Akademija umetnosti u Novom Sadu Departman likovnih umetnosti

UMETNOST BAROKA

Student: Marija Tubi Profesor: Jasmina ubrilo

Nakon dubokih politikih promena i napredaka u XVII veku, Evropa je postala drugaija i manje povezana zajednica. Neki delovi severa potpuno su raskinuli sa katolikim jugom, a nove umetnike ideje takoe e dovesti do prepirki i sumnji. Politiko slabljenje Italije rezultiralo je time da do poetka XVII veka nijedna njena drava nije vie bila od znaaja u Evropi, od kolikog je bila ranije. Papstvo nije moglo zaustaviti sve vei nacionalizam, koji je podjednako pogodio i katolike i protestantske zemlje, i Venecijanska Republika se nije vie mogla takmiiti sa novim nacijama. Nizozemska, Flandrija, Francuska i panija davale su sada svoje velike slikare. Umetniki stil koji je preovlaivao u periodu izmedju 1600. i 1750. godine, nazvan je baroknim. Prvobitno znaenje ovog termina nepravilno, izvrnuto, groteskno, danas je sasvim potisnuto. Rim jeste bio izvorite baroka, kao to je to bio i za renesansu jedan vek ranije. Hladan, komplikovan i intelektualan maniristiki stil, zamenila je senzacionalna i emocionalna umetnost baroka. Za naglo irenje zidnog slikarstva najzasluniji su bili Isusovci koji su, borei se za pobedu protivreformacije, osnivali brojne manastire i gradili uz njih blistave i raskone crkve po celoj Evropi. Vatikan i katolika crkva odredili su stroga ikonografska pravila u slikarstvu i zahtevali su da se na slikama izrazi snaan verski zanos ili skruena pobonost. Barokno slikarstvo bilo je u slubi vizuelizacije crkve, njenih dogmatskig stavova i edukativnih principa. Previe izraena i jaka, tenja ka slikovitosti, postala je osnovno naelo oblikovanja. Dve najznaajnije stuje bile su: 1. Grupa formirana oko problema luminizma Karavaovog manira2. Grupa nastavljaa svetlog i iluzionistikog slikarstva, krug brae Karai Barokne slikarske kompozicije su sloene, velikih razmera i neretko se upotrebljava dijagonala. Primenom radikalnih perspektivnih reenja, dobija se iluzija dubokog prostora. Boje su jake, a svetlosni kontrasti snani. Velianstvenost, teatralnost, razigranost pokreta. Vladanje tehnikom dovodi se do savrenstva. Barokni nain izraavanja postie se mekim obrisima i dubinskim oblikovanjem, a prividna perspektiva je jedan od najtipinijih elemenata. Tematski preovlauju sakralne i mitoloke kompozicije, u kojima se prepliu religiozno patetini zanos i senzualnost nagih aktova. Pejzai i mrtve prirode postaju samostalne slikarske teme. Iluzionistiko slikarstvo tei da spoji razliite umetnike rodove, tako da se teko moe konstatovati gde se zavrava arhitektura, a otpoinje slikarstvo. Slike ovog tipa se razlikuju po onome to opisuju: ivote svetaca, istorije dinastija, legende o herojima, prie o mitolokim linostima. Iluzionizam unutar zidnih venaca, svojstven je baroku. U njima je Tjepolo primenio novu shemu centrifugalne kompozicije, u kojoj su figure rasporeene uz strane slike, dok se u njenom sredinjem delu otvara irok nebeski prostor. Iluzionistike slike su teile za pokretom, senzualnou i spektakularnou; otvarale su zidove i izazivale optiku varku meanja stvarnosti i naslikanog. Vrhunac u svojim delima postie Pietro da Kortona.

Trijumf Provienja, 1633-39., Pietro da Kortona, palata Barberini, Rim

Po korienju svetlosnih efekata se prepoznaje barokno slikarstvo, a te efekte uvodi Karavao. Na njegovim slikama su osvetljeni samo najznaajniji delovi, a sve ostalo je u senci, to stvara snaan i upeatljiv kontrast. On unosi krajnji realizam u slikarstvo, jer svoje likove slika gledajui ive modele. U baroku postaje vaan subjektivni utisak, individualnost, koji je najoitiji kod Rubensa i Rembranta. Brojne slikarske teme se osamostaljuju, a neki slikari se specijalizuju za samo jednu od njih. Nastavljajui da razvija vrednosti visoke renesanse, barok ih toliko prenaglaava da one postaju nove vrednosti. Simetriju renesansne slike, zamenjuje asimetrijom. Mnotvo i masa oblika se meusobno proimaju i prepliu, tako da se stvara utisak celine; odnos glavnih i podreenih elemenata ovde nestaje. Likovne umetnosti u doba baroka u Italiji, upravljale su se prema estetici po kojoj je umetnost shvaena kao sredstvo za izraavanje duevnih strasti. Psihologija je znatno napredovala u XVII veku, vie umetnika zapoelo je rasprave o izrazu, a jedna od najslavnijih je bila rasprava francuskog slikara arlsa Lebruna. Ove rasprave upuuju na to kako se umetnikim sredstvima izraavaju razliite strasti: ljubav, patnja, ljutnja, nenost, radost, bes, ratnika ar, strah i prezir. Sva ova oseanja treba da budu izloena na svom vrhuncu, a duevna gibanja se ispoljavaju pokretima tela i lica, radnjom. Za glumaku ulogu koju daju svojim likovima, umetnici stalno imaju na pameti primere iz opera, jer se opera smatra vrhovnom umetnou tog vremena. Skoro svi vajari baroka su bili restauratori antikih kipova, a Laokonova grupa je smatrana najuzvienijim oblikom izraza. Glavni cilj baroknih skulptura bio je dopunjavanje ostalih umetnosti. Dekorativna plastika nema vrednosti u pojedinanim detaljima i izdvojenim fragmentima, ve samo u okvirima kompletne kompozicije. Arhitektura je koristila tri tipa skulpturalnih ukrasa: 1. Horizontalan red statua kojim zavrava graevinu, 2. Karijatide (enske figure) i Atlante (muke figure), kao nosae stubova (poreklo iz antike). Ovi stubovi sadre najtipinije barokne osobine pretencioznost, matovitost i teatralnost. 3. Frizovi, grbovi, zavojnice, trofeji i slini elementi, sa vajanim figurama. Na ovaj nain, skulptura postaje prava finalizacija baroknih graevina, a ponekad je tu i samo da bi ublaila neke arhitektonske nedostatke. Skulpture se odlikuju bujnom voluminoznou tela i uznemirenim draperijama. Jake strasti iskazane su snanim pokretima i izvijenim oblicima. Zbog duboke modelacije, pojavljuju se snani kontrasti svetlosti i senke. Najzastupljenije su hrianske i mitoloke teme, a esta su i portretna i nadgrobna dela. Neretko se javlja spajanje slike i skulpture u jednu dekorativnu celinu- u kombinaciji sa slikarstvom, stvara iluziju poput one na pozornici. Barokna skulptura je u saodnosu sa prostorom oko nje, dinamina je i puna energije. To se moda najbolje vidi iz Berninijevog dela: Zanos Svete Tereze. U njegovoj je umetnosti razvoj doveo do jasnog i definitivno formulisanog baroknog stila. Koncepcija Berninija je najvie doprinela razvoju italijanske skulptorske kole i njenom uticaju van granica zemlje.

Zanos Svete Tereze, 1652., anlorenco Bernini, crkva Svete Marije Pobedonosne, Rim

Najee se radi u tuku, bronzi i raznobojnom mermeru. Pozlauje se i boji, radi ivopisnosti i sjaja. Naturalizam je jedna od struja, naroito u portretnim bistama koje se odlikuju snanom individualnou. Ono to je novo u skulpturi, jeste da ona tei slikarskom utisku, to se ree sretalo u stilovima prethodnih umetnikih epoha. Retorika je jedan od kljunih pojmova za razumevanje barokne umetnosti, jer katolika crkva retorikom pokuava da ubedi vernike i odbrani svoje poljuljane pozicije. U likovnoj umetnosti, ulogu govornika preuzima umetnik, koji se obraa posmatrau. Iz retorike je preuzeta i hijerarhija anrova, gde su postojala tri osnovna naina govora- visoki, srednji i niski stil: 1. Istorijsko slikarstvo- po humanistikoj teoriji umetnosti, slika mora da predstavlja oveka, a najuzvieniji vid je onaj koji predstavlja vladara-heroja u svojoj aktivnosti; 2. anr slikarstvo- srednji stil je dozvoljavao upotrebu skromnog govora i obraao se obinim ljudima, svakodnevnim dogaajima; 3. Pejza i mrtva priroda- najnii oblici predstavljanja.Umetnik se mora razvijati kao duhovni voa koji e biti sposoban da ubedi i uveri samo kroz plemenite i uzviene moralne teme. Jedan od njegovih zadataka je da svojim slikama doprinese i moralnom uzdizanju, a upravo zbog toga slikar ne sme uzimati svoje teme iz svakodnevnog ivota. On mora teiti istorijskim, religioznim i temama iz knjievnosti. Svakodnevne scene se, u Italiji, javljaju ree kao samostalne, a najee kao vinjete u pozadini religijskih kompozicija. Majstori baroka uglavnom obrauju motive koji su interesovali i renesansne umetnike (Blagovesti, susret Marije i Jelisavete, Raspee, Tajna veera, Vaskrsenje). Propisi i disciplina crkve, upuivali su ih i na specijalne teme koje je diktirala kontrareformacija. Mnogi slikari su, pored toga, nastavljali da rade i na profanim temama mitoloke sadrine i dekorativno slikarstvo vezano za civilnu arhiekturu. Umetnost se radi najvie za crkvu i svestenstvo. Barok se formirao od teme koja treba oveka da dirne i da ga podstakne na razmiljanje o potrebi vere. To je bilo jedno od sredstava kojima se crkva trudila da zadri svoj poloaj.

anr teme su iz svakodnevnog ivota, gde se ljudska figura tretira kao tip i anonimno se predstavlja. Taj nain predstavljanja se u ovoj definiciji zahteva, jer istie razliku izmeu anra i portreta (koji se bazira upravo na individualnim karakteristikama ljudi koje prikazuje). anr (genre) je francuska re koja oznaava rod, vrstu, sortu, nain, stil. U Italiji se javlja kasnije nego na severu Evrope, jer je klasino antiko naslee veoma snano na ovim prostorima. Aristotelov stav, da umetnost treba da prikazuje prirodu i ljudsku stvarnost, ne onakvom kakva ona jeste, ve kakva bi trebalo da bude, ima za posledicu da slika za svoje glavne protagoniste uzima junake, a ne obine ljude. Uglavnom, anr se tretirao kao neprikladan oblik za predstavljanje univerzalnih i opte prihvaenih istina. Ali, itav cilj je bio da, unoenjem predmeta i scena iz svakodnevnog ivota u umetniko delo, posmatra doe u situaciju da razmatra odnos izmeu svakodnevnog i umetnikog. Anibal Karai je predstavljao svoje ljude onakvim kakve ih je video, bez preterivanja i bez moralizatorskih poruka. U njegovoj Mesarskoj radnji se, po prvi put, anr kompozicija dovodi u istu ravan sa mitolokom i biblijskom tematikom. Nasuprot njemu, Karavao nikad ne prikazuje stvarni ivot najniih slojeva drutva, te su njegove slike okarakterisane kao pseudoanr, jer su daleko od realnog predstavljanja.

Mesarska radnja, 1580., Anibal Karai Na stvaranje mnogih mrtvih priroda, uticala je literatura isticanja duhovne prednosti nad ulnim ivotom i telesnim zadovoljstvima. One su produkt elje da se obinim vernicima, na jednostavan i blizak nain, objasne neke ozbiljne hrianske parabole. Mrtva priroda, dakle, sadri simboliku i metaforiku funkciju, a nekad moe imati ak i politike konotacije. Pored toga, ona je uvek lakmus ekonomskog statusa odreene zemlje. Tako je holandska trpeza izuzetno bogata, dok je panska neto oskudnija. U raanju i osamostaljivanju pejzaa kao stila, znaajna stvar je uloga umetnika sa severa, posebno Flamanaca. Kod Anibala Karaija javlja se humanizovani pejza (predstave ljudskih figura u pejzau). to se tie religiozne umetnosti, svete slike moraju biti jasne, razumljive obinom verniku, realistine i pobone. Moraju biti korisne crkvi kao instituciji, njima se moraju izraziti dogmatske istine. Obzirom da je barokna slika slojevita, prvi sloj predstavlja dogmatsku istinu, a drugi- moralnu i didaktiku, politiku poruku. U ikonografskom repertoaru religiozne umetnosti baroka, javljaju se i nove teme. Zanimljive su one vezane za kult Bogorodice. Neposredan cilj barokne religiozne umetnosti, bio je stvaranje snanog utiska na gledaoca, zasenjivanje panje sjajem i sugerisanje religioznog zanosa, a to je slabilo rasuivanje o umetnikim vrednostima. Crkva nije insistirala samo na proiavanju religioznih predstava od svake vrste netanosti, ve je zahtevala i izbacivanje svih paganskih i svetovnih primesa.

Holandija predstavlja prvi istorijski primer drave nastale buroaskom revolucijom protiv apsolutistike vlasti. Uzrok revolucije lei u namerama panskog kralja, Filipa II, da ukine autonomiju provincija, nametne nove poraze i iskoreni protestantizam. 1579. sedam nizozemskih provincija je sklopilo sporazum o Utrehtskoj uniji (Holandska republika). Osamdesetogodinji rat protiv panije je okonan Vestfalskim ugovorom i priznanjem nezavisnosti Ujedinjenih provincija Nizozemske, 1609. godine. Nova drava, svojim demokratskim nainom vladavine i kalvinistikom religijom, prekida sa celom ostalom Evropom. Ovo stanje je za umetnost imalo znaajne posledice, jer: kalvinizam ne prihvata nikakav ukras u crkvama, a demokratsko ureenje drave je neprijateljski nastrojeno prema raskonom kinurenju najbogatijih i najmonijih graana. Nauka, religija i ukus puritanskih graana, uticali su na formiranje posebnog umetnikog shvatanja, koje stoji van opteg razvoja baroknog stila u katolikoj Evropi. Holandija je dala zapanjuju broj majstora i stilova. Pored Amsterdama, glavnog trgovakog grada, znaajne grupe umetnika su se nalazile u Harlemu, Utrehtu, Lejdenu, Delftu. Barokni stil dolazi u Holandiju iz Antverpena, a prenose ga i slikari iz Utrehtske kole, koja nije dala velike umetnike, ali znaajna po tome to su njeni lanovi preneli karavaizam drugim holandskim majstorima. Holandskoj arhitekturi javnih, religioznih i profanih graevina, nije nedostajao barokni duh. esto su domai arhitekti sticali obrazovanje u Italiji. Podizane su zgrade visokih krovova, zupastih zabata i one od cigala. Strogost stila, koju je nametnula crkva, u poslednoj etvrtini veka je dovedena do usvajanja Paladijevog stila. Aktivnost skulptora nije ostavila vidljive tragove, niti je stvorila originalna dela i svoju skolu. Crkva nije davala podrku vajarima i slikarima, jer je protestantizam bio protiv umetnikih dela vezanih za religiozni ivot. Malobrojni grobovi po holandskim crkvama jedini su objekti plastike, a dekorativne figure nalazile su primenu kod svetovnih graevina. Slikarstvo stie naklonost graanskog drutva koje je, pre svega, pristupano za realizam. Kao i u italijanskom baroku, postojala je hijerarhija anrova, te su mnogi eleli da se bave istorijskim slikarstvom. Iako je ono bilo na vrhu hijerarhije, takve slike bilo je najtee prodati, pa su se slikari odluivali za stvaranje portreta i anr scena. Slike na zidu jedva da su i postojale. Najvie se slikalo na tvrdim drvenim ploama, zbog preciznosti. Holandsko slikarstvo dobija graanski vid, jer religija nije pokretala umetniki ivot, nije bila mecena. Srednja klasa sada postaje podstreka umetnosti. Ona je sauvala nacionalnu nezavisnost i ekonomsku autonomiju Holandije i stvorila buroasku kulturu koja, ukusom srednje klase graana, zamenjuje dvorski ton, karakteristian za stvaralatvo ove epohe u ostalim zemljama Evrope. Prvi put u istoriji, privatni kolekcionari su postali slikaru glavni izvor zarade. Kolekcionarska manija u Holandiji XVIII veka izazvala je pravu bujicu talenata. Umetnost je postala realistina, po svom karakteru. Formati su uvek mali, bez ulepavanja, bez predrasuda, bez mehanikog reprodukovanja. Neguju se efekti svetlo-tamno, ali na potpuno drugaiji nain nego u Italiji: naglaene su razlike izmeu svetlog i tamnog. Svetlost je difuzna. Senka ima vie svetla, meka je i prozaina. Nema jakih kontura koje odvajaju svetlo i tamno. Prostor je skoro uvek mraan. Kompozicija je smirena, sreena, umerena i jednostavna. Trgovako drutvo u Holandiji XVII veka, bilo je vie zainteresovano za proizvodnju portreta od ostalih zemalja, te je tada u Holandiji stvoreno preko milion portreta. Najvaniji je bio kolektivni portret utemeljivaa milosrdnih institucija, bratstava i udruenja, gildi lekara i policije. Tim portretima su se dekorisale optinske kue i javna zdanja. Nasuprot Utrehtskoj koli, koja je bila otvorena uticajima modernih strujanja sa strane, Harlem je pokazao krajnju lokalnu koncentrisanost na svoje snage i svoje tradicije. Njegovi majstori su izgradili sopstveni manir, koji najvie duguje njihovim individualnim obdarenostima. Barokni stil je dosao u Holandiju iz Antverpena, u Rubensovom delu, i iz Rima, neposrednim dodirom sa Karavaom i njegovim sledbenicima. Bez obzira na raznolikosti slikarskih tretmana i stepen obdarenosti, portretisti Holandije sazrevaju i postaju rutinirani slikari ovog anra, slikari oprobanih mogunosti, mada ne uvek talentovanih misli, koloristikih finesa i tonskih odnosa. Njihovi produkti su uvek u zavisnosti i pod kontrolom zahteva i ukusa buroazije i konzervativnih naruilaca bogatog trita. Oko 1680. gubi se isto nacionalni karakter holandskog slikarstva i ono se vie vezuje za evropske tokove u umetnosti, za eklektiarski manir koji nagriza realizam, bojei ga pastoralnim i stranim slikarskim duhom.

lanice Upravnog odbora Doma staraca u Harlemu, 1664., Frans Hals

U XVII veku Evropa dobija modernu sliku mrtve prirode. Ovaj stil daje umetnicima odlinu priliku za prikazivanje detaljnih i realnih svetlosnih efekata, kroz teksturu i povrinu. Mrtve prirode su ulavnom nosile moralne poruke o kratkotrajnosti ivota. U poetku su se prikazivali svakodnevni predmeti, a sredinom veka postaju popularni skupi i egzotini objekti- vanitas. Ovo ime se odnosi na deo u Bibliji koje kae da je sve prolazno. Ideja je bila da se predstavi ljudska ljubav prema zadovoljstvima koja ih ine bogatim i koliko je to, zapravo, nitavno. Vanitas slike se redovno sastoje od skupih objekata, kao to su muziki instrumenti i pehari, kao simboli zadovoljstva, uz svee, peane satove i lobanje, koje nas podseaju na vreme i prolaznost. Kompozicija mrtve prirode je samostalna, odreene namene i umetnikog, simbolikog i moralizatorskog sadraja. Fini crte, dekorativni efekat i panja u komponovanju, izvode sliku predmeta iz inferiornog poloaja detalja ili fragmenata podreenih ljudskoj figuri. Mrtva priroda Holandije pokazuje smisao za predmet i realizam. Slikari utrehtske kole neguju arhaian tip mrtve prirode, bez usavrene kompozicije, ravnotee masa i linija i bez veih ambicija o produbljivanju slike perspektivnim postavljanjem predmeta. Harlemski slikari, od prozainih predmeta za svakidanju upotrebu, stvaraju itavu arhitektonski organizovanu strukturu stvari i prostora, sluei se vrlo minimalnim sredstvima, ali sa znalakim korienjem konstruktivnog metoda. Klorit je uvek diskretan, smeemrk, ija monohromnost ne remeti, vec potencira zrelu slikarsku misao.

Mrtva priroda, 1651., Viljem Klas Heda

Kao i portret, pejza vodi poreklo sa minijutara kasnog srednjeg veka, gde se pravi pejzai pojavljuju naroito u ilustrovanim kalendarima. Prva generacija holandskih pejzaista ivi u vremenu kada se u zemlji zbivaju vani istorijski dogaaji. Osetni su flamanski i italijanski uticaji, u ovom vremenu. Utreht obrazuje ranu kolu pejzaista, koji nastavljaju staru tradiciju i obrauju umovit pejza sa obiljem lia, pedantno islikanim. Holandski slikari su stvorili pejza u kome su osnovne teme slikanja daleki horizonti ravnice i nebo. Poto je izaao iz prve faze naivno shvaene prirode, holandski pejza, bez tenje da izrazi dramatinost i da bude zanimljiv, jednostavno predstavlja deo sveta onakvim kakav jeste- realan i prijatan, kao to su teme uzete iz obinog ivota. Realistini holandski pejza ne menja samo svoje koncepcije, vec i svoju tehniku. Slika se na osnovu crtea, brzih skica. Novi manir realistinog tretmana pejzaa sastojao se i u novom shvatanju: da prenoenje teme iz prirode ne znai bukvalno notiranje vienih stvari, ve njihovo umetniko saimanje u doivljenu sliku. U Holandiji se, sem realistikog, negovao i romantiarski pejza, koji je bio proet istoimenim oseanjima i matom samog umetnika. Bilo je i onih pejzaista, koji su u XVII veku nastavili Brojgelovu tradiciju savremenog ivota u pejzau. to se tie savremenog ivota, obino su uzimane one scene koje su iziskivale bogate pejzane okvire, a predstavljale sitne dogaaje svakodnevnice.

Pejza, oko 1625., Herkul Segers

anr slike, dakle, prikazuju scenu na osnovu koje moe da se zakljui funkcija linosti, koje nisu portreti. Negde su prikazane i pojedinane figure koje obavljaju neku radnju, a ee su to guve. Na razvoj anra utie najvie slikarstvo Brojgela starijeg kod kog se anr raa direktno iz slike religiozne sadrine i to tako to se tema uzeta iz Biblije podreuje realistiki shvaenoj okolini. Novine Brojgelove koncepcije nalaze se u ideji da se ovakvom slikom obuhvati celokupni ivot, sasvim savremeno i moderno shvaen. Umetnici iz grupe koja potie od Frans Halsa, u Harlemu, negovali su slikarstvo anra sa osnovnim temama uzetim iz kafana, kasarni, karnevalskih sveanosti, skupova seljaka, zabava.

Flandrija je bila pod panskom vlau, koja je stvorila politike i kulturne uslove za razvoj posebne, barokne kole slikarstva. Kultura Flandrije imala je dvorski i aristokratski karakter, a katolicizam je doputao vie slobode u umetnosti, te je flamanska umetnost spontanija od francuske dvorske umetnosti. Glavni poruilac je katolika crkva. Antverpen je bio centar umetnosti, a odmah pored njega- Brisel i Gent. Najznaajniji umetnici bili su Rubens, Van Dajk i Jordens. U Rubensu ima neeg herojskog, Van Dajk ispoljava aristokratski temperament, a Jordens je najblii narodu. Ono to karakterie barok u Flandriji jesu tendencije za isticanje realizma, oseanje za svelost i boju, bujnost i radost ivota, ljubav za pokret. Veliko je interesovanje za mrtvu prirodu i anr. Rubens je uveo monumentalan lov u flamansku umetnost, sa prikazom bitke koja je inspirisana studijom klasine antike. Postoje prikazi plemenitog i egzotinog lova. Frans Sniders i Paul de Vos stvorili su dela koja se razlikuju od Rubensovih, sa svojim fokusom na ivotinje i nepostojanje ljudskog uea. Uglavnom se slike lova odlikuju bljetavim koloritom, pune su pokreta i poznavanja anatonomije, oseanje za strukturu materije i za lepotu ivotinje, fine lazurne partije. Lov na Vepra, Frans Sniders

Istorijske teme u slikarstvu, koje obuhvataju biblijske, mitoloke i istorijske predmete, smatrane su najplemenitijim vidom umetnosti u XVII veku. U drugoj polovini veka, istorijsko slikarstvo se kombinuje sa italijanskim klasicizmom. Rubensovi pejzai se odlikuju dubokim oseanjem za materijalni svet u prirodi i pokret u njoj, to je novo u flamanskoj slici predela , mirnog i priguenog ivota. to se tie portreta, smatra se da su Rubensove formule posluile kao poetna taka u komponovanju. Sa Rubensom i Van Dajkom, flamanski portret je dostigao svoj puni razvoj u slobodi komponovanja i ekspresivnom izrazu. Van Dajk je formirao portret koji odlikuje stroga atmosfera i kompaktna forma, patricijski parodni ton i raspoloenje. U Flandriji postoje anr slike i velikih formata, koje su bile pod uticajem Karavaa (osvetljene su jakom svetlou).

Autoportret sa Izabelom Grant, 1609, Piter Paul Rubens

Poetkom XVII veka, francusko umetniko trite je bilo skoro ugaeno usled verskih ratova. Francuska kola slikarstva ponovo se raa iz politikih razloga, u vreme vladavine Luja IV koja je obeleena smiljenim uzdizanjem kraljevog autoriteta. Francuska je postala najizrazitiji primer apsolutistike monarhije, a barokna umetnost se razvijala kao jedna stroga klasicistika varijanta. U XVII veku se suprotstavljaju dve struje: sa jedne strane su barokna reenja Rubensa, a sa druge je uticaj Karavaa, ija su svetlosna reenja i dalje prisutna. Prvih ezdeset godina XVIII veka, Francuska je pod upravom Rieljea i Mazarena imala snano politiko jedinstvo, koje je pratio veliki meunarodni ugled. edna drutvenog uvaavanja, buroazija poruuje umetnika dela i na taj nain usmerava Francusku ka novim uzorima. Umetnici transportuju jezik italijanske umetnosti tako to ga prilagoavaju francuskim specifinostima. or de la Tur i braa Le Nen pripitomljavaju estinu Karavaove umetnosti. Od slikarstva koje koristi kjaroskuro radi dramatizovanja religioznih scena, oni preuzimaju snane svetlosne kontraste i stavljaju ih u slubu prizora iz svakodnevnog ivota. Dela Nikole Pusena i Kloda Lorena predstavljaju vrhunac tenji francuske umetnosti ka klasinom idealu. Pored italijanskog uticaja, koji preovlauje, znaajan je i uticaj flamanske umetnosti. Na podsticaj Luja XIV, umetnost se vrti oko linosti i ivota kralja. Lebren je uspeo da ujednai i stia individualne darove, da stvori jedan duh i jedinstven stil u velikim dekorativnim ansamblima, kojima je rukovodio. 1663. Kraljevska akademija slikarstva i vajarstva reformisana je, i to preureenje ima za cilj da osigura kraljevu upravu nad svim institucijama u kraljevstvu. Stvaraju se itave manufakture radi ukraavanja kraljevih palata. Umetnost se tako svodi na monumentalne dekoracije, gde razum ima prednost u odnosu na likovnost. Racionalnost diktira sadraj kompozicija, titei stvaralatvo od svega trivijalnog. Umetnost oponaa prirodu u onoj meri u kojoj ona odraava duhovni sklad. U pogledu tema, tradicija je nastavljena. Portreti su sauvali najvie smisla za umereni, realistini vid, bista je bila negovani oblik skulptorskog rada, a pejza, religiozno i mitoloko slikarstvo- stalna praksa. Alegorije postaju posebno zastupljene u ovoj epohi; one ulaze u velike dekorativne ansamble, a kraj XVII veka, belei pojavu dosta neoriginalnog alegorijskog portreta. Simboli su takoe igrali vanu ulogu u metaforikom prikazivanju religiozne i profane umetnosti. Rim je bio grad neprekidnog stremljenja mladih francuskih umetnika, a osnovana je i Francuska Akademija u Rimu. U delima orza de la Tura, nalaze se najinteresantniji rezultati originalne interpretacije karavaizma.

Stolar, 1645., or de la Tur

Pod uticajem filozofskih i naunih istraivanja ljudskog tela, anr portret pokazuje pojaan interes za psiholoko doaravanje oseanja i duevnog raspoloenja. Dvorski portret, koji izraava odnos pojedinca naspram drave, postaje irom Evrope norma za itav anr. On svedoi i o politikoj evoluciji i o uticaju ideja francuskih enciklopedista. Flamanski portret e, kroz istraivanje Rubensa i Van Dajka, preplaviti sve evropske dvorove. Jednostavan prototip (predstavljanje osobe u stojeem stavu, ispred pozadine koju ini pejza ili stilizovana arhitektura), prilagoava se razliitim nacionalnim tendencijama: - u Engleskoj je otmen i prefinjen;- u paniji je mistian i napregnut;- u Francuskoj je strog i formalan. Uspeh postiu traktati o fiziognomiji- pripisivanje odreenog moralnog znaenja razliitim karakteristikama lica. Sve vie se razvija anr autoportreta, a panja se usmerava na posmatranje fizionomije i doaravanje psihologije. Aktivno u ovom polju rade: an Simeon arden, Nikola Pusen, Dijego Velaskez, Rembrant. Pojam anra nastao je pod uticajem teorije knjievnosti i Aristotelovih spisa, a u lepim umetnostima je primenjivan od XVI veka radi isticanja razlike izmeu visokih rodova istorijske i religiozne tematike i niih rodova koji pripovedaju o razliitim aspektima svakodnevnog ivota. anr slikari su manjak ugleda kod poznavalaca slikarstva nadoknaivali obiljem formalnih inovacija. Tokom XVII veka, cene njihovih dela su neprestano rasle, dok se nisu izjednaile sa cenama najskupljih Ticijanovih dela. Njihov cilj nije bio da pokau univerzalni talenat, ve pre sopstveno vladanje temom.

Rokoko je umetniki stil, tanije zavrni oblik baroka, koji je trajao izmeu 1720. i 1780. godine. Razvio se u Francuskoj, a zahvatio je Nemaku, Austriju i manje Italiju, paniju i druge zemlje. Ime je izvedeno od francuskog rocaille, to oznaava ornamentalni motiv koji podsea na unu koljku. Krajem XVII veka nastaje promena na francuskom dvoru, jer umire kralj Luj XIV i na vlast dolazi Luj XV, koji prihvata novonastalu francusku umetnost. Naputa se Versaj i odlazi se u Pariz, gde se stvaraju manje palate. Luj XVI se zanimao jedino lovom, te je bio potpuno ravnoduan prema umetnosti. Ukus kraljice Marije Antoanete e biti povezan sa modom. Krajem XVII veka, nastaje promena na akademiji, jer je osnovni cilj da se obmane oko, a taj cilj se postie efikasnije bojom nego crteom. Boja predstavlja razumnu istinu. Crte se dopada samo intelektualcima, a boja svima- demokratija u percepciji umetnosti. U odnosu na klasicizam, rokoko je dekorativniji. On je daleko od bizarnih ansambala i erotizovanih scena. Uticaj baroka je vidljiv kroz iluziju koja je prisutna u enterijeru. U XVII veku kultura u Francuskoj je dvorska i velia se apsolutizam, a u XVIII veku umetnost je aristokratska, slikarstvo postaje drutvena umetnost. U umetnikim porodicama, zanat se prenosi sa kolena na koleno. Zanatlijski karakter slikarstva obeleava i nain slikanja, te umetnici manje tee da stvore sopstveni nain rada, nego da pravilno slikaju na jedan bezlian nacin. Slikarstvo koje je u XVII veku teilo oblikovanom traenju, postaje preslikavanje. Portret se ukraava brojnim predmetima, koji slue da odrede poreklo modela.

Najvei doprinos rokokoa je u arhitekturi i umetnikom zanatstvu. Za razliku od baroka, on je prefinjen. Dinamizam baroka nasledio je lirizam rokokoa. Odlikuju ga slikovitost i rasko dekorativnih elemenata, nenost boja i ljupkost figura. Rokoko je, u prvom redu, dekorativan. Zaljubljenost u ornamentiku se vidi se u arhitekturi, skulpturi i u slikarstvu. Javlja se primenjena umetnost- u nametaju se javlja pozlata i presavijanje, sjaj i prekomerna upotreba ogledala u enterijerima. Nasuprot monumentalnosti u baroku i njegovom patosu, razvija se tanana igra svetlosti i senke i lirinost prostora. Najzastupljenije teme u slikarstvu su ljubavne igre, pastoralne zabave, scene iz pozorita. Svetle boje, nanete u sitnim mrljama, lakim dodirom etkice, sugeriu oblike, pokret i atmosferu. Prikazuje se ukus visokog pariskog drutva, drutva zabave i dokolice.

Ljuljaka, 1767., an Onore Fragonard Engleska se u XVIII veku ogledala u parlamentarnoj monarhiji, sa jednim kraljem koji vlada, ali ne upravlja. Uprava je bila obezbeena vladom odgovornom pred parlamentom. Razvoj parlamentarnog poretka je olakan time to je na prestolu bila dinastija stranog porekla. Engleska umetnost XVIII veka ima zajedniko sa francuskom umetnou to to je izraz drutvenog ivota. U Engleskoj dvor tei sve vie da bude izraz neprikosnovenosti naroda, uvar jedinstva u igri patricijskih borbi, koja je samo naelo demokratskog poretka. Tek sada, u Engleskoj dolazi do formiranja nacionalne slikarske kole. Glavna tema bio je portret, a sa najvie uspeha su ga slikali Rejnolds i Gejnzboro. Istraivanje misli je u Engleskoj bilo slobodno, te je ona ve do kraja XVII veka doivela zamah satirine knjievnosti.

Gospodin i gospoa Robert Endruz, 1748., Tomas Gejnzboro

Seteento u Veneciji (umetnost XVIII veka) visoki barok, rokoko, klasicizam. Kultura i umetnost su i dalje ivotne i usvajaju nauna saznanja, u duhu Enciklopedista. Afirmie se vedutizam, slikarski pravac koji e se razvijati po sopstvenom ritmu. Vedutizam zasniva drugaiju optiku da bi to bolje upio stvarnost, a zatim je vratio kao uzbudljiv odraz ivota. Njegov razvoj sazreva kroz slikanje ruevina, naginjanje fantastici takozvanih kapriija. Umetnik uranja u blistave prizore svakodnevnice i prikazuje dotad nevienu smelost. Stanje slikarstva u Italiji je sloeno, jer se u njemu u isti mah stiu prolost, sadanjost i budunost. U Veneciji se rascvetalo rokoko slikarstvo. Zaljubljena u sopstvenu lepotu, ona je rodila slikare predela koji su predstavljali njene palate, trgove, kanale i aroliki ivot.

Literatura:1. Umetnost i njena istorija, E.H.Gombrih, Nolit 1980.2. Istorija slikarstva od ota do Sezana, Majkl Levi, Jugoslavija 1967.3. Wikipedia14