Visoka zdravstvena škola strukovnih studija,

Beograd

HIGIJENAVIII-prvi deo

-Higijena rada: štetni faktori na radu i posledice

- Higijensko-sanitarne karakteristike preduzeća

Strukovni kozmetičar-estetičar

Rad i uslovi rada

• Proces proizvodnje i uslovi rada mogu neposredno ili posredno da ugroze zdravlje radnika.

• Na zdravlje radnika utiču svi faktori rada. • Faktori koji dovode do oštećenja zdravlja se

zovu štetni faktori, odnosno profesionalne štetnosti.

Profesionalne štetnosti• Profesionalne štetnosti mogu se grupisati u 4

kategorije:

1. štetnosti iz proizvodnog procesa,

2. štetnosti iz uslova radne sredine,

3. iz prirode rada i organizacije rada i

4. psihosocijalne štetnosti

Štetnosti u vezi procesa proizvodnje

• Mogu se grupisati u:I. Agensi fizičke prirodeII. Agensi hemijske prirodeIII. Agensi biološke prirode

Agensi fizičke prirode

1.Mikroklimatski: temperatura, vlažnost, kretanje vazduha, toplotno zračenj,povišen i snižen atmosferski pritisak

2. Energija zračenja: infracrveni zraci, osvetljenost, ultraljubičasto zračenje, jonizujuće zračenje

3. Mehanička energija: Buka, Vibracije

Štetnosti u vezi procesa proizvodnje

Agensi hemijske prirode

Agensi biološke prirode

1. Gasovi i pare

2. Industrijski aerosoli (aerozagađenja)

3. Tečni i čvrsti agensi

(metali, organski rastvarači, gasovi, pesticidi, plastične materije i dr)

1. Bakterije2. Virusi3. Gljivice4. Paraziti

(protozoe helminti.)

2.Štetnosti poreklom iz nepovoljnih higijenskih i sanitarnih uslova

Štetnosti usled nepovoljnih higijenskih i sanitarnih uslova mogu se grupisati na:

I. Opšte : – Objekat (zgrada, fabrika..)– radne prostorije

II. Specifične

Štetnosti poreklom iz nepovoljnih higijenskih i sanitarnih uslova: OBJEKAT

§ Lokacija § građevinske

karakteristike objekta

§ Vodosnabdevanje,§ kanalizacija i

uklanjanje čvrstоg odpada i sl.

Štetnosti poreklom iz nepovoljnih higijenskih i sanitarnih uslova: RADNE PROSTORIJE

Karakteristike radnih prostorije§ Osvetljenost§ Zagrevanje§ Ventilacija§ Sanitarno higijenske

prostorije (garderobe, umivaonice, kupatila, nužnici, prostorije za uzimanje obroka..i dr.

Štetnosti poreklom iz nepovoljnih higijenskih i

sanitarnih uslova: SPECIFIČNI

• Vrsta tehnološkog procesa...

• Opšta tehnička i lična zaštita

• Specijalna zdravstvena zaštita i sl.

Štetnosti usled nefizioloških uslova rada i organizacije rada § Prekomerni

intenzitet rada,§ Prekomerno

trajanje rada,§ Prinudni položaji

tela pri radu,§ Neracionalni režim i

ritam rada,§ Noćni rad,§ Naprezanje

pojedinih organa, itd.

4.Psihosocijalni faktori• Međuljudski odnosi• Motivacija• Maladaptacija• Porodična situacija• Stres usled prevelikih

zahteva...

Profesionalna oštećenja.

Profesionalna oštećenja

• Nastaju kada se štetnosti pojavljuju u takvom obliku, količini, intenzitetu...,

→ Pri čemu dolaze u kontakt sa radnikom... → i deluju dovoljno dugo da mogu izazvati

prolazno ili trajno oštećenje organizma radnika.

VRSTE

• Profesionalna oštećenja su:

1. PROFESIONALNE BOLESTI

2. POVREDE NA RADU

3. BOLESTI U VEZI SA RADOM

Profesionalne bolesti

§ Definicija:§ “Bolesti nastale (prouzrokovane) dužim

neposrednim uticajem procesa rada i uslova rada na poslovima koje obavlja osiguranik”

§ Etiološki faktor nastanka profesionalnih bolesti jesu ŠTETNOSTI na radnom mestu

§ Postoji jasna uzročno-posledična veza

• Najvažnije profesionalne bolesti koje se ujedno i najčešće sreću su:

1. oštećenje sluha usled buke,

2. bolesti izazvane jonizujućem zračenju i profesionalni maligniteti,

3. profesionalna trovanja metalima (olovo, živa, kadmijum), organskim rastvaračima (benzol i njegovi homolozi) kao i

4. profesionalna oboljenja pluća kao što su bolesti uzrokovane prašinom kvarca i azbesta (pneumokonioze) ili usled aerozagađenja (HOPB, hronični bronhitis) i

5. hronićni dermatitis (oboljenje kože).

Bolesti u vezi sa radom

• Kod bolesti u vezi sa radom nema direktne uzročno-posledične veze

• To su bolesti multikauzalne geneze i nisu specifične za određenu profesiju.

Prema preporuci WHO bolesti u vezi sa radom su:

1. Bihevioralni poremećaji

2. Arterijska hipertenzija

3. Ishemijska bolest srca

4. Hronična nespecifična oboljenja organa za disanje

5. Bolesti lokomotornog sistema

Povrede na radu

• Povreda na radu je narušavanje:– Zdravlja– Fizičkog i– Psihičkog integriteta

• Usled povrede na radu nastupa: • lakše ili teže telesno oštećenje • Ili oboljenje, poremećaj psihičkog zdravlja sa

trajnim ili vremenski ograničenim posledicama• ili smrt.

Povreda na radu je i povreda koju radnik zadobije:

• na redovnom putu na posao ...• kao isključiva posledica nesrećnog slučaja ili

više sile...• u vezi sa akcijama spasavanja..• Ili odbrane od elementarnih nepogoda ili

nesreća• Pri obavljanju društvenih funkcija ili

građanskih dužnosti na poziv državnih organa

• Pri odsluženju vojnog angažovanja..

Higijensko-sanitarne karakteristike

preduzeća

Higijensko -sanitarno uređivanje radne sredine odnosi se na: 1. Lokaciju objekta (preduzeća),

2. Građevinske karakteristike objekta,

3. Snabdevanje vodom i uklanjanje otpadnih materija,

4. Zagrevanje, osvetljenje i ventilaciju,

5. Održavanje higijene radnih prostorija,

6. Higijensko održavanje sanitarnih prostorija i uređaja.

Izbor lokacije zavisi od:

1. blizina izvora sirovina i energije za rad;2. dobre saobraćajne veze (drumske, železničke,

vodene) za dovoz sirovina, odvoz proizvoda;3. strujanje vazduha 4. vodotoka (snebdevanje vodom) i5. mogućnosti odvođenja otpadnih voda6. karakteristike klime i reljefa (sunčevo zračenje,

prirodno provetravanje, suvo ocedno zemljište..).

Lokaciju objekta (preduzeća),

Industrijska zona se locira:• tako da vetar „nosi“

aerozagađenja na suprotnu stranu od naselja

• I nizvodno (otpadne vode)• Između industrijske i

stambene zone se formira zaštitni prostor, zona sanitarne zaštite.

Krug preduzeća

• Veliko preduzeće zahteva veći krug u kome se može odvijati i motorni saobraćaj,

• pa je u tom slučaju potrebno postaviti signalizaciju i saobraćajne znake.

Unutar samog preduzeća, mora biti dovoljno mesta za komunikaciju radnika i vozila (npr.krana). Te „unutrašnje saobraćajnice“ treba da su u ravni poda, obeleženih ivica (bojom), sa što manje ukrštanja (sa npr železničkim delom).

Radne prostorije

• Da svako zaposleno lice treba da ima najmanje:

• 2m² slobodne površine poda, • 10m³ vazdušnog prostora,• 2.8 m je najmanja visina radne prostorije (od

poda do plafona), a ako ima aerozagađenje, onda treba da ima visinu 3m.– 2.6m može da bude visina magacina,

administracije i dr. tehničkih prostorija.

Radni prostor

Pomoćne prostorije su:• zdravstvena stanica

(ambulanta), • garderoba, • kupatila, • umivaonice, • kuhinjski blok, • prostorija za

pušenje, • nužnici.

Osvetljenje radnog prostora• Gde god je moguće

treba upotrebiti prirodno osvetljenje (prozori, staklena vrata, krov..) koje treba da je ravnomerno raspoređeno.

Zagrevanje

U zimskom periodu obavezno je zagrevanje.Ako je radni prostor preko 500m² treba da se zagrevaju centralnim sistemom

Snabdevanje vodom

• Stalni objekti treba da su povezani na vodovodnu mrežu ili treba obezbediti sopstveni (lokalni) izvor.

• Vodu za piće najbolje je uzimati pomoću higijenskih slavina (fontana).

Korisno je imati tehnološku vodu (koja nije za piće) koja je jeftinija.

Ako postoje i jedna i druga mreža, neophodno je strogo ih odvojiti i dobro obeležiti.

Otpadne vode fabrika

• Otpadne vode mogu se ispuštati u gradsku kanalizaciju samo ako ne sadrže otrovne i opasne materije

• Ako sadrže- moraju se prethodno pročistiti (filtrirati) i neutralisati