who strategija za tcam 2014-2023
TRANSCRIPT
WHO Strategija za
tradicionalnu medicinu
2 01 4-2 02 3
WHO Strategija za
tradicionalnu medicinu
2014 -2023
WHO Strategija za tradicionalnu medicinu: 2014-2023.
1.Medicina, tradicionalna. 2.Komplementarne terapije. 3.Planiranje zdravlja. 4.Sprovođenje zdravstvene
zaštite. 5.Zdravstvena politika. I.Svetska zdravstvena organizacija.
ISBN 978 92 4 150609 0 (NLM classification: WB 55)
© Svetska zdravstvena organizacija 2013
Sva prava su zadržana. Publikacije Svetske zdravstvene organizacije dostupne su na WHO vebsajtu
(www.who.int) ili se mogu kupiti u WHO Press, World Health Organization, 20 Avenue Appia, 1211
Ženeva 27, Švajcarska (tel.: +41 22 791 3264; fax: +41 22 791 4857;
e-mail: [email protected]).
Zahteve za korišćenje ili prevođenje WHO publikacija – bilo da je za prodaju ili nekomercijalnu distribuciju –
treba uputiti na WHO Press putem vebsajta (www.who.int/about/licensing/ copyright_form/en/index.html).
Upotrebljene oznake i prezentacija materijala u ovoj publikaciji ne izražavaju bilo kakvo mišljenje od strane
Svetske zdravstvene organizacije u pogledu pravnog statusa bilo koje države, teritorije, grada ili oblasti ili njihovih
vlasti, ili u vezi državnih granica. Isprekidane linije na mapama predstavljaju približne granične linije oko kojih
možda još uvek ne postoji potpuna saglasnost.
Pominjanje određenih kompanija ili proizvoda određenih proizvođača ne podrazumeva da su oni odobreni ili po
preporuci Svetske zdravstvene organizacije u odnosu na druge slične prirode, koji nisu pomenuti. Greške i
propusti, imena zaštićenih proizvoda razlikuju se po velikim početnim slovima.
Sve razumne mere predostrožnosti su preduzete od strane Svetske zdravstvene oranizacije da se provere
informacije koje se nalaze u ovoj publikaciji. Međutim, ovaj materijal se distribuira bez ikakve garancije, bilo
eksplicitno ili implicitno. Odgovornost za tumačenje i korišćenje materijala je na čitaocu. Svetska
zdravstvena oranizacija ni u kom slučaju neće odgovarati za štetu prouzrokovanu korišćenjem ovog
materijala.
Štampano u Hong Kongu, Kina
3
Sadržaj
Zahvalnica .................................................................................................. 5
Predgovor ................................................................................................... 7
Akronimi korišćeni u ovom dokumentu ............................................................... 9
Rezime .............................................................................................................. 11
1. Uvod ................................................................................................. 15
2. Globalni progres ..................................................................................... 21
2.1 Politika i zakon .......................................................................................... 21
2.2 Praksa ..................................................................................................... 22
2.3 Edukacija i istraživanje ....................................................................... 22
3. Globalni pregled of T&CM ............................................................... 25
3.1 Kontinuirana potražnja za T&CM proizvodima, praksom i
praktičarima ............................................................................... 25
3.2 Upotreba T&CM ................................................................................ 26
3.3 Propisi za proizvode, prakse i praktičare T&CM............................... 30
3.4 Univerzalno zdravstveno osiguranje i integracija T&CM............. 35
3.5 Mogućnosti i izazovi .......................................................................... 40
4. Strateški ciljevi, strateški pravci i strateške akcije…………….. .. 43
4.1 Strateški cilj 1: Izraditi bazu znanja za aktivni menadžment T&CM
kroz odgovarajuće nacionalne propise .......................................... 44
4.2 Strateški cilj 2: Osnažiti sigurnost kvaliteta, bezbednost, pravilnu
primenu i efikasnost regulacijom proizvoda, prakse i praktičara TM 49
4.3 Strateški cilj 3: Promovisati univerzalno zdravstveno osiguranje
integracijom T&CM usluga u sistem zdravstvene zaštite i sopstvenu
zdravstvenu zaštitu ....................................................................... 53
5. Implementiranje strategije .............................................................. 57
Reference .......................................................................................................... 59
Annex A – Odabrani primeri značajnih T&CM inicijativa u
regiji/državi .............................................................................. 63
Annex B – Informacije o odabranim svetskim T&CM profesionalnim
organizacijama ......................................................................... 66
Annex C – Odabrane WHO publikacije o T&CM ............................................. 67
5
Zahvalnica
Tokom procesa pripreme ove strategije, protekle dve godine, radna verzija je
poslata na pregled i komentare državama članicama u šest WHO regiona, u 20
Centara za saradnju sa WHO na polju tradicionalne medicine, 22 člana
Stručnog savetodavnog panela o tradicionalnoj medicini, svetskim
profesionalnim organizacijama iz oblasti tradicionalne medicine, posebno u 5
nevladinih organizacija koje su u saradnji sa WHO, i tri srodne agencije UN –
Svetska organizacija za intelektualnu svojinu, Svetska trgovinska organizacija i
Organizacija za hranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim Nacijama. Četiri sastanka
tehničke radne grupe (TWG) održana su da bi se revidirao ovaj nacrt. Pozvani
eksperti i vladini predstavnici iz šest WHO regiona učestvovali su na ovim
sastancima TWG. Regionalni savetnici za tradicionalnu medicinu u šest WHO
regiona i relevantne tehničke jedinice ili departmani unutar WHO takođe su
konsultovani. Informacije iz izveštaja 129 zemalja i ostali izvori podržali su
razvoj ove strategije.
A. Barton, T. Falkenberg, M. Smit, Q. Zang and K. Zhang bili su članovi grupe za
izradu nacrta. Bivši direktori WHO Departmana za politiku zdravstvenog sistema i
radnu snagu, T. Berma i V. Lerberg, dali su smernice i početne informacije.
Koordinator programa za tradicionalnu i komplementarnu medicinu, Q. Zhang,
odradio je reviziju i dopunu. E. Asio i J. Marijama obezbedili su tehničku
podršku.
Vlada Narodne Republike Kine obezbedila je finansijsku podršku za razvoj
ovog dokumenta. Vlada Hong Konga, Narodne Republike Kine i WHO
Centar za saradnju u oblasti tradicionalne medicine iz Hong Konga
obezbedili su tehničku, finansijsku i logističku podršku za susret tri radne
grupe, izradu i štampanje ovog dokumenta.
WHO se zahvaljuje svim gore pomenutim vladama, institucijama,
organizacijama i stručnjacima.
7
Predgovor
Širom sveta, tradicionalna medicina (TM) je ili osnovni oblik pružanja zdravstvene
zaštite ili usluga koja joj je komplementarna. U nekim državama, tradicionalna medicina
ili nekonvencionalna medicina naziva se komplementarnom medicinom (CM). WHA
Rezolucija o tradicionalnoj medicini (WHA62.13), usvojena 2009. godine,
zahtevala je od generalnog direktora WHO da se dopuni WHO Strategija za
tradicionalnu medicinu 2002-2005, zasnovano na napretku država i trenutnim
novim izazovima u polju tradicionalne medicine. WHO Strategija za
tradicionalnu medicinu 2014-2023 se iz to razloga zasniva na WHO Strategiji
za tradicionalnu medicinu 2002-2005 i utvrđuje pravac za TM i CM (T&CM)
tokom sledeće decenije.
T&CM je važan, ali često potcenjen deo zdravstvene zaš tite. T&CM je
prisutna u skoro svakoj državi u svetu, a zahtevi za njenim uslugama su
sve brojniji. TM, dokazanog kvaliteta, bezbednosti i efikasnosti,
doprinosi cilju obezbeđivanja pristupa zdravstvenoj zaštiti svim ljudima.
Mnoge države ne prepoznaju potrebu da se razvije kohezivan i
integrativan pristup zdravstvenoj zaštiti koji omogućava vladi,
zdravstvenim radnicima i, najvažnije, korisnicima usluga zdravstvene
zaštite pristup T&CM na bezbedan, pun poštovanja, finansijski
pristupačan i efikasan način. Globalna strategija koja podstiče njenu
odgovarajuću integraciju, zakonsku regulativu i superviziju biće korisna
državama koje žele da razviju proaktivnu politiku prema ovom važnom
delu zdravstvene zaštite.
Mnogo se promenilo od kada je prethodna globalna strategija objavljena 2002.
godine. Više država je postepeno prihvatilo doprinos koji T&CM može pružiti
zdravlju i dobrobiti pojedinaca i sveobuhvatnosti njihovog sistema zdravstvene
zaštite. Vlada i korisnici su zainteresovani za nešto više od biljne medicine i
počinju da uzimaju u obzir aspekte T&CM prakse i praktičara i to da li oni treba
da se integrišu u zdravstvenu zaštitu. Kako bi se ispunili novi zahtevi, a i kao
odovor na Rezoluciju WHA62.13 o TM, WHO je nedavno dopunila ciljeve
Programa o tradicionalnoj medicini.
8
WHO Strategija o tradicionalnoj medicini 2014-2023 će pomoći čelnicima sistema
zdravstvene zaštite da pronađu rešenja koja će doprineti široj viziji o poboljšanju zdravlja i
autonomiji pacijenta. Ova strategija ima dva ključna cilja: da podrži države članice
da iskoriste potencijalni doprinos T&CM zdravlju, dobriti i zdravstvenoj zaštititi u
kojoj se pacijent postavlja u centar i promoviše bezbednu i efikasnu primenu
T&CM kroz zakonski regulisane proizvode, praksu i praktičare. Ovi ciljevi mogu
se postići implementacijom tri strateška cilja: 1) izgradnjom baze znanja
formulisanjem nacinalne politike; 2) osnaživanjem bezbednosti, kvaliteta i
efikasnosti putem zakonske regulative; i 3) unapređivanjem univerzalnog
zdravstvenog osiguranja implementacijom T&CM usluga i sopstvene
zdravstvene zaštite u nacionalni sistem zdravstvene zaštite.
Dopunjavanje i nadgradnja ove strategije omogućava WHO da postigne bolje
razumevanje o tome kako da pogura globalnu integraciju T&CM u sistem
zdravstvene zaštite. Nadam se da će to pružiti državama članicama ideju za
postizanje još više uspeha u T&CM strateškom planiranju.
Veoma sam srećna što mogu da predstavim WHO Strategiju za tadicionalnu
medicinu 2013-2023. Verujem da će to biti korisna alatka za vladu, sistem
planiranja i praktičare zdravstvene zaštite – i najvažnije – koristiće pojedincima
koji tragaju za pravom brigom, od pravog praktičara u pravo vreme.
Dr Margaret Čan, generalni direktor
9
Akronimi korišćeni u ovom dokumentu
AFRO – WHO Regionalna kancelarija za Afriku AMRO/PAHO – WHO Regionalna kancelarija za američku/pan američku
zdravstvenu organizaciju
EMRO – WHO Regionalna kancelarija za istočni Mediteran
EURO – WHO Regionalna kancelarija za Evropu
IRCH – Međunarodna reulatorna kooperacija za biljnu medicinu
PHC – Primarna zdravstvena zaštita
SEARO – WHO Regionalna kancelar i ja za jugo - i s točnu Azi ju
UHC – U n i v e r z a l n o z d r a v s t v e n o o s i g u r a n j e
WHA – Svetska zdravstvena skupština
WHO – Svetska zdravstvena oranizaci ja
WIPO – Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
WPRO – WHO Regionalna kancelarija za Zapadni Pacifik
WTO – Svetska organizacija za trgovinu
8
11
Rezime
Tradicionalna medicina (TM) je važan, ali ćesto potcenjen deo zdravstvene
zaštite. U nekim državama, tradicionalna medicina ili nekonvencionalna medicina
naziva se komplementarnom medicinom (CM). TM ima dugu istoriju primene u
održavanju zdravlja, prevenciji i tretmanu bolesti, naročito hroničnih.
WHO S t r a t e g i j a o t r a d i c i o n a l n o j m e d i c i n i (TM) 2014–2023
napravljena je kao odovor na Rezoluciju o tradicionalnoj medicini (WHA62.13)
Svetske zdravstvene skupštine (1). Ciljevi ove strategije su da se države članice
podrže da:
n iskoriste potencijalni doprinos TM zdravlju, dobrobiti i zdravstvenoj
zaštiti koja pacijenta postavlja u centar;
n promovišu bezbednu i efikasnu primenu TM regulacijom, istraživanjem
i integracijom TM proizvoda, praktičara i prakse u sistem zdravstvene
zaštite, kada je to moguće.
Ova strategija ima za cilj da podrži države članice u razvoju proaktivne
politike i implementiranju akcionih planova koji će osnažiti ulogu koju TM
ima u održavanju zdravlja stanovništva. Ona teži da nadopuni WHO
Strategiju za tradicionalnu medicinu 2002-2005, u kojoj je dat izveštaj o
statusu TM na globalnom nivou i u državama članicama, i u kojoj su
postavljena četiri ključna cilja:
n politika — integrisati TM u nacionalni sistem zdravstvene zaštite, tamo
gde je to moguće, razvijanjem i implementiranjem nacionalnih programa
i politike TM.
n bezbednost, efikasnost i kvalitet — promovisati bezbednost, efikasnost i
kvalitet TM, širenjem informacija i obezbeđivanjem vodiča za
regulatorne standarde i standarde o sigurnosti kvaliteta..
n pristup — povećati dostupnost i finansijsku pristupačnost TM, sa
naglaskom na pristup siromašnijoj populaciji.
n racionalna primena — promovisati terapeutsku primenu odgovarajuće TM
praksei od strane praktičara i od strane korisnika.
12
Uprkos značajnom progresu koji je načinjen implementacijom ove strategije širom
sveta, države članice se i dalje susreću sa izazovima koji su vezani za:
n razvoj i osnaživanje politike i regulativa;
n integraciju, posebno za identifikovanje i evaluaciju strategija i kriterijuma za
integraciju TM u nacionalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu (PHC);
n sigurnost i kvalitet, posebno procenu proizvoda i usluga, kvalifikaciju praktičara,
metodologiju i kriterijume za evaluaciju efikasnosti;
n sposobnost da se kontroliše i reguliše reklamiranje i potražnja za T&CM;
n istraživanje i razvoj;
n edukaciju i trening T&CM praktičara;
n informisanje i komunikaciju, kao što su širenje informacija o politici,
regulativama, profilu usluga i podacima istraživanja ili dobijanje pouzdanih,
objektivnih informacija za korisnike.
Ovaj novi strateški dokument za cilj ima da se osvrne na ove izazove. To će zahtevati od
država članica da utvrde svoju nacionalnu situaciju u vezi T&CM, a potom razviju politiku,
regulative i vodiče koji reflektuju tu situaciju. Države članice mogu se uhvatiti u koštac
sa ovim izazovima organizovanjem aktivnosti u sledeća tri stratška sektora:
1. izgradnja baze znanja koja bi omogućila aktivni menadžment T&CM
kroz odovarajuću nacionalnu politiku koja razume i prepoznaje ulogu
i potencijal T&CM.
2. povećanje sigurnosti kvaliteta, bezbednosti, adekvatne primene i efikasnosti
T&CM regulacijom proizvoda, prakse i praktičara kroz T&CM edukaciju i
obuku, razvoj veština, usluga i terapija.
3. promovisanje univerzalnog zdravstvenog osiguranja integracijom usluga
T&CM u zdravstvenu zaštitu i sopstvenu zdravstvenu zaštitu, naglašavajući
njen potencijalni doprinos u poboljšanju pružanja zdravstvenih usluga i
ishodima istih, kao i pružanjem informacija korisnicima o mogućnosti izbora
načina zdravstvene zaštite.
Za svaki od ovih ciljeva, u strategiji su navedene brojne akcije koje mogu pomoći
državama članicama, partnerima i zainteresovim stranama, kao i WHO. Strategija
podržava države članice u osmišljavanju i implementiranju strateškog plana u skladu
sa njihovim mogućnostima, prioritetima relevantnim zakonom i okolnostima. Njen cilj
je da pomogne državama članicama u procenjivanju potreba i prioriteta, pružanju
13
efikasnih usluga zdravstvene zaštite, da podrži odgovarajuće regulacije i politiku
razvoja, kao i da se osigura da se proizvodi i praksa primenjuju na adekvatan i
bezbedan način.
Očekuje se da će WHO inicirati izveštaj o implementaciji ove strategije negde na
polovini ovog perioda. Taj izveštaj će biti važan za procenjivanje da li je strategija
još uvek relevantna i aktuelna kako se WHO i zainteresovane strane približavaju
periodu od poslednjih pet godina predstojećeg mandata.
12
15
1. Uvod U mnogim delovima sveta, kreatori politike, zdravstveni radnici i javnost bore se
sa pitanjima koja se odnose na bezbednost, efikasnost, kvalitet, dostupnost,
očuvanje i regulisanje tradicionalne i komplementarne medicine (T&CM).
T&CM nastavlja u velikoj meri da se koristi u većini zemalja, dok u
ostalim zemljama potražnja za njom raste. U isto vreme,
interesovanje za T&CM svoj fokus prebacuje sa proizvoda na praksu
i praktičare. Kao rezultat toga, WHO je sproveo sveobuhvatnu
analizu trenutnog statusa T&CM širom sveta i u saradnji sa
ekspertima napravio WHO Strategiju za tradicionalnu medicinu
2014-2023, koja će se bavit i nekim ovih važnih pitanja. Da bi se ova
strategija bolje razumela, u Polju 1 navedene su definicije
tradicionalne medicine (TM), komplementarne medicine (CM) i
T&CM.
Polje 1: Definicije T&CM
Tradicionalna medicina (TM)
Tradicionalna medicina ima dugogodišnju istoriju. Ona predstavlja skup
znanja, veština i praksi, baziranih na teorijama, verovanjima i iskustvima ljudi
koji pripadaju različitim kulturama, bilo da je to objašnjivo ili ne, a koristi se u
cilju održavanja zdravlja kao i u prevenciji, dijagnozi, poboljšanju ili tretmanu
fizičkih i mentalnih bolesti.
(http://www.who.int/medicines/ areas/traditional/definitions/en/).
Komplementarna medicina (CM):
Termini “komplementarna medicina” ili “alternativna medicina” odnose se na
skup različitih praksi zdravstvene zaštite koje nisu deo tradicije te države niti
konvencionalne medicine, a nisu ni u potpunosti integrisane u dominantni sistem
zdravstvene zaštite. U nekim državama primenjuje se naizmenično sa
tradicionalnom medicinom.
(http://www.who.int/medicines/areas/traditional/definitions/en/).
Tradicionalna i komplementarna medicina (T&CM):
T&CM objedinjuje termine TM i CM, obuhvatajući proizvode, prakse i
praktičare.
16
T&CM širom sveta
T&CM se koristi širom sveta, a ceni se iz više razloga. Na Međunarodnoj
konferenciji o tradicionalnoj medicini za zemlje istočne Azije, održanoj u
februaru 2013. godine, generalni direktor WHO, dr Margaret Čan, tvrdila je da
“tradicionalna medicina dokazanog kvaliteta, bezbednosti i efikasnosti doprinosi
postizanju cilja da svi ljudi imaju pristup zdravstvenoj zaštiti. Za nekoliko miliona
ljudi, biljna medicina, tradicionalni tretmani i praktičari tradicionalne medicine
glavni su izvor zdravstvene zaštite, a ponekad je to i jedini izvor zdravstvene
zaštite. To je zdravstvena zaštita koja je blizu kuće, prihvatljiva i finansijski
pristupačna. Ona je takođe i kulturalno prihvatljiva i ima poverenje velikog broja
ljudi. Finansijska pristupačnost tradicionalne medicine čini je atraktivnom u
vreme kada troškovi zvanične medicine sve više rastu, a akcenat se stavlja na
štednju. Tradicionalna medicina se ističe i kao način borbe protiv sve većeg
broja hroničnih nezaraznih bolesti.”1. Bez obzira na razloge za okretanje
tradicionalnoj medicini, bez sumnje interesovanje za nju raste i sa
sigurnošću će nastaviti da raste širom sveta.
WHO podržava T&CM
Misija WHO je da pomogne da se sačuvaju životi i unapredi zdravlje. U oblasti
T&CM, WHO sprovodi ove funkcije:
n olakšavajući integraciju T&CM u nacionalni sistem zdravstvene zaštite
tako što pomaže državama članicama da razviju sopstvenu nacionalnu
politiku u toj oblasti;
n pravljenjem vodiča za T&CM, kreiranjem i sprovođenjem međunarodnih
standarda, tehničkih vodiča i metodologija za istraživanje proizvoda, praksi i
praktičara;
n stimulisanjem istraživanja u oblasti T&CM obezbeđivanjem podrške za
klinička istraživanja o bezbednosti i efikasnosti;
n zalaganjem za racionalnu primenu T&CM kroz promociju njene primene
bazirane na dokazima ;
n posredovanjem u razmeni informacija o T&CM.
1 Govor koji je održala dr Margaret Čan, generalni direktor WHO, na Međunarodnoj konferenciji o
tradicionalnoj medicini za zemlje jugoistočne Azije. Nju Delhi, Indija, 12-14. februar 2013.
17
Evolucija WHO TM Strategije 2014–2023
Ovaj dokument ima za cilj da pruži informacije, kontekst, smernice i podršku
kreatorima politike, kreatorima planova zdravstvenih usluga, specialistima iz
oblasti javnog zdravlja, udruženjima tradicionalne i komplementarne medicine i
ostalim zainteresovanim stranama za T&CM, uključujući proizvode, praksu i
praktičare. Ova strategija se bavi pitanjima evaluacije, regultive i integracije
T&CM, kao i iskorišćavanjem njenih potencijala koji doprinose zdravlju
pojedinaca.
WHO Strategija za tradicionalnu medicinu 2014–2023 dopunjuje i poboljšava
svoj okvir za akciju na osnovu:
n WHO Strategije za tradicionalnu medicinu 2002–2005 (2), prvog
strateškog dokumenta koji je WHO napravila iz ove oblasti;
n sekcije za tradicionalnu medicinu WHO Strategije za medicinu
2004– 2007 (3);
n ostalih komponenti tradicionalne medicine u okviru WHO Strategije za
medicinu 2008–2013 (4).
Ova nova strategija prikazuje potencijalni doprinos koji T&CM može da pruži
zdravlju, posebno uslugama zdravstvene zaštite, i postavlja prioritete u smislu
akcija u periodu do 2023. godine. Ova strategija je efikasan i proaktivni
odgovor na Rezoluciju o tradicionalnoj medicini Svetske zdravstvene
skupštine (1) koja ohrabruje države članice da T&CM uzmu u obzir kao
važan deo sistema zdravstvene zaštite, a izgrađena je na osnovu rada
iznetog u Pekinškoj Deklaraciji, usvojenoj na WHO Kongresu o
tradicionalnoj medicini 2008. godine.
Ova nova strategija je važan dokument za države članice, T&CM
zainteresovane strane i WHO u pozicioniranju T&CM unutar nacionalnog
sistema zdravstvene zaštite. Strategija naglašava prednosti istraživanja i
razvoja T&CM i prepoznaje iskustva stečena tokom implementacije WHO
Strategije za tradicionalnu medicinu 2002-2005 i WHO Strategije za
medicinu, koje su gore pomenute.
18
Potreba za novom strategijom
WHO i države članice veruju da je jako važno dopunjavati ovu strategiju iz
više razloga:
1) Veće interesovanje za T&CM
Javnost i korisnici zdravstvenih usluga širom sveta sve više uključuju T&CM kao
jednu od mogućnosti zdravstvene zaštite. To obavezuje države članice da ih
podrži u smislu pružanja informacija o svim opcijama.
2) T&CM i ma sve v eć i ekono msk i znača j
T&CM se razvija I širi, naročito po pitanju proizvoda koji se sve više nabavljaju
putem interneta. Sektor T&CM sada ima važnu ulogu u ekonomskom razvoju
velikog broja zemalja. U isto vreme, zbog trenutne finansijske krize u svetu,
korišćenje T&CM u promociji zdravlja i prevenciji bolesti može smanjiti troškove
zdravstvene zaštite.
3) Globalna priroda T&CM
T&CM proizvodi i praksa karakteristični za jednu regiju primenjuju se u ostalim
delovima sveta kao komplementarni lokalnum uslugama zdravstvene zaštite,
čineći T&CM istinskim fenomenom na globalnom nivou. Ovo zahteva nove
nivoe kooperacije među državama članicama kako T&CM sektor nastavlja svoj
rad u definisanju i podržavanju pristupa bezbednim proizvodima i praksama.
4) Nivoi edukacije, akreditacije i regulative T&CM praksi i
praktičara variraju u velikoj meri
Globalizacija u svetu je sve veća, te se pojedinci slobodno kreću od jedne do
druge države da bi živeli i radili. Prateći ovaj trend, neophodno je bolje
razumevanje T&CM praktičara da bi se osigurala profesionalna konzistencija i
sigurnost.
5) Napredak u istraživanju i razvoju T&CM
Od kada je je objavljana WHO Strategija za tradicionalnu medicinu, došlo je
do značajnih pomaka u širenju informacija o T&CM zajedno sa razvojem
tehničkih standarda i vodiča za organizovano pružanje usluga zdravstvene
zaštite.
19
6) Intelektualna svojina
Kako T&CM postaje sve popularnija, važno je izbalansirati potrebu da se zaštite
prava intelektualne svojine ljudi i lokalnih zajednica koji potiču sa datog područja
i njihovog nasleđa u oblasti zdravstvene zaštite dok se obezbeđuje pristup T&CM
i podstiče istraživanje, razvoj i inovacije u okviru iste. Svaka akcija treba da prati
globalnu strategiju i akcioni plan u okviru javnog zdravlja, inovacija i intelektualne
svojine (5).
7) Integracija T&CM u zdravstveni sistem
Kako je interesovanje za T&CM sve veće, javlja se potreba za njenom
integracijom u zdravstveni sistem. Kreatori politike i korisnici treba da uzmu u
obzir na koji način T&CM može da poboljša zdravlje pacijenata i populacije.
Moraju se rešavati važna pitanja koja se tiču pristupa, kao i zdravlja
stanovništva i javnog zdravlja.
Ovaj novi strateški dokument prikazuje progres koji je načinjen širom sveta od
kad je objavljena WHO Strategija za tradicionalnu medicinu 2002-2005,
stavljajući akcenat na uspehe i nove izazove, i pruža okvir za nove akcije u periodu
od narednih deset godina koje će osnažiti T&CM na globalnom nivou.
20
21
2. Globalni progres Od kada je objavljena prva WHO Strategija za tradicionalnu medicinu 2002-
2005 (2), došlo je do značajnog i stalnog napretka u implementaciji,
regulaciji i upravljanju T&CM u većini regija širom sveta. Iako države članice
rade na sopstvenu inicijativu, originalni strateški dokument ima važnu ulogu
u podržavanju njihovih napora (Grafici 1 i 2). Statistika o globalnom
progresu izvučena je iz nedavne globalne ankete T&CM koju je sprovela
WHO I bazirana je na ključnim pokazateljima navedenim u WHO Strategiji
za tradicionalnu medicinu 2002-2005 (2).
2.1 Politika i propisi
Mnoge države članice načinile su velike napore u poboljšanju T&CM, neki
od njih mogu se pripisati implementaciji WHO Strategije za tradicionalnu
medicinu 2002-2005. Poslednjih godina, države članice su uspostavile ili
razvile nacionalnu i regionalnu politiku i regulative kojima se poboljšava
sigurnost i efikasna primena T&CM. WHO je razvila tehničke smernice i
Grafik 1: Monitoring promena u državama članicama pomoću
pokazatelja progresa definisanim u WHO Strategiji za tradicionalnu
medicinu
120
100
80
60
40
20
Broj DČ sa TM
politikom
Broj DČ koje regulišu
biljnu medicinu
82
65
39
25
92
45
48
110
119
69
0
Izvori:
1999a 2003b 2005c 2007d 2012e,f
a: Referenca 2;
b: Referenca 3;
c: Reference 6 i 7;
d: Referenca 4;
e: Broj DČ sa TM politikom: Kombinovani podaci iz: 1) izveštaja druge WHO globalne ankete (2012) i 2) rezultata prve WHO globalne
22
ankete (WHO, 2005);
f: Broj DČ koje regulišu biljnu medicinu: Kombinovani podaci iz: 1) izveštaja druge WHO globalne ankete (2012) i 2) rezultata prve WHO
globalne ankete (WHO, 2005); 3) informacija o IRCH članstvu i 4) EU članstva.
23
Bro
j d
ržava č
lan
ica
standarde i organizovala treninge/radionice kako bi podržala države članice
(http://apps.who.int/medicinedocs/en/cl/CL10/; pogledati i Aneks C). Grafik 1
prikazuje progres u državama članicama koji se tiče uspostavljanja nacionalne
politike za T&CM i nacionalne regulative za biljnu medicinu.
2.2 Prakse
Prakse T&CM u velikoj meri variraju od države do države, sa određenim
praksama (ponekad se nazivaju modelima) koje se različito sprovode u
zavisnosti od kulture, razumevanja i pristupačnosti konvencionalnoj medicini.
Praksa sa značajnim progresom je akupunktura. Iako je akupunktura deo
tradicionalne kineske medicine, ona se sada primenjuje u celom svetu. Prema
izveštajima dobijenim iz 129 država, 80% njih prepoznaje primenu akupunkture
(Grafik 2).
Gafik 2: Upotreba akupunkture u državama članicama
110
100
90
80
70
60
50
40
30
20
10
0
103
Sa priznatom praksom
29
Sa propisima za praktičare
18
Sa pokrićem
zdravstvenog
osiguranja
24
2.3 Edukacija i istraživanje
Kako bi se unapredila sigurnost i kvalifikovana praksa T&CM, države članice su
ustanovile regulative za kvalitet, kvantitet, akreditaciju i strukture edukacije za
praktičare T&CM, uključujući praktičare konvencionalne medicine koji
istovremeno praktikuju i T&CM. Značajan progres načinjen je u mnogim
Grafik 3: T&CM edukacija na univerzitetskom nivou
Sa T&CM na
univerzitetskom
nivou
Bez T&CM
edukacije na
univerzitetskom
nivou
72 (56%)
129
39 (30%)
18 (14%)
Bez
odgovora
državama. Na primer, broj država članica koje sprovode programe edukacije iz
T&CM visokog nivoa, uključujući bačelor, master i doktorske studije na
univerzitetskom nivou povećao se sa nekoliko na 39, čineći 30% svih
anketiranih država (Grafik 3).
U afričkom regionu, znanja i praksa TM generacijama se prenosi usmenim
putem među tradicionalnim praktičarima. Poslednjih godina, neke države su
pojačale trening programe kako bi proširile znanje praktičara tradicionalne
medicine. Šta više, u nekim državama TM je uključena u univerzitetske
kurikulume studenata medicinskih profesija. Na primer, Ekonomska zajednica
država zapadne Afrike, Demokratska Republika Kongo, Južnoafrička Republika
i Tanzanija uključuju TM u kurikulum za studente farmacije i medicine (8).
Da bi podržala države članice na putu ka kvalitetnijim treninzima, WHO je
objavila seriju vodiča za treninge
(http://apps.who.int/ medicinedocs/en/cl/CL10/; pogledati i Aneks C).
1 Komunikacija sa WHO od strane Vlade Republike Koreje, Ministarstvo zdravlja, 2013.
25
Grafik 4: Monitoring promena u državama članicama pomoću
pokazatelja progresa definisanim u WHO Strategiji za tradicionalnu
medicinu:
Broj DČ sa nacionalnim institutima za TM/CM (uključujući biljnu medicinu)
80
70
60
50
40
30
20
19
10
73
56 58
0 1999a 2003b 2005c 2012d
Izvori:
a: Referenca 2;
b: Referenca 3;
c: Reference 6 i 7;
d: Kombinovani podaci iz: 1) izveštaja druge WHO globalne ankete (2012) i 2) rezultata prve WHO globalne ankete (WHO, 2005)
i 3) informacije WHO Centara za tradicionalnu medicinu.
Do progresa je došlo i u osnivanju nacionalnih instituta u polju T&CM širom
sveta (Grafik 4). Broj država članica sa nacionalnim institutima za T&CM
značajno je porastao.
26
3. Globalni izveštaj o T&CM Prihvatanje T&CM na globalnom nivou, kako je istaknuto u odeljku 2.0,
pokazuje da je značajan uspeh postignut u prethodnih deset godina. U cilju
finalizacije strategije za narednih deset godina, važno je razmotriti i analiziati
trenutni status T&CM u svetu. Ovo će pomoći državama članicama da definišu
kako i kada T&CM treba integrisati u nacionalni sistem zdravstvene zaštite.
Da bi državama članicama pružila bolje razumevanje trenutnog statusa T&CM
u svetu, WHO je sakupila značajnu količinu podataka, čiji obim je suviše opširan
da bi bili uključeni u ovaj strateški dokument. Iz tog razloga, ovaj izveštaj ima za
cilj da prikaže šta je to što je neophodno da se uradi, pre nego da teži ka
sveobuhvatnosti. On naglašava stalnu potražnju za T&CM proizvodima,
praksom i praktičarima, opisuje različite obrasce primene, identifikuje potrebu
za regulativama kako bi se zaštitili korisnici, opisuje važnost integracije T&CM
u univerzalno zdravstveno osiguranje i identifikuje neke poteškoće i izazove
tokom procesa integracije T&CM u sistem zdravstvene zaštite.
3.1 Kontinuirana potražnja za T&CM proizvodima,
praksom i praktičarima
Mnoge države imaju sopstvene tradicionalne ili autohtone oblike isceljivanja
koje su duboko ukorenjene u njihovu kulturu i istoriju. Neki oblici TM, kao što su
ajurveda, Tradicionalna kineska medicina i Unani medicina popularni su na
nacionalnom nivou, ali se koriste i širom sveta. U isto vreme, neki oblici CM, kao
što su antropozofska medicina, kiropraktika, homeopatija, naturopatija i
osteopatija takođe se koriste u velikoj meri.
Sistemi zdravstvene zaštite širom sveta se suočavaju sa sve većim brojem
hroničnih bolesti i eskalacijom troškova zdravstvene zaštite. I pacijenti i
zdravstveni radnici zahtevaju da se zdravstvene usluge revitalizuju, sa većim
naglaskom na idividualizovanoj brizi koja pacijenta postavlja u centar (9). Ovo
podrazumeva i bolji pristup proizvodima, praksi i praktičarima T&CM. Preko 100
miliona evropljana trenutno su korisnici T&CM, jedna petina njih redovno koristi
T&CM, dok isti broj preferira zdravstvenu zaštitu koja podrazumeva i T&CM
(10). Još je veći broj korisnika T&CM u Africi, Aziji, Australiji i Severnoj Americi
(11).
27
3.1.1 Tržište za proizvode
Raznolikost propisa i regulatornih kategorija za proizvode T&CM otežavaju
procenu veličine tržišta za proizvode T&CM u državama članicama u bilo kom
stepenu tačnosti. Ipak, raspoloživi podaci ukazuju na to da je tržište prilično
veliko. Prihod od kineske meteria medike procenjen je na 83,1 milijarde dolara
u 2012. godini, što je porast od više od 20% u odnosu na prethodnu godinu
(12). U Republici Koreji, godišnji troškovi na TM iznosili su 4.4 milijarde
dolara u 2004. godini, da bi porasli na 7.4 milijarde dolara u 2009. godini.
Troškovi na prirodne proizvode „iz sopstvenog džepa” iznosili su 14.8
milijardi dolara u 2008. godini u SAD-u (14).
3.1.2 Potražnja za T&CM praksom i praktičarima
Postoji značajna potražnja za praksom i praktičarima T&CM širom sveta. U
Australiji, broj poseta praktičarima komplementarne medicine, kao što su
akupunktura, kiropraktika i naturopatija sve više raste, sa porastom od preko
30% između 1995. i 2005., kada je zabeleženo 750 000 poseta u periodu od
dve nedelje (15). Prema nacionalnoj anketi sprovedenoj u Kini, broj poseta
praktičarima tradicionalne kineske medicine (TCM) bio je 907 miliona u 2009. godini,
što čini 18% svih poseta ispitanim medicinskim ustanovama; broj TCM
hopitalizovanih pacijenata bio je 13.6 miliona ili 16% hospitalizovanih pacijenata u
svim anketiranim bolnicama (16). U Narodnoj Demokratskoj Republici Laos, 80%
stanovništva živi u seoskim područjima koje čine ukupno 9113 sela; svako selo
ima jednog ili dva praktičara tradicionalne medicine. Ukupno 18226 praktičara
tradicionalne medicine pružaju značajan deo usluga zdravstvene zaštite za
80% populacije (17). U Saudijskoj Arabiji, nedavne studije su pokazale da
pojedinci izdvajaju 560 dolara godišnje iz sopstvenog džepa za usluge T&CM
(18).
3.2 Upotreba T&CM
U cilju izgradnje politike T&CM zasnovane na znanju, potrebno je dobiti i
analizirati sledeće informacije: zašto je ljudi koriste, kada je ljudi koriste, koje su
prednosti, ko je sprovodi i koje kvalifikacije ta osoba ima?
28
3.2.1 Zašto ljudi koriste T&CM?
Načini korišćenja T&CM razlikuju se među državama članicama u zavisnosti od brojnih
faktora, kao što su kultura, istorijski značaj i propisi. Obzirom da ne postoji jedinstven put
da se ispita način korišćenja, od pomoći može biti da se uzmu u obzir načini na koji ljudi
koriste T&CM u smislu tri opšta obrasca:
1) Upotreba u državama gde je TM jedna od primarnih izvora zdravstvene zaštite.
Za ove države je tipično da su raspoloživost i/ili dostupnost uslugama
konvencionalne medicine ograničene. Široko rasprostranjena upotreba TM u Africi
i nekim zemljama u razvoju može se pripisati tome što je svuda prisutna i
pristupačna. Na primer, odnos broja tradicionalnih iscelitelja i broja stanovnika u
Africi je 1:500, dok je odnos lekara i stanovništva 1:40000. Zato za milione ljudi u
seoskim područjima, tradicionalni iscelitelji ostaju jedini oblik zdravstvene zaštite
(19).
2) Korišćenje TM zbog kulturoloških i istorijskih uticaja. U nekim državama, kao što
su Singapur i Republika Koreja, gde je sistem konvencionalne zdravstvene zašte
dobro razvijen, 76% i 86% populacije još uvek redovno koristi TM (13).
3) Korišćenje T&CM kao komplementarne terapije. Ovo je uobičajena pojava u
razvijenim zemljama gde je stuktura zdravstvenog sistema dobro razvijena, npr.
Severna Amerika i mnoge evropske države.
Iako postoje zajedničke teme koje leže u osnovi razloga koji motivišu ljude da se
okrenu T&CM, postoji i veliki broj razlika između pojedinih država i regiona. Neke
studije pokazuju da se pojedinci okreću T&CM iz različitih razloga, uključujući
povećanu potrebu za zdravstvenim uslugama, želju za što više informacija što vodi
ka povećanoj svesti o dostupnim opcijama, sve veće nezadovoljstvo postojećim
sistemom zdravstvene zaštite i većim interesovanjem za zdravstvenu zaštitu koja
posmatra “celu osobu” i prevenciju bolesti koja se sve češće vezuje za T&CM. Pored
toga, T&CM prepoznaje potrebu za fokusiranjem na kvalitet života kada iscelenjenije
moguće (20). Pokazalo se, na primer, da pacijenti posećuju Royal Hospital za
integrativnu medicinu u Londonu zato što svi drugi tretmani nisu imali uspeha, zato
što je to njihov lični i kulturalni izbor, ili zato što imaju negativna iskustva sa
sporednim efektima nekih drugih tretmana (21). U Australiji su intervjui sa
korisnicima T&CM pokazali da su neuspeh tretmana konvencionalnom medicinom i
želja za zdravijim stilom života glavni razlozi za izbor T&CM (22).
29
U poslednjoj deceniji, u sve većem porastu je sopstvena zdravstvena zaštita, jer
korisnici biraju da budu proaktivni u vezi sopstvenog zdravlja. Mnogi se okreću
proizvodima i praksi T&CM pod pretpostavkom da “prirodno znači bezbedno” (23),
što ne mora uvek da bude istina.
3.2.2 Kada ljudi koriste T&CM?
Potrebe pojedinca često određuju kada ljudi koriste T&CM. Brojne studije pokazuju
da pacijenti sa specifičnim hroničnim stanjima koriste usluge T&CM mnogo češće.
Na primer, jedna američka studija je pokazala da pacijenti sa problemima mišićno-
skeletnog sistema koji su posetili osteopatu čine 23% svih pacijenata sa takvim
problemima u periodu od godinu dana (24). U Francuskoj, pacijenti sa hroničnim
tegobama mišićno-skeletnog sistema mnogo više posećuju lekare koji nude neku
vrstu alternative konvencionalnoj medicini (25). Veliki broj pacijenata sa multiplom
sklerozom pomoć traže u komplementarnoj i alternativnoj medicini (CAM):
prevalenca upotrebe varira od 41% u Španiji do 70% u Kanadi i 82% u Australiji (26).
U Kini, bazirano na podacima nacionalnog monitoringa TCM usluga, prvih pet bolesti
zbog kojih su pacijenti hospitalizovani u TCM bolnici su: cerebrovaskularne
komplikacije, diskus hernija, hemoroidi, srčana ishemija i hipertenzija (27). Republika
Koreja u svom izveštaju navodi da su najčešće bolesti zbog kojih su se pacijenti
primali u bolnice tokom 2011. godine poremećaji kostiju, zglobova i mišića,
dispepsija, osteartritis kolena i poremećaji facialnog nerva.
U mnogim razvijenim zemljama, TM ima važnu ulogu u ispunjavanju potreba
populacije za primarnom zdravstvenom zaštitom i specifičnim vrstama TM koje se
primenjuju duži vremenski period (28). Polje 2 ispod prikazuje primer upotrebe TM
u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.
30
Polje 2: Mongolski porodični set lekova TM
U izazovnoj georafiji mongolskih planina i pustinja, nomadski stočari
često imaju velikih problema da stignu do zdravstvenih ustanova.
Projekat porodičnog seta lekova iz tradicionalne medicine započeo je
2004. godine i obuhvata oko 150 000 ljudi. Sprovedena anketa je
pokazala da je 74% anketiranih izjavilo da je set pogodan za upotrebu, a
lekovi su bili efikasni uz pomoć uputstva za upotrebu. Lekovi koji se
koriste u ovom setu koštaju u proseku 8 dolara po porodici
godišnje (29).
3.2.3 Prednosti upotrebe T&CM
Potencijalna ušteda je važan razlog što se pojedinci opredeljuju za usluge T&CM.
Na primer, nasumična kontrolna proba koja se ticala ekonomske evaluacije
psihoterapije, manuelne terapije i opšte medicine kod problema sa bolovima u vratu:
rezultati su pokazali da je manuelna terapija bila uspešnija od psihoterapije i
opšte medicine, a ukupni troškovi manuelne terapije (€447) činili su oko 1/3
troškova psihoterapije (€1297) i opšte medicine (€1379). Ovo pokazuje da je
manuelna terapija efikasnija i finansijski pristupačnija za tretman bola u vratu, od
psihoterapije i opšte medicine (30). Još jedna studija koja je nedavno sprovedena
ukazuje da pacijenti čiji lekar opšte prakse ima dodatnu obuku iz komp lementarne i
alternativne medicine imaju niže troškove zdravstvene zaštite i nivo mortaliteta od
pacijenata čiji lekar opšte prakse to nema. Niži troškovi bili su rezultat manje dana
provedenih u bolnici i manje prepisanih lekova (31).
3.2.4. Tipovi i kvalifikacije praktičara T&CM
Praktičari T&CM, praktičari CM, lekari kovencionalne medicine i ostali
profesionalci zdravstvene struke. Različiti pristupi u propisima otežavaju da se
utvrdi tačan broj praktičara širom sveta. U mnogim zemljama u razvoju, naročito
u seoskim područjima, praktičari TM su glavni ili jedini oblik zdravstvene zaštite u
zajednici. U ostalim zemljama, praktičari TM mogu se podeliti u brojne kategorije
na osnovu obuke/edukacije, registracionog statusa, itd. Na primer, u Indiji postoje
dve kategorije praktičara TM, sa 785 185 registrovanih ajurveda, joga,
naturopatskih, Unani, sida i homeopatskih (AYUSH) praktičara (32) i procenjuje
se da ima oko milion seoskih, tradicionalnih AYUSH zdravstvnih radnika u
zajednici (33). Otkrića CAMbrella projekta takođe ukazuje na to da T&CM koja se
31
sprovodi u EU potiče od oko 160 000 pratičara koji nisu zdravstveni radnici i 145 000
praktičara zdravstvenih radnika (34).
Edukacija/obuka praktičara T&CM razlikuje se od države do države. Neke države
sprovode edukaciju iz T&CM i programe obuke u okviru studija medicine na
univerzitetskom nivou. Ostale imaju dobro utvrđen program edukacije i obuke koji se
odnosi na određeni tip T&CM. U Polju 3 prikazan je primer sistema edukacije iz TM u
Indiji.
Polje 3: Sistem edukacije za praktičare TM u
Indiji
U Indiji, svih šest prepoznatih tradicionalnih sistema edukacije (ajurveda,
joga, unani, naturopatija, sida i homeopatija) imaju institucionalizovan sistem
edukacije. Indija ima 508 koledža koji godišnje upisuju 25 586 studenata, a
117 od tih koledža upisuju i 2493 postdiplomca. Koledži se mogu osnovati
samo uz dozvolu centralne vlade i prethodnog odobrenja za infrastrukturu,
nastavni plan i program. Godišnje i nenajavljene inspekcije obezbeđuju da
se ispunjavaju standardi edukacije i infrastrukture. Centralna Vlada ima moć
da prepozna ili ukine bilo koju kvalifikaciju ili koledž.
3.3 Propisi za proizvode, praksu i praktičare T&CM
Kao rezultat WHO Strategije za tradicionalnu medicinu 2002-2005, ustanovljeni su
nacionalna i regionalna politika i propisi kako bi se poboljšala bezbedna primena
proizvoda, prakse i praktičara T&CM (Polje 4) u mnogim državama članicama. Kao
ključna odovornost za države članice ostaje da zaštite zdravlje svojih građana time što
će osigurati bezbednu praksu T&CM i efikasnije izlaziti na kraj sa potencijalnim rizicima
opisanim u Polju 5. Razlike među državama uočljive su u vrsti supervizorskih struktura
koje postavlja Vlada u cilju da se razviju politika i propisi za proizvode, praksu i praktičare
T&CM, a istovremeno izlaze u susret potrebama korisnika, njihovim izborima i zaštiti.
To što se T&CM na različite načine prihvata i ceni u različitim
32
državama, nije iznenađujuće, obzirom na različite nacionalne prioritete,
zakonodavstvo i resurse na osnovu kojih države članice biraju način na koji će
zaštiti zdravlje svojih građana.
Tabela 4: Proizvodi, praksa i praktičari T&CM
T&CM proizvodi uključuju bilje, biljne materijale, biljne preparate i gotove
biljne proizvode koji sadrže delove biljaka, ostale komponente biljaka ili
kombinacije njihovih aktivnih supstanci. U nekim državama biljni preparati
mogu sadržati, po tradiciji, prirodne organske ili neorganske aktivne sastojke
koji nisu biljnog porekla (npr. životinjske ili mineralne supstance).
T&CM prakse uključuju medikamentoznu terapiju i proceduralnu terapiju
zdravstvene zaštite kao što je biljna medicina, naturopatija, akupunktura i
manuelna terapija kao što je kiropraktika, osteopatija, kao i ostale srodne
tehnike poput či gonga, tai čia, joge, termalne medicine i drugih fizičkih,
mentalnih, spiritualnih i telo-um terapija.
T&CM praktičari mogu biti TM praktičari, CM praktičari, profesionalci iz
oblasti konvencionalne medicine i zdravstveni radnici kao što su lekari,
zubari, babice, farmaceuti i fizikalni terapeuti koji sprovode usluge T&CM.
Polje 5: Rizici povezani sa T&CM proizvodima,
praktičarima i sopstvenom zdravstvenom zaštitom:
n Upotreba neispravnih, falsifikovanih i proizvoda lošeg kvaliteta;
n Nekvalifikovani praktičari;
n Pogrešna dijanoza, odložena dijagnoza ili propušteni efikasni
konvencionalni tretmani;
n Pogrešne ili nepouzdane informacije;
n Neželjena dejstva, nus-pojave ili interakcije.
33
3.3.1 Proizvodi
U ovom momentu, većina država članica ima propise za biljne proizvode, mada
nastavljaju dalje da ih razvijaju, nadopunjavaju i implementiraju nove propise
kada je to potrebno. Ovi zakonski pristupi imaju za cilj da zaštite zdravlje
korisnika obezbeđujući preparate koji su sigurni i visokog kvaliteta. Obzirom na
činjenicu da je tržište danas u pravom smislu reči međunarodno, jer se proizvodi
često prave u jednoj državi, a prodaju u ostalim, veliki je izazov osigurati
bezbedne i visokokvalitetne proizvode. Kako bi rešile ovaj problem, države
članice i regulatorne agencije u sve većoj meri sarađuju i razmenjuju iskustva.
Neka regionalna tela rade na harmonizaciji propisa za biljne preparate i ostale
biljne proizvode u svom regionu. Na primer, cilj EU je da usvoji uniformni zakon
za proizvode T&CM koji se može odnositi na ili preporučiti svim praktičarima u
regionu (35); u regionu jugo-istočne Azije napori za postizanje harmonizacije u
regulativi biljnih proizvoda traju još od 2004. godine
(http://www.aseansec.org/18215.htm). Primer globalne regulatorne mreže
podržane od strane WHO prikazan je u Polju 6.
Polje 6: Globalna regulatorna kooperativna mreža
za biljne preparate (IRCH)
Poslednjih godina raste fokus na regionalnoj i međunarodnoj saradnji u
regulisanju lekovitih proizvoda. Biljni preparati specifična su tema
radionica na sastancima Međunarodne konferencije Regulatornih organa
za lekove (ICDRA) od 1986. godine. U sektoru T&CM, nacionalni
regulatorni organi za regulaciju biljnih preparata jednom godišnje se
sastaju od 2006. godine kao deo globalne regulatorne mreže
Međunarodne regulatorne kooperacije za biljne preparate (IRCH).
3.3.2 T&CM praksa
Da bi osigurali bezbednost i efikasnost T&CM, nacionalni organi iz oblasti zdravstva moraju
razviti politiku i strategiju koje reflektuju njihove specifične potrebe u radu sa
najpopularnijim formama T&CM koje se praktikuju u njihovoj državi. Pored toga, u
prepoznavanju činjenice da je T&CM istinski globalna, moraju biti pripremljeni da se nose
sa novim formama T&CM koje dolaze iz drugih država. Ovo može otežati prepoznavanje
kvalifikovanih praksi T&CM. Prema tome, kada države članice budu formulisale i
implementirale nacionalnu politiku i propise za T&CM, može biti korisno da se uzmu u
obzir iskustva i informacije iz drugih država. Na primer, u Singapuru, organi za izdavanje
34
lincence za akupunkturu i TCM prihvataju i sertifikate i kvalifikacije stečene u centrima
višeg obrazovanja na drugim kontinentima (36). Slična situacije je i na Tajlandu, gde su
licence za praktikovanje T&CM zagarantovane onima sa bačelor diplomom iz T&CM
stečenom na univerzitetima na Tajlandu ili u inostranstvu (37).
3.3.3 T&CM praktičari
Znanje i kvalifikacija praktičara ima direktan uticaj na bezbednost pacijenta. Način na
koji praktičar T&CM stiče znanja i veštine varira od države do države. U nekim
državama, ustanovljene su prakse T&CM i praktičari su u obavezi da završe zvanični
program edukacije/obuke. Na primer, u mnogim evropskim zemljama i Severnoj
Americi, kiropraktičari, naturopate, herbalisti i osteopate moraju se edukovati na
univerzitetskom nivou. Slično tome, u Kini, Republici Koreji, Indiji i Vijetnamu, lekari koji
praktikuju neku vrstu T&CM moraju imati univerzitetsku diplomu. Pored
edukacije/obuke, mnoge države članice imaju propise i za praktičare T&CM.
Međutim, u mnogim zemljama u razvoju, znanja i veštine iz TM prenose se
generacijama usmenim putem, što otežava prepoznavanje kvalifikovanog praktičara.
Države članice treba da uzmu u obzir svoju situaciju i prepoznaju specifične potrebe.
Ovo može da uključi nadgradnju osnovnog znanja i veština, podržavanje saradnje
između praktičara TM i konvencionalnih lekara i zdravstvenih radnika i, tamo gde je to
neophodno, propise ili registraciju prakse. Brojne države članice koje imaju
uspostavljene propise za praktičare T&CM mogu se videti na Grafiku 5, dok se primeri
propisa za praktičare T&CM nalaze u Polju 7.
35
Grafik 5: Propisi za praktičare T&CM
Sa propisima za
praktičare T&CM
Bez ikakvih pripisa za
praktičare T&CM
56 (43.5%)
129
17
(13%)
56 (43.5%)
Bez
odgovor
a
Polje 7: Trenutni propisi za praktičare kineske
medicine u Hong Kongu, SAR, Kini
Uredba za kinesku medicinu (CMO) (http://www.legislation.gov.hk/
eng/home.htm) usvojena je 1999. godine (Cap 549) kako bi se regulisala
praksa, upotreba, prodaja i proizvodnja preparata kineske medicine pod
okriljem Saveta za kinesku medicinu Hong Konga (CMCHK). Na osnovu
CMO, svaka osoba sa priznatom diplomom obuke iz kineske medicine koja
želi da se registruje mora da prođe ispit za licencu koji sprovodi Odbor za
praktičare kineske medicine (PB) koji vodi CMCHK. Obzirom da kineska
medicina ima dugu istoriju u Hong Kongu, CMO predstavlja prelazni
sporazum za registraciju praktičara kineske medicine (CMP). Svaka osoba
koja praktikuje kinesku medicinu u Hong Kongu 3. januara 2000. godine
može da aplicira PB da bi se zavela kao CMP. Registrovani CMP mora
potom da aplicira za sertifikat iz prakse koji važi tri godine, i mora da ispuni
obavezu kontinuirane edukacije iz kineske medicine pre nego što stekne
pravo da obnovi sertifikat iz prakse. Sistem limitirane registracije za CMP
zahteva od eksperata kineske medicine da se uključe u kliničku nastavu i
istraživanja u institucijama odobrenim od strane PB. U cilju regulisanja
njihovog profesionalnog ponašanja i prakse, PB je sastavio kodeks
ponašanja za CMP (38).
3.3.4 Intelektualna svojina
Pitanja vezana za intelektualnu svojinu (IP) mou imati uticaj na proizvode,
praksu, pa čak i praktičare.Dok IP može da podrži inovacije i pruži
36
podsticaj za investiranje u istraživanja, takođe može biti zloupotrebljena za
nepravilno prisvajanje T&CM. Zajednička publikacija WHO, WIPO i WTO (39)
razmatra pitanja trenutne politike vezano za IP, tradicionalno znanje i geneteske
resurse, čega je i T&CM sastavni deo.
3.4 Univerzalno zdravstveno osiguranje i
integracija T&CM
Na 65. Svetskoj zdravstvenoj skupštini, generalni direktor WHO izjavio je da je
“univerzalno zdravstveno osiguranje najbolji način da se učvrsti ono što je
postignuto u protekloj deceniji. To je krajnji izraz pravednosti. To je sidro za rad
WHO, kako se mi [WHO] krećemo napred” (40). Pored toga, postizanje
univerzalnog zdravstvenog osiguranja (UHC) postavljeno je kao jedan od opštih
ciljeva WHO 12. Generalnog programa za rad 2014–2019 (41).
Svrha UHC je da omogući da svi ljudi imaju pristup promotivnim, preventivnim,
isceljujućim i rehabilitacionim zdravstvenim uslugama, zadovoljavajućeg kvaliteta
da bi bile efikasne, dok istovremeno obezbeđuje da svi oni nemaju velik finansijski
teret dok plaćaju takve usluge. Univerzalno zdravstveno osiguranje je usko
povezano sa postizanjem “najvišeg mogućeg standarda zdravlja” navedenog u
Ustavu WHO i u konceptu Zdravlje za sve. Mnogi faktori unutar i izvan zdravstvenog
sistema doprinose postizanju UHC: socio-ekonomske determinante van
zdravstvenog sistema i poboljšanje zdravstvenog sistema kao što su dobro
upravljanje, povećana dostupnost i odovarajuća distribucija određenog tipa
zdravstvenih radnika, raspoloživost i distribucija osnovnih lekova i zdravstvenih
objekata, visok kvalitet nege, odgovarajuće finansiranje, pouzdane informacije itd.
Na putu do univerzalnog zdravstvenog osiguranja moraju se prevazići postojeće
barijere na koje nailaze pojedinci kada pristupaju uslugama zdravstvene zaštite, kao
što su fragmentacija usluga zdravstvene zaštite i nesprovođenje usluga u kojima je
pacijent u centru. Usluge zdravstvene zaštite mogu biti jako daleko (geografska
barijera) ili može postojati mali broj osoblja sa puno vremena provedenog u čekanju
(organizaciona barijera) ili usluge nisu usklađene sa kulturalnim i seksualnim
izborima pacijenata (kulturalna barijera). Štaviše, čak i kada ljudi uspeju da stignu
do mesta gde se pružaju usluge, one mogu biti lošeg kvaliteta ili, u nekim
slučajevima, čak i štetne. Još jedan veliki problem je predominacija kurativnih
usluga, baziranih na bolnici, orijentisanim na bolest, a često vrlo slabo integrisanih
u širi zdravstveni sistem. Ovakve vrste usluga odgovorne su za velike neefikasnosti,
što bi moglo predstavljati
37
prepreku za postizanje univerzalnog zdravstvenog osiguranja. Umesto postojećih
barijera, kvalifikovana T&CM može predstavljati pozitivan doprinos univerzalnom
zdravstvenom osiguranju.
U mnogim državama, T&CM je delimično pokrivena javnim i privatnim osiguravajućim
kompanijama od 1990-ih. Određeni broj država članica sa pokrivenim osiguranjem za
akupunkturu može se videti na Grafiku 2. U mnogim evropskim državama, ipak,
propisi i registracija T&CM nisu dobro uspostavljeni. Sve veći broj lekara je
zainteresovano za T&CM u tim evropskim zemljama, fenomen koji može da poveća
verovatnoću nadoknade. Na primer, mnogi lekari u Francuskoj su specijalisti iz
akupunkture i homeopatije, a za obe postoji mogućnost refundiranja iz Socijalnog
kada se sprovode od strane lekara. Od 1997. godine, Zajedničko socijalno osiguranje
Tournai-Ath u Belgiji delimično nadoknađuje troškove specifičnih
komplementarnih/alternativnih tretmana, kao što su homeopatska sredstva. U Finskoj,
kada se sprovode od strane alopate, akupunktura i ostale
komplementarne/alternativne terapije mogu biti pokrivene Socijalnim osiguranjem
(SII). U Nemačkoj, javno i privatno osiguranje jednako obezbeđuju istu vrstu pokrića
za neke komplementarne/alternativne tretmane (42). Primer nadoknade za usluge
TM u Japanu prikazan je u Polju 8.
Polje 8: TM zakon i nadoknada nacionalnog
zdravstvenog osiguranja u Japanu
U Japanu, 84% lekara koristi kampo u dnevnoj praksi (43). Prema godišnjem
Izveštaju o zdravlju, radu i dobrobiti 2011–2012 (44), broj registrovanih
lekara koji prepisuju jedino kampo lekove je 295 049. Bilo je 276 517
registrovanih farmaceuta koj i su prodavali jedino kampo lekove.
Bilo je takođe i 92 421 akupunkturista, 90 664 moksa terapeuta, 104 663
praktičara koji se bave masažom i 50 428 džudoterapeuta. Od aprila 2000.
godine spisak nadoknade Nacionalnog zdravstvenog osiguranja uključivao
je 147 preskripcija kampo formula i 192 biljna materijala korišćena u
preskripciji kampo formule. Akupunktura, moksibustija, japanska
tradicionalna masaža i džudoterapija delimično su pokrivene privatnim
zdravstvenim osiguranjem (42).
38
3.4.1 Različite faze integracije T&CM
Imajući u vidu da T&CM ima potencijal da poboljša zdravlje pojedinca, njena
integracija u nacionalni sistem zdravstvene zaštite omogućiće korisnicima da
imaju širi izbor kada požele da koriste takve usluge. Iako integracija može biti
od velike koristi populaciji koja živi sa hroničnim bolestima ili u promociji zdravlja,
u određenim okolnostima ona može da doprinese i tretmanu akutnih bolesti.
Odgovarajuću integraciju pomenula je i dr Margaret Čan, generalni direktor
WHO, kada je rekla da: “Dva sistema, tredicionalna i zapadna medicina, ne
treba da se sukobljavaju. U kontekstu primarne zdravstvene zaštite, mogu da
se spoje u harmoniju, koristeći najbolje karakteristike oba sistema, i
kompenzujući njihove određene slabosti. Ovo je nešto što ne može da se desi
samo po sebi. Mora da se napravi smišljena politička odluka. Ali to se može
uspešno realizovati” (45).
U nekoliko država, određene vrste T&CM potpuno su integrisane u sistem
zdravstvene zaštite. U Kini, na primer, tradicionalna kineska medicina i
konvencionalna medicina praktikuju se zajedno na istom nivou usluga
zdravstvene zaštite, a i javno i privatno zdravstveno osiguranje pokriva i
tradicionalnu kinesku medicinu i konvencionalnu medicinu (Polje 9).
Polje 9: Integracija zdravstvenih usluga TM u Kini
IU Kini, ima oko 440 700 zdravstvenih ustanova koje pružaju usluge TM, sa
520 600 bolničkih kreveta, uključujući sve nivoe bolnica TM i opštih bolnica,
klinika i domova zdravlja u gradskim i seoskim područjima. Oko 90% opštih
bolnica imaju odeljenja za pružanje usluga TM za bolničke i vanbolničke
pacijente. Zdravstvene ustanove TM uređene su istim nacionalnim zakonom
o zdravstvenim ustanovama kojim i zdravstvene ustanove konvencionalne
medicine. Praktičari TM mogu da pružaju usluge i u javnim i u privatnim
bolnicama i klinikama. Vlada i privatno osiguranje u potpunosti pokrivaju TM
uključujući tibetansku, mongolsku, ugur i dai tradicionalnu medicinu. Javnost
ili pacijenti slobodni su da izaberu da li će koristiti usluge tradicionalne ili
konvencionalne medicine, il i njihovi lekari mogu da im preporuče
terapiju koja će biti najpodesnija za njihov zdravstveni problem
(46).
U Republici Koreji, lekari tradicionalne medicine mogu da pružaju usluge
korejske TM i u javnim i u privatnim bolnicama i klinikama. Nacionalno
zdravstveno osiguranje pokriva usluge korejske TM od 1987. godine, a danas i
privatna osiguranja pokrivaju usluge TM. U Vijetnamu, praktičari TM mogu da
39
pružaju usluge i u javnim i u privatnim bolnicama i klinikama, a osiguranje od strane
vlade u potpunosti pokriva akupunkturu, biljnu medicinu i tretmane TM.
U mnogim drugim državama, T&CM je delimično integrisana u nacionalni sistem
zdravstvene zaštite. Švajcarska je postala prva država u Evropi koja je integrisala
T&CM u sistem zdravstvene zaštite (Polje 10).
Polje 10: Integracija T&CM u sistem zdravstvene
zaštite u Švajcarskoj
U Švajcarskoj, prosečna prevalenca upotrebe T&CM (osobe koje su koristile
T&CM) bila je 49% (47) nakon 1990. godine. 1998. godine, DHA je odlučio
da, od 1999. do 2005., pet komplementarnih terapija – antropozofska
medicina, homeopatija, neuralna terapija, fitoterapija i TCM (tradicionalna
kineska medicina) budu pokrivene programom obaveznog zdravstvenog
osiguranja (KLV), ukoliko te usluge sprovodi lekar sa sertifikatom iz CAM. U
međuvremenu, švajcarska Vlada je uspostavila program za evaluaciju CAM
(PEK), koji je imao veliku ulogu u zdravstvenom sistemu Švajcarske, kako bi
se odredila njena uloga i efikasnost.
Prema rezultatima PEK evaluacije, CAM praktičari se mogu razlikovati od
lekara koji sprovode konvencionalnu zdravstvenu zaštitu u smislu prirode,
lokacije i tehničkih resursa njihove prakse. 2009. više od 67% glasača se
opredelilo za novu ustavnu odredbu o CAM, sa rezultatom da su se
određene komplementarne terapije vratile u osnovnu šemu zdravstvenog
osiguranja koja je na raspolaganju svim stanovnicima Švajcarske (48).
Ustavna odredba o CAM takođe ubrzava obavezna predavanja za studente
medicine, standardizaciju obuke i sertifikovanje komplementarnih terapija i
za lekare i za praktičare koji nisu medicinske struke, kao i dostupnost
proizvoda CAM u Švajcarskoj (49).
3.4.2 Kako integrisati T&CM
Kada se T&CM integriše u u sistem zdravstvene zaštite, proces i koraci koji se
preduzimaju variraju od države do države, od regiona do regiona. Sledeći
kriterijumi mogu pomoći državama članicama da prepoznaju ključne procese
koje je potrebno preduzeti u njihovim državama:
40
n proceniti primenu T&CM uključujući prednosti i rizike u smislu lokalne istorije
i kulture, i promovisati veće uvažavanje uloge i potencijala T&CM;
n analizirati resurse za nacionalno zdravstvo kao što su finansije i humani
resursi;
n osnaživanje ili uspostavljanje relevantnih politika i propisa za proizvode,
praksu i praktičare T&CM;
n promocija jednakog pristupa zdravlju i integracija T&CM u sistem
zdravstvene zaštite uključujući nadoknadu i moguće puteve saradnje.
Važno je uzeti u obzir ulogu svake prakse u nacionalnom kontekstu kada se
razvija integraciona politika. Akcenat treba staviti na važnost dokumentovanja i
studiranja prakse T&CM kako bi se napravila kategorizacija terapija ili modela
T&CM što će podupreti odgovarajuću politiku i propise. U Švedskoj, broj lekcija
i preporuke preuzete su iz integracije T&CM u primarnu zdravstvenu zaštitu i
istaknuta su neka važna pitanja (50): npr. dostupnost specijalističkih obuka za
lekare opšte prakse, po mogućstvu dokumentacije u elektronskom obliku
reflektujući multimodularni menadžment, kombinacija kvalitativnih i
kvantitativnih istraživačkih metoda, interdisciplinarni dijalog i saradnja.
Politika zasnovana na znanju ključ je integracije T&CM u sistem zdravstvene
zaštite. Prioritet treba da budu istraživanja i da budu podržana kako bi se
generisalo znanje. Mnogo toga može se naučiti iz kontrolisanih kliničkih proba,
ali isto tako na raspolaganju ima i drugih metoda evaluacije. To su studije o
efektivnosti, kao i komparativna istraživanja o efektivnosti, obrasci primene i
druge kvalitativne metode. Postoji mogućnost da se iskoristi prednost i
sponzorišu “eksperimenti iz stvarnog sveta” gde su različiti oblici i metode
istraživanja važni, dragoceni i primenjivi. Značaj obuhvatanja različitih
istraživačkih metoda u naporu da se izgradi baza dokaza, kojom bi se
informisala nacionalna politika i tela za donošenje odluka, naglašeno je od
strane Nacionalnog Instituta za zdravlje i kliničku praksu (NICE), kao i ostali
(51).
41
3.5 Mogućnosti i izazovi
Jasno je da, sa globalne tačke gledišta, postoje brojne mogućnosti i izazovi u
vezi sa nacionalnom politikom, zakona i propisa, kvaliteta, sigurnosti i
efikasnosti T&CM, univerzalnog zdravstvenog osiguranja i integracije T&CM u
sistem zdravstvene zaštite. Iako postoje brojna socijalna i ekonomska pitanja
koja podstiču na korišćenje T&CM, predviđeni porast hroničnih bolesti (WHO
Globalni izveštaj o nezaraznim bolestima (NCDs), 2011.) je najvažniji razlog za
razvijanje i jačanje saradnje između konvencionalnog i T&CM zdravstvenog
sektora.
Mogućnosti i izazovi koji su prepoznati nalaze se u izveštajima, anketama i
na sastancima eksperata (sumirano na Graficima 6 i 7). Sve to zajedno
predstavlja osnovu za razvijanje ciljeva ove strategije. Međutim, imajući u
vidu različitosti među državama članicama u smislu kako T&CM
primenjivati, regulisati i integrisati, implementacija strateških ciljeva mora
uzeti u obzir specifičnu situaciju svake pojedinačne države članice.
Grafik 6: Poteškoće sa kojima se susreću države članice po pitanju
regulacije T&CM
Nedostatak istraživačkih podataka
Nedostatak mehanizama za kontrolu I regulaciju reklamiranja I reklamacija
Nedostatak odgovarajućih mehanizama za regulisanje biljnih proizvod
Nedostatak odgovarajućih mehanizama za nadzor I regulisanje praktičara T&CM
Nedostatak finansijske podrške za T&CM
Nedostatak ekspertize u nacionalnim zdravstvenim organima I agencijama za kontrolu
Nedostatak mehanizama za nadzor bezbednosti prakse T&CM
Nedostatak saradnje među nacionalnim zdravstvenim organima u širenju
informacija o T&CM
Nedostatak mehanizama za nadzor bezbednosti T&CM proizvoda, uključujući biljne preparate
Nedostatak edukacije i obuke za T&CM praktičare
Ostali
105
83
78
75
68
67
65
63
60
58
0 20 40 60 80 100 120
Broj država članica
42
Razlike među državama članicama ilustrovane su rezultatima nedavno
objavljene studije o T&CM u Evropi. 39 nacija obuhvaćeno ovom studijom
u velikoj meri se razilaze po pitanju regulacije CAM prakse. U isto vreme,
cilj je da usvoje uniformni propisi za CAM proizvode koji se prepisuju ili
preporučuju od strane CAM praktičara unutar iste geografske regije. Kada
pacijenti prelaze granicu u potrazi za CAM tretmanom, mogu naići na
značajne razlike u profesionalnoj pozadini naočigled identičnih CAM
praktičara, koji su predmet potpuno različitih sistema za refundiranje. Ova
komplikovana situacija utiče na prava, pristup i potencijalnu bezbednost,
predstavlja izazov za harmonizovano nacionalno i evropsko usvajanje nove
direktive o primeni prava pacijenata u zdravstvenoj zaštiti van granica
države u kojoj žive (52). Kao posledicu toga, pojedinačne države unutar
kulturalno sličnih regija treba da uzmu u obzir harmoniziranje svojih zakona
propisa u cilju zaštite od prekomernih ili nedovoljnih propisa na nacionalnom
nivou, kada ne postoji razlog da tako bude (53).
Grafik 7: Vrsta podrške po pitanjima T&CM koju države članice očekuju
od WHO
Tehnički vodič o istraživanju i evaluaciji bezbednosti kvaliteta I efikasnosti T&CM
65 29 7
Velika potreba
Postoji potreba
Širenje informacija o regulatornim pitanjima
Seminar/radionica o integraciji T&CM u
PHC kontekst
58 39 6
55 33 9
Nema potrebe
Seminar/radionica o bezbednosnom
nadzoru biljnih preparata
Pružanje istraživačkih baza podataka
Seminar/radionica na temu
regulacije T&CM prakse
Seminar/radionica o razvoju nacionalne politike
i programa za T&CM
Seminar/radionica na temu regulative za
55 29 10
54 35 8
54 34 17
51 32 19
51 28 17
biljne preparate
Obezbeđivanje vodiča ili minimum zahteva za 50 36 11
osnovnu obuku T&CM praktičara
Organizovanje globalnih sastanaka
Obezbeđivanje tehničke podrške u promociji bezbedne I
efikasne primene lokalneTM u PHC
Obezbeđivanje saradnje između nacionalnih zdravstvenih organa
Obezbeđivanje vodiča o sopstvenoj brizi, informacije
za javnost u PHC ili na nivou zajednice
Ostalo
47 37 7
45 39 14
38 37 12
29 49 10
11 5
0 20 40 60 80 100 120
Broj država članica
43
Generalno gledano, podaci koje pružaju države članice pokazuju da do napretka po
pitanjima vezanim za proizvode, praksu i praktičare T&CM neće doći ujednačenim
tempom. Do napretka u regulaciji biljnih preparata i nacionalne T&CM politike dolazi
brže, dok regulacija T&CM praktičara i prakse još uvek kaska mnogo sporijim tempom.
Na primer, Grafik 2 pokazuje da iako većina država članica priznaje da primenjuje
akupunkturu, mnogo manji broj istih priznaje da ima utvrđene Uredbe za akupunkturu.
Odgovarajući na potrebe prepoznate od strane država članica i kao nadgradnju onoga
što je postignuto WHO Strategijom za tradicionalnu medicinu 2002-2005, ova nova
WHO Strategija za TM će posvetiti više pažnje prioritetima kao što su zdravstvene
usluge i sistemi, nego što je to činila prethodna strategija.
Analizom progresa od prve WHO globalne strategije za TM (Sekcija 2) i Globalnog
izveštaja (Sekcija 3) postaje jasno da postoji kontinuirana potreba za T&CM širom
sveta. T&CM se ne koristi samo u tretmanu bolesti, naročito hroničnih bolesti, već se
u velikoj meri koristi u prevenciji bolesti, unapređenju zdravlja i održđavanju zdravlja,
a od strane nekih država dokazano je i da je isplativa. Kako bi se ispunili zahtevi
javnosti i država članica, i pomoglo državama u integraciji T&CM u sistem zdravstvene
zaštite, WHO je sastavila Strategiju za tradicionalnu medicinu 2014-2023.
44
4. Strateški ciljevi, strateški
pravci i strateške akcije
Kao odgovor na uspehe i izazove prepoznate tokom implementacije WHO
Strategije za tradicionalnu medicinu 2002-2005, WHO je okupila i konsultovala
se sa ekspertima, državama članicama i drugim zainteresovanim stranama iz
šest WHO regija kako bi sastavili strateške ciljeve, strateške pravce i strateške
akcije za novu strategiju kojom bi se vodio T&CM sektor u periodu od 2014-
2023. godine. Ovo poglavlje pruža detaljne informacije o tome kako bi T&CM
trebalo da se razvija i napreduje u narednoj deceniji.
WHO je nedavno najavila će se značajno strateško planiranje za države članice
fokusirati na potrebe za boljim univerzalnim zdravstvenim osiguranjem (UHC)
širom sveta. WHO prepoznaje da je dobro zdravlje od suštinske važnosti za
održivu ekonomiju, socijalni razvoj i smanjenje siromaštva. Pristup osnovnim
zdravstvenim uslugama je od ključnog značaja za poboljšanje i održavanje
zdravlja. U isto vreme, ljudi moraju biti zaštićeni od srljanja u siromaštvo zbog
velikih troškova zdravstvene zaštite.
Ciljevi WHO Strategije za tradicionalnu medicinu 2014-2023 su podrška
državama članicama u:
1. podsticanju potencijalnog doprinosa T&CM zdravlju, dobrobiti, i UHC;
2. promociji bezbedne i efikasne primene T&CM kroz regulaciju, istraživanja i
integraciju T&CM proizvoda, prakse i praktičara u sistem zdravstvene
zaštite, na odgovarajući način.
WHO Strategija za TM 2014-2023 je osmišljena tako da pomogne državama da
odrede najbolji način za promovisanje zdravlja i istovremenu zaštiti korisnike
koji žele da koriste ovakve proizvode, praksu i praktičare. Za ovo su neophodna
dva ključna koraka:
1. Države članice treba da definišu i bolje razumeju T&CM u okviru svoje
nacionalne situacije prepoznajući oblike T&CM koji se primenjuju,
definišući ko ih primenjuje, istražujući razlike njihove upotrebe i
definišući i sadašnje i potrebe u budućnosti.
45
U suštini, države moraju da izgrade sopstveni nacionalni profil oko T&CM.
2. Reflektujući svoj nacionalni profil, države članice treba da razviju politiku,
propise i vodiče koji se odnose na one oblike T&CM koji zadovoljavaju
zdravstvene potrebe i izbore njihovih građana. Dok uobičajene teme i
prioriteti mogu postojati između država članica, nacionalni pristupi moraju se
razviti tako da odgovaraju individualnim potrebama svake države. Jasno je
da će oni biti predmet postojećih zakonskih okvira, kultularnih ubeđenja u
vezi T&CM i struktura za nadzor individualnih proizvoda, praksi i praktičara.
Države članice mogu postići ova dva koraka organiovanjem svojih aktivnosti
prema tri strateška cilja:
1) Igradnjom baze znanja za aktivni menadžment T&CM kroz
odgovarajuće nacionalne propise;
2) Osnaživanjem sigurnosti kvaliteta, odgovarajuće primene i
efikasnosti T&CM regulacijom proizvoda, praksi i praktičara;
3) Promovisanjem univerzalnog zdravstvenog osiguranja
integracijom T&CM usluga na odgovarajući način u sistem
zdravstvene zaštite i lične zdravstvene zaštite.
4.1 Strateški cilj 1: Izgradnja baze znanja za
aktivni menadžment T&CM kroz odgovarajuće
nacionalne propise
Postoji velika raznolikost proizvoda, praksi i praktičara u T&CM. Neki doprinose
zdravlju, neki se povezuju sa rizicima ili su vođeni isključivo komercijalom. U
pogledu svojih ograničenih resursa, države članice treba da odluče gde će
fokusirati pažnju kako bi korisnicima obezbedili najbolji i najsigurniji oblik
zdravstvene zaštite, dok istovremeno podržavaju njihov izbor. Pre nego što
odluče o tome kako će T&CM biti supervizirana u okviru njihove pravne
nadležnosti, države članice moraju razumeti specifičnu prirodu svog
nacionalnog sektora T&CM i ustanoviti validnu i sveobuhvatnu bazu podataka
od koje će početi nadgradnju.
46
4.1.1 Strateški smer 1: Razumevanje i prepoznavanje uloge i
potencijala T&CM
Države članice se ohrabruju da prepoznaju ulogu T&CM u njihovom sistemu
zdravstvene zaštite. Ipak, postoje velike razlike u oblicima T&CM koji mogu biti
uzeti obzir kao sastavni deo svakog lokalnog sistema zdravstvene zaštite. Ova
strategija preporučuje da države članice detaljno procene koji se oblik T&CM
koristi među stanovništvom i osmisle sopstveni nacionalni profil T&CM prakse.
Ove informacije će im omogućiti da donesu odluku na koji način će regulisati i
koristiti T&CM.
Kako tržište za T&CM postaje sve više globalno, harmonizacija i saradnja
imaju sve veću vrednost. U takvom okruženju treba da se razvijaju politika i
propisi sa nacionalnom i globalnom perspektivom. Ovaj strateški plan
preporučuje da države koriste pristupe najbolje prakse kako bi razvili
propise za različite modele.
Strateške akcije za države članice:
1. Priznati ulogu i različitost T&CM unutar sistema zdravstvene zaštite.
2. Definisati okvir sektora uz pomoć podataka koji se tiču broja ljudi koji koriste
specifične oblike T&CM, njihove razloge za upotrebu, najpopularnije
(najvažnije) oblike, da li ih koriste po savetu nekog zdravstvenog radnika, i
da li njihovi lekari znaju da oni koriste i T&CM.
3. Implementirati i integrisati T&CM propise i programe kao integralne
komponente njihovog sistema zdravstvene zaštite, gde je to moguće.
4. Podsticati komunikaciju i partnerstvo između zainteresovanih strana.
5. Odrediti prioritete i akcije koje će biti preduzete u skladu sa nacionalnim
prioritetima, mogućnostima itd.
Strateške akcije za parnere i zainteresovane strane:
1. Uvesti najbolje prakse u saradnji sa akreditovanim telima praktičara i
istraživača koje se mogu primenjinavati na međunarodnom nivou.
2. Sastaviti preporuke koje se tiču istraživačkih prioriteta u specifičnim
područjima zarad formulacije propisa.
47
Strateške akcije za WHO:
1. Nastaviti sa pružanjem podrške i tehničkih smernica državama članicama
kreiranjem relevantnih dokumenata i alata za studije propisa.
2. Podržati države članice u definisanju i regulaciji različitih disciplina i
modela T&CM.
3. Koordinisati globalne tehničke resurse da bi se izgradio koncenzus o
osnovnim definicijama T&CM.
4. Podržati države članice u promociji širenja informacija među
državama o formulaciji propisa.
5. Sakupljanje podataka na globalnom nivou o sprovođenju T&CM;
uspostaviti i održavati bazu podatalka gde bi se sakupljale informacije
o propisima i regulaciji T&CM od strane država članica.
4.1.2 Strateški smer 2: Osnaživanje baze znanja, sakupljanje
dokaza i održavanje resursa
Države članice treba da ojačaju svoje znanje, saradnju i održivu upotrebu
T&CM resursa. Važno je da države članice i zainteresovane strane budu
svesne biodiverziteta i međunarodnih pregovora koji se tiču ugroženih
vrsta.
Iako postoji sve veće interesovanje za T&CM, još uvek ima mnogo pitanja u
vezi kvaliteta i kvantiteta dokaza koji podržavaju njeno sprovođenje. Istraživanja
T&CM treba da koriste metode koje su opšte prihvaćene u evaluaciji
zdravstvenih usluga, uključujući komparativne studije efikasnosti i miks-metode.
Postoji manjak istraživanja i inovacija u različitim oblicima T&CM. Da bi se
T&CM posmatrala kao integrativni deo zdravstvene zaštite, ona mora biti
podržana dokazima. To se može postići većim brojem istraživanja i inovacija
praćenim fokusom na menadžmentu znanja, uključujući zaštitu prava
intelektualne svojine. Ovo će, za uzvrat, ohrabriti inovacije i zaštititi tradicionalno
znanje. Iako je T&CM sada popularan globalni fenomen, još uvek postoji rizik
da tradicionalno znanje za održavanje zdravlja i sprovođenje zdravstvene
zaštite u nekim državama bude izgubljeno. Ovo bi trebalo da skrene pažnju
odgovarajućih agencija za intelektualnu svojinu.
Ključni prioritet je strateško sakupljanje, analiza i sinteza podataka o T&CM,
udruženo sa strategijom menadžmenta informacija da bi se osiguralo
48
da ostanu upotrebljive I najvišeg kvaliteta. To se može postići uključivanjem pitanja
o korišćenju T&CM u nacionalnim upitnicima, usvajanjem postojećih baza
podataka, osnivanjem istraživačkih centara ili razvijanjem nacionalnih istraživanja i
mreža sa više zainteresovanih strana.
Kada se sačini baza podataka, države članice treba da podstaknu istraživanja
različitih oblika T&CM koji mogu doprineti populaciji i fokusirati pažnju i
ograničene resurse na proizvode, prakse i praktičare koji će dati najveći
doprinos. U isto vreme, države članice treba da zauzmu bolju poziciju u
prepoznavanju vrste T&CM koje nameću preuveličane tvrdnje i predstavljaju
rizik po zdravlje.
Adekvatna zaštita T&CM putem konvencionalne intelektualne svojine ili prava
sui generis može pomoći da se spreči njena neautorizovana primena. Trenutni
okviri intelektualne svojine mogu se koristiti za zaštitu inovacija baziranih na
T&CM, a mogu se proširiti tako da uključe i odgovarajuće zaštitne mere kako bi
se sprečila zloupotreba T&CM. Svaki novi sui generis sistem zaštite ne bi
trebalo da obezbedi prethodni pristanak I pristup, već da obezbedi širok pristup
T&CM ohrabrivanjem istraživanja o T&CM kvalitetu, bezbednosti i efikasnosti
kako bi se prilagodili postojeći tretmani i razvili novi proizvodi. Odgovarajuće
strategije takođe mogu osigurati da treća strana ne dobije legitimna ili
neosnovana prava na intelektualnu svojinu nad T&CM.
Strateške akcije za države članice:
1. Na osnovu najvećeg potencijalnog rizika i/ili prednosti koje se mogu
pripisati T&CM koja se primenjuje u njihovoj državi:
a. vršiti nadzor bezbednosti T&CM;
b. identifikovati izvore dokaza, bilo istorijskihnih, tradicionalnih ili
naučnih, koji podržavaju ili osporavaju odeđenu terapiju;
c. odrediti profil rizika/prednosti, uključujući i isplativost.
2. Promovisati istraživanja i razvoj, inovacije, menadžment znanja.
3. Ohrabriti generaciju znanja, prevođenje i dalje širenje uspostavljanjem
sveobuhvatnog i inkluzivnog pristupa T&CM istraživanjima i razvoju,
uključujući kvalitet i isplativost.
4. Razviti agendu istraživačkog rada koji priznaje i uključuje različite oblike
istraživačkih modela kada je to moguće.
49
5. Razviti i podeliti adekvatne metode i kriterijum za evaluaciju bezbednosti,
efikasnosti i kvaliteta T&CM proizvoda i za procenu vrednosti T&CM prakse
(npr. razvoj resursa za istraživanje, razvoj odgovarajućih istraživačkih
metodologija i ohrabrivanje investicija).
6. Sprečiti zloupotrebu T&CM implementacijom relevantnih međunarodnih
instrumenata u skladu sa WHO globalnom strategijom i akcionim planom za
javno zdravlje, inovacije i intelektualnu svojinu, usvajanje ili dopunjavanje
nacionalnog zakona za intelektualnu svojinu i došenje drugih odbrambenih
strategija.
7. Zaštita i konzerviranje T&CM resursa, posebno znanja i prirodnih resursa.
8. Utvrditi kako se informacije o T&CM šire putem praktičara, reklamiranja
proizvoda, praksi i putem medija.
9. Podsticati dijalog i partnerstvo između zainteresovanih strana. Tamo
gde je to potrebno, tražiti ulaganja od strane međunarodnih partnera sa
dodatnim informacijama, posebno u pogledu globalnih trendova i
naučenih lekcija.
10. Objavljivanje vodiča za standardne tremane za primenu T&CM, kao i
osnovnu listu lekova.
Strateške akcije za partnere i zainteresovane strane:
1. Podržavanje saradnje sa državama članicama i WHO u istraživačkim
projektima/programima iz T&CM.
2. Savetovanje o mogućim rizicima i prednostima.
3. Podsticati kulturu komunikacije, dokumentacije, evaluacije i inovacije
među udruženjima praktičara, i na nacionalnom i na međunarodnom
nivou.
4. Povećanje dostupnosti literaturi, bazi podataka i drugim izvorima znanja.
5. Razvijanje istraživačkih metodologija koje su u skladu sa teorijom i praksom
T&CM.
6. Izgradnja kapaciteta i sposobnosti za međunarodna istraživanja, uključujući
pitanja kao što su adekvatna zaštita intelektualne svojine i prevencija
mogućih zloupotreba.
7. Podrška međunarodnoj saradnji u istraživanjima iz oblasti T&CM.
50
Strateške akcije za WHO:
1. Kontinuirano pružanje podrške i tehničkih smernica državama članicama razvijanjem
relevantnih dokumenata i alata koji se tiču politike studija, istraživanja, čuvanja resursa
i održive primene.
2. Promocija međunarodne saradnje u istraživanjima iz oblasti T&CM.
3. Podizanje svesti svih zaintresovanih strana po pitanjima biodiverziteta i konzervacije.
4. Organizovanje trening radionica o politici formulacije, istraživačke metodologije,
istraživačke etike i čuvanja resursa.
5. Sakupljanje i širenje relevantnih informacija.
4.2 Strateški cilj 2: Osnažiti sigurnost kvaliteta,
bezbednost, pravilnu primenu i efikasnost T&CM
regulacijom proizvoda, praksi i praktičara T&CM
Države članice treba da ispitaju potencijal praksi i proizvoda T&CM u svom regionu i državi,
a onda da uzmu u obzir da li treba da uvedu dodatne regulative, superviziju, sisteme ili
institucije kako bi obezbedile sigurnost kvaliteta, bezbednost i efikasnost proizvoda i praksi
T&CM, dok istovremeno izlaze u susret potrebama korisnika.
Kada se ustanove nacionalni program i opšta politika, zakonski okvir za proizvode i prakse
treba razviti tako da odražavaju specifične regionalne i nacionalne potrebe. Ovaj proces
treba da uključi Vladu, korisnike, predavače, praktičare, proizvođače I istraživače, I traba
da teže definisanju kako se T&CM praktikuje na koji način se proizvodi T&CM mogu
bezbedno I efikasno koristiti. U isto vreme, to će omogućiti da se pri planiranju u okviru
zdravstvene zaštite predvide potrebe i iskoriste potencijali metoda T&CM kako bi se te
potrebe ispunile.
4.2.1 Strateški smer 1: Prepoznati ulogu i neophodnost regulacije proizvoda
Informacije iz prve WHO globalne ankete o T&CM i privremene informacije iz druge
WHO globalne ankete ukazuju na to da države članice sve više razvijaju i
implementiraju regulatorne okvire za proizvode T&CM.
Iako su regulatorni okviri razvijeni na nacionalnom i regionalnom nivou, države se
ohrabruju da prepoznaju globalnu prirodu ovog sektora. T&CM je sada međunarodni
51
fenomen sa praksama i proizvodima koji se često koriste u drugim delovima sveta
u odnosu na one u kojima su nastali ili su se proizveli. Globalno tržište ovakvih
proizvoda, uključujući i internet prodaju postalo je važan faktor u razmatranju kako
osigurati da je T&CM u skladu sa međunarodnim sporazumima o biodiverzitetu i
ugroženim vrstama. Ovo postavlja niz izazova: suočavanje sa različitim zakonskim
okvirima u različitim državama, obezbeđivanje da se informacije o kvalitetu i
bezbednosti šire i podstiču na odgovarajuću upotrebu unutar različitih kultura.
Strateške akcije za države članice:
1. Identifikovanje postojećih standarda, propisa i regulativa čime se
osiguravaju kvalitet i bezbednost proizvoda. Procena potreba i područja od
prioriteta koji zahtevaju regulativu baziranu na proceni rizika uz
istovremenu zaštitu izbora korisnika.
2. Pojačati kredibilitet i dostupnost razvijanjem i implementiranjem
odgovarajućeg regulatornog okvira kojim bi se osigurala bezbedna
primena proizvoda T&CM.
3. Napraviti odredbe za osnovni regulatorni okvir koji leži u osnovi kvaliteta,
bezbednosti i efikasnosti. Elementi mogu uključivati registraciju proizvoda,
licenciranje praktičara i implementiranje mera javnog zdravlja, npr. izveštaji
o neželjenim dejstvima.
4. Garancija da će regulatorni kapaciteti i resursi odgovoriti potrebama tržišta.
5. Distribucija dokaza, smernica i informacija koje podržavaju zdravstvene
tvrdnje.
6. Podizanje svesti zainteresovanih strana i uključivanje u regulatorni okvir
(uključujući industrijalce, udrženja praktičara, istraživače I korisnike).
7. Postaviti ili usvojiti standarde za proizvode T&CM.
8. Promovisati međunarodnu regulatornu saradnju uključujući širenje
informacija o proizvodima T&CM.
Strateške akcije za partnere i zainteresovane strane:
1. Ohrabrivanje udruženja praktičara, industrije, istraživača i korisnika da se
uključe u osmišljavanje regulativa za proizvode.
2. Kooperacija i učestvovanje u monitornigu u sistemu nadzora u
menadžmentu rizika.
52
Strateške akcije za WHO:
1. Razviti ili dopuniti WHO tehnička dokumenta i alate u promociji bezbedne,
kvalitetne i efikasne primene proizvoda T&CM kao i primenjive norme i
standarde.
2. Organizovanje trening radionica o izgradnji kapaciteta za kreatore regulativa.
3. Promocija međunarodne standardizacije i klasifikacije T&CM.
4. Upravljanje širenjem informacija i razvojem međunarodne regulatorne
mreže.
4.2.2 Strateški smer 2: Prepoznavanje i razvijanje regulative prakse i
praktičare za T&CM edukaciju i obuku, razvoj veština, usluge i terapije
Kako sve više država razvija propise i regulatorni okvir, javlja se potreba za
evaluacijom njihove efikasnosti i prepoznavanjem načina na koji se može
odgovoriti izazovima, u poređenju sa referentnim standardima (benčmark). Ovo
se može postići nacionalnom revizijom, kao i razvojem i deljenjem
odgovarajućih modela na međunarodnom nivou.
Benčmark je koristan u razvoju pristupa i okvira, kao i evaluaciju kako postojeći
sistemi mogu da se poboljšaju. Može se primeniti na evaluaciju pojedinačnih
terapija, razvoju modela refundiranja, kreiranja standarda za praksu,
uspostavljanje regulatornog okvira za praksu i praktičare T&CM, sprovođenje
supervizije praktičara uključujući trening, akreditaciju i naknadu, i utvrđivanje
kako se usluge sprovode unutar sistema zdravstvene zaštite.
Strateške akcije za države članice:
1. Poboljšati pristup informacijama i povećati bazu znanja o kvalitetu,
bezbednosti i efikasnosti T&CM.
2. Obezbediti adekvatnu superviziju usluga T&CM (praksi i praktičara)
uspostavljanjem regulatornog sistema koji je adaptiran infrastrukturi država
članica.
3. Postaviti standarde i indikatore za nadzor performansi kao deo
sveobuhvatnog sistema zdravstvene zaštite.
53
4. Podržati razvoj kodeksa za sprovođenje još čvrće etičke prakse, u
partnerstvu sa relevantnim zainteresovanim stranama.
5. Podržati razvoj i implementaciju smernica za praksu kako bi se osigurala
bezbednost, kvalitet i efikasnost usluga T&CM.
6. Ustanoviti odredbe za edukaciju, kvalifikaciju i akreditaciju ili licenciranje
prakse i praktičara T&CM na osnovu potreba i menadžmenta rizika.
7. Inicirati razvoj benčmarka, standarda i regulativa za edukaciju, obuku,
akreditaciju i nadoknadu za različite oblike T&CM.
8. Ustanoviti formalne kanale komunikacije da bi se sprovodila edukacija
uključujući kontinuiranu edukaciju i akreditaciju, licenciranje i registraciju
prktičara T&CM.
Strateške akcije za partnere i zainteresovane strane:
1. Ohrabriti korisnike, udruženja praktičara i istraživače da se aktivno uključe
u proces postavljanja standarda za regulaciju obuke, usluga i terapija.
2. Podržati razvoj smernica i kodeksa za sprovođenje etičkog sponzorstva
edukacije, obuke i prakse TM praktičara.
3. Ohrabriti komunikaciju i deljenje znanja među praktičarima kako bi se
dokumentovala i evaluirala njihova praksa.
4. Podsticati kohezivnost među praktičarima tradicionalne medicine i podržati
ih u nameri da osnivaju udružnja ili grupe.
5. Ohrabriti i promovisati akreditaciju institucija za edukaciju i obuku.
6. Promovisati međusobno razumevanje i poštovanje među praktičarima
T&CM i profesionalaca iz oblasti konvencionalne medicine.
7. Ohrabriti profesionalce iz oblasti konvencionalne medicine da saznaju više
o primeni T&CM.
Strateške akcije za WHO:
1. Razviti ili dopuniti tehnička dokumenta i alate za promociju bezbedne,
kvalitetne i efikasne T&CM prakse i praktičara, uključujući i benčmark za
obuku i praksu.
54
2. Organizovanje trening radionica o poboljšanju kapaciteta kreatora regulativa.
3. Sprovesti širenje informacija i razvoj međunarodne mreže kreatora
regulativa.
4.3 Strateški cilj 3: Promovisati univerzalno
zdravstveno osiguranje integracijom T&CM usluga u
sistem zdravstvene zaštite i sopstvenu zdravstvenu
zaštitu
Sve više se prepoznaje da bezbedna i efikasna T&CM može da doprinese
zdravlju stanovništva. Jedno od najznačajnijih pitanja koje se vrti oko T&CM
poslednjih godina je kako može doprineti univerzalnom zdravstvenom
osiguranju poboljšanjem usluga u zdravstvenom sistemu, posebno u primarnoj
zdravstvenoj zaštiti: dostupnost zdravstvenog sistema pacijentu, a veća svest o
promociji zdravlja i prevenciji bolesti ovde su ključna pitanja. Pokriće osiguranja
T&CM proizvoda, praksi i praktičara varira od potpune pokrivenosti unutar plana
osiguranja do potpunog isključivanja, u kom slučaju korisnici sami plaćaju
usluge T&CM. Istovremeno, postoji sve više dokaza da T&CM, kada je
uključena u UHC plan, može da smanji pritisak na sistem i umanji troškove. Ovo
pokazuje zašto je važno da države članice uzmu u obzir integraciju T&CM u
sistem zdravstvene zaštite i UHC plan sveobuhvatnije.
Da bi T&CM postigla svoj potencijal, pojedinci moraju biti informisani o mogućim
prednostima i rizicima dopunom pristupa konvencionalnoj medicini i sa T&CM.
T&CM zajednica mora da postane bolja u pružanju informacija korisnicima o
svojim proizvodima, praksi i praktičarima, tako da mogu da naprave informisan
izbor.
Države članice treba da ohrabre kooperaciju i širenje informacija među
praktičarima T&CM i praktičarima konvencionalne medicine. Informacije koje su
lako razumljive su ključ bezbedne i adekvatne primene T&CM sopstvene
zdravstvene zaštite. Ovo podrazumeva ohrabrivanje pacijenata da informišu
svoje lekare da koriste i proizvode T&CM.
55
4.3.1 Strateški smer 1: Iskoristiti potencijalni doprinos T&CM
poboljšanju zdravstvenih usluga i zdravstvenih ishoda
Imajući u vidu tradicije i običaje naroda i zajednica, države članice treba da
razmotre kako T&CM, uključujući i sopstvenu zdravstvenu zaštitu, može
podržati prevenciju bolesti ili tretman, održavanje zdravlja i promociju zdravlja u
skladu sa dokazima o kvalitetu, bezbednosti i efikasnosti, kao i u skladu sa
izborima i očekivanjima pacijenata.
Na osnovu stvarnosti svake države, modeli za integraciju T&CM u nacionalni sistem
zdravstvene zaštite moraju biti istraženi. To podrazumeva odluku koji oblik T&CM treba
integrisati i kako. Ukoliko integracija nije izvodljiva, treba potražiti alternativu.
U toku su mnoge inicijative širom sveta: njihov cilj je da se razviju modeli
najboljih usluga zdravstvene zaštite koji su održivi, izvodljivi i poboljšavaju
zdravstvene ishode. U zavisnosti od okolnosti u pojedinačnim državama, zaštita
može biti u formi pojedinačne discipline, multidisciplinarna, model sopstvene
zdravstvene zaštite ili usvajanje nekih integrativnijih pristupa. Često su najbolji
modeli razvijeni u partnerstvu i saradnji, oslanjajući se na pristupe koji su
bezbedni, adekvatni i ekonomični.
Strateške akcije za države članice:
1. Prepoznati TM kao resurs koji može doprineti unapređenju zdravstvenih
usluga, naročito primarne zdravstvene zaštite i da je TM relevantna za
poboljšanje zdravstvenih ishoda.
2. Istražiti kako se T&M može integrisati u nacionalni sistem zdravstvene
zaštite, na osnovu nacionalnih kapaciteta, prioriteta, relevantnog
zakonodavstva i okolnosti, i dokaza o bezbednosti, kvalitetu i efikasnosti.
3. Ohrabriti razvoj odgovarajućih zdravstvenih prostorija za T&CM u javnom
zdravstvenom sektoru obezbeđujući ključne elemente za integraciju.
4. Obezbediti jednako razmatranje bezbednosti i efikasnosti T&CM u
postojećem zdravstvenom osiguranju i nacionalnim modelima refundiranja
u zdravstvu.
Strateške akcije za partnere i zainteresovane strane:
1. Promovisati međusobno poštovanje, saradnju i razumevanje među
konvencionalnim praktičarima i praktičarima T&CM.
2. Promovisati međunarodnu komunikaciju među udruženjima praktičara o
modelima integracije.
56
3. Promovisati istraživanja o isplativosti integrisanih T&CM pristupa.
4. Promovisati kontinuiranu edukaciju, evaluaciju, dokaze i istraživanja u praksi
T&CM.
5. Uključiti nevladine organizacije i neprofitni sektor, uključujući refundiranje u
zdravstvenom sistemu tamo gde je to moguće, prema prethodno navedenim
ciljevima.
Strateške akcije za WHO:
1. Razviti ili dopuniti WHO tehnička dokumenta i alate za integraciju T&CM u
nacionalni sistem zdravstvene zaštite. To podrazumeva pristup bezbednim
i kvalifikovanim T&CM uslugama, T&CM terminologiji i inkluziji T&CM u
Međunarodnu klasifikaciju bolesti. Podržati države članice u identifikovanju
modela i pristupa za integraciju T&CM u sistem zdravstvene zaštite.
2. Organizovati edukaciju i trening radionice za kreatore politike i T&CM
praktičare.
3. Sakupiti i podeliti informacije o integraciji T&CM u nacionalni sistem
zdravstvene zaštite.
4. Spojiti udruženja T&CM praktičara i grupe praktičara konvencionalne
medicine u promociji bezbedne i efikasne primene T&CM.
4.3.2 Strateški smer 2: Osigurati korisnicima T&CM da naprave
informisan izbor o sopstvenoj zdravstvenoj zaštiti
Informisan izbor je jedan od temelja dobre prakse zdravstvene zaštite.
Zajedničko odlučivanje promoviše brigu u kojoj se pacijent stavlja u centar.
Etički i legalni aspekti treba da podrže i oblikuju ključne aspekte i razmatranje
informisanog izbora. Edukacija treba da ima važnu ulogu u informisanom izboru.
U mnogim državama članicama, sopstveni izbor T&CM proizvoda čini veliki deo
T&CM sektora.
Važno je napomenuti da želja korisnika za pristupačnošću i raspoloživosti može
biti u konfliktu sa mandatom Vlade da zaštiti svoje građane usvajanjem principa
predostrožnosti kada rizik nije jasan. Način na koji se ova dva faktora drže u
ravnoteži varira od države do države i može da utiče na model sopstvene
zdravstvene zaštite.
57
Strateške akcije za države članice:
1. Razviti mehanizme/smernice za edukaciju i zaštitu korisnika, kanale za
žalbe i pravilnu primenu T&CM proizvoda, praktičara i prakse, uključujući
njihovu promociju i reklamiranje.
2. Osnaživanje interdisciplinarne edukacije i saradnje u praksi između
praktičara konvencionalne medicine i praktičara T&CM.
3. Podstaći partnerstvo i dijalog o sopstvenoj zdravstvenoj zaštiti među svim
zainteresovanim stranama.
4. Ohrabriti države članice da preduzmu korake kako bi omogućili korisnicima
da naprave informisan izbor.
Strateške akcije za partnere i zainteresovane strane:
1. Obezbediti informacije i savete korisnicima o T&CM ukljujući potencijalni
rizik od prakse i proizvoda, uključujući one dobijene van nacionalne
regulativne kontrole (kupovina preko interneta, itd.).
2. Promocija edukacije praktičara zdravstvene zaštite iz T&CM, i ohrabrivanje
pacijenata da kažu svojim lekarima konvencionalne medicine da primenjuju
i T&CM.
3. Ukazati na odgovornu i tačnu promociju i reklamu.
Strateške akcije za WHO:
1. Razviti ili dopuniti WHO dokumente i alate o edukaciji korisnika i sopstvenoj
zdravstvenoj zaštiti.
2. Organizovati edukaciju i trening radionice za kreatore politike i T&CM
praktičare.
3. Sakupiti i deliti informacije o sopstvenoj zdravstvenoj zaštiti.
58
5. Implementacija strategije
Ciljevi WHO strategije za tradicionalnu medicinu 2014-2023 su podrška
državama članicama u:
1. podsticanju potencijalnog doprinosa T&CM zdravlju, dobrobiti i zdravstvenoj
zaštiti koja pacijenta postavlja u centar;
2. promociji bezbedne i efikasne primene T&CM putem regulativa, evaluacije i
integracije T&CM proizvoda, praksi i praktičara u sistem zdravstvene zaštite,
gde je to moguće.
Strategija je razvijena da bi pomogla državama članicama u određivanju
svojih potreba, pružajući efikasnu uslugu, i razvijajući odgovarajuće
regulative i propise kako bi se osigurala bezbedna upotreba T&CM praksi i
proizvoda. Važno je zapamtiti da je ova strategija samo pomoć državama
članicama u razvijanju T&CM strateških ciljeva u skladu sa njihovim
nacionalnim kapacitetima, prioritetima relevantnim zakonom i okolnostima.
U tom cilju, WHO se zalaže za nadzor implementacije ove strategije i
distribuiraće je što je više moguće.
Tokom sledeće decenije, ovu strategiju treba ponovo razmotriti kako bi bili
sigurni da je još uvek relevantna. Očekuje se da će to biti urađeno za pet godina
kako bi se utvrdilo da li su njeni ciljevi još uvek primenjivi. Da bi se odredio
celokupan uticaj ove strategije, još jednom će se razmotriti po isteku
desetogodišnjeg perioda.
Procena uspešnosti
Da bi ova strategija bila efikasna, njeni ishodi moraju biti merljivi na konzistentan
i objektivan način. Iako postoje zajednički elementi u smislu primene T&CM,
postoje i neke razlike među državama članicama. Indikatori performansi na
osnovu tri strateška cilja moraće se razviti na nacionalnom nivou za svaku
državu članicu posebno. Nadamo se da će im opšti primeri ponuđeni u ovoj
strategiji pomoći da razviju indikatore relevantne za njihove specifične potrebe.
Za sada, WHO je sastavio kratku listu indikatora ključnih performansi za svaki
strateški cilj što će pomoći da se izmeri uspešnost TM i njen napredak u
državama članicama (Tabela 1).
59
Tabela 1: Indikatori ključnih performansi
Strateški cilj
Strateški smer
Očekivani ishodi
Kritički indikator
4.1
Izgraditi bazu znanja za aktivni menadžment T&CM kroz odgovarajuće nacionalne propise
4.1.1
Razumeti I
prepoznati
ulogu I
potencijal
T&CM
· T&CM prakse I praktičari prepoznati I
analizirani od strane država članica I
nacionalni profil osmišljen za T&CM.
· T&CM propisi I programi
ustanovljeni od strane Vlade.
· Broj država članica koje
prijavljuju
nacionalne/pokrainske/
državne propise za
T&CM.
Broj država članica koje prijavljuju povećane državne/javne fondove za istraživanja u oblasti T&CM.
4.1.2
Osnažiti bazu
znanja, sakupiti
dokaze i održati
resurse
· Osnažena generacija znanja, saradnja
I održiva primena TM resursa.
4.2
Osnažiti sigurnost
kvaliteta,
bezbednost,
pravilnu primenu I
efikasnost T&CM
regulativom za
proizvode, prakse
I praktičare.
4.2.1
Prepoznava
nje uloge I
neophodnost
i regulacije
proizvoda
· Uspostaviti I implementirati nacionalnu
regulativu za T&CM proizvode,
uključujući I registraciju.
· Osnaživanje nadzora bezbednosti
T&CM proizvoda I T&CM terapija.
· Tehničke smernice I metologija
razvijene za evaluaciju bezbednosti,
efikasnosti I kvaliteta T&CM.
· Broj država članica koje
prijavljuju nacinalnu
regulativu za T&CM
proizvode.
· Broj država članica koje
prijavljujunacionalnu/pokr
ainsku/državnu regulativu
za T&CM praksu
Broj država članica koje
prijavljuju
nacionalnu/pokrainsku/dr
žavnu
regulativu/registraciju
T&CM praktičara.
4.2.2
Prepoznavanje
I razvijanje
regulative
prakse I
praktičara za
T&M edukaciju I
obuku, razvoj
veština, usluga
I terapija
· Standardi za T&CM proizvode, prakse
I praktičare razvijene od strane Vlade.
· Uspostavljanje programa
edukacije/obuke I kapaciteta
implementacije za T&CM
praktičare.
· Unapređivanje bezbednosti I efikasnosti primene T&CM.
4.3
Promocija
univerzalnog
zdravstvenog
osiguranja
integcijom T&CM
usluga u u usluge
zdravstvene
zaštite I
sopstvenu
zdvstvenu zaštitu
4.3.1
Naglasiti
potencijalni
doprinos T&CM
poboljšanju
zdravstvenih
usluga i
unapređenju
zdravlja.
· Integracija T&CM u sistem
zdravstvene zaštite.
· Unapređenje T&CM usluga
I njihove dostupnosti.
· Poboljšanje komunikacije između
praktičara konvencionalne
medicine, profesionalnih tela i
T&CM praktičara u vezi primene
T&CM.
· Broj država članica koje
prijavljuju nacionalni
plan/programe/pristupe
integracije T&CM usluga u
nacionalni sistem
zdravstvene zaštite.
· Broj država članica koje
prijavljuju projekte
edukacije
potrošača/programe
sopstvene zdravstvene
zaštite primenom T&CM.
4.3.2
Obezbediti
korisnicima
T&CM moćnost
informisanog
izbora kod
sopstvene
zdravstvene
zaštite.
· Veća svest I pristup informacijama o
pravilnoj primeni T&CM.
· Bolja komunikacija između praktičara
konvencionalne medicine I njihovih
pacijenata o primeni T&CM.
60
Reference
1. WHA62.13. Traditional medicine. In: Sixty-second World Health Assembly, Geneva,
18–22 May 2009. Resolutions and decisions, annexes. Geneva, World Health
Organization, 2009 (WHA62/2009/REC/1; http://apps.who.int/gb/ebwha/pdf_files/
WHA62-REC1/WHA62_REC1-en.pdf, accessed 3 September 2013):19–21.
2. WHO traditional medicine strategy.2002–2005.Geneva, World Health Organization,
2002 (WHO/EDM/TRM/2002.1).
3. WHO medicines strategy.2004–2007.Geneva, World Health Organization, 2004
(WHO/EDM/2004.5).
4. Continuity and change – implementing the third WHO medicines strategy: 2008–
2013.Geneva, World Health Organization, 2009 (WHO/EMP/2009.1).
5. WHA61.21. Global strategy and plan of action on public health, innovation and
intellectual property. In: Sixty-first World Health Assembly, Geneva, 19–24 May 2008.
Resolutions and decisions, annexes. Geneva, World Health Organization, 2008
(WHA61/2008/REC/1; http://apps.who.int/gb/ebwha/pdf_files/WHA61-REC1/A61_
REC1-en.pdf, accessed 3 September 2013):31–72
6. National policy on traditional medicine and regulation of herbal medicines: report of a
WHO global survey. Geneva, World Health Organization, 2005.
7. C. Traditional medicine. In: Implementation of resolutions (progress reports). Report
by the Secretariat. Geneva, World Health Organization, 2005 (A58/23; http://apps.
who.int/gb/archive/pdf_files/WHA58/A58_23-en.pdf, accessed 3 September 2013):5–
7.
8. Progress report on decade of traditional medicine in the African region. Brazzaville,
WHO Regional Office for Africa, 2011 (AFR/RC61/PR/2).
9. Roberti di Sarsina P et al. Widening the paradigm in medicine and health: person-
centred medicine as the common ground of traditional, complementary, alternative
and non-conventional medicine. In: Health care overview: new perspectives,
advances in predictive, preventive and personalised medicine. Dordrecht, Springer
Netherlands, 2012, 1: 335–353.
10. European Information Centre for Complementary & Alternative Medicine [web site].
(http://www.eiccam.eu/home.php?il=1&l=eng)
11. Barnes PM et al. Complementary and alternative medicine use among adults and
children: United States, 2007. Hyattsville, MD, National Center for Health Statistics,
2008 (National health statistics reports, No. 12).
12. [Analysis of the economic status of the medical industry in 2012] (in Chinese). Place
of publication, National Development and Reform Commission of China, 2013
(http://www.sdpc.gov.cn/gyfz/gyfz/t20130228_530336.htm).
13. The regional strategy for traditional medicine in the Western Pacific (2011–2020).
Manila, WHO Regional Office for the Western Pacific, 2012.
61
14. Nahin RL et al. Costs of Complementary and Alternative Medicine (CAM) and
Frequency of Visits to CAM Practitioners: United States, 2007. National health
statistics reports, No. 18. Hyattsville, Maryland: National Center for Health Statistics,
2009.
15. Australian social trends, 2008: complementary therapies. Sydney, Australian Bureau
of Statistics, 2008 (Report No. 4102.0; http://www.abs.gov.au/AUSSTATS/[email protected]/
Lookup/4102.0Chapter5202008, accessed 3 September 2013).
16. [Report of a survey on T&CM basic situation in 2009] (in Chinese). Place of
publication, State Administration of Traditional Chinese Medicine. 2011.
17. Lao Ministry of Health and World Health Organization. Health Service Delivery Profile,
Lao PDR, 2012. Compiled in collaboration between WHO and Ministry of Health, Lao
PDR, 2012. (http://www.wpro.who.int/health_services/service_delivery_profile_laopdr.
pdf)
18. AlBedah AMN et al. The use of and out-of-pocket spending on complementary and
alternative medicine in Qassim province, Saudi Arabia. Annals of Saudi Medicine,
2013, 33(3):282–289 (http://www.annsaudimed.net/index.php/vol33/vol233iss3/576.
html).
19. Abdullahi AA. Trends and challenges of traditional medicine in Africa. African Journal
of Traditional, Complementary and Alternative Medicine, 2011, 8(Suppl.):115–123
(http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3252714/, accessed 3 September
2013).
20. Roberti di Sarsina P. The social demand for a medicine focused on the person:
the contribution of CAM to healthcare and healthgenesis. In: Evidence-based
complementary and alternative medicine, 2007, 4 (Suppl. 1):45–51 (doi:10.1093/
ecam/nem094).
21. Sharples FMC et al. NHS patients’ perspective on complementary medicine: a survey.
Complementary Therapies in Medicine, 2003, 11(4):243–248.
22. Williamson M et al. Information use and needs of complementary medicine users.
Sydney, National Prescribing Service, 2008 (http://www.nps.org.au/data/assets/pdf_
file/0010/66619/Complementary_Medicines_Report_-_Consumers.pdf).
23. WHO Guidelines on developing consumer information on proper use of traditional,
complementary and alternative medicine. Geneva, World Health Organization, 2004.
24. Chao S et al. Musculoskeletal disorders: Does the osteopathic medical profession
demonstrate its unique and distinctive characteristics? Journal of the American
Osteopathic Association, 2004, 104(4):149-155.
25. Rossignol M et al. Who seeks primary care for musculoskeletal disorders with
physicians prescribing homeopathic and other complementary medicine? Results
from the EPI3-LASER survey in France. BioMed Central (BMC) Musculoskeletal
Disorder, 2011, 12: 21-26. (http://www.biomedcentral.com/1471-2474/12/21)
26. Skovgaard L et al. Use of Complementary and Alternative Medicine among People
with Multiple Sclerosis in the Nordic Countries. Autoimmune Diseases, 2012: 841085,
Published online 2012 December 11. doi: 10.1155/2012/841085
(http://pubmedcentralcanada.ca/pmcc/articles/PMC3529905/).
62
27. Zhang Q et al. The importance of traditional Chinese medicine services in health care
provision in China. Universitas Forum, 2011, 2(2): 1-8.
28. Self-health care in the context of primary health care: report of the regional
consultation, Bangkok, Dear New Delhi, WHO South-East Asia Regional Office
(SEARO), 2009.
29. Report of WHO interregional workshop on the use of traditional medicines in primary
health. Mongolia, World Health Organization,2007.
30. Korthals-de Bos IBC et al. Cost effectiveness of physiotherapy, manual therapy, and
general practitioner care for neck pain: economic evaluation alongside a randomised
controlled trial. British Medical Journal, 2003, 326: 911–916.
31. Kooreman P, Baars EW. Patients whose GP knows complementary medicine tend
to have lower costs and live longer. European Journal of Health Economics, 2012,
13(6):769–776.
32. AYUSH in India. New Delhi, Department of Ayurveda, Yoga & Naturopathy, Unani,
Siddha and Homoeopathy (AYUSH), 2010 (http://www.indianmedicine.nic.in/index1.
asp?lang=1&linkid=18&lid=42).
33. Report of the Steering Committee on AYUSH for 12th Five Year Plan (2012–17). New
Delhi, Ministry of Health and Family Welfare Planning Commission, 2011.
34. Von Ammon K et al. Complementary and Alternative Medicine Provision in Europe
– First Results Approaching Reality in an Unclear Field of Practices. Forschende
Komplementärmedizin, 2012, 19 (suppl 2): 37-43.
35. Wiesener S et al. Legal Status and Regulation of Complementary and Alternative
Medicine in Europe. Forschende Komplementärmedizin, 2012, 19 (suppl 2): 29-36.
36. Government of Singapore. Traditional Chinese Medicine Practitioners Act, Chapter
333a, Section 14 (4), Traditional Chinese Medicine Practitioners (Registration of
Acupuncturists) Regulations. Singapore, 23 February 2001 (http://statutes.agc.gov.
sg/aol/search/display/view.w3p;page=0;query=CompId%3Afb13d2d4-0969-4ce7-
bfc8-09cf953d4d83%20ValidTime%3A20120107000000%20TransactionTime%3A20
120107000000;rec=0).
37. Techadamrongsin Y et al (eds). Development of traditional Chinese medicine in
Thailand. Bangkok, Union of Agriculture Cooperatives in Thailand Printing, 2011.
38. Chinese Medicine Council of Hong Kong (CMCHK). Regulation of Chinese medicine
practitioners [online database] (http://www.cmchk.org.hk/cmp/eng/#main_rcmp.htm,
accessed 01/08/2013).
39. World Health Organization, World Intellectual Property Organization and World
Trade Organization. Promoting Access to Medical Technologies and Innovation –
Intersections between public health, intellectual property and trade. Geneva, WHO-
WIPO-WTO, 2012.
40. World Health Organization. 65th World Health Assembly (WHA), 2012: Address by Dr
Margaret Chan, Director-General, to the Sixty-fifth World Health Assembly (A65/3, 21
May 2012).
41. World Health Organization. 132th session of WHO Executive Board: Draft twelfth
general programme of work. EB132/26, 21 December 2012. (http://apps.who.int/gb/
ebwha/pdf_files/EB132/B132_26-en.pdf)
63
42. World Health Organization. Legal status of traditional medicine and complementary/
alternative medicine: a worldwide review: WHO/EDM/TRM/2001.2. Geneva, World
Health Organization, 2001.
43. Moschik EC et al. Usage and Attitudes of Physicians in Japan Concerning
Traditional Japanese Medicine (Kampo Medicine): A Descriptive Evaluation of a
Representative Questionnaire-Based Survey. Evidence-Based Complementary
and Alternative Medicine, 2012. Volume 2012, Article ID 139818, 13 pages,
doi:10.1155/2012/139818.
44. Government of Japan, Ministry of Health, Labour and Welfare (MHLW). Annual
Health, Labour and Welfare Report 2011–2012. Ministry of Health, Labour and
Welfare, Japan, 2012. (http://www.mhlw.go.jp/english/wp/wp-hw6/dl/02e.pdf)
45. Chan M. Address at the WHO Congress on Traditional Medicine, Beijing, November
2008. Geneva, World Health Organization, 2008. (http://www.who.int/dg/
speeches/2008/20081107/en/index.html#)
46. Government of China, National Bureau of Statistics of China. China Statistical
Yearbook 2011: Chinese Medicine (1987-2010). The State Administration of
Traditional Chinese Medicine, China. (http://www.satcm.gov.cn/1987-2010/start.htm)
47. Frass M et al. Use and Acceptance of Complementary and Alternative Medicine Among
the General Population and Medical Personnel: A Systematic Review. The Ochsner
Journal, 2012, 12(1): 45-56.
48. Swiss Confederation. Fünf Methoden der Komplementärmedizin werden unter
bestimmten Bedingungen während sechs Jahren provisorisch vergütet (Five CAM
methods eligible for reimbursement under specific conditions for a provisional period
of six years). Bundesamt für Gesundheit (press release), Swiss Confederation,
12.01.2011 (www.bag.admin.ch/aktuell/00718/01220/index.html?lang=de&msg-
id=37173).
49. European Commission for Homeopathy (ECH). Report on Swiss Report on the
Complementary Medicine Evaluation Programme (PEK). European Committee
for Homeopathy (ECH), 2005. (http://www.portalhomeopatia.com.br/documentos/
Report%20on%20PEK%20study.pdf, accessed 31/7/2013).
50. Sundberg T et al. Towards a model for integrative medicine in Swedish primary care.
BMC Health Services Research 2007, 7: 107 (http://www.biomedcentral.com/1472-
6963/7/107).
51. Rawlins M. De testimonio: on the evidence for decisions about the use of therapeutic
interventions (Harveian Oration). Lancet, 2008, 372: 2152-61.
52. European Commission (EC). Directive 2011/24/EU of the European Parliament and
of the Council of 9 March 2011 on the application of patients’ rights in cross-border
healthcare (http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2011:088:00
45:0065:EN:PDF).
64
·
·
·
·
·
·
·
·
·
·
·
·
Aneks A – Odabrani primeri značajnih T&CM inicijativa u regiji/državi
WHO Regija Odabrani primeri značajnih T&CM inicijativa
Afrika U WHO Afričkoj regiji, progres je načinjen u razvoju propisa I edukaciji praktičara. Broj
afričkih zemalja sa nacionalnim T&CM poropisima povećao se sa 8 1999/2000. na 39 2010.
godine, a onih sa nacionalnim T&CM strateškim planomporastao je sa 0 na 18 zemja.
Czakonski okviri na nivou države porasli su sa 1 2010. na 28 2010. godine, uključujući
različite instrumente kao što su etički kodeks I zakonski okvir za T&CM praktičare. Do 2010.
godine osam država je institucionalizovalo programe obuke za T&CM praktičare, a 13
država razvilo je programe obuke za studente medicinskih nauka I T&CM (1).
Od 2003., države u afričkoj regiji organizuju jednom godišnje Dan afričke tradicionalne
medicine. Praktičari tradicionalne medicine, praktičari konvencionalne medicine, naučnici,
nevladine organizacije (NVO) I druge zainteresovane strane udružuju se u aktivnosti kao
što su izložbe, debate, simpozijumi, seminari, panel diskusije I kulturne manifestacije. Ovi
događaji podigli su profil T&CM I svest o njenim aktivnostima. 2010. godine neke države su
institucionalizovale Nedelju nacionalne tradicionalne medicine (1).
Do 2010., 22 države su sprovele istraživanje o tradicionalnoj medicini za malariju,
HIV/SIDU, srpastu anemiju, dijabetes I hipertenziju koristeći WHO smernice. Nakon toga su
četiri države uključile tradicionalnu medicinu u svoju Nacionalnu Osnovnu listu lekova (1).
Dvanast država izdalo je dozvolu za stavljanje T&CM u promet, varirajući od tri proizvoda u Kamerunu I Kongu do
preko 1000 u Gani I Nigeriji.
Sastavljene su smernice za zaštitu prava intelektualne svojine (IPR) I znanja iz tradicionalne
medicine (TMK). Do 2010., šest država je imalo nacionalne alate za zaštitu IPR I TMK dok
1999/2000. nije imala nijedna. Osam država ustanovilo je bazu podatakao praktičarima
tradicionalne mediciupu biološkim resursima (1).
Alati za obuku razvijeni su za studente medicinskih nauka I praktičare tradicionalne medicine (AFRO, 2011).
Amerika Brazil:
Ministarstvo zdravlja u Brazilu razvilo je nacionalnu politiku za integrativnu i
komplementarnu praksu koja je “implementirana iz političkih, tehničkih, ekonomskih,
socijalnih i kulturalnih razloga”. Preuzeto sa http://bvsms.saude.gov.br/bvs/publicacoes/
pnpic_access_expansion_initiative.pdf).
Kanada:
Broj relevantnih propisa, regulatornih i povezanih pitanja i aktivnosti mogu se videti na
portalu Vlade Kanade “Health Canada”: http://www.hc-sc.gc.ca/dhp-mps/ prodnatur/index-
eng.php.
Sveobuhvatni zakonski okvir za prirodne proizvode uključujući biljne i preparate
tradicionalne medicine uvedeni su u Kanadi (http://www.hc-sc.gc.ca/dhp-mps/
prodnatur/nhp-new-nouvelle-psn-eng.php, preuzeto 3. avugusta 2013).
Sjedinjene Američke Države:
U SAD-u su preduzeti koraci za osnaživanje sprovođenja regulatornog okvira za dijetetske
suplemente posebno u vezi sa Dobrim proizvodnim praksama i izveštajima o neželjenim
efektima.(http://www.fda.gov/food/guidancecomplianceregulatoryinformation/
guidancedocuments/die tarysupplements/ucm257563.htm, preuzeto 10. avugusta 2012)
Kancelarija za dijetetske suplemente, Nacionalnog instituta za zdravlje (NIH), uložila je značajne resurse
u razvoj validnih analitičkih metoda i referentnog materijala kao smernice za zainteresovane strane o
Sigurnosti kvaliteta (QA)/Kontroli kvaliteta (QC) dijetetskih suplemenata u programu Analitičkih
metoda/Referentnog materijala (AMRM)
(http://ods.od.nih.gov/Research/AMRMProgramWebsite.aspx).
FTC (Federalna komisija za trgovinu) objavila je vodič i nadzor komercijaln ih reklama
dijetetskih suplemenata, uključujući i biljne (http://business.ftc.gov/ documents/bus09-
dietary-supplements-advertising-guide-industry).
65
·
·
·
·
·
·
·
Istočni
Mediteran U regiji Istočnog Mediterana (EMR), 15 država članica koristi različite oblike T&CM. 7
država članica ustanovilo je nacionalnu politiku za T&CM do 2010., a 3 je objavilo da je
nacionalna politika za T&CM osmišljena. 7 država članica objavilo je da ima nacionalnu
regulativu za T&CM. Savet arapskih ministara zdravlja diskutuje o projektu harmonizacije
zakona o tradicionalnoj, komplementarnoj I alternativnoj medicini arapskih zemalja. Decembra 2011. Konferncija regulatornih organa za lekove Istočnog Mediterana odnosila
se na regulatornu harmonizaciju, uključujući I T&CM. 5 država članica objavilo je da ima
regulative za praktičare, sa eksplicitnim regulativama za različite discipline, kao što su
akupunktura, ajurveda, homeopatija I biljna medicina u 4 od njih. Ujedinjeni Arapski Emirati
napravili su značajni progres u regulativi za T&CM praktičare1.
Saudijska Arabija:
Saudijska Arabija je naglasila problem lako dostupnih negulisanih biljnih proizvoda.
Saudijska administracija za hranu i lekove (SFDA) uzeće u obzir registraciju biljnih
proizvoda koji sadrže 1-5 komponenti biljne medicine, ali nijedan biljni proizvod koji sadrži
više od pet komponenti1.
Evropa Evropska unija:
Trogodišnja panevropska istraživačka mreža, CAMbrella (www.cambrella.eu), ima za cilj
evaluaciju uslova za podršku primene T&CM u Evropi i razvoj nacrta za buduća evropska
istraživanja u oblasti T&CM. CAMbrella obuhvata 16 akademskih istraživačkih grupa iz 12
evropskih zemalja, a njena najveća otkrića predstavljena su na Evropskom parlamentu u
novembru 2012 (2).
T&CM zakonodavstvo počinje da se razvija sa namerom da se usvoji harmoničan pristup
regulaciji biljnih preparata širom Evropske Unije (Association of the European Self-
Medication Industry (AESGP), Zakonski i regulatorni okvir za biljnu medicinu, 2010)
(http://www.self-medication.org/publications/countryProfiles.asp).
Belgija:
Detaljne informacije dostupne su za homeopatiju, akupunkturu, osteopatiju i kiropraktiku,
uključujući naučnu literaturu, ankete populacije, obrasce upotrebe preparata, sociološke
aspekte, prakse, zakonski okvir, obuku, profesionalnu organizaciju, udruženja pacijenata i
nadoknadu troškova (3).
Švajcarska:
Švajcarska Vlada istražuje da li se T&CM može pokazati vrednim u osiguravanju zdravstvenih
troškova (4). Vlada Švajcarske je objavila Procenu zdravstvene tehnologije (HTA) (5).
Italija:
Studja “Istraživanja o isplativosti tradicionalne/komparativne medicine u lombardijskoj regiji
– Italija” iz 2012. pokazuje da je ušteda troškova kod podalic malposition i porođajnih bolova
bar 24.2% i 108.8 evra u poređenju sa procedurama konvencionalne medicine
(http://www.regione. lombardia.it/cs/Satellite).
66
Reference
1. World Health Organization. Progress report on decade of traditional medicine in the
Africa region. Brazzaville, WHO African Region (AFRO), AFR/RC61/PR/2, 5 July 2011.
2. Weidenhammer W et al. EU FP7 Project ‘CAMbrella’to Build European Research Network
for Complementary and Alternative Medicine. Forschende Komplementärmedizin
2011, 18(2): 69-76 (doi: 10.1159/000327310).
3. De Gendt T et al. Homeopathy: state of affairs in Belgium. Brussel, Federaal
Kenniscentrum voor de Gezondheidszorg/Centre fédéral d’expertise des soins de
santé Belgium, 2011 (supplement). Report No.: KCE rapporten 154S
4. Dacey, Jessica. Alternative therapies are put to the Test. International service of the
Swiss broadcasting service. January 14, 2011 (http://www.swissinfo.ch/eng/swiss_
news/ Alternative_therapies_are_put_to_the_test.html?cid=29242484, retrieved 1
August 2013).
5. Bornhöft G, Matthiessen PF, eds. Homeopathy in health care – effectiveness,
appropriateness, safety, costs. An HTA report on homeopathy as part of the Swiss
Complementary Medicine Evaluation Programme. Heidelberg, Springer Verlag, 2011
6. World Health Organization. Development of traditional medicine in the South-East
Asia Region (communication with WHO). New Delhi, WHO South-East Asia Regional
Office (SEARO), progress report, 2012.
7. World Health Organization. Development of a regional framework on public health,
innovation and intellectual property: report of a regional consultation. New Delhi, India,
WHO South-East Asia Regional Office (SEARO), April 2011.
8. World Health Organization. The Regional Strategy for Traditional Medicine in the
Western Pacific (2011–2020). Manila, WHO Western Pacific Regional Office, 2012.
9. Australian social trends, 2008: complementary therapies. Sydney, Australian Bureau
of Statistics, 2008 (Report No. 4102.0; (http://www.abs.gov.au/AUSSTATS/[email protected]/
Lookup/4102.0Chapter5202008, accessed 3 September 2013).
67
Aneks B – Informacije o izabranim globalnim T&CM
organizacijama
NVO Aktivnosti
Svetska federacija
hidroterapije I
klimatoterapije
(FEMTEC) (1)
Progres:
• U mnogim evropskim zemljama, hidroterapija (HT) se uveliko koristi, a terapije su uključene
u nacionalni sistem zdravstvene zaštite. Ove zemlje imaju regulativu o primeni HT I specifične
programe edukacije.
• U severnoj Africi I jugoistočnoj Aziji, HT je deo duge tradicije, a sve veći zahtevi vode ka razvoju zakonodavstva I regulativa.
• U mnogim latinoameričkim zemljama, ministarstva zdravlja prepoznaju HT.
Izazovi:
• U nekoliko zemalja, HT se smatra ili komplementarnom medicinom bez mogućnosti
refundacije ili vrstom velnes aktivnosti. Pokazalo se da je komplikovano evaluirati efikasnost
HT. ovo ograničava mogućnosti organa da odvoje fond za ove terapije, kao I mogućnost
korisnika da dobiju informacije o HT. istraživanja su uglavnom ograničena na evropske studije.
Svetska Federacija
udruženja
akupunkture I
moksibustije
(WFAS)
Progres:
• Prema rezultatima ankete sprovedene od strane Svetske Federacije udruženja akupunkture
I moksibustije, akupunktura se primenjivala u 183 od 202 anketirane države. Od 192 države
Ujedinjenih Nacija, 178 (93%) praktikuje akupunkturu, a 59 ima organizacije koje se tiču
akupunkture.
• Zakonodavstvo: u mnogim državama, parcijalno ili celokupno osiguranje na raspolaganju je
za akupunkturu. Između 1998-2000., nivo pokrića od osiguranja za akupunkturu poraslo je sa
12% na 17%.
• Edukacija: nekoliko država nude kurseve I različite diplome iz akupunkture. Sve više I više
država usvaja oficijelni sistem licenciranja za praktičare akupunkture, što
podrazumevaakademsku obuku, ispit I registraciju. Između 2002-2011., 91 medicinski koledž
u SAD-u integrisao je komparativnu I alternativnu medicinu u svoj obavezni kurikulum za
konvencionalnu medicinu.
Izazovi:
• Akupunktura još uvek nije postigla isti status sa konvencionalnom medicinom u nekim zemljama, a često je samo lekarima konvencionalne medicine dozvoljeno da praktikuju akupunkturu.
• Nedostaju mđunarodni standardi za akupunkturu.
• There is a dearth of evidence due to scarce funding for scientific research on acupuncture.
• Associated practices like moxibustion and blood-letting are disappearing.
Svetska federacija
kiropraktičara (WFC)
(3)
Progres:
• Od 2000., kiropraktičarska profesija proširila se iz Severne Amerike I Velike Britanije po
celom svetu, zahvaljujući novim edukativnim programima, zakonodavstvu za regulaciju
profsije I WHO publikacijama. Uobičajeni međunarodni standardi s održavaju, I u
obrazovnom I pravnom polju, zahvaljujući podršci međunarodnih asocijacija.
• Povećan broj diplomiranih kiropraktičara I veći broj fondova u Evropi I Severnoj Americi rezultirali su većim brojem mogućnosti za istraživanja I većom bazom dokaza.
• Značajni koraci preduzeti su u cilju poboljšanja saradnje I integracije između kiropraktičara I profesionalaca konvencionalne medicine.
Izazovi:
• U zemljama gde ova praksa nije regulisana, ostali praktičari nude usluge kiropraktike.
• Fondovi su generalno ograničeni na edukaciju I istraživanja.
68
Svetska federacija
udruženja kineske
medicine (WFCMS)
(4)
Progres:
• Kineska medicina se proširila na više od 100 zemalja I prerasta u međunarodnu industriju.
Postoji oko 100 000 klinika kinesk medicine, oko 300 000 praktičara kineske medicine I ne
manje od 1000 od obrazovnih instituta kineske medicine širom sveta.
• Od različitih modela kineske medicine, akupunktura je najviše korišćena u svetu. U SAD-u je stekla legalni status u 43 države.
• U samoj Kini, kineska medicina nacionalno I lokalno integrisana u sistem zdravstvene zaštite:
iz Vladine perspektive kineska medicina I konvencionalna medicina imaju isti status. Izvoz
proizvoda kineske medicine registruje konstantan porast od 1999.
Izazovi:
• U nekim zemljama, nacionalni regulatorni okvir sada zahtva da proizvodi kinesk medicine prodaju samo kao zdrav proizvod ili ne-lekovita namirnica.
• Kineska medicina još uvek treba da dobije legalan status u nekim državama.
Međunarodna
alijansa za
osteopatiju
(OIA) (5)
Progres:
• Osteopatija se trenutno koristi u preko 80 zemalja: procenjuje se da ima oko 120 000 osteopata I osteopata-lekara, što je dvostruko veća cifra u odnosu na deset godina ranije.
• U SAD-u, broj osteopata-lekara porastao je za 73% između 2000-2012.: oni čine više od 6,5% svih lekara.
• Postoji značajan porast u broju univerziteta I koledža koji nude I obuku iz osteopatije, kao I studenata koji pohađaju takve kurseve.
• Povećane su I regulative za praktičare.
• Osteopatija se delimično finansira u nacionalnom sistemu zdravstvene zaštite.
Reference
1. FEMTEC/FORST, 2013: Communication to WHO from the World Federation of Hydrotherapy
(FEMTEC) and Climatotherapy and FORST Foundation (FORST) in May/2013.– unpublished data
unavailable to audience.
2. WFAS, 2013: Communication to WHO from the World Federation of Acupuncture-Moxibustion
Societies (WFAS) in March/2013.– unpublished data unavailable to audience.
3. WFC, 2012: Communication to WHO from the World Federation of Chiropractic (WFC) in
February/2012.– unpublished data unavailable to audience.
4. WFCMS, 2013: Communication to WHO from the World Federation of Chinese Medicine Societies
(WFCMS) in December/2012.– unpublished data unavailable to audience.
5. OIA, 2013: Communication to WHO Osteopathic International Alliance (OIA) in April/2013. –
unpublished data unavailable to audience.
69
Aneks C – Izabrane WHO publikacije o T&CM
Od maja 2013., koriste se sledeće skraćenice kojima se ukazuje na
dostupnost izdanja na različitim jezicima:
[A] arapski; [C] kineski; [F] francuski; [R] ruski; [S] španski.
Zvezdica * ukazuje da je izdanje u pripremi.
Boldovan tekst ukazuje da su publikacije na različitim jezicima dostupne od
2002.
Politika
Politika – smer i strategija
WHO Strategija za tradicionalnu medicinu 2014-2023, WHO, Ženeva.
WHO Western Pacific Regional Strategy on traditional medicine: 2011–2020.
Manila, WHO Regional Office for the Western Pacific, 2012. (ISBN 978 92 9061 559 0)
Development of traditional medicine in the South-East Asia region: Report
of a regional consultative meeting. Pyongyang, Democratic People’s Republic of Korea, 22-24 June 2005. WHO Regional Office for South- East Asia, New Delhi, 2005. (referenca dokumenta SEA-Trad.Med.84).
WHO Policy Perspectives on Medicines, Traditional Medicine - Growing
Needs and Potential. Geneva, WHO, 2002. (referenca dokumenta WHO/ EDM/2002.4) [A], [C], [F], [R], [S]
The WHO Traditional Medicine Strategy 2002–2005. geneva, WHO, 2002.
(referenca dokumenta WHO/EDM/TRM/ 2002.1) [A], [C], [F], [R], [S]
Promoting the role of traditional medicine in health systems: A strategy for the African region Harare, WHO Regional Office for Africa, Harare, 2001 (referenca dokumnta AFR/RC50/9).
Apia Action Plan on Traditional Medicine in the Pacific Island Countries, Manila,
WHO Regional Office for the Western Pacific, 2001.
Development of National Policy on Traditional Medicine. Manila, WHO Regional Office for the Western Pacific, 2000.
The Promotion and Development of Traditional Medicine: Report of a WHO
Meeting. Geneva, WHO, 1978 (WHO tehnička serija, No. 622).
Nacionalna politika i nadzor regulativa
National policy and regulation of traditional medicine: report of the second WHO global survey. Geneva, WHO (u pripremi).
Regulatory situation of manual therapies; a worldwide review. geneva,
WHO, (u pripremi)).
National policy on traditional medicine and regulation of herbal medicines: report of a WHO global survey. Geneva, WHO, 2005 (ISBN 92 4 159323 7).
70
Legal status of traditional medicine and complementary/alternative medicine: a worldwide review. Geneva, WHO, 2001 (referenca dokumenta WHO/EDM/ TRM/2001.2). [F]*, [R], [S]*
Traditional Health Systems in Latin America and the Caribbean: Baseline
Information. Washington, Pan American Health Organization/WHO, 2000. Regulatory Situation of Herbal Medicines: a worldwide review. Geneva, WHO,
1998 (referenca dokumenta WHO/TRM/ 98.1). [F], [S] PROMOCIJA I OČUVANJE ZNANJA IZ TRADICIONALNE MEDICINE
Report of the Inter-Regional Workshop on Intellectual Property Rights in the Context of Traditional Medicine, Bangkok, Thailand, 6-8 December 2000. Geneva, WHO, 2001 (referenca dokumenta WHO/EDM/TRM/ 2001.1).
Kvalitet, bezbednost i efikasnost
BILJNI PREPARATI – KVALITET I BEZBEDNOST
WHO guidelines on good processing practices for herbal medicines. geneva, WHO, (u pripremi).
WHO guidelines on safety management of toxic medicinal plants and
monographs on selected toxic medicinal plants. Geneva, WHO (u pripremi).
WHO guidelines on selection of substances of herbal origin for quality
control of herbal medicines. Geneva, WHO (u pripremi). Quality control methods for herbal materials (dopunjeno izdanje iz 1998.).
Geneva, WHO, 2011 (ISBN 978 92 4 150073 9). Safety issues in the preparation of homoeopathic medicines. geneva, WHO,
2010 (ISBN 978 92 4 159884 2). WHO guidelines on assessing quality of herbal medicines with reference to
contaminants and residues. Geneva, WHO, 2007 (ISBN 978 92 4 159444 8). [F]*, [S]*
WHO guidelines on good manufacturing practices (GMP) for herbal medicines.
Geneva, WHO 2007 (ISBN 92 4 154627 1). WHO good agricultural and collection practices (GACP) monograph on
Artemisia annua L. Geneva, WHO, 2006 (ISBN 978 92 4 159443 1). [C] Good manufacturing practices: Updated supplementary guidelines for the
manufacture of herbal medicines. annex 3 of WHO expert committee on Specifications for Pharmaceutical Preparations, Fortieth report (WHO Technical Report Series, No. 937). Geneva, WHO, 2006 (ISBN 92 4 120937 2).
WHO Guidelines on good agricultural and collection practices (GACP) for
medicinal plants. Geneva, WHO, 2003 (ISBN 92 4 154627 1). [A], [C], [F],
[R], [S]
71
Basic tests for drugs: pharmaceutical substances, medicinal plant materials and dosage forms. Geneva, WHO, 1998 (ISBN 92 4 154513 5). [A], [C], [F], [R], [S]
Quality control methods for medicinal plant materials. Geneva, WHO, 1998 (ISBN
92 4 154510 0).
Good Manufacturing Practices: Supplementary Guidelines for the Manufacture of Herbal Medicinal Products. Annex 8 of WHO Expert Committee on Specifications for Pharmaceutical Preparations. Thirty-fourth Report (WHO Technical Report Series, No. 863). Geneva, WHO, 1996 (ISBN 92 4 120863 5).[F], [S]
BILJNI PREPARATI - REGULATIVA
WHO monographs on selected medicinal plants commonly used in Newly Independent States. Geneva, WHO, 2010 (ISBN 978 92 4 159772 2), (ISBN 978 92 4 459772 9). [R]
WHO monographs on selected medicinal plants. Volume 4. geneva, WHO,
2009 (ISBN 978 92 4 154715 5).
WHO monographs on selected medicinal plants. Volume 3. geneva, WHO, 2007 (ISBN 978 92 4 154702 4).
Guidelines on minimum requirements for the registration of herbal medicinal
products in the Eastern Mediterranean Region [a report of the first regional workshop on regulation of herbal medicines, Teheran, Iran, 14-17 December 2002 and the second regional workshop on regulation of herbal medicines, Abu Dhabi, United Arab Emirates, 7-9 June 2003]. Cairo, WHO regional Office for the Eastern Mediterranean, Cairo, 2006 (referenca dokumenta WHO-EM/EDB7048/E).
Report: Regional meeting on traditional medicine and herbal medicines,
Guatemala City, Guatemala, 18 - 20 February 2003. Washington DC, WHO Regional Office for Americas, 2005. [S]
WHOguidelinesonsafetymonitoringofherbalmedicinesinpharmacovigilance
systems. Geneva, WHO, 2004 (ISBN 92 4 159221 4). [C]*, [F]*, [S]*
Guidelines for the regulation of herbal medicines in the South-East Asia Region [a report on the regional workshop on the regulation of herbal medicines]. New Delhi, WHO Regional Office for South-East Asia, 2004 (referenca dokumenta SEA-Trad. Med. -82).
Guidelines on registration of traditional medicines in the WHO African
Region [a report on the first regional workshop on regulation of traditional medicines, Johannesburg, South Africa, 1-3 April 2003 and the second regional workshop on regulation of traditional medicines, Madrid, Spain, 13-14 February 2004]. Brazaville, WHO Regional Office for Africa, 2004 (referenca dokumenta AFR/TRM/04.1).
Report of WHO workshop on registration of herbal medicines in the European
Region, Yerevan, Armenia, 22-24 September 2003, copenhagen, WHO Regional Office for Europe, 2004 (referenca dokumenta WHO/EDM/ TRM/2004.1). [R]
72
WHO monographs on selected medicinal plants. Volume 2. geneva, WHO, 2002 (ISBN 92 4 154537 2).
General Guidelines for Methodologies on Research and Evaluation of Traditional
Medicine. Geneva, WHO, 2000 (referenca dokumenta WHO/EDM/ TRM/2000.1). [F], [R], [S]
WHO monographs on selected medicinal plants. Volume 1. Geneva, WHO, 1999
(ISBN 92 4 154517 8). Guidelines for the Assessment of Herbal Medicines. Annex 11 of WHO Expert
Committee on Specifications for Pharmaceutical Preparations. Thirty-fourth Report. Geneva, WHO, 1996 (WHO Technical Report Series, No. 863). [F], [S]
Metodologija istraživanja I kliničke studije
Key technical issues on safety of herbal medicines with reference to interaction with other medicines. Geneva, WHO (u pripremi).
Traditional medicines: review and analysis of reports of controlled clinical
studies. Geneva, WHO (u pripremi). Clinical studies in traditional medicine: Key technical issues on
methodologies. Geneva, WHO (u pripremi). Guidelines on clinical study of traditional medicines in WHO African Region.
Brazaville, WHO Regional Office for Africa, 2004 (document reference AFR/TRM/04.4), WHO (referenca dokumenta AFR/TRM/04.4).
SARS: clinical trials on treatment using a combination of Traditional Chinese
medicine and Western medicine. Geneva, WHO, 2004 (ISBN 92 4 154643 3). [C]
Acupuncture: Review and analysis of reports on controlled clinical trials.
Geneva, WHO, 2002 (ISBN 92 4 154543 7). General Guidelines for Methodologies on Research and Evaluation of Traditional
Medicine. Geneva, WHO, 2000 (referenca dokumentaWHO/EDM/ TRM/2000.1). [F], [R], [S]
Traditional and Modern Medicine: Harmonizing the two approaches. Manila, WHO
Regional Office for the Western Pacific, 2000. Guidelines for Clinical Research on Acupuncture. Manila, WHO Regional Office
for the Western Pacific, 1995 (WHO Regional Publications, Western Pacific Series No. 15).
Research Guidelines for Evaluating the Safety and Efficacy of Herbal Medicines.
Manila, WHO Regional Office for the Western Pacific, 1993. Clinical Evaluation of Traditional Medicines and Natural Products. Report of a WHO
Consultation on Traditional Medicine and AIDS, Geneva, 26-28 September 1990.Geneva, WHO, 1990 (referenca dokumenta WHO/TRM/GPA/90.2).
In Vitro Screening for Anti-HIV Activities. Report of an Informal WHO Consultation
on Traditional Medicine and AIDS, Geneva, 6-8 February 1989. Geneva, WHO, 1989 (referenca dokumenta WHO/GPA/BMR/89.5).
73
Pristupačnost
ČUVANJE I KONZERVACIJA LEKOVITIH BILJAKA Dopunjeno izdanje: WHO/IUCN/WWF/TRAFFIC Guidelines on the Conservation of Medicinal Plants. WHO, IUCN, WWF, TRAFFIC (u pripremi).
Medicinal Plants in Papua New Guinea. Manila, WHO Regional Office for the
Western Pacific, 2009 (ISBN 978 92 9 061249 0).
WHO good agricultural and collection practices (GACP) monograph on Artemisia annua L. Geneva, WHO, 2006 (ISBN 978 92 4 159443 1). [C]
WHO Guidelines on good agricultural and collection practices (GACP) for
medicinal plants. Geneva, WHO, 2003 (ISBN 92 4 154627 1). [A], [C], [F], [R], [S]
Medicinal plants in the Republic of Korea. Manila, WHO Regional Office for the
Western Pacific, 1998 (WHO Regional Publications, Western Pacific Series No. 21).
Medicinal plants in the South Pacific. Manila, WHO Regional Office for the Western
Pacific, 1998 (WHO Regional Publications, Western Pacific Series No. 19).
WHO/IUCN/WWF Guidelines on the Conservation of Medicinal Plants. Gland, Switzerland, IUCN, 1993 (ISBN 2 8317 0136 8). [F], [S]
Natural Resources and Human Health: Plants of Medicinal and Nutritional Value.
Proceedings of the First WHO Symposium on Plants and Health for All: Scientific Advancement. Kobe, Japan, 26-28 August 1991. Amsterdam, Elsevier, 1992.
Conservation of Medicinal Plants. Proceedings of an International Consultation,
Chiang Mai, Thailand, 21-27 March 1988. Cambridge, Cambridge University Press, 1991.
Medicinal plants in Viet Nam. Manila, WHO Regional Office for the Western Pacific,
1990 (WHO Regional Publications, Western Pacific Series No. 3).
Medicinal plants in China. Manila, WHO Regional Office for the Western Pacific, 1989 (WHO Regional Publications, Western Pacific Series No. 2).
ULOGA TRADICIONALNE MEDICINE U ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI
Traditional Herbal Remedies for Primary Health care. New Delhi, WHO Regional Office for South-East Asia, 2010 (ISBN 978 92 9 022382 5).
Report of WHO interregional workshop on the use of traditional medicines
in primary health care. Geneva, WHO, 2009 (ISBN 978 92 4 159742 5) [F] (ISBN 978 92 4 259742 4), [R] (ISBN 978 92 4 459742 2), [S] (ISBN 978 92 4 159742 5)
Guidelines for the Appropriate Use of Herbal Medicines. Manila, WHO Regional
Office for the Western Pacific, 1998 (WHO Regional Publications, Western Pacific Series No. 23).
Traditional Practitioners as Primary Health care Workers. Geneva, WHO, 1995
(referenca dokumenta WHO/SHS/DHS/TRM/95.6).
74
WHO/DANIDAIntercountry Course on theAppropriate Methodology for the Selection and Use of Traditional Remedies in National Health care Programme. Report of an Intercountry Course Held in Kadoma, Zimbabwe, 26 June-6 July 1989. Geneva, WHO, 1991 (referenca dokumenta WHO/TRM/91.1).
Prospects for Involving Traditional Health Practitioners. Report of the Consultation
on AIDS and Traditional Medicine, Francistown, Botswana, 23-27 July 1990. Geneva, WHO, 1990 (referenca dokumenta WHO/TRM/GPA/90.1). [F]
The Role of Traditional Medicine in Primary Health care in China [based on an
Inter-Regional Seminar Sponsored by the WHO in Association with the Ministry of Public Health of the People’s Republic of China, 9-21 October 1985]. Geneva, WHO, 1986 (referenca dokumenta WHO/TRM/86.2).
WHO/DANIDA Training Course: the Selection and Use of Traditional Remedies in
Primary Health care. Report of an Inter-Regional Workshop Held in Bangkok, Thailand, 25 November–4 December 1985. Geneva, WHO, 1986 (referenca dokumenta WHO/TRM/86.1).
Traditional Medicine and Health care Coverage. Geneva, WHO, 1983 (reizdanje
1988).
Racionalna primena
Nomenklatura I terminologija akupunkture
WHO international standard terminologies on traditional medicine in the Western Pacific Region.), Manila, WHO Regional Office for the Western Pacific, 2007 (ISBN 978 92 9061 305 3; 978 92 9061 248 3).
Standard Acupuncture Nomenclature, 2nd ed. Manila, WHO Regional Office for
the Western Pacific, 1993. A Proposed Standard International Acupuncture Nomenclature: Report of a WHO
Scientific Group. Geneva, WHO, 1991. Report of the Working Group on Auricular Acupuncture Nomenclature. Lyon,
France, 28-30 November 1990. Geneva, WHO, 1991 (referenca dokumenta WHO/TRM/91.2).
INFORMACIJE I EDUKACIJA ZA KORISNIKE
WHO guidelines on development of consumer information on proper use of traditional, complementary and alternative medicine. geneva, WHO, 2004 (ISBN 92 4 159170 6). [C], [F]*, [S]*
Obuka I dobra praksa
Benchmarks for training in Tuina. Geneva, WHO, 2010 (ISBN 978 92 4 159968 9). [F]*, [S]*
Benchmarks for training in Nuad Thai. Geneva, WHO, 2010 (ISBN 978 92 4
159967 2). [F]*, [S]* Benchmarks for training in Osteopathy. Geneva, WHO, 2010 (ISBN 978 92 4
159966 5). [F]*, [S]*
75
Benchmarks for training in Unani medicine. Geneva, WHO, 2010 (ISBN 978 92 4 159964 1). [F]*, [S]*
Benchmarks for training in traditional Chinese medicine. geneva, WHO, 2010
(ISBN 978 92 4 159963 4). [F]*, [S]*
Benchmarks for training in Naturopathy. Geneva, WHO, 2010 (ISBN 978 92 4 159965 8). [F]*, [S]*
Benchmarks for training in Ayurveda. Geneva, WHO, 2010 (ISBN 978 92 4
159962 7). [F]*, [S]*
WHO guidelines on basic training and safety in Chiropractic. geneva, WHO, 2006 (ISBN 92 4 159371 7), [F] (ISBN 978 92 4 259371 6), [S] (ISBN 978 92 4 559371 5)
Guidelines on Basic Training and Safety in Acupuncture. Geneva, WHO, 1999
(referenca dokumenta WHO/EDM/TRM/99.1). [F], [S]
Training Package of Practitioners of Traditional Medicine. Manila, WHO Regional Office for the Western Pacific, 1999.
Guidelines for Training Traditional Health Practitioners in Primary Health care.
Geneva, WHO, 1995 (reference dokumenta WHO/SHS/DHS/TRM/95.5).
