili-ppa. Iako se u programskoj knji`ici na-vodi da je Filumena san svake glumice,nije se mnogo velikih gospodarica sceneoku{alo u toj roli. Nikakvo ~udo! PoputHamleta naj`u|enije mu{ke role, i Filu-mena je u stanju progutati i poni{titisvoju interpretkinju, jer se radi o vrlo slo-`enom karakteru, koji istovremenouklju~uje mnoge opre~nosti, a sve zaje-dno moraju djelovati posve prirodno,imanentno osobi koja ih nosi.

Naravno, u tome le`i i velika odgo-vornost redatelja, koji mora to~no znati{to `eli od Filumene. Jer, u vrijeme kadaje drama napisana, dovoljno je {okantnabila ve} i sama pomisao da jedna majkaima pro{lost prostitutke. Danas je,me|utim, manje va`an njen biv{i `ivot(iako se stvari u glavama nisu mnogopromijenile) – Filumena dvadeset i pr-vog stolje}a je `ena spremna na prije-varu svake vrste, da bi bila majka. Bezimalo gri`nje savjesti, svom ljubavniku(kojeg smatra mu`em) uzima novac

kako bi podigla, {kolovala i omogu}ila`ivot sinovima (koji, usput re~eno, nisu –osim mo`da jednoga – uop}e njegovadjeca).

^ast ili novac, {to je danas va`nijakategorija? Na tu je kartu igrao Jago{Markovi}.

Sukob izme|u Filumene i Soriana,izme|u `enske ~asti (kakvim Jago{ Ma-rkovi} dr`i maj~instvo) i mu{ke sujete,stavljen je u predstavi u prvi plan i tomsukobu slu`e svojom igrom svi ostaliakteri.

Vatreni obra~un

Filumena Marturano u dramskojliteraturi spada u `anr komedije, nosu{tinski radi se o vrlo ozbiljnom slu~aju,koji dobija sretan ishod. ^ak i me-lankoli~an. Ali ne i pateti~an!

Filumenin je `ivot okrutna pri~a,~ija je protagonistica sna`na `ena vrije-dna divljenja. Ba{ zato joj je De Filippo iugradio re~enicu: „Moj zakon je zakonradosti, a ne tuge i pla~a!“, ~uvaju}i takoglumicu od opasnosti da zapadne u pa-teti~no stanje tra`enja oprosta ili su}uti.Od ove autorove postavke/zamke, Ma-rkovi} ju nije uspio obraniti. Ili mo`danije `elio?

Filumena Marturano, koju s mnogoenergije igra Ksenija Prohaska, povre-meno zapada u patetiku, ali to je di-menzija koja upravo odgovara dana{njojpublici. Gledatelji do`ivljavaju Filumenukao nesretnu i hrabru `enu, istinskijunego {to su likovi danas tako popularnihsapunica, blisku dana{njem senzibilitetuspremnom na pri~e svake vrste. Publikanaprosto u`iva u predstavi koju Jago{Markovi} u po~etku vodi s mnogo eks-plozivne akcije, a povremeno i apsurdakoji izaziva smijeh. Nezaboravna je sce-na u kojoj Filumena na granici fizi~kogobra~una i dok ih sluge oboje dr`e narukohvat udaljenosti, pjeva, pred licemrazjarenog Soriana, napolitansku O, solemio, a kada se njih dvoje „dohvate“,sluga Alfredo (Zdenko Boti}) neo~eki-vano preuzima refren pjesme, strastveno,iz petnih `ila... Prizor se nastavlja upaklenom tempu, poka{ajem stare Filu-menine slu{kinje Rosalije (Edita Kara-|ole) da „rije{i“ obra~un vatrenimoru`jem, a potom hicima u zrak, {to ih izistog pi{tolja ispaljuje Alfredo u op}ojgu`vi, da bi sve zavr{ilo dolaskom slugus golemim i rasko{nim pladnjevima shranom, koja „smiruje“ uzavrele strasti.Iako se kazali{na publika vjerojatno ne}eslo`iti samnom, jer najja~e emocije kodnje poti~u ljubavni i ispovjedni prizori,osobno smatram opisanu scenu vhuncempredstave.

Radost za kraj

No, Jago{ Markovi} se evidentno `e-lio zadr`ati u domeni obiteljskih emocija,a kako bi ipak ostao vijeran De Filippu,ne zavr{ava predstavu suzama Filume-ne, ve} strastvenim plesom koji ozna~avavjen~anje sredovje~nih ljubavnika. DeFilippo je veliku va`nost, naime, staviona Domenicovu konstataciju da je Filu-mena `ena koja nikada nije pustila suzu,na taj na~in brane}i i svoje osobno po-vr{no pona{anje prema njoj. Kod Jago{aMarkovi}a ova je re~enica tek ovla{spomenuta, tako da nema pravog razlogada Filumena na kraju propla~e. S drugestrane, pateti~ni trenuci njene ispovjedi,

@ENSKA ^AST PROTIV MU[KE SUJETE – SA SRETNIM ISHODOMumanjuju va`nost postulata o „zakonuradosti“, pa je logi~no da se rado{}uokon~a njihova veza. Na taj je na~inJago{ Markovi} zadovoljio i publiku i DeFilippa. Vjerujem da mu ovaj to i ne bizamjerio. Pro{lo je pola stolje}a! Publika`eli pri~u kakve nema u stvarnom `i-votu...

Na kraju recimo da je predstavaigrana na ~akavskom dijalektu s dostatalijanizama. [tovi{e, ~itavi djelovi re-~enice govore se na talijanskom a odmahpotom na ~akavskom dijalektu, tako danikome ne ostaju nerazumljivi. Emocije istrasti, na kojima je Jago{ Markovi} insi-stirao, poni{tili su mogu}nost ozvu~enjaglumaca i to je nedostatak ove predstaveu kojoj se likovi, mo`da i bez ve}eg razlo-ga, besprimjerno tuku na sceni, bacajunamje{taj, lome boce i ~a{e... StrastveniMediteran ~esto je prigu{eniji u svojojmanifestaciji nego bi se to o~ekivalo. Asve one sti{ane strasti, izgovorene smnogo osje}aja i bola iz usta Domenica

Soriana (odli~an Alen Liveri}) nismouspjeli ~uti... Besprijekorna je dikcijski teizvanredna gluma~ki bila je EditaKara|ole (Rosalia) koja je odano{}u Filu-meni istinski dirnula svakoga, sjajan jebio Zdenko Boti} koji je iz male, uloge bezteksta (Sorianov sluga Alfredo Amoroso),napravio utjecajnu kreaciju, uvjerljivi subili Damir Markovina, Alex \akovi} iDamir Orli}, kao Filumenini sinovi, vrloto~na u debitantskom nastupu bila jemlada glumica, diplomantice rimskegluma~ke akademije Leonore Surian, adopadljiva i za~udna pojavom DraganaTom{i} kao slu{kinja Lucija. U uloziadvokata Nocelle, nastupio je BosnimirLi~anin.

Scenografiju predstave potpisujeLjerka Hribar, dizajn svjetla Deni [esni},kostime Bo`ana Jovanovi} i SandraDekani}, a govor tijela Marija Momirov.Sjajan izbor glazbe obavioje redatelj osobno.

mu, oni se njime di~e, u ~emu Sartr vidi„eti~ki stadijum pobune”. @ene svoju t-e`nju prema zlu poistove}uje sa sakra-lno{}u, odnosno opredeljenost za vrhu-nsko Zlo supstitui{e opredeljeno{}u zavrhunsko Dobro, pri ~emu je re~ o sve-tosti lakrdija{a koji je ushi}en faktumomda je predmet poruge (Bataj). Zbog svojemahnite sklonosti prema ~injenju jezivihdela u kojima se gubi kao mistik u

ekstazi pred bogom, @ene kao zlo~inactra`i gnusnost ~ak i onda kada onadonosi samo patnju. @or` Bataj toobja{njava ~injenicom da kr{enje pravilaizaziva ontolo{ki strah, ali je uprkos tomeprivla~no, kao da bi}e ho}e da traje samoiz slabosti i kao da `ivotna snaga, na-suprot tome, tra`i preziranje straha ismrti. Bataj dalje veruje da je oblastDobra zatvoreni krug pravila, prostor

pot~injenosti i poslu{nosti, dok Slobodauvek podrazumeva otvorenost premapobuni, {to implicira razila`enje Slobodei Dobra. Ova vrsta problemati~ne, nekon-formisti~ke i bizarne povezanosti izme|uslobode i ~injenja zla (odnosno prisutnostzla u slobodi) bazi~no je prisutna u Kost-jenkovoj drami.

^as iz tetova`e u produkciji Bitefteatra i re`iji Stevana Bodro`e je zao-

kru`ena interpretacija Kostjenkovogteksta, nenametljive re`ije, kamerna iformalno svedena, nesporne unutra{njedinamike, i sa veoma ekspresivnim, vi-zuelno i auditivno potentnim kratkimneverbalnim scenama koje evocirajusvevremeni, klaustrofobi~ni conditio hu-mana. Posebno treba pomenuti odlukuda se ovaj slabo poznati (i minimalno

izvo|eni) tekst uvrsti na repertoar jednogbeogradskog pozori{ta, {to izvesno govorio osobenoj (i usamljenoj) eksperimen-talnoj utemeljenosti Bitef teatra i njegovojnetr`i{noj opredeljenosti, odnosno od-sustvu `elje za instant uspehom i po-vr{nim impresioniranjem publike.

FFiilluummeennaa MMaattuurraannoo uu rree`̀iijjii JJaaggoo{{aa MMaarrkkoovvii}}aa

LUDUS 109, 110, 111 22

Esej „Ludusa“

BUDVANSKI SAN O UTOPIJIBran is lava L i ješev i¯

Ili o najburnijim godinama Grada teatra

Grad teatar se izmakao iz vidokrugaonih koji su ga stvarali. Mnogi suskloni da poveruju da je prestao da

postoji 2001. nakon zavr{etka XV festi-vala. Nisu sasvim u pravu, jer je nekioblik festivalskog organizovanja koji seodr`ava osporavanjem predhodnih festi-vala, ostao da imenom, kojeg se stidi,podse}a na ne{to {to je godinama bilolepa realnost Budve. Ve} prve godine po-stojanja Grad teatar je proglasio te`nju zautopijom, a slede}ih godina, koje su rat inema{tina u~inile nepodno{ljivim, do-`ivljavan je kao istinska utopija. Festivalje jedini mogao da se izdigne iz trule`ivremena u kojem je postojao. Jedini jeuspostavljao vrednosti i kriterijume godi-nama sni`avane. Jedini je u tom ~asuimao slobodu i mogu}nost da pozove kogho}e. Nije nikad imao cenzuru, ve}podr{ku dr`ave bez uslovljavanja. Mo-gao je da se razvija i unapre|uje.

Da li utopija postoji u realnosti ili tajpojam isklju~uje realni svet?

Grad teatar je dokazao da se utopijamo`e ostvariti ali ne i odr`ati. U najezditurbo folk kulture Grad nije imao snageda se odupre agresivnom populizmu,jeftinoj turisti~koj konfekciji, kakofonijinajprimitivnijih zvukova koja je uni-{tavala identitet Budve kao kulturne me-tropole u letnjem periodu. Samo je maloozbiljnosti nedostajalo da se lokalna sa-mouprava izbori s tim problemom. O~i-gledno nije bilo vizije Budve, druga~ijeod one koju je nametnula stihija. Ipakperiod od 15 godina nije mali. Ogra|uju}ise bedemima Starog grada, Grad teatar injegovi `itelji su se suprotstavljali na-diru}em ki~u. Mislili su da se umetno{}umo`e pobediti namera da se Budvapretvori u buvlju pijacu na moru. Dok suverovali da je to mogu}e `iveli su naj-lep{u realnost tog mediteranskog grada.Ko je imao privilegiju da u tome i u~e-stvuje bio je povla{}en. U tu kategorijuspadaju umetnici, publika, turisti, Bu-dvani kojima se desio festival, prijatelji ioni koji su ga ~esto ili gotovo, uvek uzvelike i svekolike probleme, osmi{ljavalii realizovali. ^vrst koncept postavljen naI festivalu, pokazao je osobine koje imajusvi mediteranski festivali sa open-airscenama. Dobra strana je prostor zaistra`ivanje u svim segmentima festi-valskog programa. Glavni argumentGrada teatra je neponovljiv ambijent kojije ~esto, ili gotovo uvek, dopunjavao re-diteljsko ostvarenje. Istra`ivanje prostorau funkciji je umetni~kog projekta, ~imese gledaocu otvaraju mogu}nosti za novido`ivljaj pozori{ta u nepozori{nim uslo-vima.

[ta je to {to se tako duboko utisnulo use}anja, kako pozori{tu odanih posleni-ka, tako i namerne ili slu~ajne publike,koja je nekad u neplaniranom dodiru spozori{nom igrom na Trgu ispred Gradavidela ne{to {to ju je dotaklo?

Ba{ u tom susretu mogao se dogoditiStrange frut, gde umetnici iz Australijena visokim motkama izvode mit o Dedalui Ikaru ili procesija glumaca i publikekoja prolazi kroz Stari grad i dolazi naCitadelu gde se nastavljala igra vila i{umskih bi}a iz Sna letnje no}i, Ma-

skaro, teatra iz Ferare, pri~a o teroru uArgentini s elementima ritualnih plesovana {tulama ili susret s impresivnompredstavom Titanik koja je uverljivogovorila o najve}oj pomorskoj katastrofiuz sjajne scene koje su zadr`avale dahpublici.

Toliko o slu~ajnim susretima. Ve} odnegovana publika dolazila je

da pogleda predstavu pravljenu njoj u~ast. Nemogu}e bi bilo navoditi {ta se svedesilo za 15 godina na kamenim i prirod-nim scenama Grada teatra. Dogodilo sebu|enje Budve iz vi{evekovnog medite-ranskog dreme`a i dodir s drugom re-alno{}u kad je ovaj grad imao pozori{te ipubliku koja je dolazila da bodri, gleda,u`iva i zaboravi realnost. Probudila sekondenzovana energija `ivota naslaganau slojevima Citadele, bedema, ulica, trgo-va. Uostalom, na Mediteranu je i sam`ivot pozori{te.

U Budvi je po~ela pozori{na pro-dukcija velikog formata. Anga`ovani sunajbolji reditelji da prave predstave vi-sokih standarda, {to je dobijalo potvrdune samo publike koja ih je u Budvividela, ve} i stru~nih `irija na festivali-ma gde su osvajale najva`nije nagrade.Tu produkciju je posebnom ~inilo neko-liko kvaliteta. Osim velikih projekataklasi~ne dramske literature: Medeja,Orestija, Troil i Kresida, Bura, San letnjeno}i, Leons i Lena, Ivanov, nastalihsamostalno ili u koprodukciji s Jugo-slovenskim dramskim, Narodnim po-zori{tem i drugim teatarskim ku}ama i

festivalima, te onih koji su pripadalisavremenoj doma}oj ili stranoj dramskojliteraturi: Banovi} Strahinja, KarolinaNojber, Koko{ka, Pad i Antigona uNjujorku, veliki zna~aj imao je ciklusdrama inspirisan legendama iz pro{lostibudvanske regije i okoline. Tako su po-stavljene drame pisane specijalno zaprodukciju Grada teatra: Kanjo{ Mace-donovi}, Trus i trepet, Jegorov put. Uovom ciklusu izvedeni su i La`ni car[}epan Mali, Konte Zanovi}, Montene-grini... Istra`ivanje pro{losti u mirno-dopske, pozori{ne svrhe skinulo je snekih likova senku zaborava i oni suo`iveli novim sjajem, postali na{i savre-menici. Ti junaci komunicirali su spublikom u drugim sredinama za~u-|uju}e lako iako su njihovi karakteri ijezik bili obojeni lokalnim koloritom.

Tako je stvorena majstorska radioni-ca koja je ~esto koristila mirni i inspira-tivni prostor Zetskog doma na Cetinju ilikamene terase Citadele, prostor izme|ucrkava, sa zgradom tzv. Jadranske stra`epored crkve Santa Marija.

Gde god je radila pravila je predstaves markom Grada teatara, marku kojoj severovalo i zbog koje se dolazilo u Budvukoja je u vremenu devalvacije vrednostina {irem prostoru, postala najzna~ajnijiprodukcioni centar tada{nje zajedni~kedr`ave. Festival je bio uto~i{te i pribe`i{teumetnicima koji su zbog izrazito demo-kratskih opredjeljenja ba~eni na margi-nu dru{tva.

Kad je po~elo prise}anje na sve {to jeGrad teatar ostvario, na predstave kojesu se tu mogle videti, li~nosti koje su tudaprodefilovale, scene na kojima je igrano,strana pozori{ta i trupe, pojavio se nizimena, naslova, pojmova, ~injenica, kojesu zavodile ozbiljno{}u. Nemogu}e je nepomenuti bar neke reditelje glumce,

scenografe, kompzitore, koreografe. Re-ditelji koji su radili festivalske produkcijetokom 15 godina: Ljubi{a Risti}, VitoTaufer, Damir Zlatar Frej, RahimBurhan, Vida Ognjenovi}, Egon Savin,Haris Pa{ovi}, Dejan Mija~, Nikita Mili-vojevi}, Jago{ Markovi}, Boro Dra{kovi},Slobodan Unkovski... glumci koji su igra-li na scenama Grada teatra: @arko Lau-{evi}, Voja Brajovi}, Varja Ðuki}, Brani-mir Popovi}, Ljiljana Krsti}, BrankoPle{a, Petar Kralj, Anita Man~i}, Sve-tozar Cvetkovi}, Mira Banjac, oni koji supo~injali: Ðuri~ko, Glogovac, Jelena Ðo-ki}... scenografi koji su doticali zvezde:Miodrag Taba~ki, Juraj Fabri i GeroslavZari}, kompozitori pozori{ne muzike:Zoran Eri}, Ivana Stefanovi}, Isidora@ebeljan, Rambo Amadeus, koreografi:Sonja Vuki}evi} i Ferid Karajica, LjiljanaDragovi} i Angelina Atlagi}... Mnogi odnjih osta}e zapisani u istoriji Grada kojije na ~as sanjao teatar i za koga je sanbio realnost. Model novog pozori{nogkoncepta, (anga`ovanje saradnika poprojektu), ohrabrio je pozori{nu pro-dukciju i u okolnim gradovima: Tivtu,Kotoru, Herceg Novom.

Uticaji koje je Grad teatar emitovaona okru`enje su vi{estruki. Visoki krite-rijumi uspostavljani i odr`avani godina-ma podigli su standarde pozori{neprodukcije u Crnoj Gori. Letargija iza-zvana posledicama po`ara CNP ubla`e-na je pozori{nim predstavama pravlje-nim za svaki Festival i znacajnim pred-stavama koje su dolazile iz Beograda,Novog Sada, Sombora, Ljubljane, Skop-lja, Milhajma, Be~a, Moskve, Atine, Min-stera, Londona....Publika, najzahvalnijideo pri~e i najve}i uspeh Festivala, imalaje nesvakida{nju privilegiju da gledaostvarenja vrhunskih umetnika poputAle Demidove, Valerija Fokina, DimitrijaPevcova, Tomija Jane`ica, Roberta Culi-ja, Marije Nojman, Karin [efer, Teodo-rosa Terzopulosa, Wolfganga [torha....

^injenica je da su se mladi ljudi sprimorja opredeljivali za studije glume,

re`ije, organizacije, i ve} tokom studijaimali prilike da igraju i rade u festi-valskim produkcijama s uva`enim i slav-nim rediteljima. Mnogi su se nakon na-stupa na Festivalu otisnuli u pozori{ni`ivot i postali zvezde na{eg teatra. Sveovo i jo{ mnogo toga je Grad teatarostvario, mnogo ~injenica upisao ualmanahe, ostavio tragove u vremenu iprostoru, kao i du{ama onih koji su nanjegovim scenama do`iveli ne{to lepo iposebno. Ostale su anegdote o glumcima,rediteljima, gostima, sme{tanju publikena tribine, Borisu Mi{kovi}u i Jago{u...Neke replike iz predstava su zadr`ane uslengu Grada teatra, a ona iz Kanjo{apostala je pozdrav: gue gridda.

Ovde je bilo re~i samo o pozori{nomdelu Grada teatra ali ne treba zaboravitimuzi~ki deo festivala sa svojom pro-dukcijom, koncepcijom koja se razvijala ipredstavljala bri`no birane tematske ci-kluse, dovela velike muzi~ke zvezde,orkestre, operu. Balet Narodnog pozori{taje igrao na velikoj sceni pored mora Samsona i Dalilu, [eherezadu i Ljubav~arobnicu. Na Trgu pjesnika su nastu-pali velikani pisane re~i, izme|u ostalih:Ronald Harvud, Janu{ Glova~ki, ÐerdKonrad, @il Kostaz, Alen Pokar, Tadeu{Ru`evi}, Peter Esterhazi, Ferenc Juhas,Vladimir Vojinovi}, Huan Oktavio Prenc.Pomenu}emo tek neke slikare i autoreperformansa i instalacija iz likovnogprograma festivala: Voju Stani}a, BatuMihajlovi}a, Dimitrija Popovi}a, NikoluGvozdenovi}a, Du{ana Ota{evi}a, OlegaKulika, Ra{u Todosijevi}a, Iliju [o{ki}a...

Sve je to bio Grad teatar. Zapo~eti CD roms pohranjenim podacima o Festivalu nijenastavljen. Mo`da }e se neko ozbiljanjednom latiti i tog posla ili }e brojnipodaci i ~injenice o Festivalu biti zabo-ravljeni. To ne treba dozvoliti jer se iziskustva ovog velikog multimedijalnogprojekta mo`e mnogo nau~iti. Posebnoako se zna da se sve ovo de{avalo u godi-nama nesklonim kulturii umetnosti.

SSppeekkttaakkll pprreeddssttaavvaa SSaann lleettnnjjee nnoo}}ii ,, BBuuddvvaa 11999977.. ggooddiinnee ((FFoottoo:: SS.. [[ttrrbbaacc))

LUDUS 109, 110, 111

Strana scena

23

TOTALNO – ENGLESKA (drugi deo)

Maša Jeremi¯

Tek putuju}i po severnoj Engleskoj, daleko

od turisti~ke ponude Londona i do skoro

zapostavljanog Liverpula, otkrila sam po

neku tajnu veli~ine britanskog teatra

Putopis velike veliko-britanske turenastavljam na Lejk distriktu, najezeru Hevsvoter, u istoimenom

hotelu na kraju sveta. Kameno zdanje,obraslo br{ljanom, nadvija se iznad vo-de, a naokolo su pa{njaci, brda prekrive-na papratima, `alfijom i divljom mentomte je vazduh te{ko-slatkast od eteri~nihulja. Na suprotnoj strani jezera su farmeovaca i umahovljene hrastove {ume, pa~arolija kraja zaista mo`e da rasvetli ne-ke nedoumice, na primer oko [ekspi-rovog Sna letnje no}i. Samo sam ~ekalada mi Puk sko~i na glavu, ili me za~araOberon. Kumbrija (tako se zove ovaj deoEngleske) deluje gotovo teatarski ne-stvarno u kombinaciji zelenila, ti{ine,~isto}e (nezamislive za nas).

Produ`avam za Njukastl. Na{a ko-leginica i „Ludusova“ produ`ena ruka uEngleskoj, Du{ka Radosavljevi}, u ta-mo{njem Nordern stejd` pozori{tu radikao dramaturg i na Odseku za engleskuknji`evnost i pisanje jednog od dva po-stoje}a univerziteta predaje dramaturgi-ju. Zanimljivo je da je Du{ka pionir ovestruke ne samo u Njukastlu ve} i u Bri-taniji. Dramaturgija kao zanat tamo jemalo poznata, a inicijativom agencijeNju Rajting Nort (za promociju nove se-verno-engleske drame), te Njukastl Uni-verziteta i Nordern stejd` pozori{ta trudese da je promovi{u. Du{ka je ina~e uBritaniju stigla 1993. Uspela je da upi{e idiplomira teatrologiju na Hadersfild uni-verzitetu blizu Lidsa, a ne tako davnodoktorirala je na temu Metateatar kaopoliti~ko sredstvo u jugoslovenskoj dra-mi osamdesetih i devedesetih na Hal

univerzitetu. Kuriozitet je da je jedan od~lanova komisije bio i dr Dragan Klai}.Uz pedago{ki i dramatur{ki rad, Du{kaje i cenjeni mladi kriti~ar ~asopisa„Stejd`“, pi{e o dramskim produkcijamaseverne Engleske, te edinbur{kom Frind`festivalu. Priliku je dobila zahvaljuju}iNagradi za mlade kriti~are „Sandej tajm-sa“ koju je dobila pre 5 godina. Zavidnabiografija, zaista, pogotovu {to Du{kaima manje od 30 godina!

[ta sa `ivim piscemKod nje, u ~udesni Njukastl na reci

Tajm i nedaleko od obala Severnog mora,pristi`em ta~no pred premijeru verzijeVendersovog Neba nad Berlinom (u ori-ginalu se to zove Krila ~e`nje), koju jeadaptirao za ansambl Nordern Stejd`a ipriklju~enu amatersku dru`inu, reditelj iumetni~ki direktor Pozori{ta Alan Li-djard. Iako se vidi nesrazmera izme|umogu}nosti profesionalnih glumaca iamatera, te odre|eni dramatur{ki proble-mi ove pri~e o zaljubljenom an|elu, ipakfascinira igra tehnolo{kim mogu}nosti-ma. Na ogromno belo stepeni{te (Stair-ways to heaven) emitovane su projekcijeiz ~ak 7 video bimova, ~ime se posti`eutisak nekakvog `ivotnog, egzistenci-jalnog tobogana savremene civilizacije iproblema koje ona nosi. Ina~e, Nordernstejd` je sme{ten u manju salu Njukastlplejhausa, i odi{e prili~no opu{tenomatmosferom. Postoji (mada ne pod ovimimenom) od 1978, a zanimaju ih produk-cije koje istra`uju mogu}nosti i granice

teatra na osnovu adaptacija tekstova pi-sanih za druge medije (scenarija, radiodrama, romana, poezije). Do kraja godi-ne o~ekuju ih premijere omnibusa]incano & rodjendan Smirnove pokomadima Ljudmile Petru{evske i SentEgziperijevog Malog princa.

S Du{kom dugo pri~am o njenimproblemima kao novoustanovljenog dra-maturga. Niko zapravo ne razume {ta binjen posao trebalo da predstavlja, takoda ~esto nailazi na nerazumevanje. Po-trebno joj je mnogo energije da bi organi-zovala i istovremeno edukovala ljude.Tokom mog boravka, uz uobi~ajene aktivnosti, pripremala je i {estonedeljnikurs za pisce – za magistarske studijena temu Pisanje za izvo|enje. Na mojusre}u, uz premijeru, u Njukastlu uspelasam da prisustvujem i specifi~noj probi.Naime, tokom septembra u organizacijipomenutih Nju rajting nort, Njukastluniverziteta i Nordern stejd`a trajao jeseminar Work in progress posve}en„proslavljanju novog pisanja i novih na-~ina rada“. Odabrana su tri nova koma-da savremenih pisaca i pru`ena im jeprilika da tokom nedelju dana rada sprofesionalnim glumcima, rediteljem idramaturgom razviju svoje ideje i ada-ptiraju drame potrebama izvo|enja. Kra-jem septembra i u oktobru bi}e odr`anejavne prezentacije ura|enog, s idejom dase jednom naprave i produkcije. Uz ovajseminar, organizovan je i niz drama-

tur{kih radionica, predavanja... Du{ka jebila saradnik na komadu MargaretVilkinson O`enih se komunistom u re`ijiD`eremija Herina. Na probama su mno-go razgovarali o razvoju pri~e i likova,Margaret je dopisivala i prepravljala ko-mad, a ja sam prisustvovala probi gde suna osnovu stori-lajna glumci sopstvenimre~ima improvizovali ~itav komad pozadatim temama i scenama. Majkl Ho-d`is, Selina Bojak i Deka D`ons u ovojpri~i o ljubavnom trouglu u vreme ma-kartizma u Americi, izdaji i proma-{enosti, otkrili su mi zapravo na kojina~in tako po{tovani i ve~ito perfektnibritanski glumci savla|uju komplikova-ne odnose izme|u likova, nijanse emoci-ja. Istovremeno, bilo mi je drago {tozanat koji sam stekla u Jugoslaviji imaprimenu i u Engleskoj – uspela sam dapomognem Margaret, Du{ki i ekipi dare{e neke probleme u zapletu, te da jeposle vi{ednevnog mu~enja da se pri~a{to bolje uobli~i, reditelj D`eremi, nakonmog obrazlaganja, za`alio {to nisam bilas njima od po~etka rada. I ja sam. No,iskustvo je bilo dragoceno. Shvatila sam,tako|e, Du{kine muke: u Engleskoj, gdeje pisac svetinja, te{ko je raditi na{ posaou prisustvu istog.

Tolkin za kraj

Putovanje se bli`i kraju. Kre}emranca ote`alog od razli~itih bro{ura iknjiga ka Londonu. Britanska prestonicauzima zalet za jesen. Ne mogu da seodlu~im koji bih komad radije pogledalapre povratka za Beograd. Cenu ArturaMilera u Apolo teatru, ili novi komadJasmine Reze u D`ermajn strit pozori{tu,mo`da Argument trupe Teatar O u Pitu,ili Ukro}enu goropad Marka Rilansa sazvezdom Komplisitea Ketrin Hanter uGlobu? Na kraju se odlu~ujem za ekstra-vagantni Art teatar na Lesteru (poznatpo britanskoj praizvedbi Beketovog Go-doa pre gotovo pola veka) i [ekspirovogR&J u adaptaciji i re`iji D`o Kalarka. Toje njujor{ki hit prenesen s ameri~kommladom podelom na Vest End. Kalarko jeRomea i Juliju, ~itaju}i komad kao, kakoka`e, „tragediju o tome kako su ljubav istrast preobrazili ovo dvoje dece uodrasle ljude u neprijateljskom svetu“,

adaptirao klasika za ~etiri glumca. Samomu{ka podela i prebacivanje pri~e uokvire izuzetno, ~ak despotski, strogekatoli~ke {kole za de~ake, ovde ne pred-stavljaju problem. Kalarko je uspeo daprevazi|e mogu}e gej konotacije i napra-vi predstavu o uskra}enosti, zabranjenojljubavi, potrebi za ne`no{}u, ljudsko{}u istrasti. Iako glumci Metju Sincel, D`ejsonMajkl Spelbring, D`eremi Bek i D`ejsonDabin mo`da nisu idealan izbor za po-delu, ipak je svedena scenografija (drve-na platforma, dve stolice i kov~eg), sjajandizajn svetla, te poigravanje s jedinomrekvizitom – zabranjenom knjigom [ek-spirove drame umotane u crveno platno,uspelo da u~ini da se problemi prenebeg-nu. Ina~e, engleska verzija je ra|ena zapotrebe [ekspir festivala u Batu.

Pute{estvije zavr{avam pikanterijom– izlo`bom posve}enom TolkinovomGospodaru prstenova i D`eksonovimfilmovima. U Muzeju nauke ova eks-kluzivna postavka otkriva tajne stvara-nja iluzije Srednje zemlje i posve}enosttako grandioznom projektu kao {to je tro-delna ekranizacija romana. Detalji s koji-ma je ura|ena scenografija, kostimi,oru`je, maske je fascinantna. Iz razli~itihrazloga, ~ini mi se da je i moja britanskaavantura podsetila na putovanje u dalek inedostupan, a prepoznatljiv,Tolkinov svet.

KADA RADIM – IMAM VREMENA ZA SVE

Sne¦ana Mi le t i¯

Pozori{ni portret iz Makedonije: glumica

Katina Ivanova

Ro|ena sam i odrasla u centruSkoplja, koje tada nije bilo velikigrad. Na `alost, sada to vi{e nije

miran i lep grad u kojem je vladao divanmoral. Ljudi su lepo `iveli. Bajka jepo~ela da nestaje posle zemljotresa, da bikrajem ovog stole}a potpuno i{~ezla.Centar grada je postao nepodno{ljiv zanormalan `ivot. Kako u detinjstvu nisamimala svoje selo – kao sva deca koja suodlazila kod rodbine na sela – re{ila samda popravim tu falinku ”, pri~a KatinaIvanova, prvakinja Makedonskog naro-dnog teatra, koju zati~emo u NovomSadu na festivalu Novosadska arena, gdeje za ulogu u Dr`avi mrtvih nagra|enakao najbolja glumica. @ele}i da se po-kloni novosadskoj publici, celu no} setruckala autobusom od Skoplja do NovogSada, ali, vredelo je, jer }e aplauz, ka`e,na dodeli priznanja pamtiti dugo.

„Moj mu`, koji, isto kao i ja, nijeimao svoje selo, s odu{evljenjem je pri-hvatio ideju da se preselimo pa smo sedali u potragu za selom, i na{li ga –Dolno Sonje, na 650 metara visine je, 12

kilometara udaljeno od centra Skoplja.Oko nas su planine Vodno, Kitka, SuvaGora, a vidi se i Solunska Glava. Na{lismo lepu vikendicu, od koje smo na~iniliporodi~nu ku}u, uredili dvori{te s mnogocve}a, a iza ku}e je ba{ta. Kako smooboje vredni, brzo smo savladali vrtlar-stvo. Prvi krompir nam je bio veli~ineperle i monistra, ali smo ga u dru{tvuprijatelja pojeli kao kikiriki.

Za ~etiri godine, koliko smo u selu,mnogo smo nau~ili: iz knjiga, vi{e odme{tana, a najvi{e od rastinja. Prvi put u`ivotu oboje jurimo ku}i. Lepo je i nama ina{im prijateljima, koji su prilikom prveposete govorili da smo dve avionske sta-nice daleko od centra grada a danas namdolaze kao i kad smo `iveli u centru. Jedi-no {to se drasti~no promenilo je {to usta-jem rano i ne le`em kasno. Ovo je periodkad najradije ~itam stare brojeve ~a-sopisa „Dobro jutro” i knjige o vrtlarstvu.Poslednjih meseci upadne i po neka dru-ga knjiga, ali ne kao pre. @ivot na seluuslovljava prakti~ne poglede. Gledaju}i udvori{tu cve}e, ~upkajuci po neku tra-

vku, i ne osetim kad sam savladala tekstkoji u~im”.

Rok trajanja– zauvek

„Upravo smo za zatvoren pozori{niprostor adaptirali predstavu Magdoljubov moja, nastalu za Ohridsko leto gdeje nagra|ena kao najbolja. U pozori{tuigram u Balkanot ne e mrtov Dukov-skog, u re`iji Aleksandra Popovskog, kojismo igrali i u Novom Sadu i Beogradu. SPaviljonima u re`iji Sr|ana Jani}ijevi}a,u kojima igram Ljudmilu, bili smo i naPozorju, a igram i u Oslobo|enju SkopljaDu{ana Jovanovi}a u re`iji Sr|ana Jani-}ijevi}a. O~ekujem da u na{e pozori{testigne ruski reditelj Zoldak i spremiinteresantan projekat radnog naslovaDom. Raduje me {to podjednako dobrosara|ujem i sa starijom i s najmla|omgeneracijom glumaca i reditelja. Novipuls vremena koje u pozori{te ulazipreko mla|e generacije glumaca i re-ditelja veoma mi se dopada. Ima mnogo{ta da se nau~i od njih. Zato glumcinemaju „rok trajanja”: {to vi{e u~e iotvoreniji su da razumeju i shvate vremekoje sa sobom donosi novine, toliko suaktuelni i „upotrebljivi”.

„U mom pozori{tu, pa i u celoj mojojzemlji, talentovanih glumaca je mnogo.A para za predstave je malo. Skoro svapozori{ta u Makedoniji su u te{kom fi-nansijskom stanju. Neka nemaju niosnovne uslove za rad. Ekonomija namje slaba; jedva se odvajaju pare zaprodukciju. Nedavno je u Skopljuzavr{en MOT (festival Mlad otvorenteatar). Divne smo predstave videli.Bogato opremljene. Ideje zvu~e i li~e. Iopet isto: ideja i imaginacija ima, ali ne ipara za realizaciju. U ovoj balkanskojnesre}i, jedino su umetnici bili neimari;ni u jednom ~asu nisu prestali da grademostove. Momentalno kulturna saradnjaMakedonije sa svim starim i novoimeno-vanim prostorima lepo traje. Nedavno jena{e pozori{te gostovalo u Banja Luci,Mariboru, Zagrebu, Novom Sadu. Ranijesmo takvu turneju nazivali „kroz Ju-goslaviju”, a danas je to ”Balkanska tur-neja”. Sada o~ekujemo da nam doma}inido|u u goste. Nedavno je kod nas gosto-valo Srpsko narodno pozori{te sa Sum-njivim licem.

Ljudi i susreti„Dok sam bila na studijama odr`a-

vali su se susreti akademija i na timsusretima smo se upoznavali. Svake

godine i{lo se u drugi grad: Beograd,Zagreb, Ljubljana, Sarajevo, Skoplje. Nanekoj od akademija imali smo mogu}nostda se upoznamo s budu}im kolegama igledamo njihove predstave, pa se zato ge-neracijski skoro celo ex YU glumi{tepoznavalo. Prvi put sam se s kolegama saYU prostora profesionalno srela 1976. useriji „Morava 76”. Bilo nas je skoro 120glumaca iz ~itave biv{e Jugoslavije. Leposmo se dru`ili, a neka prijateljstva posto-je do dana{njeg dana. O nekim kolegama,posle raspada Jugoslavije, ne znam ni{ta,a bogami nekih vi{e i nema. Prijateljstvos Mikijem Manojlovi}em datira od tada.Profesionalno smo opet lepo sara|ivali ufilmu D`ipsi med`ik. Divan partner,~ovek i kolega. Lepo sam sara|ivala i skolegama u Dr`avi mrtvih – RadkomPoli~em, Milenom Pavlovi}, Neboj{omGlogovcem, Evom Ras... Obo`avala samPavla Vujisi}a. Nema me|u nama niStoleta Aran|elovi}a. Danas se radujemsusretima s Predragom Ejdusom, PeromKraljem, Vesnom ^ip~i}, Ljiljom Gad`i}...

Najsve`ije novosadsko poznanstvo iprijatno dru`enje bilo je s BatomPaskaljevi}em. Sara|ivala sam s mnogimrediteljima – od Slobodana Unkovskog,Vasila Hristova, a volela bih opet dasara|ujem s Ma|elijem. Divan reditelj. IEgon Savin je napravio u na{em pozo-ri{tu odli~ne predstave. S Popovskim jepravo zadovoljstvo raditi, a imam lepagluma~ka iskustva i sa Sr|anom Jani-}ijevi}em. Volim da radim. Kada radim –imam vremena za sve, a kad nisamanga`ovana, nemam vremenani za {ta.

24

Doma}a scena

LUDUS 109, 110, 111

MATRIJARHAT U VOJVO\ANSKOM POZORI[TUNovosadska pozori{na razgledncia s kraja

2003. godine

Sne¦ana Mi le t i¯

Oti{la je Zdravka Krstulovi}

Svje t lana Hr ibar

Oktobar 2003. je u pozori{nom smi-slu bio relativno miran mesec uNovom Sadu. Sem po~etka rada na

predstavama San letnje no}i u Srpskomnarodnom pozori{tu u re`iji KokanaMladenovi}a, Pirandelovih [est licatra`e pisca u re`iji Ivana Cerovi}a – uistom teatru ali u produkciji „Duplogdna“ i SDUV-a, te Sirana u re`iji Lju-boslava Majere i komada radnog naslovaVia Italia u re`iji Kinge Mezei u No-vosadskom pozori{tu/ Ujvideki Szinhaz,kao i glasina o smeni upravnika Po-zori{ta mladih, kao najzanimljiviji do-ga|aj u oktobru izdvojio se dolazak tri`ene na ~elo pozori{ne Vojvodine, {to,uzmemo li u obzir prethodno imenovanjeMirjane Markovinovi} za direktora Steri-jinog pozorja, sugeri{e da je pozori{temna severu zemlje zavladao matrijarhat.

Naime, novi predsednik Zajedniceprofesionalnih pozori{ta Vojvodine posta-la je upravnica NP/Nepsinhaz SuboticaLjubica Ristovski, za sekretara zajedniceponovo je izabrana Vi{nja Erski, a noviselektor Festivala profesionalnih pozo-ri{ta Vojvodine je pozori{ni kriti~ar Da-rinka Nikoli}. Ona }e ovaj posao raditiumesto ne{to ranije izabranog selektoraSvetislava Jovanova koji je „abdicirao“jer je postao pomo}nik upravnika Srpskog narodnog pozori{ta.

Deset predstava - 6 dramskih i 4 de-~je, koje }e biti izvedene u 6 dana, noviselektor mora da izabere do 15. marta, afestival }e ove godine biti odr`an aprila(datum jo{ nije utvr|en) u Subotici ~ijepozori{te naredne godine slavi 150 godi-na postojanja. Festival, koji podrazumevai specijalne programe – radionice,promocije, seminar i master klas - bi}euprili~en na 3 scene, a za sve predstavebi}e obezbe|en simultani prevod nama|arski, odnosno srpski.

U oktobru je pod okriljem Sterijinogpozorja osnovan Savez pozori{nih kriti-~ara i teatrologa Srbije. Njegov pred-sednik je Aleksandar Milosavljevi}, pot-predsednik Miroslav Radonji}, sekretarKatarina ]iri} Petrovi}, a ~lanovi jo{ ipozori{ni kriti~ari @u`ana Franjo i IvanMedenica. Podse}anja radi, ovaj Savezpostojao je davnih 60-ih - njegov pred-stednik bio je Eli Finci, a sekretar FeliksPa{i}. Napor da se on opet aktivira tokom90-ih je bio uzaludan. NovoosnovaniSavez, koji je postao ravnopravan ~lanAICT-a na skup{tini u Bukure{tu, pre-vashodno }e brinuti o unapre|enju po-zori{ne kritike kod nas i plasiranju sa-vremene doma}e drame na inostrano tr-`i{te. Na predstoje}em Pozorju Savez }euprili~iti susrete mladih pozori{nih kriti-~ara, a ve} do tada trebalo bi da publi-kuje biltene s informacijama o na{ojdramaturgiji na srpskom, engleskom ifrancuskom, a do kraja sezone i zbornikpozori{nih kritika predstava koje }emo ume|uvremenu videti.

Mladi rediteljii jo{ mla|i pisci

Glumac i reditelj Ratko Radivojevi}vratio se iz [panije gde je na Festivaluplesa, muzike i susreta Madrid SURigrao svoje More, more. Po sopstvenomkazivanju – jer, umesto novinara Radi-

vojevi} je na gostovanje poveo novo-sadskog sekretara za kulturu RobertaKolara koji nije pisao izve{taj, Radivoje-vi} to ipak o~ekuje od novinara s kojimase susreo 15-ak dana po povratku –ekipa iz Novog Sada osvojila je tamo{njeteatarske ljude, {to predstavom, {to „Sto-maklijom“ i „Moravom“ na koje su ami-gosi odlepili. Jedno od tri izvo|enjagledao je i na{ ambasador u MadriduTrivo In|i}.

Srpsko narodno je gostovalo oktobrau Skoplju i Kumanovu. Igrali su Sumnji-vo lice, a njihove Disko svinje bile su uPoljskoj. Sredinom meseca najavljena je i„Ogledalizacija“, projekat Foruma zanovi ples koji }e ubudu}e biti ravno-pravno ~edo SNP-a. Po sopstvenom kazi-vanju, u {ta }emo se tek uveriti za neko-liko meseci, nova uprava SNP-a se trudida {to efikasnije neutrali{e sve negativnedetalje pod svojim krovom. U oktobru supoku{avali da urade ono {to bi, da jesituacija bila normalna i da su pravovre-meno izabrani, uradili jo{ letos. Jedan odkolegijalnih poteza svakako je ponudaansamblu Novosadskog pozori{ta / Ujvi-deki sinhaz da krajem godine, dok sema|arska scena renovira, do|u i rade nascenama SNP-a, a svakako najva`niji jenajava repertoara ove ku}e.

Posle premijernog Gombrovi~evogVen~anja u re`iji Marka Ka}anskog, dokraja sezone planirani su: Sterijina Po-kondirena tikva u re`iji Ksenije Krnaj-ski, Ka}u{e Davora [pi{i}a, EuripidovaAlkestida u re`iji Ljuboslav Majera iTekelija Petra Gruji~i}a u re`iji Du{anaPetrovi}a. Posebno zanimljiv trebalo bida bude Projekat tri, ili kako sa~uvatinevinost (sveta) u okviru kojeg }e se,kroz radioni~arski pristup i u prisustvupisaca, predstaviti mladi reditelji: @ankoTomi}, Darijan Mihajlovi} i Predrag[trbac. Oni }e re`irati tekstove Jelene\or|evi} (Kome verujete), Marije Sto-janovi} (Sigurna ku}a) i AleksandraNovakovi}a (Zub).

Najavljeno je da }e svaki novi pro-jekat SNP-a imati i svoj produkcioni tima jedan od timova trebalo je da ~ini i eki-pa udru`enja „Exit“ (u oktobru je naja-vljeno da }e oni brinuti o predstavi San

letnje no}i) ~ime bi se unekoliko pokrio„Exitov“ dug prema SNP-u. Posle du`egvremena u ku}u je vra}en i koristanobi~aj de`uranja tokom predstava. Takosu stvari stajale u oktobru, a iz uglapo~etka novembra.

Magla okoPozori{ta mladih

S druge strane, u Pozori{tu mladih,osim {to su jo{ tada merkali jelke za no-vogodi{nje predstave za decu, ni u no-vembru se prakti~no nije de{avalo ni{ta,~ak ni vrlo diskutabilne predstavekakvih je bilo pro{le sezone. [teta jeprava {to nekoliko dobrih glumaca ovogteatra nikako nema priliku da odigraneki dobar tekst pod vo|stvom nekogozbiljno motivisanog reditelja. Ansamblje krajem oktobra gostovao u Narodnompozori{tu s Kengurima koji na doma}ojsceni ba{ i nemaju publiku, {to je, mo-gu}e, delom i problem svom poslu nedo-raslog marketinga, ali to je generalnaboljka novosadskih pozori{ta.

Publiku }e, veruju u ovom teatru,dovesti zahvalju}i karticama „Jork Balkan kompanije“ i njene direktorkeAlbene Ska~eve, koja je proteklog letaanga`ovala nekoliko mladih ljudi da pofirmama prodaju kartice koje nude po-pust za predstave u Pozori{tu mladih.Prodato je vi{e od hiljadu kartica po 600dinara, a zanimljivo je da su ljudi koji suih prodavali uveravali klijente da karticeva`e i za sva gostovanja u ovom po-zori{tu {to, me|utim, nije ta~no, jer va`isamo za predstave Pozori{ta mladih i onekoje ovo pozori{te dovede iz unutra{njostii, eventalno, Beograda. Iste kartice u{lesu i u SNP - ugovor s „Jorkom“ potpisaoje prethodni upravnik Miodrag Petrovi} -ali za SNP one ko{taju duplo vi{e no uPozori{tu mladih – 1.200 dinara. Ovekartice – a za SNP ugovor ih predvi|a3.000 – koje }e agenti „Jorka“ prodavatipo firmama i {kolama, omogu}i}egledaocima popust od 50% za 2 premijerei 3 reprizne predstave - po sopstvenomizboru - dok }e s popustom od 30% mo}ida kupe neograni~en broj ulaznica zasve reprizne predstave SNP-a. Popusti neva`e za gostovanja a sama kartica va`ido kraja 2004. U okviru projekta NADAdramaturg SNP-a Uglje{a [ajtinac,zajedno s beogradskim kolegama: Mari-jom Stojanovi}, Jelenom Kajgo, \or|emMarjanovi}em, Gor~inom Stojanovi}em,

BILA JE DALMACIJA

UDomu socijalne skrbi za starije inemo}ne osobe u Vara dinu, 5. jedecembra, u 64- toj godini, umrla

poznata hrvatska glumica Zdravka Krstulovi}.

Ro|ena Spli}anka, od rane se mla-dosti bavila kazalištem i to vrlo svestrano- od baleta, preko operete do prvih dram-skih uloga - paralelno poha|aju}i sred-nju glazbenu školu i klasi~nu gimnaziju,a potom Akademiju dramske umjetnostiu Zagrebu. Kao stipendistica splitskogteatra, odmah nakon završetka studija,vra}a se u rodni grad gdje zapo~inje nje-na bogata karijera glumice, koja je obil-

Milanom Govedaricoma, @ankom To-mi}em i Milo{em Kre~kovi}em, bio je gostRoyal National Theatre u Londonu.

Na| gradi novognezdo

Izvr{no ve}e Vojvodine potpisalo jeoktobra protokol o izgradnji Centra Jo`efaNa|a u Kanji`i. Centar, koji bi bio nekavrsta istra`iva~kih studija, ili posebneakademije s programom netipi~nim zaovda{nje akademije, trebalo bi da budeotvoren 2007. Izgradnju centra, koji }e seoslanjati na postoje}u zgradu „Cnese“ ucentru Kanji`e (novi deo gradi}e se namestu sada{nje oronule bibliote{ke zgra-de), Pokrajina }e finansirati s 18 miliona

dinara. Toliko bi trebalo da ulo`i i Re-publika, a deo }e obezbediti i sama ka-nji{ka op{tina. Dogovoreno je, tako|e, daPokrajina, po izgradnji centra, sa 1,5miliona dinara godi{nje finansira radNa|a, ka`e Dragan Sre}kov, pomo}nikpokrajinskog sekretara za kulturu. Na|se, po sopstvenim najavama, u Kanji`uvra}a 2006. kad zatvara svoj orleanskipozori{ni krug, {to }e obele`iti mara-tonom tokom kojeg }e, sve su prilike, uOrleanu, Parizu i Kanji`i, izvesti svepredstave nastale tokom vi{e od decenijerada u Nacionalnom koreografskomcentru.

U pro{lom broju je, uredni~kom gre-{kom, u tekst „Novi upravnici, noveuloge, a problemi stari“, mimo znanjaautora tog teksta, naknadno uba~enare~enica da je Radoje ^upi} postao novidirektor Pozori{ta mladih. Izvinjavamose ^upi}u i Dragoljubu Selakovi}u koji jei dalje direktorovog teatra.

„Zdravkine uloge pamtit }e se ponjenoj jedinstvenoj strasti i mudrosti, poklaunovskom smijehu i suzama gor~ineneispunjenih snova, po kricima bijesa, pošutnji u svetim trenucima samozatajnos-ti, po vje~noj upitanosti nad ivotom ispremnosti na pustolovine po labirintimaljudske duše, po tragi~noj nje nosti, pokvintesenciji enstvenosti u njenim naj-iracionalnijim, najtajanstvenijim, tam-novitim porivima, u svemu onome štoenu ~ini ljudskim bi}em” - zabilje io je o

Zdravki Krstulovi} najve}i poznavateljhrvatskog glumišta Dalibor Foreti}.

Iako je bila potpuno posve}ena kaza-li{tu, Zdravka Krstulovi} proslavila sesvojim filmskim, a posebno televizijskimulogama. Njene kreacije An|e Vlajine u„Malom mistu“ i gospo|e Violete, vlasniceplesne {kole u „Velom mistu“ zauvijekostaju u svijesti gledatelja tih dviju tele-vizijskih serija. Imala je ~udesnu mo}transformacije: u stvarnom `ivotu ljupkai samozatajna, gotovo do kraja `ivotadjevoj~ica, Zdravka Krstulovi} se u

„Malom mistu” pretvarala u goropadnu,autenti~nu ali vlajinu nje`na srca, dok jeu ulozi Violete donijela nje`an lik hrabre`ene... Tko mo`e zaboraviti ta dvaopre~na karaktera u Smojinim serijama,tko mo`e zaboraviti klaunovnski lik iz„Opere za tri gro{a” u re`iji Ciulija,pamtit }e se njena uloga Majke izKamovljeva „Mamina srca”, kao i njenaposljednja uloga - igrala je Dalmaciju - uMagellijevom „Buzdi”. I bila je prelijepadok je izgovarala onu jednu jedinure~enicu: „Ja sam Dalmacija...”.

Zdravka Krstulovi} bila je Dalmaci-ja. Utjelovljenje svih onih finih, urbanih`ena uzmorskog pojasa Jadrana, koja seuvijek bila spremna `rtvovati za ono {toje radila – bez obzira je li bila rije~ okazali{tu, o brizi za obitelj...

Umrla je daleko od rodnoga grada,shrvana bole{}u koja joj vi{e nije dozvo-ljavala da `ivi onako kako je `eljela. Skazali{tem.Slobodna.

je ila desetlje}a splitskog HNK. Vijernikazališni posjetitelji pamte njene blistavekreacije Mare u glasovitoj Kati Kapurali-ci Marka Foteza, bila je Kate A daja uLibru Marka Uvodi}a, Charlotte Corday uMarat/Sadeu, Sveta Ivana u istoimenojpredstavi, Helena u Trojankama, Ismenau Antigoni Desdemona u Othellu, s jedna-kim je uspjehom igrala u mjuziklima...

Po~etkom sedamdesetih godina pre-lazi u slobodne umjetnike, igra u zagre-ba~kim kazalištima - gotovo je nemogu}enabrojiti njene velike uloge koje igralapredanoš}u svojstvenom istinskoj umjet-nici.

SSaann lleettnnjjee nnoo}}ii uu iizzvveeddbbii SSNNPP--aa

aplauze usred scena uparvo zbog pre-poznavanja.Poslednjeg dana 11. Vr{a~ke pozori{nejeseni na konferenciji za novinaresaop{tena je odluka `irija o nagradamaFestivala. @iri u sastavu: Vladimir Sta-menkovi}, predsednik, Petru Krdu, Sve-tislav Jovanov, Neboj{a Bradi} i Ale-ksandar Milosavljevi}, Grand Pri Festi-vala ve}inom glasova dodelio je predsta-vi Majstor i Margarita, za re`iju istepredstave, tako|e ve}inom glasovanagra|en je Kokan Mladenovi}, za uloguStarca u predstavi Beli, beli svet na-gradu je dobio Irfan Mensur, a za uloguGavrilovi}a u Rodoljupcima TihomirStani}, specijalnu nagradu za kolek-tivnu igru dobio je ansambl predstaveKosa Ujvideki Szinhaza, specijalnunagradu za ulogu Folrinda u predstaviAh, to vreme u`ivanja dobio je Ivan\or|evi}. Poslednja u prate}em progra-mu Klasika na akademijama predstavilase uve~e Akademija umjetnosti iz BanjaLuke, a nakon toga usledila je dodelanagrada i izvedba predstave u ~astnagra|enih, potpuno u duhu Festivalaklasike – Molijerovog Uobra`enogbolesnika Narodnog pozori{ta iz Beogra-da. Neko je primetio da upravo odluka onagradama na Festivalu koja nije bilajednoglasna svedo~i o njegovom kvalite-tu. Bilo kako bilo, idu}i za svojom odred-nicom klasike i nove klasike, ali nedr`e}i je se suvi{e rigidno, ba{ kao {to jeto bio slu~aj u ovogodi{njoj selekciji, ovajfestival, pored jo{ nekolicine kojima jesli~an po kvalitetu, ve} obele`ava, nesamo vr{a~ku, ve} pozori{nu jesen uop{te.

LUDUS 109, 110, 111

Festivali

25

XI vr{a~ka pozori{na jesen

NOVA TRAGANJA ZA STARIMIDENTITETOM

Bojana Udicki, glumica vr{a~kogNarodnog pozori{ta „Sterija“ ozna~aju Festivala za gluma~ki

poziv u sredini izvan centra kulturnihzbivanja: „Za glumce na{eg pozori{ta,kao i svakog pozori{ta u unutra{njosti,festival iz vi{e razloga zna~i mnogo.Prvi, koji me kao glumicu interesuje, jeda mogu da odgledam, mo`da ne po pot-puno ispravnoj, no ipak stru~noj selekci-ji, presek najboljih predstava u godini, ito takvih koje nisu zasnovane samo nadoma}oj ili samo svetskoj literaturi. Po-smatraju}i predstave, nastojim da tra`imgde sam, uspostavljam kriterijume. Jer,ako `ivite u unutra{njosti, niste u stanjuda vidite sve; ve}ina nema uvid u po-zori{na zbivanja. Festivali nam daju tuvrstu informacija. Susre}emo se i s ko-legama i razmenjujemo mi{ljenja o radu,o umetni~koj, ali i materijalnoj situaciji.“

O Festivalu Udicki ka`e: „Ovogodi-{nji Festival se malo promenio, iza{ao izdosada{njeg kli{ea, pomo}u dve predsta-ve: Burhanovog Belog, belog sveta i saKosom. Ostale su nastale na osnovu kla-si~nih umetni~kih sredstva, neke ve}eg,neke manjeg umetni~kog dometa. Obra-dovala su me ta dva iskoraka, jer suomogu}ila da Vr{ac vidi i polako senavikava i na vid novog teatra. Potrebnoje i da se kolege naviknu na koreodrame,mjuzikle...

Na Festivalu interesantno je upravoto da su predstave bile `ivi organizmi –pratile su na{a zbivanja, ~itana krozklasiku, a nisu bile, kako ja to zovem,muzejske predstave. Ja imam obi~aj dapratim i publiku – kako prima, kakoreaguje na pojedine delove predstava ilina celu predstavu. Publika je ovoga putasa svojim grupnim, kolektivnim reakci-jama u ve}ini predstava bila, ne sau~e-snik, ve} u~esnik, kao da je bila statista upredstavi. Dopalo mi se i {to su reditelji ito ~ak i oni stariji kao {to je Dejan Mija~veoma moderno postavili predstave, izdana{njeg vremena, kako ih mi ose}amo.Jer, prvi festivali klasike bili su koncipi-rani strogo, po svim pozori{nim kanoni-ma klasike. Me|utim, ono {to moramo dapratimo i {to saznajemo i iz „Ludusa“, tosu te`nje i rad svetskog teatra“, nagla-{ava Bojana Udicki. Ona je na kraju pri-metila i odsustvo svojih mladih kolega naVr{a~kom, ali i svim drugim festivalima,kao njihovu veliku gre{ku jer „na Aka-demiji se nau~e samo osnove zanata, sveostalo ide kroz rad, `ivot, pra}enje iposmatranje kolega, `ivota, ali i publike.A glumac“, dodaje Bojana Udicki, „morada bude najve}i posmatra~ okoline u ko-joj `ivi. Zavr{etak obrazovanja nije di-ploma Akademije – ona je samo papir k-oji }e vam otvoriti vrata da u|ete, a kako}ete dalje „plivati“ – zavisi od vas“, zak-lju~ila je na{a sagovornica.

Klasikai nova klasika

Vr{a~ka pozori{na jesen, ~ija je odre-dnica Klasika i nova klasika, odr`ana jeove godine jedanaesti put, od 14. do 20.

oktobra, pod sloganom ovogodi{njeg se-lektora i umetni~kog direktora @eljkaHuba~a „Novi preseci, novi pogledi“.Nakon sve~anog otvaranja Festivala ({to nije, kako je bilo predvi|eno, u~inilaBiljana Srbljanovi} kao dobitnica na-grade Sterijinog pozorja, jer nije do{la)kojem je prethodio performans koji jealudirao na „klasiku i novu klasiku“,prva u zvani~noj selekciji bila je pre-dstava „doma}eg“ ansambla Narodnogpozori{ta „Sterija“ iz Vr{ca – Ah, to vre-me u`ivanja. U pitanju je komedija re-nesansnog pisca Karla Goldonija sa ori-ginalnim naslovom La`ljivac ~iju jeadaptaciju i re`iju uradio Vladimir La-zi}. Novi presek i novi pogled, odnosno,strategija i taktika u odnosu na klasiku,kako se u razgovoru nakon predstave(koji se odvijao svake ve~eri) izrazioFeliks Pa{i}, Vladimira Lazi}a vidi seve} u izmeni naslova, kao i ubacivanjuoriginalnih songova kojih u izvornikunema, sa ciljem da se, kako je rekao re-ditelj, do~ara travestija, makijavelizaci-ja i kranevalizacija ~itavog dru{tvanazna~ena ve} u naslovu. ^ini se da je i~itav ansambl bio nadahnut ovim rene-sansnim duhom, a on je na kraju poneoi publiku koja je „svojim“ glumcimatap{ala u ritmu bu~ne muzike iz pred-stave. Otvaranje Festivala propratile su idve izlo`be u foajeu – „Glumi{ta beo-gradska“ Mitra Trnini}a i izlo`ba Mu-zeja pozori{ne umetnosti, autora Ksenije[ukuljevi} Markovi}, posve}ena {ezde-setogodi{njici stvarala{tva jedne od na-{ih najve}ih glumica - Mire Stupice.

Naredni dan otpo~eo je Okruglimstolom Pozori{te nacionalnih manjina uSrbiji s brojnim u~esnicima iz sveta po-zori{ta: Rahimom Burhanom, BorkomPavi}evi}, Jovanom ]irilovom i mnogimdrugima. U ve~ernjim satima po~eo jeprate}i program Festivala – Klasika naAkademijama u selekciji Pavla Lazi}a,asistenta na Fakultetu dramskih umet-nosti iz Beograda. Prvi su se predstavilistudenti Akademije „Bra}a Kari}“ izklase Neboj{e Dugali}a, kola`om scenaiz tekstova razli~itih stranih i doma}ihpozori{nih klasika. Druga predstava izzvani~ne selekcije bila je Beli, beli svetpo tekstu Milene Markovi}, nastala pomotivima romskih bajki, u re`iji Rahi-ma Burhana, a kao koprodukcija ovogo-di{njeg BELEF-a i Malog pozori{ta„Du{ko Radovi}“. Najuo~ljiviji iskorakiz klasike (ali svakako i njen doprinosstvaranju nove klasike) u ovoj predstavibilo je njeno izvo|enje van prostorapozori{ta. Naime, Beli, beli svet je zbogkoncepta predstave izveden u hangaru,malo izme{tenom iz centra grada, pa jepublika do njega stizala na razne na-~ine, ali je, {to je najva`nije, stigla, i, {toje jo{ va`nije, napunila ovaj ogromanprostor. Vo|ena kroz svet pri~e mo`dabudu}eg klasika Milene Markovi}, re-`ijom (ali i konkretnim uputstvima) no-vog klasika Rahima Burhana prevo-|ena iz belog u za~udni tamni vilajet,publika je na trenutak, ali samo natrenutak, bila zbunjena. Shvativ{i, posletog trenutka, vi{e intuitivno no racional-

no, gde se zapravo nalazi, netremice izadubljeno otpratila je predstavu do kra-ja koji u svom transu nije primetila. Aonda se razlegao aplauz koji je pokazaokako ne{to, iako odigrano i vi|eno u te{-kim uslovima (ogroman, hladan prostorkojeg je nemogu}e zagrejati, a glumcipredstave Beli, beli svet uspeli su tosvojom igrom, prostor u kojem, ako nistezauzeli dobro mesto ne mo`ete mnogotoga videti...) postaje klasika.

U okviru prate}eg programa u kojemsu predstvljane publikacije vezane zapozori{te, slede}eg dana promovisan je~asopis Sterijinog pozorja „Scena“, a uKlasici na akademijama, predstavili suse studenti Fakulteta umetnosti iz Pri-{tine iz klase Jovice Pavi}a. Upe~atljivo ipotresno izvo|enje scena iz anti~kih tra-gedija studenata glume akademije kojatrenutno bez sedi{ta i sama nosi tragi~neprizvuke prostora koji stoji u njenomnazivu, prepoznala je i nagradila publi-ka koja je i u ovim programima punilaprostor, dodu{e male scene Vr{a~kog po-zori{ta. U takmi~arskom programu tre-}eg dana izvedena je predstava Majstor iMargarita po istoimenom romanu Mi-haila Bulgakova, u dramatizaciji i re`ijiKokana Mladenovi}a, s ansamblom Na-rodnog pozori{ta iz Sombora koje slovi zajedno od pozori{ta iz unutra{njosti na~ijem primeru najo~itije funkcioni{e ve}ovo{tala pri~a o potrebi decentralizacijekulture. Dinami~na (mada mal~ice pre-duga, pa joj pauza oduzima na dina-mi~nosti u drugom delu), sa savr{enouigranim, pa i raspevanim ansamblom,neodoljivim Volandom u izvo|enju Sa{eTorlakovi}a, ~ija ironija prema ljudskomrodu sa kojim se poigrava, ali i premasvemu ostalom, pa i samom sebi, duhovi-ta i ubojita istovremeno, predstava kaoda je, kako je prime}eno u razgovoru po-sle nje, zatekla publiku. Iako je nagradi-la ni{ta manje intenzivnim i dugotrajnimaplauzom od prethodnih, vr{a~ka publi-ka nije reagovala upravo na ironijskudistancu u predstavi, mo`da zbog ozbilj-nosti teme, a mo`da nenaviknuta na njenneuobi~ajen, neklasi~an tretman krozskoro kabaretsku formu.

Na tragu`ive klasike

Naredni dan protekao je u duhu tripozori{na klasika. U okviru Klasike naakademijma studenti glume Fakultetadramskih umetnosti iz Beogrdad u klasiBiljane Ma{i} igrali su Nu{i}a, a u zva-ni~noj selekciji igrani su Sterjini Ro-doljupci Jugoslovenskog dramskog po-zori{ta, u re`iji Dejana Mija~a. Novu Mi-ja~evu postavku Rodoljubaca kojom jeponovo otpo~elo sa radom JDP i o kojoj seve} mnogo toga ~ulo, publika je do~ekalauz du`no po{tovanje koje pripada kla-sicima kakvi su Sterija i Mija~, ali jeMija~evo novo ~itanje Rodoljubaca napravom tragu `ive klasike, ve} doprinelokalkulacijama da je upravo Mija~, kojemje ovom predstavom svakako bilo mesto ukonceptu ovogodi{njeg Festivala, iakove} laureat Vr{a~ke pozori{ne jeseni, unajte{njoj konkurenciji za nagradu.

Ve} sutradan u toj konkurenciji na-{ao se i mjuzikl Kosa Ujvideki Szinhaz-a(Novosadskog pozori{ta) u re`iji ViktoraNa|a. Predstavu na ma|arskom (dodu{esa simultanim prevodom) publika je ra-zumela i primila ba{ kao i sve druge, pai bolje od njih. Univerzalni jezik muzikei to one sada ve} prepoznate kao klasika,

klasi~nog teksta Kose koji pripada tako|eve} klasi~nom `anru mjuzikla, ali, presvega, energija koja je kuljala sa scene inije se dala objasniti ni jednim precizni-jim pojmom, u~inili su ovu predstavuapsolutnim favoritom publike koja joj jetu energiju vra}ala aplaudiraju}i joj – nanogama. U toku ovog dana svoje mestona Festivalu dobila je i promocija jedinihna{ih pozori{nih novina – „Ludusa“, te~asopisa ~ije su dve tre}ine posve}enepozori{tu – „Premijere plus“.

Tajnu energije, ili bar uigrane kore-ografije i raspevanih glumaca izuzetnihglasova iz predstave Kosa, otkrili smodonekle slede}eg dana kada su se u okvi-ru Klasike na akademijama predstavilistudenti glume iz ma|arske klase Aka-demije umetnosti iz Novog Sada. Naime,kako su rekli studenti ove akademije nanjoj se osim verbalnog izra`aja, insistirai na ve`banju pokreta i pevanju, a ma-|arska klasa ima mogu}nost da jedansemestar studira na Akademiji dramske ifilmske umetnosti u Budimpe{ti na kojojpostoje posebni dopunski ~asovi vezaniisklju~ivo za muzi~ku dramu. Poslednjapredstava iz zvani~ne selekcije izvedenate ve~eri bio je Nu{i}ev Narodni poslanikNarodnog pozori{ta „To{a Jovanovi}“ izZrenjanina, u re`iji Du{ana Petrovi}a.Bio je to odli~an primer {ta zapravo zna~iklasika. Sude}i po Nu{i}evom tekstu – toje ono {to nema rok trajanja, ili je upitanju to {to smo mi (ljudski rod) uvekisti, a klasika to samo prepoznaje. Takoje ova predstava, odli~na ilustracijaNu{i}a, komunicirala sa publikom samapo sebi, a tek dve ili tri replike izmenjeneu skladu sa replikama dana{njih „narod-nih poslanika“ izazivale su buran smeh i

I vana Mat i jev i¯

PPoo mmoottiivviimmaa rroommsskkiihh bbaajjkkii:: pprreeddssttaavvaa BBeellii,, bbeellii ssvveett ((FFoottoo:: \\.. TToommii}}))

LUDUS 109, 110, 111 26

Festivali / Doma}a scena

Ivana In|in govori o petnaest godina

Ogledala

NERAZBIJENO OGLEDALO

Za nekoliko meseci pozori{na trupaOgledalo proslavi}e 15 godina po-stojanja i aktivnog delovanja na

sceni. Njen osniva~ i spiritus movens,Ivana In|in spada u pionire alterna-tivnog teatra kod nas. Svojim delovanjemkao reditelj, inicijator i poslenik, obe-le`ila je umetni~ki prostor raznovrsnimdelovanjem i nizom predstava: Snovigra,Puna torba, Sestre hlebna pri-a, Tangoapokalipso, te brojnim performansima izajedni~kim ritualima scensko-muzi-~kog procesa s Borisom Kova~em. Zapa-`en je njen rad s Katalin Ladik i osni-vanje me|unarodnog festivala scenskeumetnosti pod nazivom Ogledalizacija.Sledi festival nove muzike Interzon i me-|unarodne radionice Dunav expres. Ra-dila je i susretala se s mnogim evropskimimenima, poput Dejvida Kleverta, Mi-rande Hendersons, Elije Van Dajk, Tai CiCuaona. Svi su ostavili utisak plesne vi-zure na ovog novosadskog autora i ani-matora sopstvenog pogleda na svet iumetnost. Avangardno ose}anje i aute-nti~na estetika obele`ja su gotovo svihdela Ivane In|in. U poslednje vreme njenrad lociran je na mlade s nedovoljnorazvijenim osobinama.

[ta je za tebe pozori{te?Nastojim da produ`im pa`nju izme-

|u glumaca i mene, nas i publike. Istra-`ujem osvajanje prostora, tragam za ide-jama iz narodnog hleba, ne{to {to bi biloprimarno, biblijsko oslanjanje na paga-nski odnos prema kosmosu. Neverbalnakomunikacija je kolektivna igra. Suo-~avanje s egzistencijalnim pitanjima,ispovest stanja li~nosti i prevazila`enjestraha, su mi okupacije. Hleb je duhovnametafora, mirno}a i ritam. Pogledajtekorpulentne seoske doma}ice s kakvimerotskim nabojem mese testo u drvenimna}vama. Zanosni guzovi nisu nikakvavulgarnost ve} poezija pokreta. To jeenergija koja uzbu|uje, odvla~i nampa`nju od patnje i nesnala`enja u ovom

svetu. Astal, posuda, telo... Zato su midela bez uo~ljive dramaturgije, posedujuunutra{nju logiku i introvertovanu

vizuelnost. U tome va`nu ulogu igramuzika. Zvuk je po~etna ta~ka svihmojih pozori{nih predstava. Hipidejs je,na primer, iskustvo u alternaciji. Sve-denost jezika na {to manju meru, ali ipoku{aj da se {to vi{e ka`e. Muzika nijenikakav dodatak psihologiji dela ili sred-stvo za proizvodnju emocija ve} samare`ija, samostalnost uzbu|enja, ono {tome vodi. U njoj sam, a ona je u meni.

Bo¦ idar Mandi¯

[iroka lepeza

Kakvo je stanje u Evropi {to se ti~epozori{ta?

U Evropi se ne govori o alternativi imeinstrimu. Sve i sva{ta pronalazi putdo donatora i publike. Lepeza najrazli-~itijih stvari pronalazi fondacije za reali-zaciju. Na berlinskom festivalu Unidrammesto pronalaze i plesa~i, performeri,teatrolozi, rok-opermeni, monodramisti.U Evropi svaki kvart ima svoju pozo-ri{nu trupu. Koriste se napu{tene fabri-ke, kasarne, stambene zgrade, ulice.Pozori{ni u~enici postaju gra|ani, deca,penzioneri, hendikepirani, jer mora senekako orazveseliti siva svakodnevicavisokoindustijskog de{avanja. ^ini mi sekao da postoje visoki umovi koji to sveinstruiraju i razmi{ljaju kako da na-prave balans u dru{tvu. Ponuda je ra-zli~ita: buto ples, autorske poetike, ko-reografska dela, balet. U Holandiji sepuno pa`nje poklanja invalidima. Mladina {takama ili u kolicima ple{u, govoretekst, glume, pa se izjedna~avaju s osta-lim dru{tvenim slojevima. Treba korigo-vati socijalne odnose, svima dati {ansu. Shendikepiranima rade poznati reditelji,renomirani autori, i obrnuto – veomamladi i nepoznati stvaraoci rade velikepredstave. Zamislite da kod nas, u Ate-ljeu 212 radi neki nepriznati reditelj. Toje kod nas jo{ uvek nezamislivo, mi to neshvatamo. Nemamo refleks za novo, a tobi svakako bili elementi osve`enjacelokupnog stanja u pozori{tu. Postojestimulisani i destimulisani akteri. Zatosve {anta. Tendencije u Evropi su inter-nacionalizacija trupa, glumaca, umre-`avanje estetike i scenskih aktivnosti iaktuelnosti. Insistira se da trupa iz jednedr`ave sara|uje s drugom trupom.

Kakve su te{ko}e alternative kodnas?

Nezavisne trupe nemaju sigurnost inaj~e{}e se baziraju na dobroj volji u~e-snika. Promene ljudi i nestalnost ansam-bla, jednostavno re~eno, zamaraju. Ta-man zapo~ne{ projekat a akteri te na-pu{taju. Malo ih je koji mogu da izdr`e iistrajavaju. Jedna od njih je OliveraMilo{evi} Crnjanski i Sa{a, toliko odanda mu ni prezime ne znam. Naravno dase {alim, `elim da mu se bezimeno{}uzahvalim za sedmogodi{nju posve}enosti predanost Ogledalu.

Kod nas nema konstantnog podr`a-vanja od strane dru{tvene zajednice iinstitucija, ne postoji stimulans za razno-likost. Tako alternativa `ivi diskonti-nuitet.

Ne znam kudame vodi ovaj put

Da li je mogu}e u~initi ne{to na na{ojsceni?

Pre 10-ak godina bio je o~it uticaj iakumulacija informacija iz velikog sveta:Grotovski, Barba, Vilson, Bruk, Bau{,Valc. Bio je to odraz u~enja iz kojeg suproisticale predstave plesa i negovornogpodru~ja. Sad se ose}a zasi}enost tetendencije i potreba za autohtonim putem,vrsta otrgnu}a iz tog miljea. Tome sepridru`uje i Ogledalizacija – skup nakojem poku{avamo da vaskrsnemo au-tenti~nost, samosvojnost, izvorno, du-{evno. Umetnost je `iva samo ako pro-isti~e iz dubine personalnog odre|enja.Uz nas je i planetarna me|unarodnamre`a iz Berlina Creativ Corporation.Nama nedostaje alternativa s li~nimpe~atom.

Petnaest godina postojanja?Nije to bilo lako, ali nam je predznak

entuzijazam. Tako }emo slede}e godineimati mnogo slavljeni~kih manifestacija.Zatim }emo se posvetiti se sebi. U meniraste `elja da se vratim su{tini stvaranja.Stvarala{tvo je, za mene, na~in opstankau ovom izgubljenom svetu rudimentarneserijalizacije i perfekcionog mno`enjapozori{nih dela. @elim introvertovanidijalog sa samom sobom, obnovljenora|anje, tihi prezir prema ulenjenomumu nestvaranja. ^ovek je `iv samo dokpora|a umetni~ka dela, ali to mogu biti iobi~ne stvari iz `ivota, najjednostavnijeodsvirana sonata na ulici ili osmeh nalicu.

Znam jedino da za umetnika nijedobro da se poda utilitarnosti. To mo`ebiti samo efemerni iskorak, a zatim ob-novljeni povratak u sebe. @elim da saSa{om radim za svoju du{u, taj put nepoznajem i ne znam kud me vodi, alinastoja}u da ne izneverim sebe, dajednostavnim koracima ishodam svojuunutra{njost,iskustvo.

Na samom po~etku, dugujem obja-{njenje: prvi put sam u Vr{cu.Uop{te, prvi put sam u Banatu, i

shvatam da se ne nalazim u Austro-ugarskoj, ve} u malom austrijskom gra-du izme|u Srbije i Rumunije. Kao {toneki arhitekti i gra|evinci pre dva ili dvai po veka nisu dobro razumeli gde ta~notreba da sagrade ovaj gradi} – na ne-ma~ko-austrijskoj ili srpsko-rumunskojgranici. Naravno, kasnije, stigli su isovjetski arhitekti, dali su svoj doprinos(ipak mali) u arhitekturi grada i zatim –nestali. Danas ovde sve vi{e obnavljajustare gra|evine da bi dobile dostojnomesto koje im i pripada.

Pozori{te je kao i grad.Posle ~uvenih prete~a, slavni po~etak i

tradicija sasvim prirodno do{le su i godi-ne novih traganja, ali i novih lutanja.Sada je u toku novo traganje za starimidentitetom.

Jedan od mehanizama je festivalVr{a~ka pozori{na jesen. Re~ „festival“uvek ozna~ava „praznik“, „manifestaci-ju“, „razmenu“, „kvalitet“, i, obi~no nasBugare, ta re~ asocira na na{ tradi-cionalni izraz the best of. A to najboljeupravo se krije u, po mom mi{ljenjuizuzetno sre}no odabranom podnaslovufestivala Klasika i nova klasika.

Pozori{ni festivali na kojima samprisustvovao u Srbiji mi uvek iznova do-nose radost zbog uverenja da profesijakojoj sam se posvetio jo{ uvek ima smi-sao. Konkretno, u Vr{cu sam do{ao udodir s majstorstvom velikih reditelja,osim {to sam se iznova uverio u kvalitetsrpskih glumaca. Ne bih mogao daraspravljam o nagradama koje je podelio`iri od autoriteta, ali mogu da iznesemdeo mojih li~nih utisaka.

^etiri od ukupno 6 predstava u ta-kmi~arskom delu programa pred mene

PITAM SE...

Petar Kaukov

Reditelj i glumac iz Bugarske o svojim utisci-

ma s festivala Vr{a~ka

pozori{na jesen

su stavile velika pitanja. Ka`em to jerverujem da veliki teatar ne daje odgov-ore; ako nije tako on automatski postajemali. Njegova misija je da postavljapitanja – va`na, su{tinska, ~esto bolna.Obi~no su to pitanja na koja nema odgov-ora, ali mogu da iniciraju diskusije, {to inije uvek neophodno.

Beli, beli svet Rahima Burhana meje odu{evila koncentratom balkanskogose}aja sadr`anog u romskim bajkama,majstorski situiranim u suptropsku Indi-ju. Pitam se koliko puta svi mi na Balka-nu moramo da prolazimo kroz crni svetda bi otkrili da su odgovori i pitanja o`ivotu vrlo jednostavni?

U Majstoru i Margariti Kokan Mla-denovi} se, u trajanju od skoro tri sata,poigravao sa mnom kao da sam pijun ipokazao mi je da ljudska fantazija nemagranica ako ume{ da slu{a{ svoje srce.Kokan, srpski Voland, do{ao je u Sombori kao „nesta{no dete“ stvorio svoje Dobro.Pitam se koliko puta svi mi na Balkanumoramo da otkrivamo da dobar teatar nepostoji samo u velikim gradovima, pa ine samo u bogatim gradovima, ve} i usredinama gde se okupljaju ljudi okovelikih ideja?

Savremeni teatarski klasik DejanMija~ mi je predstavio Rodoljupce klasi-ka Jovana Steriju Popovi}a i pokazaokoliko je Sterija savremen. Jo{ jednomsam shvatio koliko je Jugoslovenskodramsko (i njegov ansambl) savremena

klasika srpskog pozori{ta. Pitam se ko-liko puta svi mi na Balkanu moramo dasri~emo stare istine da bi ukazali na„novi put“?

Kosa Ujvideki Szinhaza me je fas-cinirala ujedna~enom igrom ansambla ukojoj su i glavne uloge, i epizode, i horjednako va`ni. Pitam se kada }emo mina Balkanu razumeti da se najve}ikvalitet u pozori{tu dobija kad se ujedine

talenat i „evropska“ disciplina, garniranibalkanskim ose}ajem za ukus?

Ovo poslednje pitanje je dobro vezanos temom okruglog stola Pozori{te na-cionalnih manjina u Srbiji. Tu sam dobioi odgovor na moje li~no pitanje: toleranci-ja uvek daje dobre rezultate, ne samo urazvoju manjina, nego i ve}ine.

Na kraju, dugujem iskrenost: voleobih da ponovo do|emu Vr{ac.

VVoolleeoo bbiihh ddaa ppoonnoovvoo ddoo||eemm uu VVrr{{aacc:: PPeettaarr KKaauukkoovv

PPeettnnaaeesstt ggooddiinnaa OOgglleeddaallaa:: IIvvaannaa IInn||iinn

Grupa na{eg projekta je po{la odslede}e pretpostavke:

”Talenat nije ne{to {to se mo`e nau-~iti, ve} samo razvijati kroz pove}anusvest o zanatu. Postaju}i deo pozori{ta ipozori{ne akademije, kao i u~estvuju}i unjihovim aktivnostima, studenti pro-{iruju svoja znanja o pozornici, te se nataj na~in kod njih osve{}uje ono {to senaziva pisanjem scenografije. Ovim pro-cesom osve{}ivanja, kroz samostalnimetod rada, studenti razvijaju i svojsopstveni izraz, svoju formu. Istovre-meno, oni na taj na~in sklapaju novapoznanstva, grade svoj ”netvork” i pro-nalaze sebi saradnike, ~ime se, zatim,neizbe`no pobolj{ava i kvalitet budu}escenske umetnosti. ”

Sa ovim idejama sastavljen je dvo-godi{nji studijski plan i posle obimnihprijemnih ispita, od ukupno pedesetkandidata izabrana su tri.

Ubrzo smo uvideli da su studentimabile neophodne ve`be iz grupnog rada.Bilo je va`no nau~iti razgovarati o pro-cesu koji se odvija. Ali, isto tako, `elelismo da ostvarimo vezu i sa drugimdramskim piscima i studentima kojenismo poznavali.

Norve{ka je mala zemlja. U ovomvremenu op{teg povezivanja nije va`nosamo ~itati dramske pisce drugih ze-malja ili samo slu{ati o njima. Mi smo`eleli da radimo zajedno sa studentimaizvan na{ih granica i time pro{irimosvoja istra`ivanja u oblasti saradnje sa{kolama i pozori{tima.

Ponuda da sara|ujemo sa studenti-ma iz Beograda sjajno se uklopila u na-{e planove.

”Narodno pozori{te” iz Osla je pri-premalo svoj savremeni festival za jesen2003. godine i pokazalo interesovanje zaproces koji smo zapo~eli u Beogradu, azatim nastavili u Oslu.

I tako smo, kroz zapo~etu saradnju,bili u mogu}nosti da nau~imo ne{to vi{eo {kolovanju dramskih pisaca nekedruge zemlje, da borave}i u njoj sazna-mo vi{e o njenoj kulturi i kroz zajedni-~ki rad upoznamo i druge studente.

Po~eli smo tako|e da radimo naonome {to nazivamo kratkim tekstom;naime, jedan potpun tekst sa trajanjemod oko deset do petnaest minuta, saodre|enim brojem likova.

Pre na{eg odlaska za Beograd, osvim planovima razgovarali smo sapredvodnikom studenata iz Srbije, Bo-{kom Milinom.

U Beogradu smo imali dvodnevnuradionicu.

Svi zajedno, tri studenta iz Srbije,tri iz Norve{ke, kao i njihovi predvodni-ci, Bo{ko Milin i sam autor ovog teksta,diskutovali su o tome {ta su studenti`eleli da postignu sa pozori{tem, za{tosu izabrali ba{ ovu, nimalo jedno-stavnu, izra`ajnu formu, i tako smo se isami upoznali sa sva~ijim gledi{tem.

Zatim smo postavili polazne ta~keza dalju saradnju.

Diskutovali smo kratak tekst i {taon u stvari predstavlja?

Studenti su se slo`ili oko zajedni~keteme: jedanaesti septembar.

Trebalo je napisati tekstove sanajvi{e ~etiri lika.

Dramski pisac postavlja premisescenske umetnosti. Upravo iz tograzloga, veoma je va`no da i sami

tekstopisci sara|uju sa pozori{tima.„Pozori{ta moraju ulagati vi{e, mora sevi{e pisati i brisati“ – tvrde kako svidramski pisci, tako i pojedini reditelji.

Dug niz godina, pozori{ta u Norve-{koj su sklapala ugovore sa dramskimpiscima, i kroz svoju istoriju, do sadaimala nekoliko kratkotrajnih poku{ajada svu svoju pa`nju poklone savremenojnorve{koj drami.

Danas je na{a stvarnost, na`alost,takva da pozori{ta imaju sve te{nje eko-nomske okvire i sve ve}e potrebe za za-radom.

Ona, dakle, vi{e nisu u mogu}nostida ula`u u razvoj dramskih pisaca.

Dramaturzi i reditelji ~esto vode ra-zgovore sa nezadovoljnim dramskim pi-scima, koji ne razumeju komentare kojedobijaju na svoje rukopise, jer, pre svega,ne vladaju stru~nim jezikom. To {toisuvi{e mali broj pisaca ima jasna dra-matur{ka znanja ote`ava uspostavljanjerazumnog dijaloga izme|u dramskogpisca i dramaturga.

Isto tako, dramski pisci obi~no nisudovoljno ni uve`bani za to kako da pri-hvate savete i komentare drugih dram-skih umetnika, koji dolaze do njihovihrukopisa. I tako, dramski pisci, ponekadbez ikakvog protivljenja, ili prihvatajusve savete koji im se daju, {to ~esto vodika bledom, besciljnom i besmislenomprojektu, ili ne priznaju nikakve savete,primaju}i svu kritiku sa potpunim ne-razumevanjem. Ni to, svakako, obi~no nebiva dobro.

Napisani komad, koji se postavlja nascenu, mora predstavljati celinu u kojoj idrugi umetnici u~estvuju i o kojoj i oniimaju pone{to da ka`u. Stoga je veomava`no da dramski pisac bude uve`ban zadiskutovanje rukopisa, kako bi poznava-ju}i dobro sebe i svoje stanovi{te mogaoda uspostavi pravu ravnote`u izme|uprihvatanja i odbijanja primedbi.

Usredsrediti se na opisane problemeu obrazovanju dramskih pisaca predsta-vljalo bi svakako veliki izazov.

U jesen 2001. godine, polaze}i od upravo istih zadatih problema, autorovog teksta je u Oslu pokrenuo probni,tzv. pilot – projekat, u okviru obrazova-nja dramskih pisaca. Sa ciljem daljegprou~avanja iste problematike, jo{ jednugrupu projekta osnovali su upravnici”Narodnog pozori{ta” iz Osla, ”Norve-{kog pozori{ta” i ”Otvorenog pozori{ta”,zajedno sa dekanom ”Norve{ke pozo-ri{ne akademije”.

Za model je uzet vi{edelni sklop ukom su sve ~etiri strane u~estvovale sapodjednakom odgovorno{}u.

Studentima je trebalo omogu}iti da upozori{tima gledaju predstave koje bi ka-snije diskutovali zajedno sa pozori{nimumetnicima. Studenti bi, zatim, kao deosvoje prakse, u~estvovali u relevantnojnastavi pojedinih predmeta sa odseka zaglumu i re`iju. Njihovi tekstovi bi se, usaradnji sa profesionalnim glumcima,isprobavali u pozori{noj radionici ”Otvo-renog pozori{ta”, a pozori{ta bi, zajednosa profesionalnim re`iserima, imala zazadatak da profesionalno i postave podva teksta svakog studenta.

LUDUS 109, 110, 11127

Norve{ka

Izve{taj o saradnji obrazovanja dramskih

pisaca Norve{ke i Srbije

„11. SEPTEMBAR“:

Ranhi ld A . Mar l i

Odlu~ili smo da u toku ~itavog rada,pa i predstavljanja, u sredi{tu pa`njebudu sami tekstovi.

Za pozori{te smo izabrali slede}e:Puno, konstantno osvetljenje. Pet

notnih stativa i pet barskih stolica. ^etiriglumca i jedan ~ita~ didaskalija (tako|eglumac). Bez kostima.

Radionica u Oslu je trajala ~etiridana. Prvog dana, po izboru reditelja,studenti su podeljeni u dvo~lane grupe.Tekstovi su pa`ljivo i{~itani. Reditelji supostavljali pitanja i zajedno sa studenti-ma pronalazili nova re{enja.

Pokazalo se, ba{ kao {to smo bili inaslutili, da su prevodi rukopisa sa so-bom nosili i nesporazume.

U svim napisanim tekstovima je bilojo{ nekih nedovr{enih i nejasnih pojedi-nosti; napravljene su ispravke, bez pre-voda.

Sva pitanja koja su dolazila od stra-ne reditelja bila su u vezi sa izvo|enjemu pozori{tu i polaze}i od njih studenti sunastavili svoj rad na rukopisima. Pojedi-ni delovi su bili sasvim izmenjeni. Ka-snije je sve napravljene promene trebaloprevesti na norve{ki, te nam je bio neo-phodan i prevodilac, i to onaj koji je mo-gao biti u dijalogu sa samim dramskimpiscem.

Ve} slede}eg dana predstavljene sunove verzije. Nastavili smo sa diskusija-ma i novim prevodima.

Tre}eg dana tekstovi su predsta-vljeni glumcima, a u osnovi njihovog da-ljeg rada i na~ina ~itanja bili su dogovorisa dramskim piscima i rediteljima. Na-pravljeno je jo{ nekoliko zajedni~kihispravki.

Poslednjeg dana na{e radionice,glumci su nastavili rad sa rediteljima.Pred prvo javno ~itanje, koje je bilozakazano za isti dan, jo{ jednom smopro{li kroz sve rukopise. Glumci su sadasebi pribli`ili tekstove i usvojili likove.Veoma brzo su uo~ili i razlike u isku-stvenoj osnovi svih rukopisa. U onimapisanim na srpskom jeziku nije bilo ni-kakvog filtera u odnosu na problematikurata, koja im je svakako bila i bli`a. Itema i likovi su bili ogoljeniji, ose}anjaizra`enija.

Norve{ki studenti su imali sasvimdruga~ija iskustva sa 11. septembrom injihove pri~e su imale druga~iju perspe-ktivu.

Glumci su bili zadivljeni kvalitetomtekstova na kojima se nije du`e radilo i~iji su prevodi trpeli pritisak kratkogvremena. U`ivali su u kratkoj formi i~itavom procesu u kom su i sami u~e-stvovali, predla`u}i ispravke i pobolj{a-nja. To isto su mnogo puta i ranije radilisa norve{kim studentima, ali nikada sadramskim piscima koje nisu poznavali.Sada su sa njima ose}ali bliskost, {to jezatim {irilo i ugo|aj jedinstvenog tima.

[ta je to {to smo nau~ili iz ove sa-radnje i {to bismo mogli uneti u na{u na-stavu?

Pisati tekst ~ije se vreme izvo|enjasvodi na ne vi{e od petnaest minuta jete`e nego {to smo pretpostavljali. Tema ilikovi se moraju birati sa puno pa`nje,kako bi i pri~a bila jasna. Zaklju~ili smoda su kratki tekstovi veoma prikladni zanastavu, posebno onda kada se sa njimaradi kroz ~itav pozori{ni proces. Potvr-dili smo zatim i teoriju o tome kako ni-jedan tekst nije zavr{en sve dok u njegasvoj rad ne ulo`e i sami glumci.

Ustanovili smo da je rad sa stranci-ma od velikog zna~aja za studente, kao irad na izradi skica, bez prisustva strahaod sopstvenog otvaranja i razotkrivanja.

Studenti kroz ve`bu u~e da svedobre savete razlikuju od onih lo{ih. Svistudenti na{e radionice su posle prvogdana i jezi~kog prilago|avanja, sa svimrediteljima op{tili znatno bolje i lak{e.

^etvrtog dana, svi su uspostavili dobarodnos sa glumcima.

[to se ti~e vremenskog ograni~enja,koje je sve vreme bilo prisutno, bilo jenaravno zahtevno i naporno, ali studenti-ma dramaturgije je rad sa zadatim vre-menskim rokovima istovremeno i potre-ban, u kretanju ka procesu koji uklju~ujei profesionalno pozori{te. Jer, po zavr-{etku studija, to postaje njihova sva-kodnevica – ~esto im sti`u zahtevi da serukopisi brzo predaju.

Va`no je sretati i upoznavati kolege izdrugih kultura, kao i umeti predstavitisvoj li~ni proces rada. I dok je po{tovanjetu|ih na~ina pisanja i metoda u osnovisvakog rada, upravo ta sposobnostizra`avanja pred drugima pru`a ose}ajjo{ ve}e sigurnosti u svoj sopstveni viddelanja i stvaranja.

Grade}i mostove ka glumcima i re-diteljima drugih zemalja, mi stvaramo irazvijamo jedan novi, zajedni~ki jezikpozori{ta, kako bi svi pozori{ni umetnicijedni druge razumeli i preko nacionalnihgranica.

Od velike va`nosti je i bliska veza saprevodiocem, kako bi sva tuma~enja nakraju bila upravo onakva kako ih je i sampisac zamislio. Od prevodioca se, dakle,o~ekuje ne samo dobro poznavanje jezikamladih ljudi, ve} i posedovanje sposo-bnosti da u jeziku pojedinca prepoznanjegove razli~ite ritmove.

Celokupan proces na{eg rada bi ve-rovatno bio jo{ bolji da smo od samogpo~etka imali priliku da sara|ujemo saistim prevodiocem, kako bi, izme|u osta-log, i studenti u toku procesa mogli dapostavljaju pitanja. Sve vreme smo napo-sletku radili sa samo jednim prevodio-cem, umesto planirana dva; mada jepo~etna ideja bila da svaki student radi sapo jednim poznavaocem i norve{kog injihovog maternjeg jezika. Imali smo,me|utim, dobrog prevodioca, sa velikimradnim kapacitetom, te je na kraju sve,ipak, bilo dobro re{eno.

Na{a inspirisanost tekstovima stude-nata dramaturgije iz Srbije je znatnoobogatila i na{e studije. Upoznali smo jo{jednu, novu zemlju zahvaljuju}i na{emboravku u njoj kao i saradnji sa novimkolegama. Na taj na~in smo ujedno i pro-{irili svoj horizont.

Da bismo ~itav projekat sproveli dokraja, `eleli bismo sada da ostvarimosaradnju i sa glumcima i rediteljima izSrbije, kako bi se norve{ki studenti upo-znali sa na~inom i procesom rada pozo-ri{nih umetnika ove zemlje. Prva karikau nizu na{eg razvojnog puta je sadadosegnuta. Omogu}ena su sredstva zaprevo|enje i svi norve{ki tekstovi sadapostoje i na srpskom jeziku.

U~esnici ove radionice, koja je trajaladu`e od pola godine, bili su:

Milena BogavacMilena DepoloMaja Pelevi}Liv HeleGirid Akse EvstengKim Atle HansenRe`ija:Hane TomtaGunhild NimoenMari Moen.Gluma:Bjorn SkagestadAnders T. AndersenTone DanielsenSesilie MosliIngar Helge GimleJan Gunar RisePrevod:Tatjana A. Almosbak(Autor je vo|a pilot-projekta iz oblasti

obrazovanja dramskih pisacaNorve{ke)

Slede}eg dana studenti su iznelisvoja vi|enja i ideje o onome o ~emu su`eleli da pi{u.

Diskutovana je skica svake pojedi-na~ne pri~e.

Postavljena su pitanja o likovima:Da li su oni mo`da isuvi{e li~ili jedni

na druge? Da li su imali jasnu funkciju?Da li je me|u njima bilo dovoljno

suprotstavljanja?Da li su imali dovoljno potencijala da

jedni druge menjaju?Da li je bilo dovoljno sukoba izme|u

izre~enog i u~injenog?Postavljena su pitanja o samoj pri~i:Tema?Koja je centralna tema?Da li sukob prirodno proisti~e iz

radnje?Pitali smo se da li je sa drugima

uop{te mogu}e diskutovati nedovr{enemisli.

Proces pisanja je ranjiv i puno togatreba odbraniti.

Pokazalo se da je sve to sasvim mo-gu}e diskutovati na na~in koji bi uje-dinio svih {est pri~a u jednu, mo`daupravo iz tog razloga {to sam proces pi-sanja nije bio zapo~et. Te{ko}e su nastaleu formulisanju sopstvenih misli na drugijezik. Jezik je, naime, bio filter izme|uonoga {to se mislilo i onoga {to se iskazi-valo.

Slede}i izazov je bio u tome kako dame|usobno tuma~imo tekstove posleprvih napisanih verzija. Sve se odvijaloputem elektronske po{te.

U radionici smo se slu`ili engleskimjezikom, ali pisati se moralo na mate-rnjem – sa time su se, naravno, sviodmah slo`ili. Do{li smo do re{enja:tekstovi bi se prvo mogli prevesti nasrpski ili norve{ki, da bismo ih kasnijezajedno mogli tuma~iti i komentarisati.

Studenti su nastavlii sa svojim ra-dom, ponovo svako u svojoj zemlji. Po{tosmo prvo putem elektronske po{te pri-mili prevode svih tekstova, otvorili smoradionicu u Norve{koj i diskutovali svenapisane komade.

Neka od pitanja su bila ista ona ve}razmatrana u Beogradu. Da li smo se bi-li dobro razumeli?

Da li su pitanja vezana za likovebila tako razli~ita? Nedostajao nam jerazgovor sa prevodiocem koji je razumeorukopise na srpskom jeziku. U na{embud`etu, me|utim, nije bilo dovoljnosredstava za prevodioca, te smo na daljirazvoj ~itavog procesa morali da sa~e-kamo do na{eg slede}eg, `ivog susreta.Dogovor je bio da u Oslu radimo samo saglumcima. Zatim smo napravili izmenekako bismo dobili vi{e vremena zadiskutovanje rukopisa, ali pitanje je biloda li }emo posti}i potpuni razvoj teksta uOslu za tako kratko vreme – samo dvadana?

[ta smo mogli da u~inimo kakobismo postigli efikasan rad?

Celokupan prakti~an rad je biodetaljno pripremljen. „Narodno pozo-ri{te” je dobilo svih {est tekstova, anga-`ovani su glumci i instruktori.

Ono {to je tako|e od velikog zna~ajaza sam rukopis, posebno kada se, kao una{em slu~aju, za rad nema puno vre-mena, jeste u~e{}e reditelja i glumacakoji }e upotpuniti proces, jer upravo onisu ti koji u tekstu pronalaze mnogezanimljive elemente – ritam, pozori{nijezik, simboliku.

Razmi{ljali smo o izboru prostora,svetla, eventualnog dekora i kostima.

Prona{li smo radne prostorije u koji-ma smo moglli da nastavimo sa radomna rukopisima pre proba u pozori{tu.Podelili smo se zatim u grupe, a rediteljisu sami izabrali tekstove za rad.

Tra`ili smo dva prevodioca.

28

Norve{ka

LUDUS 109, 110, 111

Ili Valkire u Norve{koj

SCENARIO ZA DOKUMENTARNI FILMstvujemo u doga|aju. Ali smo videli od-li~ne glumce, studiozno bavljenje koma-dom i ono {to se retko vi|a: niko odglumaca ne pretenduje da bude zvezdave~eri, ve} svi staju na mesto koje im jereditelj ozna~io, izgovaraju replike kakoje na probi dogovoreno. Rezultat je Vajld,ta~no onako kako je on to zamislio pi{u}iErnesta. Klju~na re~ je „ta~no“, jer smoto ve~e videli Oskara Vajlda u svoj nje-govoj su{tini, stilski ujedna~enog i „bezgre{ke“. Drugo {to smo mogli da vidimo,bila je publika koja razume jezik, i odu-{evljeno se smeje i aplaudira dugo uujedna~enom ritmu. Iako klasi~ne po-stavke klasike nisu ono {to smo mi tamo`elele da vidimo, tj. na{a mlada bi}a`ude za „ne~im novim“, mislim da }e seValkire Pelevi} i Bogavac slo`iti: ono {toje profesionalno – profesionalno je!

Slede}a predstava je pomenuti Galeb.Reditelj Aleksandar Mork Eidem kao daje ~itao ^ehov, dramski pisac JovanaHristi}a. Sve {to Hristi} izla`e u svojojodli~noj knjizi, reditelj i glumci su nanajbolji mogu}i na~in pokazali na sceni,a sve na jednostavan i sveden na~in.Najzanimljiviji je pristup odnosu va`nogi neva`nog koji postoji kod ^ehova. Kakoka`e Hristi}, kod njega je radnja pri-nu|ena da se probija kroz niz svako-dnevnih i obi~nih situacija i nekada jeneva`no mnogo vidljivije od va`nog.

Zato reditelj Eidem sklanja scenurastanka izme|u Nine i Trigorina daljeod o~iju (i u{iju) publike. Scena u kojojNina poklanja Trigorinu medaljon doga-|a se na terasi, mi ne ~ujemo njihov ra-zgovor, a u prvom planu se odvijaju oneneva`ne radnje, ispred nas je slu{kinjakoja radi svoje ku}ne poslove. Tu dola-zimo do drugog ogromnog kvaliteta pre-

Na `alost, pro{lo je ve} 15 dana odna{eg povratka iz Norve{ke. Za tovreme, posle samo nekoliko su-

sreta (direktnih ili indirektnih) s ovda-{njim pozori{nim prilikama i profesio-nalcima, skoro je sve i{~ezlo. Ali, nasre}u, nemilosrdno oko Majine kamerezabele`ilo je svaki detalj. I, mora se re}i,bilo je i najnemilosrdnije, zaista nijeimalo {ta neprijatno da zabele`i. Ali,po{to mi je itekako bio potreban tajsnimak da o`ivi entuzijazam i odu{ev-ljenje, najpametnije bi bilo u ovom tekstuodabrati slede}i pristup: napraviti ne{tonalik na scenosled tog snimka. Naravno,biraju}i delove koji se odnose na po-zori{te i na{u saradnju s Norve`anima,mada je i u ovom drugom, „privatnom“

delu, bilo mnogo toga zanimljivog, alitako ne{to treba deliti s prijateljima, a nei pozori{nom stru~nom javno{}u.

Avion

Kakve bi veze mogao imati avion spozori{tem? Naizgled nikakve. Ali, to-kom boravka iznad oblaka, Maja, Minja,Bo{ko i ja razmenili smo veoma korisneinformacije (budimo iskreni, Bo{ko je tajkoji je raspolagao informacijama). Nai-me, do pre 50 godina Norve{ka je bilame|u najsiroma{nijim zemljama Evrope,a onda su na{li naftu i eto ih me|u dve-tri najbogatije evropske nacije. Oslo imastanovnika jedva malo vi{e nego NoviBeograd a, kako se da izbrojati na mapigrada, raspola`e s 12 pozori{nih scena(jedno manje ili vi{e, ali broj je najpri-bli`niji ta~nom). To ne izgleda malo natoliki broj stanovnika, ali, valja napo-menuti da je prva repriza ^ehovljevogGaleba u re`iji Aleksandra Morka Eide-ma (prema internom glasanju, najboljiGaleb koga smo videli) bila polu-prazna.Dakle, svuda je tako. Optimista bi rekaopolu-puna, ali retki su danas optimistikada se radi o budu}nosti pozori{ta, pa iu Norve{koj. [to se ti~e pose}enosti po-zori{ta, ~ini mi se da situacija li~i nana{u. Jer, imali videli smo publiku Naro-dnog pozori{ta, Norve{kog pozori{ta i„Black Box“ teatra, i profil ljudi kojipose}uju predstave s klasi~nog repertoa-ra, tj. ne{to avangardnije predstave,otprilike se poklapa s na{im. Ipak, poslesaradnje s pozori{nim profesionalcimaOsla, te{ko je ne postati optimista, makarna tih nedelju dana, koliko je radionicatrajala. [teta, ali optimizam je stvarnopotrajao samo tih nedelju dana.

Aerodrom

Slede}a scena dokumentarnog filmaValkire u Oslu odvija se na aerodromu.Mala pauza. Ovde sam du`na da obja-snim taj interni nadimak koji nam jeBo{ko dao. Naime, susreti sa norve{kimkolegama u Beogradu bio je susret „rato-bornih Srp~i}a“ i finih pacifista, Norve-`ana. Tako je tri studentkinje iz Beogra-da njihov asistent Bo{ko Milin prekrstiou `ene-ratnice – Valkire. Elem, na aero-dromu nas do~ekuju Ragnhild Maerli,dramaturg Otvorenog pozori{ta (De OpneTeater) i Egil Jakobsen, producent Na-rodnog pozori{ta Osla. Odvode nas taksi-jem do na{eg hotela „Bastion“ koji senalazi u centru Osla.

Hotel izgleda kao da su ga birali zaEshila, Sofokla i Euripida, velike gr~ketragi~are koji su iza{li pravo iz vreme-plova da uveli~aju pozori{nu stvarnostNorve{ke, a ne za Minju, Maju i Milenu,

studente dramaturgije iz Beograda. Ipak,gledaju}i ponovo snimak, tu`na je scenana{eg odu{evljenja hotelom. Normalno jeda postoji telefon i u kupatilu, jer {ta ako,ne daj Bo`e, gostu pozli dok se tu{ira?Ova scena naizgled nema neke veze spozori{tem, ali ima veze s tretmanombeogradskih studenata i asistenta dok sugosti Kraljevine Norve{ke.

De Opne Teater

Ili Otvoreno pozori{te se bavi upravopiscima – razvijanjem i predstavljanjemnovih, mladih pozori{nih pisaca. Osno-vala ga je En Mej Nilsen, 1986. Pozori{teima oko 500 ~lanova i nalazi se u biv{ojciglani, u delu Osla koji se zove Grun-land. Sada{nja upravnica je FranciskaArflot, reditelj i dramski pisac, a glavnidramaturg pozori{ta je Ragnhild Maerli,inicijator ove saradnje.

Kada smo do{li u Pozori{te, zaposle-ni su bili usred velikog spremanja, predslede}u sezonu. Tako je rad na teksto-vima, s rediteljkama Hane Tomto, MariMoen i Gunhild Nimoen, nastavljen uradnoj atmosferi u svakom smislu. Mo`eli se pisac igde ose}ati bolje no u pozo-ri{tu namenjenom ba{ njemu? Jo{ ako jepisac `ena, u`itak se uve}ava duplo. Jer,u Otvorenom pozori{tu `ene se bave umnim i kreativnim radom, dok im mu-{karci serviraju ru~ak. [alu na stranu,saradnja s mladim rediteljkama je bilasjajna, i tvrdim da je, zahvaljuju}i razgo-voru i sugestijama koje sam dobila odHane, moj tekst znatno pobolj{an.

Pozori{ni fakultet u Oslu. Zgrada jetek zavr{ena, i dok je doma}inima bilaveliko iznena|enje, gostima iz Beogradaje izazvala predinfarktno stanje. Zgradapored koje je umiruju}a re~ica, opremlje-na je saunom i |akuzijem, a tu je ifizioterapeut. Ve`baonice za tehniku gla-sa opremljene su pregradama koje moguda se pomeraju na sve strane, da bi seglas druga~ije prelamao. Studenti re`ijeimaju kancelarije, opremljene kompju-terima. A studentima kreativnog pisanjaje, po{to zavr{e fakultet, garantovanoizvo|enje teksta u periodu od godinudana od kraja studija. Za prvi tekst ima-ju pomo}, a posle sve zavisi od njih. Ovosu najve}i kurioziteti, a kako bi rekaoBulgakov, moje pero odbija da opi{e ka-kve su scene na tom fakultetu, i koliko ihima. Samo sam se upitala, kako li }e sesna}i norve{ki studenti, po{to posleovakvog fakulteta „zavr{e“ u nekom po-zori{tu.

Predstave

Naravno da Maja nije imala mogu-}nosti da snimi tri predstave koje smogledali, ali s obzirom na to da je tekst na-menjen ljudima koje zanima pozori{te,mora se napisati i ne{to o njima. Tu suprogrami, prelista}u ih, i seti}u se. Evo,osmeh je ponovo tu... Dakle, gledali smotri potpuno razli~ite predstave u tripotpuno razli~ita pozori{ta, a od kojih jesvaka odli~an predstavnik „svoje vrste“.

Prva je Va`no je zvati se ErnestVajlda u Narodnom pozori{tu. Mo`da jeovo i dovoljno re}i, jer se iz predstavedobija ta~no ono {to je napisao autor, nana~in kakav se o~ekuje od NP. Zna~i,najklasi~nija postavka svetskog klasika.Po{to se svako bavljenje Vajldom najvi{ezasniva na njegovom visprenom i o{tromverbalnom humoru, iako nam je tekst biopoznat, nismo mogli u potpunosti da u~e-

dstave. Slu{kinja. Ona je kod ^ekova ({toje kod njega sasvim retko) lik ~ak i bezli~nog imena, a na njoj je ra|eno koliko ina Nini i Trepljevu. Jer ta slu{kinja imaodnos prema svakoj radnji koja se de-{ava, a kojoj prisustvuje. Na primer napredstavi Trepljeva, ona prvo gleda re-akcije svojih gospodara, a kada vidi da seoni smeju, to ~ini i ona, zacenjuje se, {toizaziva Trepljeva da je udari. [to se ti~epredstave Trepljeva i Nine, kona~no jeona dovoljno sme{na i naivna, ali kona-~no se u njoj vidi i njegova velika ambici-ja, pa ~ak i iskrenost. Na kraju, bio je tojedan ^ehov kakav se samo po`eleti mo-`e. Kako bi bilo lepo videti ga u Beo-gradu... (mali apel).

Tre}a predstava je bila u Black Box-u, a izvodila je dvo~lana trupa „TheLone Twin“. Ta dvojica su Greg i Geri,dva simpati~na i spontana momka, kojisa ran~evima na le|ima putuju po svetu izatim publici prepri~avaju svoje do`ivlja-je, po ta~kama. Ali, ono {to je kod njihposebno je to {to Vam na samom po~etkuka`u da Vas vole ({to je jako lepo ~uti, pai od Grega i Gerija, danas, u dvadesetprvom veku) i obe}aju da }e pomo}u Vas(publike) proizvesti oblake. I uspeju. Ivole Brusa Springstina. I odli~ni su.

Narodno pozori{tei javno ~itanje

Na recepciji Narodnog pozori{ta Vasne do~ekuje neljubazni zaposleni samalom platom. Do~ekuje Vas {irokiosmeh i – pas. Kako neformalno i prija-tno za jedno Narodno pozori{te! Probe ijavno ~itanje na{ih kratkih komada odvi-jali su se na sceni Malersalen, koja jesli~na na{em Petom spratu u Narodnompozori{tu. Po{to smo zavr{ili sve potrebneizmene na tekstovima, i po{to ih je sjajanprevodilac Tatjana Atanasijevi} prevelana norve{ki, na probama je trebalo samo

da ih posmatramo i naravno da do`ivimoneponovljivi ose}aj slu{anja sopstvenihreplika kako ih izgovaraju glumci, pa jo{na norve{kom jeziku! To je bio susret saprofesionalizmom koji nikada ne}u zabo-raviti, jer, oni su studentske ve`be ~italikao [ekspira. Ho}u re}i, sa istim anga-`manom. Mi, veliki beogradski studenti,sara|ivali smo sa najeminentnijim po-zori{nim profesionalcima iz Osla. Tekst„Easy money“ potpisnice ovih redova ~i-tali su veoma poznati glumci Ingar HelgeGimle i Anders. T. Andersen. Prvi jesnimio tridesetak filmova, a drugi ne{tomanje ali je me|u njima i „Trinaestiratnik“ D`ona MekTirnana. Profesiona-lno, a ~ini se, i iskreno zainteresovani zana{ sistem {klovanja, bili su jako za~u|ni~injenicom da na{i studenti dramaturgijenemaju priliku da ~uju glumce kako iz-govaraju njihove replike sve do prvogprofesionalnog anga`mana, na {ta neki,na `alost, ~ekaju veoma dugo. U malomintervjuu koji smo obavili na koktelu,posle javnog ~itanja, Ingar Gimle je izja-vio da mu je ovaj rad veoma lepo isku-stvo, i pored toga da mu je `ao {to je traja-lo isuvi{e kratko pa nisu imali vi{evremena da razmisle o tekstu i svojimlikovima. Anders T. Andersen se slo`io idodao da je ovakva saradnja me|u ra-zli~itim kulturama veoma va`na i, kao injegov kolega, preporu~io se da do|e uBeograd da bi se ta saradnja i nastavila.Kakav {ok za sistem! Poznati norve{kiglumci `ele vi{e da razmi{ljaju o mojimlikovima! I da nastave saradnju! Takone{to treba do`iveti. Posle toga sledi, kaoi ovde, sedenje u kafani ali, za~udo, bezogovaranja kolega. Pijenje vina, ali,kreativno.

Munkov muzej. „Krik“ u`ivo, i na{krik {to moramo da odemo odatle. Ovopisanije izgleda kao izmi{ljeni putopisoca srpskog teatra Joakima Vuju}a, ali nakaseti je sve zabele`eno.Ne la`emo.

Milena Depolo

Pet dana u gostima kod ambasadora Vide

Ognjenovi}

SA DESNAKOM U OSLU

redu. Za~udo, bili su mirni, slu{ali mebez nestrpljenja, da bi mi najmanji me|unjima na kraju pri{ao i predao ru`u!Mogla sam samo da mu poljubim ru~icuu znak zahvalnosti.

Posle predstave Vida je priredilakoktel za goste: bilo je viskija, sokova,„grickalica” svih vrsta. Upoznala samneke od na{ih ljudi, srela decu svojihprijatelja. Bilo je to prijatno, na momentei uzbudljivo dru`enje s ljudima koji suprona{li svoj novi `ivot u zemlju Munka,Vigelanda i Vikinga, u zemlji sre|enosti,mira fjordova i velikih prostranstava.

Vratila sam se u rezidenciju da do-vr{im pakovanje i po`urim u kratak san,jer je trebalo ustati u pet ujutro da bih sevratila u na{ „nespokoj”.

Ponekad ka`em da sam `ivela kaoprinceza samo u prvih pet godina mog`ivota, u ku}i roditelja moje majke. Sadmogu da ka`em da sam opet `ivela kaoprinceza – pet dana, u gostimakod ambasadora VideOgnjenovi}.

Nije bilo jednostavno ni do}i ni oti}i.^ekanje na aerodromima svetavezu za slede}i avion, no{enje

ipak te{kog prtljaga, koji „gate”, kojestepenice, gde mi je bording karta, je li tupaso{, da li }e se na teku}oj traci pojavitimoj crveni kofer sa garderobom...? Sve jeu redu, na aerodromu u Oslu ~eka me{ofer ambasade i posle pedeset minutaudobne vo`nje, umornu i sanjivu, do~e-kuje me toplina i srda~nost doma}ina –ambasadora, gospo|e Vide Ognjenovi}.

Elegantan salon rezidencije sa neko-liko udobnih garnitura, u cve}u, prijatnozagrejan; trpezaija sa sa duga~kim sto-lom ne ~ijem kraju je servirana kralje-vska vegetarijanska ve~era: kavijar,dimljeni losos, buter, sir, maslinke, pre-pe~eni crni hleb, vino... Sve to u neusi-ljenoj prijatnoj atmosferi susreta saVidom koju dugo nisam videla. Radilesmo zajedno na sedam predstava, odkojih je prva bila poetska monodramaNemam vi{e vremena Desanke Maksi-movi} u Teatru poezije 1976. godine. UzDesankino prisustvo smo 1986. obele`ilestotu predstavu. Kad je Teatar poezijeuga{en (na{ poslovi~ni nemar prematradiciji), te stihove sam i dalje kazivala,u du`im ili kra}im vremenskim ra-zmacima, ali sam prestala da brojimsvoje nastupe. Posle nekoliko godina}utanja moje vra}anje Desanki u Oslubila je prilika da proverim sebe i svojepam}enje.

Probudila sam se kasno ujutru posledubokog i mirnog sna, uz ot{krinut pro-zor, opijena ~istim svilenim vazduhom{ume u kojoj se nalazi rezidencija. Do-ru~ak sa Vidom, u prijatnom }askanjuali bez cigareta (!) – uz pa`nju sjajne do-ma}ice rezidencije, gospo|e Mire. Svekao u hotelu sa pet zvezdica – plus!

Na{a ambasada u centru Osla, aipak u mirnoj ulici, pri~a je za sebe. Onadobija novu odoru – i spolja i iznutra.Upornost i energije Vide Ognjenovi} uro-dila je plodom: obezbedila je sredstva zaovu temeljnu obnovu. Unutra{njost belihzidova jo{ miri{e na sve`u boju, a spoljasu jo{ metalne skele koje }e uskoro bitiuklonjene. Tako }e se ambasada Srbije iCrne Gore uklopiti u red prelepih ku}a saba{tom. Iz velikog antrea ulazi se u bi-blioteku u kojoj se osim knjiga ~ita i „Lu-dus”. Uzdu`na dvorana sa klavirom idve susedne bo~ne sobe su gledali{te ukoje se sme{taju stolice prilikom raznihizvo|enja. Na{a ambasada je dakle i ku-lturni centar u kome gostuju vrsni ume-tnici: glumci, peva~i, slikari. Trenutno jeu toku izlo`ba ~udesnog slikara DanilaIvanovi}a koji ve} dugo `ivi u Norve{koj.

Ako me moje zadovoljstvo posle kazi-vanja Desankinih stihova ne vara, mi-slim da je moje ve~e bar delimi~no utoliloglad za na{om re~i i da su dubina ismisao ove poezije na{li put do srcapublike. Bilo ih je koliko i stolica, oko sto-tinu, a me|u njima i troje dece – u prvom

Kseni ja Jovanov i¯

KK.. JJoovvaannoovvii}} uu OOsslluu ((FFoottoo:: VV.. MMiikkaa~~aa))

LUDUS 109, 110, 11129

Norve{ka

Zanima me sna`no ljudsko bi}e koje zna {ta

ho}e i mora da se izbori s mnogo problema,

i da mnogo toga u sebi izmeni da bi posti-

gao ono {to `eli. Ambicija je vrlo interesan-

tna tema, ka`e reditelj SStteevvaann BBooddrroo`̀aa

UNIVERZALNO KROZ LOKALNO{to univerzalno. Tako usamljenost, neko-munikativnost i emotivna sle|enost spe-cifi~na za ljude Zapadne Norve{ke, mo`ebiti vezana i za ljude ovog podneblja, ilinekog drugog. Pravi problemi su uvekisti. Prikriveni su samo razlikama umentalitetu. Ne treba zaboraviti da No-rve{ka dugo pripada zapadnom svetu,modernizaciji, napretku. Ona je prvazemlja po standardu. Ta vrsta puta ubudu}nost sve nas ~eka. Ta jurnjava zanovcem svugde ima isti efekat. Ljudi seudaljavaju, bore se, u svetu punom bla-godeti, ali okrutnom, kakav je kapitali-zam. Verujem da }e takvih problema,hladno}e, nekomunikacije, zaokuplje-nosti sopstvenim `ivotom biti sve vi{e iovde.

Ovde nije samo re~ o ambiciji kaouzroku otu|emosti, ve} o njenom dra-sti~nom vidu, odbacivanju sopstvenogdeteta.

Momenat majke koja ostavlja dete,na ovim patrijarhalnim prostorima, zvu-~i drasti~no i kao tabu. Mislim da je tooblik na{eg balkanskog (srpskog) lice-merja, zabadanja glave u pesak. Mi ne-}emo da vidimo da se takve stvari de-{avaju, da takvih sudbina kakve se opi-suju u drami Majka i dete ima i kod nas.I to uop{te nije rezervisano samo za ma-jke koje su poslovne, ve} se ~esto desi dase dva bi}a udalje jer su druga~ija. Aina~e, Norve{ka je specifi~na po pitanju`ena, `enskih prava. U njihovom parla-mentu ve}i je broj `ena, pa je zbog viso-kih socijalnih prava tamo svojevrsnimatrijarhat. U specifi~noj sudbini majkei sina ima ne{to lokalno norve{ko, a iuniverzalno - nesposobnost komunikaci-je koja se iz ovog ili onog razloga pojavi.

Stevan Bodro`a je reditelj predsta-ve Majka i dete nastale po tekstunorve{kog pisca Jun Fosea i izve-

dene na Novoj sceni Beogradskog dram-skog pozori{ta.

[ta Vas je privuklo ovoj drami i kakoje vidite u kontekstu savremene norve-{ke dramaturgije?

Dosada nisam imao ve}ih kontakatas norve{kom knji`evno{}u. Zna se daNorve`ani imaju Ibzena. Ibzen je tolikoveliki da pripada ba{tini ~ove~anstva.Apsolutno je klasik. Iako su mu teme au-tenti~no norve{ke, on je univerzalan. Tose vidi i po tome {to se mnogi njegovi filo-zofski stavovi ponavljaju i u delima mo-dernih norve{kih dramskih pisaca. Pro-blem odsustva ljudske komunikacije,bezuspe{nog traganja za smislom `ivota,toplinom koja nam uvek izmi~e, to jene{to {to se ~esto ponavlja kao tema udramama modernih norve{kih pisaca, ai autora kojim sam se bavio. To je Fose,trenutno najve}i `ivi norve{ki pisac,veoma zastupljen na svim scenama.Imam informaciju da je predstava kojusmo postavili 119. predstava po njegovimtekstovima igranim u Evropi.

Interesovanje za njim je veliko. Onnije samo naslednik Ibzena. Po svojojpoetici smatra se naslednikom Beketa.

Fose je meditativan pisac. Kod njega senaizgled ni{ta ne de{ava. Doga|aj nijenagla{en, ve} je unutra{nji, psiholo{ki.Razotkrivaju se fine pukotine u me|u-ljudskim odnosima, i kroz jezik koji jeogoljen, asketski, Fose traga za odgo-vorom kakva je to egzistencijalna situ-acija modernog ~oveka. U velikoj je meripesimista. Smatra da moderan ~ovek neuspeva da komunicira ni s najbli`ima, akamo li s ostalim svetom. Veruje da jemoderan ~ovek bi}e koje pati, ne mo`e daprima i pru`a ljubav. To je egzistencijali-sti~ki prosede, samo veoma suptilno izra-`en. Ali on izra`ava tugu zbog sudbinesvojih junaka. Otkrio sam specifi~nu pri-krivenu humanost u njegovim dramamaza koju smatram da je retka i da je zrnoljudskosti koje nam je svima potrebno.

Problem hladno}e

Kolko je pri~a drame Majka i deteuniverzalna, a koliko vezana za to po-dneblje?

Ta pri~a je karakteristi~na za to tlo,ali je Fose prikazuje tako da po~inje da seti~e svih nas. Svaki pisac pi{e o svom`ivotnom iskustvu, ali da bi delo komu-niciralo s drugima, ono mora da ima ne-

Nataša An¨e lkov i¯

MMiinniissttaarrssttvvoo zzaa

kkuullttuurruu

SSrrbbiijjee mmoo`̀ddaa

mmoo`̀ee bbeezz

„„LLuudduussaa““,, aallii

„„LLuudduuss““ nnee

mmoo`̀ee bbeezz

pprriilloo`̀nnii{{ttvvaa

MMiinniissttaarrssttvvaa zzaa

kkuullttuurruu SSrrbbiijjee..

„„VVrreeddnnoosstt ddaarraa

nniijjee mmeerraa ddaarraa;;

nnjjeeggoovvaa mmeerraa

vvrreeddnnoossttii

jjee vvrreeddnnoosstt

kkoojjuu iimmaa zzaa

ddaarriivvaannooggaa““,,

kkaa`̀ee ssttaarraa

ttaammiillsskkaa

mmuuddrroosstt..

[ta gradii razara ~oveka

Odlu~ili ste se za zanimljivo redi-teljsko re{enje da du{evna stanja junakado~arate i predstavite neobi~nim zvu-kovima i kricima?

Te`io sam da predstava ne buderealisti~ka. Fose je {krt u smislu do~a-ravanja so~ne dramske materije potrebneza dobru insenaciju. Njegov pristup jeasketski, a njegova dramaturgija je vrhledenog brega. Ono {to je ispod, postoji unagove{tajima, slutnjama, u fonu drame.To mora da se otkrije da bi se razumelanjegova vrednost. Ina~e vam se mo`eu~initi da ~itate suv tekst s mnogo po-navljanja, nimalo inventivan. Tako su tikrici, odlasci u zasebne prostorije, izne-nadni prelasci u intimne realnosti, mojpoku{aj otiskivanja u nepoznato, poku{ajda zajedno s glumcima otvorim vratabogatog, skrivenog, nagove{tenog, tajn-stvenog Foseovog unutra{njeg sveta.Na~in da ga otelotvorim i pretvorim uscensku realnost.

S obzirom na to da je lik sina jezi~kisveden i slu`i kao medij za verbalnoeksponiranje majke, mo`e li se govoriti onaznakama tipa dramaturgije OkovanogPrometeja, i Va{oj naklonosti ka tome,tim pre {to je ona izra`ena u prethodnojVa{oj predstavi, Gorke suze Petre fonKant?

Nije neta~no da u obe predstave po-stoji centralni `enski lik, sna`an, naj-uzbudljivije napisan, koji ima najvi{ezna~aja i nosi tematsk idejni sloj teksta, aostali likovi su, s druge strane, stati~ni iu dramskom univerzumu okre}u se okoglavnog lika i osvetljavaju ga ili pomra-~uju s obzirom na svoju poziciju u odno-su na njega. U obe predstave sam se ba-vio `enskom psihologijom, poniranjem upsihu bi}a. Drama oba lika je velika iuzbudljiva. Ali kada bi me neko pitao dali me interesuje jaka `ena koja zbog svoje

snage ima probleme u `ivotu, ne bihmogao da ka`em da mi je to vode}a tema.Zanima me sna`no ljudsko bi}e koje zna{ta ho}e i mora da se izbori s mnogoproblema, i da mnogo toga u sebi izmenida bi postigao ono {to `eli. Ambicija jevrlo interesantna tema. Ona razara igradi ~oveka. To vidimo od Ri~arda III domodernih dramskihlikova.

Arne Ligre, dramski pisac iz Norve{ke bio je

gost Beograda

DOBRO PODNOSIMKRITIKU

o tri `ene koje pripadaju razli~itim ge-neracijama, njihovom odnosu, vaspita-nju. Najmla|a bi da otputuje ali joj to nedozvoljavaju ba{ zbog ~vrstih porodi~nihodnosa. Prvi put je komad izveden kaojedno~inka u Oslu i dobro je pro{ao kodpublike. Kasnije je, 1998, postavljen upunoj verziji u Rogalandskom pozori{tuu gradu Stavangeru. Kasnije je {tampani izveden u Danskoj, a potom preveden iizdat i u Francuskoj.

Radnja po~inje u novogodi{njoj no}ina prelazu u 2000. i traje do isteve~eri hiljadu godina kasnije.

Protok vremena izme|u dve scene variraod nekoliko sekundi do skoro stotinugodina... Komad se de{ava u ekskluz-vnom stanu na 80. spratu d`inovskogoblakodera...

Ovako mladi dramski pisac u uvodusvog komada Iznenada ve~ni defini{eprostor i vreme de{avanja. Arne Ligre(1968), Norve`anin, ro|en u Oslu, bio jegost nedavno zavr{enog Beogradskogsajma knjiga.

„Prvi sam u svojoj porodici koji sebavi umetno{}u. Razlog za{to se bavimpisanjem drama je {to sam odmalena`eleo da se bavim knji`evno{}u“, ka`eArne. „Kad sam posle nekoliko godinapo~eo da se bavim glumom, imao sam20-ak godina, shvatio sam da je topogre{no i da zapravo `elim da pi{em.Bila je to potraga za onim {to sam ustvari `eleo da radim. Po~eo sam dastudiram, to bi trajalo nekoliko meseci,

pa bih prekidao i zapo~injao ne{to drugo.Te studije nisu bile posebno va`ne. Uperiodu kada sam se bavio glumom,zavoleo sam pozori{te i stekao predzna-nje za pisanje drama.

U kavim ste komadima glumili?Uglavnom u dramama, ozbiljnim

komadima, recimo predstavama KatrineTale, mlade pozori{ne rediteljke. Ina~e,veoma je nesigurno s novcem, ali kadnapi{em novi komad i on do|e na scenu,dobijam honorar u vidu godi{nje plate.Tako u stvari imam posao, radim kaolektor u „Dag bladet“, naj~itanijim no-rve{kim dnevnim novinama. Ni to nijestalni posao, ve} me zovu kad je potre-bno. Od 1993, kad sam po~eo da pi{em,do danas, radim taj posao.

Va{ prvi komad Mama i ja i mu-{karci imao je premijeru u skra}enojverziji na festivalu norve{ke drame1996. Kakav je to komad i kako je pri-hva}en?

To je pri~a o porodici. Radnja se de-{ava na zapadu Norve{ke. Drama govori

Ani ta Pan i¯

Januara 2000. ste napisali novi ko-mad Iznenada ve~ni koji je imao premi-jeru u nacionalnom pozori{tu u Oslu.Izdava~ka ku}a „Stubovi kulture“ {tam-pala je va{u dramu u knjizi predsta-vljenoj na beogradskom sajmu knjiga.

Radujem se {to sam u Beogradu; tusam prvi put.Ukomaduje tako|e re~ o po-rodici koja insistira na povr{nim vredno-stima tipa spolja{nji izgled, bogatsvo...

Premijera je imala uspeh, ali mislimda je knjiga jo{ bolje pro{la od predstave.

Predstava je igrana dva puta: u Ne-ma~koj i Estoniji.

Koji vam `anr u dramskom izrazunajvi{e odgovara?

Poku{avam da radim na ne~em no-vom dok pi{em, da stvorim ne{to ~ime sepisci pre mene nisu mnogo bavili. Najvi{evolim me{avinu komedije i tragedije.Kada postavim delo na scenu, rado pri-mam sugestije i komentare iz raznihdelova Evrope; nisam sujetan,dobro podnosim kritiku.

NNoorrvvee`̀aanniinn AArrnnee LLiiggrree nnaa bbeeooggrraaddsskkoomm ssaajjmmuu kknnjjiiggaa

30

Strana scena

LUDUS 109, 110, 111

verziji Toma Stoparda. Premijera je za-kazana za 23. februar 2004. godine.

Holivudska glumica Holi Hanter }eprvi put zaigrati na West Endu 2004. upredstavi The Bog of Cats irske spisa-teljice Marine Kar (Marina Carr). Ko-mad predstavlja obra|enu verziju Mede-je. Zajedno s Holi Hanter, glumica Ka-lista Flokhart, poznata po seriji Ali MekBil, zaigra}e u predstavi Lutkina ku}a,Henrika Ibzena u pozori{tu Royal Court.

Jo{ pre nego {to bude zavr{en ko-na~ni izve{taj o aferi Keli, koja je mese-cima potresala Veliku Britaniju, jednopozori{te u Londonu re{ilo je da postavikomad o tome. Justifying War zove sedrama Ri~arda Norton-Tejlora, koja sezasniva na zapisnicima {estonedeljneistrage koja se vodila protiv ovog brita-nskog nau~nika. Premijera je odr`anakrajem oktobra u Trycicle Theater u re-`iji upravnika pozori{ta Nikolasa Kenta,malom pozori{tu na severu Londona ko-je je poznato po politi~kom pozori{tu,odnosno postavljanju nekoliko komada osudskim procesima, na primer su|enjuratnim zlo~incima u Nirnbergu, kao ijednom su|enju pred tribunalom UNzbog ratnih zlo~ina u Srebrenici.

Opera u re`ijifilmske rediteljke

Jedna od najve}ih nema~kih redite-ljki, ameri~ki |ak Doris Deri (Dorris Dö-rrie), koja je uz to producent i pisac, kaoi dobitnik nekoliko nagrada, po drugiput se upustila u pozori{nu avanturu.Ovoga puta je postavila poslednju i neza-vr{enu Pu~inijevu operu Turandot, kojaje do`ivela praizvedbu dve godine poslekompozitorove smrti. Svojim vi|enjem,Doris Deri pre svega `eli da pridobijemladu publiku za operu. Tako ona vidipri~u o svirepoj kineskoj pricezi Tura-ndot o~ima dana{njih tinejd`era. Premanjenom tuma~enju, princeza Turandotpani~no se pla{i sveta odraslih, kojifunkcioni{e po drugim pravilima, pa sezato krije iza zagonetki. I taj opisanikrik je okosnica Derijeve re`ije - psiho-lo{ki i vizuelno ona pri~a o devoj~ici upubertetu koja odbija da napusti svojude~ju sobu, te se ona u jednom trenutku

POZORI[TE U SVETUULondonu su 4. novembra progla-

{ene nominacije za nagradu ve-~ernjih novina „Evening Sta-

ndard” iz oblasti pozori{ne umetnosti.Ove godine, Nacionalno pozori{te u Lon-donu ima najve}i broj predstava kojekonkuri{u za nagrade: „Edmond” (KenetBrana za najbolju mu{ku ulogu), „Ho-nour”- „^ast” (Eilin Etkins za najboljuglumicu), Democracy (novi tekst MajklaFrejna, koji je ujedno nominovan i zanajbolji tekst) u re`iji Majkla Bleikmora(nominacija za najbolju re`iju), Nena-gradeni ljubavni trud (D`on Ganter zanajbolju scenografiju) i ~ak 2 nominacijeza najbolji mjuzikl Anything goes (Svemo`e da prode) i Jerry Springer – TheOpera. U svakoj kategoriji su nomino-vana tri kandidata, a Nacionalno po-zori{te ima po jednu u svakoj kategoriji.

Pored navedenih, nominacije za naj-bolji tekst su i After Mrs. Rochester (Upotrazi za gospodom Rocester) – Poli Til(Polly Teale), Fallout – Roja Viliamsa(Roy Williams); za najbolju mu{ku ulo-gu: Warren Mitchell – The price (Cena),u pozori{tu „Barbikan”, Majkl [in (Mi-chael Sheen) za Kaligulu u teatru Don-mar Warehouse; za najbolju `ensku ulo-gu – Sendi Mek Ded (Sandy McDad) zaGvo`de, u pozori{tu Royal Court, En Mi-~el (Ann Mitchell) za predstavu Kroz li{-}e u produkciji Southwark Playhouse,itd..

U glavnom gradu Velike Britanijeizvedena je premijera mjuzikla Tonight’sthe night, za ~iji je libreto kori{ceno vi{eod 20 hitova Roda Stjuarta poput Do YaThink I’m Sexy, Sailing i Maggie May.Libreto je pisao Ben Elton, koji je preto~iopesme rok-grupe Queen u mjuzikl Wewill rock You, koji se sada nalazi naprvom mestu gledanosti na West Endu sapreko 500.000 posetilaca.

Na sceni Nacionalnog pozori{ta uLondonu (Olivier pozori{ta), 28. oktobraizvedena je premijera komada Edena FonHorvata Prizori iz Be~ke {ume u novomvidenju Dejvida Harovera (David Ha-rrower). Predstava nije dobila pozitivnekritike i okarakterisana je kao nedo-voljno hrabra, kao muzejski eksponat –bez ikakvih emocija.

Pozori{te Donmar Warehouse je obja-vilo da ce u slede}oj sezoni raditi tekstLui|ija Pirandela Henrih IV u novoj

Pomalo svega i sva~ega iz Londona pojavljuje sa velikim pli{anim medve-dom. Kako ka`e sama rediteljka: „Ovaslika mra~ne princeze, koja mami i u istovreme uni{tava mu{karce, postoji gotovokao stereotip u japanskim stripovima, pase ta slika nametnula i meni“.

Milo{evi} glavnilik bosanskepozori{ne satire

Bosanski autor i glumac Fuad Be-rganovi} napisao je pozori{ni o biv{emjugoslovenskom predsedniku SlobodanuMilo{evi}u. Satira pod naslovom SvetiSloba Ha{ki bi}e premijernio prikazanau pozori{tu nadomak holandskog zatvoraSheveningen, u kome se Milo{evi} tre-nutno nalazi. Autor }e sam igrati sve ulo-ge. Na ideju da napi{e komad, do{ao je,kako ka`e, gledaju}i su|enje Milo{evi}ukoje direktno prenosi bosanska TV. Uzornjegove satire je filmski klasik ^arlija^aplina Veliki diktator. „Milo{evi}ev na-stup pred Tribunalom me je fascinirao“,izjavio je Beganovi}. Njegova nameranije da povredi ne~ija ose}anja u konte-kstu krvavog rata me|u balkanskim na-rodima, ve} na~elna kritika rata uop{te inacionalnih podela.

Igor Bauersima postavio je novi ko-mad 69 u [au{pilhaus u Diseldorfu, u ko-me se bavi modernim kanibalizmom,koji je nedavno podigao veliku pra{inu uNema~koj. Naime, krajem pro{le godinenema~ka policija uhapsila je ~etrdeset-jednogodi{njeg mu{karca, koji je ubijao ipotom jeo svoje ljubavnike. On je prekooglasa na internetu prvo uspostavljaokontakte sa mu{karcima, koji su dobro-voljno pristajali da budu `rtve kanibali-zma. Premijera je zakazana za 22. nove-mbar. 69 su zapravo tri vi{ezna~na ko-mada koja stavljaju dru{tvene tabue podznak pitanja, neka vrsta kriminalisti~kepri~e koja oscilira izme|u, kako ka`eautor, inteligentnog zavo|enja, ~istogu`asa i „crnog filma“. Ina~e, Igora Bau-ersimu su 2000. pozori{ni kriti~ari uuglednom nema~kom pozori{nom glasilu„Theater heute“ proglasili najboljim mla-dim autorom godine. Za pozori{te u Di-seldorfu napisao je i postavio ve} neko-liko komada, medju kojima treba napo-menuti „„norway.today““, Varljivo letound Tatu. Igor Bauersima je ina~e po-znato ime u nema~kom pozori{tu. Ro|enje 1964. u Pragu, ali je potom `iveo u[vajcarskoj, gde je studirao arhitekturu,a od 1989. radi kao arhitekta, muzi~ar,filmski i pozori{ni autor.

Reditelj Piter Selers (Peter Sellers)otvorio je 35. Internacionalni teatarskifestival Venecijanskog Bijenala pod na-zivom Vizionari i mirovnjaci. Za ovupriliku Selers je re`irao Otela u kojemigraju glumci iz Pnom Pena (Kambod`a)s Otelom kojeg igra Evropljanin. Rediteljje sagledao Otela koji se na{ao u hiljadugodina staroj kambod`anskoj civilizacijiu kojoj kultura predstavlja nasle|e, aizgovorena re~ postaje simbol. Selersa jezanimao spoj Evrope i Afrike na planuove predstave, kao i isticanje prednostijedne stare i zapostavljene kulture.

Na Festivalu se predstavio i Lemi Po-nifasio, reditelj sa Samoe, koji je re`iraopredstavu Raj, s 19 umetnika sa obli-`njih ostrva. Predstava poku{ava dapomiri urodene nagone sa savremenimnacinom `ivota, tj. oslobodi ljudska telaod uticaja moderne tehnologije i da ihvrati u tradicionalne socijalne odnose.

Pored pozori{nog programa, Festivalje imao i prate}i program – muzi~keradionice (sa ~lanovima benda AsianDub Foundation), radionice pokreta sa

Martinusom Mirotom i Ekom Supriyan-tom iz D`akarte.

Breaking news

Ve} znamo da Tomas Ostermajer(Thomas Ostermeier) ne mo`e bez Ibze-na. Da se ne bi ponavljao u svom mati-~nom pozori{tu u Berlinu - a mo`da i

zbog najavljenog potpunog kresanjadr`avnih subvencija - juna 2004. po-stavice Graditelja Sulnesa u Akademie-teatru, drugoj sceni Burgteatra u Be~u.Ovu dramu Ibzen je napisao rukovode}ise novom psiholo{kom dramaturgijomtada jo{ mladog Knuta Hamsuna, poto-njeg nobelovca, po kojoj drama treba daoslikava i iracionalne sfereljudske du{e.

(Priredila Jovana Popovi})

Pretplatite se naL U D U S

Godišnja pretplata za SRJ - 500,00 din.Dinarski teku}i ra~un:

Savez dramskih umetnika Srbije255-0012640101000-92

(Privredna banka Beograd A.D.)

NOVO!PRIMAMO PRETPLATE IZ INOSTRANSTVA

Godi{nja pretplata - 15,00 EVRA

Devizni `iro ra~un:

5401-VA-1111502

(Privredna banka Beograd A.D.)

PORUD@BENICA

Neopozivo poru~ujem pouze}em slede}a izdanja Saveza dramskih umetnika Srbije:11. Marija Crnobori . . . . . . . . . . . primeraka 12. Mata Miloševi} . . . . . . . . . . . . primeraka 13. Ljiljana Krsti} . . . . . . . . . . . . . primeraka14. Petar Kralj . . . . . . . . . . . . . . . . primeraka15. Olivera Markovi} . . . . . . . . . . . primeraka16. Rade Markovi} . . . . . . . . . . . . primeraka17. Stevan [alaji} . . . . . . . . . . . . . primeraka18. Mira Banjac . . . . . . . . . . . . . . primeraka19. Vlastimir \uza Stojiljkovi} . . . primeraka10. Branka Veselinovi} . . . . . . . . . primeraka11. Stevo @igon . . . . . . . . . . . . . . . primeraka

Poru~ene knjige i PTT troškove plati}u poštaru prilikom preuzimanja

Naru~ilac:

Adresa:

Telefon:

MARIJA CRNOBORIPriredio Aleksandar Milosavljevi}cena: 400 dinara

MATA MILOŠEVI]Priredile:

mr Ksenija Šukuljevi} - Markovi} i Olga Savi}

cena: 400 dinaraLJILJANA KRSTI]Priredila Ognjenka Mili}evi}cena: 400 dinara

PETAR KRALJPriredila Ognjenka Mili}evi}

cena: 400 dinara

RADE MARKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 400 dinara

MIRA BANJACPriredio Zoran Maksimovi}

cena: 400 dinara

Savez dramskih umetnika Srbije, Beograd, Studentski trg 13/VI, 631 464, 631 522, 631 592;

OLIVERA MARKOVI]Priredio Feliks Pa{i}cena: 400 dinara

STEVAN [ALAJI]Priredio Petar Marjanovi}cena: 400 dinara

VLASTIMIR \UZA STOJILJKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 400 dinara

STEVO @IGONPriredio Zoran T. Jovanovi}cena: 400 dinara

BRANKA VESELINOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 400 dinara

LUDUS 109, 110, 111

Oktobar je svake godine u Slovenijiobilje`en teatrom. Bor{tnikov su-sret, naime, trideset i osam godina

okuplja u Mariboru nacionalnu produk-ciju – ponajbolje profesionalne ali iamaterske predstave po izboru selektora– {to daje priliku za dobar uvid u tea-tarska zbivanja. Ove godine manifestaci-ja je osvanula u novom ruhu – uz velikuteatarsku dvoranu koja je jo{ od vremenaToma`a Pandura namijenjena glazbeno-scenskim spektaklima, u funkciju je vra-}ena stara dvorana mariborskog teatra,ona ista koja je desetlje}ima bila dommariborskoj drami i svim gostuju}imansamblima, na ~ijoj su se sceni odigralenezaboravne predstave prvih Bor{tni-kovih sre~anja i gdje su najve}e glu-ma~ke nagrade uru~ene slovenskimkazali{nim umjetnicima.

Ovogodi{nji je program Bor{tnikovasusreta u konkurenciju doveo devetpredstava, ~ak pet iz ljubljanskih teatarate Nove Gorice, Kranja, Koparskog lje-tnog festivala.

Nije mi namjera govoriti o svimpredstavama – neke je vidjela i beogra-dska publika na slovenskim gostovanji-ma, no utisci na neke izvedbe ne blijede,pa se re~enice ni`u same od sebe...

Za mene osobno, najimpresivnija iz-vedba koju sam vidjela borave}i na di-jelu festivala, je „Arabska no~“ kontro-verznog njema~kog dramati~ara Schim-melpfenniga, u re`iji Diega de Breje.Mislim da je i ova predstava Primorskogdramskog gledali{~a iz Nove Goricegostovala i u Beogradu, pa kazali{ni pukzacijelo ima i vlastita sje}anja na spo-menuti naslov. Htjela bih, me|utim, re}ida najsna`niji dojam u ovoj filmskoj dra-mi na daskama, nisu na mene ostavili niglumci, ni scenografija, ni re`ija, negomuzika. Muzika je od samoga po~etkakreirala atmosferu otu|enosti, samo}e,

nemogu}nosti ljudske komunikacije; mu-zika Alda Kumara otvorila je vrata svimvizualnim senzacijama ove predstave –od svjetla koje je magi~no u predstavi iomogu}ava scenografiji da za`ivi, dogluma~ke igre u kojoj mi je ponajmanjebilo va`no {to se govori – va`nije mi jebilo ~uti kako se govori. Glazba-slika-rije~, to je red kojim sam ja zapamtilaovu predstavu {to zavr{ava neo~ekivanoromanti~no: poljupcem, uz glazbu vrhu-naravne ljepote, {to samo naizgled dajenadu, a, u biti, ostavlja gorak okus spo-znaje o gubitku i svoj strahoti nekomu-nikacije.

Policija, bolni~ari,represija...

Germanski autori bili su, izgleda,posebno inspirativni slovenskim reda-teljima ~ije smo predstave gledali ovegodine u Mariboru. Tako je ansambl Slo-venskog mladinskog gledali{~a u re`ijiMatja`a Pograjca igrao Weissov „Progoni smrt Jean-Paula Marata u izvedbi cha-rentonske gluma~ke dru`ine i re`iji go-spodina de Sada“, a ansambl Mini tea-tera iz Ljubljane, u re`iji Ivice Buljana,Walserovu „Snjeguljicu, After Party“.

Pograjc je razigrao ansambl SMG-ado stadija delirija, pri ~emu je imao ~vr-sto upori{te u glazbi neobi~nog orkestrakoji se naziva ^ompe. Peter Weiss te{koda bi se mogao slo`iti s ovom glazbom,koja je mje{avina nekakvog balkanskogrock-folka, ali za ambijent ludnice gotovoda nema bolje glazbene kulise. Ansabl jenevjerojatno fizi~ki spreman na vra-tolomije svake vrste, pritom ple{e i pjevabez ikakva vidljiva napora, a kako jere`ijski predstava vrlo dobro promi-{ljena, gledatelju ne preostaje nego da seprepusti i u`iva. Iz zaigranosti ga mo`eprenuti jedino zlokobni zvuk sirene. Poli-cija, bolni~ari, represija...

Ivica Buljan manje je kriti~ki raspo-lo`en prema dru{tvu, pa se radije bavi

daljnjom sudbinom i budu}no{}u likovaiz jedne od najpoznatijih dje~jih bajki –„Snjeguljice“.

After Party

U predstavi koja bi trebala ispri~ati{to se doga|a s likovima iz pri~e nakonpri~e, nema Patuljaka iako bi oni trebalinastaviti „sretno `ivjeti“, ali su zato tu iKraljica i Kralj, uz Lovca, Snjeguljicu i odabranika njena srca, mla|ahnogPrinca.

Princ je me|utim neki ~udan, ne-spretan, istovremeno boja`ljiv i agresi-van, mladi} – koji se nikako ne mo`eopredijeliti izme|u Snjeguljice i Kraljice,dok je Kraljica spremna na poigravanje sPrincom tek iz nekih spletkarskih pobu-da. Njen je miljenik Lovac, za koga ka`eje „ispod odijela“ daleko zanimljivijimu{karac od Princa.

Snjeguljica se isprva ~ini naivnom,pomalo neuroti~nom a kasnije i vijogla-vom djevojkom nezahvalne prirode -}udljiva je i ~esto namrgo|ena bez o~itarazloga (mo`da se izme|u kraja origi-nalne pri~e i „after party-a“ dogodilo jo{ne{to, za sada skriveno, a {to Buljan~uva za neku novu „Snjeguljicu - BeforeAfter Party“?). Jer dok pristaje ili odbijaPrin~evo udvaranje, ona istovremenoo~ijuka i s ponekim od glazbenika.

Uop}e uzev{i, odnosi me|u likovimavrlo su nepredvidljivi, a to i daje dra`predstavi, koju prati stalna zvu~nakulisa jazz-trija koji i fizi~ki sudjeluje upredstavi: glazbenici ~itaju didaskalije, apovremenim „Haj-ho, Haj-ho...“ ~ine hu-mornu poveznicu s poznatim nam dje-lovima bajke.

Sto minuta

Muzika je inspiracija sve tri vi|enepredstave, a moglo bi se re}i da je istislu~aj i s najnovijom predstavom Toma`a

Pandura, koja se – kao izniman kulturnidoga|aj – igra u studijima Viba filma uLjubljani.

Iako Pandur tvrdi da pri stvaranju„Sto minuta“ materijal crpi iz romana„Bra}a Karamazovi“ Dostojevskog, jasam ovu predstavu sagledala kao podostaudaljenu od knji`evnog predlo{ka iako senaznake definitivno dade uo~iti. Predsta-va je vo|ena muzikom Richarda Horowi-tza, ne{to je izbor, negdje se radi o izvo-rnoj glazbi, no ona diktira raspolo`enje...

Naravno, Pandur i ovom prilikomnajve}e gluma~ke zadatke daje onimakoji ga inspiriraju. To je Livio Badurina,koji po tre}i put u svojoj karijeri igraAljo{u, zatim Olga Pakalovi} koja je Li-za, ali najatraktivnija je rola pripala (iliju je ona sama uzela i iz nje napravilaatrakciju) Sonji Vuki~evi}.

Bra}a Karamazovi – igraju ih jo{, uzLivia Badurinu i Goran [u{ljik, koji sudobro i pojavno odabrani kao prava bra-}a, te Sebastian Cavazza kao najstarijiKaramazov – prolaze, kroz stotinu mi-nuta predstave, sve klju~ne scene novijepovijesti Europe. Vo|eni prirodom svojihkaraktera, to je ono {to Pandur zadr`avaod Dostojevskog, oni se pona{aju pri-mjereno povijesnom trenutku, igraju}ina najneobi~nije i neo~ekivane karte.Pritom Pandur koristi sve mogu}nostiscenografije Marka Japelja, koja je u biti,staklena pozornica, podsvjetljena pravi-lno raspore|enim neonskim cijevima, a u

dubini ome|ena kvrgavim zidom, koji }eaktere zato~iti unutar njihove svijesti,ma u kojem se vremenu na{li. Kostimeprimjerene zahtjevima teksta i re`ije To-ma`a Pandura, potpisala je Jelena Pro-kovi}.

Uz neobuzdanog Gorana [u{ljika,~iji Ivan smatra da je tamo gdje stoji on –sve dozvoljeno, suptilnog ali robustnogSebastiana Cavazzu ~iji }e Dmitrij re}i:„Kada se vrag bori s Bogom, bojno poljepostaje ljudsko srce“, Badurininog Aljo{ukoji „vidi vrijeme“ i prijatelja, studenta,slugu, u tuma~enju Felixa Strobela, `e-nski su likovi tu kao ilustracija kr~me isvih kr~mi u klju~nim trenucima `ivotamu{karaca. Impresivna je scena cijepa-nja panja koji silnom energijom rasta~eCavazza (Dmitrij), kontrastirana bjeli-nom tijela Hristine Popovi}. Sjekira iikona. I razuzdana pa poni`ena `ena uizvedbi Vesne Milek. I sretna, usli{enaLiza Olge Pakalovi}... Sve su to razli~italica iste prirode, prirode @ene.

Smrt Labuda

Sa Sonjom Vuki}evi}, me|utim, ulo-ga po~iva na inspiraciji. Ona je oli~enjesvih potro{enih `ena, ljubavnica, majki,ona je u ovoj predstavi Rusija sama... Danije bilo anga`mana Sonje Vuki~evi},sigurna sam, ne bi bilo ni Smrti labuda,{to predstavlja najemotivniji prizor pred-stave.

Bra}a odjevena u pa~ke, i Sonja kaoumiru}i Labud: ruke su apsolutno la-bu|a krila, to su ruke balerine u najbo-ljem izdanju, tijelo je me|utim ve} dalosvoje i to je onaj potresni kontrast krilimakoja ne}e poletjeti. A na nogama – vojni-~ke ~izme. U toj kombinaciji groteskno aistovremeno potresno izgledaju drhtajiumiru}e ptice, posljednji trzaji bi}a kojenas gleda onim razroga~enim, zelenimo~ima Sonje Vuki~evi}.

Kad umre Labud, bra}a donose svojepa~ke i pola`u ih kao vijence na umrlotijelo. Mrtvu Rusiju. Umrlu Europu. Uzmuziku ^ajkovskog, koja „dere“ najve-}im decibelima koje ljudsko uho mo`epodnijeti...

Pandurov teatar uvodi nas u svojsvijet enigmatskim tekstom: „Velika so-ba. Puna ljudi. Svih vrsta. Svi su stigli uistu zgradu u, manje-vi{e, isto vrijeme. Isvi su bili slobodni. I svi su sebi postavl-jali isto pitanje: [to je iza zavjese?“

Odgovor se name}e sam po sebi: Stot-inu minuta u kojima `ivi i propada Starikontinent. Onako kako to vidiToma` Pandur.

31

EX YU

Bra}a odjevena u

pa~ke i Sonja kao

umiru}i Labud: ruke

su definitivno labu-

|a krila, to su ruke

balerine u najboljem

izdanju, tijelo je me-

|utim ve} dalo svoje

i to je onaj potresni

kontrast krilima koja

ne}e poletjeti. A na

nogama – vojni~ke

~izme. U toj kombi-

naciji groteskno a

istovremeno potre-

sno izgledaju drhtaji

umiru}e ptice, po-

sljednji trzaji bi}a

koje nas gleda onim

razroga~enim, zele-

nim o~ima Sonje Vu-

ki~evi}

BOR[TNIKOV SUSRET I NOVA PREDSTAVA TOMA@A PANDURASvje t lana Hr ibar

LLiivviioo BBaadduurriinnaa,, GGoorraann [[uu{{lljjiikk ii SSeebbaassttiiaann CCaavvaazzzzaa uu pprreeddssttaavvii SSttoo mmiinnuuttaa

UUllooggaa ppoo~~iivvaa nnaa iinnssppiirraacciijjii:: SSoonnjjaa VVuukkii}}eevvii}}

Nakon tri izvo|enja Filozofa na 37.Bitefu Jozef Na| je otputovao uHrvatsku da bi s Teatrom Vidi iz

Lozane u~estvovao na Festivalu svetskogpozori{ta. U njegovoj re`iji i koreografiji,a na sceni Zagreba~kog kazali{ta mladihizvedena je predstava Nema vi{e neba. Iova koreografija je sastavljena od malihskica, zapisa, sitnih marginalija, intelek-tualnih segmenata, koji se bez spletabiografskih podataka, artisti~kih refer-enca i veza iz predistorije, ne mogu dokraja i{~itati. Na|ove koordinate ~ini,kao prvo, poznanstvo s francuskim sa-moukim slikarom Balthusom (1908-2001), kontraverznom osobom, najpoz-natiji po nevino-perverznom portretisan-ju devojaka koje su tek iskora~ile iz de-tinjstva. Prilikom jedne posete, Balthus,tada ve} u poznim godinama, rekao jeNa|u da malo ljudi zna da je Artostra{no povredio glavu prilikom pada sastepenica, a ceo njegov manifest o Po-zori{tu okrutnosti napisan je posle togpada. Nema vi{e neba sastavljena je odsna`nih asocijacija na Balthusove slike,u kojem preovla|uju mat prigu{eni to-novi, snovita atmosfera s likovima koji suindiferentni jedni prema drugima, odsegmenata Artoovog `ivota, te autobi-ografskih delova Balthusovog `ivota ~ijaje majka bila ljubavnica slavnog Rilkeaa ~iji su meditativni i elegi~ni stihovi oljubavi, starenju i smrti tako|e nadah-nuli Na|a.

Premijerom Horvatovih Kazimira iKaroline u re`ija Edvarda Milera za-po~ela je nova sezona Drame zagre-ba~kog Hrvatskog narodnog kazali{ta.Oktobarfest u Minhenu 1929, u vremesvetske gospodarske krize, mesto je rad-nje ‘balade o tihoj tuzi...’ a akteri su ne-zaposleni voza~ i njegova verenica. Na-mera reditelja bila je prona}i paraleleizme|u Horvatovog teksta koji se odigra-va u svetu zate~enom pred doga|ajimakoji }e izmeniti izgled Evrope i opteretitije mnogim ratovima, i haoti~ne savre-menosti, i na osnovu podcrtavanju tihsli~nosti ispisati pozori{ni doga|aj rele-vantan o~ekivanju ovoga vremena. Na-slovne uloge tuma~e Alma Prica i FranjoKuhar.

Alma Prica, Goran Grgi}, Dubravka[eparovi}-Mu{ovi}, Neven Belamari},Suzana Ba~i}, Andrej Barbanov, Ika[komrlj, Dijana Kosec-Bourek i Ivo Kne-zovi} dobitnici su godi{njih nagrada Hr-vatskoga narodnoga kazali{ta u Zagrebukoje su dodeljene sredinom oktobra.Tako|e, na izlo`bi u foajeu HNK-a po-vodom postavljanja francuskih pisaca naovoj sceni utvr|eno je da u periodu 1922-2002 od 136 naslova ~ak 21 pripadaMolijeru.

U hrvatskoj {tampi vodi se polemikao budu}nosti HNK, koje, kao i ve}inanacionalnih teatara u tranziciji, kuburi svi{kom zaposlenih, zavisi od nedovoljnihdr`avnih dotacija i duguje 5 milionakuna! Ali i pored svega za ovu sezonu n-ajavljeno je ~ak 14 premijera. Posle 15-ak godina beogradski hitmaker Du{anKova~evi} vratio se na pozornicu Sa-tiri~nog kazali{ta „Kerempuh”, i to s cr-nom komedijom Balkanski {pijun (1983)u adaptaciji i re`iji Mustafe Nadarevi}a.Pozori{te koje je poznato po punim sala-ma zapo~elo je sezonu dobitnom kombi-nacijom koju ~ine dramski pisac neo-sporne reputacije, i Nadarevi}eva po-go|ena i aktualizovana transpozicija ko-mada u Hrvatsku danas. Iako je predlo-`ak obe}avaju}i, Nadarevi} je osmislionekoliko dobro vo|enih poteza. Inverzija

uloga i promena imena (Ilija ^vorovi},lovac na {pijuna u zagreba~koj insenaci-ji postaje `ena Milica [afranek, a njego-va supruga Danica – Mili~in mu` i pa-pu~ar po zanimanju Lojza [afranek),dala je sasvim novi ton predstavi i pros-tor igre bogato otvorio na privatnomplanu, kao mestu bra~nog borili{ta i mu-~ili{ta.

Promenjene su i razne politi~ke, na-cionalne i socijalne implikacije, supru`-nici su se sreli na izgradnji auto-putaBratstvo-jedinstvo, Milica je srpske na-cionalnosti iz Kaknja, a idol njene mla-dosti nije Staljin ve} Tito. Ukratko, svelokalizacije i preno{enje na hrvatskiteren ispunjen njihovim aferama i pris-lu{kivanjima, provedene su s punomuverljivo{}u i satiri~nim tonom, {to u istovreme intrigira i zabavlja.

Rediteljsko odmereno nizanje prizo-ra, kojima zamra~enja slu`e da se gle-daoci odmore od smeha, karakteri{e pro-mi{ljenost i ekonomi~nost, dok scenu ikostime (potpisuje ih Slavica Radovi})kao i funkcionalnu muziku u izboru Ma-ria Mirkovi}a i Mateja Me{trovi}a krasisvrhovitost do najmanjeg detalja. A kakoveli kritika Nadarevi}eva predstava nijeishitrena i na brzinu ‘sklepana’ premije-ra, na koje su navikli u hrvatskomteatru.

Zagreba~ki Balkanski {pijun po~iva,`ivi i zahvaljuje scensku uverljivostinterpretativnoj eruptivnosti sjajne Eli-zabete Kuki} u glavnoj ulozi. Ona bes-pogovorno nosi pantalone u ku}i i sili-nom buldo`era ru{i pred sobom krhkiautoritet svog mu`a ‘ku}ne pomo}nice’,(jedna od najboljih uloga Ede Vuji}a).Grade}i bezobzirni lik, slep na stvarnostoko sebe, veran svojim idealima i upla-{en strahovima u kojima se prelamajupro{lost i sada{njost, Kuki} karikira Mi-licu ne ostavljaju}i mesta tragi~nim igrotesknim tonovima. Njena `ena agenti‘ku}ne proizvodnje’, daleko je opasnija izavedenija od svog papirnog predlo{ka,pa i mu{kih prethodnika koji su tuma~iliistu ulogu. To je dodatni kvalitet i klju~nanovina ~itanja komada u kojem su pro-menjeni odnosi i pozicije ostalih likova.Tako je i brat \ura u preciznom tuma-~enju Mustafe Nadarevi}a, velikim de-lom zasenjen iluzornim idejama, na gra-nici totalnog ludila, agresivne i vulgarnesestre, {to mu je dalo mogu}nost da svojudevijaciju sastavlja uti{anim tonovima,tek na rubu psihi~ke eksplozije. Balkan-ski {pijun, ve~na pri~a o zaverama u vla-stitom dvori{tu, i velikom strahu kaomanipulatoru malih ljudi, predstava jena koju se, kao preporuka, mo`e zalepitietiketa – urnebesna komedija.

Hrvatsku verziju Dame u nevoljiAlana Oukbornea (Ayckbournea) re`iraoje Relja Ba{i} u Maloj dvorani „Lisins-ki”. Re~ je o tre}em delu triptiha RolePlay koji je s velikim uspehom prikazanpro{le godine u Londonu, u re`iji autora.U `ivot mladih zaru~nika koji namer-avaju obavestiti roditelje o ven~anjuume{a se sudbina koja u maniru trilera

njihove ko{marne snove pretvori u balonod sapunice. Iako se Ba{i} nije najboljesna{ao u ulozi reditelja predstavu su‘izvukli’ Ljubomir Kapor, Vanja Drah ivrsna komi~arka Lela Margiti}.

Osim HNK-a jo{ jedno zagreba~kopozori{te ima problema s opstankom.Ogor~en na dosada{njeg izvo|a~a radovana rekonstrukciji Zagreba~kog kazali{tamladih i ignorisanje Grada, upravnikSlobodan [najder izjavio je da bi jediniradikalan potez bio zatvaranje Pozori{ta.No, uprkos problema [najder se ne odri~e

skupih i ambicioznih projekata. Tako seu novom repertoaru o~ekuju dve istori-jsko-politi~ke predstave – Veliki bijelizec Ivice Kun~evi}a, po tekstu IvanaVidi}a o Tu|manovoj eri u Hrvatskoj, tePeto evan|elje po motivima dnevni~keproze Konclogor na Savi Ilije Jakovlje-vi}a u adaptaciji [najdera. PremijeraPetog evan|elja bi}e u Nema~koj, povo-dom obele`avanja godi{njice oslobo|enjaAu{vica.(Priredila Aleksandra Jak{i})

32

EX YU

LUDUS 109, 110, 111

Kazali{ne vesti iz Hrvatske

U ZNAKU BALKANSKOG [PIJUNA

UMariboru je od 18. do 29. oktobraodr`an 38. festival Bor{tnikovosre~anje. U takmi~arskom pro-

gramu festivala u~estvovalo je devetpredstava: Zlo~in i kazna u re`iji Janu{aKice i izvo|enju Primorskega poletnegafestivala Koper; Via Negativa, prvi od-vod: Jeza u re`iji Bojana Jablanovca iizvo|enju Kulturnega dru{tva B-51 izLjubljane; Ro|endanska zabava u re`ijiVita Taufera Pre{ernovega gledali{~aKranj; San letnje no}i u re`iji Janu{a Ki-

ce Primorskega dramskega gledali{~aNova Gorica; Arabska no} u re`iji DiegaDe Brea PDG-a Nova Gorica; Preganjan-je na smrt @an-Pol Marata u re`ijiMatja`a Pograjca Slovenskega mladin-skega gledali{~a Ljubljana, Schneewi-ttchen after-party u re`iji Ivice BuljanaMini teatra Cankarevog doma u Ljubl-jani, Popravitelj sveta u re`iji Du{anaMlakarja Drame SNG-a Ljubljana; Predizlaskom sunca u re`iji Eduarda Mileratako|e u izvo|enju ljubljanske Drame.

Tre}a premijera u sezoni a prva namaloj sceni Mestnega gledali{~a ljub-

ljanskega je komedija Hari i Sam razgo-varaju. Delo mlade ameri~ke autorkeKaren Elison je re`irao Gregor ^u{in,ina~e glumac koji tuma~u ulogu Harija,dok reditelj Ja{a Jamnik igra Sema.Komedija ove mlade spisateljice iz 1994.uvr{tena je me|u sto najboljih mu{kihdijaloga. Hari i Sem su najbolji prijateljikoji uglavnom razgovaraju o pivu. KadaHariju nestane re~i, Sem mora nastavitikonverzaciju. Raspon razgovora se`e odsvakida{njih ili aktuelnih tema, do temakrajnje ljudskih, i onih koje ~ine prij-ateljstvo.

Na 43. Mess-u Drama SNG-a u~e-stvovala je sa Molijerovom [kolom za`ene u re`iji Mateje Kole`nika.

Mladinsko gledali{~e je letos gosto-valo na Kubi sa predstavom Ko se bojiTenesi Vilijamsa u re`iji Matja`a Pogra-jca. Gostovanje je progla{eno kulturnimdoga|ajem sezone u Havani.

U Slovenskom mladinskom gleda-li{~u Niko Gor{i~ je proslavio {ezdesetiro|endan. Ovaj poznati glumac je izme|uostalih igrao i kod Ljubi{e Risti}a, Du-{ana Jovanovi}a, Pandura, Ma|elija,Taufera, Milera...

(Priredila Aleksandra Jak{i})

Vesti iz Slovenije

GOR[I^ NAPUNIO [EZDESET GODINA

PPrraazznniinnaa kkaaoo mmeessttoo ookkuupplljjaannjjaa:: SSiinnii{{aa PPooppoovvii}} ii AAllmmaa PPrriiccaa uu KKaazziimmiirruu ii KKaarroolliinnii

SSmmrrttoonnoossnnee oobbmmaannee:: AAnniittaa MMaattii}} ii EElliizzaabbeettaa KKuukkii}} uu BBaallkkaannsskkoomm {{ppiijjuunnuu

LUDUS 109, 110, 11133

EX YU

Scena Turska drama pri Narodnomteatru sa nacionalnim programimaotvorila je sezonu Mro`ekovim ko-

madom Kukavica na granici u re`iji Ju-d`ana Ertala. Na istoj sceni reditelj Slo-bodan Unkovski trebalo je da re`ira pra-izvedbu novog komada Gorana Ste-fanovskog Anastazija. Pisac je zahtevaoda makedonska praizvedba mora biti ure`iji Unkovskog, koji je odbio ponudujer, kako ka`e, u Makedoniji nema uslo-va za rad. Ina~e na ovoj sceni }e [ek-spirovu Buru raditi Aleksandar Popovs-ki, a komad Ali{ Huseina SulejmanaLjup~o Gorgijevski (reditelj bitefovskepredstave Pare su ubistvo).

Odmah nakon gostovanja na 37. Bi-tefu, Narodni teatar Bitola je sa pred-stavom Pare su ubistvo nastavio gosto-vanja i to u Torontu.

U Narodnom teatru „Vojdan ^erno-drinski“ u Prilepu po~ele su probe Sa-tirikona ili Velike gozbe Rusomira Bog-danovskog u re`iji Kirila Petreskog. Re~je o dramatizaciji ~uvenog anti~kog ro-mana ~iji je autor Petronije Arbiter.

Vele{ki teatar i dalje ~eka po~etakgradnje.

Makedonsko Ministarstvo za kulturunezadovoljno je radom pojedinih teatara,pogotovo rada Drame pri Makedonskomnarodnom teatru. Re~ je o ponovnomodlaganju premijere Franke{tajn Meri[eli zbog nemogu}nosti uskla|ivanjatermina sa bugarskim rediteljem Alek-sandra Morfova. Dizajner predstave jeAngelina Atlagi}.

U kumanovskom Narodnom teatruizveden je komad Sud Kole ^a{ulea ure`iji Vladimira Talevskog. Re~ je ointelektualno-verbalnoj drami me|u sled-benicima i predstavnicima Ideje. Redi-teljska koncepcija je bazirana na kombi-naciji dijaloga i fizi~kog teatra koji pred-stavi daje prizvuk ritualnog teatra. Glav-ni lik Temelenko, kojeg kroz celu pred-stavu uverljivo tuma~i Ilija Strumeni-kovski, je ~ovek koji je osu|en kao navod-ni izdajnik a do kraja veran Ideji.

Gorgi Jolevski, glumac MNT-a, glu-mac sa ~udesnom mo}i transformacije,vratio se na scenu ulogom Kapetana uBihnerovom Vojceku u re`iji Bore Dra{-kovi}a. Tokom rada na komadu dopalamu se Dra{kovi}eva predanost pozori{tukao i velika ljubav prema glumcima. Bilaim je novina, kako ka`e, to {to je reditelj

imao veliku odgovornost prema akteri-ma i terao ih da ono {to su radili kodku}e poka`u na sceni. Jolevski je zavreme svog mandata direktora DrameMNT-a bio i organizator konkursa zadoma}e tekstove mladih autora jersmatra da je jedan od glavnih problemamakedonskom pozori{ta nedostatakdoma}eg, savremenog teksta.

U predstavi Dramskog teatra iz Sko-plja Padot na nevinosta Vasilija Sigare-va, dobro poznatog Koljadinog u~enika,re~ je o mladom ~oveku u vremenu da-na{njem punom konfuzije koju je rediteljpretvorio u globalnu sliku `ivota mladih.U tom procesu koristio je tehni~kemogu}nosti prethodno snimljenih scenapa reprodukovanih na pozornici i trenut-no sniman subjektivni pogled glavnogaktera kojem je kamera postavljena naglavu. Komad je re`irao mladi DejanProjkovski koji pokazuje da se ova dvavida umetni~kog izra`avanja (pozori{te ifilm) mogu koristiti zajedno.

Na sceni istog pozori{ta tokom okto-bra gostovale su dve predstave Mestnogledali{~e ljubljansko, i to [ekspirovaBogojavljenska no} u re`iji SlobodanaUnkovskog i Bergmanove Scene iz bra~-nog `ivota u re`iji Mileta Koruna.

Po~etkom oktobra u Centru za kul-turu „Trajko Prokopiev“ u Prilepu odr-

`an je festival „Dani komedije“ na kojemsu izme|u ostalih u~estvovale predstave:@ivot je lep iz [tipskog teatra, Sabirnicentar iz Prilepa, Sumnjivo lice SNP-a izNovog Sada, Lisistrata Vele{kog teatra...Festival je revijalnog tipa.

Naroden teatar Bitola takmi~io se na43. MESS-u sa predstavom Antigona, sakojom je poslednjih dana oktobra gosto-vao i u Narodnom pozori{tu u Beogradu.Sofoklovu dramu adaptirao je i re`iraoNikita Milivojevi}. Nikita zbivanje oveanti~ke drame preme{ta u sada{njost umilitantno okru`enje koje je i daljesvojstveno ovim prostorima (pored toga{to je tema uvek aktuelna). Scenografiju

Pozori{ne vesti iz Makedonije

VAZDA AKTUELNA KLASIKA

~ine sanduci oru`ja i carstvo Hada.Reditelj koristi strukturu i elemente an-ti~ke tragedije – ritam, tu`aljku kao oblikobredne pesme, patnju, glasnikovasaop{tenja, tragi~ki kraj, jedinstvo vre-mena i radnje... Ali vr{i i nekaprilago|avanja i dopisivanja, {to komad~ini sa`etijim, dinami~nijim. Samo {to nakraju nema Aristotelove katarze ve} osta-ju mu~nina i bezna|e. Iako je ova Antigo-na savremena ipak su u prvom planunjena univerzalna zna~enja, jer bilo gde,nalaze se ljudi koji pate, bezrazlo`noumiru...(Priredila Aleksandra Jak{i})

Sredinom oktobra u Narodnom po-zori{tu Sarajevo otvoren je 43. in-ternacionalni teatarski festival

MESS. Festival je otvorila Ines Fancovi},glumica koja je pratila sve ~etrdeset dvesezone MESS-a, a ove je godine obele`ilai svoj veliki jubilej, 60 godina rada napozori{noj sceni. U okviru ovogodi{njegMESS-a izvedeno je 16 predstava iz 12zemalja sveta, od toga 14 u takmi~ar-skom programu, dok su dve festivalskepremijere. Prve festivalske ve~eri pred-stavila se bugarska trupa Los Paranoiaspredstavom Ritam u re`iji Andreja Ba-tashofa, i premijerno je izveden Po-

ru~nik od Ini{mora u re`iji Jan-Viljemvan den Bo{a. Na MESS-u su izvedeni i:Ptice Sarajeva u re`iji Harisa Burine,Poljaci po Marku Martineliju, Hamlet ure`iji Nikolasa [temana (pobednik 36.Bitefa), Milerov Kvartet V2.0 u re`ijiIvana Talijan~i}a, [najderov Kamov,smrtopis u re`iji Branka Brezovca, Ge-tting Horny Bacchae [andora Zostera,^e`nja i smrt Silvije Plat u re`iji JernejaLorenca (pobedni~ka predstava na slo-vena~kom festivalu Ex ponto), Antigonau re`iji Nikite Milivojevi}a, Kralj EdipOskarasa Kor{unovasa, [kola za `eneMateja Kole`nika, Prizori iz srednje-evropskog `ivota Oprinski i Mazurkievi~,Mera za meru po Ale{u Kurtu i SmrtKri{ne u re`iji Pitera Bruka.

Po re~ima direktora festivala, DinaMustafi}a, MESS je i ove godine ostaootvoren ka svim savremenim kretanjimasvetskog pozori{ta, predstavljaju}i festi-val otvorenih formi, koji pro{iruje hori-zonte percepcije. Kulminacija ovogodi{njesmotre je gostovanje Pitera Bruka, ve-likog maga koji je ostao veran principuistra`ivanja u pozori{tu. Festival je zat-voren performansom Pitera [umana uBo{nja~kom institutu.

Premijerom predstave Kraljice Dar-ka Luki}a u re`iji Ka}e Dori}, Sarajevskiratni teatar SARTR po~eo je novu sezonu.Predstava je posve}ena nedavno premi-nulom reditelju Dubravku Bibanovi}u.Tri mlade glumice, Ana Vilenica, MajaSalki} i Sabina Bambur su pred sara-jevskom teatarskom publikom ispri~alepri~u o sudbinama triju `ena, svodnici,glumici i ~ista~ici, koje otkrivaju istinu omarginalizaciji `ena i `enskih tema, teodnosa dru{tva prema njima. Komad jeura|en kabaretski tj. re~ je o kabareu kojije i kriti~an, koji se i ruga, provocira iupozorava, ali koji je i aktuelno politi~an.Rediteljka je posle premijere izjavila:

„U`ivale smo dok smo radile na pred-stavi. Mislim da je publika ovaj putzaista bila ~etvrti sudionik na sceni.Vidim da su mnogi iza{li potreseni i o~itoje da ih je problem izbjegli{tva o kojem,izme|u ostalog, govori ova predstavadirnuo”. Autor songova Safet Plakaloistakao je da je kabare novi `anr koji suhteli da ispitaju, da istovremeno o jednojozbiljnoj i stalno prisutnoj temi progov-ore na jedan lak{i na~in u smisluemotivnog diskursa publike.

Novi dramski projekt Narodnog po-zori{ta Sarajevo je komad Soba kojiprema tekstu Irfana Horozovi}a re`iraGradimir Gojer. Reditelj ka`e da u tekstuove groteske ima oznaka koja ka`e da sesve de{ava u negromanskoj kugli i da }eoni prese}i tu kuglu i na trenutak zavir-iti sa gledaocima u unutra{njost sobe ukojoj se de{ava da osoba odlazi u nebo.Gojer dodaje da je prili~no adaptirao

Horozovi}ev tekst u kojem je bilo mnogofilozofsko-poetskih pasa`a, kako bi seomogu}ila efektna teatarska radnja,odnosno dinamika i ritam komada. Sobaje eminentno gluma~ka predstava, ukojoj uloge ostvaruju glumci tri ge-neracije.

Narodno pozori{te Republike Srpskeulazi u 74. sezonu. Zbog radova koji seposlednjih meseci vr{e na objektupozori{ta, ove godine mogu}e je da }e sepremijere odre|enih predstava prolongi-rati. Pored toga, sezonu otvara porodi~nadrama Gospo|a Olga Milutina Boji}a a ure`iji Nikole Pejakovi}a. Jedna od ulogapoverena je i prvaku NP RS \or|u Mar-kovi}u koji ka`e da je glavni adut koma-da reditelj Pejakovi} koji se poslednjihgodina vi{e bavi glumom. Uloge su po-deljene na {est lica.

20. susret pozori{ta BiH odr`ava seod 1. do 9. novembra u Br~kom. Selektorsusreta, prof. dr Sr|an Vukadinovi}, iza-

Pozori{ne novosti iz BiHSA 43. MESS-A

brao je: Tvr|avu u re`iji Sulejmana Ku-pusovi}a sarajevskog Narodnog pozori{ta;Kraljice, u re`iji Ka}e Dori} teatraSARTR; Sulejman Kupusovi} re`irao jepredstavu To u izvo|enju Kamernogteatra 55 iz Sarajeva; pro{logodi{njilaureat susreta, Teatar Kabare iz Tuzle,odigra}e predstavu Novi `ivot u re`ijiVlade Kero{evi}a; Teatar mladih izMostara odigra}e predstavu KatarinaKosa~a - Poslednja ve~era u re`iji Seada iTanje Mileti}-Oru~evi}; Narodno pozori{teiz Tuzle igra}e predstavu Te sjajne godineopsade u re`iji Adisa Bakra~a i NP RS izBanja Luke u Br~ko dolazi sa Gospo|aOlgom u re`iji Nikole Pejakovi}a.

Tokom oktobra pozori{ne scene jezauvek napustio doajen bosanskohercego-va~kog glumi{ta Uro{ Kravlja~a.(Priredila Aleksandra Jak{i})

SSttaallnnoo aakkttuueellnnaa „„AAnnttiiggoonnaa““,, uu rree`̀iijjii NNiikkiittee MMiilliivvoojjeevvii}}aa

[[nnaajjddeerroovv „„KKaammoovv,, ssmmrrttooppiiss”” nnaa ssaarraajjeevvsskkoomm MMeessss--uuSekretarijat za

kulturu

Skupštine grada

Beograda

usrdno dariva

svoje jedine

pozorišne

novine.

„Ludus“

uzvra}a s

blagodarnoš}u.

34

Romsko pozori{te

LUDUS 109, 110, 111

mom imali pozitivan uticaj na odnos pre-ma Romima u celini. Morala im je bitipriznata bar ~injenica da su izuzetnodaroviti za pesmu i igru.

Moj slede}i susret s romskim pozo-ri{tem bio je moj izbor pozori{ta „LaCuadra“ iz Sevilje, godine 1972. za 6.Bitef. Sada je ve} bila re~ o pozori{tusasvim u trendu novog pozori{ta, na ni-vou najboljih eksperimentalnih teataratih 60, 70-tih godina pro{log veka, `urimda naglasim, s originalno{}u koju jenosio i nosi osniva~ i reditelj tog pozori{taSalvador Tavora.

Paradoksalno, ovo dragoceno romskopozori{te, koje je odigralo zna~ajnu uloguu novom pristupu romskoj pozori{nojgra|i i njihovom novom mi{ljenju, nijeigralo predstave na romskom. Postoji jo{jedan apsurd: u [paniji, koja je u na{ojsvesti zemlja u kojoj je izvesno sa~uvanamuzi~ka i plesna tradicija Roma, pa iose}anje kulturne i nacionalne pripa-dnosti Romima, nije sa~uvan jezik. Sa~u-vane su samo pojedine romske re~i me|uonima u [paniji koji sebe smatraju Ro-mima, a i jesu poreklom Romi. Sli~no je ikako je me|u njujor{kim Jevrejima, kojigovore engleski, sa~uvano dosta jidi{re~i, a ve}ina njih ne zna taj jezik bazi-ran na nema~kom u jevrejskoj enklavi.

Slede}a faza razvoja romskog teatrau Evropi je pojava Rahima Burhana iTeatra „Pralipe“ u Skoplju. Na talasuideje o multikulturalnosti, koja je bilaprogla{ena i u velikoj meri po{tovana umultikulturalnoj Makedoniji u okvirudruge Jugoslavije, osnovano je Pozori{temanjina, u ~ijem sastavu je postojaoalbanski, turski i romski ansambl. Odpo~etka romski ansambl je vodio RahimBurhan s izuzetnom sve{}u kojim putemtreba da po|e izvorno romsko pozori{te.Na po~etku nije imao nikakav neposre-dni kontakt sa Salvadorom Tavorom i LaCuadrom, ali Teatar Roma „Pralipe“ bioje bitan korak napred i u odnosu na LaCuadru, jer je igrao predstave na ro-mskom.

I ne samo to. Teatar Rahima Burha-na je oslu{kivao, preko Bitefa i mimoBitefa, {ta se de{ava u tada{njem sve-tskom modernom teatru. On je u okvirutog modernog nemimeti~kog idioma stva-rao romsko pozori{te koje je koristiloslutnju o dubokim mitskim korenimaromskog naroda i njegovog umetni~kogbi}a. I kao {to u muzici nije lako pro-niknuti u najstariji muzi~ki sloj koji bibio ~isto romski melos iz indijske prado-movine u okolini Kanau|a, tako i u igridana{njih Roma u svetu nije lako pro-na}i ~isti praiskonski romski supstrat,mada se mo`e nazreti. Burhan je svojomintuicijom i darom i nekom ~istotom pri-stupa i verom u uspeh, postigao da i mipublika i stru~njaci poverujemo da je onmaksimalno mogu}no prodro u najstarijisloj romskog nasle|a.

Celokupna njegova velika pozori{naavantura, od Skoplja preko Milhajma iKelna, je ogroman opus, uz sve stvara-la~ke i organizacione muke. Burhanovirezultati su nasle|e koje ni jedno romskopozori{te u svetu ne}e mo}i mimoi}i kaoprve aproksimacije u tom traganju zaiskonskim i mitskim u savremenom ro-mskom teatru.

Kad se od njega odvojio njegovdugogodi{nji najbli`i saradnik Ne|oOsman, glumac i igra~, jedinstveni Rom svisokim pozori{nim akademskim obra-zovanjem, on je svakako nastavio darazvija ono za ~im su oni zajedno (a Os-man kao glavni glumac Teatra „Pra-

OD FOLKLORA DO MITAJovan ¬ i r i lov

Istim redom kako sam, u svom rela-tivno dugom pozori{nom iskustvu,saznavao o romskom pozori{tu, po-

javljivalo se, razvijalo i napredovaloromsko pozori{te od XX veka do danas.Bio je to put od folklornog romskogpozori{ta do pozori{ta Roma svesnihmodernog idioma u razvoju scenskihumetnosti u svetu.

Za mene, kao gledaoca, to je susretod ciganskog Teatra „Romen“ u Moskvi(osnovan kao Indijsko-romski studio1931, slu~ajem godine mog ro|enja),preko romskih teatara novog izraza kojesam selektovao za Bitef, do dublje stvar-ala~ke saradnje s romskim trupama po-slednjih godina i izvan Bitefa. Veoma jekarakteristi~no da sam u drugoj polovini50-tih godina pro{log veka prvo videopozori{te koje se zvalo cigansko, ali supredstave bile na ruskom, osim pesamakoje su uglavnom bile na ruskom, alikatkad i romskom. Tad jo{ nismo ni znalida je politi~ki korektno Cigane zvatiRomima. Mada je ve} u samom naslovupostojalo dvojstvo - Cigansko pozori{te,imalo je i danas ima dodatak „Romen“,{to zna~i da je to ve} tada bilo politi~kikorektno.

Uzgred, veliki svetski romolog Ma-rsel Kurtijade obja{njava da ni nazivCigani nije etimolo{ki uvredljiv jer poti~eod gr~ke re~i koja zna~i „nedodirljiv“,verovatno u istom smislu po kojem sezvala nedodirljiva najni`a indijska ka-sta. Po mom mi{ljenju, ni to nije ba{ po-hvalan termin. No, da li neki narod ilietni~ka zajednica smatra da je njihovnaziv uvredljiv, kriterijum je sam tajnarod, a ne mi koji ih nekim nemilimimenom zovemo. Takav je slu~aj i s ime-nom Albanaca. Oni smatraju da mi valjada ih zovemo Albanci a ne [iptari, kakooni sebe zovu, istina s jo{ jednim sugla-snikom „k“ posle prvog slova - [kiptari.

Zanimljivo je da Romima ne smetaupotreba imena i prideva Ciganin, Ci-ganka i ciganski kada se upotrebljava upoeziji. Verovatno na to uti~e {to su ihveliki pesnici u svojoj poeziji zvaliCigani. Recimo Pu{kin u poemi Cigani, aLorka u zbirci pesama Ciganski roman-sero.

Ali vratimo se teatru.Predstave Teatra „Romen“ su ostatak

odnosa romanti~ara prema Romima, ka-kav su imali i veliki kompozitori kaoBrams, List i mnogi drugi. Romi se upredstavama Teatra „Romen“ prikazujukao neobi~an narod lutalica, sa njihovimstrasnim ljubavnim pri~ama uzavrelogtemperamenta. Romanti~ari su ~esto pi-sali i pevali o jo{ udaljenijim narodima upro{losti i sada{njosti, ali su Cigani biline{to bizarno, tu na domak ruke, pa ipakne{to van svakodnevne kolote~ine gra-dskog i gra|anskog dru{tva. Neko }e re}ida Romi i jesu strasni u ljubavi, i luta-lice, ali re~ je o tome na {ta se stavljaonaglasak u pristupu romskoj sudbini.Ono o ~emu su darovito pevali Pu{kin iLorka, to je u predstavama o Romimanaj~e{}e banalizovano jeftinim kli{eima.Ali ne treba biti isklju~iv ve} pravedan.U predstavama Teatra „Romen“ ipak suRomi tretirani (u tim predstavama u~e-stvovali su poglavito Romi) s pozitivnimpredznakom. I takve kakve su, ove pre-dstave su odigrale pozitivnu ulogu kaoumetnost koja je morala, u krajnjoj liniji,delovati protiv negativnog odnosa premaRomima. Romski peva~i-glumci, kao {tosu Rada Vol{aninova ili Nikloja Sli~enko,imali su veliku popularnost kod ruske azatim i svetske publike. Oni su visokimpeva~kim kvalitetima i pristojnom glu-

lipe“), godinama tragali u okviru togmodernog pozori{nog idioma.

Iako se Burhan rastao od svog glav-nog glumca, sa stanovi{ta razvoja savre-menog romskog pozori{ta u Evropi, osni-vanjem sopstvene trupe, zajedno s Na-dom Kokotovi}, pod imenom „TKO“ (Tea-tar Osman-Kokotovi}), bilo je korisno{irenje romskog pozori{nog pokreta najo{ jednom punktu u Evropi, i to navisokom nivou. Ono {to su postigli Koko-tovi} i Osman je nova i sve`a varijantaromskog pozori{ta koja nije samo rom-ska, ve} romska i multietni~ka, ali sazna~ajnim romskim elementima. Tajromski element varira od predstave dopredstave, u zavisnosti od toga da li jereditelj pojedine predstave Ne|o ili Nada.U ovom slu~aju originalnost je koraknapred, jer ~ini romsko pozori{te razno-likijim i time u osnovi ja~im.

Poslednje decenije sti`u vesti o osni-vanju romskih pozori{ta na romskom i uHolandiji, ^e{koj, Finskoj i Francuskoj.Ali njihove predstave nisam video niti onjima znam i{ta podrobnije.

Romski ansambl koji je u toj decenijidao zna~ajan rezultat u okviru novogizraza je multietni~ko romsko pozori{te„Vareso aver“ (Ne{to drugo) u Budim-pe{ti. To pozori{te osnovao je kompozitori akademski obrazovan romski pozori{niumetnik Dragan Risti}. S grupom umet-nika, ve}inom ma|arskih glumacaromskog porekla, on je bio inicijator da sepripremi ambijentalna predstava Lor-kine Krvave svadbe. Predstava je imalazapa`en uspeh u Budimpe{ti i na gosto-vanju u Beogradu u okviru Dana romskekulture u januaru 2000. u organizacijiCenpija, u neobi~nom i inspirativnomprostoru Muzeja elektroprivrede. Zapa-`en uspeh u Beogradu imala je i predsta-va istog ansambla, Bahanalije GoranaStefanovskog.

U okviru Cedeuma i Cenpija po~eo jesvoju svestranu delatnost nedavno jo{jedan ovda{nji mladi Rom - Zoran Jo-vanovi}, kao skuplja~ narodnog blagasvoga kraja i kao vo|a programa Igromprotiv nasilja. U okviru tog programaFonda za otvoreno dru{tvo odr`ane supozori{ne radionice u multietni~kim gru-pama s manjinskom romskom i ve}i-

De~ji romski centar „Mali princ“ vodi

muzi~ke, dramske i likovne radionice

Je lena Kova÷ev i¯

IGRE U ORLOVSKOM NASELJU

nskom srpskom decom (taj projekat ih jeodveo u Mamaju u Rumuniji, gde su naobali Crnog mora razvijali svoju ume-tnost u okviru radionice). Radionice supostepeno prerasle u ozbiljan pozori{nirad. Tako su spremili predstave Tamno-puti an|eli i Idemo na put, prikazali uvi{e gradova. Grupa mladih darovitihRoma u jezgru ovih projekata iskrista-lisala se u pozori{ni ansambl koji jeradio i radi na predstavi Suno e Rromen-go (Romski san).

Predstava Suno e Rromengo je po-stala tipi~an work in progress. U tojpredstavi mladi romski glumci, sa Zora-nom Jovanovi}em na ~elu, po{li su u vi-{egodi{nju potragu za mitskim u ro-mskom nasle|u. Pro{li su lepo iskustvo usaradnji s Kulturnim centrom „Starigrad“ u okviru programa Polifonija, natri uzastopna Bitefa od 2000. do 2003.Ime ovog projekta, Suno e Rromengo,

postalo je i ime pozori{ta osnovanogpro{le jeseni u okviru Romskog centra,~ije je sedi{te u malom sremskom seluNovi Karlovci. U njegovom krilu deluje iprvo romsko pozori{te u Srbiji, s glumci-ma iz vi{e sela i gradova tog regiona. Usvom iskustvu ve} imaju tradiciju ne-folklornog teatra, znaju}i za postojanje iliprate}i neposredno rad Rahima Burha-na, „Vereso aver“ i Teatra TKO, ali sasvojim originalnim idejama.

Predstavu Suno e Rromengo mladiansambl prikazao je u okviru Dana rom-ske kulture u Parizu. S Ajfelovom kulomkao fonom u prelepoj ba{ti ambasadorskerezidencije Srbije i Crne Gore, jedneaprilske ve~eri odsanjali su svoj Romskisan uz veru da se i Romi mogu, moraju i`ele uklopiti u savremena umetni~kakretanja Evropei sveta.

Njima pre nisu ~itali bajke, nisu impri~ali. Za pozori{te nisu ~uli doknisu sami stali na scenu. Kada je

kostimograf do{la da glumcima uzmemeru, nastalo je pravo odu{evljenje. Jo{kad je donela crte`e i pokazala kako }eko da izgleda! Mo} pozori{ne iluzijeuveliko je vladala. Kao deca ma{tamo dasmo neko drugi, neko iz bajke, da imamo~udne mo}i. Ponovo otkrivati pozori{te –nije li to ose}anje za kojim ~eznemo?

I dok mi mo`emo da ~eznemo, to ose-}anje sasvim pripada deci iz romskogOrlovskog naselja u Beogradu, koja izve-sno ~eznu za mnogo ~im drugim {to ~inisvakodnevicu `ivota. O svom radu sadecom pri~a mi Slavica Lola Vasi}, izvr-{ni direktor De~jeg romskog centra „MaliPrinc“. Ona je zajedno s Mariolom Ro-manovi} i Svetozarom Vasi}em osnovalaDe~ji centar u prole}e 2002. Strpljivim idoslednim radom krenuli su u procesedukacije i integracije romske dece u {irudru{tvenu zajednicu. „Na{ cilj nije bio dadecu u~imo glumi, ili da ih nau~imo dapevaju ili crtaju, ve} da romskoj deci

pomognemo da u osnovnu {kolu krenu sabar istim predznanjem sa kojim kre}udeca ne-Romi“ ka`e Lola. Za njih, prav-ljenje pozori{ta nije cilj po sebi ve} jepozori{te sredstvo, i to mo}no sredstvo.

Kada su kao grupa prvi put do{li uOrlovsko naselje i pred vo|om zajedniceizjavili kako bi da rade s decom, uz oza-reno lice stigao je odgovor: „Bitno je da jedo{ao neko ko ho}e da radi s njima. Evovam ih, pa radite s njima {ta ho}ete.“Dobili su veliku nekoherentnu grupu od26 dece, uzrasta od 3,5 do 7 godina - smalim predznanjima, interesovanjima iniskom koncentracijom. Bili su na po-~etku svih po~etaka. Lola s ponosom i za-dovoljstvom isti~e vidno napredovanjekod dece. Rad s romskom decom je speci-fi~an, ali i izazovan. „Poznata je ~injeni-ca da romska deca poti~u iz deprimira-nih sredina, u kojima porodice ne pola`umnogo va`nosti {koli. Neke od njih neshvataju koja je va`nost {kole, a drugiimaju problem {to ne znaju kako bi po-mogli svojoj deci. Hteli bi ali ne znajukako.“ ^esto je ve}i problem objasniti

roditeljima koliko je va`no da deca re-dovno poha|aju aktivnosti tri puta ne-deljno.

„Mali princ“ je od po~etka re{io davodi muzi~ke, likovne i dramske radio-nice. Njihov rad je bio povezan, i objedi-njen stvaranjem javne de~je predstave.Tako je predstava izrasla u sna`an motivuz koji su mali{ani negovali ma{tu, sti-cali pojam li~ne slobode i odgovornosti,ovladavali jezikom (gramatikom i re~ni-kom), ve`bali crtanje, u~ili de~je pesmice.Danas bez te{ko}e izlaze pred publiku,znaju tekst i radnju, i {to je najva`nije,uzivaju u novoj igri. „Na po~etku ih jezanimala samo muzi~ka radionica“

osmehuje se Lola.„@ao mi je {to na po~etku nismo sni-

mili stanje koje zati~emo; to je dokumentza nas, koliko smo uradili. Mo`da zvu~ineskromno, ali ja znam da smo uradilimnogo na izgradnji njihove elokvencije;oni sada mogu da prepri~aju bajku odpo~etka do kraja, da ni{ta ne zaborave.Na po~etku je bilo nemogu}e da zapamtei naslov bajke. Na likovnoj radionici bi sedogovorili da bajku koju smo radili nadramskoj, crtamo do kraja. To je za njihbio neverovatan problem.

„U stvari, problem je bio u tome {tona po~etku nisu imali interesovanja za tuvrstu rada. Najzainteresovaniji su bili zamuzi~ku radionicu, i to svi. Mi smo ih tadu~ili gomili de~jih pesmica i to bi za~asnau~ili. Kad bi svaki dan bila muzi~ka

ZZoorraann JJoovvaannoovvii}} ii JJoovvaann ]]iirriilloovv nnaa DDaanniimmaa rroommsskkee kkuullttuurree uu PPaarriizzuu

LUDUS 109, 110, 11135

Romsko pozori{te

Aleksandra Jakš i¯

igra sa nama? Vrlo ~esto se de{avalo dado|u i starija deca iako radimo sa mali-ma 5-7 godina. Ova devoj~ica je delovalakao starije dete. Imala je 13 godina. Re-koh joj da mo`e da se igra, ali da prvomami ostavi seku. Na {ta me je ona upi-tala koju seku?! Pa, rekoh, ta beba narukama, zar ti to nije sestra? Ne, re~e, toje moja k}erka! Tog trenutka - ne znatekako da odregujete. Do{la je devoj~icakoja je mama i koja ho}e da se igra, i sadodjednom je to – ne ide zajedno, a opet,ide zajedno. Ona je dete, i treba da seigra, a ve} je majka s drugim obaveza-ma.“

Lola poku{ava da sistematizuje pro-bleme. „Negde postoji problem {to decapoti~u iz siroma{nih porodica, pa roditeljine mogu da im obezbede knjige, ode}u,obu}u za {kolu. Neka druga porodicaima mnogo dece, i najstarije ne ide u {ko-lu jer ne bi imao ko drugi da ih pazi dokona ide na pijacu. Takve devoj~ice su ve}male `ene: spremaju ku}u, mese hleb,hrane decu. Postoje deca koja moraju darade, moraju na pijacu da prodaju. Posto-je deca koja moraju da rade na brisa-~ima.

„U ekspertskom timu smo napravilikategorije dece. Ima dece od 6, 7 godinakoje treba da redovno krenu u {kolu, pro-|u test kod psihologa i upi{u se. Ali imaih i od 10 godina da nikad nisu i{la u{kolu. Jo{ ne mogu u sistem obrazovanjaodraslih, jer je tu uslov da imate 15 i vi{egodina. A ne mogu ni da krenu u redo-vnu {kolu jer je degradiraju}e za dete daga stavite sa znatno mla|im uzrastom.To je neka prelazna kategorija dece.Nadam se da }e u reformi {kolstva ovajproblem biti prevazi|en.

„Ve}ina romske dece se upi{e u {kolupa stigne do petog-{estog razreda, na-ro~ito devoj~ice, i onda je napu{taju. Ilidecu prebace u specijalne {kole – neuspevaju da prate program ali nisu ni zaspecijalnu {kolu. Posle nje nemaju pro-speritet.

„De~ji romski centar sjajno radi: organizuju dopunsku nastavu i opisme-

UROÐENI OSE]AJ ZA TEATAR I IGRU PRISUTAN JE USVAKOM ROMU

radionica, ne bi bio problem ni da satimatraje. I dok god se igramo, dok god jezabava (zabranjene stolice i sl), oni pri-hvataju. ^im malo po~ne da im li~i nane{to ozbiljno, tu bi prestalo interesova-nje.“

Zatvoren krugUpornost ~lanova „Malog princa“

poti~e iz prepoznavanja problema itemeljnog pristupa njihovom re{avanju.Lola Vasi} je budu}i defektolog, radila jeu Romskom kulturnom centru gde je ususretu s razli~itim umetnicima shvatilada se kroz umetni~ka sredstva, tj. krea-tivnim na~inom uspe{no re{avaju prob-lemi. Na `alost, Romski kulturni centarje organizovao samo jednu dvonedeljnulikovnu radionicu za decu i napravio jedve predstave za decu, u kojima je i Lolau~estvovala: prva lutkarska predstavana romskom jeziku u Evropi, i de~jimjuzikl tako|e na romskom, Samo jo{danas u va{em gradu.

Od novembra 2002. ona je u eksper-tskom timu za reformu u obrazovanjupri republi~kom Ministarstvu prosvete.Mnogi problemi mogu se re{avati obra-zovanjem najmla|ih, premda problemiromske zajednice li~e na zatvoren krug.

„Ne-romsko dete ima porodi~nupripremu. Ono gleda TV, slu{a mamu itatu dok pri~aju, ide u vrti}. Romsko deteuglavnom sve to nema. Ima neverovatanose}aj za ritam jer najvi{e slu{a muziku.Romska deca znaju da budu zrelija oddruge dece. Jo{ kao mali se susre}u sproblemima kojeve}ina neromske decenemaju - da nemaju kupatilo u ku}i, ilida moraju da ~uvaju mla|eg brata ilisestru, ili druge socijalne probleme. Uprincipu, romska deca budu zrelija adetinje nei`ivljena.

„De{avalo mi se pone{to {to bi meizbacilo iz koloseka. Kad sam radila uZemunu, ~itali smo bajke i onda smo seigrali bajki. Do{la mi je devoj~ica s be-bom u rukama i pitala da li mo`e da se

njavanje romske dece u pet {kola u Beo-gradu i u tri naselja. Ovi ljudi rade saidealizmom. Mora tako da se razmi{lja...Jedan od klju~nih problema je da decanemaju dovoljnu podr{ku roditelja. Ve-}ina roditalja nije obrazovana. Drugastvar koja mo`da nije tako vidljiva –rasizam ne samo kod dece (koja mogubiti surovija od odraslih jer nemaju va-spitne i druge ko~nice) ve} i od strane institucije. Mislim na {kolu, na nastavni-ke.

„Dodu{e, susretala sam se s ljudimakoji su prosvetni radnici u punom smislure~i. U jednoj {koli na Ledinama, u~itelji-ca prvog razreda je tra`ila od direktorkeda neko iz De~jeg romskog centra do|ejer je u grupi imala decu koja govoreisklju~ivo romski i albanski, i nije moglada komunicira s njima. De~ji romski ce-ntar je doveo u~iteljicu s Kosova, Romki-nju, koja je prisustvovala nastavi prvatri-~etiri meseca dok deca nisu nau~ilasrpski. Njoj je to bilo dovoljno.“

Jeste,gospo|o, jeste

Rad „Malog princa“ priprema decuza {kolu. Da bi vodili radionice, svi~lanovi su prethodno pro{li kroz obuku uCentru za kulturu „Stari grad“. „Ljubicaje jako raspolo`ena za saradnju i bila jepresre}na kad sam do{la da je pitam da limo`emo da se kod njih obu~avamo.“„Mali princ“ je izveo dve generacije deceali nova deca dolaze. Planiraju i da pro-{ire rad na tri nova naselja. „Sada{njupredstavu je finansiralo Otvoreno dru{tvo(OS) iz Budimpe{te. Za dalje, vide}emoko }e da nas podr`i. Ne nameravamo daprestanemo da radimo ~ak iako se nena|e finansijer u prvih par meseci. Veru-jemo da }e se pojaviti. Pro{iri}emo grupuljudi koji rade. Ovo mo`e da bude oglasza posao, ako je neko zainteresovan, nesmeta mu {to je to odlazak na teren i radsa romskom decom - nek pro|e obuku u

Centru za kulturu, i nama }e mnogozna~iti.“

Neverovatna je satisfakcija kad detekoje je oti{lo od vas u {kolu, do|e da sepohvali dobrim ocenama i ispri~a da gaje u~iteljica pitala ko ga je nau~io dacrta! – zadovoljna je Lola. Pri~a kako supostupno gradili predstavu. Re~ je o bajciRiba i prsten. „Deca su je odabrala, me|umnogim bajkama koje smo im ~itali.“Likovna i dramska radionica su tesnopovezane, dok im na muzi~koj dajuslobodu, jer ne gre{e ni u taktu ni u me-lodiji.

„Shvatila sam da stalno moramone{to novo da uvodimo. Kad je muzika zapredstavu bila gotova, brinuli smo kakav}e utisak na njih ostaviti jer su se stakvom muzikom prvi put susreli. Upitanju je irska i srednjovekovna muzi-ka. Uop{te, verovatno je malo dece kojase sre}e s takvom muzikom. Bili suodu{evljeni i po ~itav dan pevali povrti}u. Oni postaju svesni da je to ne{tojako ozbiljno, veliko.

„Sva deca su imala `elju da seuklju~e. Re{ili smo da dopi{emo scenuven~anja kako bi svi mogli da se uklju~ei budu svatovi. Oni imaju potrebu daroditeljima pri~aju {ta rade, ali imamutisak da roditelje to – ne da ne interesu-je, ali imaju utisak da se mi – glupiramo.Tek kad im objasnimo koliko je va`no daim dete ide u {kolu, slo`e se: „Pa, jeste,gospo|o, jeste.“ Va`no je da vam detenau~i da pri~a srpski. Vi znate da vamdete ne pri~a kako treba i da ih drugadeca ismevaju zbog toga i da se ose}ajumanje vrednim, i ne mogu da savladajugradivo. Ali, sve se zavr{i na tome.“

Lola je presre}na kad od tridesetorodece mo`e da izdvoji dvoje kod kojih jeprepoznala talenat i podstakla ga.

„Glavnu ulogu igra de~ak Robert od5 godina koji je sasvim nau~io ulogu isavr{eno se snalazi na sceni. Ima decekojoj treba re}i s koje strane se ulazi, gdetreba da stanu... U predstavu smo uvelinaratora (to sam ja) koji im poma`e. ARoberta nismo bili planirali za tu ulogu,

sam se nametnuo. Kad bi glavni glumaczastao s tekstom, Robert bi se nadovezao.Znao je sva~iji tekst. Jednom je glavniglumac re{io da odustane od svoje role ida se zameni s Robertom koji je imao sce-nu na konju.

„Najmla|i glumac }e napuniti 4 go-dine. Ali nau~io je svoje tri re~enice poslemnogo proba. U predstavi imamo i dvesestre koje su povratnici iz Nema~ke,proterane porodice. One su u Nema~kojro|ene, po{le su u {kolu; u ku}i se govo-rio albanski, dakle, ne ~ak ni romski ido{le su sa jezi~kim problemom. Starijadevoj~ica toliko se trudi da sad igraglavnu `ensku ulogu!“

Premijera je predvi|ena da bude uCzKD. Prostor odgovara zamisli, a dobilisu i svu podr{ku iz te ku}e. Imaju i planda gostuju s predstavom u Baru, a mogu-}e je da }e se iz tog rada stvoriti Romskide~ji teatar. Izgleda da se ideje ra|aju uhodu. „Mo`da }e neko dete zavoleti glu-mu. Shvatili smo da postoje talentovanadeca. Bila bi velika {teta kada bismoodradili predstavu i prestali da radimo.To bi bila {teta za svu decu, a posebno zatalentovane. To je kao dovesti ih na polaputa i tamo ih ostaviti. Neka perspektivabi bila stvaranje De~jeg romskog teatra,“razmi{lja su u „Malom princu“.

Na kraju razgovora, Lola se vra}apo~etnim motivima i zaklju~uje: „Gene-tski su Romi stra{ljivi, nemaju ose}aj {taje njihovo pravo. Rom smatra da treba damoli! Romi moraju da menjaju svoje po-na{anje - ne da se povla~e u sebe, niti dasu agresivniji, ve} da se izbore sa tim.De{ava se da se neki sukobi predime-nzioniraju, a romski lideri obi~no u~e-stvuju u tome. Treba sa vi{e realnostiprilaziti Romima. To je kompleksan pro-blem i mo`e se re{avati samo kao pojedi-na~an slu~aj.

Zid su roditelji, posebno za devoj~ice,dok de~aci sami napu{taju {kolu. VIrazred je vrhunac, a VIII jekao fakultet.“

Uorganizaciji Kulturnog centra i uzpodr{ku Ambasade SiCG od 20. do23. maja u Parizu odr`ani su Dani

romske kulture. Cilj manifestacije je bioda se poka`e manje poznat aspekt r-omske kulture u na{oj zemlji – rezultativrhunske kulture koje razbijaju predra-sudu da Romi imaju samo tradicionalnufolklornu kulturu pesama i igara. Romisu se francuskoj javnosti predstavili svo-jim ume}em koje izlazi iz stereotipa kojio njima vladaja – glumom, pesmom, poe-zijom. Pored izlo`be fotografija pod na-slovom San na san o „romskoj arhitektu-ri“ mladih beogradskih autora, i promo-cije poezije, proze i muzike romskihumetnika - Zorana Jovanovi}a i Predra-ga Jovi~i}a i orkestra „Kal“, prikazana jepredstava Romski san (Suno e rromen-go). Po re~ima Jovana ]irilova ova mani-festacija potvrdila je da je „uro|eni ose}ajza teatar i igru prisutan u svakom Ro-mu“.

Scenska igra Romski san nastala jepo ideji i u re`iji Zorana Jovanovi}a. Uritualnom spektaklu Romskog centra izNovih Karlovaca (~iji je Jovanovi} osni-va~) nastupili su jo{ i Spomenka, @eljko,Radivoj, Sava i Du{ko Jovanovi} i Sini{aRelji}. Predstava u modernoj obradi evo-cira deo istorijskog puta Roma, koji su se,putuju}i njime, pokrivali golim nebom istranim imenom, i bojili svet tu|im boja-

ma, dok su u rukama nosili baklju opti-mizma, svetlost budu}nosti.

Ova trupa mladih umetnika postojive} pet godina (od toga tri godine aktiv-no) za vreme kojih su imali veliki brojperformansa, prezentacija do stvaranjapredstave. U maju su stigli do Pariza a`ele da obi|u ceo svet. Od osnivanjaRomskog centra u Novim Karlovcimadeluju u okviru istog. Oni tragaju za ritu-alima, poput drevne te`nje Roma zasopstvenim mitovima donesenim iz indi-jske pradomovine: mit ra|anja i smrti,kao i prastare te`nje za Suncem kao sim-bolom romske slobode. Deluju kao alte-rnativno pozori{te. Rezultat istra`ivanjakulturnog romskog blaga su predstavekoje imaju ritualni pristup. „Ritualnopozori{te koje u sebi sadr`i pokrete i go-vor tela a ne re~i, je teatar koji uvek imane{to novo da ke`e, a da re~ ne izusti“,ka`e idejni tvorac Zoran Jovanovi}.

Poslednje tri godine u~estvuju i naBitef polifoniji, zbog ideala svakog pozo-ri{ta da bar jednom u `ivotu poseti Bitef.Na 37. Bitefu predstavili su se radioni-com Romski san – Tatar emancipacije.Re~ je o obliku „teatra u edukaciji“. Ra-dionica je vo|ena na osnovu odlomka izpredstave Suno e rromengo.

Zoran Jovanovi} se pored pozori{nogistra`ivanja (predstave Tamnoputi an-|eo, Brod sna, U snu san) bavi i priku-

pljanjem romskog usmenog nasle|a obj-avljenih u knjizi Pri~e Cigana u no}i,gde je prvi put objavljena tradicionalnaromska drama Prosidba. Tako|e, radi ina prikupljanu usmenog nasle|a izbegli-ca sa Kosova i Metohije, kao i naromskom obi~ajniku gde }e biti opisaniobi~aji, verovanja i rituali Roma u Srbiji.Potpredsednik je Matice romske u NovomSadu.

Romski kulturni centar u NovimKarlovcima (projektom Romski san jepodr`ao Unesko), sara|uje sa beogra-dskim Centrom za kulturu „Stari Grad“.Ljubica Beljanski Risti} ka`e da se kroznjihovu me|usobnu partnersku saradnjuoboga}uju obe strane. Po{to i u CK „Starigrad“ dolaze romska deca iz okoline iu~estvuju u raznim aktivnostima po so-pstvenom izboru, u programima se ko-

risti romska literatura, re~nici... „Rominose sa sobom negativni pogled na njihkao populaciju ali dolazi do promena.Uglavnom su i sami aktivni u~esnici utim promenama. Pomeranje predrasudaje i dalje na individulnom nivou alinadam se da }e se pro{iriti. To sigurnonije lako ali je mogu}e, samo treba raditina tim mogu}nostima“, dodajegospo|a Beljanski Risti}.

SSaa 3377.. BBiitteeffaa:: RRaaddiioonniiccaa RRoommsskkii ssaann

Posle bezmalo trinaest godina Ra-him Burhan, osniva~, vo|a i redi-telj Romskog teatra Pralipe, pono-

vo je re`irao u Beogradu. U Malom po-zori{tu „Du{ko Radovi}”, u koprodukcijis Belefom, na scenu je postavio komadMilene Markovi} Beli, beli svet, dramunastalu po motivima romske bajke.

Vi|a{ li se sa ljudima s kojima si~inio krem pozori{nog `ivota Jugoslavi-je, bio najreprezentativniji njen deo,stvarao atmosferu koja je od YU teatra80-ih na~inila me|unarodno relevantnupozori{nu ~injenicu?

Bili su tu Du{an Jovanovi}, Ljubi{aRisti}, Janez Pipan, Dragan @ivadinov,Slobodan [najder... Na{e veze su bileizuvi{e jake da bi se tek tako prekinule, apravili smo, svako na svoj na~in,izuzetno mo}no pozori{te. @iveli smo iradili veoma intenzivno jer smo ta~noznali {ta `elimo. Se}am se da je jednomVesna Kesi} u Startu, pominju}i upravona{a imena, napisala da Jugoslavija imaizvoznu kulturu. Neke od tih ljudi pone-kad i danas sretnem, radujem se da vi-dim njihove predstave, ispri~amo se i javidim da su to oni, da su to osobe s koji-ma sam se nekad dru`io i sara|ivao, aopet sve je nekako druga~ije... Ni{ta nijekao pre. Promenili smo se.

Jednom prilikom si govorio o svomkompleksu zbog ~injenice da si Rom, alikompleksu vi{e vrednosti, a opet, jedanod osnovnih problema Roma je u tome{to imaju kompleks ni`e vrednosti zbogsvoje nacionalne pripadnosti.

U mojoj porodici odavno postoji ra-zvijena svest o tradiciji kojoj pripadajuRomi. Mi znamo odakle smo do{li, kosmo i {ta smo, kojoj kulturi pripadamo, ita saznanja, i tu svest sam preneo svojojdeci. A kada to zna{, kada si svestan daje tvoj narod jedan od naslednika drevneindijske kulture, da je tvoja tradicija uvezi sa izuzetno bogatom kulturom, a daje tvoj narod vi{e od hiljadu godina u Evropi, onda ne samo da nema{ ~ega dase stidi{, ve} ima{ i na {ta da bude{ po-nosan. Nevolja je {to ogromna ve}ina Ro-ma svega toga nije svesna jer se svako-dnevno bori za golu egzistenciju, pa utom gr~u da pre`ivi ne sti`e da sti~e bilokakva saznanja, a jo{ manje svest osvom poreklu i svojoj tradiciji.

Romi nikadanisu bili agresivni

Problem je i {to mnogi predstavnicievropske kulture to ne znaju.

Nemci su ~esto {okirani kad im ka-`em da romski jezik vodi poreklo iz sa-nskrita. Zaista je va`no da Evropa saznako smo mi, da poti~emo iz kulture kojojse oni sami toliko dive, iako je isuvi{emalo poznaju. No, saznanje da je indij-ska tradicija inkorporirana u temeljeevropske kulture daje nam pravo da insi-stiramo na tome da se zna ko smo i oda-

kle smo, pa i da ne pristanemo na pozici-ju manjine koja je po pravilu u svakompogledu na margini – i na planu kulture,i u dru{tvenom i politi~kom smislu, ali ibukvalno, fizi~ki, jer Romi gotovo svudau Evropi `ive na periferiji, u posebnimprigradskim ~etvrtima, a `ive onako ka-ko `ive, uglavnom prose...

Za{to je tako?Ni sam ne mogu a da se ne zapitam

kako je to mogu}e, tim pre {to Romi nika-da u evropskoj povesti nisu bili agresivni,nisu bili osvaja~i, uzurpatori ve} po pra-vilu – proganjane `rtve. Razgovaraosam pre neki dan na probi s glumcima ipitao ih, po{to pravimo predstavu pomotivima romske bajke, da li su svesni{ta za junake ovog komada zna~i kadaizgovore re~ „hleb”. Zamislite samo: uEvropi danas ima oko 12 miliona Roma,a za oko {est miliona njih hleb je ono za{ta svakog dana moraju da se izbore dabi pre`iveli. To je zastra{uju}e. Eto, imoja ose}anja i razmi{ljanja, pa i mojikompleksi, kre}u se izme|u te moje sve-sti o izuzetnom poreklu romske kulture,~iji sam deo, i zastra{uju}e stvarnostivelike ve}ine Roma danas.

Za{to si ba{ odabrao pozori{te zapolje svog umetni~kog delovanja, kada sipo svemu, recimo, mogao da bude{ i pe-snik?

U umetnost sam i u{ao kao pesnik,ali sam onda spoznao teatar, shvatio da unjemu re~ dobija jednu dimanziju vi{e.Se}am se svog odu{evljenja kada sam naStru{kim ve~erima poezije slu{ao i gle-dao Bulata Okud`avu kako peva svojupoeziju. Tek docnije sam saznao da uIndiji postoji duga tradicija da se poezijainterpretira kroz pesmu, da re~ postajemnogo mo}nija kada je izgovori, ili otpe-va, glumac. Otuda ja, kao reditelj, ba{zato {to sam negde ostao pesnik i zato {tomi je iskustvo s poezijom toliko drago-ceno, izuzetno po{tujem tekst. On je osno-va mog rada u pozori{tu gde sve proi-zilazi iz dubine teksta, ali isto tako znami koliko su va`ni ostali elementi scenskogizraza – gest, mimika, ples, muzika,likovnost... Pesnik je mogu}e biti i mimoliterature – u oblikovanju scenskog pro-stora, re{avanju mizanscena, radu sglumcima... Poezija teatra je upravo sa-dejstvo svih tih elemenata, u tom kombi-novanju je i mo} i veli~ina pozori{ta, kaoi uzbu|enje koje teatar provocira. Zato jeva`no da glumac ne izgovori samorepliku, ve} da je odigra. Tek tada re~dobija tre}u dimenziju.

Govori{ o mo}i pozori{ta. Ono je zatebe posve}en prostor.

Grotovski je bio samo jedan od ljudikoji se bave pozori{tem sve dok nije {e-zdesetih bio u Indiji i shvatio da je na Da-lekom Istoku teatar Bo`ji dar, da su bo-govi ~oveku poklonili umetnost pozori{tai scene. Sa tog puta on se vratio kao drugi~ovek, tek tada je teatar do`iveo kao sve-~anost i po~eo da se njime bavi na dru-ga~iji na~in. I zaista, teatar je posve-

}enost. Kada to ka`em ne `elim da misti-fikujem pozori{te, mada je Grotovski upravo uspeo da mistifikuje pozori{te, a iEu|enio Barba neguje taj pomalo misti-fikatorski stav. Meni, me|utim, to nijenamera. Ali, istina je da se pravi stvara-lac mora teatrtu u potpunosti predati, sogromnom koncentracijom i potpunomotvoreno{}u. Tek je tada mogu}e posti}iprave rezultate, tek tada se glumac u pot-punosti „otvara”, tek tada reditelj uop{temo`e da „otvori” glumca.

U kojoj meri je tvoja religioznostume{ana u tvoje poslove pozori{ta?

Religioznost je intimna stvar svakog~oveka. Ja ne pripadam ni jednoj religiji,ali zato sasvim slobodno uzimam pri-mere i elemente i iz Kurana i iz Biblije; upredstave ~esto unosim biblijske teme jersu to arhetipske, u nas duboko ukore-njene stvari koje zbivanju na sceni dajuneobi~nu dimenziju, ali i kroz koje je mo-gu}e jo{ vi{e i efikasnije „otvoriti” glu-mca. Kroz te elemente se formirajuuniverzalne pri~e i svima jasne metafore.Ba{ zbog te su{tinske povezanosti pozo-

Kako si dospeo do pozori{ta i kakosu tekla tvoja pozori{na {kolovanja?

To je bilo pitanje slu~ajnosti, amo`da, kako bi rekao Aristotel, i sudbine.Do pozori{ta sam stigao preko poezije,romske poezije, a uz sna`nu podr{kugrupe prijatelja. Bio sam veoma mlad,pisao pesme kada je grupi mojih prijate-lja u Skoplju, danas zna~ajnih intelektu-alaca, palo na pamet da napravimo ve~eromske poezije. Otkrili smo, naime,zbirku romske narodne poezije koju supriredili Rade Vukli} i Branko V. Radi-~evi}. Dobio sam zadatak da na~inimizbor, a teatar poezije je trebalo da na-pravi ugledni makedonski reditelj. On je,me|utim, odustao pa su mene naterali dase prihvatim i tog posla. Teatar romskenarodne poezije sam napravio sa stude-ntima. Pojma tada nisam imao o pozo-ri{tu, ali sam pone{to znao o romskojmitologiji, romskim ritualima. Ispalo jesimpati~no, a program je u Skoplju iza-zvao veliko interesovanje. I tako jepo~elo... Prijatelji su me podr`avali, na-bavljali knjige o pozori{tu, podsticali me

Cigan, a i teatar je ciganska profesija.Preveliki je to teret”. I drugi su me upo-zoravali da me ~eka dug i mukotrpanput, da kao Rom imam mnogo manje{anse da uspem u surovom svetu pozo-ri{ta. No, ja sam bio opijen pozori{tem dote mere da opasnosti i prepreke nisamvideo. Jedino mi je bilo va`no da nekakostignem u Slovensko mladinsko gleda-li{~e. Gledao sam i predstave drugih po-zori{ta, intenzivno pratio sva teatarskazbivanja, posebno predstave Ateljea 212,zagreba~kog ITD-a, ljubljanskih teataraGlej i Pekarna, ali mi se Mladinskonajvi{e dopadalo.

A na me|unarodnom planu?Prva predstava Teatra Pralipe je

izvedena 1970/71. a imali smo sre}u dave} 1975. godine na{a predstava bude sogromnim uspehom igrana na festivalu uNansiju, gde su izvedene i predstaveLjubi{e Risti}a i Ivice Boban, kao i veli-kih svetskih trupa i autora.

36

„Ludus“ razgovara

LUDUS 109, 110, 111

Ne treba pristati na sudbinu koja }e osmisli-ti zlo vlastitom narodu, svom detetu, a opet,s druge strane, mo`da smo mi ovde naBalkanu ipak isuvi{e blizu Olimpu, ka`ereditelj Rahim Burhan

Sagovorn ik A . Mi losav l jev i¯

PESNIK JE MOGU]E BITI I MIMO LITERATURE

ri{ta s onim {to je zajedni~ko svim religi-jama, ne mogu da prihvatim da teatar, pani prava umetnost uop{te, bude naciona-listi~ki, fa{isti~ki, destruktivan.

Romske teme nauniverzalan na~in

Kako izgleda baviti se pozori{tem,posebno „„ciganskim temama”, a bitiRom?

Oduvek sam poku{avao da se bavimromskim temama na univerzalan na~in,da pojedine romske pri~e i teme pri-ka`em kao metafore ~ovekove sudbine.Na taj na~in sam te`io da navedemgledaoca koji nije Rom da nas razume,da na{e probleme sagleda iz svojeperspektive. Uostalom, kad ho}e{ nekogada spase{, prvo treba da mu pru`i{ ruku,a tek zatim da ga, eventualno, pita{ kojeje nacionalnosti i veropispovesti. Anga-`man u umetnosti vidim upravo kaoispru`enu ruku, kao poku{aj da se uka`ena su{tinu problema ~ove~anstva, a neRoma, Srba, Nemaca...

da nastavim da se bavim teatrom. U todoba sam u Skoplju va`io za veomatalentovanog pesnika, a pozori{te me jenaprosto op~inilo i promenilo tok `ivota.U~io sam tako {to sam kradom posma-trao probe reditelja koji su tada radili uSkoplju. Portir u Makedonskom naro-dnom teatru je bio Rom koga sam cigare-tama potkupio da me pusti da sa balkonagledam probe Radeta Uklji}a, a u me|u-vremenu sam ve} bio pro~itao knjigeHuga Klajna o re`iji.

Na osnovu tvojih predstava jasno jeda su na tebe izuzetno uticali Arto i Gro-tovski, Breht.

Naro~ito Antonen Arto. On je mojduhovni otac. Njemu se neprestano vra-}am, jer me uvek iznova inspiri{e njego-va poezija o teatru, njegova pozori{naalhemija.

Iz patrijarhalne si porodice; kako jeona gledala na tvoja lutanja kroz ume-tnost, posebno pozori{nu?

Nisam mnogo o tome govorio kodku}e, a tata mi je, saznav{i da se bavimteatrom, rekao: „Ako si ozbiljno re{io dase bavi{ pozori{tem treba da zna{ da je toza tebe dvostruko prokletstvo – ti si

Romska umetnostne morada bude ki~

Kako je nastao Teatar Pralipe?Pre toga sam radio u Omladinskom

teatru turske drame, ali sam u jednom~asu, posle nesporazuma koji smo imali,po`eleo da napravim neko svoje „tea-tar~e”, i to u romskom getu u Skoplju. Upo~etku sam okupio ljude za koje samodmah shvatio da nisu pravi. @eleli su,naime, da pravimo „Ko{tanu”, da razi-gravamo ciganski folklor na tipi~noki~erski na~in. Pobegao sma na godinudana i od njih i od vlastite ideje stalnosmi{ljaju}i kako bih mogao da okupimpravu ekipu. A onda sam odlu~io danapravim spisak svih srednjo{kolaca izromskog geta. Spisak sam brzo napravio,ali je potrajalo dok sam se raspitao ko jeiz kakve porodice i dok sam na~inio u`iizbor u koji su, u tom ~asu i bez svogznanja, u{li oni za koje sam pretpostavioda bi mogli da budu zainteresovani danapravimo pozori{te kakvo me je zani-malo. Razume se, morao sam da ih

RRaahhiimm BBuurrhhaann ((FFoottoo:: \\.. TToommii}}))

LUDUS 109, 110, 111

pitam, ali i da obi|em njihove roditelje iobjasnim im o ~emu se radi i kakve su minamere.

Pa, kako je i{lo?Neki nisu hteli ni da ~uju, odmah su

rekli da im je {kola najbitnija ili da imajudruga~ije planove, ali uglavnom je i{loglatko i neo~ekivano dobro. Naravno,autoritet i garancija nisam bio ja, ali jemoja porodica imala odgovaraju}i ugled ito je, ~ini mi se, bilo presudno. Tako smopo~eli. Prvo smo napravili predstavicu poLorkinoj poeziji, a onda smo napravili iba{ pravu predstavu. Fran~e Drofnik,novinar i knji`evnik, napisao je tekst„Ne, ne” o ratu u Vijetnamu, o pre`ivelimratnicima koji ispovedaju svoje sudbine.Od toga smo napravili zaista dobru pre-dstavu. I sada se ~udim kako sam tada,onako neiskusan, s tako mladim ljudima,po~etnicima, srednjo{kolcima, da napra-vim takvu predstavu koja je odjeknula iu Skoplju, a i {ire. Igrali smo na make-donskom, jer nismo imali hrabrosti dazaigramo na romskom. Bojali smo sereakcija publike, strahovali da nas nikone}e razumeti, a pribojavali smo se i {ta}e politi~ari na to da ka`u. No, ve} smosvoju slede}u predstavu „Mautije” odi-grali u Beogradu, 1974. na festivaluBrams i s njom smo putovali i u Nasi,kao i na [esti festival otvorenog teatra uVroclavu. Tamo smo se upoznali i strupom La Gvadra.

]irilov ka`e da je La Gvadra naj-bli`a tvom pozori{nom radu.

Donekle smo sli~ni, mo`da po energi-ji i u izvesnoj meri po senzibilitetu. I oni,naime, svoju inspiraciju crpe iz romsketradicije, ali su po mom mi{ljenu isuvi{eskloni {panskoj patetici koju potencirajumuzikom, {to stvara zaista fin, uzbudljiv,krasan scenski izraz, pun uzavrelihstrasti. Njih izuzetno volim i cenim, pami svako pore|enje s njima laska.

Neprestano se vra}a{ ciganskimtemama, romskoj tradiciji, ali uvek izbe-gava{ folklor i op{ta mesta o pri~ama oCiganima. Da li je ta distanca u odnosuna folklor posledica straha od ki~a,odnosa prema Artou, prezir prema folk-loru......

Pre }e biti da je to otuda {to ne znamda sviram, pevam i lepo ple{em (smeh).Istina je, me|utim, u tome da je romskifolklor prili~no deformisan. Za{to? Zato{to su sjajni romski muzi~ari, da bipre`iveli, morali da sviraju ono {to sedrugima dopada, a ne ono {to oni uistinuvole da sviraju. A Evropljanin romskumuziku do`ivljava na veoma povr{anna~in. Nave{}u primer sjajnog detalja izfilma koji svi znaju, iz Skuplja~a perjaAleksandra Sa{e Petrovi}a, filma koji seina~e u inostranstvu prikazivao podnaslovom Sreo sam sre}nog Ciganina,{to je veoma indikativno, i {to je stih izpesme \elem, |elem. Pokojni Sa{a jeveoma dobro znao kada Bekim Fehmiutreba da podigne ruke i zamahne njima usceni kada {akama lomi ~a{e. Jer kadaBekim, odnosno lik koji on igra u Sa{i-nom filmu, ~uje taj stih, on zamahnerukama i ise~e ih na sr~u jer je u pesmi~uo da postoji neki sre}ni Ciganin, alizna da on sam nije sre}an. I to se~enjeruku je znak o~aja {to i on nije sre}an. Ekada se na taj na~in, kao {to su to uradiliSa{a i Bekim, koristi romski folklor, takopromi{ljeno i pametno, ja sam ushi}en.Jer, taj spoj je bio rediteljsko-gluma~ki,filmsko-teatarski krik koji dopire dogledaoca i sna`no ga udara u stomak. Utakvim situacijama vama je jasno daautorima nije bio cilj da zabave publiku,kao {to ni meni to nije nikada bio cilj. Aciganski folklor je, s druge strane, uop{te

opstao u Evropi prvenstveno jer mu je ciljbio da zabavi, da obezbedi Romima daopstanu, pre`ive, ne{to zarade. I eto la-`ne arhetipske slike o Ciganima, eto iskvarenog, falsifikovanog senzibiliteta.Ja ne be`im od tradicije, ali one izvorne,neiskvarene, autenti~ne, pa ni od tradi-cionalne romske muzike, ali pozori{tepru`a mogu}nosti razli~itih spojeva kojine moraju da podlilaze publici koja bi dase zabavi.

Od Artoa i Brukado Istoka

Kako si od Artoa i Pitera Brukadospeo do tradicije Istoka?

Put je vodio preko Jir`ija Grotovskog.Video sam njegovo pozori{te i bio sampresre}an, ushi}en. Preko njega samshvatio da je izvor teatra upravo tamo –na Istoku. Odatle, iz Indije je u Gr~kustigao Dionis iz ~ijih svetkovina i ritualaje nastao anti~ki teatar, koren dana{njegevropskog pozori{ta. Iznenada samshvatio, prepoznao da ja tu kulturu,ose}anje za taj teatar imam u stomaku.Tada sam po~eo da i{~itavam literaturu,raspitujem se, istra`ujem. Taj susret iono {to je on proizveo, bili su presudni zamoju autenti~nost i moj umetni~ki ide-ntitet. Od tada sam, ~ini mi se, po~eo dacvetam, da se razvijam. Tada sam imao24 godine.

Kakav je polo`aj Romskog teatraPralipe bio u tada{njoj Jugoslaviji. Imamutisak da je ve}inu publike u prvom mo-mentu za va{e predstave vezivalo pre-poznavanje autenti~nosti, ali u smislu

formom svojih predstava uistinu uspelida prevladamo nivo puke egzoti~nosti.Ali i ranije je bilo onih koji su prepoznalisu{tinu na{eg rada kao autenti~nuonovremenu avangadu. Recimo, se}amse da je Jovan ]irilov, svojevremeno,pi{u}i o na{em izvo|enju @ivog ~ovekaLeonida Andrejeva, konstatovao da jeTeatru Pralipe mesto na mapi avangar-dnog evropskog pozori{ta. S druge stra-ne, mnogima, ~itavom delu tzv. kulturno-politi~ke javnosti onda{nje JugoslavijePralipe je smetao jer su na{e predstaveru{ile uvre`eno mi{ljenje o Ciganima izfoklorizovane verzije „Ko{tane”.

Da li bi ipak re`irao „„Ko{tanu”?Bih, danas, s ovim iskustvom i ova-

kvim pozori{nim stavom, ali ona sva-kako ne bi li~ila na ki~ inscenacije togkomada.

A onda je 90-ih nastupila kriza u ra-du Pozori{ta Pralipe. Da li kriza koinci-dira s trenutkom raspada Jugoslavije?

Ne, jer je odnos prema Romima i preraspada SFRJ bio konstantan. Svi na{ipoku{aji da od Pralipea na~inimo osnovza ozbiljan, organizovan rad na pro-sve}enju Roma nije dao rezultate. Mijednostavno nismo imali subvencije.@ivotarili smo od predstave do predstave,pa smo po~eli da pravimo razne kopro-dukcije samo da bi opstali, da bi napra-vili makar jednu predstavu godi{nje isa~uvali Pralipe. I u toj borbi smo po-rasli, o~vrsli. U me|uvremenu su ~lanovitrupe osnovali porodice, rad u pozori{tuje za njih postao izvor egzistencije za kojise valjalo boriti. Osim toga, u trupi su sepojavila i prirodna raslojavanja, razvi-jale su se razli~ite, pojedina~ne ambicije,

tiv{i ozbiljno moj krik, potrebu da sa-~uvam jedan dobar ansambl i o~uvamformu koju smo bili razvili, pozvao dapostanemo deo njegovog teatra. Ja samimao gde da radim, ve} sam re`iraonajmanje po dve predstave na raznimstranama nekada{nje Jugoslavije, alitamo nisam mogao da napravim ono {tosam mogao samo da uradim s TeatromPralipe.

Imali smo sre}u

Ako u druge teatre nisi mogao daprenese{ ono {to je bila su{tina tvog radau Prelipeu, {ta si svoje mogao da pla-sira{ gostuju}i kao reditelj po Jugoslavi-ji?

Pre svega sam mogao da ponudimsvoj na~in „~itanja” teksta, moj „{trih”,zatim specifi~an na~in rada s glumcimakoji podrazumeva postupan kolektivniput do rezultata, a ne primenu gotovih,unapred pripremljenih re{enja. Osnovnina~in moga rada je pravljenje scenskihmetaforal, pronala`enje podteksta u sa-mom dramskom tkivu kao prostora zascensku igru. A od glumaca i saradnikauvek tra`im ~isti anga`man; nikadanisam dozvolio da mi glumac na scenudo|e pravo iz bifea, ili da s probe odeku}i ponev{i tri stranice teksta kao samosvoju ulogu. Ne, zahtevao sam od svihkompletno predavanje projektu, timskirad, zajedni~ki napor. Zato su me pozi-vali da radim i voleli da rade sa mnomjer su se tokom tog procesa zaista ose}alikao kreativci. U Mladinskom je ta situa-cija ve} postojala i pre mene, to je tamo

ljudi koji kao da su samo ~ekali pravuinicijaciju.

U Nema~koj se susre}ete sa sasvimdruga~ijom teatarskom sredinom, dru-ga~ijom publikom. Da li je to bio {ok zatebe i glumce?

Sada, posmatraju}i sve to s izvesnedistance, vidim koliko smo imali sre}e.Nismo bili odmah svesni u {ta se zapravoupu{tamo, pogotovo tokom prvih {est me-seci boravka u Nema~koj. Napravili smoLorkine Krvave svadbe i do`iveli ogro-man uspeh koji je i mene iznenadio, ma-da sam, priznajem, uprkos svojim uobi-~ajenim istra`ivanjima, i{ao na sigurno,pretvaraju}i Lorkinu svadbu u stra{anritual smrti. Priznajem da sam imao uvidu upravo nama~kog, ta~nije evro-pskog gledaoca. Ali, sve je to bio sasvimnovi po~etak – i za Rahima Burhana,ve} afirmisanog reditelja, i za TeatarPralipe. Ulagali smo ogroman trud i ve-liku koncentraciju. Sredina je u svimaspektima bila nova. Bilo je izuzetnote{ko. Te`ak je ve} bio i ritam rada. Kod^ulija smo, naime, radili kao ludi, igralinajmenje deset gostovanja i kod ku}ebarem jo{ dve, tri ili pet predstava namati~noj sceni, a u tom periodu smo ~estoradili i nove predstave.

Kako je funkcionisala saradnja dvapozori{ta – milhajmskog i Pralipea?

Imali smo umetni~ku slobodu, ali izajedni~ke planove i uskla|ivanja re-pertoara, a kompletni ekonomski poslovisu i{li preko Teatra an der Rur, imali smodotacije, ali smo i prodavali predstave ina taj na~in vra}ali ulo`ena sredstva.

37

„Ludus“ razgovara

egzotike. Tek docnije su ljudi po~eli dashvataju da se ispod egzoti~ne povr{inenalaze dublji, ozbiljniji slojevi.

Moj dragi prijatelji Rudi [eligo,Janez Pipan, Ivo Svetina su me nedavno,kada smo bili na gostovanju u Sloveniji,uveravali da nikada predstave TeatraPralipe nisu do`ivljavali kao egzotiku,ve} su odmah u njima prepoznali tea-tarsku formu koja pripada evropskompozori{nom kontekstu. Sve, dakle, zavisiod ugla posmatranja. No, i ja sam se,pogotovo u svojim mla|im godinama, isam pitao da li je to ba{ tako i da li smo

a onda se u Jugoslaviji pojavio i nacio-nalizam, a svaki je i{ao linijom manjegotpora i bio najpre usmeren protiv onihnajslabijih, najugro`enijih, a najneagre-sivnijih – protiv Roma. Postalo je ne-mogu}e napraviti ijednu predstavu.

Tada vam je pomogao Roberto ^uli ipozvao vas u svoj Teatar an der Rur uMilhajm.

Javio sam mu se kao starom pri-jatelju i velikom po{tovaocu na{eg rada,objasnio mu u kakvoj smo situaciji. Na{aranija gostovanja u Nema~koj su uvekbila izuzetno uspe{na i on nas je, shva-

prirodno stanje, a ponegde je i{lo malote`e sve dok nisu shvatili {ta ho}u ikoliko i za njih same mo`e da budezna~ajan takav na~in rada.

Neke si tako uspeo da uvu~e{ u svo-ju teatarsku avanturu. Draga Poto~njakje, recimo, igrala kod tebe, a sada inapisala tekst za tvoje pozori{te.

Da, to su, poput Drage Poto~njak,umetnici koji su mi bili bliski, koji su seslagali s mojom estetikom, razmi{ljalikao i ja. Iz Mostara je, racimo, u Pralipedo{la Sun~ica Todi} i danas je s nama uNema~koj. I u drugum teatrima je bilo

Milhajm nam jebio tesan

A saradnja sa ^ulijem?^uli je veliki teatarski radnik. Ta-

kvog ~oveka i takvog teatarskog modelanema u Evropi. On je uistinu unikatan isamo je on to mogao da napravi. Njegovrejting u Nema~koj je izuzetno visok.Izme|u ostalog, on je po Nema~koj na-pravio i svoju pozori{nu mre`u, nepre-stano igra predstave. Na{ zadatak je danapravimo dve premijere godi{nje i ja

RRaahhiimm BBuurrhhaann ((FFoottoo:: \\.. TToommii}}))

sam se s ^ulijem lepo dogovarao {ta }emoda radimo. Njegov uticaj je bio indire-ktan, mi smo veoma bliski, pa je on ~estodolazio i na probe iznose}i svoja kriti~kai druga zapa`anja, {to je ina~e principrada u Milhajmu, ali i u Teatru Pralipe.

Na kom ste jeziku igrali svoje pre-dstave?

U po~etku na romskom, ali su ubrzosami glumci osetili potrebu da neke po-zori{ne pri~e, poput one koja se de{ava unema~kom konc-logoru odigraju na ne-ma~kom, a onda smo po~eli da, kao upredstavama Majka Hrabrost ili Kalea,koja je gostovala u Beogradu, kombinuje-mo nekoliko jezika. Sve je zavisilo oddramaturgije konkretne predstave. Nikonas tamo nije kritikovao zbog jezika nakojem smo igrali jer su predstave po svo-joj estetici, po prosedeu, pogledu na svet iscenskim sredstvima koja smo koristilikomunicirale s publikom – nema~kom ilima kojojm drugom evropskom – uni-verzalnim jezikom, emocijama...

A onda ste napustili Milhajm......

^uli je jednostavno jednog dana ko-nstatovao da je Milhajm isuvi{e maligrad za dva pozori{ta. I bio je u pravu;kucnuo je ~as da se osamostalimo, ali i dase inkorporiramo u pozori{ni `ivot Ne-ma~ke. Mnogo smo se konsultovali s^ulijem i izabrali Dizeldorf, kao prvo inajbli`e re{enje. Va`no je da smo ostali udobrim i kolegijalnim odnosima. Dobrastrana na{eg osamostaljenja je i to {tosmo postali mnogo smeliji, ali i odgo-vorniji za svoj rad, kupili smo {ator iigramo pod njim predstave, mnogo putu-jemo, aktivni smo, radimo...

Ko je u ovom ~asu publika Evro-pskog romskog teatra Pralipe, kako sedanas zove tvoje pozori{te?

Uglavnom su to predstavnici nema-~ke srednje klase, na`alost, mali je brojRoma, kao i na{ih ljudi koji tamo rade.Jo{ ih nismo adekvatno animirali iprivukli njihovu pa`nju, {to nije nimalolako jer se upravo taj deo tamo{nje popu-lacije svakodnevno gr~evito bori za koru

hleba i nema kad da se posveti pozori{tu.Pre`iveti u Nema~koj danas zna~i upu-stiti se u veliku borbu.

Tvoje predstave je uvek odlikovaospecifi~an dru{tveni anga`man, nikadadnevno-politi~ki, ali uvek usredsre|enna sudbinu manjina, ugro`enih, obe-spravljenih. Kako u Nema~koj danasizgleda taj anga`man?

Uze}u za primer na{u predstavuKarmen. To u na{oj interpretaciji nijepri~a o neobuzdanoj Romkinji koja sebori za svoju slobodu po svaku cenu, ve}smo u toj `eni i njenoj fatalnoj ljubaviprepoznali univerzalni problem `ene ko-ja se bori za pravo na slobodu, na vlasti-ti izbor, na svoje pravo da bude svoja... Toje, dakle, borba izme|u `ene koja ho}eslobodu i posesivnog mu`jaka. Anga-`man te predstave je, dakle, u tome da jeKarmen pre svega `ena, pa tek ondaRomkinja, i to evropska publika prepo-znaje.

Se}a{ li se saradnje s Ljubi{om Ri-sti}em?

Ja ga izuzetno cenim kao rediteljakoji je izuzetno mnogo doprineo jugo-slovenskom glumi{tu. Upoznao sam ga uZagrebu dok je radio Oslobo|enje Sko-plja, ali se uvek kada pomislim na njegasetim situacije iz Splita gde je Pralipegostovalo u vreme kada je Lju{a tamopravio svoju predstavu. Mi smo igrali naotvorenom, a neki su klinci igrali fudbalu blizini i smetali nam. Ljubi{a je sko~ioiz gledali{ta i oti{ao da obezbedi mirtokom na{eg igranja predstave. Taj gestje biser u mojim se}anjima i svedo~i oLjubi{inom odnosu prema teatru, bezrazlika kojem i ~ijem, jer bi on tako uveki u svakom slu~aju reagovao.

Kakoprepoznati ljubav

Ansambl Teatra Pralipe danasizgleda pone{to druga~ije no u ~asu ka-da ste stigli u Nema~ku. [ta se dogodilo?

To je sasvim prirodno. Neki ljudi supoku{ali ne{to drugo, drugi nisu moglida izdr`e novi `estok tempo rada, ali uTeatar dolaze i neki novi ljudi, ne malibroj Nemaca, napravili smo audiciju,anga`ovali jednu grupu, dok je druga u{irem krugu i ~eka na anga`man. Tastalna dinamika, promena i jeste su{tinateatra.

Posle dugo vremena radi{ u Beo-gradu. [ta si ovde zatekao?

Na`alost, informacije najpre dobijampreko {tampe, jo{ uvek nisam video nekepredstave o kojima sam mnogo slu{ao, alisam, moram priznati, pomalo razo~aranonim {to sam ovde video. Nekada jeovda{nji pozori{ni `ivot bio brza reka,puna virova i brzaka, nalik bujici, a sadaje njen tok izuzetno usporen.

Kakav je beli svet a kakv crni o koji-ma pi{e Milena Markovi}?

U Belom svetu, samo ako zna{ dagleda{, lako mo`e{ da prepozna{ ljubav,da se bori{ za nju i da je ima{, ali tupostoji i velika opasnost da je izgubi{.Ba{ zato {to si u Belom svetu u kojempostoji mnogo stvari koje lako mogu da teprevare. Isku{enja u tom svetu su ogro-mna i mogu da te odvedu na strampu-ticu. A onda na scenu stupa Crni svet, ukoji stupa onaj ko ho}e da se pro~isti, daponovo prona|e svoju ljubav i da se snjom zajedno vrati i nastavi da sre}no`ivi u Belom svetu. Milenina drama je,

dakle, metafora na{eg `ivota, i opet jevezana za romsku tradiciju i atmosferu,a zapravo je univerzalna i, ~ini mi sepou~na pri~a.

Kako iz perspektive Roma koji `ivi iradi u Nema~koj izgleda proces globa-lizacije, a kako iz perspektive reditelja,koji nakon dugo vremena ponovo re`irau ovoj zemlji, izgleda proces tranzicije?

Iz aspekta Roma u Evropi koji prati{ta ka`u mediji, Rom~e mo`e malo da seprevari pa da ka`e: a da, globalizacija jedobra jer }e kona~no sve da nas ogrejeisto sunce. A u stvari za mene kao Romaglobalizacija podrzumeva borbu velikihgiganata koji ho}e, mogu i u tome }euspeti da zagospodare celim svetom. A{to se tranzicije ti~e, mislim da ona naj-pre treba da zapo~ne u porodici. Onazahteva da se u brzim koracima me-njamo, da shvatimo kuda mora da idemo.Nevolja je, me|utim, u tome {to mnogimaod nas jo{ uvek nije jasno gde to treba dastignemo. Navikli smo da mislimo prvona sebe, a sada treba da nau~imo da presvega mislimo na dr`avu i da je servisi-ramo do mere da ona mo`e da po~ne davodi ra~una o nama. Kada sam prvi putoti{ao u Skoplje u tranziciji, stekao samutisak da su svi tamo hteli da se obogateu siroma{noj dr`avi, s tim da to u~ineupravo na njen ra~un. Tek ako napravi-mo jaku dr`avu obezbedi}emo stabilnetemelje za na{e `ivote.

^uo sam da si se nekoliko puta pozi-tivno izrazio o Titu, da se sa setomprise}a{ vremena Ante Markovi}a, a ida si veoma cenio Zorana \in|i}a. [tasve njih u tvojoj svesti povezuje?

Da je Tito bio malo pragmati~niji i daga nisu onako skleroti~nog na vlasti, dasu na vreme zapo~ete reforme, Jugoslavi-ja bi na~inila ogroman pomak. AnteMarkovi} je bio samo dva koraka od togcilja, a licemerni narod je glasao za ono{to se uskoro, u vidu najve}e nesre}e,obru{ilo na njega samog. Na nesre}u,do{ao sam u Jugoslaviju ba{ kada je\in|i} ubijen. Bio je to za mene veliki{ok jer znam kako je Evropa gledala ikako govorila o tom ~oveku, koliko ga jepo{tovala. Srbi su, na`alost, isuvi{e ka-sno shvatili ko je taj ~ovek. I to }e skupoplatiti, ne samo ove generacije, ve} i onekoje tek dolaze.

Da li je ta nesre}a, to ve~ito preka-sno prepoznavanje zapravo zao usudovog naroda, da li je u tome su{tinabalkanskih tragedija?

Ne treba pristati na sudbinu koja }eosmisliti zlo vlastitom narodu, svom dete-tu. A opet, s druge strane, mo`da smo miovde na Balkanu ipakisuvi{e blizu Olimpu.

38

Romsko pozori{te

LUDUS 109, 110, 111

LUDUSMO@ETE KUPITI...

UU BB ee oo gg rr aa dd uu uu kk nn jj ii `̀ aa rr aa mm aa ::

Beopolis (Makedonska 22),Na{ dom, (Knez Mihailova 40),„Pavle Bihali“, (Srpskih vladara 23),Plato (Akademski plato 1),Stubovi kulture, (Trg Republike 5),„[koligrica“, (Gospodar Jevremova 33),Zadu`bina Ilije M. Kolarca (Studentski trg 5),Bookwar (SKC, Kralja Milana 48);

UU NN oo vv oo mm SS aa dd uu uu kk nn jj ii `̀ aa rr aa mm aa ::

„Solaris“ (Sutjeska 2),Most (Zmaj Jovina 22);

ROMSKE POZORI[NE VESTIUglavnom na{a javnost zna za rad

Rahima Burhana i njegov TeatarRoma Pralipe, kao i za noviju

trupu Ne|a Osmana i Nade Kokotovi},TKO teatar. To su pozori{ta koja razvija-ju savremenu romsku tematiku. Letos jeu engleskom gradu Njukastlu odr`an fe-stival romske kulture Gateshead GipsyFestival koji je otkrio bogatstvo savre-menog romskog stvarala{tva.

Festival je otvorio Teatar Roma Pra-lipe s najslavnijim naslovom iz romsketradicije - Karmen. Istra`uju}i stvarnostromskog dru{tva, Burhan je napraviointimnu dramu koja nema mnogo dodirasa seviljskim kli{eima. Predstava je svo-jevrsni spektakl kome prethodi koncertmakedonske grupe Les Manouches.

^uveno {pansko pozori{te Teatro delVelador obnovilo je sedamnaestovekovnudramu komadom La carcel de Sevilla. Od

komi~nih me|uigri napravili su real-isti~ke slike, i hrabro povezali barokni sasavremenim modnim glamurom. A grad-ska sirotinja ostaje uvek ista...

Organizator Festivala, putuju}e po-zori{te Northern Stage Esemble ~iji jedramaturg Du{ka Radosavljevi} za Fe-stival je pripremilo komad Crnooke ru`e(Black Eyed Roses) o ljudima na margi-ni, bilo da su Romi ili D`odiji (pokrajin-sko ime za stanovnike severoisto~neEngleske, prim. prev). U `ivotu savre-menog ~oveka za koga putovanje vi{enije luksuz ve} na~in opstanka, oni na-laze sli~nost sa sudbinom Roma: „Ne mo-ramo biti Romi da bi razumeli umetnost,ljubav i zajedni{tvo, ali pogled na rom-sku kulturu, pri~e i muziku da}e namsu{tinu ljudske prirode... Iako ne mo`e-mo da promenimo svet, mo`emo dopusti-ti da svet menja nas, na bolje.“ Otud je

ovaj festival pored pozori{nih doga|aja,priredio i filmski program posve}en Ro-mima, izlo`be, audio-drame i vatrometnemuzi~ke ve~eri pod {atrom.

Priliku su dobili i mladi. Studentskapredstava The Reception postavila jezna~ajna pitanja o savremenom odnosuromske zajednice i nacionalnih dr`ava.Migracije, isklju~ivanja i integrisanja u{iru zajednicu obra|eni su sredstvimafizi~kog teatra. A tradiciju preno{enjaznanja i kolektivnog pam}enja studentisu oprobali na jednodnevnoj radionicipri~anja (storytelling).

U zavr{nici su udru`ili talente iimprovizovali slavljeni~ki performansBashavel: fuziju stilova [panije, Isto~neEvrope i Britanije – na romsku temu. (Priredila Jelena Kova~evi})

RRaahhiimm BBuurrhhaann ((FFoottoo:: \\.. TToommii}}))

LUDUS 109, 110, 111

Nekada vode}i glumac Romskogteatra Pralipe iz Skoplja, zatimglumac KPGT-a. Mogu}e da je

jedini Rom koji je diplomirao glumu, nanovosadskoj Akademiji, u klasi Radeta[erbed`ije. Ne|o Osman je jedno vremesa Pralipeom bio deo ]ulijevog Theatraan der Ruhr u Milhajmu. Poslednjih 8godina s Nadom Kokotovi}, u Kelnu,stvara u okviru njihovog koreografskogromskog teatra TKO.

Va{a pozori{na istra`ivanja sada sudaleko od Va{ih po~etaka u pozori{tu.Kako je sve po~elo i kako sada u srediniiz koje ste potekli gledaju na Va{u kari-jeru?

Nakon 20 godina rada u teatru kaoglumac i poslednjih 8 godina i kao re-ditelj mogu re}i da je po~etno istra`ivanjedaleko iza. Pro{lo je brzo, mada mi seponekad ~ini kao da sam na po~etku.Mo`e se re}i da je sve bilo spotano ilogi~no. Spontano, {to sam se u po~etkudru`io s ljudima iz Pralipea, gledao pro-be. Po~eo sam kao inspicijent i kao deotehnike i tek nakon toga sam se odlu~ioza glumu. Logi~no, zato {to sam u teatruod svoje druge godine. Moja majka jeradila u starom skopskom Narodnompozori{tu koje je za vreme zemljotresasru{eno. Ona me je uvek vodila sa sobomte sam uvek bio na probama baleta iopere. Zna~i, 1982. bila je moja prvaprestava Kralj Edip. Tada sam shvatio daje gluma moj prostor, a nakon tre}e pred-stave Breht 1917 s Brankom Brezovcemrekao sam sebi: „Ho}u da budem praviglumac“, {to zna~i raditi u bilo komteatru, ne samo na romskom jeziku i uromskom teatru. Nakon toga stigao jetelegram iz Subotice, poziv da igramOtela. Od tada je moj `ivot krenuo dru-gim putem. Godine 1987. upisao samAkademiju u Novom Sadu u klasi [er-bed`ije. Za to vreme igrao sam sve {to semoglo u suboti~kom pozori{tu i u TeatruPralipe, sve do mog odlaska u Nema~ku.Tako je od prilike po~elo. A kako na togleda moja sredina? Glumac sam koji jeodigrao oko 40 rola, vi{e od polovine suglavne uloge, {to u romskim, a {to u neromskim teatrima. Moglo ih je biti i vi{eda sam se druga~ije zvao, a ne Osman. Uto vreme sam igrao glavne uloge po~itavoj Jugoslaviji i Evropi, a neki koji sutek odigrali po neku malu epizodu na-lazili su se na naslovnim stranama, ig-rali na filmu. To sam prime}ivao i to jebolelo, ali to mi je i davalo snage da bu-dem jo{ bolji. Biti glumac Rom je te{ko itu je izuzetak bio Suboti~ki teatar i ljudikao {to su Ljubi{a i Nada. Ona mi je za-pravo otkrila da sam najpre glumac, atek onda Rom. Ovo sam sve rekao da bihodgovorio na pitanje kako moja sredinagleda na moju karijeru. Odgovor je – ni-kako. Tako na teatar gledaju ljudi kojinemaju teatarsku tradiciju. Obi~nim Ro-mima nisam poznat jer ne pevam naro-dne pesme. Da sam [aban Bajramovi}svi bi me znali. A glumci iz teatra Pra-lipe, oni na moju karijeru gledaju „kla-si~no“. To im ne uzimam za zlo, oni susticajem okolnosti stigli u teatar i tu suostali. Za njih je teatar mesto opstanka. Ana mene su gledali kao na ~oveka koji

nije dovoljno Rom zbog toga {to sam sa`enom koja nije Romkinja, onda zato {tosam oti{ao u Suboticu, a posebno zato {tosam zavr{io Akademiju. To su klasi~nestvari, kad nisi isti, kad iza|e{ iz krugaili geta, gledaju te druga~ije. Sve to semora posmatrati iz aspekta tradicije: akojedan narod nema svoj teatar kao institi-ciju, ako jedan teatar nema svoju pub-liku i ako jedan teatar nema obrazovanikadar, a sve ovo romski teatar nema, nemo`e{ o~ekivati normalan odnos. Rom-ske publike nema zato {to to ne razume-ju, obrazovanog kadra nema jer nikone}e na studije. I opet stara pri~a, i danasse pojavljuju nove romske grupe i teatri, ime|u njima i dalje nema obrazovanogkadra, i misle isto da je to mesto za nji-hov opstanak, da mogu biti kao Pralipe.To je pogre{no. Pralipe je u svoje vremeimao sre}e, bio je jedini romski teatrar, igledali su ga sa posebnim simpatijama.To danas ne mo`e da se ponovi. To je od-govor na pitanje kako moja sredinaposmatra moju karijeru. Neki ne znaju,mada jedan mali broj mladih gleda na tos odu{evljenjem.

Pralipe je biloambasada moganaroda

[ta Vam profesionalno zna~i TeatarPralipe?

Kao prvo podse}a me na mladost, napo~etak, na mesto gde sam mislio da }uostvariti neke snove, gde }u mo}i dapromenim svet Roma. Sebe sam gledaokao romskog glumca koji ima obavezuda predstavlja sve Cigane i da time mo`ebar malo promentiti kli{ee koji vladaju.Pralipe je bilo mesto gde sebe nisam{tedeo, davao sam sve: godine, emocije,energiju. Pralipe je i mesto koje me jeumorilo i koje me je razo~aralo. To je jakotu`no. Ja sam na Pralipe gledao kao naambasadu jednog naroda, kao na teatarkoji ima cilj i misiju. Ali to nije postao.Snovi su tako postali kratki.

Kada ste s tim pozori{tem do{li uNema~ku, u ]ulijev Theatar an derRuhr u Milhajmu, za kratko vreme supredstave Teatra Pralipe tamo postalesenzacija? Za{to se sve to raspalo?

Kad smo 1991. tamo do{li s prvompredstavom Krvava svadba, odmah smou Nema~koj postali senzacija. Samo smoputovali, koferi su uvek bili spremni, svekarte za na{e predstave rasprodate, igra-li smo po ~itavoj Nema~koj i celoj Evropi.Do`iveo sam mnoge situacije koje bisvaki glumac `eleo da do`ivi, od aplauzado skandiranja. Onda smo napravili dru-gu predstavu Otela, tre}u - Veliku vodu, isve se ponavljalo u prve 3 godine dok jesenzacija trajala. A onda je sve to nesta-lo. To vi{e nije bilo dovoljno novo, nitidovoljno egzoti~no, niti dovoljno dobro.Ljudi u Nema~koj vole da gledaju novo iegzoti~no za kratko vreme, a onda tra`ene{to drugo novo. Staro mo`e opstatisamo ako ima kvalitet a toga je tako|ebilo sve manje. Po~eli su i unutra{njiproblemi. Imali smo Pralipe, bratstvo

kako se u prevodu ka`e. To je bilo izvana,a iznutra klasi~an scenarij: po~eli suprvo da se dele novci, da se uzima kadtreba i kad ne treba, da se sve gleda pofamilijarnoj liniji. Iza toga sledi: ko nemisli kao ja taj je protiv mene. Zatim sunastupile ~istke zbog druga~ijeg mi{lje-nja. Ja sam zbog toga napustio teatar,kao i jo{ par glumaca. A da li se Praliperaspao? Rekao bih da nije jo{. On postoji,samo nije vi{e takav kakav je bio, nemavi{e senzacija, nema toliko novaca, nematog kvaliteta.

Kakvi su sada va{i odnosi s Rahi-mom Burhanom i kako gledate na nje-govu ideju Evropskog romskog TeatraPralipe?

Moji odnosi s Rahimom? Ja ih ne-mam, zapravo nemamo kontakta. Ali,svejedno mogu re}i da smo mi jedni odretkih koji smo ne{to u~inili da afir-mi{emo romsku kulturu, mislim kako nakolektivnom tako i na li~nom planu.Rahim je jedan od ljudi koji su formiraliteatar Pralipe, ~ovek koji stvara pred-stave, koji je stvorio par jako dobrih pred-stava, i koga mogu nazvati romskimteatarskim umetnikom. Pitanje {ta mi-slim o romskom evropskom teatru? Pa,znate, i moj teatar je romski i evropski. Apravi romski evropski teatar }e biti ondakada se budu stvorili uslovi, a to je: kadau njemu bude bilo Roma iz raznih dr-`ava, kada Romi budu znali da imajutakav teatar, i kad jezik bude bio kon-struisan tako da ga mogu razumeti sviRomi. U Pralipeovom evropskom teatruima samo tri Roma, a jezik razumejusamo Romi iz biv{e Jugoslavije.

Uvekiz romskog aspekta

TKO je koreografski romski teatar iu predstavama koje stvarate s NadomKokotovi} se na specifi~an na~in baviteproblemima Roma. Kako birate komadekoje }ete raditi?

TKO je teatar u kojem se sastalodvoje ljudi koji razmi{ljaju sli~no, kojiimaju sli~an pogled na svet i na `ivot,koji vole sli~ne sitnice, koji su teatarskiljudi, a teatar su nazvali TKO, kao Koko-tovi}-Osman. To zna~i da u ovom „jed-nom“ teatru ima dvoje ljudi koji radesvako na svom planu. Radim romsketeme, a Nada aktuelne svetske. Po{tosam s Nadom radio polovinu svog `ivotai karijere, normalno je da sam na nekina~in usvojio njen stil, koji odgovaramom senzibilitetu: ima puno pokreta,energije, emocija, komunikativan je i ne-ma problem s jezikom. Teme se name}usame, na osnovu situacije koju `ivim, na

osnovu svetske literature, koju uvekpoku{avam osvetliti iz romskog aspekta.

U Nema~koj je izuzetno raznovrstanpozori{ni `ivot. Kakvo mesto i ulogu utom mno{tvu ima Va{e i Nadino po-zori{te?

U Nema~koj postoji 227 dr`avnih igradskih i preko 1.000 off teatara. Sva-kodnevna ponuda je ogromna, teatarski`ivot je veoma kompleksan i vitalan. Miu na{em teatru, po kvalitetu i literaturikoju postavljamo na scenu, bliski smo„velikim“ teatrima, jedino {to u off teatruimamo mogu}nost da radimo provoka-tivnije, modernije, eksperimentalnije, po-sebno iz aspekta vi{ejezi~nosti koju idalje gajimo, ali u „maloj formi“.

Kako razmi{ljate na temu polo`ajaRoma u svetu?

Odgovor na ovo pitanje bi bio vrlodug, ili iskren, ili diplomatski, ne jedno-stavan, zapravo vrlo kompleksan. A tekako na to pitanje odgovara Rom! Ja samu svom romskom `ivotu puno puta hteoda ne razmi{ljam o svom polo`aju, ali ni-sam uspeo jer jo{ uvek tra`im odgovore.Kao i sad, uz Va{e pitanje. Odgovor je~itav niz pitanja, u stvari, za{to su Romimorali toliko godina da `ive samo napo~etku ili na kraju grada?

Za{to Romi moraju jo{ uvek da `iveispod mostova, ispod ku}a od kartona?Zar se i nove generacije moraju ra|ati nadeponijama? Odgovaram: psi nisu Ci-gani, a `ive u normalnim ku}ama. Zarmoramo jo{ uvek `iveti kao Cigani?Postavlja se pitanje za{to? A odgovara seobi~no: Cigani su takvi. Tako govore oRomima, a Romi govore: takvi smo jersmo takvi. I kao da je time sve re{eno.Tek kada stvarno bude re{eno romskopitanje onda se mo`e govoriti o demo-kratiji u svetu.

Kao u rudniku

[ta zna~i biti Rom i baviti se po-zori{tem u Nema~koj?

Nije lako biti Rom. Nije lako bitiuvek „posmatran“. Nije lako uvek datipuno da bi dobio malo. Biti Rom a jo{ sebaviti teatrom, u Nema~koj ili bilo gdevrlo je te{ko. Svet umetnika je svakakodruga~iji nego obi~nih ljudi, ali na `alosti tu postoji latenatan odnos rasizma inacionalizma. To znaju oni koji to prozi-vaju. Ja sam to ose}ao i jo{ uvek ose}am.Biti stranac, glumac ili re`iser, a jos akosi obojen, jako je te{ko. Kao gost glumacigrao sam u nema~kim gradskim pozo-ri{tima, ali pitanje je {ta, kakve uloge.Drugo, nije lako sa jezikom, to je te{kokao da radi{ u rudniku. Tu je najte`eglumcu. Isto je i sa filmovima, dobijamuvek uloge kriminalaca ili stranaca. Ali ikad bi bio bio na nekom drugom mestu„scenario“ bi bio isti.

[ta Romi treba da urade da njihovpolo`aj bude bolji?

Mislim da je romsko pitanje jakoslo`eno i ne sme se potceniti. Nema naro-da i ~oveka koji je naivan da mora biti~itav `ivot „ispod“ i sluga drugome. Nijeodgovor na to pitanje: idite odavde, uIndiju. Romi nisu iz Indije, oni su odtamo gde su ro|eni, kao i ostali. Mislimda je romsko pitanje svetsko pitanje, i dajednom mora do}i na „dnevni red“. Sdruge strane, mislim da i sami Romitreba da promisle {ta da rade. Oni su sadu ekspanziji. Do{lo je do promene u na-~inu shvatanja, do{li su do toga da mora-ju tra`iti svoja prava. Osim toga, jo{ uveknisu shvatili da bez obrazovanja nemogu sti}i ni do Vranja.

Kako vidite svoju profesionalnubudu}nost? Kakva biste voleli da bude?

Optimista sam jer me je `ivot takonau~io, a i po prirodi sam takav. Iskrenore~eno ne razmi{ljam o tome kako trebada izgleda moja budu}nost. Mogu re}i dasam do sada imao izuzetno uspe{nukarijeru, do`iveo sam mnogo lepih trenu-taka, odigrao puno lepih uloga. U ovomposlu se sve re`ira, predstava i uloge, alikarijera se ne mo`e izre`irati i proricati.Ona do|e sama i ode samaili traje.

39

Romsko pozori{te

U ovom poslu se sve re`ira – predstave iuloge, ali karijeru ne mo`ete izre`irati iproricati; ona do|e sama i ode sama, ilitraje, ka`e NNee||oo OOssmmaann

Ol ivera Mi lošev i¯

TE[KO JE BITI GLUMAC ROM

KULTURNO-PROSVETNA ZAJEDNICAOP[TINE PO@AREVAC

Povodom odr`avanja pozori{ne manifestacije„GLUMA^KE SVE^ANOSTI Milivoje @ivanovi}“raspisuje konkurs za ESEJ O GLUMCU. Pravou~e{}a na konkursu sti~u radovi koji do sadanisu objavljivani.

Kulturno prosvetna zajednica op{tine Po`a-revac imenova}e `iri koji }e proglasiti najuspe-{nije radove i dodeliti tri nagrade:

Prva nagrada - 10.000 dinara i plaketazlatno pero

Druga nagrada - 5.000 dinaraTre}a nagrada - 3.000 dinara

@iri }e pored nagra|enih radova odabrati jo{pet radova koji }e biti objavljeni uz nagra|eneradove u knji`evnom ~asopisu »Brani~evo«.

ESEJ O GLUMCU, potpisan punim imenom iprezimenom, poslati do 20. marta 2004. godinena adresu:

Kulturno prosvetna zajednica op{tine Po`arevacJovana [erbanovi}a br. 112000 Po`arevacsa naznakom „za konkurs“.

Rezultati konkursa bi}e objavljeni do01. aprila 2004. godine.

Kada se 80-tih prvi put srela s rom-skim teatrom Pralipe, videv{i nji-hovu predstavu Soske, glumica iz

Ljubljane Draga Poto~njak je, ka`e, ot-krila smisao teatra. Sretala se s njima ikasnije na svim velikim festivalima unekada{njoj Jugoslaviji. Dru`ili su seintenzivno, a onda je na YU Festu uSubotici zaigrala u njihovoj predstavi sose}anjem da se vratila radu u pozori{tukakvom do tada nije poznvala. Da s nji-ma ode u Nema~ku spre~ilo je ro|enjesina. U Ljubljani je u me|uvremenupo~ela uspe{no da pi{e drame. Kontaktisa teatrom Pralipe su ostali i za njih jenapisala komad Kalea, koji smo nedav-

UTeatru SKC je jo{ novembra 2002.premijerno izvedena predstavaRotaki sung ili u prevodu s rom-

skog Miris to~ka. Komad je realizovan uprodukciji Romskog kulturnog centra iTeatra Raidna koji deluje u okviru istog.Rotaki sung je adaptacija Tolstojevekratke pri~e Aljo{in lonac koju je drama-tizovao i re`irao Filip Gaji}, a gluma~kuekipu ~ine: Zvonko Mitrovi}, \or|e Jova-novi}, Sa{a Marinkovi}, Zumrita Jaku-povi}, Dragan Risti} i Tanja Kecman,Ivan Jevtovi}, Dragan Marjanovi}. Ugo-vorena su gostovanja u Hrvatskoj a po-tom i svetu. „Romski kulturni centar meje anga`ovao da na|em tekst i mesto nakojem bi se igrala predstava na romskomjeziku, i gde bi deo ekipe bili ~lanoviTeatra Raidna. Prvo smo krenuli sa Ca-rom Edipom, me|utim nismo na{li pozo-ri{te u kojem bismo postavili komad, pri-tom je i produkcija bila zahtevnija i tra`i-la vi{e novca. Potom sam prona{ao Aljo-{in lonac. Oformili smo ekipu koju ~inipet sjajnih romskih glumaca i tri profe-sionalca, a posle nekoliko izvo|enja umaloj sali pre{li smo na veliku scenuSKC-a” – ka`e reditelj predstave FilipGaji}.

Zna~ajno je {to, iako finansirana odstrane nevladinih organizacija koje podr-`avaju projekte namenjene nacionalnimmanjinama, ova predstava ne govori oproblemima etni~kih grupa, ve} je `ivapri~a, koja mo`e biti sme{tena bilo gde ibilo kada. Sredi{te komada je ljubavnastorija, koju boje strasti i koja ima dostazanimljivih preokreta. Petoro izvo|a~a suRomi koji nisu {kolovani za ovaj poziv tj.natur{~ici su. „Te{ko je re}i da su natur-{~ici ili amateri zbog toga {to su imalipotpuno profesionalni odnos i tokom pro-ba i dalje. A radili su i pre, neke pred-stave u Beogradu, a neke u Budimpe{ti.Svi smo bili prijatno iznena|eni njihovomdarovito{}u. Stvarno su `ivotno uverljivi,nisu glumatali, ostavili su utisak da sezbivanja na sceni stvarno doga|aju.Pokazali su da nije re~ ni o kakvoj kvaziumetnosti, ve} da to {to rade rade zaistadobro. Radili su rame uz rame sa profe-sionalcima, i ja sam se tako ophodio

Meni je drago da mogu re}i ne{to oromskom teatru, mada mu nepripadam i ne radim ga. U su-

{tini teatar ne pripada nikome, to je pro-stor za ~ovjeka koji tra`i drugoga.

Ne|o Osman radi romski teatar, on jeRom, i on to osje}a kao svoju du`nost.Ali, opet prije svega zalogom svoje li~-nosti, i to je dovoljno.

karijeru. Re`irala sam oko tridesetakpredstava u dr`avnim i gradskim teatri-ma, a 1995. sam sa Ne|om Osmanom za-jedno osnovala teatar TKO, u kome onradi svoje projekte, koji su na ovaj ili naonaj na~in vezani uz romski problem, {toje i normalno. Ja sam tako i prije radila uSubotici, upotrebljavala razne jezike, iromski kad je igrao Ne|o, u Saigonu, ilisrpski kad je igrao Otela i Eumenide. Tone zna~i da radim romski teatar. Ili kakoje Ne|o rekao u svom odgovoru na Va{apitanja: mi smo zajedno u teatru i u`ivotu i prirodno je da se teme i idejepro`imaju koliko je to potrebno.

Na{ teatar je otvoren za razne ideje,utjecaje, teatarske forme, i mi smo ~vrstovezani za realnost iz koje crpimo in-spiracije i provokacije, i za literaturukoju dalje prera|ujemo svaki put na novna~in.

A da je teatar za romsku svijest iromsko bi}e izuzetno va`an, treba uvijekiznova ponavljati i po`eliti jo{ vi{e mla-dih ljudi koji }e svoje snage i snoveusmjeriti u formiranje i rad novih rom-skih teatara, nadam se i po `elji Ne|e Os-mana, sa obrazovanim ljudima, na je-ziku koji svi razumiju i sa mnogo Roma.(Priredila OliveraMilo{evi})

40

Romsko pozori{te

LUDUS 109, 110, 111

Na{ teatar je otvoren za razne ideje, utjeca-

je, teatarske forme

Nada Kokotov i¯

TEATAR JE VA@AN ZA ROMSKU SVIJEST I ROMSKO BI]E

Razgovor sa FFiilliippoomm GGaajjii}}eemm, rediteljem

predstave Rotaki sung

Aleksandra Jakš i¯

IMPROVIZACIJOMDO PREDSTAVE

Ja nisam Romkinja i ruku na srce, to nije

moja pri~a. Moja pri~a je samo utoliko

koliko je do`ivljavam kao op{tu, ka`e

glumica i dramski pisac iz Ljubljane DDrraaggaa

PPoottoo~~nnjjaakk

Ol ivera Mi lošev i¯

ROMSKA ISKUSTVA DRAGE POTO^NJAK

prema njima. Sve u svemu odli~no smofunkcionisali” – obja{njava Gaji}.

Zanimljivo je da se predstava izvodina romskom jeziku. Tokom priprema Fi-lip je primenio metod improvizacija.Radili su na srpskom, glumci koji nisuRomi neke delove su govorili nekim iz-mi{ljenim jezikom, a potom su prevodili.Iako je na drugom jeziku, drama dobrokomunicira sa publikom: „Pri~a je pri-li~no jasna, univerzalna. Dobro se razu-meju i dijalozi i odnosi, pa samim tim iceo komad. Me|utim, ni Romi u publicine razumeju sve replike. ^ak su i romskiglumci morali da u~e delove teksta. Po-stoje mnoge pretpostavke o njihovom po-reklu, pominje se Indija kao zemlja izkoje poti~u, ali oni nemaju spomenike,knjige, naravno ne mislim na savremenodoba. Jedino {to imaju je jezik. Na`alost isa njim sve te`e stoje, pogotovo {to imaju

nekoliko varijanti romskog, nekoliko di-jalekata. To {to je predstava na romskom,je samo jedan od poku{aja da se pomogneda sa~uvaju jezik” – dodaje reditelj.

Predstavu gledaju i Romi: „Oni sudovedeni iz nekih ciganmala, retko su ili

nikada bili u pozori{tu a reaguju onakokako publika iz snova to ~ini. Umesto dasamo sede i gledaju, sve vreme burnoprate, specijalno na premijeri, na kojoj ihje bilo vi{e nego na ostalim izvo|enjima.Glasno su komentarisali, smejali se, do-

bacivali glumcima koje poznaju, plakali,vikali. Li~no mi je takav odnos premapredstavi jako uzbudljiv. Potpuno sufantasti~ni” – ka`e Gaji}.

Iako mi{ljenja da u na{oj sredini nepostoji neka posebna diskriminacija pre-ma Romima, naravno ne ra~unaju}iumobolne individue fa{isti~kih naho-|enja kojih ima u svakom dru{tvu, i danjihova ugro`enost poti~e u mnogome iod sopstvenog odustajanja, Filip pominjeda su pozori{ta koja su konataktirali bilazainteresovana ali da u su{tini niko nijepokazao pravi interes. Iako kobajagi svipodr`avaju tezu o toleranciji, ispalo je daje sve u stvari deklarativno, da niko nijezaista zagrejan da pomogne. On tako|emisli da treba da postoji ve}i stepen pre-dusretljivosti, jer Romi nemaju svoje po-zori{te, su`ene su im mogu}nosti daostvare predstavu, pritom ovde sigurnoima mnogo mesta te im se treba iza}i ususret.

Treba jo{ dodati kojih su profesija ovisjajni glumci: „Zvonko radi u Gradskoj~isto}i, izuzetno je darovit i po stilu glu-me podse}a na D`eri Luisa, \or|e radi unekom pogrebnom preduze}u, Sale u tr-govini, Zumrita u vrti}u, a Dragan, kojije i komponovao muziku, i Sreten Jova-novi}, na{ organizator, su zavr{ili pro-dukciju na BKakademiji.“

no, u ra`iji Rahima Burhana, imaliprilike da vidimo u okviru Slavija Festa.

Susret s Teatrom Roma Pralipe je,kako ste mi jednom rekli, za Vas profe-sionalno zna~io mnogo. S obzirom na toda ste pratili njihov rad, kako bisteodredili njihovo delovanje tokom 80-tih?

Istina pred kojom bi svi danas `elelida pobegnu je da se u teatru u Slovenijisada mnogo manje vrednog doga|a negou 80- tim! ^ini mi se, da to isto va`i i zaostale dr`ave, koje su nastale na prostorubiv{e YU. Kao da jo{ uvek svi `ivimo usenci 80-tih. U teatrima se tada radilo samnogo vi{e energije. Pozori{te se tadauveliko inspirisalo dru{tveno politi~kom

situacijom, no ne samo time. Sigurno jeda se tada nije fatalisti~ki tragalo i bezposebnog sadr`aja gubilo u formalizmu,{to se u velikoj meri doga|alo u Sloveniji90-tih. Iz te svesti o sebi u 80- tim proi-zlazila su i traganja na planu estetskog.Kad je `ivot `iv, onda se stvari nekakora|aju. Pa je po tom prostoru kru`ilo pu-no zna~ajnih pisaca, reditelja, teatra,grupa. Teatar Pralipe su po svemu odgo-varali tom vremenu i zato bili va`an deotog teatarskog vrenja. Imali su velikureputaciju i me|u slovena~kom publikomi kritikom. Kako znamo oni su se 1991.godine odazvali pozivu Roberta ]ulija ipostali deo Theatra an der Ruhr. Ko znakako bi im bilo, da su ostali u Make-doniji. Te{ko da bi se odr`ali. Taj odlazakje bio od istorijskog zna~aja za grupu i zaRomski narod.

^udesan susret

S njima ste u okviru YU Festa u Su-botici igrali u predstavi Gr~ka trilogija.Kakvo je to iskustvo? [ta je bila speci-fi~nost rada s njima?

Za mene je taj susret bio zna~ajan,jer sam se kao glumica suo~ila s prili~nonekonvencionalnim na~inom glume. Mo-gla bi ga nazvati pathos, jer se radi ozaista velikim ose}anjima, o jakom do-`ivljavanju sveta, koji se na isti takavna~in prenosi na publiku. ^lanovi grupebili su uglavnom glumci amateri, pa suse kod njih na veoma prisan, istinit na~inme{ale velika ljubav i potreba, najboljere~eno `iva strast za pozori{tem. Velikiudeo je u tome imalo i njihovo romsko po-reklo. Raditi teatar u tom kontekstu zanjih postaje skoro od `ivotne va`nosti. Ameni je ta strast prema teatru bala veomabliska. Bila je iskonska, istinita, {to namene uvek deluje potresno i jako mevezuje. Ta jaka vera u ne{to, pripadanjepozitivnoj ideji. Na neki na~in podse}alome je i na Mladinsko u 80-tim. Kasnije jena{a saradnja prerasla u dugogodi{njeprijateljstvo. Kad su dobili poziv zaNema~ku Burhan je hteo da i ja po|em snjima, no za mene je bilo to na sve na~ineneprihvatljivo. Njima su seobe u krvi, onisu tamo i zbog odre|ene misije, igraju zasvoj narod, pri~aju o svom narodu,podse}aju druge na krivice koje do`ivlja-

Ja sam re`irala u teatru TKO (TeatarKokotovi} Osman) nekoliko projekatakoji su „romski“ utoliko {to Ne|o kadigra u njima uglavnom govori romski, ilikad radim Gospo|icu Juliju onda je JeanRom.

Ono {to ja `elim re}i jeste da sam zaovih 12 godina mog izbivanja iz na{ihprostora u Njema~koj napravila pristojnu NNaaddaa KKookkoottoovvii}}

RRoommii -- ppuubblliikkaa iizz ssnnoovvaa:: FFiilliipp GGaajjii}} ((FFoottoo:: \\.. TToommii}}))

LUDUS 109, 110, 111

dira stanje dolazi se do nekakvog apsur-da: tradicionalni, patrijarhalni na~in`ivota je ne{to {to ih spre~ava da serazvijaju u kontekstu boljeg, kvalitetni-jeg `ivota. Istovremeno je ba{ ta tradicijaono {to ih je odr`alo. Mislim, da se ba{unutar porodica doga|a najve}i sukob.Kompliment mi je bio kada mi je Burhanrekao, da je drama kao da ju je napisaoRom. Ali da je i veoma provokativna zanjih. [to sam i do`ivjela gledaju}i pred-stavu nekoliko puta u Be~u. Dolazili suRomi i videlo se da to {to gledaju jakokorespondira s njima. Najja~e su reagi-rali mladi Romi.

Pretpostavljam da ste pi{u}i tu dra-mu temeljito istra`ivali `ivot Roma. [taste sve novo tako o njima saznali?

^itala sam sve {to sam na{la o njima,ali te literature nije toliko koliko bi je, naprimer, bilo o Slovencima ili Srbima. Ja-ko mi se dojmilo, ~ak me zapanjilo sve {tosam pro~itala. Najvi{e to koliko se oRomima malo zna! A i ono {to se zna jeu`asno tu`no, stravi~no! Prvi koncentra-cioni logori bili su ba{ za Rome, u [vaj-carskoj na granici triju dr`ava. Mislimda je 1933, u nekom restoranu u Parizuprvi put pisalo je „Romima i psima ulazzabranjen“ itd. O tim historijskim ~inje-nicama najop{irnije pi{e Branko Ðuri} -u knjizi Seobe Roma. [to se romana onjima ti~e ili filmova, sve su pri~e jake istrastvene.Njihovo do`ivljavanje svega jedruga~ije, ja o tome ka`em sa vi{e stra-sti. Veoma me je rastu`ilo, kad samshvatila, da i Romi o sebi ne znajumnogo vi{e od onoga {to mi znamo o nji-ma. Oni ne u~e o sebi u {koli. To je mo`danajzna~ajnije! Morali bi im na sve na-~ine pomo}i da po~nu graditi svest o sebisamima, trebali bi u~iti svoju historiju,morali bi u~iti svoj jezik u {koli, morali bipo~eti da u~e o tome koliko su zna~ajni,da je njihova posebnost dragocena. Da,

najtu`nije je to, {to ve}ina Roma ne znako su i odakle dolaze.

Ksenofobija je deosvakog ~oveka

Da li imate nameru da se jo{ koji putkao glumica ili pisac bavite temama togneobi~nog naroda?

Za sada mislim da ne. Iako je ostao umeni ose}aj onoga {to nisam uspela re}i sKaleom. Ali za to je potrebno vremena,mora se uspostaviti velika unutranjapotreba za novim istra`ivanjima.

Romi su specifi~nog temperamenta iodnosa prema `ivotu i svetu. Koliko smou stanju da ih stvarno razumemo?

Mislim onoliko koliko smo u stanjuda razumemo sebe. Ako nemamo nekihvelikih problema sa sobom, ne znam za-{to bismo imali s Romima. Ksenofobija jene{to {to je deo svakog ~oveka. Vezana jeza sve vrste razli~itosti, ali ponajmanjeza razlike u kulturi, jeziku. Ksenofobijase najvi{e hrani velikim socijalnim raz-likama, bedom i sirotinjom, koja je odu-vek vezana i za boju ko`e. Nisam jo{do`ivela da je neko imao „fa{istoidan“

napad na bogastvo. U stvari, ta razli~i-tost je ono najlep{e na na{oj planeti.Nikad ne smeta {to postoje pustinja id`ungla ili reke i planine, sve te razli~ite`ivotinje... ali nekima je mnogo te{koprihvatiti da neki ljudi imaju svetlu adrugi tamniju put. Romi se ni ne uklapa-ju najbolje u ovaj na{ beli i sve globalnijisvet (namerno pojednostvaljujem). Svimoramo biti lepi, mladi, fit... i ose}ati istuispraznu radost prema `ivotu. Romi kaoda nemaju tih na{ih problema. Opu{tenisu bez da se opu{taju, stalno pokazujusvoja ose}anja. Oni su zaista radosni iliveoma ljuti ili... Takva ose}ajnost ne

korespondira s plasti~nim sme{kom kojise od nas sve vi{e tra`i i usamljeno{}ukoju sve vi{e ose}amo.

Kako u Sloveniji gledaju na Rome? Koliko znam, Romima je recimo u

Srbiji sigurno te`e no u Sloveniji. Go-vorim o tome {to sam ~itala, ali to supodaci koji se najvi{e odnose na 80-te go-dine. Znam i za neke skoro fa{isti~kenapade na Rome u Srbiji, na tragedijuRoma sa Kosova, itd. U Sloveniji oni nedo`ivljavaju tako drasti~ne sudbine, aliim u celini nije dobro. Puno se pri~a otome {ta dr`ava radi za njih, ali dostadobro znam, jer sam sedela neko vrijemeu jednoj dr`avnoj komisiji, da dr`avauglavnom baca maglu i pravi se, dare{ava ne{to {to se kao ne da re{iti. Prob-lem je u tome da od Roma nastoje da na-prave ne{to {to oni nisu. Mislim da jenajzna~ajnije ono {to sam ve} rekla: po-lako po~eti graditi svest kod njih o njimasamima, dati im zna~ajnije mjesto udru{tvu. Tu je edukacija najva`nija. No-

vac koji sada ide za socijalne programe,u stvari za socijalnu pomo}, polako bitrebalo da se pretapa u programe namen-jene Romima. Moralo bi da se po~ne saraspisivanjem stipendija za Rome nasvim podru~jima. Mislim da bi dr`ava ukojoj su Romi ~ak zapisani u Ustavu kaoautohtoni stanovnici Slovenije, trebalaimati plan po kome bi se za odre|enovreme izgradila i jedna intelektualnaromska baza. Li~no mislim da Romisami treba da imaju najve}i interes zaRome. Njihova `elja za takozvanim „la-kim“ na~inom `ivljenja je odgovor na to{to im se ne daje nikakvo mesto udru{tvu. U stvari, samo se prolongirastanje koje je oduvek bilo. Romi kod nasnajbolje `ive u isto~noj Sloveniji, u Prek-murju, gdje su i najbolje organizovani,ali drugde po Sloveniji stanje je veomalo{e. Romi ovde imaju velike probleme jerve}ina ljudi misli da su oni tusamo zato da stvaraju gu`vu.

41

Romsko pozori{te / Dnevnik

va njihov narod. Ja nisam Romkinja iruku na srce, to nije moja pri~a. Mojapri~a je samo utoliko koliko je do`i-vljavam kao op{tu.

Teatar Pralipe se danas znatno raz-likuje od onog o kojem sada govorimo.Za njih ste napisali dramu Kalea koja jepremijerno izvedena u Be~u, na festi-valu Context Europa. Ta drama se baviproblemima unutar savremene romskeporodice. [ta Vam je sve bilo va`no daka`ete Kaleom?

Pralipe se, po mom mi{ljenju razvijadosta konsekventno, na sve na~ine. Odr-`ati se 30 godina u takvom surovom vre-menu, u takvoj, za njih ina~e uvek suro-voj sredini, uz to ne gubiti smisao, negubiti naboj, ne izgubiti volju istra`iva-nja na planu estetskog, to je skoro neve-rovatno. Kad sam dobila poziv da pi{emza njih, imala sam problem da li ja, kojanisam Romkinja uop{te smem pisati oRomima. Ali po{to sam imala tako jakoli~no iskustvo s njima, u{la sam u tajproces. Ruku na srce, u drami sam htelapuno vi{e toga re}i, od onoga {to sam nakraju rekla. Jer je strepnja u smislu da lije to {to radim uop{te romsko i koliko je toromsko ostajala nekako do kraja. Triputa sam menjala pri~u. Htela samnapisati savremenu, urbanu dramu istaviti je u ve}i historijski okvir. Taj okvir~inio mi se veoma va`nim, jer pro{irujepri~u i omogu}uje da za`ive u njoj i mno-gi mitolo{ki i poetski elementi, zato jer mise ~ini da je to ba{ za Rome veoma zna-~ajno. Iako sam puno ~itala i studirala itu temu, to mi nije najbolje po{lo zarukom, tako da sam se na kraju skon-centrisala na savremenu pri~u o konven-cionalnoj tradicionalnoj romskoj porodi-ci. Tu sam sebi postavila zadatak da sedotaknem nekih problema, uzoraka kojise ti~u njihovog svakodnevnog `ivotaunutar jedne porodice. Ako se ovako son-

Vroclavski dnevnik

Jovan ¬ i r i lov

POLJSKA PROTIV OSTATKA SVETA (8:8)

Beograd-Minhen-Vroclav,5. oktobar 2003.Sino} sam stigao iz Pariza, a ve} ra-

no putujem u Vroclav na Festival „Dija-log“. Radujem se unapred jer }u videti 13predstava. Unesko mi je u Parizu pro-gutao sve vreme, ~ak i ve~ernje sate kadabih najradije gledao predstave. Moraosam da prisustvujem Generalnoj konfe-renciji, a u ve~ernjim ~asovima odlazimna razne prijeme ili ve~ere. Tako sam uglavnom gradu Francuske video samodve predstave - prve ve~eri francuskupredstavu Mitovi italijanskog rediteljaKorsetija, neku vrstu novog cirkusa, aposlednjeg dana drugi deo Lupinog Maj-stora i Margarite koji sam propustio pregodinu dana na Var{avskom festivalu.Unapred sam se radovao ponovnom su-sretu posle onog na Bitefu s velikimrediteljem Lupom, i nisam se prevario.Briljantno!

Evo me preko Minhena u Vroclavu usjajnom hotelu „Dorint“ na sto metara odfestivalskog centra u Teatru Wspolczes-nom. Predivno je {to u hotelskom holupostoji knji`ara, ali me zato spopadablaga ravni~arska fobija od visine.Providni lift „puzi“ uza zid i vidi se kakome udaljava od sigurnog tla. Posle dugovremena slobodno ve~e. Ostajem u sobi dau`ivam u hotelskom konforu i samo}i.

Vroclav, 6. X Odlazim do festivalskog centra da se

registrujem. Odmah dobijam sve ulaznicei poljubac od direktorke festivala KristineMajsner (Krysztina Meissner). Ona jeodli~na selektorka jer je, priznajem,

o{trija od mene u izboru. Obe}avaju mida }u dobiti spisak stranih gostiju, kojihima vi{e no sto u odnosu na Bitefovih 10-ak gostiju.

Koncept Festivala „Dijalog“ bitno jedruga~iji od Bitefa. Poljaci misle da jeme|unarodni festival odli~na prilika daafirmi{u svoj teatar. Lako im je kadaimaju Lupu, Ja`inu i Varlikovskog i jo{po nekog-novijeg.

Na ulazu u hotel sretam And`ejaVajdu s njegovom Kristinom. Ka`em muda je Novica Anti} preveo njegovu sjajnudramatizaciju Zlih duha i nazvao jeBesovi i da radimo na plasmanu togteksta. Po meni vreme je da se Jago{poduhvati Dostojevskog, kojeg uporno,bez meni vidljivog razloga, zaobilazi.

Jednom me je zapanjio kad je rekao da jeDostojevski u Besovima suvi{e pesimi-sti~an, a osim toga „ne mogu da podne-sem pedofilski element u romanu“, re~eJago{. „Pa izbaci taj element, a na krajustavi an|eoski de~ji hor, kao sredstvoprotiv pesimizma“.

Popodne odlazimo na 20-ak kilo-metara severozapadno od Vroclava dokaznenog zavoda u varo{ici Voluv, gde seprikazuje brazilska predstava Apoka-lipsa 1,11 reditelja Antonija Arau`a(Antonio Araujo).

Posle duge vo`nje prolazimo detaljnuproveru zatvorskog obezbe|enja. Najpresmo u plasti~ne kese ostavili sve metalnepredmete, a zadr`ali samo paso{e ilili~nu kartu radi identifikacije. Policajacjedino ne kontroli{e And`eja Vajdu i dajemu znak da odmah u|e: „Izvolite, panVajda“. ^ekaju}i da nas {ef zatvoraprozove, uzme li~njak i pusti u prostorijezavoda, pri~am s ocem Adamom Bo-

njeckim, glavnim urednikom ovda{njegzna~ajnog katoli~kog nedeljnika. Pitamga da li je ta~no da sveti otac papa brojisvoje poslednje dane. „Odgovori}u vamonako kako je predstavnik svete stolicenedavno odgovorio na to pitanje jednomnovinaru: „Mnogi od onih koji su svetogoca sahranjivali, odavno su ve} nadrugom svetu.“

Predstava se odigrava po prostorimazatvora. U Sao Paolu premijera je odi-grana u napu{tenom zatvoru, a Kristinaje izdejstvovala da se predstava prika~e upravom zatvoru. Avetinjski mir veoma~iste apsane. Sretamo nekoliko zatvo-renika, me|u kojima je i nekoliko ubicapred kraj izdr`avanja kazne. Oni jedininemaju razloga da iskoriste priliku ipobegnu.

Predstava odi{e slobodama brazi-lskog karnevala-travestiti, golotinja, {ljo-kice, perje i-ne{to {to jo{ nismo videli-koitus kakav se vi|a u porno-filmovima,samo u`ivo. Najpre dama oralnim sek-som dovede u stanje uzbu|enja partnera({apnem Alji Predan, koleginici iz Lju-bljane, da smo s pogre{ne strane, jer jepar okrenut prema tribini nasuprot nas,tako da ne vidimo jedinstven prizor), aonda ga unese tamo gde je to od prirodedato ({to smo ve} videli u razmeri jedanprema jedan). Gledam kriomice ocaAdama, on ravnodu{an.

Poslednja epizoda de{ava se u apo-tekarski ~istoj zatvorskoj kapeli. Tretmansvetih lica i mesta je veoma smeo. Shva-tio sam da se predstava ne bavi kritikomvere. Reditelja ne zanima bogohuljenje,ve} samo da konstatuje ~injenicu da nivera ne mo`e da odgovori na ve~ne mukeljudskog roda. Nijedna ideologija nitiijedna religija nije donela spas ~ove~an-stvu. Istorija je sunovrat u apokalipsu.(To sam sutradan rekao na susretu sastvaraocima na temu „Gubitak nade“,gde je specijalan i najspokojniji gost biomoj ve} stari poznanik otac Adam.)

Posle povratka iz zatvora u Vroclav,~eka nas predstava Dibuka An-skog(1863-1920). Jo{ nisam video uspelupredstavu ovog klasi~nog jevrejskogkomada iz 1916, iako sam je video napravim mestima: u produkciji za mogvremena u JDP u Milerovoj re`iji, i Vajdi-nu predstavu. Dibuka je re`irao, poredJe`ine (Festen na 36. Bitefu) drugi Lupinu~enik K{i{tof Varlikovski (KrzystofWarlikowski), ~iju sam predstavu O~i{-}eni (Cleansed) Sare Kejn (Sarah Cane)ve} ukadrirao za naredni Bitef.

Iako je ovo do sada najbolja predsta-va Dibuka koju sam video, Varlikovski jepo op{tem uverenju suvi{e zakompliko-vao svoj pristup Dibuku, jer je veliki deopredstave posvetio istoimenoj pripoveciHane Kral iz njene zbirke pripovedakaDokazi istine. Mladi Varlikovski je hteoda aktualizuje Dibuka i poka`e {ta tatema zna~i posle holokausta. Naravno, nezna~i isto.

Vroclav, 7. XPre podne rasprava o Apokalipsi

1,11 i o Dibuku na temu „Gubitka nade“.Moram da ka`em da je vroclavski selek-tor Kristina Majsner izabrala pomalokonvencionalne i sentimntalne teme zasusrete sa stvaraocima. Me|utim, veomaje dobro smislila da svaki put planiranou~estvuje neki stru~njak na odre|enutemu, ali izvan pozori{nog kruga.

Tri sestre iz Sofijskog teatra poko-jnog reditelja Stojana Kambarova pri-li~no me je razo~arala. Moji bugarskiprijatelji kojima verujem kada mi ne{topreporu~e iz svoje zemlje, dugo su menagovarali da do|em u Sofiju i vidim tognekonvencionalnog ^ehova. Kako plani-ram da naredni Bitef delom posvetim^ehovu, u godini kada pada stogodi{njicanjegove smrti, mislio sam da }e to bitijedan od aduta. Predstava jeste neobi~na,pre svega zbog jednog „tour de forcea“koji je sebi postavi reditelj. Radnja Trisestre ne de{ava se po salonima i

UU TTeeaattrruu PPrraalliippee oottkkrriillaa ssmmiissaaoo ppoozzoorrii{{ttaa:: DDrraaggaa PPoottoo~~nnjjaakk

„„IIzzmmiirreennjjee““ ssaa EElleenn SSttjjuuaarrtt

Pre 170 godinaU Petrogradu (koji ove godine slavi

300-godi{njicu osnivanja), u Mihailov-skom teatru proslavljaju 170-ti ro|en-dan. 20. XI 1833. na Mihailovskom trguotvoreno je pozori{no zdanje arhitekteRosija i Brulova. Prvo izvedeno delo bioje balet Krilato dete i vodviljska komedi-ja Poznati neznanci od Karatigina. Dopo~etka XX v. u ovom zdanju igrale sunema~ke i francuske trupe koje je anga-`ovao car.

A 24. XI iste jeseni ro|en je u NovomSadu Jovan Jovanovi} Zmaj, cenjenilekar i pesnik. Kao sekretar Srpske~itaonice u~estvovao je u osnivanju SNP-

42

Dnevnik / Kalendar

LUDUS 109, 110, 111

KAD JE IGRANO OSLOBO\ENJE SKOPLJAJe lena Kova÷ev i¯

N O V E M B A R 2 0 0 3 .

je kakvi su njegovi odnosi s u~iteljemLupom i vr{njakom Ja`inom. „Mi smoporodica“. „Da li zavidite jedno dru-gom?“ Pre}uta}u odgovor.

Prolazim pored stare zgrade Lutkar-skog pozori{ta. Na zgradi vidim objavu„La Mama u Vroclavu pravo sa Brodve-ja“. Da ovo vidi Elen Stjuart kriknula bido neba. Ona je sve drugo, samo ne brod-vejsko pozori{te, a Brodvej prezire.

Kristina Majsner, istovremeno direk-torka Teatra Wspolczesnog i selektorkafestivala „Dijalog“, uvrstila je u programpredstavu sa svog repertoara, naravnodrugog reditelja, a ne svoju. Uzgred budire~eno, re`irala je u svom pozori{tu Bi-ljaninu Beogradsku trilogiju. Niko to nesmatra sukobom interesa, jer ona u obaslu~aja brani istu estetiku. Za [ekspi-rovu tragediju Romeo i \ulijeta pozvalaje da joj re`ira jedan od najboljih litvan-skih reditelja, meni dobro poznatog Ri-masa Tuminasa (po godinama izme|uNekro{iusa i Kor{unovasa), ~ijem Vi{-njiku i Maskaradi sam se divio pre neko-liko sezona. U predstavi se reditelj nijelibio svoje poznate ironije. Stari Kapuletije sme{an hvastavac, a \ulijetina majkaizgleda kao ma}eha iz Diznijeve Sne`-ane. Jo{ jedan proma{aj na festivalu.Relativno redak, ali ima ih.

Vroclav, 10. X@or` Banu (George Banu), doskora-

{nji predsednik Me|unarodnog udru-`enja pozori{nih kriti~ara, ka`e mi da jeu Centru Grotovskog video Elen Stjuart,zvanu La Mama. Do{la je na svoju lut-karsku predstavu iz Bogote.

Rano popodne prikazuje se jedna oddve predstave Revizora na „Dijalogu“ (uprevodu velikog poljskog pesnika Juli-jana Tuvima), obe zami{ljene usred real-nog socijalizma 80-tih. Letonski rediteljAlvis Hermanis se pomalo ljuti {to jeKristina stavila pre njegove predstave,predstavu u istom klju~u, iz malog polj-skog mesta Valb`iha. Atmosfera Mence-lovih filmova iz crne provincije. Svi suru`ni, prljavi i zli. Nije samo provincijs-ka atmosfera u komadu, ve} se ose}a dasu i glumci provincijski, i nije im te{koda igraju to {to reditelj tobo` kreira.

Na kraju reditelj Jan Klata prikazujecelu seriju poljskih rukovodilaca izvremena Gjereka pa sve do sada{njihsindikalnih rukovodilaca, uklju~uju}ipred kraj i Leha Valensu.

Ve~ernja predstava Made in Chinabritanskog pisca Marka O’Roja. U uskomprostoru nekog hodnika, u nekoj manjojfabrici s pogledom na prometnu vroc-lavsku ulicu, igra se komad iz `ivotanarkomana i dilera. Trojica propalih

momaka u svojoj `estokoj igri interesa.Odli~no odigrana predstava, preciznoizre`irana, ali u osnovi ne mnogo zna-~ajna imitacija `ivota.

Vroclav, 11. XTa~no u podne odlazim na predstavu

ansmbla La Mama-Bogota. Do{ao sam sanamerom da poku{am da umilostivimElen da prestane da se ljuti na mene i danajzad shvati da je na{e prijateljstvo`rtva intrige. Neko je preneo kako samtobo` bio protiv toga da Elen pre nekugodinu do|e u Beograd na Belef s pred-stavom Car Edip u njenoj re`iji, koju jeona, iako te{ko bolesna, uspela za 24~asa da adaptira na Kalemegdanu. Tapredstava je jedna od najboljih koja jeikada do{la u Beograd iz Njujorka, a biloje odli~nih predstava, po~ev od Livingapa do Bread and Puppet Theatra.

Mladi kolumbijski reditelj FederikoRistrepo doveo je u Vroclav, izvan festi-vala, svoju lutkarsku predstavu zaodrasle 9 prozora, kao i obi~no, kada jere~ o Latinskoj Americi, veoma antiglob-alisti~ki anga`ovanu predstavu. Na kra-ju predstave, iz poslednjeg reda do{la jeElen sa svojom divnom sedom kosom, nascenu, i sela na pod s poljskim modera-torom i ~lanovima ansambla. Nisammnogo pratio razgovor koji je Elen, kao iobi~no, briljantno i {armantno vodila,ve} sam joj iz drugog reda lovio pogled nebih li je odobrovoljio. Nisam imao utisakda me je ugledala. Kad se razgovorokon~ao, re{io sam da joj pri|em, pa {tabude. Kada me je ugledala, ra{irila jeruke i poljubila me, i svima oko sebeuzvikivala: „Ovo je moj sin iz Beograda“.„Ne mogu ti biti sin, me|u nama je malarazlika u godinama.“ „Ne, ti si moj sin.“„Mo`da duhovni“, uzvra}ao sam. Najzadje rekla „Ded, di`ite me s poda“. Rastalismo se uz grljenje i ljubljenje. Bio samveoma dirnut i sre}an. Vaspostavilo sejedno prijateljstvo staro gotovo 40 godina.

Popodne smo se Elen i ja ponovosreli. Nju su sproveli sa svitom u salu napredstavu vroclavskog eksperimentalnogTeatra, Pesma jarca. Igrali su varijantuna temu najstarijeg svetskog epa Gil-game{a uz albanske drevne pesme. Al-banac koji je sedeo kraj mene sve vremese ogla{avao na ruskom, kad god bizapevali: „Eto aljbanskaja pesnja!“. A upredstavi je zaista bila najbolja muzika,pevanje. Bio sam re{io da predstavupredlo`im Ivani Stefanovi} za naredniBemus, kad sam posle povratka uBeograd ~uo da je predstava ve} bila kodnas na gostovanju. Ne znam ta~no kad.

Posle predstave opet sam se grlio sElen, s tim da sam mobilnim pozvao

Cacu Aleksi} u Beogradu, da joj ka`emvest da smo Elen i ja ponovo prijatelji. Narastanku mi je La Mama samo rekla:„Da zna{ mnogo sam mislila na tebe kadsam ~ula da ti je umrla mama!“ [tamislite, da li sam zasuzio?

Predstava Crne patke na drvetu,ne{to kao Tri `ivota Lusi Kabrol na be-lgijski na~in. Pitam Fri (Frie), koleginicuiz Belgije, da li kod njih uop{te ima siro-ma{nih seljaka. Re~e da ih itekako ima.Nije neduhovito, pa ipak nisam odu-{evljen kao Fri i ostala festivalska „mafi-ja“. Valjda {to suvi{e dobro poznajemseljake i dosta mi je njihove idealizacije.

^etvrta predstava tog subotnjegdana. Sjajna re`ija belgijskog rediteljaLuka Persifala (Luk Persival) norve{kedrame u minhenskom Kamer{pilu. Neznam {ta je bilo bolje, da li pregnantni,sardoni~ni tekst, jednostavna a impresiv-na dekoracija ili prvorazredni glumci imajstorska ruka reditelja. Puno suzdr-`ane emocije, tihi glas preno{en prekomikrofona, matemati~ki mizanscen ipravi praznik za estetska ~ula.

Vroclav, 12. XDugo o~ekivani trenutak da vidim

predstavu Revizora iz Rige, za koju jemoj prijatelj Alvis Hermanis, uvek punsevernja~kog mira, dobio zlatno pero zanajbolju predstavu na ovogodi{njemSalcbur{kom festivalu, u vrednosti dob-rih luksuznih kola. Jo{ u Edinburgu mise hvalio tom nagradom i, ne znaju}i,stalno mi to ponavljao u raznim varijan-tama. Jedna od najzanimljivijih pri~a jeda pero mora da dr`i u bankarskom sefudok mu sin ne odraste i preuzme brigu zapero koje }e tada, me|u kolekcionarima,dosti}i enormnu sumu. Predstava po~injeu tipi~noj odvratnoj kuhinji neke fabrike,sa debelim, mrzovoljnim kuvaricama ikelnericama u realnom socijalizmu. Pe-ru}i podove one postaju pravi orkestar.

^ujemo neobi~nu simfoniju sudoperskeodvratnosti dok ispod stola `ive koko{kekokoda~u a petao se {epuri.

Predstava je istinski duhovita, kat-kada izvrsna, ali nikada na visini te po-~etne scene. Ne znam da li da je pozovemna Bitef. Nama je sve to tako znano i takoodvratno kao i Letoncima, makolko bilobolno istinito. Umesto da odem na pred-stavu u Teatar Polski gde se davala naj-novija Lupina predstava Gorkog Na dnu,oti{ao sam gde i svi - na predstavu ReneaPole{a (Polesch), Kandidat (1980). Oni`ive. Tipi~na pole{ovska varijacija natemu, i ovog puta iz filma. Intelektualnidijalog, krajnja ki~ scenografija i kostimii njegova izmi{ljotina koju sam video i unjegovoj predstavi Seks u berlinskom[aubine - ravan govor, a odjednom iz-vikivanje samo jedne re~i, pa ponovonagli smiraj (najbolji na~in da se uni{tigrlo). Nije lo{e, originalno je, svi|a sesofisticiranoj publici, ali na Bitefu biverovatno propalo.

Poljska je sre}na pozori{na nacija,kad na pozori{nom festivalu mogu nji-hovih doma}ih 8 predstava da budu rav-nopravne sa predstavama ostatka sveta(8 : 8).

Ne{to razmi{ljam: na ovom festivalusa preko sto gostiju, predstave koje su naBitefu bile skoro prezrene, Poljaci i Rad-ni~ki cirkus, ovde su pro{le gotovo senza-cionalno. Ba{ se bitefovska publika kat-kad pona{a kao razma`ena deca. Ali,mo`da tako mora i treba da bude.

U svakom slu~aju, publika u Polj-skoj, gde ima nekoliko vrhunskih redite-lja danas razgrabljenih u svetu, koja bimogla biti razma`enija nego na{a beo-gradska publika, daleko je zahvalnijazbog onoga {to im se dovede na festivalnego publika i kritika kod nas. [ta da seradi, i to je nekiizazov!

ba{tama provincijskog grada, ve} nazabitoj `elezni~koj stanici. Prostor jeizdeljen {ipkama koje reguli{u ~ekanjena red (kao pred nema~kim konzulatomu Beogradu, kraj CZKD u Bir~aninovojulici).

Predstavu Klarini odnosi mladenema~ke spisateljice Leje Loer (Lea Lo-her) ~ekao sam s posebnim nestrplje-njem. @eleo sam da vidim kako KristijanLupa re`ira savremen komad iz `ivotamladih u zapadnoj Evropi. Pomalo samsumnjao da }e biti na nivou Brisanja iMajstora i Margarite. Predstava me jepotpuno demantovala. Lupa je, daju}isebi vremena, kao i obi~no, ispri~ao pri~uo Klari, s gotovo samog dna nema~kogdru{tva, na nov na~in. U toj predstavisvaki pokret je originalan, nema ni~ega{to je kli{e u mizanscenu modernihkomada. A sve je istovremeno i zaumno irealno. To zaumno je sredstvo da se ka`ene{to izrazito stvarno. Predlo`io sam muposle njegove premijere u {etnji od JDP doTerazija da pro~ita Gospodu Glembajeve,uveravaju}i ga da je Krle`a „njegovautor“.

Vroclav, 8. XJe`i G`ego`evski (Jerzy Grzegorzew-

ski), kada smo ga nekada zvali na Bitef,pripadao je samom vrhu poljskog i svet-skog teatra. Njegov ^ehov i Breht nisuli~ili ni na jednu predstavu tih pisaca prenjega. Ni{ta od uobi~ajene ikonografijetih pisaca. Svaki trenutak predstave bioje druga~iji nego kako su se u to vremeigrali ti autori. Ovoga puta G`ego`evski jeizabrao zaboravljeni tekst poeme V. H.Odina (Wystan Hugh Auden) More i og-ledalo, s podnaslovom Komentar na[ekspirovu Buru, koji je neko nazvaopseudodramskim. Ovu nesceni~nu ma-teriju te{ko bi savladao i G`ego`evski iznajboljih dana. I pored velikih gluma~-kih zvezda poljskog teatra Je`ija Trele,kao Prospera, i Je`ija Ra|ilovi~a, kaoKalibana, predstava je ispala najkonven-cionalniji mogu} poetski teatar sav odop{tih mesta. Lo{ rastanak G`ego`evskogod var{avskog Narodnog teatra.

Vroclav, 9. XOdlazimo pe{ice u dosta udaljeni ho-

tel „Vroclav“ na sastanak s mladim Var-likovskim. U minut silazi u foaje. Ka`emmu da nemam ni{ta posebno s njim darazgovaram, ali ne pravim festival kaomehani~ki zbir predstava ve} tra`imsvemu tome neki dublji smisao. Zatopoku{avam da u susretu s rediteljem barmalo proniknem u njegov svet. On, me-|utim, ostaje ponosit i hladan na poljskina~in, sve dok mu nisam postavio pitan-

a. Bio je sekretar Dru{tva i ~lan Po-zori{nog odseka, da bi 1878. bio pozvan ubeogradsko Narodno pozori{te za drama-turga. Znala~ki je kreirao repertoar,sklon dru{tvenim i zabavnim komadima.Uspeha je imala i njegova {aljivajedno~inka [aran, jedino Zmajevo dram-sko delo. Umro je 3. VI 1904. u SremskojKamenici.

Pre 135 godinaPrva predstava beogradskog Narod-

nog pozori{ta odr`ana je 10. XI 1868. uku}i paroha Su{i}a, dok se stalna po-zori{na zgrada dovr{avala i tra`ila nov-~anu pomo} gra|anstva. Prvi komad bilaje istorijska drama \ura| Brankovi}Karla Obernjika, u prevodu i preradi

Jovana \or|evi}a. Otvorena je Srpskomuvertirom, kompozicijom Dragutina Re-{a i prologom Milorada [ap~anina. Takoje Kne`evina stekla orkestar i stalnugluma~ku dru`inu (mesto dotada{njihdiletanata).

Pre 105 godina U Beogradu je umro glumac najstar-

ije generacije Marko Stani{i}, 10. XI1898. Zaigrao je u rodnom Pan~evu unekoj diletantskoj trupi; 1863. stupio je uSNP u Novom Sadu, a 1868. prihvatio jepoziv novo-osnivanog beogradskog tea-tra. Kratko je igrao u zagreba~kom HZK-u. Bio je cenjen zbog obrazovanosti, stu-dioznog pristupa u stvaranju lika i svogatletskog stasa. Igrao je ljubavnike i ka-snije otmenu gospodu, viteze, vladare.Ro|en je 14. II 1835.

Pre 95 godinaUmro je Vikotrijen Sardu (Victorien

Sardou) 8. XI 1908. Omiljen od publike iglumaca, Sardu je ve{to sastavio i re`irao56 komedija i drama na savremene iistorijske teme: Poslednje ljubavno pi-smo, Domovino!, Rabagas, Toska, Robe-spjer, Madam San-@en, od kojih se neki idanas uspe{no izvode. Ro|en je 5. IX1831.

Pre 85 godina7. XI 1918. premijerno je izvedena

Misterija-Buff Vladimira Majakovskog uPetrogradskom konzervatoriju. Komad jepostavio Mejerholjd zajedno sa Majakov-skim za godi{njicu Revolucije, a vizuelnore{enje dao je Kazimir Maljevi~. Maja-kovski je jo{ igrao ulogu ^oveka jedno-stavnog.

Pre 50 godinaDilen Tomas (Dylan Marlais Tho-

mas) je umro tokom proputovanja krozAmeriku

9. XI 1953. Bilo mu je 39 godina (ro-|en 27. X 1914). Ovaj Vel{anin je ve} sa16 godina po~eo da pi{e za novine, ob-javljuje poeziju, eseje, filmske scenarije,libreto za operu... Posebnu pa`nju izaz-vala je duhovita drama Pod mle~nom{umom u stihu i prozi i posthumno deloDoktor i |avo.

Pre 30 godinaNovembra 1973. Smederevo je otvo-

rilo pozori{nu sezonu – gostuju}im pred-stavama. Prvo su stigli glumci Beogra-dskog dramskog pozori{ta, koji su obe}ali10 gostovanja tokom godine, te Jugo-slovensko dramsko pozori{te sa 6 pred-stava, Srpsko narodno pozori{te iz NovogSada, kragujeva~ko, zaje~arsko i vr{a~kopozori{te. S beogradskim rediteljimadogovoreno je da postave 4 premijere slokalnim izvo|a~ima, a pozvani su istru~ni predava~i.

IIzz pprreeddssttaavvee RRoommeeoo ii JJuulliijjaa uu VVrrooccllaavvuu

LUDUS 109, 110, 11143

Kalendar

vac iz Podvale, likovi Dostojevskog,Gogolja, Nu{i}a – ukupno 11 monologakoji su nagonili suze na o~i od smeha, odtuge.

27. XI 1973. otvoreno je ÚjvidékiSínház, Novosadsko pozori{te na ma-|arskom jeziku. Pozori{te jo{ nije imalosvoju zgradu, ali je pored premijereMa~je igre I{tvana Erkenjija bilo plani-rano 60 predstava i premijere Play Strin-dberg Direnmanta - Strindberga, Dvagenerala B. Peki}a, Poslednja avanturaDon @uana L. Kapeckog, Ko se bojiVird`inije Vulf E. Olbija, Brehtov [vejk uII svetskom ratu. U teatru igraju glumcisa RTV Novi Sad.

Pre 25 godinaKomad Du{ana Jovanovi}a Oslo-

bo|enje Skoplja izazivala je jugosloven-stvo. U Ljubljani je predstavu re`iraoLjubi{a Georgijevski 7. XI 1978, pre nje-ga, u zagreba~kom Centru za kulturnudjelatnost pa u beogradskom Narodnompozori{tu (24. IX 1978) Ljubi{a Risti}, i uSkoplju Slobodan Unkovski. Zagreba~kaverzija nagra|ena je na 24. Sterijinompozorju. Skopska verzija igrana je uholovima stare gradske `elezni~ke stani-

ce koja je postradala u zemljotresu, ali jedeo saniran i pretvoren u muzej. Velikointeresovanje za komad dovodilo jepubliku i na probe.

U Jugoslovenskom dramskom pro-slavljena je 400. predstava Bube u uhu14. XI 1978. Za tu priliku komad je dobionovi dekor i kostime. Od prvobitne glu-ma~ke postave ostali su bili Nikola Simi},Marko Todorovi} i Moris Levi, no publicisu se poklonili novi i stari izvo|a~i. Bubau uhu @or`a Fejdoa u re`iji Ljubi{e Ri-sti}a izvedena je nebrojeno puta i imanajdu`i sta` me|u predstavama. Mnogo{ta se izmenilo u na{im `ivotima od te ju-bilarne predstave, ali nam je ostao -smeh.

Tri dana potom (17. XI) u istoj ku}iViktor Star~i} proslavlja 60 godina `i-vota na sceni. Na scenu je stao po ratu,1918. u Gornjem Milanovcu u Hej, Slo-veni. Za Narodno pozori{te pro{ao jeaudiciju za operskog peva~a. Igrao je usarajevskom Narodnom, u Splitu, zagre-ba~kom HNK-u i SNP-u u Novom Sadu.1930. vratio se u beogradsko NP. Tra`ioje pozori{ni kvalitet i u vreme stroge cen-zure 1938. osnovao Umetni~ko pozori{tes Nikolom Popovi}em, Jovanom Konjo-vi}em i Pecijom Petrovi}em-mla|im.1947. je pozvan u JDP gde je odigraoglavne uloge u Revizoru (Hljestakov),Ribarskim sva|ama, Ledi (Aurel), Ro-doljupcima (Smrdi}), Gloriji (Don Zane),U agoniji (Baron Lembah), Volponeu. Naproslavi igrao je Du`da u Trilogiji o leto-vanju K. Goldonija.

Polovinom meseca Rada \uri~in jepretpremijerno igrala svoju monodramuStrah od letenja prema Eriki Jong zasarajevske studente. Dok je boravila uSarajevu, u~estvovala je i na savetovanjuo humanizaciji odnosa me|u polovima. Uto vreme vodila je TV seriju „@enski rod– mu{ki rod“.

Beogradsko Lutkali{te, grupa slo-bodnih dramskih i muzi~kih umetnikaotputovali su na 10-odnevnu turneju u

Pariz 24. XI 1978. Vera Obradovi}, Mar-jana Raj~evi}, Nade`da Vuki~evi}, Dali-borka Sto{i}, Minja i Sa{a Subota igralisu i pevali za decu na{ih radnika pomestima Francuske. Poveli su i devoj~icuLepojku i de~aka Radi{u, dve ginjollutke.

Pre 15 godina12. XI 1988. umro je Rajko Stojadi-

novi}, dramski pisac, glumac i reditelj,osniva~ i vo|a nekoliko amaterskih tru-pa. Njegovi komadi Ro|ak iz Amerike,Baraka Stalag 5c, Osmi ~ovek i Sultanovberberin igrane su u mnogim na{im ku-

}ama polovinom pro{log veka. Prevodioje za pozori{te i bavio se pozori{nom isto-riografijom (Kragujeva~ko pozori{te1835-1951).

Dragutin-Guta Dobri~anin umro je28. XI. Bio je komi~ar meka srca. Igrao jeu „Bo{ku Buhi“, Humoristi~kom i Savre-menom pozori{tu, Ateljeu 212, za TV ifilm. Pisao je komedije Zajedni~ki stan,Stvaranje sveta, Ginjol, Memoari JokaKokota dramatizovao i ponekad re`irao.Studirao je arhitekturu. Ro|en je u Pro-kuplju 9. VII 1922.

FOTELJA PRAZNA 77 GODINAJe lena Kova÷ev i¯

D E C E M B A R 2 0 0 3 .

Parodiranje slavne melodrame Da-me s kamelijama u re`iji Nikole Jevti}apremijerno je izvedeno 10. XI. S obziromna popularnost filma Grete Garbo, ovo jebila predstava o snimanju filma. Dramajakih strasti razlo`ena je na filmskescene i kadrove, pa su joj se reditelj,glumci i publika mogli podsmehnuti.Margaretu Gotje igrala je Gordana Mari},Armana Divala Danilo Lazi}, i uz njihLjubi{a Ba~i}, Nada Blam i Milan Mi-hailovi}.

Mi{ljenje jednog klovna Nobelovcaza 1972, Hajnriha Bela (Heinrich Bell)postavljeno je ve} naredne godine u pozo-ri{tu na Crvenom Krstu 17. XI 1973.Komad je re`irao Aleksandar Ognja-novi}, glavnu ulogu poverio je Uro{u Glo-vackom, a igrali su Zoran Ranki}, Tama-ra Mileti}, Neda Ognjanovi}, MiroslavBjeli} i dr.

Tridesetogodi{njicu gluma~kog radaproslavio je Mija Aleksi} 20. XI 1973. ubeogradskom NP. Prire|ena je izlo`bafotografija, a Mija je imao svoj solo ure`iji Milenka Mari~i}a. Bio je to kola`Mijinih najuspelijih uloga: Sre}kovi} iz[ume Ostrovskog, Dr`i}ev Pomet, Pupa-

Pre 140 godinaEdvard Munk (Munch) se rodio u

norve{kom gradi}u Letenu 12. decembra1863. U~io je slikarstvo, boravio u Pa-rizu, na jugu Francuske, u Italiji i Ne-ma~koj, pa se vratio na selo u Norve{ku.Osim zna~ajnih ekspresivnih slika,Munk je radio litografije i scenografije zaIbzenove komade. Umro je 13. januara1944.

Pre 120 godinaU Smederevu, na do~ek Nove 1884.

rodio se Bo`idar-Bo`a Nikoli}, zna~ajanglumac izme|u dva rata. Stasavao je uputuju}im dru`inama Milivoja Stojko-vi}a, Mi{e Milo{evi}a, Fotija Ili~i}a, uSNP-u uz Peru Dobrinovi}a; igrao u zag-reba~kom i osije~kom Narodnom kaza-li{tu, a tokom okupacije u zarobljeni~-kom pozori{tu u Boldogasonju. U~estvo-vao je u osnivanju banovskih pozori{ta;od 1929. bio dugogodi{nji predsednikUdru`enja glumaca, osnovao Penzioni,Potporni i Bolesni~ki fond i listove Glu-ma~ka re~ i Mi i vi. Igrao je Polonija

(Hamlet), Kenta (Lir), Orgona (Tartif),Argana (Uobra`eni bolesnik), JohanesaRozmera (Rosmersholm), @utilova (Ro-doljupci)...

Pre 110 godinaNema~ki pesnik i dramski pisac, Er-

nest Toler (Toller) rodio se 1. decembra1893. Pisao je ekspresionisti~ke komade^ovek-masa, Eugen ne~asni i druge, akasniji komadi o{tre su kritike Vajmar-ske republike i ratne politike: Hopla, mi`ivimo!, Ru{itelji ma{ina, Oslobo|eniVotan. Toler je umro pred rat, 22. maja1939.

Pisac Politi~kog pozori{ta, ErvinPiskator (Erwin Piscator) rodio se 17.decembra 1893. Osniva~ je berlinskogProleterskog pozori{ta 1920. Za Kongreskomunista Nema~ke re`irao je politi~ko-dokumentarnu reviju Uprkos svemu,kad je poku{ao da preobrazi pozornicuupotrebom filma i oslobodi je tzv. dekora-tivne scenografije. ^uvene su re`ije pole-mi~nih komada posle II svetskog rata,Namesnik Rolfa Hohuta i Slu~aj Open-

hajmer Hajnera Kifarda. Umro je 30.marta 1966.

31. decembra iste godine ro|en je uBeogradu Vladeta Dragutinovi}, naj-obrazovaniji srpski glumac izme|u dvarata – pariski |ak, ~lan novoosnovanogPokrajinskog pozori{ta (kazali{ta) uDubrovniku i Narodnog pozori{ta u Beo-gradu. Kao dete, igrao je u Nu{i}evomMalom pozori{tu, a kao gimnazijalac-amater u „Gra|anskoj kasini“. U pred-ratnoj psihozi, austrougarske vlasti gahapse u Sarajevu; iz logora be`i u Aja~ina Korzici, pa u Pariz, u {kole velikihreditelja, @emijea, [arla Dilana, Linje-Poa, Pitoeva. Od 1920. ~lan je beograd-skog Narodnog pozori{ta, predaje glu-ma~ke stilove u [koli, prevodi sa fran-cuskog i igra na tom jeziku. Francuskavlada ga odlikuje „zlatnom akademskompalmom oficirskog reda“ i Legijom ~asti.Igrao je ljubavnike i dramske likove:Basanio (Mleta~ki trgovac), Lord Vin-dermir (Lepeza ledi Vindermir), ArmanDival (Dama s kamelijama), FabricioGlembaj (Gospoda Glembaj).

Pre 70 godinaKomediograf Branislav Nu{i} do-

~ekao je da uo~i svog 70. ro|endana,decembra 1933, bude proizveden u aka-

demika. Svaki novi ~lan u pristupnojbesedi odaje po~ast prethodniku ~ijuupra`njenu fotelju zauzima. „Ako bismoovoj lepoj tradiciji sledovali, ma i bezbesmrtni~kih pretenzija, ja bih se ovomprilikom morao zaustaviti pred jednomfoteljom koja ve} od osnivanja Akademijestoji upra`njena, a koju bi, da je tovremenski bilo mogu}e, dostojno zauzi-mao otac na{e drame, veliki pisackomedija Jovan Sterija Popovi} (umro1856)“, rekao je Nu{i}. Akademijom jepredsedavao Bogdan Gavrilovi}, a istogdana primljen je i Stanoje Stanojevi}.

Pre 60 godinaTokom ratnih godina, 1. decembra

1943. Milan \okovi} je objavio prvi broj~asopisa Pozori{te u Beogradu.

Pre 35 godinaGodi{nja skup{tina Udru`enja glu-

maca Srbije izabrala je po~etkom decem-bra 1968. Slavka Simi}a za svog pred-sednika, kao i novo upravno telo. Slavkoje bio ~lan Jugoslovenskog dramskogpozori{ta, filmski i TV glumac.

Vest objavljena u „Borbi“ da Baranipostradali u zemljotresu, jo{ uvek `ivepod {atorima i da raste broj obolelih, zanedelju dana okupila je glumce, operske ibaletske umetnike, koji su 7. decembra1968. odr`ali veliku reviju za pomo}ljudima u Crnoj Gori. Reviju je postavioArsa Jovanovi}, a u~estvovali su MijaAleksi}, Aligrudi}, @uti}, Ksenija Jova-

novi}, Rade Markovi}, Ru`ica Soki}, Ne-da Spasojevi}, Mira Stupica, Bora Todo-rovi}, te Lidija Pilipenko, Jovanka Bje-govi}, Radmila Bako~evi}, Drago Starc,hor „Krsmanovi}“ i folklor „Lola Ribar“.

Beogradska dru`ina mladih amateraDADOV 26. decembra smelo je iza{la sapremijerom Nedozvani Mom~ila Nastasi-jevi}a, u re`iji Mihaila To{i}a. Bilo je toprvo izvo|enje komada od socijalisti~kerevolucije. „Dadov“ je te godine pobediona Hrvatskom festivalu dramskih ama-tera Jugoslavije i stekao niz priznanja.

Pre 30 godinaTokom decembra 1973. (od 5. do 28)

na svim trima scenama beogradskogNarodnog pozori{ta odvijao se ^etvrtifestival Pozori{ne komune. Pozori{nakomuna je privredno-kulturna asocijaci-ja {ezdesetak radnih organizacija, sa vi{eod 100.000 radnika. Igran je balet, opera,komedije, u~estvovali su anasambli BDP-a, „Bo{ka Buhe“, SNP-a, a na kraju su sena Velikoj sceni predstavila kulturno-umetni~ka dru{tva Komune.

Tokom jeseni i zime Vida Ognjenovi},Fulbrajtov stipendista, izve{tava za„Politiku“ iz Njujorka. Hvali OpenTheatre D`ozefa ^ajkina, The Bread &Puppet Theatre, koje tako|e igra uprepunoj crkvi Sv. Klimenta; predstaveThe Medicine Show i Mi{evi i ljudi D`o-na [tajbeka. Brodvej je pustnjikav, ka`e,

BBuubbaa uu uuhhuu,, RRaaddaa \\uurrii~~iinn ii VVoojjaa BBrraajjoovvii}}

BBuubbaa uu uuhhuu,, NNiikkoollaa SSiimmii}} ii MMaarrkkoo TTooddoorroovvii}}

22

Naziv rubrike

LUDUS 109, 110, 111 44

Kalendar

Pre 415 godinaU Dubrovniku, u domu vlastelina

Frana Gunduli}a 8. januara 1589. rodiose sin D`ivo (Ivan) Gunduli}. Lepu{ka-stog mladi}a ma~ijeg lica prozvali suMa~ica. U dru{tvu su ga voleli. Za svojevr{njake, mlade patricije, pisao je slo`e-nija, drame i pastorale koje su ovi radoigrali na karnevalu. Sa~uvano je malo:Dubravka, Koraljka od {ira, Posvetili{teljuveno. Kasnije je sastavio spevove naozbiljne teme, Osmana, povodom poljskeHo{}anske bune protiv Turaka, i Suze si-na razmetnoga. Umro je u sedamdesetojgodini, 8. decembra 1638.

Pre 305 godinaJedan monah kijevsko-pe~arskog

manastira odigrao je klju~nu ulogu nasrpskom pozorju. Emanuil Koza~inskirodio se nekog datuma u 1699. godini. IzUkrajine je stigao u Sremske Karlovce sastudentima i osnovao Latinsku {kolu1733. Ubrzo je priredio |a~ku diletant-sku predstavu – prvu srpsku pozori{nupredstavu, prema svome komadu Tra-gikomedija. Predstava je imala odlike imoraliteta i misterije i negovala je duhNemanji}a. Emanuil je u`ivao ugled usvojoj sredini i me|u |acima, od kojih jejedan i Jovan Raji}. Umro je 15. avgusta1755.

Pre 110 godinaPirotski glumac Jovan Gec rodio se 3.

januara 1894. Pre{ao je uspon od putu-ju}ih dru`ina (stao na pozornicu 1909),preko zarobljeni~kih pozori{ta (A{ah), donacionalnih teatara u Novom Sadu, Beo-gradu, Sarajevu, Splitu, Zagrebu, Cetinju

i Skoplju izme|u dva rata. Bio je nakursu Maksa Rajnharta u Berlinu 1925.Igrao je dramske uloge ali je briljirao ukomi~nim: @ivota u Dr, Jerotije (Sumnji-vo lice), Agaton i Tanasije (O`alo{}enaporodica). Bio je reditelj i neko vremeupravljao pozori{tem Zetske banovine.Umro je u Beogradu 9. I 1962.

Pre 100 godinaU Starom Sivcu, 1. januara 1904. ro-

dio se Mladen Leskovac, akademik, knji-`evnik, prevodilac, knji`evni istori~ar.Pokrenuo je i ure|ivao Zbornik Maticesrpske i bio predsednik Matice. Pisao jepozori{ne recenzije od Drugog svetskograta i ostavio trag za razumevanje ta-da{nje srpske scene. Umro je u NovomSadu 25. decembra 1990.

Iste 1904, nedelju dana kasnije, tj. poBozicu, smenjeni su ~lanovi Knji`evno-umetni~kog odbora u Narodnom pozo-ri{tu. Na mesto Ljubomira Jovanovi}a,Milovana Gli{i}a, Milutina Dragutino-vi}a postavljeni su Dobrosav Ru`i}, Bog-dan Popovi}, Pavle Popovi} i dr JovanSkerli}.

Pre 95 godinaNarodno pozori{te je 29. januara

1909. premijerno prikazalo komad ~i~a-Ilije Stanojevi}a Dor}olska posla, {alu u~etiri ~ina, pet slika, s pevanjem, u nje-govoj re`iji. Muziku je dao Petar Krsti}.Igrali su: Dinulovi}, Milojevi}, Hristili},Zora Popovi}, Jelena Gavrilovi}... Ina~e,glumac ~i~a-Ilija rado je pisao na humo-ran na~in o dor}olskim stanovnicima, omalom svetu, neobi~nim i dobrodu{nimlikovima, deci, `ivotinjama.

Pre 85 godina25. januara 1919. ponovo je otvoreno

Srpsko narodno pozori{te u Novom Sadu.Pre 65 godinaVilijam Batler Jejts (William Butler

Yeats) umro je u hotelu „Idéal Séjour“, uMentonu u Francuskoj 28. januara 1939.Irski pesnik i sakuplja~ keltskih legendi ipri~a (Irske bajke, 1892), Jejts je poznat ikao reformator Irskog knji`evnog udru-`enja, Nove irske biblioteke, osniva~ Ir-ske knji`evne akademije i, zajedno saIzabelom Augustom (Ledi Gregori), osni-va~ Irskog knji`evnog pozori{ta. Uprav-ljao je teatrom i napisao nekoliko drama:Zemlja ~e`nje (1894), Ketlin Ni Hulijan(1902). Njegova velika ljubav bila jeglumica i revolucionarka Mod Gon (Go-nne) kojoj je posvetio poeziju Nema dru-ge Troje. 1923. poneo je Nobelovu na-gradu za knji`evnost. Zanimao se ezote-rijom i okultizmom, pa je osnovao i Dab-linsku lo`u Dru{tva hermeti~ara. @iveoje u drevnom zamku Thoor Ballyl. 1933.kratko je u~estvovao u pro-fa{isti~kimPlavim ko{uljama u Dablinu. Jejts je ro-|en 13. juna 1865.

Pre 60 godina31. januara 1944. umro je dramski

pisac i prozaista @an @irodu (Jean Girau-doux). Njegovih 15 komada prvi je otkri-vao glumac-reditelj Luj @uve (Jouvet):Amfitrion 38, Judita, Tigar pred kapi-jom, Ondin... Proslavili su ga romani Mojprijatelj iz Limuzina i Bella. Pisao jeknji`evne i politi~ke eseje. U I svetskomratu bio je dvaput ranjen i odlikovanLegijom ~asti. Po~etkom II svetskog ratau{ao je u diplomatiju. U mladosti je prop-utovao Nema~ku, Italiju, na{e krajeve,Kanadu, SAD, gde je predavao na Har-vardu 1906-07. Rodio se na selu, 29.oktobra 1882.

Pre 10 godinaFrancuski glumac @an-Luj Baro

(Jean-Luis Barrault) umro je 22. januara1994. U~io je glumu kod [arla Dulena ipantomimu kod Etjena Dekroa, a izdr-`avao se prodaju}i knjige i cve}e. Ranopo~inje da re`ira za Comedie Francaise ina filmu: Lepi dani, Deca raja (1945, ka-da je glumce skrivao pred nacisti~kimprogonom), Najdu`i dan (1962). Sa su-prugom, glumicom Madlenom Reno (Re-naud) osniva dru`inu, snimaju filmove.Pobunjeni~kog duha, biva otpu{ten izTheatre de France zbog podr{ke student-skom pokretu 1968. Njegov enigmati~nistil pantomime i glume i danas se prou-~ava na akademijama. Rodio se 8. se-ptembra 1910.

Pre 5 godina14. januara 1999, podlegav{i bolesti,

svet je napustio i Baroov prijatelj, Je`iGrotovski (Jerzy Grotowski). Pozori{nimag XX veka, najznamenitiji poljski re-ditelj pro~uo se neo~ekivanim postavka-ma klasika u malom pozori{tu 13 redovau Opolu i potom aktivno{}u Teatra Labo-ratorije u Vroclavu: Kain, Misterija Bufo,Sakuntala, Preci (Dziady), Kordian,Akropolis, Tragi~na istorija doktoraFaustusa, Studija Hamleta, Postojaniprinc, Apocalypsis cum figuris.. U vremejake represije u Poljskoj 80-ih, Je`i se seliu Ameriku i na Kolumbija univerzitetudr`i predavanja i radionice. 1986. trajnose nastanjuje u gradi}u na severu Italije,gde osniva Workceter of Jerzy Grotowskiand Thomas Richards, Pontadera, svojuzaduzbinu.

2004. godine25. januara umro je Ljubomir Muci

Dra{ki}.26. januara preminuli su glumac

Bata Paskaljevi} i re`iserOliver Viktorovi}.

Pozori{ne novine

YU ISSN 0354-3137

COBISS.SR-ID 54398983

Izlazi jednom mese~no(osim u julu i avgustu)Tira`: 2000 primerakaPrvi broj objavljen 5. XI 1992.

IzdajeSavez dramskih umetnika SrbijeBeograd, Studentski trg 13/VITelefoni: 011/631-522,631-592 i 631-464; fax: 629-873http://www.sdus.org.yue-mail: sdus@net.yuPIB 100040788Teku}i ra~un: 255-0012640101000-92(Privredna banka a.d.)Devizni ra~un: 5401-VA-1111502(Privredna banka a.d.)

PredsednikBranislav Mili}evi}

Glavni i odgovorni urednikAleksandar Milosavljevi}aleksmil@eunet.yu

RedakcijaSvetlana Bojkovi}, Jovan ]irilov,Ivana Dimi}, Aleksandra Jak{i}, Ma{a Jeremi} (zamenik glavnog iodgovornog urednika), Mirjana Jevti}(operativni sekretar), SvetislavJovanov, Jelena Kova~evi}, BrankaKrilovi}, Ivan Medenica, OliveraMilo{evi}, Darinka Nikoli}, TanjaPetrovi}, Gor~in Stojanovi}, Anja Su{a,Petar Tesli}, \or|e Tomi} (fotografija),Maja Vukadinovi}

Sekretar redakcijeRadmila Sandi}

Grafi~ki dizajn i priprema za {tampuAXIS studio, Beograde-mail: axisst@eunet.yu

WEB administratorVojislav Ili}

Dizajn logotipa „LUDUS“\or|e Risti}

Redizajn logotipa „LUDUS“AXIS studio

[tampaPreduze}e za grafi~ko izdava~kudelatnost i usluge d.o.o. BRANMIL,Beograd, Trebevi}ka 17

Re{enjem Ministarstva za informacijeRepublike Srbije Ludus je upisan uRegistar sredstava javnoginformisanja pod brojem 1459Na osnovu Mi{ljenja Ministarstvakulture Republike Srbije pozori{nenovine Ludus oslobo|ene su poreza napromet

JANUARSKA RO\ENJA I UMIRANJAJe lena Kova÷ev i¯

J A N U A R 2 0 0 3 .

`ivi od senzacionalog pojavljivanja film-skih zvezda; Olbi i Pinter ne pi{u ni{tauzbudljivo novo.

15. decembra u „Stupici“ je premije-rno izveden komad nagra|enog njujor-{kog autora D`ejsona Milera, Eh, to vre-me takmi~enja. Komad je igran na avan-gardnim scenama of-Brodveja. Nekada-{nje ko{arka{e u ekipi koled`a koji sadu~estvuju u politikantskom takmi~enju usvom provincijalnom gradu, igrali suStojan De~ermi}, Mihailo Kosti}, VlastaVelisavljevi}, Milan Gutovi}, MarkoTodorovi}. Mu{ki komad re`irao je Di-mitrije Jovanovi}, scenografiju i kostimuradio je Vladislav Lalicki, a muzikuKornelije Kova~.

Gogoljev Dnevnik jednog ludakare`irao je na kamernoj sceni ni{kogNarodnog pozori{ta, u Teatru IKS, SlavaRavasi. Glavnu ulogu igrao je VasjaStankovi}, uz njega Branka Popovi} iSlavica Kne`evi}.

U prednovogodi{njem intervjuu Ma-ta Milo{evi} je izjavio: „Na sceni nijeva`no govoriti tekst nego kazivati mislikoje smo iz teksta usvojili. Nijedna {kolane mo`e napraviti glumca, ali mo`e nau-~iti zanat. Zanat mu poma`e da ispoljisvoje prirodne osobine. Ono ~ime najvi{edanas nisam zadovoljan, to je ba{ zanat:kod nas je u modi talentovani dilentati-zam. Zapostavljeno je mnogo {to{ta, a presvega lepota izra`avanja, lepota govora,prirodnost govora.“

Pre 20 godinaDobri~in prsten je odista zaslu`eno

poneo Zoran Radmilovi} 1983. DirektorPozori{nog muzeja Dragovan Jovanovi}do uru~enja se nije odvajao od prstena,pa ga je nosio i prilikom sve~anosti po-vodom Dana Republike u Sava Centru,gde ga je i izgubio! Bilo je dogovoreno daLjuba Tadi}, prethodni dobitnik, posudisvoj prsten za „Ve~e glumca“. Na sre}u,Toma Mihajlovi}, radnik „Obu}e“, na{aoje Zoranov prsten na podu Sava Centra ivratio ga omiljenom glumcu ~ije je imebilo ugravirano.

Glumica Mirjana Kod`i} imala je udecembru 1983. promociju biografijePozori{te moje mladosti. Pisala je o ra-nim posleratnim godinama u Srpskomnarodnom pozori{tu, o radu na Pigma-lionu, Devojci bez miraza Ostrovskog,Maksimu Crnojevi}u, Ledi, o MilanuAjvazu, Raheli Ferari, Rakitinu, @arkuVasiljevi}u, [erbanu, Petru Konjevi}u.Mirjana je pre{la u Beogradsko dramskopozori{te, pa u Narodno, igrala na filmu iteleviziji, a pisala je radio kritike i eseje.

U Centru za kulturu „Stari grad“

otvorena je nova scena „„Dijalog““ postav-kom groteske Dejvida Mek DonaldaSastanak na vrhu 26. decembra 1983.Susret Eve Braun i Klare Peta~i, Hit-lerove i Musolinijeve ljubavnice, re`iraoje Nikola Jefti}. Milena Dravi} i SekaSabli} igrale su ih kao izo{trenukomediju. MMaattaa MMiilloo{{eevvii}} uu pprreeddssttaavvii BBrraa}}aa KKaarraammaazzoovvii