Ljubav

5

Don Zerzan

L J U B A VVrtoglavica tehnolokog moderniteta izaziva sve jae oseanje nitavila. To svakako primeujemo u direktnom oseajnom iskustvu, ne samo na planu misli. Frederik Dejmson je jo 1984. pisao o iezavanju afektivnog iz ambijenta postmodernog drutva, o emocionalnom suavanju ili povlaenju. Opte istanjivanje i zaravnjivanje zahvatao ceo teren ljudskosti.

Nae afektivno stanje ini samo tkivo i grau naih ivota. Nema nieg to bismo mogli doiveti neposrednije od naih oseanja. To je neto konstitutivno, ono to nam daje oseaj sveta, to nas istinski povezuje sa stvarnou. Oseanja su kulturne injenice, u mnogo veoj meri nego ideje.U tom duhu Lisjen Fevr je predlagao rad na istoriji senzibiliteta (1938, 1941), a Ana Vinsent-Bifo napisala Istoriju suza (1986). Zar nae strasti ne ine samo jezgro naeg postojanja?

Svaka kultura je razvijala posebnu emocionalnu klimu; svaka politika borba je u isti mah i afektivna. To, naravno, vai i za borbu protiv stampeda civilizacije. Stvari prvo oseamo, pre nego to ih shvatimo ili u njih poverujemo; tako doivljavamo i hegemoniju i njena zlodela. ak je i Adam Smit, u svojoj prvoj knjizi, Teorija moralnog oseanja (The Theory of Moral Sentiment, 1759), u oseanjima video nit od koje se ispreda celokupno drutveno tkivo. Sve to zaista nisu neka izuzetna otkria; ipak, suvie esto se ponaamo kao da oblast afektivnog nema nikakav stvarni znaaj.Ono to nazivamo razumom i razmiljanjem samo su neto prefinjeniji izrazi naih strasti. Antonio Damasio tvrdi da svest poinje kao oseanje; veoma posebno oseanje, svakako, ali opet pravo oseanje. (1999, str. 312) Njegova knjiga napada razdvajanje na duh i telo, koje je od sutinskog znaaja za ivot u masovnom drutvu.Izloeni smo tolikim debilizujuim razdvajanjima: ljudi od prirode, rada od igre, da navedem samo neka. Sve vie se udaljavamo od fizikih senzacija, od direktnog iskustva. Oseanja su utelovljena; ali, ta se deava s kontekstom utelovljenja? Izolacija je sve vea, a drutvene spone sve slabije. Prijatelji se zamenjuju za one mrene, dok procenat jednolanih domainstava u svim razvijenim zemljama stalno raste. Gde je uopte dom? Prema Bodrijaru, subjekt iezava, a drutvo vie ne postoji.Sve to dobro oseamo, uprkos tome to dominantna kultura, liena svake dubine, nastoji da nae emocionalno jezgro svede na povrinu i tako ga izoblii po sopstvenoj slici, kao to upozorava Dejmson. To jezgro je sama naa utelovljenost, moda najjae uporite otpora. Kada ono ne bi postojalo, gorke li ironije, ne bismo se oseali toliko bolesno. Ne bismo bili tako ivo svesni prepuklog srca ove moderne praznine. Ne bismo toliko strepeli i patili.

Zbornik Afektivni preokret (2007) ve u naslovu odrava aktuelnu svest o sredinjem kulturnom znaaju emocija. Ipak, uvod komuniste Majkla Harta (koautora Imperije), slui vie kao primer dominantne paradigme nego kao korisna korekcija. Njegova leviarska posveenost industrijskom Progresu kljuni je aspekt masakra koji se sprovodi nad unutranjom prirodom. To moe biti samo problem, nikako reenje.Naa tela nose u sebi neprekidnu istoriju ljubavi i patnje; ona su neposredni svedoci svega to nas pokree. Ljubav, kako je govorio Kjerkegor, daje sav znaaj ivotu koji poznajemo. Volimo i brinemo pre nego to nauimo da bilo ta izrazimo reima. Kao to kae Martin Amis, Ljubav se dokazala kao na jedini trajni aspekt, dok se svet okree naglavake, a ekran zamrauje. (The Times, 06. 11. 2006)Ali, neuspeh ljubavi, u savremenom drutvu, toliko je oigledan i bolan; o tome, na primer, govore i romani Miela Ulebeka. Anarhistiki pisac, Tom Robins, insistira: Postoji samo jedno ozbiljno pitanje; ono glasi: Ko zna kako naterati ljubav da ostane? Moemo se slobodno sloiti s reima iz starozavetnog Propovednika, da je pravi prijatelj melem ivota. (6:16) Ali, gde su prijatelji? Opadanje prijateljskih veza u SAD poslednjih decenija dobro je dokumentovano (na primer, McPherson, Smith Lovin i Brashers, Drutvena izolacija u Americi, American Sociological Review, jun 2006).Upravo tu radikalna teorija doivljavala neuspeh ili se ak i ne oglaava. Zato je u sreditu panje udnja (ili zavoenje, kako to u jo otuenijem obliku izraava Bodrijar), a ne ljubav? Bel huks kae: Kada sa svojim vrnjacima priam o ljubavi, svi kao da se odseku od straha. (Sve o ljubavi, str. xix) Ipak, potreba za ljubavlju i dalje opstaje u ovoj duhovnoj pustinji, u ovoj kulturi sve zatvorenijoj za ljubav.Suprotnost ljubavi, naravno, nije mrnja, nego ravnodunost, taj zatitni znak postmodernog cinizma i pomodarstva. Sve do sada, svi su se klanjali ivotu podreenom proizvodnji i isuujuim vetrovima tehnokulture. Ali, treba ponovo zaroniti do najveih dubina naih odnosa, uprkos vladajuem pliaku, u kojem je sve deluje tako nestalno i na raspolaganju. Ono do ega treba doi je ljubav neostvarenog potencijala naeg afektivnog, aktuelnog bia, kako u sebi, tako i u drugima. Naravno, na tom putu ekaju nas mnogi orsokaci i klopke. Na primer, seksistike predrasude koje tako esto romantinu ljubav sateruju u granice patrijahalne, muki definisane kulture. Ili suvie izraena sklonost religiozne ljubavi da osporava svet, njena tenja da se odrekne autentine individualnosti u korist pogubnog poistoveivanja, koje pre negira nego to prihvata drugost.Ako je oseanje oblik ponaanja, ljubav je svakako oblik delovanja i temeljni mentalni proces. Ona je od kljunog znaaja za na emocionalni razvoj; od nje dobijamo snagu potrebnu za iru komunikaciju sa svetom. Ljubav oslobaa i daje smisao; ona naglaava velikodunost i darivanje; poklon kao suprotnost neumoljivoj sadanjici, kao znak pravog ivota.Lis Irigaraj odlino primeuje: Poklon nema cilj. Nema zato. Nema nameru. Dar je dat. Pre bilo kakve podele na darodavca i darivanog. Pre pojave odvojenih identiteta davaoca i primaoca. ak i pre samog poklona. (Elementarne strasti, 1982)Govoriti o onome to moe biti dato moe biti i podsetnik na ono to nam je oduzeto. Tokom 1950-ih, Lorens van der Post je bio u kontaktu s ljudima koji su sav svoj posed nosili u jednoj ruci. Pisao je o predivnom smehu Bumana, koji dolazi pravo iz stomaka, kakav nikada neete uti meu civilizovanim ljudima. (Izgubljeni svet Kalaharija, str. 244) Kakav podvig, izbrisati tu jednostavnu, a opet tako duboku radost ivljenja. Frojdov psihoanalitiki cilj bio je da neurotinu bedu promeni u normalno nezadovoljstvo: Lakanov da analitiare naui kako da budu ojaeni kao i svi ostali.Zapanjuje koliko se malo pojmovi kao to su patnja, strepnja i tuga spominju u psiholokoj literaturi (videti, Ronald Miler, Suoavanje s ljudskom patnjom, 2004). To se smatra nebitnim s teoretskog stanovita, za niz pukih simptoma, koji se mogu klasifikovati i pomou manje emocionalnih deskripcija. Simon Veil je ila u fabrike da bi bolje shvatila patnju. Fabrike su i dalje tu, ali patnja je danas, u ovom izmetenom, sintetikom drutvu, svakako postala optija. Ilejn Skeri je u muenju videla minijaturni izraz sveta ili civilizacije. (Telo u mukama, 1985, str. 38) Posttraumatski stres, koji je prvobitno bio opisivan kao posledica iskustva borbe, sada se iroko primenjuje kao dijagnoza; samo jo jedan komentar o stanju drutva koje nas svakodnevno izlae sve jaim udarcima, zapravo muenju. elis Glendining ispravno primeuje: lina trauma esto odrava traumu same civilizacije. (1994)Tvrdnja da su metalne i emocionalne bolesti glavni zdravstveni problem nacije, postale su opte mesto. Kao to primeuje Melinda Dejvis, Strepnja je u isto vreme crna kuga i obian nazeb naih dana. (Nova kultura elje, 2002, str. 66) Bilo bi korisno i kada bi se politiko izraavalo u terminima zdravlja; na primer, da li je drutveni ivot zdrav ili nezdrav? Zar to, na kraju krajeva, nije jedino bitno?Ukupna slika je, naravno, dobro poznata. Strepnja i stres podrivaju na imuni sistem; skoro 50% osoba koje pate od strepnje, pate i od teeg oblika depresije. Silovito irenje strepnje podudara se s porastom sluajeva depresije u svim industrijalizovanim zemljama (videti Pettit and Joiner, Hronina depresija, 2006). Zanimljivo je da Robert Solomon u depresiji vidi nain da se izmigoljimo stisku uvreenih vrednosti naeg sveta. (Strasti, 1993, str, 6263) U slinom duhu, pesnik V. S. Mervin je pisao: Opet, ta ista tuga je odlian vodi kroz ovaj svet. Moda ak i najpouzdaniji vodi. Sve dok su nam vodii potrebni. (Disati na svoj nain, 2001, str. 192)

Poetkom maja 2008, objavljeno je nekoliko izvetaja koji govore o visokom stepenu hronine psihike patnje: pogoeno je skoro 30% populacije SAD. Tu samo treba dodati i sve ostalo: od sve brojnijih sluajeva nasumine, mahnite pucnjave, do gojaznosti koja izaziva dijabetis i srane smetnje ak i kod dece; lekove za modifikaciju ponaanja, kojima se deca kljukaju jo od najranije dobi; naglo irenje astme, autizma i alergija; roditelje koji ubijaju svoju decu; milione navuene na vijagru; desetine miliona ovisnih o farmaceutskim preparatima za spavanje, itd. Opte stanje je izrazito patoloko i zastraujue.Zato ne treba da nas udi to to se prirunici za samopomo prodaju na tone, kao ni grozniava preokupacija psiholokom stabilnou i beskrajna revija prikaza emocionalne patnje na televiziji i Internetu. Pogledajte samo nazive, prilino tupave, etiri najprodavanija asopisa: Life, People, Us i Self. Stalno suavanje perspektive, u ionako individualistikom drutvu, vie je nego oigledno.U knjizi Narcistika kultura (1979), Kristofer Le j govorio ooseanju unutranje ispraznosti i neizmernog, potisnutog gneva u Americi. U svojoj knjizi iz 2008, Kratka istorija strepnje, Patria Pirson je zakljuila da smo danas dospeli u stanje mnogo hladnije od narcisizma.Uvek prilagodljivi postmodernistiki senzibilitet objavljuje kraj samog jezgra bia, u korist mnotva stalno promenljivih uloga koje moemo igrati. Kako drutvene veze sve vie blede, da li je od tog jezgra uopte neto ostalo? Tako rastreseni, u okruenju u kojem se ljudski dodir, ba kao i onaj s prirodom, tako sistematski proteruje, plaimo da ostanemo sami sa sobom. Taj razreeni i poremeeni nain ivota potiskuje seanje na patnju i udnju za nenou.ta je Progres ili Modernitet? To je talog od opasnih i potencijalno smrtonosnih hemikalija u vaem masnom tkivu. To je kada po lepom danu sedite u kui i ukljuujete televizor ili kompjuter. To je oping kao terapija za depresiju. To je oseaj da neto nedostaje. (Kevin Taker, ta je totalitet?, 2003) Moda e nekome zvuati neobino da je ak i Dekart, pravi zaetnik modernog otuenja, u uenju video prvu od est prvobitnih strasti (Strasti due, 1649). ta se dogodilo s naom sposobnou za istinsku oaranost u drutvu lienom ari? to se mene tie, jo uvek me oarava istrajna pesma zrikavaca, njihovi glasovi koji pucaju od ivota, dok se leto na pacifikom severozapadu polako gasi. Uivam svaki put kada vidim divlje guske kako visoko u nebu lete ka jugu, ije me gakanje podsea na meki lave pasa iz okoline. Nema svesti odvojene od doivljenog objekta. ta se deava kada doivljavamo samo mase, robe, slike?

Kao to kae Dejmson, s potiskivanjem afektivnog bledi i sve ostalo to jo uvek odie ivotom. Da li zaista moemo iveti tim besmislenim, tehniciziranim, posrednim ivotom, tako temeljno ispranjenim od uda? Ono to je ivo i neposredno ne postoji na ekranu. Ako svaka kultura stvara posebnu emocionalnu i duhovnu klimu, onda je ova naa sigurno najsiromanija i najbeivotnija. I ta se pomalja na horizontu, ako ne jo gora perspektiva?

Znamo u kom pravcu treba tragati za ozdravljenjem. Frojd je pisao Vilhelmu Flisu: Srea je odloeno ostvarenje praistorijske elje. Zato bogatstvo donosi tako malo zadovoljstva: novac nije infantilna elja. (16. januar 1898) Jednostavnost sadri sve i u njoj je sve neposredno prisutno. Alber Kami je dobro izrazio to oseanje: Odrastao sam pored mora i siromatvo mi je delovalo tako raskono; onda sam ostao bez mora i otkrio da je rasko sumorna, a siromatvo nepodnoljivo. (Lirski i kritiki eseji, str. 172)Don Zerzan, decembar 2008.

BIBLIOGRAFIJAFrederic Jameson, Postmodernism or, The Cultural Logic of Late Capitalism, Duke University Press, 1991; The title essay originally appeared in 1984 in New Left Review, no. 146 (July-August): 59-92.; Fredric Jameson, Postmodernizam ili kulturna logika kasnog kapitalizma, iz Moderna i post-moderna (temat), Zagreb, Kulturni radnik br. 3, 1985: 34-91; Jameson, F. (1988) Postmodernizam ili kulturna logika kasnog kapitalizma, u: Linhardt J. (ed.) Postmoderna: nova epoha ili zabluda, Zagreb: Naprijed, prevod Sran Dvornik.

Lucien Paul Victor Febvre (1878-1956), A New Kind of History: From the Writings of Lucien Febvre (Routledge and Kegan Paul, 1973)

Anne Vincent-Buffault, Histoire des larmes ,XVIIIe-XIXe sicles, (Rivages, 1986); The History of Tears: Sensibility and Sentimentality in France (Vhps Distribution; Macmillan; St. Martin's Press, 1991)

Antnio Rosa Damsio, The Feeling of What Happens: Body and Emotion in the Making of Consciousness, Heinemann: London, 1999; Harvest Books, 2000; Descartes' Error: Emotion, Reason, and the Human Brain, Putnam Publishing, 1994.The Affective Turn: Theorizing The Social, edited by Patricia Ticineto Clough, with Jean Halley; foreword by Michael Hardt, Durham: Duke University Press, 2007.

Tom Robbins, Still Life with Woodpecker (Bantam Books,1980); There is only one serious question. And that question is: 'Who knows how to make love stay?'

Social isolation in America: Changes in Core Discussion Networks over Two Decades,Miller McPherson, Lynn Smith-Lovin, and Matthew E. Brashears, American Sociological Review, Volume 71, Number 3, June 2006.

Jean Baudrillard, Seduction, 1979; Palgrave Macmillan, 1990.

bell hooks (Gloria Jean Watkins), All About Love, Harper Paperbacks, 2001.

Luce Irigaray, Passions lmentaires, 1982; Elemental Passions, Eng. trans. 1992.

Laurens van der Post, Lost World of Kalahari, 1958

Elaine Scarry, The Body in Pain: The Making and Unmaking of the World, Oxford University Press, 1985.

Chellis Glendinning, My Name Is Chellis and I'm in Recovery from Western Civilization, Shambhala Publications, Inc., 1994.

Melinda Davis, The New Culture of Desire: The Pleasure Imperative Transforming Your Business and Your Life, Free Press, 2002; ili The New Culture of Desire: 5 Radical New Strategies That Will Change Your Business and Your Life, Simon & Schuster Adult Publishing Group, 2002.

Pettit, J.W., & Joiner, T.E., Jr., Chronic Depression: Interpersonal sources, therapeutic solutions, American Psychological Association, 2006.

Robert C. Solomon, The Passions: Emotions and the Meaning of Life, Hackett Publishing Company, 1993.

W. S. Merwin, in Breathing On Your Own, edited by Richard Kehl, Laughing Elephant, 2001.

Christopher Lash, The Culture of Narcissism: American Life in an Age of Diminishing Expectations, New York: Norton, 1979; Narcistika kultura, Naprijed, Zagreb, 1998; prevod: Pusi, Vesna.

Patricia Pearson, A Brief History of Anxiety... Yours and Mine, str. 127; Bloomsbury, 2008.

Kevin Tucker, What Is Totality?, Species Traitor #1, 2003.

Albert Camus, Lyrical and Critical Essays, str. 172, Vintage Books, 1970.

John Zerzan, What Love's Got to Do With It, 2008. Ovaj tekst se na engleskom jeziku jo nije pojavio u tampanom obliku. Ovde je objavljen u novogodinjem dvobroju nedeljnika VREME (prevod je ustupljen besplatno, na molbu urednika kulturne rubrike Neboje Grujiia), br. 939940, od 28. decembra 2008: http://www.vreme.com/cms/view.php?id=786746Tekst je predstavljen preko liste blok 45, u poruci od 14. decembra 2008: http://goo.gl/Af09O

Prevod: Aleksa Golijanin, 2008.

aleksa.golijanin@gmail.com

http://anarhija-blok45.net1zen.com/