ISPARIOGEORGES PEREC

ISPARIOCrni lik flaminga niski plov kosi curi um na tlo (zlatio mu dotad trom put zrakom piskavi zvuk) juri sad krv svoju ugalj to kuca on nosiDa nad njim uzmanjka stroga oka sjaj danas olovo za tromu ti ruku Da turak ispari u no u muku to ko ivu brnjicu nosi sluajza sipku istinu varljiv alfa znak tko bi znao (nazirui (u sumrak kao kad lk mu slutimo u trku)otpor to olovci prua sa arom) da tu majstorstvo (kroz prazninu mrku) ui bojnog poja (scuro za chiaro)J. RoubaudPROSLOVNaknadno uviamo da otuda dolazi PropastTri kardinala, rabin, admiral mason i trio marginalnih politikanata s kojima stanoviti anglosaksonski trust ini to ga volja, na radiju su, a onda i plakatima, puanstvu objavili da bi uskoro moglo skapati od gladi. Isprva su mnogi pomislili: obina glasina. Govorili su da ovi samo truju narod. Ali javnost ipak popui foru. Svatko dograbi vrstu palicu. Mi bismo kruha!, vikali su ljudi i zvidali monicima, bogataima i javnim vlastima. Posvuda zavladala urota i konspiracija. Pandur od straha odustao od nonih patrola. U Mconu su nasrnuli na upravnu zgradu. U Rocamadouru provalili u skladita i ukrali tunu, brano, svu silu okoladnih ploica, kukuruz u kvintalima, ali s davno prolim rokom trajanja. U Nancyu su na krunom toku od uba giljotinirali 30 sudaca, a onda javno spalili novinski list uz optubu da radi za dravnu upravu. Posvuda su poharani dokovi, hangari i magazini.Potom su nastradali muslimani, crnci, idovi. Pravi pogrom u Drancyu, Livry-Garganu, Saint- Paulu, Villacoublayu, Clignancourtu... Iz istog su uitka masakrirali par tamnih vojaka. Na ploniku su pljunuli na upnika u inu davanja oprosta komandantu sigurnosnih slubi CRS-a nakon to ga stanoviti tip struno pokosi jataganom.Ubijali su svoga za kobasicu, ovoga za trucu, onoga za koricu, svakoga za mrvicu.U noi na utorak 6. travnja izbrojali su 29 napada dinamitom. Ratni su zrakoplovi bombardirali toranj na Orlyu. Alhambra u vatri, Institut u dimu, bolnica Saint-Louis u ognju... Od parka Montsouris do Trga Nation ni traga uspravnu zidu.U Narodnoj skuptini (Palaa Bourbon) opozicijski prvaci stali izvrgavati ruglu, stranu poniavanju i opakim psovkama vlast koja, iako uzrujana zbog takva nasrtaja, ispraznim frazama uporno pokuava smiriti situaciju. I dok su u Quay d'Orsayu ivota liavali dvajstri straara, u Latour- Maubourgu lapidarno su pogubljivali holandskoga konzula, otkrivi ga u krai inuna iz barila. I dok su na Wagramu batinama putali plavu krv markiza koji, nakon to ga jadnik na samrti zamoli za novi, ustvrdi da gladnima doista fali dobrog ukusa, na Raspailu visoki zlatokosi Viking na hromoj ragi krvavih prsa iz luka gaao svaku osobu odbojna lika.Od gladi pomahnitali vodnik ukrao bazuku i upucao itav svoj bataljun, od komandanta do vojnika. Vox populi ga odmah promaknuo u Glavnog Admirala, da bi asak nakon toga stradao od otra noa zavidna pobonika.Bljutavi aljivac pod pritiskom halucinacija napalmom zalio dobar dio kvarta Faubourg Saint- Martin. U Lyonu su smaknuli bar milijun ljudi; ionako su gotovo svi bolovali od skorbuta i tifusa.Poluidiotski gradski inovnik iz tko zna kojih razloga zabranio rad barovima, bistroima, bilijarnicama i diskoklubovima. Nastupili su dani suha grla. Povrh toga, u svibnju doslovno arilo i palilo: autobus u vonji naglo planuo; na svakih 5 prolaznika njih tri dobilo sunanicu.Prvak u kajaku s postolja naas uspalio narod koji ga odmah postavio za kralja i ponudio mu da sam smisli zvuni nadimak. On odabra Atila III. Novi podanici prozvali ga Fantomas XVIII. Ovaj na to spustio nos do poda. Ubili su ga golim rukama. Za Fantomasa XXIII. okrunili su glupana i dali mu cilindar, vladarsku vrpcu i tap od mahagonija sa zlatnom drkom. S njim u nosiljci poli su u palau. Nikad onamo nisu stigli: uz povik Smrt tiraninu! ivio ja, Ravaillac! stanoviti raspojasani lola novoga kralja rasporio britvom. Pokopali su ga u kolumbariju koji su onda pomahnitali komandosi skrnavili osam dana, a da nisu ni znali zato.

Zatim su iskrsnuli franaki kralj, hospodar, maharaa, tri Romula, osam Alarika, 6 Ataturka, osam Mata Hari, Gaj Grakho, Fabio Maksim Rulijan, Danton, Saint-Just, Pompidou, Johnson (Lyndon B.), prilian broj Adolfa, tri Mussolinia, 5 Carolusa Magnusa, Washington, Oton i protivnik mu Habsburg, Timur Ling koji vlastoruno zakla osamnajst Pasionaria, dvajst Maoa, dvajstosam Marxova (Chica, tri Karla, dvaput po tri Groucha i jo osamnajst Harpa).Za dobrobit naroda Marat svima zabranio kupku, ali ga Chariot Corday ipak umorio u kadi.Na taj su nain dovrili likvidaciju vlasti. Tri dana zatim oklopna su vozila zapucala s Anuvinskoga nasipa na zgradu Sully-Morland, zadnju administrativnu utvrdu. Visoki gradski dunosnik izaao na krov i stao mahati zastavicom u znak kapituliranja, a onda na mikrofon obznanio da vlast istoga asa naputa kormilo, ponudivi povrh toga svoju odanu suradnju u cilju ouvanja mira. No trud mu bio uzaludan: impozantna oklopna vozila, gluha na taj vapaj, sravnila su zgradu s tlom, iz postupka izostavivi i nagodbu i ultimatum. Na to su po nalogu vrhovnog majmuna oruanih snaga stali provoditi ratnu taktiku koja ubrzo pokaza svu svoju jalovost i samo pogora situaciju.Zbivanja su tada pola po zlu: ukokali bi vas i za najmanju sitnicu. Na ulici bi vas ljudi pozdravili, a onda pali mrtvi. Napadali su autobus, mrtvaka kola, potansko vozilo, spavaa kola, taksi, koiju i kolica. Nasrnuli su na bolnicu, knutom izmlatili jadnika na samrti - prsti mu u gru stiskali pokriva - i izbliza upucali boglja s gihtom. Na kri su pribili bar tri lana Krista. U vinu su utopili pijanista, u formalinu formalista, u gazolinu motorista.Nagrabusili su i maliani (njih su u kotlu kuhali), i savojski dimnjaari (od njih su ivu lomau pravili), i advokati (njih su lavovima davali), i fratri (njima su krv putali), i daktilografi (njih su plinom guili), i mladi slastiari (njih su zraka liavali), i klaunovi, konobari, i igola, i ugljari, grafiari, i bubnjari, sindikalci, imigranti, i milordi, i hahari, i pitomci, i ratari, i mornari.Pustoili su, silovali, sakatili. Ali i poniavali, izdavali, prikrivali. Svi su zasvagda izgubili uzajamnu bliskost i zamrzili svoga druga.

1.

Anton V. Ockall

Glava isprva nalik na raniji romano liku to spava koliko mu dragoAnton V Ockall nikako da zaspi. Upali lampu. Na budilici Jaz pola sata iza ponoi. Duboko uzdahnui osloni trup na lakat pa gurnu jastuk pod kria. Dohvati roman. Otvori ga i pokua itati. Razabirui samo zbrkanu radnju, svaki as bi naiao na kakav strani izraz.Odloi roman na blazinu. Priavi umivaoniku, namoi rukavicu kojom obrisa glavu i vrat.Bilo mu ubrza. Spopa ga vruina. Otvori krovni prozori i promotri blagu no. S gradskih su rubova dopirali potmuli zvuci. Zatim u blizini zau tri bata, turobnija od mrtvakoga zvona, muklija od alarma, dublja od basa. Na kanalu Saint-Martin tugaljivi klopot oglasi prolazak broda.Spazi ivotinjicu modrih prsa i ukasta alca - ni ohar, ni iak, moda moljac - kako hoda po prozoriu, vukui za sobom alfinu vlat. Priavi kukcu, pokua ga spljotiti ustrim zamahom dlana, no bri od napadaa, ovaj mu umaknu i prhnu u no.Na to prstom otkuca koranicu po jajoliku prozorskom okviru.Otvori ugradni hladnjak, izvadi bocu jogurta i iskapi punu alicu. To ga smiri. S divana dohvati asopis, pa ga odsutno prolista. Zapali cigarilo koji usprkos odbojnu mirisu popui do kraja. Zakalja.Upali radio: nakon afrokubanskog ritma zau boston, pa tango, onda fokstrot i kotiljon u novom aranmanu. Poslua kako Dutronc izvodi Lanzmannovu skladbu, Barbara Aragonov madrigal, a Stich-Randallova Aidu.Naas zaspa, no iz sna ga trgnu radio koji najavi: A sada novosti... Nita vano: u Valparaisu na inauguraciji mosta poginulo 29 osoba; u Ziirichu Norodom Sihanouk poruio da odgaa put u Washington; u Matignonu Pompidou sindikatima ponudio socijalni status quo, ali bi to pucanj uprazno; u Biafri rasni konflikti; u Conakryu ukaju o puu; tajfun poharao Nagasaki, a uragan ljupka naziva Amanda stigao nadomak otoka Tristan da Cunha, pa cargo avionima vraaju strano stanovnitvo u domovinu.Konano, na Roland Garrosu, u partiji vanoj za Davis Cup, Santana porazio Darmona sa 6-3, 1-6,3-6,10-8,8-6.Ugasi radio. unu na sag, udahnu i uini 5-6 trbunjaka, no brzo klonu, uspravi malaksali torzo, pa umornim okom promotri intrigantnu aru na prostirci, as prisutnu, as odsutnu, ovisno o motritu.ara bi naas postajala gotovo kruni lik s vodoravnom crtom na kraju, poput slova G u zrcalu.Ili bi pak u kristalnoj maglici pri stvarao sliku ponosita kralja to vitla ostima.Ili bi, samo nakratko, iz triju ravnih linija izbio priblian, slab kroki, pa bi u tim surogatnim ispupinama, u tim polukonturama mata iznimnim naporom razabrala troprstu ruku podrugljiva Sardonika.Ili bi naglo izronio prikaz krupna volka to na tamnoj kuici ima gotovo porculansku spiralu.Proradi mu mata. Prodirui okom u sag i prouavajui ga, razabra prvo 5, pa 6, pa 24, a onda i 30 zadivljujuih, no triavih kombinacija, skica, hirovitih lapsusa, tajnovitih slika. Pokua ih sortirati u potrazi za sigurnim znakom, opim signalom koji bi odmah dokuio, signalom koji bi ga zadovoljio, no uoi samo lanac slabih karika, itav niz manjkavih krokija, a svaki kao da pridonosi stvaranju, gradnji inicijalnog prikaza, simulirajui ga, oponaajui, gotovo ga dostiui, ali ipak stalno skrivajui:

zidina, torba, tanki krui smotan u osmicu; srnda, um krila, guva; ponavljani stih; krajnost;

ili hladno oko divovskoga kita, to izaziva Tonu, paralizira Kaina, oarava Ahaba: svi su oni vitalna sr kojoj tabu brani rast, svi su oni dvoznani supstituti u stalnoj vrtnji oko znanja, oko moi koja, dokinuta, zasvagda mora izostati, a iji bi trajni povratak rado vidio on koga sad obavija tupost.ivac mu zatitra. Promatrajui sag outi udnu bol. U hrpi iluzija nastalih diktatom zamiljaja pomisli da vidi vorinu toku, tajnovitu sr koju bi prstom gotovo mogao dotaknuti, ali u odsudnu bi mu asu ona vazda umaknula.Tvrdoglavo ustraja, okovan fascinacijom. I kao da u dubini saga postoji nit to tajnim bodom tka Alfa toku, zrcalo Ukupnosti to odraava itavi Kozmos, prvotnu toku koja naglo nudi totalnu panoramu, ponor nultog radijusa, tajnovita polja iju zaudnu obalu iscrtava, iju dojmljivu konturu prati, ba kao i vrtlog, zidinu, zatvor, liticu kojom uzlazi, a koju nikako da svlada...Osam dana na razoarani straar ustrajao, trunuo, amio, kopnio na jajoliku sagu, putajui mati na volju, u nastojanju da vidi, da viziji podari naziv, pa da mu poslui za okosnicu koju bi zatim obogatio, uokolo joj izgradio, sazdao roman, u zagrljaju bunila, u potrazi za iluzijom boanskoga aska koji bi mu otkrio i razjasnio od A do .

Guilo ga. Niotkud ni traga, ni znaka, ni signala, samo 24 ili 25 kombinacija od kojih nikako da vidi pravi put, usprkos stalnoj slutnji da odgovor mora biti blizu, klju nadohvat prstiju... Naas bi zasjao, naas zablistao, kao spoznajna najava (odavno u Antonu ui ta spoznaja, tako banalna, tako normalna, tako obina), no odmah zatim mrak, praznina, gubitak: ostao bi samo tihi suanj, sibilinski apat, rasplinuti mrmor. Lana nada. Zbrka.2.Glava u kojoj otorinac obavlja ablaciju sinusaOtada nikako da zaspi.Ipak, rano bi odlazio na poinak, im bi popio biljni aj i sirup s barbituratom, opijumom, laudanumom ili makom. Ipak, glavu bi zavlaio pod pokriva. Ipak, brojao bi ovcu po ovcu.Zaas bi utonuo u polusan. Onda bi ga togod naglo trgnulo. Protrnuo bi. Tad bi izronila ista ona uporna, nasrtljiva, napasna vizija: naas, samo naas bi znao, vidio, shvaao.Skoio bi na sag, ali kasno, svaki put kasno: slika bi isparila, ostala bi samo uzrujanost zbog uzaludna nadanja, frustracija zbog spoznaja to mu izmiu.Zatim bi, sasvim budan kao nakon duga sna, napustio madrac, hodao, pio, promatrao no, itao, palio radio... Katkad bi navukao jaknu i izaao, pa skitao, no provodio u kakvu baru ili u svom klubu, ili bi pak autom (iako suta suprotnost dobru vozau) iao kamo ga put vodi, amo ili tamo, ovisno o inspiraciji: u Chantilly ili Aulnay-sous-Bois, u Limours ili Rancy, u Dourdan, Orly... Onomad produi i do Saint-Maloa: tamo osta tri dana, no orka osta orak.

Pokua ubiti oko ovako i onako, ali svaki put zaludu. Pokua u tokastoj pidami, pa u kostimu, pa u najlonkama, pa sa alom, pa u tunici koju mu pokloni roak spahija, pa ak i gol. Madrac pripravi na dvajst naina. Za silnu lovu unajmi spavaonicu, a od pustih podloga za noni odmor iskua i branu, i poljsku, i pomonu, i kau, i divan, i lufti, i sofu, i visaljku.im bi zbacio pokriva drhtao bi, pod poplunom oblio bi ga znoj. Prispodobljivao bi alfa i kapok vlakna. Pokua spavati na stolcu, u unju, irom razmaknutih nogu; potrai fakira koji mu ponudi svoju dasku s avlima, pa gurua koji mu propisa joga-poloaj: podlakticom mora pritisnuti potiljak, a stopalo privui ruci.Svaki pokuaj osta jalov. Od sna ni s. I kad bi pomislio da ga polako obavija, san bi mu samo kliznuo, klisnuo, a svud uokolo bi zujalo i brujalo. To bi ga muilo. To bi ga guilo.Tip iz stana do saaljivo mu ponudi otpratiti ga u bolnicu Cochin. On ispuni formular s osobnim podacima i upisa broj osiguranja. Na upit prihvaa li auskultaciju, palpaciju i radiografiju odgovori potvrdno. Na to ga zasulo brojnim pitanjima: Boli li ga? Tako-tako, odvrati. to ga mui? Nikako da zaspi? Uzima li to? Sirup ili rakijicu? Uzima, ali uzalud. Boli li ga katkad oko? Pa ono... Usna upljina? Katkad. Glava? Da. Sluni kanali? Nimalo, ali nou odasvud uporno zuji. Zanimljivo, stvara li taj zuj pun ili upalj zvuk? Otkud da zna...Poslalo ga otorincu, simpatinu tipu, kratko oianom, dugih rusih zalizaka i s naoalama, sivom manom oko vrata posutom pahuljastim tokicama i cigarilom to vonja po alkoholu. Otorinac mu opipa bilo, poslua plua, gurnu mu okruglo zrcalo u usta, pritisnu uku, proaka bubnji, promasira grkljan, nosni kanal, sinus i hrskavicu. Usprkos oitoj strunosti, doktor svojim upornim zvidukom na kraju razjari Antona. Jao! Jao! - zacvili on. - To boli! Psst! - odvrati otorinac. - Ajmo mi to sad slikati.Poloi Antona na porculanskosjajni i hladni bolniki stol, pritisnu tri gumba, spusti ruicu, zatamni prostoriju, okinu fotografiju u potpunom mraku, pa ponovo upali lampu. V. Ockall pokua ustati. Stop! - graknu otorinac. - Jo nisam gotov. Moram otkloniti svaku sumnju u pokuaj samotrovanja.Ukljui struju, prisloni mu na zatiljnu kost platinasto ilo slino divovskoj olovci, a onda na brojaniku nalik na motorni kompas oita razinu dotoka krvi: Hm, kazaljka na istoku... - ustvrdi otorinac, kuckajui po spravi i vaui cigarilo. - Frontalni sinus bitno ui od normalnog, moramo ga otvoriti. Otvoriti?! - panino povika Anton. Da, otvoriti - potvrdi otorinac. - U protivnom bi u grkljanu moglo doi do gra.Sva ta opaanja priopi kao da ga itava situacija silno zabavlja. V. Ockall nikako da shvati zbija li doktor s njim alu; crni humor dotinog baci ga u oaj. Izvadi maramicu u koju ispljunu malo krvi, sav ljutit i slinav. Obini arlatanu! - odbrusi mu na kraju. - Da sam bar otiao oftalmologu! No, no - pokua izgladiti stvar otorinac. - Nakon 5-6 imunotransfuzija, slika bi nam mogla biti jasnija, ali prvo moramo analizirati ovaj nalaz.Pritisnu gumb. Ubrzo banu pomonik u ljubiastoj kuti. Rastignac! Otri u bolnicu Foch, ili u Saint- Louis, ili u Brocu - naloi mu otorinac. - Do dvanajst moramo dobiti vakcinu protiv tromba.Zatim daktilografkinji izdiktira dijagnozu: Anton V. Ockall, nalaz od 8. travnja: bris iz grla, kao i onaj iz nosa ukazuju na obinu hunjavicu, u nosnom kanalu prisutni tragovi samotrovanja koji bi u budunosti mogli blokirati olfaktivni put, frontalni sinus ui od normalnog, uz upalu sluzi ak do sublingvalnog podruja; inokulacija grkljana imala bi za nuspojavu laringitis. Smatramo da sinus valja odstraniti, u protivnom bi kad-tad mogao stradati glas.Zatim umiri Antona: sinus otklanjamo dugim i napornim, ali sasvim banalnim zahvatom, koji provodimo jo od Luja XVIII. Anton mora biti odluan i za koji dan stvar gotova.Tako V Ockall zavri u bolnici. Stavili ga u sobu za 30 smrtnika, u kojoj boravi njih 29, uglavnom na samrti. Dali mu kombinaciju Largactyla, Procalmadiola i Ataraxa. Ujutro im u vizitu doao Glavni Primarijus; u pratnji mu svita buduih doktoria koji upijaju svako slovo: kud on okom, tud oni skokom. Tu i tamo priao bi kakvu jadniku u samrtnu hropcu i stao ga lupkati po podlaktici, izazivajui u ovoga bolnu grimasu i jauk. Za svakoga bi ipak naao aljivu ili umirujuu frazu, bubanu bi malcu ponudio bombon, mamama bi namignuo. U onih 5-6 gadnih sluaja brucoima bi pojasnio dijagnozu: parkinson, tumor, ir, paraliza, postnatalna koma, sifilis, konvulzija, palpitacija, iijas.Nakon tri dana Antona stavili u kolica i odgurali do bolnikoga stola. Uspavali ga, a onda mu otorinac u nos tutnuo trokar. Kirurki otvorio dini trakt, pa odmah iskoristio nosnu dilataciju i sastrugao hrskavicu. Dubilom obradio kost, a odmah zatim obavio biopsiju uz pomo kirurkoga ila to ga, ima tomu itav kvartal, izumi stanoviti Britanac. Punktirao mu sinus, iz nosa izvadio zloudnu izraslinu gljivasta oblika, a onda izvrio primarni zadatak spalio mu nosno tkivo. Tako - zakljui, pa dobaci pomoniku mokrom od znoja - dini put smo oslobodili, upalu sanirali.Stavi Antonu tampon u nos, pa ga zai i zavi. Prvu su no strahovali, budui da nakon kirurkog zahvata zna doi do oka, pa rana katkad prokrvari. No ovaj oporavak bi miran i brz.

Osam dana nakon zahvata V Ockall napusti bolnicu. Dodajmo da su mu snovi nastavili izmicati, iako bol posta podnoljivija.3.Glava o halucinacijama to truju i guraju Parodiu u zagrljajBol posta podnoljivija, ali on slabiji i slabiji. Povazdan prikovan za madrac, kau ili naslonja, stalno bi na pozadini kakva kartona crtao magloviti motiv sa saga, a katkad bi i buncao, halucinirajui.Koraao bi visokim hodnikom. Uza zid, na polici od mahagonija, stajalo 30 knjiga. Zapravo, bilo bi stajalo 30 knjiga s onom koja na hrptu nosi (morala bi nositi) brojku 9, ali njoj ni traga. Ipak, samo bi otro oko uoilo taj manjak, budui da nikakvi znaci - nikakva praznina, nikakva rupa - nisu upuivali na to da fali knjiga (toniji bi izraz bio mapa; a ghost, kako kau u National*Library). K tomu, logika njihova razvrstavanja zatomi (ili ak zabauri, prikri) manjkavost, iziskujui od tragaoca da dobro proui itav niz da bi doao do zakljuka da fali knjiga, i to uz pomo postupka oduzimanja (29 hrbata s brojkama od 1 do 30, odnosno 30 minus 29 iznosi 1), a onda bi dugom raunicom dokuio da manjka upravo knjiga broj 9.Dolo bi mu da dohvati koju od njih i otvori ju (moda bi itajui, sasvim sluajno, mogao naii na potvrdu, indikaciju koju trai?), ali svaka mu bila izvan domaaja. Nikako ni da shvati vrstu izdanja: as bi mislio da su to tomovi divovskog Laroussa, a as da bi to mogli biti Kur'an, Talmud ili Tora, majstorski Opus, zastraujua bilanca kakva tajnog nauka...Muio ga onaj manjak Oit propust, praznina, rupa koju ljudi dosad nisu uoili, koju nisu znali, mogli, ili bili voljni uoiti. Samo tako isparilo.Ispario.Katkad bi pomislio da u novinama vidi gomilu zapanjujuih informacija:U LOUVRU JUTROS STRADAO DRUGI BOKAL!Dirljiva pria staroga potara:JA SAM BIO SAMO GLASNIK!*SRAMOTNI INDUSTRIJSKI KRAH:S LOVOM ORINAS KIDNUO S PATRASAKatkad bi ga pak spopala vizija mahnitog udaka, aavca strunulih vijuga koji samo trabunja i prolaznicima nudi abrakadabra prodiku, luaka iz Chaillota, za kojim uz grohot bacaju ljunak. Vikao bi, urlao bi: Pokolj. Nastradala bilijarda, sto bilijardi ptia, pa mu mangup za kabanicu zakaio pilia.Idiotski, mrmljao bi onda, ali samo asak zatim navalila bi bar isto toliko idiotska vizija tipa koji ulazi u kafi:Glas tipa dok prilazi anku (osorno, gotovo vojniki): Konobar!Glas pipniara (oito poznavajui gosta): O, moj komandantu! Dobar dan!Glas komandanta (zadovoljan to ga ovaj i u civilu odmah skontao): Svaki dan, dragoviu!Glas pipniara (nauio on na kursu govoriti kao pravi Britanac): What can I do for you?Glas komandanta (slini): Daj mi onaj va konjak s jajima.Glas pipniara (naglo zabrinut): Aj... aj... aj...Glas komandanta (odluno): Da, da, ba taj!Glas pipniara (vidno na mukama): Ajajaj...Glas komandanta (skaui sa stolca): Aj, raj, kako god, samo natoi, i to irokom rukom, ko svojima, daj!Glas pipniara (sasvim klonulo): Rado bih, da imam...Glas komandanta (ljutita): Stani malo, ima li konjak?Glas pipniara (u agoniji): Imam, ali fali...Glas komandanta (iskri mu iz oka): Pa zaboga, to fali? Zar...Glas pipniara (isputajui duu): Aaaaaah! Pst! Pst!Smrt pipniara.Glas komandanta (utvrujui): Rigor mortis.Izlazi, psujui na pasja kola mlitava pipniara.Antonova privianja nisu svaki put bila tako duhovita (ako su nam upravo proitani odlomci imalo duhoviti). Katkad bi ga uhvatila panika. Znao bi zadrhtati, pun straha i ubrzana bila. Zar bi ga sfinga to ui mogla napasti?Sat za satom, dan za danom trovala ga halucinacija, iji bi ga opijum stalno izgladnjivao, a jaram tlaio.U sumrak ga, tko zna zato, silno uzruja vizija ika ili ohara koji nikako da svlada izboinu kria na prozoriu. U tamnoj ivotinjici valjda nasluti simbol kobi koja mu stoji za vratom.Nou zatim umisli kafkijansku transformaciju: na plahti mlati udovima kao kornja izvrnut na vrst oklop, ili strvinar, a osloncu ni traga. Obli ga znoj. Kriknu, no u kui nikoga da mu pritri. Spopa ga vruina. Propara jo koji put zrak rukom s tri pandasta prsta. No svud uokolo potpuna tiina, osim sasvim tiha kapanja iz lavaboa. Tko bi ita i znao o Antonovu stanju? Tko bi mu i mogao pomoi, odmah, zasvagda? Postoji li izraz iji bi mu izgovor ublaio muku? Uzmanjka mu zraka. Guilo ga, arilo mu u pluima, potmula mu bol probadala grkljan. Pokua zaurlati upomo, no protisnu samo aloban vapaj. Bolni mu gr nabirao usta, obrvu i vrat. Uz jauk mu ikljao znoj kao prascu na klanju. Outi straan pritisak u grudima. Dahui, sopui, izbulji oi poput luaka na samrti. Iz trulog mu bubnjia brinu crna krv. Jo slabano maui rukama utonu u hropac i agoniju. Na podlaktici mu prsnuli ir svako toliko bljuvao tamni gnoj.Kopnio on i mravio bar 5 kg na dan. Ruka mu postala nalik na batrljak. Na tananu mu vratu klimavo strala ruiasta, bucmasta, obla, okrugla faca istaknutih usana. No podmukli nabija, muni jaram uporno mu tlaio grudni ko, udav ili piton smotan u udovinu omu drobio mu prsa. Svako toliko uo bi lom zgloba, frakturu kosti. Ali usta su mu sad bila sasvim mutava.Zatim shvati da dolazi smrt. Samo smrt, nitko drugi da mu priskoi upomo. Nitko da nasluti kakvu muku mui. Nitko da mu olaka kraj, nikakav upnik da mu otpusti dug Zloina.Visoko na modru svodu opazi supa. Svud oko madraca kutrila skupina ivotinja - tustih crnih takora, poljskih i kunih mia, ohara, gatalinki i krastaa - nanjuivi truplo, poslasticu strvinara. Sokoli samo to nisu navalili na nj, akali samo to nisu dotrali iz saharskih zabiti.Vlastita bi ga mata as zabrinjavala, as zabavljala: skonati kao akalov ruak, obrok poljskoga mia ili hranjivi mamac za supa to visoko plovi (proita li to kod Malcolma Lowrya?), takav bi kraj bio dostojan Amfitrionovih udnji.Primamljivost bolovanja b mu jo intrigantnijom. Pokua u njoj uoiti kakav pouzdaniji znak, sigurniji trag, pa ak i inicijacijsku nit: ni smrt (iako iz asa u as blia), ni pakao (iako iz asa u as oitiji), ali svakako propust: oh no, onoma, manjak.Usprkos prividu normalnosti, zdravlja, znakovitosti, iz titrava okrilja govora, naivnog talismana, zaudnog zapisa, vidi, izranja, izbija zastraujui kaos; usprkos prividu normalnosti danas i sutra, valja imati na umu da za osam, dvajstosam ili moda tristodvajstosam dana dolazi opa propast: vazda ira rupa, kolosalni zaborav, ponor, potpuna praznina. Malo-pomalo svi uranjamo u konaan muk.

I tko zna koja asocijacija nagna Antona da vlastiti ivot prispodobi ivotu protagonista iz davno proitana romana, tiskanog u nakladi Junoga kria, romana Isidra Parodia, odnosno Honoria Bustosa Domaicqa, a koji pria o zapanjujuoj i uzbudljivoj sudbini stanovitog prognanika, jadnog otpadnika.4.Glava u kojoj strana sudba pogodi ljubavnika RobinsonaI ovoga su zvali Imail. Nadljudskim naporima dospio on na navodno pusti otok Umalo tamo skonao. Pronaavi zaklon u rupi, osam dana proivio u agoniji, ni iv ni mrtav. Bilo mu usporilo, dobio i malariju. Iz dana u dan kopnio, cvokoui i hropui.Ipak, zahvaljujui iznimno vrstoj grai, osmi dan malo ivnu. Iako mrav i slab, ispuza iz brloga u kom umalo ispusti duu. Naiavi na vodu, otpi malo, pa u usta stavi ir koji odmah zatim ispljunu. Naui razlikovati dobru i lou gljivu, kao i plod, nakon to mu boba nalik na borovnicu prouzroi ljubiasti osip po itavoj koi. Onda na otoku otkri ananas, orah, kaki i dinju.U sumrak bi s pomou iljka gravirao crtu u tap. U dvajst dana sagradi nastambu, pravu kolibu utabana poda, s tri zida, vratima i krovom od tanana iblja. U odsustvu truda za potpalu, hranu bi vakao i gutao sirovu. Koji put bi strahovao od napada divljih ivotinja. Na otoku sasvim sluajno (po Imailovu sudu) nisu boravili ni ris, ni puma, ni jaguar, ni bizon. Pri zalasku sunca na obzoru bi ipak zno opaziti orangutana, koji bi svaki put zaobiao Imailovu kolibu. Od mahagonija izradi vrstu toljagu za sluaj da ga tkogod odlui napasti.Nakon 30 dana Imail, sad sasvim zdrav, odlui obii otok, pa dohvati tap. itav dan hodao na Robinson anonimnim otokom nalik na Tristan da Cunhu, da bi u sumrak dospio na vrh brda, sjajna vidikovca. Ali no mu smanji vidokrug, pa on tamo osta do jutra, kada dobro promotri obzor. Na strani koju oznaava igla svakog kompasa, uoi omanju bujicu koja zavrava u movari, a u blizini mora razabra, poskoivi od uda, 5 ili 6 humaka. Kradom im pristupi i shvati da ima posla s udnim napravama nalik na auspuh. Pomisli, s pravom, da njihov rad zasigurno ovisi o morskim strujanjima.Jo razmiljajui o njihovoj svrsi, spazi kuu, ribnjak i radio odailja, u prilino jadnu stanju.Otkri kao barut suh bunar i unutra tri tusta pasanca. Sloj humusa punog ivota pokrivao itav ribnjak.Kua stara bar dvajst godina, nalik na kockarnicu u rokoko stilu, na Imaila as ostavljala dojam kolonijalnog zdanja, as tropskog paviljona, a as luksuznog bludita.Trokrilna vrata od drva s ukrasnim otvorima u maurskom stilu vodila su u visoki hodnik dug bar duplu duzinu koraka, a on u prostrani kruni salon s impozantnim ankarskim ilimom i, svud uokolo, divanima, sofama, otomanima, jastuiima i zrcalima. Zavojitim stubama Imail stignu do loa. S plafona od vrsta i nimalo tamna drva (gajak ili sandalovina), na bronanoj kukici ispoliranoj majstorskom rukom i tankoj ici od aluminija, visio japanski lampion, odailjui uokolo opalni, slabunjavi sjaj. Troja su pak istaknutih vrata sa zlatno damasciranim staklima davala na balkon s koga su pucali sjajni vidici.Sumnjiavom pomnou Imail istrai itavu nastambu. Dobro proui svaki zid, strop i oplatu. Otvori svaku ladicu. Zaviri u svaki kutak. U podrumu spazi sasvim zakuastu instalaciju: razabra osciloskop, zrcalo od polarizirana stakla, gramofonsku trubu, hi-fi, pojaalo, osmotranu policu i strobo rotator, ali nikako da shvati smisao itava sklopa.Iz straha ipak odlui noiti izvan zdanja. Naprti svu silu alata, kotao, sataru, sito, upalja i bavicu alkohola, pa potrai zaklon u oblinju ipraju. Kao pravi sam svoj majstor, stao on tamo graditi i uvrivati novu nastambu. Usput bi i lovio: ubivi kunia i lasom uhvativi agutija dobi slaninu, mast, unku i kobasicu.Prolazili dani. Stigao monsun, a s njim i tmasti oblaci: na obzoru Imail osmotri nakupljanja stratokumulusa, pa kumulonimbusa, a onda i cirokumulusa. Odozdo zapuhalo. U ugodan pliak navalila plima. Stalo pljutati.Nakon tri dana Imail ujutro opazi jahtu koja prilazi obali, a zatim i skupinu od 5-6 ljudi kako grabi ka kockarnici. Ubrzo zau jazz-band kako svira fokstrot, pa ga zbuni da taj davno uti zvuk jo ari i pali. A onda nastupi obrat.Imail isprva naumi zbrisati, pojuriti u svoj stari zaklon. No radoznalost nadvlada. Dopuza do zdanja. Prizor ga okira: tancali su pokraj paviljona, gacali po smrdljivu ribnjaku. Pobroji tri tipa i isto toliko riba, uz podvornika koji usprkos salu ustro migolji pokraj mafioz posluujui na oblu pladnju hranu, pia i pokoju kubanku. Na stasitu i nasmijanu mukarcu od maksimalno 29 godina uoi smoking u Cardinovu stilu, s maovskim ovratnikom, ali zato ni traga gumbima, u skladu s davnom modom. Stariji bradonja, Pravi Gospodin, u fraku pijuckao viski, koji zatim dodatno rashladi trima kockicama i ponudi svom komadu koji poiva u visaljci.Za vas, Faustino - izjavi i poljubi joj vrat.Thank you - odvrati Faustina napola razdragano, napola mrko.Ah, Faustino, tako bih vas rado vidio na svom jastuku!Ma molim vas, triput sam vas odbila! Ostanimo ipak u dobrim odnosima - otpovrnu Faustina, pruajui mu naas ruku.Faustina oara Imaila. Uhvati ju povazdan pratiti, ipak pritom strahujui za vlastitu kou: ta, nimalo davno mugnu iz zatvora! Tko mu jami da u tom drutvancu nisu murjaci ili dounici. I nagradu su raspisali za buntovnu mu glavu. Da napusti domovinu prisilio ga tiranin, ogavnim zloinom nadmaivi i samoga Kaligulu, i samoga Borgiu, i tko bi sada znao ima li ova jahtica za zadau vratiti ga u onaj pakao? Ipak odlui ignorirati, zaboraviti strah i sumnju: sasvim lud od ljubavi, povazdan bi smiljao kako osvojiti Faustinu, pa makar nagrabusio.Faustina bi katkad napustila drutvo i sama pola brdima i dolinama. Osvanu dan kad joj Imail pristupi. Faustina taman itala Virginijin roman Orlando. Miss - oslovi ju on. - Pardon i sto puta pardon, rado bih vas upoznao, makar tako svoju prisutnost razotkrio...

No Faustina na Imailova moljakanja osta ravnoduna.5Glava o prividno normalnoj, a ipak sasvim lanoj situacijiZatim u potpunosti zagospodari halucinacija: on pomisli da bi to mogli biti znakovi trovanja kakvom crnom gljivom, ili moda alkoholom. Posumnja da od tolikog gubitka kilograma polako isparava, da svatko vidi kroza nj. A moglo bi biti i da gubi razum, odlazi na kvasinu: moda samo misli da vidi kockarnicu, jahtu, bradonju, Faustinu, a zapravo jo skvii u svojoj truloj movari.Da, ali onaj dan prisustvova prizoru jasna raskola, odnosno udvajanja baobaba.Da, ali osam dana nakon toga zaudi ga u dlaku ista radnja koju odpijunira osam dana unatrag: tanac u blizini ribnjaka, uz fokstrot Louisa Armstronga.Da, ali stvar dodatno pogora (Imailova mata tu dodatno pumpa halucinaciju, stvarajui labavu, ali vrlo suptilnu sponu s romanom, zbunjujuu sponu koju samo uz izniman napor pratimo do kraja): katkad bi, koraajui hodnikom, Imail zauo kripu vrata i vidio lakaja kako izlazi s tacnom u ruci. Ovaj bi iao ravno na nj, ignorirajui ga, pa bi Imail instinktivno skoio u stranu. Sluga bi zatim na ormari odloio album, a onda ispario. Imail bi poao do ormaria, ispruio ruku do albuma i pokuao ga otvoriti. No dodirnuo bi uzorno vrstu i glatku tvar: svi Titani i Golijati pomaknuli bi ga malo sutra.Bilo bi to kao da su kakav zlobni Troll ili zli Kobold zamrznuli itavu kockarnicu, popricali ju udnim plinom, fiksirom to svud prianja, ulazi i u najmanju poru, paralizirajui svaki ion, svaki atom, svaku tvar i svaki prostor.Prividno normalna situacija: on bi vidio, ili bar mislio da vidi, zvuk bi zvuao, miris mirisao. Vidio bi Faustinu kako snatri na divanu, s pufastim jastukom pod kriima. Zatim bi ustajala i odlazila, isputajui na jastuk krupnu zlatnu ogrlicu koju krasi dijamantni kaboon. Imail bi poskoio, u ostavljanju nakita vidio bi jasan znak: Faustina ga voli, ali mu to taji, budui da joj mu, ljubavnik, dragan, to li, zna uliti strah u kosti (ipak, svi su oni pokorno potivali Zakon koji Imaila ini tabuom i parijom: nisu ga dirali i doputali su mu da slobodno tumara uokolo, ali su ga stalno i posvuda ignorirali).No rukom bi samo naas dotaknuo jastuk ili nakit i odmah bi zatim ustuknuo, sav shrvan, osupnut, drhtav: jastuk bi postao tvrda i kompaktna masa, vrsta kao dijamant. I kao da svaku stvar obavija kakva stapajua magma, sav bi prostor ostavljao dojam limitiranosti, konanosti, monolitnosti glatkih i zagasitih ploha. U tom bi prostoru i ljudska i druga bia imala stvarnu mo: Faustina bi, tako, mogla otvoriti vrata i dokoliariti na divanu, a dragi bi joj mogao ponuditi viski; tako smo mogli uti fokstrot, na obzoru uoiti jahtu, ili pad zlatnoga nakita, izlazak lakaja. No izvan toga prostora - a svi su znakovi davali naslutiti da upravo tamo boravi Imail - samo ravni, monotoni kontinuum, tvar kompaktnija od gipsa, morta, kita ili silikona; vrsti spoj, lapidifikacija, ravnina, plonost, masivnost, glomaznost; potpuna sraslost, stalna i trajna.Jastuk bi pod njim ostajao gladak (i hridina bi bila udobnija od toga divana), koraci mu nisu ugibali sag, prsti mu nisu sputali kvaku. On spozna da mu fali mo.Mnogo nakon toga, prilino kasno, Imail shvati da ivi u filmu: snimio ga M., onaj bradonja to bi rado bio obrlatio Faustinu, i to lunjajui osam dana otokom, mimo znanja klana, ima tomu dvajst godina.I dok su stabla baobaba trunula od kobna virusa, dok su nanosi humusa punog parazita postupno pokrivali ribnjak, dok su kuu nagrizali zubi zaborava, bilo bi dovoljno da obzor uskovitla monsun i odmah bi - pod uinkom plimnoga vala koji bi poplavio obalu s napravama i samim tim pobudio opskurnu podrumsku aparaturu iji mu smisao isprva promaknu, aktivirajui dinamo, dajui mu svoju snagu, svoj signal - navalili doslovno isti prizori, minuli i brojni, i stalno iznova oivljavani, nalik na instalaciju Martiala Cantarala, u kojoj mrtvaci u hladnom hangaru i uz pomo Vitaliuma mogu vazda iznova ponavljati svoj kljuni ivotni as.Prividno normalna situacija, pa ipak sasvim lana. Prividno normalna situacija, isprva, a onda provala okrutnosti, ludila.Rado bi on shvatio koja ga to asocijacija spaja s tim romanom: uporno drakajui matu, tragovi na sagu budili su intuiciju tabua, gradili viziju tko zna kakva zla, nitavila, muka; viziju, odnosno spoznaju zaborava koji upravlja svim biima i stvarima, koji dokida razum. Prividno normalna situacija, ali...Ali to?

Vrag bi ga znao.6.Glava o suoavanju sa stranom Sfingom koja nudi ultimatumZatim odlui staviti svoja proivljavanja na papir, u nadi da bi na taj nain mogao dobiti uvid u situaciju.Dohvati album. U gornji kut prvoga lista napisa:ISPARIOa zatim, ispod:Ispario. Tko to? to to?U mom sagu motiv skriva (skrivao, skrio, skrivio) sagu, a kroz nju i drugo: spoznaju, mo.Imago u mom sagu.Ta slika katkad priziva Arcimboldov stil: vlastiti lik, ili pak zaudni lik podivljala Doriana Graya, mahnita albina, no nipoto sazdan od morskih ivotinja, raznovrsna voa, involutivnih tuaka koji u uzajamnu proimanju stvaraju glavu, vrat, obrvu... Sliku zapravo tvori hrpa spiralnih bacila, organiziranih tako suptilno da odmah uoavamo dostatnost tog oblika za tvorbu lika, iako ni na as nismo u prilici razabrati signal, toliko uzimamo zdravo za gotovo majstorovu nakanu da ostvari uradak koji uzastopno, ili istodobno, otkriva i skriva, i na taj nain postojano odrava zakon vlastita tkanja.Isprva slabo uviamo modifikaciju. Pomiljamo da bi to mogao biti na vlastiti poriv da posvuda vidimo samo ono abnormalno, amfibolino, anksiozno. Zatim naprasno shvaamo, mislimo da shvaamo kako u naoj blizini postoji ona dobro znana stvar koja nam odvlai pozornost, koja nas uzdrmava, proima grozom. Tada dolazi do totalnog raspada. Od silna oka gubimo volju, gubimo razum. Trpimo stalnu i razornu bol. Obuzima nas halucinacija koja nas modi do konana ishoda.Rado bismo nali pravi naziv, pravi izraz; rado bismo kriknuli: Tu smo, znai! Otuda dolazi moja muka. Rado bismo iskoili, izali izsibilinskoga mraka, zbrkanoga apta, klokota doslovnosti. Ali kao da imamo izbora?! Moramo do kraja izotriti vid.Rado bismo razabrali inicijalnu toku, ali oko sad svaku stvar vidi mutno, i kao u daljini...Zapisivao on svoja zapaanja iz noi u no, dovoljno dugo da svodom prohuji 5 ili 6 mlaaka. Sitniavo bi nizao gomilu triarija: potroio zalihu alkohola, odabrao LP plou za roaka Julota koji uskoro zavrava gimnaziju, skratio kuni ogrta, pozdravio komiju iako mu ljubimac, mops Azor, uporno zapiava moj otira. No pisao bi i o romanu koji upravo ita, o sastanku s kakvim poznanikom, ozapanjujuim priama i ljudima (npr. o advokatu koji na sudu mlati praznu slamu, o stanovitom gadu koji na puk zapuca orcima, o ludom tipografu to sabotira slog...).Katkad bi s olovkom u ruci zamiljao, a onda zapisivao, na papir stavljao svoj ivot, analizirao svoj um. Katkad bi razmatrao koju od svojih halucinacija, ili pisao o Imailovu otoku.Zamislio on tako i itav roman: iza osam mora, iza osam gora ivio malian, momi zvan Angdy. Bilo mu 5 godina. Oronula mu palaa bila dom. Dadilja mu kazala: Davno si imao 29 roaka. Tada smo kroz ivot mirno kroili. No malo-pomalo svi su oni tko zna zato isparili. Danas i ti mora poi, u protivnom bismo svi mogli stradati.Na to Angdy udari na put. Sukladno najuzornijoj tradiciji Bildungsromana naracija u uvodu nudi kratku pounu priu: pri samom kraju umskoga puta na Angdya navali Sfinga. Vidi, vidi! - riknu strana ivotinja. - Divna li sandwicha za klopu! Odavna u ovom kraju nismo imali ovako bucmasta malca. Stani malo, Sfingo, stop! - odvrati Angdy. Imajui Lacana u malom prstu, nastavi: Da vidimo, prvo mora odraditi svoj dio posla. Svoj dio posla? - ponovi ivotinja u udu. - A zato? Uzalud ti protokoli, odgovor ionako znamo samo mi. A onda doda, naglo posumnjavi: Zna li ga kojim udom ti? Tko zna? - odgovori Angdy uz vragolast hihot. Pun si samopouzdanja, a mi to jako volimo, nakazo mala - nastavi Sfinga. - Znai fair-play. Ambicija bi ti mogla ublaiti smrt. Sluaj sad moj ultimatum!Zgrabi lutnju, pa uz svirku nadahnuto zakanta:Postoji li ivotinja to za trup ima krnji krug i ravnom crtom zavrava?Ja! Ja! - viknu na to Angdy.Bizarna ga ivotnja smrknuto upita: Misli? Pa da - odgovori Angdy. Onda valjda ima pravo - protisnu ivotinja tunim glasom.Nastupi dugi tajac. Istonjak zapuha modrim svodom od tarlatana. Vazda sam govorila da mi zlu kob nosi malian - uzdahnu alobno ivotinja, grcajui u suzama. Ajmo, Sfingo, zavrimo s tim - proguna Angdy. U nutrini ga spopa suut za ivotinju. No doda: Da nisam znao, zavrio bih u tvom stomaku. Znao sam, bio sam bolji. Sukladno Zakonu, ti mora platiti glavom. Zavitla svojim stranim prstom. Skoi u provaliju, zla Sfingo! Oh! - kriknu ivotinja. - Pa ti trai moju smrt! That's right! - zaurla Angdy iz ista mira na britanskom.Zgrabi tap i udari ivotinju koja izgubi oslonac i vrtlono propa u crni ponor. Uasan krik, istodobno nalik na lavlju riku, maji mijauk, orlov kliktaj i ljudsku patnju, propara zrak i osta titrati jo osamnajst dana...Nakon tako jasna uvodnog fablioa pria, odnosno radnja, kao da biva zadana: Angdy obilazi svoj kraj, kroi brdima, ali i dolinama, a obno ulazi u kakav mraan grad. Rado priskoi u pomo kolarima, ratarima, sakristanima. Oni mu zauzvrat daju slaninu ili okrajak kruha koji on zatim natrlja lukom. Zna biti gladan, a i vodu katkad sanja. No ivi.Tako postupno stasa u agilan i atipian duh: akumulira znanja, afirmira svoja stajalita, svoj Anschauung. Na svom putu nailazi na pokoju zanimljivu osobu. Svaka od njih Angdya dodatno transformira: prua mu posao, dom, iri mu obzor. Kod nakupca izuava zanat. Slobodno zida vlastitu kuu. Kao tipograf osniva asopis.ivotni mu poziv svakim danom buja. A onda na nj navali itava zbrka udnih zbivanja doslovno simulirajui, osim u zavrnici, Sagu dubinskih karika, tu zabavnu, a zapravo pounu, a zapravo dirljivu priu koju jo davno iskoristi trubadur zvan Hartmann, da bi zatim Thomas Mann triput u njoj potraio inspiraciju.Angdy tako spozna da mu pravi tata, Willigis (zvani Willo) nosi titulu kralja. Sibyllu i brata joj Willigisa ljubavna su uvstva spojila u brani odnos (usprkos urlicima stanovita Danca na samrti). Majin trbuh Angdy napusti uranivi dva dana.Da bi okajao straan in, Willigis zvani Willo odjuri u boj, a ruka ga dumanska s lakoom otpravi u smrt kakva mu bi po volji.

Potomka, pak, Angdya, ijim su ilama kolala tako amoralna krvna zrnca, majka Sibylla ostavi u amcu koji otpluta suprotno od juga, do kraja punog odurnih movara, kopiladi-ubojica k tomu jo i slaba uma (konzumacija alkohola po stanovniku, kau, iznosi oko 5 baava od tristo litara na godinu), kao i udnih, a zasigurno i opakih ivotinja. Tako su u lokalnoj krmi, u koju su svi nakon posla ili lokati, svojim simpatinim idiomom priali o zmaju: Ak si taj dosad ni smazal bar sto ljudskih srcov, tu ma rai. U tom kraju, dakako, vazda bila no, a gusta, britka i hladna rosulja sipila non-stop. Lako onda uviamo da samo pukom sluaju (ima ih koji bi u tomu odmah uoili Boji prst; zasigurno imaju pravo, ali Naracija nas primorava da ponudimo makar iluziju da ivotni tokovi nisu nuno fatalni, u protivnom bi svaki diskurz bio uzaludan), da samo pukom sluaju, znai, valja zahvaliti to to i osamnajst godina po dolasku u taj srdaan kraj Angdy jo ivi. No, o tom potom...7.Glava iji kraj potkopava amoralnu papinsku budunost izvanbranog pokajnikaSibylla, pak, i osamnajst godina nakon tih dogaaja istim arom u svojoj brabantskoj ili flamanskoj palai mislila na svog divnog bracu, odbijajui svakog prosca. Moni burgundski nadvojvoda baci oko na nju i pokua ju odvui u svoju lonicu. Ona mu odbrusi: Ni mrtva! to? zagrmi nadvojvoda u srdbi. Zapali pola Hainauta, pa navali na Cambrai.Tad u Cambrai ugalopira kao rosa mlad paladin na istokrvnom anglonormanskom ogatu riih butina, zvanom Sturmi. Dopratili ga u Palau. Odmah omili Sibylli koja mu da u zadatak da skri Nadvojvodu. Iz ovih u stopa nalog Va izvriti, odvrati vazal i poljubi joj ruku.Jaui Sturmia slabina opasanih afran oklopom ispod ukrasna pokrova u boji indiga i s gizdavom zlatnom ormom punom satiniranih stakalaca, osvanu na Adonis podno duguljasta borilita sa ianom kukuljicom i kacigom na glavi, kao i oklopom osiguranih ruku, bokova i prsa. Na zastavi mu grb s ribom. Ovacija brabantskoga klana bar dvajst puta nadjaa burgundsku drsku graju.Turnir b krvav, okraj silovit, a zatim borba prsa oprsa. Udarali oni tapovima i kosama, ostima i kopljima. Boj potraja itav dan. A onda suptilnom taktikom na odvani brabantski prvak zarobi suparnika: Nadvojvoda iskusi poraz nad porazima.Ponovo zavlada mir. U svakoj su krmi ljudi tancali uz zvuk frula, gajdi i bubnja. Snalaljivu su paladinu zduno klicali. Odali mu poast. Promaknuli ga u rang Glavnog Admirala. Na Sibyllin poziv dojaha on u Palau. Sibylla mu odmah omilila. Sibyllu on odmah uzburkao.O, ti koji nas ita, moramo ti sada otkriti, iako si i sam zasigurno odmah dokuio, koga to Sturmi na sapima nosi. Tono, ima pravo: Angdya.No Angdyu ni u primisli da poput Oidipusa za majku ima upravo Sibyllu. No Sibylli ni u primisli da Angdya za sina ima. No Sibylla ludo zavoli Angdya. No Angdy ludo zavoli Sibyllu. No Angdy pozna Sibyllu. No Sibylla pozna Angdya.Kobni sluaj ipak obznani ljubavnicima blisku krvnu sponu.Sibylla posta asna, sagradi bolnicu u kojoj su prali smrdljiva skitnika stopala i o zdravlju skrbili gratis.Navukavi prosjaku ritu od gruba platna radi okajanja, Angdy dohvati tap i nita drugo - ni torbu ni aluminijsku au - i obno napusti Palau u kojoj spozna spokoj. Odlui u daljini ispatati, primiti kaznu Gospodnju. U umi osta do jutra, gladan. Nakon muna putovanja to potraja bar tri dana, stignu na slatkovodnu obalu. Pokuca na vrata ratara koji mu otvori. Ima li u ovom kraju - upita - kakav Locus Solus, na koji mogu poi da doivotno ispatam za svoj grozomorni in? Ima - odvrati tupavo ratar. - Ova lokva ima otok, zapravo liticu, strmu hrid, na kojoj bi mogao uati i okajavati svoju muku koliko ti drago! Bi li mi pokazao put? - zamoli ga Angdy. Bih - odvrati ovaj - ali znaj da to znai trunuti tamo do kraja ivota! Budi kako On odlui - promrlja Angdy. Budi - odgovori ratar.Otprati ga tako do otoia zvanog Grand Pardon. Sputa ga stavivi mu oko vrata konop, ili moda lanac. Angdy iskusi isposniki ivot. Kruh mu svagdanji posta hranjivi humus to nou izbija iz hridi. ibali ga uragani, burini; hladni zapadnjak, vrui hamsin, uskovitlani jugo. Muili ga tsunamiji i tajfuni. Strunula mu halja, skvrila kao trud. Osta gol. Morila ga hladnoa, morila ga vruina; as mu bilo kao u zamrzivau, as kao na rotilju.Usprkos spasonosnom humusu to mu ga On milostivo priuti, Angdy prilino okopni. Okopni,i nastavi kopniti. Posta sama kost i koa. Ali ba navali kopniti. Toliko okopni da izgubi i na visini. Bivajui svakim danom manji, posta nii od patuljka, a onda, na kraju, i pravi tintilini, aka jada, bodljikavo klupko...Gotovo osamnajst godina nakon toga Pavao VI. ispusti duu. U Vatikanu taj dogaaj prouzroi pravu strku: valja zajamiti batinika, izabrati novog papu. Obavili su bar osam izbora: tu biraju idiota, tamo budalu; tu luaka, tamo aavca. U Koncilskoj Palai korupcija dobila krila: za milijun nudili pontifikat. Stvar pola nizbrdo. Zanos ovica hlapio. U svima splasnuo ar za Sv. Oca.Onda Boja srdba pomrai modri svod. Malo zatim objavi On svoj lik stanovitu Kardinalu i to u obliju krvava Praza na postolju od mirisnih zlatnih pupoljaka. O, Kardinalu - zagrmi On - sluaj: ima Oca, ima Papu! Odabrao sam. Angdya. Odabrao sam ga zato to skoro osamnajst godina ui na hridi koju iba Moj val. O, Boanski Prazu, o Vinji Gospodaru, promrmlja bogobojazni Kardinal, budi volja Tvoja!Svuda su ili i pitali za Angdya to ui na hridi. Na kraju su stigli i na onu obalu, zakucali na vrata ratara to onomad otprati Angdya na otoi. No on isprva odbi suradnju: Angdy? Nikad uo! - odgovori. - Otoi? Ma kakvi! Nikad tu nisam vidio nikakav otoi!Uz pomo novanoga mamca na koncu su ipak saznali istinu, poli brodom put otoia i uz krajnji napor doli do vrha. No tamo, na silnu alost Kardinala koga odmah spopa sumnja, usprkos tvrdnji Boanskoga Praza nisu nali nikakva Angdya. Ni traga ni glasa od tog Angdya, koji Boju Milost oito iskusi samo dopola...

Unato Ihomasu Mannu, morao sam napisati vlastiti zakljuak, ustvrdi Anton V Ockall, dovrivi svoj roman. Skicu, zapravo, ili ak sinopsis, budui da osmisli bogatu naraciju, ali nikako da ostvari krucijalni diskurzivni in. Tako itav zapis broji pukih 29 ili 30 natuknica, a samo 5-6 toaka imaju i razradu. Istina, on prilino tankoutno gradi lik Angdya, izrazito dojmljivo ocrtava Nadvojvodu (pravi razbojnik, kratko oian i dugih, rusih zalizaka: uoavamo nadahnutost doktorovim likom, iako ga ovaj ozdravi), naas oponaa zanimljiv govor lukavog ratara koji Angdya vodi na otoi (Za Boga miloga! Nigdar ni bilo da pastuh odbija umakat. Bu si ovaj jo to poalil, vragca mu ludoga!), prua kratki, ali tako suptilni opis turnira da bi ga Paul Morand, Giraudoux ili Maupassant mogli ponosno potpisati i ponuditi svojim itaocima. No osta na tomu. U zapisima taj ustuk opravda originalnim silogizmom: kad bi ovaj roman, ustvrdi on a priori, mogao dobiti kraj, valjalo bi mu taj kraj i pruiti. No, nastavi on, dovrim li ga, mogao bi pruiti uvid u tako jasnu, tako istu spoznaju, da svi koji ga proitaju istoga asa umru. Zato to, nastavi on, u fikciji mora postojati Angdy koji poraava Sfingu. Ispari li Angdy, u nitavilo odlazi i mogunost da iznova trijumfira umirujua mo Logosa. Znai, zakljui on, koji diskurz ikada dokida sluaj? Nikoji! Ipak, doda u pola glasa, imamo li izbora? Ni govora! Mora nam biti jasno da bi nas kakva Sfinga u svakom asu mogla napasti; mora nam biti jasno (zar ikad ikom od nas bi jasno?) da bi nam u svakom asu moglo dostajati kakvo slovo, kakav glas, kakvo da, kakvo niks, da tu Sfingu odmah porazimo. Kako ustvrdi Zaratustra, Sfinga vazda jazbinu gradi u Palai ljudskoj...8.Glava o krai vana lista, s aluzijom na FranzaAnton V. Ockall ispari na Dan mrtvih.To bi tri dana nakon to u novinama proita lanak koji ga prilino uzbuni:Muka osoba, ija mrana mo izaziva toliki strah da su svi podaci o njoj stroga tajna, provalila noas u policijsku arhivu i otuila navodno kapitalni spis koji opasno kompromitira drotovski trio to rukovodi policijskom upravom. Situaciju sad mogu smiriti samo urni pronalazak i povrat inkriminirajuih dokaza, koji bi zahvaljujui drskom lopovu u protivnom mogli zavriti u krivim rukama. I koliko god policajci bili sigurni da ih on skriva u kui koju su bar duplu duzinu puta dobro proakali, nisu im uli u trag. Komandant Romain Didot stoga zaigra na zadnju kartu i u pratnji svog vrsnog pomonika Garamonda pokuca na vrata Dupina, poznatog po istananu njuhu. Takva nam kraa - objasni mu - obino znai vrlo malo. Da su nam ukrali bilo kakav XY spis, uinak tog kriminalnog ina bio bi minimalan. No ovaj put zbog spisa S.121 imamo posla s lovom od krucijalnog znaaja... S lovom? - upitno ponovi Dupin, pomiljajui kako mu niti smisla izmiu. Oprosti to tako brzam - simpatino odvrati Didot. - Probat u biti jasniji: kradljivca poto-po-to moramo uloviti, budui da ovaj spis smatramo vitalnim, a kraa ponitava, dokida, razara itav na sustav: slabi nas i odnos snaga u najmanju ruku svodi na 1:5! Da vidimo - pokua Dupin analizirati stvar. - tvoji su ljudi dosad 24 puta traili spis u kui toga tata? Tono - odgovori Didot, - ali svaki put orak. A svuda smo zavirili, ba svuda! Tako znai - ustvrdi Dupin. - Svaki si kutak pronjukao, od podruma do krova, ali uzalud, zato to ima oko, ali ga upravlja na krivu stranu. Zar nisi dosad shvatio, tikvo stara, da taj tip mudro skriva svoj ulov, to znai da ga po svoj prilici dri, blago ga umrljavi ili okrnjivi (kao to inimo s bilo kojim banalnim izrazom), pod podlokom koji si bar osam puta rukom dotaknuo, a da nisi ni znao, a da nisi ni htio ni mogao znati da to nisu obini papiri, da tu ui spis za kojim toliko traga! Ali - protisnu Didot - nisam vidio nikakav podloak! Ma daj! - ironino otpovrnu Dupin.Navukavi ogrta i dograbivi kiobran, izjuri izstana izjavljujui: Odoh ja po taj list. Dolazim za tili as.No usprkos ispravnoj raunici, natrag stignu praznih ruku. A nimalo davno bio sam kit i po - promrmlja samo.Zatim gorku spoznaju ublai istraujui trostruko ubojstvo to ga poini orangutan, ostavljajui policiju da sama mui svoju muku.Kad odusta Dupin, koji instinktivno prokljuvi itavu stvar od A do , izgubih svaku nadu u spas, zapisa Anton V. Ockall u svoj blok.Svojim poznanicima napisa poruku koja glasi: Tako sam htio spavati koliko mi drago! Tako sam htio svojski odronjati! A kad ono - isparilo! Tko? to? Tko bi znao! Isparilo. Danas i ja odlazim u smrt, u zaborav, u propust. It is a must. Molim oprost. Tako sam htio saznati! Gadna mi muka duu namuila. Glas mi posta kljasti apat. O, smrti, budi otkupnina za moj sumanuti zanos. Anton V. OckallA ispod toga jo i post-scriptum, zbunjujui post-scriptum koji da naslutiti da Anton V Ockall gubi razlonost: Dostavimo duzinu najboljih viskija onoj uljivoj, rioj advokatskoj njuci koja dogira pa pui kao ifut u zoolokom vrtu.Na kraju stavi paraf u obliku triju vodoravnih crta (ona unutarnja valjda bi mrvicu kraa), okomito ih spajajui nimalo artikuliranom rkarijom.Poini li samoubojstvo? Prisloni li pitolj pod bradu? Raspori li ilu britvom u toploj kupci? Iskapi li au otrova? Sjuri li svoj auto u provaliju, u vrtlog to ima trajati do noi Dana D, do dana Noi N? Otvori li plin? Izvri li hara-kiri? Poprska li svoju kou napalmom? Skoi li s vrha mosta u crni val to ga odmah proguta?Tko bi znao odabra li sam svoj kraj, potrai li smrt...No kada mu tri dana nakon toga dobar drug dojuri u pomo im proita zbrkanu Antonovu poruku, svi prostori u vili bijahu pusti. Auto u garai. Sva roba u ormaru. Svaka torba na svojoj polici. Uokolo ni kapi krvi.Ali zato ispari Anton V. Ockall.Lana nada za Antona V Ockalla

Japan koji zakonom ukida kimono, boa to pui dok igra curling, garava rajska ptica, otar vrisak u liturgijskom koralu, blagi korpion,osam propalih trgovaca to pljuju na hrpu zlata,trijumfalna alost,jugo u dugom finskom hodniku,duboki rupi:to bi moglo razbistriti obzor Antona V. Ockalla...hipi kardinal to glasno izgovara antipapinski slogan,britva za mladi obraz,tri bandita to opljaka ih potanski vlak,ravna krunica,muki pupak s aktivnim vulkanom, pridolica na rodnoj grudi, sakati luak to u suton na ogradu balkona naslanja oba lakta,kri to odbija Krista,sisal iz kog curi slatko vino pajacima to su svukli biskupski plat:to bi bilo dovoljno da probudi nadu za Antona V. Ockalla...Suvisla papazjanija,zrcalo to ga muti dobri vragolan,mladica u listopadu,koji prst alkohola za prolaznika koji hini kraj, ubojiina Ijubav,mnoga strma hrid to viri uz Rt dobra mora, odana puka,porculanska zgarita, duhovna put, mir.; lani zaborav:

to bi odagnalo smrt Antona V. Ockalla... no kako to postii u samom srcu ponoi kad dolazi Odlazak?10.Glava koja nas, nakon kompilacijskga korpusa, vodi ravno u zooloki vrtU toga dobroga druga Antona V. Ockalla, zvanog Amaury Conson, bilo 6 sinova.Najstariji od njih, sasvim sluajno prozvan Angdy, ispario, ima tomu bar dvajstosam godina, i to u Oxfordu, prilikom odravanja simpozija u organizaciji Drutva Martial Cantaral, na kom svoju misao izloi i slavni britanski strunjak Lord Gadsby Wright. Drugi mu pak sin, Adam, ivot izgubi u sanatoriju Anima, skapavi od pusta posta. Jo triput toj familiji smrt pokuca na vrata: na otoku Inishmaan od sranog udara nastrada Ivan koji bi i za sparina i zimi povazdan ronio i iskapao morska blaga. U Palo Altu svisnu Odilon, zabunom progutavi komad oniksa koji mu zasta u grlu. U Osimu odapnu Urban, izazvavi u ring stranog boksaa Nou, a onda iskrvarivi pod silinom udaraca; uzalud mu bila i transfuzija koju tad primi ak 24 puta! Amauryu tako jo osta samo zadnji sin, Rpin, no on bi, stanujui na drugom kraju toga kraja, oca ionako obilazio samo triput na godinu, pa ovaj gajio za nj malo suzdraniju ljubav.

Amaury Conson pronjuka itavu vilu Antona V Ockalla. Upozna i onog Antonova komiju koji mu ispria priu o zahvatu na sinusu. Svuda potrai kakvu korisnu informaciju.ivotni prostor Antona V. Ockalla zapravo bio prilino skroman, ak i opskuran, nimalo privlaan, a ni bogzna kako udoban: zidovi obojani vapnom, prljavi sagovi od loa, trunjava pamuka. U turu, dugo zaputanu salonu, ofucani, ustajali divan, a uza nj komoda to smrdi po gnjilu luku. Za vrata klimava plakara hanzaplastom fiksirana tri kiasta prizora u boji. Kroz bow-window mutna stakla prodirao sivkast, maglovit dan. Spavao Anton, oito, isposniki, na lou kauu s jastucima koji su izgubili oblik i nimalo privlanim plahtama. Kupaonica mu bila mrana upa, a u njoj vr, lavor, aa, britva, runik to ga mi izgriska za ruakAmaury rastvori svaku od mnotva knjiga prljavih i zguvanih korica i nagomilanih u tri niza na klimavoj polici. U njima opazi gomilu zapisa na marginama i pokua ih proitati, ali mu njihov smisao promaknu. Ipak, razabra 5-6 libara koji su Antonu V Ockallu po svoj prilici posluili za dublju analizu: Art and Illusion Gombricha, Kozmos Witolda Gombrowicza, Opoponax M. Wittig, Doktor Faustus Thomasa Manna, Noama Chomskog, Romana Jakobsona, kao i Aragonov Blank ili zaborav.Zatim Amaury dohvati vrsti karton, pa ga otvori. Unutra otkri dobar broj rukopisa i uvidi Antonovu sklonost k obrazovanju, budui da su svi zapisi uvali poman trag spoznaja to su mu ih jo u koli usadili. Tako Amaury, itajui paragraf po paragraf, dobi uvid u Antonov pouni curriculum studiorum.Prvi zapis b poput akoga sastavka:U kraju u kom smo ivili nisu postojali ni auti ni autobusi. Katkad bi moj roak i ja ili viditi Lindu, u drugom kantonu, ali blizu. Nismo imali auto, pa smo morali trati itavim putom zato da bi stigli u pravi as; u protivnom bi nam Linda znala ispariti.Ipak, svanu dan kad Linda zasvagda napusti rodni kraj. Tad smo ju morali zaboraviti, ali nismo mogli: njoj smo podarili svu nau ljubav. Toliko smo bili ludi za njom, za mirisom to ga iri, za blistavilom kojim zrai, za kouljom joj i dugim braun hlaama... ma, ama ba za svim to joj pripada.No svaka pria ima kraj: tri godita po odlasku, Linda izdahnu. To smo saznali sluajno, dok smo u smiraj dana bili za stolom.

Zatim skoi na filozofiju:Analizirajui apriornu intuiciju, Kant naas posumnja u Cogito, znajui da tu ui mogunost da kakav bog sanjajui o apsolutu, otuda crpi silno Ja. Tako, znai, ustvrdi on, Spinoza izvri mutaciju i dokinu vlastiti antroponim poradi udnih glasova? Ti, Judo od Barucha! Zar si Naturu viao tako to bi svaku rupu zaio (zaguio), prikrio uz siv ILI i na taj nain taio glad za Infinitumom?/ Onda Kant, krivo anticipirajui novi uzmah platonizma, optui Spinozu za suoinstvo vazda ubojita Nad-Ja, s obzirom da Platon, poinivi paricid nad svakim od svojih misaonih otaca, davno spozna postojanost svakog bitka to proizlazi iz apsoluta.Primitivni luk tako ostvari triangulaciju, napinjui nit do sinusoidna vrha i pogaajui otrim vrkom glavu mislioca koga ubi pomisao da Cogito postoji mimo apsoluta.Pa na matku:On Groups.(domaa inaica rada Marshalla Hatta jr. L.I.T., 28, listovi 5-18).Tko otkri, prokljuvi, razjasni taj pojam? Gauss ili Galois? Tko bi to znao! Danas ga pak svaka ua ima u malom prstu. Pa ipak, kau da no uoi smrti tad jo sasvim anonimni Galois na svoj nain zapisa (Marshall Hall jr., op. cit. list 8) ovaj dugi niz:

aa[footnoteRef:1] = bb'1 = cc1 = dd1 = ff1 = gg1 = hh1 = ii1 = jf1 = kk1 = U1 = mm1 = nn1 = oo1 = PP1 = M1 = rr1 - ss'1 = tt = uu1 = vv1 = w w1 = xx1 - yy2 = zz= [1: Krui pria da Ibn Abbou (zapravo roak mu) zna odgovor, no ako ga i zna, uti kao riba.]

A ii svima osta tajna kamo to Galois pokua dogurati tim polovinim rukopisom.Cantor, Douady, Bourbaky pokuali su na sto naina (od konanog polja do toposa, od local ringa do Cstar, od K-funktora koji mogu zahvaliti Shibu do -ova slavnoga Thoma, ali i s pomou distribucija, involucija, konvolucija, Sckwartza, Koszula, Cartana i Giorgiuttia) nai pravi put i nadvladati nagli hijatus. Svaki im pokuaj b uzaludan.Mozgavi nad tim skoro 25 godina, Pontryagin potpuno izgubi vid.No Kan, ima tomu kojih 240 dana, proradi na adjungiranim funktorima (vidi D. Kan Adjoint Functors Transactions, IX, 3,18) i indukcijskim putom dokaza, bar su svi tako pomislili (Jaulinu on izjavi da izvod gradi na glasovitoj kardinalnoj toki, pomalo i forsirajui), ovu propoziciju: Dopustimo da su G, H i K (H a G, Gz> K) trostruka magma (sukladno Kuroshu) u kojoj

a(bc) = (ab) c ; u kojoj su, za svaki a, xxa i x *ax sigurni, mono, onda G = HxK ako G = H u K; ako suHiK invarijanti ili ako H i K imaju samo 1 zaj. lan H n K = Jao! Kan izdahnu i za sobom ostavi napola gotov posao. Stoga odgovor jo nismo dobiliPa na britanski:It is a story about a small town. It is not a gossipy yarn; nor is it a dry, monotonous account, full of such customary fill-ins, as romantic moonlight casting murky shadows down a long winding country road. Nor will it say anything about tinkling lulling distant folds, robins caroling at twilight nor any warm glow of lamplight from a cabin window. No...Nastavljajui svoju potragu, Amaury Conson uvidi da Antona V Ockalla zanimaju i primitivni obiaji:

Zaogrnut tunikom na isti nain na koji bi nosio raglan da ga kupi od francuskoga snoba na safariju, pripadnik naroda Sokoro naputa Gogmi (ad) i odlazi u Mokulu. Tamo mu ivi sin, u paradoksalnu i ocu nimalo shvatljivu branom odnosu, budui da za novi dom odabra suprugin zaviaj. Sad ga mui zato prista pustiti momka k Diongorima iza brdai tako pogaziti slovo obiaja, satkanih od suptilnih, jasnih, gotovo strukturalnih niti.O Sun, Margina, Uti, Kaakil, Longai i Zori, vi moni pomonici plodnog tla, ja vas zazivam. Molim za umirujui zaborav u sluaju ovog valjanog braka usprkos alosti koju utim. Hi moda rasijani krivac mora biti smaknut?Konani kompromis (maksimin ili minimaksl): otac odlui poi k vidovnjaku koji ga zatiti vradbinom, a zatim smili svog Suna rtvujui mu pahuljasta jaria i crna kokota, kako bi proso dobro rodilo.Ali i ivotinjsko carstvo:Napola jarac, napola junac, mokatni bik (lat. Ovibos moschatus) uglavnom ivi u tundri. But mu ima snaan okus anisa, ali niclu prvo valja dobro istui da bi gastronomski uitak bio potpun. Da bismo ga uhvatili, mora jurnuti na nas. Tada valja priljubiti trbuh uz tlo i pustiti ga da dotri, a na nj skoiti im odozdo spazimo kopito, divovsko i strano.Rukama ga tad zgrabimo za vrat, on nas vidii udari u riku, da bi zatim i sam svom duinom pao na tlo i s nama zaspao.Iz tog na dodir ugodnog blaga isparavaju razni mirisi: akacija, alfalfa, akonit, ari, ogrozd, origano, utrinac, pa ak i uljika.Iako dolazi iz ovih naih podruja, divlji bik iliti tur ivi iskljuivo izvan zoolokih vrtova. Tko god pomisli da bi nou mogao opaziti grbava tura kako tumara umom, mora znati da ivi u zabludi: u nj sasvim normalan hrbat, ni obao, ni konkavan. Zato bismo onda i govorili o turu?Socijalni sukobi:B to 3. svibnja. U novinama naslov: Sukob na Boul'Michu. Na nalog priglupa vlastodrca asnik posla bataljun na hrpu anarhista, komunista i JCR-ovaca koji su spravom od vlasti traili da iz zatvora odmah pusti 5 njihovih drugova. U ogroman crni kamion pun zlih orangutana udari kocka iupana iz plonika. Zatim na ulici niknu barikada: gomila srui drvo i njim zapali poprilinu hrpu automobila. Strahujui da bi mu kontrola nad situacijom mogla izmaknuti, Grimaud naloi pravi pogrom: panduri su prionuli na posao i stali palicama mlatiti, suzavcima guiti i na tlo ruiti koga god su nali na putu.Javnost dignu glas. U stotinama tisua izali su na ulicu i promarirali Parizom maui tko crnom tko grimiznom zastavom i izvikujui itav niz antidiktatorskih slogana: Sad bi bilo dosta, "Vrati lovu, na Chaplinu, Vlast narodu.Radniki sindikat obustavio proizvodnju. Narod okupirao svaki punkt: i kolodvor i luku, i rudnik i TV studio, i duan i faks, i mlin i dok. Crpkama zavladala oskudica goriva...vapski idiomi:Man sagt dir, komm doch mal ins Landhaus. Man sagt dir, Stadtvolk muss aufs Land, muss zurck zur Natur. Man sagt dir, komm bald, mglichst am Sonntag. Du brummst also los, nicht zu frh am Tag, das will man nicht. Am Nachmittag fhrst du durchs Dorf, in Richtung Sportplatz. Vorm Sportplatz fhrst du ab. Kurz darauf bist du da. Du hlst am Tor, durch das du nicht hindurchkannst, parkst das Auto und blickst dich um. Du glaubst; nun taucht vor dir das Haus auf, doch du irrst dich, da ist das Dach. Ringsum Wald, dickichtartig, Wildnis fast. Wald, wohin du schaust. Baum und Strauch sind stark im Wuchs. Am Pfad wchst Minzkraut auch Gras, frisch, saftig und grn. Ins Haus, wovon du nur das Dach sahst. Du trumst, dass das Haus, wovon du nur das Dach sahst, lauburnrankt, gross und mchtig ist. Mit Komfort natrlich, Klo und Bad und Bild im Flur. Dazu Mann undFrau stolz vorm Kamin. Trumst du, doch das Tor ist zu und ins Haus, wovon du nur das Dach sahst, kannst du nicht. Nachts, auch das trumst du noch, lscht man das Licht und dann glht rot und idyllisch das Holz im Kamin. So trumst du vor dich hin, doch man macht das Tor nicht auf, obwohl Sonntag ist. Da sagt man dir also, komm doch mal ins Landhaus und dann kommst du wirklich zum Landhaus und bist vorm Landhaus und kommst doch nicht ins Landhaus und warst umsonst am Landhaus und fhrst vom Landhaus aus zurck nach Haus...Na kraju, na podloku od skaja u boji staroga zlata, Amaury Conson otkri blok sa sustavno zapisivanim razmiljanjima Antona V. Ockalla. Otvori ga. Osta itati do mraka. Zatim izjuri u no. Zaustavi taksi u prolazu. Odmah na policiju - kaza, pa mrtav umoran svali kria na stranji naslon.Na policiji Amaury pomisli da bi mogao izgubiti razum. Prvo proua tamo do ponoi, a onda ga primi tip odbojno tupava izraza lica. Mljackao oni cuclao divovski sandwich sa unkom iz Yorka, isputajui pritom odvratan zvuk, a zalogaj bi svako toliko zalio stolnim vinom, izravno naginjui bocu. Tu i tamo bi jo istim prstom istio sluni kanal ili svoj plosnati, nipoto orlovski nos. Da vidimo - promrmlja u par navrata. - Ako napisa da planira samoubojstvo, onda ga valjda i poini. Zato bi to u protivnom zapisao? Ali, dragi brigadiru - ustvrdi Amaury - ja sam vidio Antonov blok, kao i vilu! Osim toga, kakvo samoubojstvo? On samo zapisa svoj strah od smrti. A onda ispari! Ja tvrdim: otmica! Kidnapirali su ga! Otmica? Ali zato? - ironino i nimalo suptilno odvrati brigadir. - I tko bi takvo to u ovom kraju uinio?Amaury Conson na kraju nazva dobra znanca, pomonika u Quai d'Orsayu, koji informira o tom admirala koji to dojavi komandantu koji pak izgrdi brigadira, a onda Amaurya posla Ottaviu Ottavianiu, drotu bastijskoga roda.Amaury potrai Ottaviania u stanu u najmu kraj kolodvora Sablons, u Maillotu, blizu botanikoga vrta. U rokoko njihaljci s pufastim jastukom od podatna kapoka i sa zgodnim konim obrubom tip nalik na tusta grubijana uivao u impozantnoj mariniranoj haringi, umaui ju u bokal s krastaviima. Dobro - kaza, tikajui odmah Amaurya - ja sam ti na raspolaganju. Ispriaj mi itavu stvar u kratkim crtama. uj - prihvati Amaury, - Antonu V. Ockallu ni traga ni glasa. Napisao mi poruku najavljujui svoj skori odlazak, a tri dana nakon toga ispario. No, ja sumnjam na otmicu. Zato otmicu? - upita Ottaviani pristojno, ali pomalo tupavo. Anton V Ockall spozna - odvrati tajnovito Amaury. to spozna? Tko zna... Onda? U Antonovu sam bloku naiao na 5-6 zapisa. Moramo ih proanalizirati. U njima on tvrdi da spoznaju trai, ali zna, ili pak da zna, ali nikako da sazna... Znali su pisci biti i jasniji... Na kraju toga zapisa - nastavi Amaury - stoji vrlo zanimljiv post-scriptum: Dostavimo duzinu najboljih viskija onoj uljivoj, rioj advokatskoj njuci koja dogira pa pui kao ifut u zoolokom vrtu. To nam Anton sigurno priopava kakvu ifru. Mogli bismo prvo prouiti nju. Onda bi valjalo proitati svaki zapis i tako izvui to znatniji broj informacija... Hm, da - otpovrnu Ottaviano Ottaviani sumnjiavo, - itava mi pria zvui kao gadna zbrka... Hajmo mi kao prvo - nastavi Amaury Conson, ignorirajui drotovu sumnju - obii taj zooloki vrt. Zooloki vrt? - ponovi Ottaviani upitno. - A to bismo tamo, kad na tri koraka imamo botaniki? Ali, Ottaviani, zbog onog: ria advokatska njuka koja dogira pa pui kao ifut u zoolokom vrtu! Pa dobro - odvrati Ottaviani, - ti onda poi u zooloki vrt, a ja u pronjukati po bolnicama. Moda Anton V. Ockall sluajno zavri u kojoj od njih. OK - prihvati Amaury. - A nakon toga sastanak. Npr. u pono, u Balzaru, vai? Bio bi bolji Lipp. Dobro, u Lippu.Amaury tako pojuri u zooloki vrt. Spazi saharskoga lava. Panda baci na nj kakvu tricu, a on mu prui okoladu. Vidi jo i pumu. Jaguara. Divokozu, alpsku i balkansku, lopatara. Risa. Losa. A zatim zasta: Otkud vi tu? O divna li sluaja! Tko bi pomislio da u u zoolokom vrtu naii na vas!Uskliknu to Olgi, snahi kanadskoga konzula u Frankfurtu, znajui koliko ona voli Antona. Ah, dragi moj Amaury! Misli li da bi stvarno mogao biti mrtav? - zaplaka Olga. Ja ti, Olga, mislim da on ivi, iako za sobom izbrisa svaki trag. Posla li ti poruku da mora otii? Da. Posla li ti post-scriptum o advokatu koji pui u zoolokom vrtu? Da, ali tu od advokata ni a. Tko zna? - promrmlja Amaury.Uz fontanu koja sjajno simulira mini-Kamatku, poluotok s mnotvom zaigranih morskih ivotinja - pingvinima, kormoranima, njorkama, albatrosima, brazdastim kitovima, kitovima zubanima, pliskavicama, dupinima, dugonzima, narvalima, lamantinima, spazi mukarca asna lika koji taman pali cigaru. Pristupi mu. Dobar dan - pozdravi mukarac. Kai mi, prika - odvrati Amaury idui odmah u samu sr stvari, - zna li moda ima li tu kakav advokat? Ima - izravno otpovrnu mukarac, - ja sam advokat. Pst! - skoi Amaury. - Moramo govoriti tiho! Kai, zna li ti Antona V. Ockalla? Tu i tamo bi mi davao posla. Misli li da bi mogao biti mrtav? Tko zna? A tko si ti? Hassan Ibn Abbou, sudski advokat, 28, Quai Branly, Alma 18-23. Zar si i ti primio poiljku koju Anton svima prvo odasla, a onda ispari?-Da. A zna li smisao post-scriptuma? Ma kakvi. Zapravo, pomislio sam da sam ja onaj advokat koji pui iz Antonova zapisa. Zato sad stalno visim u zoolokom vrtu. A ona duzina viskija... Do danas nisam znao to bi to moglo znaiti, a onda sam u novinama proitao da za tri dana na Longchampu organiziraju konjsku utrku za vanu nagradu. Ali to to ima s ovim? - odvrati Amaury. Pa ima! Tri su favorita: Piskaralo III, Viski Duzina i Kafarnaum. Misli da bi i to mogao biti trag? - upita Olga, dotad ih samo sluajui. Tko zna? Svaku mogunost moramo istraiti. Poimo na Longchamp za tri dana - kaza Amaury. A propos - doda jo Hassan Ibn Abbou, - Anton V. Ockall mi urui, ima tomu skoro 30 dana, 30 fascikli to su, grosso modo, zakljuak slabo razumljivih, ali napornih istraivanja to ih on portvovno obavi. Niti ima suprugu kojoj bi ih u batinu ostavio, a ni kakva drugog batinika, krvnog, putativnog, optativnog ili konjunktivnog. Stoga smatram normalnim da vama dam na uvid taj umnogomu pouan plod rada, pogotovo zato to bi nam sigurno mogao pruiti niz tragova i skratiti nam muku. Kad bi nam ih mogao pokazati? - upita Amaury. Za tri dana, budui da sad moram na put u Aillant-sur-Tholon. Ujutro u zavriti s poslom, ali sastanak ipak dogovorimo po zalasku sunca. Dotad bismo mogli saznati i to znai ona duzina najboljih viskija. Ja u staviti duzinu franaka na nj - pokua biti duhovit Amaury.-1 ja - priklopi Olga. Dobro - kaza Hassan Ibn Abbou, bacivi oko na sat, - vlak mi polazi u 10 do. Bog! Znai, za tri dana u sumrak. Budi nam zdravo! - pozdravi ga Olga. Ciao! - pozdravi ga Amaury.Hassan uurbano napusti zooloki vrt, ali ga zato Amaury i Olga pomno pronjukaju. Nikakva drugog znaka. Amaury onda pozva Olgu na sasvim solidan ruak.Amaury tako obavi zadatak u zoolokom vrtu, a Ottavio Ottaviani prokrstari bolnicama Broca, Foch, Saint-Louis i Rotschild. Informaciju potrai i u osam policijskih postaja. Nitko da bi vidio Antona V. Ockalla.U pono na vlastiti pogon stignu do Lippa, u blizini krunog toka Vavin-Raspail, a na ulazu mu pristupi Amaury i tiho mu kaza: Pronaimo drugi lokal, ovaj vrvi murjacima! Tu, u blizini - izjavi Ottaviani koji bi, kao policajac, katkad znao izlanuti koju dobro uvanu tajnu, - tu u blizini mora biti tip koji bi mogao ispariti. Ispariti? - poskoi Amaury, naslutivi dojavu. Mmm - potvrdi Ottaviani, odmah posumnjavi da sluajno komu togod otkri. Sluaj, Ottaviani, dosta okolianja! IV. Ockall ispari. To su dva para rukava - ustvrdi Ottaviani. Tko zna? - odvrati Amaury, a onda strogo doda - Koga bi to u blizini kidnapirali? Stanovitog Marokanca - prizna Ottaviani. Marokanca? - poviknu Amaury. Pst! - utia ga Ottaviani. - Da, Marokanca, marokanskog advokata...

Hassan Ibn Abbou! - vrisnu Amaury.11.Glava u kojoj po svoj prilici pokuavaju nauditi marokanskim advokatima Ma kakvi - hladnokrvno otpovrnu Ottaviani - Ibn Barka. Aha - silno odahnu Amaury, budui da ga, tkozna zato, naglo uhvati strah za Hassana Ibn Abboua, a onda, samo naas, i za vlastiti ivot. Ta, ako su kidnapirali Antona V Ockalla, tko garantira da nisu odluili nasrnuti i na njih koji su Antonovi dobri drugovi: Olgu, Hassana i samoga Amaurya?On i Ottaviani onda pou u Harry's Bar. Nakon to su odabrali stol u dnu, pristupi im konobar. Amaury narui isti Chivas, a Ottaviani hladno pivo. Konobar mu ponudi na izbor: bavarsko ili tamno? Ovaj malo razmisli. Daj mi ipak bavarsko, kaza konobaru koji narudbu primi podrugljivo zviduui.Ottaviani u opim crtama ispria Amauryu udan razvoj dogaaja otkako ispari Ibn Barka. Po svoj su prilici uinili 5-6 gafova. U novinama osvanula hrpa poluistina i podigla silnu prainu. Javnost poizila. U Quai d'Orsayu izbio pravi skandal. Papon sasvim opovrgnu svaki navod, ali zato prizna Souchon, a zatim i Voitot. Objava Figonovih navodnih zapisa, u kojima on iznosi optubu na raun visokog dunosnika, u Matignonu izazva duboku razoaranost. S mukom su zatim dokazali da su ti zapisi zapravo lani. Oufkir prui budalasti alibi. Figona su zatim praktiki nagnali na samoubojstvo, ali istraga nastavi tapkati u mraku. Opozicija na stup srama bar dvajstosam puta pribi vlast koja dopusti tako gnjusan zloin. ak su zabranili list koji objavi sumnjivu sponu Ibn Barkina kidnapiranja s ranijom Argoudovom otmicom u Zrichu: policijski vrh navodno ugovorio posao sa skupinom ubojica, dounika, kriminalaca, za kojima stoji niz pljaki, ali su pomilovani zbog sudionitva u 5-6 sjajnih akcija: smaknuli su Bourguibina protivnika u Frankfurtu, afrikog militanta u Saint-Moritzu, Yazida u Louvainu, kao i gabonskog konzula u Madridu! Stoga, da bi uvrstio poloaj propalog tiranina ija su mo i slava u prolosti poivali na sramotnom bakiu francuskog kapitala, Foccard svoj bataljun orangutana spoji s ustakom klikom, priglupim varalicama, trgovcima zlatom ili haiom. Radili su slono kao braa! U tako trulom ozraju raspravljali su iza zakraunatih vrata. Digli su hajku na stanovitog tipa, ni kriva ni duna, na budalu kojoj svaku stvar valja nacrtati; naravno da nisu dirali monu i politikantsku krupnu ribu... Da - zakljui Ottaviani, ispijajui pivo naiskap ima tu svakoga avla.Zatim uuti. Amaury uzdahnu. Pomisli: Anton kao da davno ispari! Ipak ispria Ottavianiu kako su u zoolokom vrtu bili Olga i Hassan Ibn Abbou, koga dotad nisu poznavali. Ha-ha, grohotom odvrati Ottaviani, V. Ockall ti znai zataji svoga druga? Da, odgovori Amaury. To mu naknadno uzburka misli. Da vidimo - pokua on razmiljati. - U Zoou smo nabasali na Hassana Ibn Abboua. to ono napisa Anton V. Ockall? Ria advokatska njuka koja dogira pa pui kao ifut u zoolokom vrtu. I na to smo naili u Zoo-u? Na advokata koji pui. Dobro. Moglo bi biti da na advokat dolazi u zooloki vrt samo zato da ostvari Antonov navod, u nadi da bi i on na taj nain mogao tamo naii na kakva Antonova druga? Znai - zakljui Ottaviani, - moda imamo posla s pukom sluajnou? Sluajnost ili makinacija, -tko zna? Ali za koji dan bismo na Longchampu mogli saznati ima li togod istinito u Antonovoj aluziji na duzinu najboljih viskija. No prvo nam valja istraiti drugu vanu stvar. Zna li ti Karamazova? Onoga koji ima guba buraza? Roaka mu, Arnauda Karamazova. Vozi taksi u Clignancourtu. Katkad bi obavio koji posli za Antona, kao i za moj raun. Moramo ga pitati zna li on da Anton ispari. Uini mi to do konjskih utrka na Longchampu. OK, boss - odvrati Ottaviani, polako otupljujui nad svojom kriglom.Vani bila cia zima. Na ulici nisi mogao naii ni na patku, ni na volka. No zato su koraci Ottavia Ottaviania bili odluni i kao ravnoduni na maglu to posvuda zavlai krak. Stignu na Almu, pa autobusom do Quai d'Orsaya. Kratko odmori, pa zirnu na sat: dvajst do dvanajst. Do dogaaja na Longchampu ima jo dosta. Hajdmo sada saznati - kaza u po glasa - zato Anton u svoj Fiat ugradi protuprovalni sustav.Uz obalu, na tri koraka od iranskog konzulata, uoi zalogajnicu u kojoj bi katkad kupio sandwich sa unkom ili ljutom kobasicom. Umoran, zadihan, malaksao, odlui ui. Unutra spazi mnotvo ljudi. Bog - pozdravi. Dobar dan - odvrati Romuald, utrcani, ali vazda nasmijani pipniar. - Stisla zima, ha? Uh, brrr - otpovrnu Ottaviani. Pa ipak, samo minus 1 - doda Romuald. - Zna biti i puno nia. Da, ali uz gadnu tramontanu to hui i bui - priklopi Ottaviani, sasvim sluajno citirajui Saint- Marca Girardina. Da vam napravim sandwich? - upita Romuald. - Prut, unka, kobasica, slanina, krvavica, ajna, pohanac, ovji sir, gauda, kantal, gorgonzola ili hot-dog? Ma daj mi ipak grog - kaza Ottaviani, pa doda - Sav sam promrzao. Grog, molim - viknu Romuald mladom kuharu koji taman dogotovi ponudu dana: osso buco s artiokama i rumarinom. Odmah, samo da prokljua! - glasno odvrati. Napitak malo zatim stignu. Dobar vrui grog - najavi Romuald. - Taj ubija svaki virus!Ottaviani kua svoj grog. Mmm... Sjajan! - pohvali ga. Malo limuna? Hvala, sasvim mi odgovara ovako. To bi bilo ukupno tri franka. Izvoli. Thank you - pristojno zahvali Romuald. Ottaviani u dnu lokala spazi Aloysiusa Swansigna, svoga kpa, kako dovrava voku. Dohvati svoj grog i kroz guvu prokri put do Aloysiusa, pa mu pristupi, sav zadihan. Zdravo, kpo - pozdravi ga. Bog, Ottaviani - odzdravi Swansign. Kako si? Tako-tako. Promrzlo. Bi li ti pasao jogurt? Hvala, nisam gladan. Onda? to onda? Amaury Conson? On misli da bi mogla biti otmica. Valjda ima pravo - promrmlja Swansign. I ti tako misli, ali zato?Kao odgovor, Swansign zaviri u svoju torbu i izvadi spis, pa ga prui svom pomoniku. Isus Krist motorist! - uskliknu Ottaviani. - Pa to dolazi ravno iz Glavnoga taba!Zatim proita:Iskaz konzula Alaina Gu.rina vrhovnom G - P.R.C.-U(distribucija SACLANT - cosmicNATO - S AG - G/PRC - 3.28.23)Unatrag 30 dana, iz raporta komandanta Glavnoga taba NATO-a iz Orrouya, zapravo priloga stava HCI-a iz Andillya, to ga u cilju potvrivanja tonosti navoda otui kandidat 2/6.30, pripadnik straggling group-a iz Cap Horna, saznali smo kakva bi sudbina mogla snai Antona V. Ockalla. Zahvaljujui Misiji NATO-cosmic 5/28-Z.5 odmah smo aurirali K. Count i utvrdili da Anton V. Ockall fali na popisu. Stoga smo kroz Misiju off days 8/28-Z.5, nalog L18, kao i stav cosmic 1 bis, uruili protuotmiki plan svim GCR-ovcima, svim pomonicima IS-a i pobonicima MS-a, svim HCI-ovcima, ONI-ima, CIC-ovcima, G-3-ovcima, BND-ovcima, SID-ovcima, Prima Bis-ovcima, osim onih iz MI-9, ali ukljuujui i svakog raspoloivog komandosa izvan institucija.Iako ova informacija s pravom kotira kao A.3 ili B.l, valja naglasiti da smo, ima tomu osamnajst dana, podigli razinu itavog zahvata na 3, ali uz potpuni promaaj. Razlog fijaska? Navodno ga zna arlingtonski HCI: infiltrirana CIA, ali i SIS kod naih pod nadzorom NATO-a? Uz to, postoji mogunost da pomonik u albanskom IS-u kompromitira takozvanog Bradonju Ankarskog, stavljajui rad toga klana pod svoj nadzor.U situaciji smo, znai, da moramo birati: ili pustiti da sudbina Antona V. Ockalla grabi svojim tokom, ili na vrat natovariti casus violationis, moda ak i damni. Smatramo da ovako atipian sluaj valja razmatrati u Palai. Zato zapisnik i sastavljamo mimo IS-a. Molimo za globalni stav, kao i uputu za daljnju akciju. itava mi stvar zvui prilino opskurno, nimalo jasno - kaza Swansign. - A to si saznao od Hassana Ibn Abboua? uti kao riba. Ali u pono imam s njim dogovor, moda togod i izvali. S Olgom moramo paljivo: ta bi cura mogla biti opasna! Misli? Znam. A propos, bio sam kod Karamazova.-I? U zadnjih 30 dana on i Anton bili su skupa u tri navrata: prvi put su ili nou autom do Aulnaysous-Boisa, u naoko pust bungalov; tri dana potom igrali su whist u Klubu Augustin Lippmann: Karamazov potukao Voyla s razlikom od bar 24 boda. A sad pazi ovo: ima od tog dvajst dana, Anton od Karamazova traio da mu u Fiat ugradi protuprovalni sustav i da mu stavi novi brisa. U Fiat su stavili protuprovalni sustav?-Da. Svata! Ali zato?Otkud bi to Ottaviani znao? Volio bi da mu to razjasni Swansign, za koga su govorili da ima istanan njuh kao Mohawk. No Aloysiusu Swansignu oito b lo dan. Falilo mu nadahnua. Zato bi u takav auto ugradio protuprovalni sustav? - promrmlja, pa promrsi jo i - A mislili smo da smo 5-6 stvari uglavnom shvatili...Uzdahnu. Koja konfuzija! Kad bismo bar znali tko skriva Antona V. Ockalla.Zamahnu rukom i pucnu prstima. Dojuri Romuald. Kava? Capuccino? - upita. Raun, molim. Odmah.Izvadi olovku, pa zapisujui pobroja naglas: Tuna, osso buco, ovji sir, voka, vino... Osamnajst franaka, molim. Osamnajst franaka? - povika Aloysius Swansign. - Bogami puno.Romuald krivnju svali na PDV. Aloysius ga nazva lopovom. Stvar umalo zavri akama, ali Ottaviani na kraju ipak smiri Aloysiusa koji ljutita, ali pokorno plati svoj raun.Pri izlasku Aloysius od snanog propuha gromoglasno kihnu. ivili! - dobaci Romuald prpono. - Snala vas dostojna kazna: virus s gospodina skoio na vas!Pozdravivi Aloysiusa Swansigna koji upravi korak k policijskoj upravi, Ottavio Ottaviani zaputi svoj na Longchamp. Tamo su, u nimalo srdanu ozraju, jahai imali zavrnu utrku za Grand Prix Touring Cluba, naporan handicap to ga stanoviti bogata okiti masnom svotom (dobitnik navodno dobiva itav milijun). Hipodromom su stoga paradirali svi pariki odlinici.Promatrai su tako mogli pratiti Amandu Von Comodoro-Rivadavia, glumaku divu kojoj Columbia ugovorom zajami bilijardu za tri filma. Na Amandi - o, sancta simplicitas - grimizna dimija, uska koraljna ogrlica, purpurna bluza, iroki pojas u boji kadmija, karmin marama, ria bunda, arapa poput rubina, rukavica s nijansom maka, izmica to baca na hru i jo s rujnim potplatima. U pratnji joj bio Urbain d'Agostino, najnoviji ljubavnik, u koulji sa abo volanima, Ungarovu sakou s ruskom kragnom, uz cilindar i masivnu kolajnu. Prstom su pokazivali na maharau, glavnog diu, princa, paladina, hospodara, a svaki od njih bio na popisu aristokratskog almanaha ili bar u Who is Who. Posvud ukala sama svila i kadifa.Prolazilo onuda i mnogo lakaja, trgovaca konjima i konjuara. Prodava novina izvikivao: Paris Turf, najbolji konjiki magazin! Stanoviti kladioniar pruao odokativnu prognozu. Raja nagrnula tipovati.Ottaviani s mukom otkri Amaurya Consona na samom vrhu tribina. U drutvu mu bila Olga u ik izdanju - u smaragdnoj tunici Amaury s pomou lornjona prouavao trkau stazu, korak po korak. Mislim da bi podloga mogla biti jako tvrda - ustvrdi.Mukarac pokraj Amaurya dobaci da to on zna. Amauryu su obrazi na to zaplamsali, ali pokua ostati pri svom: pa na Longchampu nisu jo imali tako smrznuto tlo, niti su konji ikad tako jurili. Kii odavno ni traga, kao ni magli; ista zima, tlo kao staklo. Vidio si Viski Duzinu? - upita ga Ottaviani. Ba maloas kiksao, javili razglasom. Zato? Tko zna.

Onda nita, ajmo a! - promrmlja Ottaviani shrvano. Olga bi rado ostala do kraja. Da - potvrdi Olga - stavila sam 29 franaka na Piskarala.Od ukupno 30 upisanih konja startalo njih 29, a Viski Duzina, koji nosi broj 9, omanuo. Kao favoritu, u kladionici su mu davali ansu 18:1, no nakon kiksa nadmaili su ga Piskaralo III, Schola Cantorum, trogodinji anglonormanski Assurbanipalov sin, Scapin, istokrvni ila koji u oujku u Chantillyu osvoji Grand-Prix Brillat-Savarin, Scarabourough, pravi alati as koji u Ascotu triput doivi pravi trijumf, Kafarnaum, tokasti konj prirodno blago savitih nogu, i na kraju Boanski Markiz, favorit naprasit i nagao, pokatkad prgav, ali navodno sjajan trka.Na Piskaralu jahao Saint-Martin. Startali su izvrsno, oarana ih publika nagradila gromkim aplauzom. Ali na zavoju kod Mlina Saint-Martin zviznu s konja kao kruka. Naslov prvaka osvoji Kafarnaum, za duinu prsa umaknuvi Boanskom Markizu. Onaj Hassan Ibn Abbou... udna li svata! - malo zatim kaza Amaury. - to smo na Longchampu saznali?Ostavivi hipodrom sa svim konjikim fanaticima i konjskim oboavaocima, autobusom su poli put Pariza. Ipak - promrmlja Amaury - stvar bi mogla biti jasna: zadnja tri dana imali smo tri favorita. No Viski Duzina skiksa, Piskaralo poljubi tlo, a naslov osvoji Kafarnaum! Zvui kao Lupin - izjavi Olga. Ma kakvi - dobaci Amaury. - Zvui kao lo vic. Ni to - priklopi Ottaviani. - Zvui kao lo roman!Poli su u kafi na 5-6 cocktaila. U zraku su mogli nanjuiti opojni miris sunovrata. Olga poluglasno prizna drutvu svoju alost: Da sam bar znala... - proapta ona. - No kako znati? Zadnjih mu dana nisam ula glas, a dotad, kad bi i govorio, nisam uviala to ga mui. Znam da itav kvartal nikako da oka sklopi. Titilo ga i morilo, no kako bi mu itko patnju ublaio? Nagrizala ga i iscrpljivala sasvim udna boljka...Olgin glas slomi grcaj dug poput jauka violina u rujnu. Draga moja Olga - kaza Amaury, milujui joj ruku izrazito prisno. - Ako Anton jo ivi, nas dvojica smo voljni ii do kraja, pronai ga i omoguiti mu da odspava koliko mu drago. Lo giuro! - srano povika Ottavio Ottaviani, oponaajui Don Ottavia. Molim vas! - zavapi Olga, mirkajui zahvalno.Ottaviani pak duboko uzdahnu. Tri dana svojski radimo na tomu, a skoro pa uzalud - zakljui. Poimo do Hassana Ibn Abboua - kaza Amaury. - On zasigurno ima kakvu korisnu informaciju za nas.Amaury i Ottaviani poli su do Quai Branlya i pozvonili na vrata armantna doma Hassana Ibn Abboua iz razdoblja Luja XVIII. (Olga, sva shrvana crnim mislima, odjurila kui spavati). Otvori im lakaj i uputi ih u prostrani, luksuzni salon. Rado bismo razgovarali s advokatom - kaza Amaury. Advokat dolazi za par minuta - odgovori sluga.Na to izroni momak u odori s uskim zlatnimtrakama i ponudi Antonovim drugovima aicu alkoholna pia: Amaury odabra viski i sodu, Ottaviani armagnac. Stali su pijuckati.Malo zatim zauli su zaglunu buku u salonu do onog u kom su bili, a onda i stanovit amor, lom stakla, borbu prsa o prsa, mukli rad aka. Milost! Jao! Samo to nnn... - zauli su advokata.Amaury poskoi. Naas, samo naas, zavlada tajac. Onda zau kako advokat pada uz straan krik.Dotrali su. Iz usta Hassana Ibn Abboua izlazili su samo slabani hroptaji mukarca u agoniji. Ubrzo ak ni to.Iz tusta mu hrpta virio no, vrka oito namazana paralizirajuom otopinom. Smrt stoga nastupi u tili as.Nikad nisu saznali kuda klisnu ubojica...Malo zatim Amaury, vidno uzrujan situacijom, istrai itavu kuu. Na kraju s mukom otvori krinju sa ifrom i u njoj otkri prilinu hrpu rukom ispisanih fascikli to ih Anton ostavi kod Ibn Abboua ima tomu 30 dana. Amaury shvati da bi u rukama morao drati isto toliko fascikli. Mnogo ih puta pobroja, svaki put 29. Svakom tiocu odmah bi moglo sinuti: Sigurno fali broj 9, takvu bih okladu s lakoom dobio!itava stvar tako bivala mranija i mranija: advokatska njuka koja pui u zoolokom vrtu (nikad nismo jamili za uljivost) ispusti duu, a Antonu V. Ockallu jo ni traga ni glasa.Kasno u noi Amaury Conson otkljua vrata svog stania na Quai d'Anjou. Do kokotova glasa, do svitanja, u kunom ogrtau proita knjigu V. Ockallovih zapisa u nastojanju da uhvati makar kakav suvisli trag...12.Glava u kojoj bismo mogli togod kazati o grobu koji proslavi TrajanaZAPISI ANTONA V. OCKALLA Pon.Da, tu su i Imail, Ahab, Moby Dick.Ti, Imail, krljavi knjiki moljac, guta tajnovitih rukopisa, patuljak od piskarala u raljama tkozna kakva anonimna splina, ti to si u torbu utrpao kutu, pokoju majicu i 6 rupia, pa odjurio u spas, u smrt, ti koji si vidio kako u noi izranja ivotinja morskih dubina, silni albinski kit, poput vulkanskog labuda na hladnu svodu!Plovili su godinu, pa godinu i jo godinu dana, u stalnom kotacu s kovitlacima, uraganima i tajfunima, s Labradora na Fii, s Rta Horn na Aljasku, s Havaja na Kamatku.U pono na brodskom mostu Starbuck, Daggoo, Flask, Stubb s Rta Cod i Dough-Boy sluaju Pipa dok svira tamburin i poju:O-hoho,I boca ruma!

Mornar iz Nanticana pria kako Ahab u tri navrata stupi u straan okraj s divovskim albinskim kitom, Moby Dickom. Moby Dick! Taj niz slova i najsnanijima smrzava krv u ilama, osmokutnom gornjom palubom iri gr i srsi. Moby Dick! Astarothova ivotinja, ivotinja Zla. Vazda i posvuda u pratnji jata albatrosa, silni mu albinski trup slii rupi u srcu vala, grumu soli na modru obzoru, i fascinira, i mami, i uasava, taj ponor, vapnasta provalija, blistava brazda u iskonskoj jarosti, hodnik to vodi u smrt, prazni, uplji, duboki bunar, koji usisava i goni u halucinaciju, u vrtoglavicu! Porculanska vrata u Stiks, crnji od katrana, malstromski magliasti vrtlog! Moby Dick! Samo u pola glasa ljudi aludiraju na nj. Sad smo u Bojim rukama, izusti katkad kormilar lica prozirna od straha. Brojni mornari tiho mrmljaju molitvu.Onda dolazi Ahab. Duboki mu oiljak, kao od gipsa, brazda glavu pod sivom kosom, pa krivuda uz oko i svrava pod ovratnikom. Onako kljast, oslanja trup na dini batrljak koji nastavlja potporanj nalik na slonovau, a zapravo vilinu kost divovskoga kita.Dolazi i divljaki grmi, proklinjui i psujui ivotinju koju ganja dobrih osamnajst godina.Zatim na vrh glavnog jarbola pribija zlatnik za onoga koji prvi u moru opazi ivotinju.No za nou, dan za danom, Ahab s pramca promatra crni obzor, sav smrznut, obamro u kabanici, no postojaniji od hridi, uspravniji od jarbola, gluh kao top, mutav i miran poput kipa, hladniji od smrti, dok iznutra kipi nadljudskom srdbom: pravi vulkan to tutnji, a istodobno i vrsta gromada koju kao da onamo odbaci kakav uragan. Juni kri sja u noi. Na vrhu glavnog jarbola, kao toka na i, Luna svojim slabanim chiaro-scurom obasjava kobni zlatnik.Plovi tako smiona galija godinu, pa godinu i jo godinu dana. Krivuda na jug, dok ju mora ljuljaju i valjaju kaotino nadirui, pa ustuknjujui; brodi u tarkom kolovozu kao i u mrzlom travnju.Toga jutra Ahab prvi opazi Moby Dicka. U bistri osvit ni lahora, ni oblaka; morska povrina ravna kao sag kao zrcalo. Na modru obzoru samo albin Moby Dick izdiui baca vodu. Hrbat mu kao alpski vrh, gusta sumaglica, a nad njom nimbus albatrosa.Samo naas prizor nudi blagost. Na milju od broda pliva Moby Dick, boanska ivotinja, spokoj za kojim dolazi konani uragan. Zrakom struji snaan miris apsoluta, stalnosti. Iz kristalna vala izranja i uzlazi aura koja svud uokolo iri istou. Vlada potpuni tajac, ni traga srdbi. Svi su stali, zadravaju dah dok ih obuzima, dok ih osvaja taj nagli spokoj i razoruava silna ljubav to uzlazi iz mirna mora, iz bistra svitanja.Odrugarski asu, slogom oslobaa duu!

Dok smrt kutri iz prikrajka, divovski albinski kit, to porculansko brdo, svima prua oprost, i Starbucku, i Pipu, i Imailu, i Ahabu.Ahab! Obraz mu gori, a trup mu svinut, straan, grbav. Dugo uti i zuri u obzor. Duboki mu uzdah zatim nadima snana prsa. Moby Dick, Moby Dick! - konano zagrmi. - Ajmo, amci u vodu!Daggoo o konu nogavicu brusi harpun otar kao britva.Napad potraja tri dana, tri dana stranih okraja, silovitih udara, borbi prsa o prsa, 30 mornara slono vodi pravi rat, navaljujui dvanajst, pa i dvajst puta na izdrljivog Morskog Titana. Harpun otriji od kirurkoga noa dvanajst, pa i dvajst puta ulazi do kraja, do samoga drka u kita koji urla, koji divlja, ali usprkos iljcima to mu oru trup, usprkos razornim kukama to ga ivoga komadaju i do krvi mu brazdaju albinski hrbat, on prua otpor, napada, kri i potapa amac po amac, a zatim naglo zaranja u dubinu.Obno Moby Dick izroni niotkuda, navali na brod i rastvori ga. Pramac zaroni u vodu. Zadnjim snagama Ahab baci harpun, ali mu konop napravi omu oko vrata, a kit ponovo pojuri na nj. Do kraja u ti raditi o glavi! - zaurla Ahab. - Na tvoj u ivot nasrtati i s dna Stiksa, u silnoj u mrnji i pljunuti na nj! Zazivam ti zlu kob, Moby Dick! Kam ti u rod, dabogda!Harpun iupa Ahaba s broda i prikova za kitov albino hrbat. Moby Dick gipko izroni jo par puta, a onda okomito zaroni k dnu.Za njima u moru osta magliasta provalija, divovski kanjon, pamuni vir koji proguta svakog mrtvog mornara, svaki uzaludni harpun, svaki sumanuti amac, kao i kukavni brod to crnim usudom posta mrtvaki sanduk...Apocalypsis cum figuris: na ivotu ipak (vazda tako biva) osta Imail, novi Jona, da drugima ispria kako taj put u kitovu oku spazi svoj usud, svoju smrt, U porculanskom oku kita od alabastra, nalik na niitavilo, nalik na prazninu!Ah, Moby Dick! Ah, kobi dim!Mnogi su ljudi alovali za Hassanom Ibn Abbouom. Dol