uticaj sistema gajenja i gustine sadnje na prinos nekih sorti sljive

Uticaj sistema gajenja i gustine sadnje na prinosnekih sorti {ljive

Miladin Blagojevi}, Milisav Mitrovi}, @aklina Karaklaji}-Staji}

Institut SRBIJA, Centar za vo}arstvo i vinogradarstvo, â~ak, SCGE-mail: [email protected]

Sadràj: Tehnologija gajenja je jedan od najbitnijih ~inilaca svake proizvodnje, pa i {ljivarske. Po-red drugih mera, pove}anje prinosa po jedinici povr{ine se moè posti}i i pove}anjem gustine sad-nje vo}aka, a time i pove}ati profitabilnost. Cilj ovog rada je bio ispitivanje uticaja sistema gustesadnje {ljive na prinos. Dobijeni rezulatati {estogodi{njeg ispitivanja nedvosmisleno ukazuju da je gajenje {ljive u ovom si-stemu, u uzgojnom obliku vitkog vretena, ne samo mogu}e, ve} i da daje zadovoljavaju}e rezultate.Uprkos vi{egodi{njoj pojavi poznih prole}nih mrazeva dobijeni prinosi od preko 40 t/ha, pra}eni od-li~nim kvalitetom ploda ukazuju na mogu}nost unapre|enja proizvodnje {ljive u na{oj zemlji.

Klju~ne re~i: Sistem guste sadnje, uzgojni oblik, {ljiva, prinos, mrazevi.

Uvod

[ljiva se smatra za nacionalnu vo}nu vrstu, a u prilog toj ~injenici govori brojod 50 miliona stabala i vi{egodi{nja prose~na proizvodnja od 400.000 t. Me|utim,daljom analizom podataka dolazimo do toga da je prinos po stablu 8 kg, a po hektarusamo 10 t. U proizvodnji su u velikoj meri zastupljeni stariji vo}njaci, uglavnom sarakijskim sortama, gde se ne primenjuje odgovaraju}a agrotehnika. Rodnost je niskai alternativna pa imamo veliko variranje prinosa u godinama proizvodnje.

Pove}anje prinosa po jedinici povr{ine, a samim tim i profita mogu}e je posti-}i na dva osnovna na~ina: uvo|enjem u proizvodnju sorti sa boljim genetskim poten-cijalom rodnosti i unapre|enje tehnologije gajenja. Jedan od aspekata tehnologije ga-jenja kojim se u velikoj meri moè uticati na pove}anje prinosa je i sistem gajenja, ko-ji obuhvata uzgojni oblik, razmak sadnje i kombinaciju sorta - podloga.

Sistem guste sadnje je zastupljen u vo}arstvu vi{e od trideset godina i danas ~i-ni osnov tehnologije gajenja jabu~astih vrsta vo}aka u razvijenim vo}arskim zemlja-

Vo}arstvo, Vol. 40. br. 153 (2006, 1), 49–55 49

UDK: 634.1.22.Originalan nau~ni rad – Original scientific paper

ma Evrope. Preduslov za njegovo uvo|enje su slabo bujne podloge, gde je podloga M9 na{la svoje skoro nezamenjivo mesto. Kod ko{ti~avih vrsta vo}aka {ira primena si-stema guste sadnje je bila ograni~ena neodgovaraju}im podlogama. Danas je gajenjetre{nje u ovom sistemu mogu}e i zastupljeno zahvaljuju}i vegetativnoj podlozi malebujnosti, Gisela 5. Kod {ljive ovi sistemi su u za~etku, mada sa pojavom novih slabi-je bujnih vegetivnih podloga postaju realnost. Blagojevi} (2003) navodi da su prinosi{ljive dobijeni u sistemu guste sadnje ve}i minimalno ~etiri puta u odnosu na prose~-ne prinose u na{oj zemlji, kao i da je ovakav na~in proizvodnje {ljive ekonomi~niji odklasi~nog.

[ljiva se kod nas gaji uglavnom na piramidalnom uzgojnom obliku, manje u ob-liku vaze, a stari zasadi su sa slobodnim oblikom kro{nje. Rastojanja se u najve}embroju slu~ajeva kre}u od 5 - 7 m izme|u redova, a 3,5 do 6 u redu. Pored toga {to kaopodloga skoro isklju~ivo egzistira dànarika (Prunus cerasifera) kao bujna generativ-na podloga, u poslednje vreme se uo~ava podizanje zasada sa rastojanjem 4 x 2 m sauzgojnim oblikom vretena, ili uske piramide.

Ispitavanja ove problematike kod {ljive datiraju od pre dvadesetak godina. Ta-ko je Huges (1983) u Velikoj Britaniji ispitivao sedam razli~itih oblika krune i do{aodo rezultata gde je sorta Viktoria u toku sedmogodi{njeg ispitivanja dala najve}i ku-mulativni prinos (478 kg) na stablima formiranim u obliku vretena, a najmanji u obli-ku vaze (316 kg). Fenesanu (1985) iznosi da u Rumuniji tip krune vreteno i Y uzgoj-ni oblik u superintenzivnim, a piramida i vaza oblici u intenzivnim zasadima nisu bit-no uticali na pre~nik debla, ali su efektivne zapremine kro{nje i rodnost sorti Stenli,Aènka 707, Granpri i Benjosa 13/33 bile zna~ajno razli~ite. Sa pove}anjem gustinesadnje u superintenzivnim zasadima (5 x 1 m i 5 x 2 m) prinosi su se smanjivali od11,2 do 5,6 t/ha, a u intenzivnim sistemima (5 x 3 m i 5 x 4 m) prinos se kretao od 4,7do 3,6 t/ha. Suprotne podatke su dobili Plotto et al. (1988) koji su prou~avali klon cr-no{ljive 2733 kalemljen na podlozi Mariaoni GF 81, gajen u tipu vretena na rastojan-ju 5 x 2 m i koji je u tom slu~aju dao ve}e prinose i ne{to sitnije plodove nego na ve-}im razmacima sadnje (7 x 7 m i 6 x 4,5 m). Mitrovi} et al. (2001) su ispituju}i rod-nost â~anske lepotice gajene u uzgojnom obliku vitko vreteno do{li do podatka da jenajve}i prinos ova sorta dala na rastojanju 4 x 1,25 m (12,4 t/ha) u tre}oj godini posadnji, sa masom ploda od 41,6 g. Sa uvo|enjem u proizvodnju novih vegetativnihpodloga kao {to je VVA 1, mogu}e je {ljivu gajiti na rastojanju 3,6 x 2 m (Peppelmanet al., 2004).

Materijal i metode

Ogledni zasad je podignut u jesen 1997. godine u â~ku (252 m n.v.) sa bezvi-rusnim sadnicama sorti â~anska lepotica, â~anska rodna, â~anska najbolja i Sten-li. Za podlogu je kori{}ena dànarika (P. cerasifera), a sve sadnice su bile sa nekoli-ko prevremenih grana. Zemlji{te je lakog mehani~kog sastava, a hemijske analize ura-|ene neposredno pre podizanja zasada su pokazale da je zemlji{to srednje kiselo (pH5,9) i slabo obezbe|eno humusom (2,65%). Sadràj ukupnog azota iznosio je 0,13%,srednje je obezbe|eno sa kalijumom (20,4 mg/100 g), odnosno dobro obezbe|eno safosforom (15 mg/100 g).

Me|uredno rastojanje iznosilo je 4 m, a u redu od 0,7 do 1,7 m, dok je uzgojnioblik vitko vreteno i V sadnja vitkog vretena pod uglom od 15º u odnosu na vertika-

Vo}arstvo, Vol. 40. br. 153 (2006, 1), 49–5550

lu zbog ~ega je postavljen naslon za odràvanje pomenutog ugla otklona.Visina deblaje 0,5 m. Sadnice su prekra}ene po sadnji na 30 cm iznad najvi{e prevremene grane.Sve prevremene grane na sadnicama su ostavljene, tako da je tokom prve godine do-{lo do formiranja zna~ajnog broja generativnih pupoljaka, a prvi rod je bio druge go-dine po sadnji.

Tokom ispitivanog perioda primenjivane su sve neohodne agrotehni~ke mere, aposebna pa`nja je obra}ana na pomotehni~ke zahvate po~ev od razvo|enja i povija-nja grana, njihovog uvrtanja i letnje rezidbe. Zimska rezidba je u ovom sistemu gajen-ja dopunska i korektivna u odnosu na letnju, s’ obzirom da je podloga bujna i da jenajve}i problem odràvanje uzgojnog oblika, kao i optimalnog odnosa izme|u vege-tativnog rasta i rodnosti.

Rezultati i diskusija

Prvi plodovi u ovom zasadu su ubrani u drugoj godini po sadnji, zahvaljuju}iprevremenim gran~icama na sadnom materijalu koje nisu uklanjane, a na kojima suve} prve godine po sadnji formirani cvetni pupoljci. U tre}oj godini po sadnji dobije-ni su prinosi koji su imali zna~ajnog ekonomskog efekta u ovoj proizvodnji u odnosuna male prinose u drugoj godini. U tre}oj godini po sadnji dolazi, tako|e do izraàjazna~aj gustine sadnje, odnosno prinos po hektaru sada direkno zavisi od broja staba-la po hektaru zbog ~ega je u ovoj godini u odnosu na klasi~na rastojanja sadnje on ve-}i oko ~etiri puta. Ekonomski efekti u ovoj godini opravdavaju pove}ana ulaganja unabavku sadnica pri podizanju ovakvih zasada.

Na prinose u narednim godinama bitno je uticala pojava poznih prole}nih mra-zeva i to u sve tri godine. Izmrzavanje cvetnih pupoljaka usled pojave ovih mrazevase u zavisnosti od godine kretalo od 18 pa do 95%, {to treba uzeti u obzir prilikomsagledavanja postignutih prinosa.

U tabeli 1 prikazani su prinosi kod sorte â~anska lepotica gajene u sistemuguste sadnje tokom ispitivanog perioda.

Tab. 1. Prinos â~anske lepotice u sistemu guste sadnjeYield of cv â~anska lepotica grown under the dense system

____________________________________________________________________

Uzgojni Razmak Stabala/ Prinos (t/ha)/Yield

oblik sadnje (m) ha 3. god. 4. god. 5. god. 6. god.Training Spacing Trees/ 3rd 4th 5th 6thsystem ha year year year year____________________________________________________________________

Vitko vreteno 4 x 1,00 2500 12,25 2,95 25,37 26,75Spindle system 4 x 1,25 2000 12,40 2,00 26,25 30,44

4 x 1,50 1667 8,67 1,60 28,89 28,08„V“ sadnja 4 x 0,70 3571 11,75 2,27 19,73 32,95vretena 4 x 0,85 2941 11,47 3,48 19,57 30,18

„V“ spindle 4 x 1,00 2500 7,25 1,45 10,21 26,12____________________________________________________________________

Vo}arstvo, Vol. 40. br. 153 (2006, 1), 49–55 51

Ova sorta je tokom ispitivanog perioda ispoljila dobre rezultate i to kako u formiprinosa, tako i u mogu}nosti lakog formiranja i odàvanja uzgojnog oblika. Posebnotreba ista}i prinose koje je ostvarila u tre}oj godini po sadnji, pri rastojanju 4 x 1,25m (12,4 t/ha). U ~etvrtoj godini na prinos je veliki uticaj imao pozni prole}ni mraz, ta-ko da su prinosi gotovo zanemarljivi. U petoj godini ve}i prinosi kod ove sorte suostvareni u formi vitkog vretena nego u „V“ sadnji, dok je u {estoj godini situacija sa-svim obrnuta. Najve}i dobijeni prinos kod ove sorte od 32,95 t/ha bio u „V“ sadnjivitkog vretena dobijen pri razmaku od 4 x 0,7 m. Ovo se moè objasniti time da su u{estoj godini habitusi stabala dostigli svoj maksimum, tako da u uslovima „V“ sadnjedolazi do izraàja pove}anje ìvotnog prostora stabla usled ugla sadnje.

Velika prednost ove sorte pri gajenju u sistemu guste sadnje je njena relativnoslabija bujnost, dobro obrastanje rodnim gran~icama i veliki rodni potencijal.

Tab. 2. Prinos cv Stenli u sistemu guste sadnjeYield of cv Stanley grown under the dense system

____________________________________________________________________



Vitko vreteno 4 x 1,00 2500 8,45 12,72 15,27 42,75Spindle system 4 x 1,25 2000 8,08 10,12 15,18 42,32

4 x 1,50 1667 7,12 11,05 12,84 34,15„V“ sadnja 4 x 0,70 3571 6,06 6,69 16,65 44,98vretena„V“ spindle____________________________________________________________________

Pored â~anske lepotice cv Stenli je pokazala najbolje rezultate pri gajenju u si-stemu guste sadnje, a u prilog toj ~injenici govori i dobijen prinos tokom ovog ispiti-vanja od 44,98 t/ha u „V“ sadnji pri rastojanju 4 x 0,7 m (Tab. 2). Kod ove sorte u tre-}oj i ~etvrtoj godini prinosi su ve}i kod uzgojnog oblika vitko vreteno u normalnojsadnji, dok u slede}e dve godine primat u vidu prinosa preuzima „V“ sadnja. U toku{este godine prose~an prinos ove sorte kod svih ispitivanih rastojanja sadnje je 41,05t/ha i to posle uticaja prole}nih mrazeva, {to se moè smatrati dobrim rezultatom. ê-tvrte godine po sadnji, u uslovima poznog prole}nog mraza ova sorta je dala zadovol-javaju}e rezultate, zahvaljuju}i kasnijem otvaranju cvetova.

Sorte â~anska rodna i â~anska najbolja nisu dale o~ekivane rezultate pri ga-jenju u ovom sistemu, a njihovi prinosi su prikazani u tabelama 3 i 4.

Niì prinosi â~anske rodne u odnosu na prethodne dve sorte su nastali zbognjenih biolo{kih osobina, prvenstveno u tipu rodnih gran~ica, izduìvanju grana kao iogolevanju. Iako ima vrlo visok genetski potencijal rodnosti, usled ovih ~inilaca tarodnost nije iskazana u sistemu guste sadnje. Kao drugi bitan momenat moè se na-vesti i jak infektivni potencijal virusa {arke {ljive na lokalitetu gde je formiran za-sad,tako da je ve} posle 2 - 3 godine, uprkos kori{}enju bezvirusnog sadnog materija-la, ogroman procenat stabala ove sorte bio zaraèn.

Vo}arstvo, Vol. 40. br. 153 (2006, 1), 49–5552

Tab. 3. Prinos sorte â~anska rodna u sistemu guste sadnjeYield of cv â~anska rodna grown under the dense system

____________________________________________________________________



Vitko vreteno 4 x 0,90 2777 4,20 1,10 11,62 14,65Spindle system„V“ sadnja 4 x 0,80 3125 4,12 1,08 8,19 20,06vretena„V“ spindle____________________________________________________________________

Tab. 4. Prinos sorte â~anska najbolja u sistemu guste sadnjeYield of cv â~anska najbolja grown under the dense system

____________________________________________________________________



Vitko vreteno 4 x 1,70 1470 0 0 2,37 8,76Spindle system„V“ sadnja 4 x 1,30 1923 0 0 2,61 10,02vretena„V“ spindle____________________________________________________________________

â~anska najbolja iako ima vrlo krupne i atraktivne plodove, ne daje zadovo-ljavaju}e rezultate po pitanju rodnosti na svim lokalitetima. Tokom ovih ispitivanjaâ~anska najbolja je formirala cvetne pupoljke prili~no obilno, ali dobijeni prinosi subili jako niski. Razlog tome je pored problema u opra{ivanju i pojava poznih prole}-nih mrazeva koji su ostavili zna~ajnog uticaja na ovu sortu, tako da su njeni prinositokom ispitivanog perioda dostigli maksimum od 10 t/ha. Drugi problem kod ove sor-te je jako izraèna bujnost, tako da je sa velikom te{ko}om formiran i odràvan èlje-ni uzgojni oblik.

Zaklju~ak

Pored velike nepoznanice o gajenju {ljive u sistemu guste sadnje i to na gene-rativnoj podlozi kakva je dànarika, tokom {estogodi{njeg perioda dobijeni su zado-voljavaju}i rezultati. Tokom tri od ~etiri godine zabeleèna je pojava poznih prole}-nih mrazeva koji su ostavili veliki uticaj na dobijene prinose, tako da, i pored obilnogcvetanja svake godine, nisu dobijeni adekvatni i o~ekivani prinosi. Pored ovog pro-blema mrazevi su izazvali i preteranu bujnost usled smanjenog optere}enja stabala ro-dom, tako da je odràvanje èljenog uzgojnog oblika bilo oteàno.

Vo}arstvo, Vol. 40. br. 153 (2006, 1), 49–55 53

Dobijeni prinosi kod sorti ^a~anska lepotica i Stenli ukazuju da je mogu}e nesamo gajiti {ljivu u ovom sistemu, ve} i dobiti visoke prinose pra}ene odli~nim kva-litetom ploda. Ako su prinosi u toku godine sa poznim prole}nim mrazevima dostigli40 t/ha, realno je o~ekivati da u normalnim ekolo{kim uslovima oni budu i znatnove}i.

O~igledno da je mogu}e gajiti {ljivu pri ovim rastojanjima i dobiti visoke pri-nose. Dalja ispitivanja treba usmeriti na ekonomsku stranu ovakve proizvodnje i raz-jasniti pitanja vezana za profitabilnost.

Literatura

Blagojevi}, M. (2003): Sistem guste sadnje {ljive. Zbornik rezimea V smotre radovamladih nau~nih radnika iz oblasti biotehnike, Novi Sad, pp. 98-99.

Fensesanu, N. (1985): Rezultate obtinutu la cultura prunului in sistem superintesiv siinintesiv. Lucr. Ses. Technicosti. „Lilele prunului pe tema: Intensifikarea cultu-rii prunului“. Strejesti-Simburesi, pp. 141-148.

Hugues, H.A. (1983): A comparasion of plum treeforms. Scient. Horticulturae, 34, 66-72.

Mitrovi}, M., Raki}evi}, M., Blagojevi}, M. (2001): Pogodnost gajenja ^a~anske le-potice u gustoj sadnji. Zbornik nau~nih radova XVI savetovanja o unapre|enjuproizvodnje vo}a i gro`|a, Grocka, 7, 2: 33-38.

Peppelman, G., Balkhoven-Beart, J., Kemp, H., Groot, M.J. (2004): Towards highplum growing. Agronomic and economic performance of plum (Prunus dome-stica L.) on VVA-1 rootstock. Book of Abstracts of the 8th InternationalSymposium on Plum and Prune Genetics, Breeding and Pomology, 44.

Plotto, A., Dugue, G., Vaysse, P. (1988): Essais de nauveaux mobes de conduite. Fru-its Legumes, 50: 12-15.

Primljeno: 31. 12. 2004.Prihva}eno: 22. 12. 2005.

Vo}arstvo, Vol. 40. br. 153 (2006, 1), 49–5554

THE INFLUENCE OF GROWING SYSTEM AND SPACING ON YIELDOF SOME PLUM CULTIVARS

Miladin Blagojevi}, Milisav Mitrovi}, @aklina Karaklaji}-Staji}

ARI SERBIA, Fruit and Grape Research Centre, â~ak, SCGE-mail: [email protected]

Summary

Yield increase per arable land along with the profit is obtainable by introducti-on of cultivars with superior genetic cropping potential into production and advance-ment of the growing technology. Growing system is one of aspects of the growing tec-hnology which may substantially influence yield increase, and this involves trainingsystem, spacing and the cultivar-rootstock combination.

Experimental planting was set up in the Autumn 1997 in â~ak (on 252 m alt.).It was planted with virus-free plants of cvs â~anska lepotica, â~anska rodna, â-~anska najbolja and Stanley on myrobalan rootstock, all plants having prematurebranches. Interrow spacing was 4 m, and intrarow spacing ranged from 0.7 - 1.7 m.Spindle tree system and V-spindle tree system, 15º angled to the vertical (in which ca-se a support was set up for maintainence of the aberration) were employed.

Yields obtained in â~anska lepotica and Stanley prove not only good poten-tials for possibility of plum growing but also that high cropping, coupled with highfruit quality, is obtainable under this system. With yield amounting to 40 t/ha with la-te spring frosts, it is realistic to expect markedly higher yields under normal ecologi-cal conditions.

Key words: Dense system, training, system, plum, yield, frosts.

Author’s adress:Miladin Blagojevi}, dipl. in`. agr.Institut SRBIJACentar za vo}arstvo i vinogradarstvoKralja Petra I 932000 â~akSrbija i Crna Gora

Vo}arstvo, Vol. 40. br. 153 (2006, 1), 49–55 55

uticaj sistema gajenja i gustine sadnje na prinos nekih sorti sljive

Documents