ГЛАС ЖЕЉЕЗНИЧАРАГОДИНА (XLV) XVIII МАЈ - ЈУН 2015. БРОЈ (615) 188-189

ИНФОРМАТИВНО СЛУЖБЕНО ГЛАСИЛО ЖЕЉЕЗНИЦА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

3

ГЛАС

ЖЕЉ

ЕЗНИ

ЧАРА “ГЛАС ЖЕЉЕЗНИЧАРА” Информативно-службено гласило Жељезница Републике Српске

ОСНИВАЧ И ИЗДАВАЧ : Жељезнице Републике Српске А.Д. Добој Шеф службе за информисање: Нада Савић-Стевановић Главни и одговорни уредник: Нада Савић-Стевановић Новинари: Здравко Тодоровић, Бранислав Богојевић, Александра Симић, Цвјетко Удовичић ДТП: Саша Цвијановић, Драгана Лазић Новине уређује редакцијски колегијум. Лист излази једном у мјесецу. Лист је бесплатан. Адреса: ЖРС, Добој, Николе Пашића 85, www.zrs-rs.com телефон/факс 053 226-560, централа 053 209-000 локали 304, 210, 530, ЖАТ 888-304, 888-210, 888-530. E-mail:glaszelјeznicara@gmail.com. Штампа: НИГД “ДНН“, Бања Лука. Први број “Гласа жељезничара” изашао је 1. марта 1966. године, а у Републици Српској о Усековању главе светог Јована Крститеља 11. септембра 1997. Рјешењем Министарства информација Републике Српске, број 01-300/97 од 21.08.1997. године јавно гласило “Глас жељезничара” Добој уписан је у регистар јавних гласила под бројем 232. Лист је добитник Петнаестоаприлске награде СОУР-а ЖТО Сарајево и Плакете Синдиката жељезничара Републике Српске.

Ч И Т А Ј Т Е РИЈЕЧ УРЕДНИКА

12. МАЈ - СВЕЧАНО И ДОСТОЈАНСТВЕНО

СТРАНА 4-5

БОЉИ РЕЗУЛТАТИ СТРАНА 7

РЈЕШЕЊА ПОСТОЈЕ, НИЈЕ ЦРНО, ТВРДИ ПРЕДСЈЕДНИК

НАДЗОРНОГ ОДБОРАСТРАНА 10-11

ЖЕЉЕЗНИЦЕ СРПСКЕ У ДАНИМА САОБРАЋАЈА

СТРАНА 12-13

РЕСОРНИ МИНИСТАР О БУДУЋНОСТИ ЖРС

СТРАНА 14-16

СЕРТИФИКАТ РАДИОНИЦАМА

СТРАНА 20

БАЊАЛУЧКИ МАЛИШАНИ ГОСТИ ЖЕЉЕЗНИЦА

СТРАНА 26

Реформе, значајне промјене, велики резови - кључне су ријечи које се посљедњих мјесеци свакодневно

помињу међу министрима, руководиоцима, радницима, на

улици, док се чека приједлог плана реструктурирања.

Када завршимо тај посао, који није мали, а није ни лак, биће боље кажу

стручњаци. Знаће се колико ко ради и доприноси, а колико троши.

Оцрњено предузеће није тако црно. Наставља да остварује приходе који нису мали. Неравнотежу и аномалије морамо рјешавати, свјесни времена у

коме живимо и корака које морамо направити.

У врелим љетим данима, рекло би се тешке теме али има и лијепих.

Обиљежили смо нашу Крсну славу и Дан жељезничара, скромно и достојанствено, како

обичаји налажу.

Пруге су нам добре, када нису поправљамо, возови иду, ради се.

Наше радионице поново су сертификоване.

Возили смо и веселе возове пругама Српске, пуне малишана који то желе поновити.

Приредили смо занимљиву изложбу слика и експоната у оквиру манифестације „Дани

саобраћаја Републике Српске“.

И ми радимо и даље...пишемо и информишемо.

ГЛАС ЖЕЉЕЗНИЧАРА 4 5

ОБИЉЕЖЕНА КРСНА СЛАВА ЖЕЉЕЗНИЦА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

БОРБА ЗА ОПСТАНАК ПРИМАРНИ ЗАДАТАККрсна слава и Дан жељезничара Републике Српске обиљежени су и ове године скромно и у духу православља, ломљењем славског колача у сједишту предузећа у Добоју

Жељезничари Републике Српске и ове године свој дан и Крсну славу Светог Василија Острошког обиљежили су скромно, али достојанствено. Ломљењу славског колача, како то обичаји налажу, присуствовали су чланови колектива и гости који су пожељели да овај

значајан датум убудуће буде обиљежен пословним успјесима. Вршилац дужности генералног директора Жељезница Републике Српске, Драган Савановић рекао је на организованом пријему за новинаре поводом Крсне славе и Дана жељезничара РС, да је примарни задатак који предстоји у наредном периоду борба за опстанак Жељезница Републике Српске. - То свакако подразумијева покриће губитка и докапитализацију а паралелно са тим вршићемо и припрему за реструктурирање, о чему смо постигли договор са већинским власником, односно Владом Републике Српске. Договорили смо такође и ангажовање консултантске куће преко Свјетске банке и Међународног монетарног фонда. То ће највјероватније бити исти консултант који тренутно ове послове ради у Железницама Србије – рекао је Савановић. Говорећи о реструктурисању жељезнице, Савановић је прецизирао да тај посао подразумијева имовинску, правну, економску, организациону и технолошку реорганизацију предузећа. Санирање обавеза и дугова, рјешавање вишка имовине и преквалификација одређеног броја радника, отпуштање једног броја запослених уз отпремнине као и запошљавање нових квалификованих и стручних радника оно је што садржи

нова реорганизација Жељезница Републике Српске. Предсједник Надзорног одбора ЖРС Ратко Ђуричић, честитајући празник жељезничарима, рекао је да се положај Жељезница Републике Српске не разликује од положаја жељезница у окружењу. - Све жељезнице у окружењу налазе се у истим или сличним проблемима. Поготово се то односи на жељезнице у Босни и Херцеговини које су изгубиле тржиште, смањени су капацитети привреде и систем је доведен у такво стање да нема ни роба за оне капацитете које су некада имале жељезнице – истакао је Ђуричић. Говорећи о плану за рјешавање проблема предсједник Надзорног одбора Жељезница РС је нагласио да

ПРИЈЕДОР

ПОЧАСТ ПАЛИМ ЖЕЉЕЗНИЧАРИМА

За 28 жељезничара приједорског жељезничког чвора, који су погинули у Одбрамбено-отаџбинском рату, 9. маја служен је парастос, положени вијенци и цвијеће и прислужене свијеће у знак сјећања на њихову жртву. Помену испред спомен-плоче присуствовале су породице погинулих и радне колеге из Приједора и Бањалуке. Милојица Рендић, предсједник Борачке организације жељезничког чвора Приједор рекао је да се овим чином, као и претходних 18 година,

одаје почаст српским борцима који су своје животе уградили у темеље Републике Српске. - Сваке године у оквиру обиљежавања 12. маја, Дана жељезничара и Крсне славе Жељезница Републике Српске Светог Василија Острошког, на овај начин одајемо почаст и сјећамо се својих

погинулих радних колега и сабораца, истакао је Рендић. Поред породица погинулих и представника Борачке организације жељезничког чвора Приједор, парастосу је присуствовала и Мирјана Радић, директорица Секције за саобраћајно-транспортну дјелатност Приједор, Синдикат радника инфраструктуре Бањалука, Синдикат СТД ЖРС, као и представници Борачке и Организације породица погинулих и несталих бораца града Приједора. Б.Б.

БАЊА ЛУКА

ЗАУВИЈЕК У НАШЕМ СЈЕЋАЊУ Полагањем вијенаца и паљењем свијећа 11. маја, у организацији Борачке организације бањалучког жељезничког чвора, у присуству родбине и пријатеља, служен је парастос погинулим жељезничарима. Присутни су минутом ћутања одали дужну почаст за 25 бораца који су своје животе дали за Републику Српску. На централни споменик вијенце су положили, поред многобројне родбине и пријатеља, представници Градске борачке организације, Одјељење за борачко-инвалидску заштиту града Бања Лука, Борачка организација жељезничког чвора Приједор, као и Синдикат жељезничара РС, Самостални синдикат машиновођа Бања Лука, Синдикат ОШВ Бања Лука, Самостални синдикат радника

инфраструктуре Бања Лука и Самостални синдикат СТД ЖРС. - Овдје смо да се не забораве наше колеге који су своје животе дали за вјеру, народ и отаџбину Српску. Они су нас задужили да их никад не заборавимо јер управо они су ти који су заслужни за стварање Републике Српске - рекао је Драшко Божић, предсједник Борачке организације бањалучког жељезничког чвора.

Б.Б.

постоје два нивоа реформи. - Први је да се морамо довести у оптимално стање и организовати да систем не буде трошак за државу, док је други прилагођавање европском концепту, што значи да морамо увести конкуренцију у наш транспортни мод и либерализовати тржиште – нагласио је Ђуричић. Ђуричић је додао да ће се у наредном периоду, у циљу рјешавања проблема, морати прихватити нови концепти јер реформа сама по себи мијења форму. Честитајући Крсну славу Светог Василија Острошког и Дан жељезничара свим запосленима вршилац дужности генералног директора Драган Савановић пожелио је да Жељезнице Републике Српске још дуго година славе у здрављу, весељу, миру, добром раположењу и пословним успјесима. Поводом обиљежавања Крсне славе и Дана жељезничара служен је парастос за 305 жељезничара који су погинули у Одбрамбено-отаџбинском рату. Сјећајући се погинулих жељезничара уз одавање поште, вијенце и цвијеће на спомен-обиљежје погинулим жељезничарима положили су представници Управе ЖРС, чланови Надзорног одбора, Борачке организације ЖРС, градске борачке организације Добој, представници синдикалних организација и породице погинулих жељезничара.

А.С.

ГЛАС ЖЕЉЕЗНИЧАРА 6 7

ЖЕЉЕЗНИЦЕ ЧЕКА ОЗБИЉНА РЕОРГАНИЗАЦИЈА

ПОДИЗАЊЕ КОНКУРЕНТНОСТИ И КВАЛИТЕТА УСЛУГА

О неопходним будућим корацима и актуелним питањима разговарало се у Жељезницама Републике Српске на састанку Надзорног одбора и чланова Управе Жељезница РС

Теме састанка о којима се разговарало средином јуна у Добоју биле су предстојеће реформе и неопходне мјере санације, које би Жељезнице Републике Српске довеле у равнотежу – рекао је предсједник Надзорног одбора ЖРС Ратко Ђуричић. - Дефинисали смо задатке везане за реформу Жељезница Републике Српске. Управа је преузела обавезу да до септембра направи функционалне приједлоге рјешења, јер организација Жељезница Републике Српске мора бити доведена у законске оквире а то укључује све неопходне реформе како би ово предузеће подигло конкурентност и квалитет услуга – истакао је Ђуричић. Ђуричић је рекао да су створени услови за расписивање конкурса за избор генералног директора Жељезница Републике Српске, чија ће обавеза бити израда приједлога за спровођење неопходних реформи предузећа.

Вршилац дужности генералног директора Жељезница РС Драган Савановић, рекао је да ће до краја септембра бити урађено неколико варијанти реструктурирања предузећа, када би, након разматрања и усвајања приједлога од стране Надзорног одбора и већинског власника, услиједила примјена и реализација. - Уколико предложени планови буду прихваћени, до краја године имаћемо обавезу да измијенимо све акте у организацији, од статута до правилника и упутстава јер Жељезнице су врло сложен систем гдје многа правила морају бити измијењена и прилагођена новој

организацији, како би се од наредне године почело са примјеном рјешења о реструктурирању – рекао је Савановић. То подразумијева законско усклађивање гдје би послови одржавања пруга, пружних постројења и управљања саобраћајем били у једном дијелу предузећа, други дио предузећа би чиниле транспортне услуге – превоз путника и роба, док би трећи дио, правни и економски послови био заједнички. - Идеја је да то буде холдинг организација, са три цјелине гдје ће се јасно знати ко и какве трошкове прави, да ли су они и колико оправдани, као и ко колико ради и доприноси. Јасно ће морати бити дефинисано на који начин управљати трошковима и приходима – нагласио је Драган Савановић, вршилац дужности генералног директора ЖРС. Савановић је истакао и да су представници Свјетске банке на недавно одржаном састанку изразили спремност да помогну приликом реструктурирања о чему ће бити ријечи за два до три мјесеца на наредном састанку. Састанак је одржан и са представницима синдикалних организација ЖРС, који су истакли да су спремни за договор око пролонгирања наплате заосталих потраживања по пресуди Врховног суда. А.С.

ТРНИНИЋ И САВАНОВИЋ СА РУКОВОДСТВОМ ЖЕЛЕЗНИЦА СРБИЈЕ

УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ ЖЕЉЕЗНИЧКИХ КОМПАНИЈА

Наставак и унапређење сарадње жељезничких компанија Републике Српске и Србије, основна је тема разговора министра саобраћаја и веза Републике Српске Неђе Трнинића и вд генералног директора ЖРС Драгана Савановића са руководством Железница Србије, који је одржан 1. јуна у Београду. - Имали смо прилику да разговарамо о бројним питањима у циљу унапређења оперативно-техничке сарадње и договарамо конкретније потезе на том плану, поготово на пројектима од заједничког интереса за обје жељезничке компаније – рекао је Драган Савановић, вд генералног

директора Жељезница Српске. Представници Железница Србије упознали су министра Трнинића о процесу реструктурирања тог јавног предузећа и изразили спремност да подрже Жељезнице Републике Српске када оне уђу у реформски процес. Министар Трнинић је изјавио да су Жељезнице Републике Српске веома значајан систем за привреду Републике Српске, те да ће Влада Републике Српске учинити све да се што прије приступи озбиљној и свеобухватној реформи овог привредног субјекта. - Подсјетио бих да су Жељезнице Републике Српске, и у оваквим

условима, велики превозници робе и годишње превезу око 5,5 милиона тона, са својих 425 километара пруге - изјавио је министар Трнинић. Имајући у виду искуство са реструктурирањем своје компаније, препорука руководства Железница Србије је да Жељезнице Републике Српске што прије крену у тај процес, јер је то дуготрајан посао који не би требало одлагати. На састанку је разговарано и о другим актуелним питањима, битним за унапређење сарадње два предузећа, а са циљем бржег развоја жељезничког саобраћаја у Републици Српској и Србији.

Укупан резултат остварен за првих пет мјесеци ове године бољи је јер су повећани приходи од продаје учинака а смањени расходи што је резултирало мањим губитком у односу на исти период лани

Жељезнице Републике Српске оствариле су у робном саобраћају већи обим превоза за девет одсто у тонама, дванаест одсто у нетотонским километрима и за три одсто већи превозни пут по једној тони робе у односу на исти период лани што је резултирало и већим приходом. Истина, треба имати у виду да је у другој половини маја прошле године саобраћај био заустављен због поплава, па се не може говорити о повећању превоза. Да тога није било, резултат би био на нивоу прошлогодишњег. Од укупно извршеног превоза у првих пет мјесеци, за потребе корисника транспортних услуга превезено је 2.189.333 тоне робе, а за властите потребе Жељезнице су превезле

23.141 тону робе. Највећи корисник жељезничких услуга и даље је Арцелор Митал. Од договорених два милиона тона за тог корисника у овој години, Жељезнице су у посматраном периоду превезле 849.145 тона жељезне руде на релацији Омарска – Жељезара Зеница, што је повећање од 27 одсто у тонама, а у истом проценту повећани су и остварени нетотонски километри и приход по том основу у односу на исти период лани. Због промјене у структури превоза Жељезницама Републике Српске дошло је до повећања прихода од превоза робе, али су смањени приходи од РИВ јер у извоз није отишло онолико колико и прошле године.

Истовремено, Жељезнице су и у првих пет мјесеци ове године смањивале расходе што је резултирало и мањим губитком. Према оперативном извјештају, губитак у пословању за период јануар-мај 2015. године је 6.311.285 КМ што је за 34 индексна поена мањи него у истом периоду прошле године. Судећи по информацијама о пословању у јуну, за очекивати је да се позитиван тренд настави. Важно је истаћи и да

је наплата потраживања по основу транспортних услуга изузетно добра. Није сва наплаћена од Митала и Алумине, с обзиром да имају одгођену валуту од 60 дана. Митал своје обавезе извршава на вријеме, са Алумином је ситуација мало другачија, али је много боља него ранијих година. У Жељезницама Српске 31. маја ове године запослено је 3.258 радника, односно 115 мање него истог дана лани.

Н.С.С.

ЖЕЉЕЗНИЦЕ У ПРВИХ ПЕТ МЈЕСЕЦИ 2015. ГОДИНЕ

ОСТВАРЕН БОЉИ РЕЗУЛТАТ

ГЛАС ЖЕЉЕЗНИЧАРА 8 9

СТАНИЦА БРЧКО: ФАБРИКЕ ИЗ ДИСТРИКТА СВЕ ЧЕШЋЕ ТРАЖЕ ПРЕВОЗ РОБЕ ЖЕЉЕЗНИЦОМ

ШЕЋЕР ПУТУЈЕ МАРШРУТНИМ ВОЗОВИМА

Из станице Брчко највеће количине роба у отпреми су јестиво уље, рафинисани шећер и сунцокретова сачма, а у приспијећу челични производи, сирови шећер из Плоча, сунцокрет и соја – каже Нада Драгичевић, шеф станице Брчко

Иако у станици Брчко немају ни честито опремљену станичну зграду, запослени жељезничари Жељезница Републике Српске (ЖРС) количинама превезене робе се могу и те како похвалити. Најјачи привредни колективи традиционално су били окренути транспорту жељезницом, а та пракса наставља се и данас. Шеф станице Брчко, Нада Драгичевић, објашњава да прави посао предстоји тек од септембра када је најављено да ће приспијевати репроматеријал (уљарице) за фабрику уља „Бимал“ из Брчког.

- Те пошиљке ће почети приспијевати од септембра ове године. У мају и јуну 2015. године у фирмама које највише робе превезу жељезницом трајали су ремонти постројења. Због тога је у погонима рафинерије уља „Бимал“ и шећера „Шећерана“ утовара и истовара пошиљака било нешто мање него у претходном периоду. Од представника наведених фирми имамо најаву да ће послије ремонта приспијевати шећер из Плоча (који бродовима долази) и то по

пет маршрутних возова седмично за „Шећерану“. Нада Драгичевић објашњава да ће се шећер послије прераде жељезницом даље отпремати у земље окружења као и у земље Далеког истока. Из станице Брчко највеће количине роба у отпреми су јестиво уље, рафинисани шећер и сунцокретова сачма, а у приспијећу челични производи, сирови шећер из Плоча, сунцокрет и соја – каже Нада Драгичевић, шеф станице Брчко.

У станици Брчко обављају се послови у саобраћајно-транспортној дјелатности са смањеним бројем радника колско-магацинске службе, као и скретничког особља. Запослени у станици Брчко надају се да ће се у наредном периоду појачати рад наведеним

особљем, и препоручују да се запосле млађи радници јер по садашњој статистици просјечна старосна доб запослених радника је преко педесет година. Вјерују да ће се реализацијом инвестиционог плана за станицу Брчко убрзо приступити адаптацији станичне зграде у циљу да се створе бољи услови рада за раднике. Кажу да би можда и превоза било више јер најбољи маркетинг за ЖРС је када се остваре планирани превози робе. Многи и не знају да је „Бималово“ јестиво уље, које многи користе, путовало жељезницом.

Ц.У.

УЛАЗ (приспијеће) ИЗ ХЖ/ЖФБХ

Возова Кола

Јануар 56 963

Фебруар 53 964

Март 51 852

Април 60 901

Мај 42 569

ИЗЛАЗ (отпрема) ЗА ХЖ/ЖФБХ

Возова КолаЈануар 56 943Фебруар 47 930Март 49 870Април 52 841Мај 40 632

Табеларни приказ превоза робе у станици Брчко за период јануар – мај 2015.

УТОВАР ИСТОВАРКола Тона НТКМ Кола Тона НТКМ

Јануар 152 6343 17126 40 1766 4768Фебруар 111 5446 79101 154 7105 270950Март 113 5348 83532 313 15360 748031Април 155 7281 117647 492 24014 1180946Мај 96 4534 72047 273 13340 597065

Табеларни приказ утовара и истовара робе у станици Брчко за период јануар – мај 2015.

У МАЈУ РЕАЛИЗОВАНА ПРЕВЕНТИВНА КАМПАЊА

ПОШТОВАЊЕ ПРОПИСА – ВЕЋА БЕЗБЈЕДНОСТОвогодишња кампања за унапређење безбједности саобраћаја на пружним прелазима, под слоганом „Паметни пазе на пружне прелазе“, намијењена је возачима друмских возила. С обзиром да су сви путни прелази обезбијеђени, ако се испоштују и саобраћајни прописи од стране возача, нема опасности од саобраћајног удеса

Подјелом информативних летака возачима друмских возила, представници Министарства саобраћаја и веза, Агенције за безбједност саобраћаја и веза РС, Жељезница Републике Српске, Републичке инспекције и општине Нови Град, започели су 19. маја превентивну кампању под називом “Паметни пазе на пружне прелазе” на путном прелазу у Новом Граду. Кампања, чији је циљ повећање безбједности свих учесника у саобраћају, ове године трајала је до 31. маја. - Министарство саобраћаја и веза подржава све активности на унапређењу безбједности саобраћаја. Иако се број незгода на путним прелазима смањује настојимо да оваквим кампањама утичемо не само на возаче него и пјешаке да повећају опрез приликом наиласка на пружне прелазе и поштују саобраћајне прописе како не би долазило до незгода које могу имати тешке посљедице – рекла је Весна Вожни, помоћник министра за жељезнички, водни и ваздушни саобраћај. Током кампање предвиђене су и активности локалних заједница на чијој територији постоје пружни прелази. - Радо смо се одазвали кампањи јер сматрамо да сви заједно морамо радити на повећању безбједности, а то можемо и на овакав начин, односно разговорима и апелима на учеснике у саобраћају да поштују сигнализацију и опрезно прелазе пружне прелазе којих је преко 50 на подручју наше општине. С обзиром да је смањен број путничких возова, возачи су се опустили па их је потребно и оваквим акцијама подсјећати да буду опрезни – рекао је Зоран Старчевић, замјеник начелника општине Нови Град. Jавне расправе са представницима мјесних заједница, у организацији јединица локалне самоуправе кроз које пролази пруга, имају за циљ да се

укаже на важност поштовања прописа и појачан опрез возача и пјешака при преласку пружних прелаза. Унапређењу безбједности у саобраћају требало би да допринесе и џингл који емитују радио станице у Републици Српској. - Овогодишња кампања за унапређење безбједности саобраћаја на пружним прелазима одвија се, не без разлога, под слоганом „Паметни пазе на пружне прелазе“. Кампања је намијењена, прије свега, возачима друмских возила који морају знати да воз има предност. Зато је неопходан опрез, заустављање пред пружним прелазом и његов прелазак тек када се увјере да је то безбједно – рекао је Милија Радовић, директор Агенције за безбједност саобраћаја Републике

Српске. Говорећи о опасностима због непоштовања сигнализације на пружним прелазима, Радовић је упутио и упозорење пјешацима да се не крећу пругом јер је она намијењена искључиво жељезничком саобраћају. Повећање нивоа безбједности саобраћаја у Републици Српској стални је задатак. Кампање би требало да утичу на промјену ставова и лоших навика несавјесних возача који, не поштујући саобраћајне прописе, угрожавају себе и друге учеснике у саобраћају. - Иако је свих 278 пружних прелаза на пругама ЖРС осигурано у складу са законским прописима, неодговорно понашање несавјесних возача може да угрози безбједност и друмског и жељезничког саобраћаја. Зато подржавамо овакве акције које би требало да допринесу да таквих возача буде што мање – истакао је Никола Жујић, директор Секције за саобраћајно-транспортну дјелатност Нови Град. Реализацијом планираних активности током провођења кампање, очекује се веће поштовање прописа и повећан опрез возача који користе пружне прелазе, као и пјешака који се крећу у зони пруга.

Н.С.С.

- Неопходно је да управљачи пута, у складу са законском обавезом, предузму потребне мјере како би се повећала безбједност на путном прелазу. С обзиром да су сви путни прелази обезбијеђени, ако се испоштују и саобраћајни прописи од стране возача, нема опасности од саобраћајног удеса – истиче Радовић.

ГЛАС ЖЕЉЕЗНИЧАРА 10 11

РАЗГОВОР С ПОВОДОМ: РАТКО ЂУРИЧИЋ, ПРЕДСЈЕДНИК НАДЗОРНОГ ОДБОРА У ЖЕЉЕЗНИЦАМА СРПСКЕ

ПРОБЛЕМА ИМА АЛИ НИЈЕ СВЕ ТАКО ЦРНО КАКО СЕ ПРЕДСТАВЉА У ЈАВНОСТИПредузеће које у континуитету има сопствене приходе не може бити терет држави и не може се назвати паразитским како то неки износе у јавност стварајући погрешну слику о ЖРС. Држава издваја новац за Жељезнице али јој се врати и више него што она да. Ми само имамо неравнотежу и аномалије којих се треба ријешити кроз стратешку реорганизацију која слиједи

Жељезнице су 2002. године доживјеле статусну промјену у процесу приватизације и постале акционарско друштво са 65 одсто државног капитала, 15 одсто учешћа фондова и 20 одсто капитала ситних акционара. Да тај модел није добaр за ЖРС упозоравао сам још тада, а да сам био у праву показало се сада, јер ситни акционари не могу бити дио инфраструктуре која је кључна за сваку државу. Проблем је како изаћи из тога јер држава улаже у инфраструктуру, ситни акционари не, а структура капитала остаје иста. И сви остали проблеми везани су за ту лошу статусну промјену из које се морамо извлачити, каже проф. др Ратко Ђуричић, предсједник Надзорног одбора у Жељезницама РС.

СТРАТЕШКИ УТИЦАЈ Као предсједник Надзорног одбора, на чијем је челу два мјесеца, жели да успостави праву функцију тог органа кроз стратешки утицај. - У том смислу већ смо направили анализу и упозорили Управу да ЖРС нису организоване по Закону о Жељезницама РС. Прва аномалијa је да смо добро организовани за саобраћај, али не и за транспорт иако смо и транспортно предузеће. У координацији са Управом на посљедњој сједници НО донијели смо одлуку да се изврши припрема

реорганизације у сврху прилагођавања законском оквиру и да развијамо и тај дио транспорта у оном обиму који би требало да буде на Жeљезницама Српске, а све се то уклапа у европске директиве – истиче Ђуричић. Поред тога, Надзорни одбор има и контролну функцију, али, како оцјењује, не у смислу како то виде поједини радници или синдикати, него контролу извршења плана пословања. Иако су практично тек на почетку мандата, чланови Надзорног одбора добили су задатке да свако у свом сегменту врши контролу плана пословања. Поред наведених, јако битном сматра функцију повезивања између Надзорног одбора, Управе, власника капитала, синдиката, комитената...како би радили тимски што би морало дати резултат бољи него што је сада. - Направили смо корак у успостављању везе са синдикатима. Неки су то разумјели, неки нису. Највећи, Синдикат жељезничара је, чини ми се, разумио наше напоре и своју улогу у заједничком рјешавању проблема – каже Ђуричић. Разлоге за став оних који то не схватају види у непознавању корпоративног управљања и неприхватању чињенице да ЖРС више није систем у коме се некада радило. Да би били партнер у рјешавању заједничких проблема, у циљу помака набоље, неопходна је промјена њиховог става, морају знати колико

новца има на располагању. - Сви ми имамо жељу и данас би урадили много тога да имамо моћи али не могу се људи који раде у том систему понашати у стилу „баш ме брига, мени је то дефинисао Колективни уговор и ту је крај“. Такав приступ не може дати рјешење проблема – категоричан је Ђуричић.

РАВНОТЕЖА Као предсједник Надзорног одбора, али, прије свега као стручњак за жељезнички саобраћај, сматра погрешном сликом у јавности да су Жељезнице паразитско предузеће које зависи од туђе помоћи. - Врло је погрешна негативна слика о предузећу које реално зарађује, и то у континуитету, између 45 и 50 милиона КМ који су овој држави значајни. Таквих предузећа данас је мало – истиче Ђуричић. Образлажући губитак посебно апострофира трошак за зараде који се значајно повећао у посљедњих десетак година, а рад је остао исти. - На то сам упозоравао 2007. и рекао да ако се прихвати Колективни уговор, ЖРС ће отићи у дубиозу- подсјећа Ђуричић. Да нико није могао одговорно прихватити нови Колективни уговор образлаже чињеницом да су трошкови по основу плата порасли између четири и пет милиона КМ, а пара за исплату није било.

- Тај трошак је са 35 порастао на 57 милиона КМ, рад је остао исти, држава је у међувремену смањила грант и повећала доприносе, па је реалан резултат био губитак који се акумулирао и рапидно кренуо да смањује капитал – појашњава Ђуричић. Рјешења за превазилажење таквог стања сматра јасним и види их у смањењу трошкова који праве губитак и успостављању равнотеже између прихода и расхода. РЈЕШЕЊА

- Ако држава преузме неке обавезе, ми смањимо трошкове и повећамо превоз, то би онда био неки пут за опоравак – истиче. Говорећи о смањењу трошкова поново истиче значај прихватања реалног стања и могућности система да испуни обавезе из колективних уговора које цијели регион настоји промијенити. - Ако не смањимо нека права мораће се отпуштати радници или ићи у стечај. Зато је боље да се договарамо и тражимо најбоља рјешења и за раднике и за капитал, за државу, јер су Жељезнице највећи покретач привреде који генерише развој – каже Ђуричић. Стање у коме су ЖРС оцјењује неодрживим, предстојеће реструктурирање неопходним, јер у опстанак жељезничког предузећа не сумња.

- Морамо изаћи из ове ситуације и припремити се за вријеме које долази. То значи да о инфраструктури треба да брине држава, а оператор да буде оспособљен за тржишну борбу. А да

бисмо били конкурентни на тржишту морамо себе довести у тоталан ред конкурентности, да имамо средства, добру организацију, да нисмо оптерећени дуговима и низ других ствари. Ми то ништа не радимо као да се догађаји неће десити – појашњава Ђуричић. За жељезницу каже да је врло специфичан систем који није изолован него дио свеукупне мреже, па се не може независно понашати. Напротив, мора пратити реформе других и прилагођавати се. - Може нам се врло лако десити да имамо инфраструктуру, за коју ћемо бити много задужени, а да други оператори возе по њој и зарађују зато што се на вријеме нисмо припремили – упозорава Ђуричић, не као предсједник Надзорног одбора, него као професор жељезничког саобраћаја који се том проблематиком професионално бави.

РЕСТРУКТУРИРАЊЕ Реструктурирање које слиједи посматра кроз Европске директиве, односно смјернице шта би требало урадити. Начин и модел морале би да одреде саме Жељезнице у зависности од специфичности, јер се ништа не смије радити шаблонски. - Суштина је да мора бити дефинисан дио који се бави организацијом саобраћаја и дио који се бави организацијом транспорта, као и да мора бити раздвојен путнички од теретног саобраћаја. Да ли ће то бити јединствено или неколико предузећа, то није речено – објашњава Ђуричић. Разлог неуспјелих модела реструктурирања види у раздвајању предузећа без дефинисања односа између новоформираних правних субјеката. - А када пратимо како су радили у Европи, онда је то кроз јединствено предузеће, у првом кораку одвојити рачуне, у другом одвојити се организационо и опет може бити јединствено предузеће, али са уређеним односима – објашњава Ђуричић и додаје да инфраструктура не може бити под акционарством, зато

што држава ту улаже. О времену које је потребно да би се видјели ефекти промјена каже: - Жељезница спада у инертне системе који почињу да падају полако, али је то маса која у неком тренутку пође нагло падати. Зато су тешки и спори кораци којим се враћају назад. Веома важним сматра уравнотежен развој инфраструктуре и мобилних капацитета о чему се морало водити рачуна управо због могућег раздвајања. Међутим, свјестан је да је то било тешко синхронизовати јер су европске банке пласирале своје кредите у инфраструктуру коју су видјеле као тржиште за своје операторе, док се до кредита за домаћег оператора тешко могло. - Реформа управо подразумијева да сегмент који одвојиш буде оспособљен за тржиште, а не да га пошаљеш на тржиште а да нема чиме радити. Зато су то дуги процеси – истиче. С обзиром да европски концепт не дозвољава никоме монопол и да ће тај концепт заживјети у неком облику, Ђуричић предност даје домаћем оператору који је већ присутан на овом простору, има људе, технологију и своје радионице. - Ако он не може да се оспособи да буде бољи од оног који треба да дође и који све то треба да ствара онда је то потпуно неодговорна ствар нас који управљамо тим системом – категоричан је Ђуричић. Иако признаје да је ситуација тешка и да предстоји пуно посла, оптимиста је који види излаз у заједничком проналажењу рјешења. - Није то тако црна слика како је неки представљају. Жељезнице су предузеће, а мало је таквих у Републици Српској, које већ годинама остварује сопствене приходе и помало повећава, уз мале осцилације због економске кризе и стања у привреди. Такво предузеће не може бити оптерећење држави, тим прије што јој врати више него што од ње добије. Ми само имамо неравнотежу и аномалије којих се треба ријешити кроз стратешку реорганизацију која слиједи – закључује предсједник Надзорног одбора. Н.С.С.

Проблем Закона о раду и колективних уговора присутан је свуда. Дато је доста обавеза предузећима а нико у држави није прорачунао да види колика је маса пара која треба да се то исплати. Ја немам ништа против права радника, али је то нереално и неминовно води у губитак.

ГЛАС ЖЕЉЕЗНИЧАРА 12 13

ДЕРВЕНТСКИ МАЛИШАНИ ПОСЈЕТИЛИ ЖЕЉЕЗНИЦЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

У Дервенти возова нема, па су посјету жељезничкој станици у Добоју основци доживјели као несвакидашњу атракцију

Педесетак ученика основне школе Никола Тесла из Дервенте, заједно са својим учитељима, први пут је посјетило жељезничку станицу у Добоју. Посјета је, према плану и програму школе, у оквиру наставних и слободних активности организована за ученике од првог до четвртог разреда. Малишани су имали прилику да се, колико је то кратко вријеме боравка међу сусретљивим жељезничарима омогућило, упознају са жељезничким саобраћајем, његовим предностима и могућностима. Учитељица Мирјана Вујовић, испред подручног одјељења Поље, каже да се посјета Жељезницама Републике Српске развила као идеја коју су пожелели реализовати, јер ученици трећег и четвртог разреда управо сада уче о различитим видовима саобраћаја. - Била је ово пригодна прилика да се упознају са жељезничким саобраћајем а већина њих и да први пут види пругу и возове. Нажалост, ријетко када имају прилику и да путују возом, тако да је ово идеално за њихово прво упознавање са жељезницом – каже учитељица Вујовић. Особље жељезничке станице у Добоју малишане је провело кроз станицу, пероне, објашњено им је на који начин возови возе, упознали

су се са радом управника и шефа станице, а добили су и одговоре на свако питање које су поставили везано за жељезницу. Бранко се возио возом и свиђа му се. Душица је први пут видјела воз и одушевила се. Анабела има жељу да се вози возом али их у Дервенти нема. Теодора и Зорана такође имају исту жељу… Саша Мичић, учитељ подручног одјељења Лужани истакао је да су овакви једнодневни излети за ученике право освјежење које малишанима прија на крају школске године. - Дјеца су нам видно узбуђена због ове посјете, јер мало њих је до сада имало сусрет са жељезницом. И нама и дјеци је жао што је посјета информативно - едукативног карактера и што нисмо у прилици да се данас и возимо возом. Ово је такође и још један од добрих начина социјализације дјеце – каже учитељ Мичић. Задовољни посјетом и оним што су видјели на жељезничкој станици у Добоју, малишани из Дервенте заједно са својим учитељима једнодневни излет наставили су на озренском излетишту Преслица, али су пожељели да наредни сусрет са жељезничарима буде у возу - на заједничком путовању.

А.С.

ДО НАРЕДНОГ СУСРЕТА, АЛИ У ВОЗУ

да чине јединствен систем а не да буду конкуренти једни другима – нагласио је Драган Савановић, генерални директор ЖРС. Извршни директор за поштански саобраћај Пошта Српске Сњежана Мартић изразила је задовољство настојањем да “Дани саобраћаја“ полако постају традиција у Добоју и истакла да Поште Српске путем поштанске марке исписују догађаје, историју, културу и обичаје нашег народа. - Поштанска дјелатност је специфична јер ми смо у сваком дому, сваки дан. Изложба коју смо приредили заједно са Жељезницама Републике Српске говори о нашим почецима али и нашој будућности – истакла је Мартићева. Заједничка изложба Жељезница Републике Српске и Пошта Српске у оквиру манифестације „Дани саобраћаја Републике Српске“ била је отворена за јавност два дана, а грађани су први пут имали прилику да се, разгледајући изложене фотографије и експонате, ближе упознају са начином функционисања жељезничког и поштанског саобраћаја.

А.С.

ОДРЖАНИ ДАНИ САОБРАЋАЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

ИЗЛОЖБА УЉЕПШАЛА МАНИФЕСТАЦИЈУ

Градови Добој и Теслић ове године били су домаћини тродневне манифестације “Дани саобраћаја Републике Српске” чији су организатори Министарство науке и технологије и Министарство саобраћаја и веза РС. У оквиру тродневних активности, приређене су бројне презентације, стручни скупови, такмичења из познавања саобраћаја, музичко–драмски наступи, те пригодна изложба у холу управне зграде ЖРС у Добоју. Заједничка изложба Жељезница Републике Српске и Пошта Српске која је приређена у оквиру манифестације „Дани саобраћаја Републике Српске“ одлична је промоција грађанима Добоја али и широј јавности, у циљу упознавања са великим значајем саобраћаја – рекао је на свечаном отварању изложбе у Жељезницама Републике Српске министар науке и технологије РС Јасмин Комић. Министар науке и технологије Републике Српске Јасмин Комић, отварајући заједничку изложбу слика и експоната Жељезница Републике Српске и Пошта Српске изразио је задовољство начином на који су се те компаније представиле. - Изложба је показала два врло значајна сегмента саобраћаја а то су

Жељезнице РС и Поште Српске. Ми данас овдје можемо видјети њихове могућности, како је некада било, како је данас и како ће бити у будућности. Велико ми је задовољство што сам данас у Добоју и надам се да ће све активности које смо припремили, као и изложбу у Жељезницама, грађани пропратити у великом броју – рекао је министар Комић. Поред фотографија путничког и теретног саобраћаја, фото записа који свједоче о великом страдању жељезничке инфраструктуре у поплавама 2014. године, на изложби су представљене возне карте из различитих периода жељезничког саобраћаја, телекомуникациони апарати, те униформе и алати за рад извршног особља Жељезница Републике Српске. Данас смо приказали један дио историје али и

садашњег времена кроз манипулативне алате за припрему и транспорт роба и пошиљки, рекао је на свечаном отварању изложбе генерални директор Жељезница РС Драган Савановић. - Основна порука ове изложбе односи се на саобраћајни систем који је веома битан за једну државу, за њену територију, привреду и развој економије. На овај начин хтјели смо указати да у саобраћајном систему различити видови саобраћаја треба да сарађују и

Заједничком изложбом хтјели смо указати да различити видови саобраћаја треба да сарађују и да чине јединствен систем а не да буду конкуренти једни другима, нагласио Драган Савановић, генерални директор ЖРС

ГЛАС ЖЕЉЕЗНИЧАРА 14 15

ИНТЕРВЈУ СА НЕЂОМ ТРНИНИЋЕМ, МИНИСТРОМ САОБРАЋАЈА И ВЕЗА У ВЛАДИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

МОДЕРНИЗАЦИЈОМ И РЕСТРУКТУРИРАЊЕМ ДО ФУНКЦИОНАЛНОГ И УСПЈЕШНОГ ПРЕДУЗЕЋА

У то се морају укључити све структуре, како Влада и Управа, тако и сви запослени. Неће то бити ни тако лако. Биће болних потеза, али, да би се наше Жељезнице довеле у стање да добро функционишу, да радници живе од свог рада, да Република Српска и привреда имају користи од жељезнице мораћемо повући те потезе и предузети одређене мјере. Опредијељени смо да извршимо модернизацију, неовисно о процесу реструктурирања, јер без тога се не може. Има заинтересованих компанија из иностранства које су спремне да у сарадњи са Жељезницама Републике Српске изврше модернизацију, било да се ради о инфраструктури или возним средствима, истиче ресорни министар

Жељезнице су стратешко предузеће битно за сваку државу, па тако и за Републику Српску, јер без жељезнице нема озбиљног привредног развоја ни функционисања. Свјесна значаја жељезничког саобраћаја и стања у коме се Жељезнице Републике Српске налазе, Влада се опредијелила за реструктурирање у циљу успостављања ефикаснијег система и рјешавања нагомиланих проблема.

Изјавио је то Неђо Трнинић, министар саобраћаја и веза у Влади Републике Српске у интервјуу за „Глас жељезничара“.

Како оцјењујете стање у коме се ЖРС налазе?

- Жељезнице су у незавидној ситуацији. Годинама гомилани губици премашили су вриједност капитала. Влада је свјесна значаја тог предузећа и

то није спорно. Спорне су наше могућности. У наше Жељезнице није улагано од седамдесетих година прошлог вијека. Од тада до данас дошло је до ратних сукоба, услиједила је беспарица и прошлогодишње поплаве што их је довело у прилично лоше стање, почев од инфраструктуре, преко вагона до локомотива. Жељезнице функционишу захваљујући свом превозу и гранту Владе, који је,

нажалост, посљедњих неколико година, због економске кризе, смањен у односу на неке периоде раније. Свјесни смо да су Жељезнице врло битне и сигурно ћемо се ставити у функцију да их доведемо у функционално стање и ставимо на мјесто које заслужују.

Гдје видите основне проблеме у функционисању жељезничког система?

- На првом мјесту је стање у коме се ЖРС налазе. Зато се мора извршити модернизација жељезница и реорганизација која ће обезбиједити другачије функционисање. Влада је донијела одлуку и Управи предузећа дала задатак да припреми програм реструктурирања. Управа ради на томе. Скупштина акционара би требало да утврди редослијед потеза у том смислу, односно донесе одлуке које ће омогућити да се даље ради на томе. Да би се и реализовало оно што је планирано потребан је низ предуслова. У то се морају укључити све структуре, како Влада и Управа, тако и сви запослени. Неће то бити ни тако лако. Биће болних потеза, али, да би се наше Жељезнице довеле у стање да добро функционишу, да радници живе од свог рада, да Република Српска и привреда имају користи од жељезнице мораћемо повући те потезе и предузети одређене мјере. Познато је да је губитак премашио акциони капитал ЖРС и то морамо ријешити.

На који начин?

- Предвидјели смо одређене потезе и надам се да ћемо у томе успјети.

Дакле, нема опоравка без великих резова?

- Не.

Да ли је већ утврђен модел реструктурирања?

- Знамо правац у коме треба ићи, темпо и редосљед потеза одвијају се онако како смо предвидјели. Циљ предстојећег стратешког реструктурирања је подизање нивоа ефикасности пословања, санација нагомиланих кредитних обавеза, рационализација трошкова и успостављање функционалне организације. То подразумијева раздвајање управљања инфраструктуром, која би требало да остане у својини Владе, и управљања превозом, као и формирање друштава са ограниченом одговорношћу од осталих

дјелатности. Они би дјеловали самостално, на тржишним принципима, са интенцијом проналажења стратешких партнера.

Процес ће потрајати?

- Наравно, реструктурирање само по себи не може брзо да се заврши. Осим тога, ако хоћемо, а хоћемо, озбиљно да приступимо том послу, морамо темељито да то урадимо. Нећемо предузимати брзоплете кораке због којих ћемо се кајати. Оно што урадимо мора бити дуготрајно рјешење које ће Жељезнице довести у стање какво би требало бити.

Значи ли то добро промишљене потезе?

- Надам се.

Шта ће донијети реструктурирање?

- Најједноставније речено – функционалне Жељезнице које неће зависити од помоћи државе. Теретни саобраћај има добру перспективу у Републици Српској. Са путничким је друга ситуација и ту све жељезнице помаже држава, али треба настојати да се то сведе на што мању мјеру. То значи довести их у стање да живе од свог рада, да тржишно послују, не само у држави него и ван њених граница.

Шта ће то значити за запослене?

- Могућност да живе од свог рада. Кад је у питању број запослених, а то је питање које мучи већину,

логично је да ће доћи до неминовних корекција. Нову организацију пратиће и нова систематизација која ће показати колики је вишак. О томе ће се разговарати и тражити начин збрињавања. Дио њих ће бити пензионисан, дио преквалификован за потребе процеса рада, за дио ће се морати обезбиједити отпремнине и сл. Управа ће дати приједлог како да се ријеши евентуални вишак, али ће се о сваком водити рачуна.

Значи ли то да није оправдан страх радника да би реорганизацијом могли остати без посла?

- Наравно, јер је то озбиљан посао коме се озбиљно мора и приступити и водити рачуна да не буду повријеђена права радника. Међутим, могуће је да ће неко изгубити неке привилегије за које сматра да му припадају и из тих разлога бити незадовољан. Мислим да управо они који то осјећају и праве

Радници треба да схвате да се мора ићи у правцу реструктурирања које подразумијева и резове који нису најпопуларнији, али не би требало да буду забринути за своју судбину јер ће се водити рачуна о њиховом збрињавању.

ГЛАС ЖЕЉЕЗНИЧАРА 16 17

ИНТЕРВЈУ СА НЕЂОМ ТРНИНИЋЕМ, МИНИСТРОМ САОБРАЋАЈА И ВЕЗАатмосферу незадовољства и страха шта ће донијети нова организација. Разлога за то нема јер ова Влада не само у ЖРС него и у другим предузећима мора водити рачуна о својим радницима. Наше опредјељење и јесте да то тако и буде.

Дакле, функционалне жељезнице су потребне?

- Свакако. И привреди и грађанству, дакле Републици Српској.

Може ли то без новца?

- Наравно да не. Имамо план како финансијски консолидовати предузеће.

Шта је са туристичком пругом, има ли помака?

- Да. Прије два мјесеца боравили смо у Вишеграду и са представницима локалне заједнице разговарали и о ускотрачној прузи, односно њеном стављању у функцију за туристе, јер за то има потребе. Да би се то и урадило, према нашим процјенама потребно је око милион четири стотине и нешто хиљада марака које наше Жељезнице у овом моменту немају. О томе смо разговарали и на заједничкој сједници влада Српске и Србије у Београду. С обзиром да су и они

заинтересовани, договорено је да Србија уложи средства у ревитализацију тог колосијека као наставак њихове туристичке пруге и надам се да ће то ићи онако како је договорено.Дакле, у сарадњи са Железницама Србије радиће се на томе.

Крајем јуна ставили сте свој потпис на Меморандум о сарадњи у области саобраћаја и саобраћајне инфраструктуре.

- Сам Меморандум подразумијева широк дијапазон сарадње и пружа могућност да двије владе уско сарађују на пројектима од заједничког интереса у области путне инфраструктуре. Договорено је да се пруга Бијељина – Шид, која је у власништву Железница Србије, пренесе у власништво Жељезницама Српске како бисмо је могли заштитити и њом газдовати.Интересантна нам је сарадња са Србијом и њихова помоћ у смислу уврштавања наших путних и жељезничких праваца у СЕЕТО мрежу, јер тамо немамо своје представнике који би дјеловали у интересу Српске. Очекујемо од представника Србије да заступају наше интересе и у име нас у основну транспортну мрежу

предложе жељезнички правац од границе са Хрватском у Добрљину преко Приједора, Бањалуке и Добоја до Зворника и наставак према Србији . Интересантно је и каква је могућност успостављања саобраћаја од Бањалуке до Београда, те Сарајева до Београда, изградња аутопута од Вукосавља преко Брчког и Бијељине за Србију, као и интензивирање авиосаобраћаја. Не треба занемарити ни

водни саобраћај. Савска комисија састављена је од представника земаља кроз које та ријека протиче, на нашој територији је у дужини од око 200 км, а представника РС који би заступали наш интерес нема. Надам се да ће се преко представника Србије чути и наш глас.Дакле, потписивањем Меморандума дата је оквирна могућност да разговарамо на те теме, а у директним контактима два министарства кандидоваћемо пројекте. Идеја за пројекте од заједничког интереса има, потребе и воље такође, на нама је да то и реализујемо.

Гдје видите ЖРС у будућности?

- Као једно успјешно и функционално предузеће на корист Републике Српске.

Н.С.С.

- Стање у Жељезницама се мора промијенити. Ми смо опредијељени да извршимо модернизацију неовисно о процесу реструктурирања јер без тога се не може. Има заинтересованих компанија из иностранства које су спремне да у сарадњи са нашим жељезницама изврше модернизацију, било да се ради о инфраструктури или возним средствима, као што су компаније из Словачке и Кине. О томе ће ЖРС, уз нашу подршку, да разговарају и одлуче шта и с ким радити у том правцу.

Жељезнице функционишу на наслијеђеним основама а много тога се промијенило. Циљ реструктурирања је направити функционалан систем који ће моћи да одговори потребама привреде и да сам зарађује.

ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПРОГРАМА ЗА ПРИПРЕМУ И ОЦЈЕЊИВАЊЕ ТЕСТОВА

Б Р З О , ТАЧ Н О И О Б Ј Е К Т И В Н ОПрограм израђује тест, обавља се процес тестирања, слиједи оцјењивање и добија се комплетна анализа урађеног теста, те постигнуто и показано знање запослених

Kyocera Teaching Asistant – софтверско рјешење за објективно и аутоматско оцјењивање и анализирање резултата постигнутог знања кроз тестове, представљено је у Жељезницама Републике Српске директорима Сектора и шефовима надлежних служби. Програм су представили стручњаци испред фирме „Ксенон форте“ који су истакли добра искуства рада овог програма, примијењеног и у оквиру припреме тестова за екстерно тестирање ученика у основним и средњим школама у Републичком

педагошком заводу Републике Српске. - Оно што је веома битно нагласити везано за овај софтверски програм је стопроцентно објективно рјешење оцјењивања тестова које се добија. Програм израђује тест, обавља се процес тестирања, слиједи оцјењивање и добијамо комплетну анализу урађеног теста, те постигнуто и показано знање запослених – рекао је на презентацији Владислав Мирковић испред фирме „Ксенон форте“. Незадовољавајући резултати, након полагања

тестова запослених у Жељезницама Републике Српске, као и бројни приговори везани за саму припрему питања за периодичне испите, довели су до заједничког задатка, да се мора порадити на већој одговорности и знању свих запослених, рекао је током презентације вршилац дужности генералног директора ЖРС Драган Савановић. - Наш циљ је да тестирањем побољшамо знање и одговорност запослених на радном мјесту у Жељезницама Републике Српске. Тражимо начин да добијемо

објективност у оцјењивању приликом полагања периодичних испита, али прије свега тражимо и инсистирамо на неопходном знању запослених које им је потребно да би успјешно обављали своје радне задатке – нагласио је Савановић. Објективно тестирање, оцјењивање и анализирање резултата тестова кроз представљени програм омогућава предавачима или изабраним члановима комисије, брзу и тачну провјеру знања испитаника за које се тестови припремају. У web систем уносе се питања са могућим одговорима, након чега се активира систем за генерисање тестова. Софтверски програм извршава оцјењивање и анализирање до 200 тестова за временски период од пет минута и не постоји могућност било каквих малверзација, речено је на презентацији у Добоју.

А.С.

СТАНИЦА ЗВОРНИК НОВИ

УНИШТАВАЊЕ АМБРОЗИЈЕ У складу са наредбом генералног директора у станици Зворник Нови извршено је физичко уништавање амброзије,

коровске биљке, чији је полен један од најјачих познатих алергена који све више угрожава здравље људи. Зато су многе земље увеле законску

обавезу њеног уништавања, а неке чак награђују оне који је уништавају. Mоже да нарасте и до метар и по, лако се прилагођава свим условима и брзо шири. Овај коров погодно тло за своје станиште налази и поред пруга. Амброзију је неопходно систематски уништавати, а најдјелотворније је чупање из коријена и то прије цвјетања. Управо тако су урадили радници у Зворнику који су, поред физичког уништавања амброзије, извршили кошење травнатих површина и чишћење комплетног станичног

подручја. У акцији су учествовале све радне јединице које егзистирају у станици Зворник Нови, а, како су нам рекли, највише се истакао Јован Вуковић, радник обезбјеђења станице.

ГЛАС ЖЕЉЕЗНИЧАРА 18 19

СЕКТОР ЗА ГРАЂЕВИНСКЕ ПОСЛОВЕ

СТАЊЕ НАШИХ ПРУГА ЗАДОВОЉАВАЈУЋЕ

У периоду април - јуни запослени у Секцијама ЗОП Добој и Бањалука вршили су интензивне радове на припреми пруге за љетни период. Машина скретничарка је пуним интензитетом вршила машинско регулисање скретница на подручју добојске и бањалучке секције, док су радови отпуштања ДТШ (дуги трак шина) прије високих љетних температура, како би се ослободили напони у шинама, завршени. Након тих послова сва расположива радна снага биће ангажована на крчењу шибља, уређењу профила пруге, чишћењу канала, рјешавању подужне и попречне одводње, чиме ће се побољшати и укупни изглед наших жељезничких пруга и постројења. Према ријечима Горана Рајковића, директора Сектора за грађевинске послове, за ефикаснију реализацију планираних радних задатака потребно је ријешити евидентан проблем недостатка пружних радника. Исто тако неопходно је ријешити проблем

превоза радника до мјеста рада и у наредном периоду се очекује набавка два полутеретна возила (комби возила) са осам сједишта за Секције ЗОП у Добоју и Бањалуци, чиме ће се повећати ефикасност и учинак рада радника. На извршавање планираних радних задатака у великој мјери утиче ниво исправности ситне и тешке механизације. Ситна пружна механизација је у великој мјери исправна, док је знатно тежа ситуација са тешком механизацијом. - Тешко је објаснити да РЈ ЗОП Зворник Нови, која одржава 22,5 километaра пруге већ три године чека на своју рему која се налази на главној оправци у Секцији ОШВ Бањалука. Више пута до сада је падао тендер око набавке бандажа за тешку механизацију, али се рјешење проблема назире, пошто је склопљен уговор око испоруке бандажа. Оправком ОБВ машина и њиховим пуштањем у рад знатно ће се убрзати

послови на сјечи шибља, с обзиром да ова машина има специјални додатак - фрезу за сјечење шибља и растиња - каже Рајковић. У претходном периоду параметри геометрије колосијека на ЖРС су редовно мјерени, вршена је њихова контрола и увијек је стање било задовољавајуће тј. измјерене величине су биле у прописаним границама, што на свим пругама и жељезничким компанијама представља главни репер за оцјену свеукупног стања пруге. На појединим мјестима колосијека гдје су параметри прекорачени, правовремено се интервенише сходно Упутству 339 о јединственим критеријумима за контролу стања пруга. - С обзиром да су мјерна кола ЖРС у квару, расписан је тендер за екстерног извођача, који треба да изврши мјерење параметара геометрије колосијека и контактне мреже, а у међувремену пруга се константно контролише и мјери ручним размјерницима које све радне јединице које се баве одржавањем пруга посједују на терену. У наредном периоду сагледаће се могућности за реконструкцију наших мјерних кола, чиме би добили функционална мјерна кола са савременим оптичко - инерцијалним системом

мјерења, односно безконтактно мјерење параметара геометрије колосијека. Овакву реконструкцију мјерних кола су прије десетак година урадиле жељезнице у окружењу (италијанске, аустријске, њемачке), да не би улагали новац у набавку нових мјерних кола, док су Железнице Србије такође у поступку реконструкције на исти начин својих мјерних кола - истиче Рајковић. Осим редовног тј. текућег и инвестиционог одржавања, у оквиру инвестиција за ову годину се планира санација угрожених мјеста на прузи - клизишта и дионица пруге које су угрожене од подлокавања ријечних токова. На иницијативу Сектора за грађевинске послове, покренута је тендерска процедура за пројектовање и санацију четири угрожена мјеста на жељезничкој прузи. То су клизиште на 19. километру пруге Добој - Бањалука, а преостала три се односе на подлокавање трупа пруге од ријека Укрине и Сњеготине у 37, 38. и 61. километру пруге Добој - Бањалука. Брзина реализације ових послова зависи од брзине провођења тендерске процедуре, која се проводи у складу са Законом о јавним набавкама. - Посебно треба дати нагласак на угрожено мјесто у 37. километру пруге у насељу Поповићи, гдје се ријека Укрина приближила трупу жељезничке пруге. Овдје је Укрина изашла из свог корита, меандрирала

односно промијенила свој ток и сада је на „Водама Српске“ да изврше њену регулацију, са чиме су се сложили и њихови стручњаци приликом заједничког обиласка са нашим техничким лицима. Поднијели смо већ у два наврата захтјев тој јавној установи да изврши регулацију корита, односно удаљавање ријеке од трупа пруге. С тим су упозната и надлежна министарства, те очекујемо да ће са њихове стране бити предузете активности из њихове надлежности, како би се извршила регулација корита. Тиме ће се створити услови да ЖРС приступе трајној санацији угроженог трупа пруге - каже Рајковић. У међувремену је дат налог Секцији ЗОП Добој да врши појачану контролу и надзор наведене дионице у циљу спречавања нежељених посљедица, као и да свим расположивим могућностима и средствима предузима радње на осигурању трупа пруге од даљег подлокавања и угрожавања његове стабилности, до коначне санације. Планирана инвестиција санације тунела Крижевићи већ годинама се пролонгира из разлога недостатка одговарајућих финансијских средстава. Та инвестиција ће коштати више милиона марака, што ће се знати тек након усвојеног пројектног рјешења и израде пројектне документације. Тунел Крижевићи је стални проблем, свима познат, и од самог пуштања у саобраћај је показао знакове нестабилности од улазног до излазног портала, цијелом дужином

тунелске цијеви, од подножног свода преко опораца и калоте. - Ми смо у претходном периоду интервенисали на појединим кампадама, гдје смо методом контактно - консолидацијског ињектирања санирали поједине кампаде, међутим дошли смо у ситуацију да се мора извршити санација комплетног тунела Крижевићи. Стручне екстерне екипе су обишле тунел са представницима ЖРС и 8. јула ове године се очекује њихова презентација приједлога пројекта санације тунела Крижевићи. Добићемо увид у оквирни износ финансијских средстава који је потребан за санацију тунела - објашњава Рајковић. Стање наших пруга у безбједносном смислу, по ријечима Рајковића је на задовољавајућем нивоу, а контрола свих пружних праваца се стално обавља од стране секција и радних јединица за одржавање пруга. Повећањем механизованог одржавања и реализацијом напријед наведених задатака, ниво одржавања и укупно стање пруга ће бити на још вишем нивоу. Када су у питању клизишта и подлокавања трупа пруге, њихово стање се константно прати да би се правовремено предуприједиле нежељене посљедице, док санација критичних мјеста зависи од брзине ангажовања екстерних извођача, сходно важећем Закону о јавним набавкама.

З.Т.

У протеклих шест мјесеци Секције за одржавање пруга (ЗОП) Добој и Бањалука у континуитету извршавају планиране послове у текућем и инвестиционом одржавању горњег и доњег строја предвиђене за 2015. годину. Осим редовног одржавања у текућој години се у оквиру инвестиција планира санација трупа пруге на дионицама које су угрожене подлокавањем од стране ријечних токова. У секцијама прате извршавање свих планираних задатака и Сектору редовно достављају седмичне и мјесечне извјештаје о реализацији планираних послова са обавезом сталне контроле извршених радова на терену од стране техничких лица Секција ЗОП и Сектора за грађевинске послове

ГЛАС ЖЕЉЕЗНИЧАРА 20 21

У првој половини текуће године успјешно проведене активности око добијања сертификата ИСО стандарда 9001:2008, обезбијеђен Елаборат о усвајању процедура заваривања по европским нормама и спроведене активност специјалистичке обуке радника за оправку и одржавање кочионих система жељезничких возила

Упркос незадовољавајућим резултатима одржавања шинских возила у првој половини ове године, што је јединствена оцјена свих у Сектору, у области сертификације радионица постигнути су значајни резултати. Према ријечима Бранислава Јовичића, директора Сектора за ОШВ, сертификацијом радионица за одржавање у 2014. години од стране Регулаторног одбора жељезница БиХ за одржавање теретних вагона

ЕЦМ (Тијело надлежно за одржавање), настављене су активности координације у складу са процесима и процедурама дефинисаним у оквиру система одржавања.

Сертификат Сектора за ОШВ Добој са Секцијама за одржавање шинских возила у Добоју, Приједору и Бањалуци, временски је истицао током априла 2015. године и подразумијевао је обнављање провјера свих процедура у процесу одржавања. Проведене су све потребне припреме како би се током прве половине 2015. године ушло у сертификацију радионица за ИСО стандард 9001:2008. - Сертификат ИСО стандард 9001:2008 је, између осталог, референтна листа код захтјева Регулаторном одбору Босне и Херцеговине за регистрацију радионица, као и код наступа за уговарање оправке жељезничких возила жељезница у окружењу. Нама тај стандард потврђује одређен ниво оспособљености радионица, односно дефинише техничке норме и технолошке процедуре оправке, укључујући процедуре организовања, токова материјала и саму обученост радника који по тим процедурама мора бити тестиран и здравствено способан - каже Јовичић. Ангажовањем Машинског факултета из Бањалуке по овлашћењу Министарства саобраћаја и веза, урађен је елаборат о испуњености услова за примјену

прописаних процедура заваривања по европским нормама. Жељезнице Републике Српске су откупиле усвојене процедуре заваривања по БАС стандарду (стандарди БиХ), у складу с којим су прописане процедуре заваривања на нивоу радионица за одржавање шинских возила. На основу овлашћења Министарства саобраћаја и веза Републике Српске и ангажовања Машинског факултета из Бањалуке, сертификација радионица за заваривање по европским нормама је доведена до нивоа усвајања БАС стандарда. Остаје проблем обуке кадрова, за коју је на нивоу Босне и Херцеговине једина овлаштена институција Машински факултет у Тузли. С Машинским факултетом је потписан уговор и у октобру почиње обука четири инжињера технолога за заваривање и шест контролора заваривача. Тиме ће бити испуњени услови за подношење захтјева Министарству саобраћаја и веза Републике Српске за издавање Рјешења о испуњености услова и одобрење радионицама ОШВ ЖРС за заваривање по прописаним процедурама, као и за подношење захтјева Регулаторном

СЕКТОР ОШВ - СЕРТИФИКАЦИЈА РАДИОНИЦА

ИСПУЊЕНИ ЗАХТЈЕВИ ИСО СТАНДАРДА

Жељезнице Републике Српске су политиком квалитета дефинисале циљеве успостављања, одржавања, сталног побољшања и међународне сертификације Система квалитета менаџмента према стандарду ИСО 9001. Обезбјеђење сталног побољшања битних карактеристика процеса одржавања, а тиме и ефективности ЖРС се врши сталним повећањем способности пословних процеса, који обухватају: планирања одржавања и припреме оправки, извођење оправки и кооперацију са одабраним испоручиоцима, испитивање жељезничких возила након процеса одржавања и примопредају возила и процјену задовољства наручиоца.

АЛЕКСАНДАР КОСТИЋ, ПРЕГЛЕДАЧ КОЛА

одбору жељезница БиХ за сертификацију радионица у Добоју, Бањалуци и Приједору. Специјалистичка обука радника за оправку и одржавање кочионог система је у току. Обављени су разговори са овлаштеном кућом у Смедереву, тако да се послије љетних мјесеци очекује завршетак тих послова. - Улажемо у добијање одређених сертификата да би радионице могле да обављају своју дјелатност. С једне стране је законска обавеза и обавеза проистекла из Директиве ЕРА (Европска жељезничка агенција), а с друге стране образовањем запослених обезбјеђујемо претпоставке квалитетнијег, поузданијег и економски рентабилнијег одржавања. Још од Директиве из 2009. године, односно испуњавања норми које захтијева систем интероперабилности (ТСИ) ЖРС су у процесу активности сертифакације радионица за ОШВ - каже Јовичић. Све балканске жељезнице су у процесу постизања норми интероперабилности, односно технолошког нивоа развијених жељезница које су у систему усвојених европских стандарда, односно ЕССМ (Европска заједница критеријума за одржавање). Након добијања сертификата радионице Сектора за ОШВ биће оспособљене да врше оправке вагона страних жељезничких управа, као и вагона Бирача и Рафинерије уља из Модриче који су уврштени у ЕЦМ систем ЖРС.

З.Т.

САМО САМ РАДИО СВОЈ ПОСАО

Да за савјестан рад и одговоран приступ послу нису неопходни ни искуство ни године стажа показује и примјер из Новог Града на који нам је скренуо пажњу Стојан Рајилић, надзорник прегледача кола. Није му било тешко да напише писмо нашој редакцији и похвали младог колегу Александра Костића. Ни нама није било тешко да пронађемо дотичног прегледача кола и провјеримо наводе из писма. Иако је био слободан, на заказани састанак је стигао на вријеме, готово изненађен нашим позивом, јер је, како каже, само радио свој посао. - Приликом дочека воза који је био натоварен угљем за Кршко из Станара уочио сам дим који се појавио из једног обртног постоља. Тада сам установио да је лежиште обртног постоља загријано што је био поуздан знак да нешто није

у реду. Одмах сам искључио та кола из саобраћаја и наставио поступке у складу са предвиђеном процедуром – скромно одговара на наша питања. Његов шеф Никола Градишић појашњава да су вагони били оцарињени и под гаранцијом, па тим прије није било за очекивати да се тако нешто деси. Они који боље познају о каквом се оштећењу ради кажу да Александар није одговорно радио свој посао могло је доћи до искакања комплетне композиције и велике материјалне штете. Градишић га истиче као примјер другима јер посао схвата озбиљно, поштујући сва правила, што је показао и на ванредним периодичним испитима. - Није само моје мишљење такво, хвале га и остале колеге. Добро би било да нам је више таквих – истиче Градишић. Александар је „млад“ жељезничар, јер је седам

година чекао на посао, али му је жељезница у крви. То не треба да чуди јер је растао међу жељезничарима слушајући приче са пруге од малена. Припада трећој генерацији која је свој животни позив везала за возове. - При избору занимања којим ћу се бавити није било дилеме. Некако је било логично да наставим тамо гдје су мој отац, а прије њега и његов отац, својим радом зарађивали новац и хранили нашу породицу – каже Александар. Готово да се изненадио када смо га питали да ли је задовољан оним што ради. - Ако ме питате да ли сам се покајао што нисам изабрао неко друго занимање, одговор је врло једноставан. Наравно да нисам. Задовољан сам оним што радим, али бих био још задовољнији да посла има више – истиче овај млади жељезничар.

Н.С.С.

Брзом реакцијом, поштујући прописане процедуре, млади прегледач кола спријечио могуће посљедице. Задовољан је оним што ради, али би био задовољнији да посла има више

ГЛАС ЖЕЉЕЗНИЧАРА 22 23

СТАЊЕ МЕХАНИЗАЦИЈЕ У СЕКЦИЈИ ЗОП БАЊА ЛУКА

С обзиром на године старости и стање у каквом се налазе, поред набавке резервних дијелова за оправку постојећих, добро би дошле и нове, јер се без исправних машина не може очекивати ни задовољавајуће стање пруге

О стању постојеће механизације у Секцији за одржавање пруга (ЗОП) Бањалука разговарали смо са Стојаном Келом, главним инжињером за механизацију у Секцији и контролно-пријемним органом Послова инфраструктуре који је навео проблеме с којима се сусрећу, како превазићи све потешкоће и који је то приједлог мјера за побољшање тренутног стања. Секција ЗОП Бањалука у свом возном парку посједује грађевинске машине за машинско регулисање колосијека PLASER DUOMATIC 08-32 бр.2328 који је у функцији и PLASER UNOMATIC 08-16 SP бр. 2527 који због недостатка електроничких дијелова не може радити али може да послужи као пружно возило. Набавком поменутих дијелова, а штo је и предвиђено планoм, у наредном периоду ова ће машина бити стављена у функцију. Када је ријеч о пружним возилима, Секција ЗОП Бањалука посједује пружна возила ROBEL тип 5412. Два су у функцији, а један се тренутно налази на главној оправци у радионици Секције ОШВ Бањалука. Од изузетне важности је поменути и

грађевинску машину за формирање засторне призме, тзв. плуг ROBEL 60-22 који је у експлоатацији и који је одрадио велики посао на дијелу поплављене и уништене пруге у Шамцу. PLASER DUOMATIC је без обзира на године старости и на мала улагања ипак одрадио већину планираних послова у прољећном периоду. У протеклом периоду одрађени су радови на четвртом колосијеку у станици Пискавица, а који су били везани за појединачну замјену прагова. Посао је одрађен помоћу машине типа MRT-2 GEISMAR коју су посудили од Секције ЗОП Добој. Много би олакшало и то да се OBW 254-921 специјално пружно возило за сјечење шибља, превоз радника, алата и ситне механизације стави у функцију јер с обзиром на то да је од 2012. године ван функције непотребно је објашњавати колико би значило да се за њих набаве моноблок точкови и оспособе за рад. Само одржавање грађевинских машина и пружних возила по питању контролних прегледа и главних оправки врши се у овлаштеној радионици Секције за одржавање

шинских возила Бањалука (ОШВ). - Ми смо свјесни да је наш возни парк стар и да се у механизацију није улагало близу 40 година или су улагања била минимална. Настојимо да у овој години кроз планску величину подигнемо ниво одржавања бар за једну степеницу више у смислу да се изврши набавка неопходних дијелова, електроничких компонената, да се изврши преглед и препакивање, а по потреби да се набаве и дијелови који се односе на хидраулику – каже Кела. Када је ријеч о ситној механизацији која служи за одржавање горњег строја пруге, као велики проблем Кела истиче њихову старост због чега је тешко одржавати ниво експлоатације постојећих возила, па је неопходна набавка ситне механизације. - Иако је ситуација тешка, требало би размишљати о набавци нових возила, јер се без исправних машина не може очекивати ни задовољавајуће стање пруге – истиче Кела. Главни инжињер за механизацију у бањалучкој Секцији за одржавање пруга подсјетио је и на недостатак руковалаца. Он сматра да је требало, прије одласка радника у пензију који су 20-30 година радили на таквим машинама, да се прими нови, млади кадар и да се на њих пренесе знање искусних руковалаца како би успјешно радили тај посао. - Грађевинске машине о којима разговарамо вриједе милионе марака и усљед нестручног руковања штете могу бити енормне – појаснио је Стојан Кела. Он је такође нагласио да је веома битно извршити благовремене припреме грађевинских машина и набавку потребних резервних дијелова из разлога што се машинско регулисање колосијека може радити само у прољеће и јесен. Због проблема са транспортом постојећих ровокопача и машина за замјену прагова, неопходно би било извршити и набавку нископодне приколице носивости 25 тона у циљу веће мобилности и ефикасности у извршењу планираних радова. Б.Б.

НЕОПХОДНА ОПРАВКА И ЗАНАВЉАЊЕ ДОБРОМ ОРГАНИЗАЦИЈОМ ПОСЛА ДО РЕЗУЛТАТА

ОДРЖАВАЊЕ ПРУГА И ПРУЖНИХ ПОСТРОЈЕЊА

У Секцији за одржавање пруга (ЗОП) Добој послови одржавања пруге и пружних постројења су у пуном јеку. Отпуштање дугог трака шина, машинско регулисање колосијека, уређење засторне призме, замјена прагова, крчење шибља, чишћење канала и други послови теку планираном динамиком

У периоду април - јуни текуће године запослени у добојском ЗОП- у имали су „пуне руке посла“. Одржавање пруге и пружних постројења не трпи „импровизације“, иако послови ове врсте увелико зависе од временских услова. Али и ту постоји устаљена динамика, тако да се једни послови надомјештају другим, који толико не зависе од „ћуди“ времена и све се стиже урадити. Према ријечима Слободана Зорановића, шефа Техничке службе, у вријеме нашег разговора, у току су још увијек били послови отпуштања дугог трака шине (ДТШ), машинског регулисања колосијека и уређења засторне призме. Отпуштање ДТШ-а је завршено у дужини 7060 метара пруге, заварена су 92 вара, а укинуто је и десет лаганих вожњи. У другом кварталу текуће године је завршено машинско регулисање колосијека на дужини од 40,4 километра, а замијењени су и стари прагови са 384 нова и 1290 половних. Завршени су и послови уређења засторне призме у дужини од 30 километара и то на пружним дионицама oкo Шамца и Добоја. - Послови отпуштања дугог трака шина и машинског регулисања колосијека захтијевају повољне временске услове за рад. Машинско регулисање колосијека се углавном ради у прољетним и јесењим мјесецима, док температуре још нису високе, јер постоји опасност „избацивања“ колосијека. Слична ситуација је и са отпуштањем дугог

трака шина, које захтијева одређену температуру, како би се варење могло извршити - каже Зорановић. У Секцији су реализовани и неки други послови, попут истовара 1000 кубика туцаника, који се користи за уређење засторне призме на подручју станице Шамац. У овом периоду је извршена и уградња 400 прагова на узаној прузи Вишеград - Вардиште, а слиједи уградња још 400 прагова. Завршено је и сјечење шибља на површини од 306 хиљада квадрата, што представља остварење 38 одсто планираних радова за текућу годину. - Третирања корова почеће првог јула, хемијски воз је оспособљен, а имамо и рему како би и тај посао завршили што прије. Хемијске препарате смо добили. Реализација посла третирања корова зависи и од временских прилика. Неће се третирати комплетна пруга, већ само станице и дијелови отворене пруге зарасли у траву и шибље - каже Зорановић. Што се тиче набавке резервних дијелова за механизацију, по ријечима Зорановића, углавном све иде по плану. Понекада „штекају“ машине ситне механизације, праве се требовања по стандардним каталозима, међутим проблем је у томе што нема пријављених фирми на тендеру које заступају произвођаче потребних резервних дијелова за

ситну механизацију. Што се тиче машина за одржавање, након дужег времена је поправљена „скретничарка“, која је на подручју Секције Добој извршила подбијање 77 скретница, а тренутно ради на подручју Секције Бањалука. Од остале пружне механизације исправна је ДУОМАТИК машина за подбијање колосијека, УНИЛОК машина, као и реме ТМД 140 и ОБВ 10 - 920. У квару је машина ДОНЕЛИ 488, плуг за уређење засторне призме ССП и рема РОБЕЛ 95, која је већ неколико година на главној оправци у Бањалуци. Када је ријеч о текућим проблемима, који отежавају извршење планиране динамике реализације послова, осим временских прилика, дијелом се то односи на недостатак радне снаге и одговарајућег превоза радника до мјеста рада. Постоји и проблем недостатка чувара пруге, који у наредном периоду треба ријешити, да би пружне дионице биле непрекидно покривене чуварском службом. Тридесеторици радника није продужен уговор о раду на одређено вријеме. Да ли ће у наредном периоду доћи до продужења уговора и да ли ће бити пријема нових радника за које постоји изражена потреба и када, у ЗОП-у о томе не желе да спекулишу. Радни задаци се углавном стигну завршити прерасподјелом радне снаге из више радних јединица. З. Т.

ГЛАС ЖЕЉЕЗНИЧАРА 24 25

ПОЉСКА

НАГРАДА РКР ЗА ПОВЕЋАНУ БЕЗБЈЕДНОСТ Пољске државне жељезнице (PKP) добиле су Европску награду за активности ради повећања безбједности на пружним прелазима, које се воде у оквиру кампање „За безбједан пружни прелаз -

Стани и живи“. Жири је узео у обзир обимне мјере PKP за повећање безбједности на 13.000 пружних прелаза у Пољској у посљедњих десет година. Број инцидената и

акцидената на укрштању друма и жељезнице опадао је из године у годину. Најбезбједнија година на Пољским жељезницама била је 2014. година. Према статистици у Пољској, скоро 99 одсто

несрећа на пружним прелазима проузроковано је непажњом или безобзирношћу возача према саобраћајним знацима.

Извор: CER Monitor

ЊУЈОРККРАЂА БАКРА ЗАУСТАВИЛА ВОЗОВЕ

Да и велике земље имају проблема са лоповима који „оперишу“ пругама доказује и догађај од 26. маја када је жељезнички саобраћај у Њујорку био у прекиду због крађе бакарног кабла са пруге. Према ријечима тамошњих званичника, због крађе бакарног кабла у дужини од 150 метара Управа жељезница морала је да током јутарњег

шпица обустави саобраћај и да уведе аутобуске линије. Кабал је украден са 12 локација дуж пруге, а крађа је откривена касно увече када је воз остао без напајања у насељу Квинс. Крађа бакра ради продаје на отпадима пријављена је на пругама и напојним линијама широм Сједињених Америчких Држава.

Извор: Срна

ПРОТИВМЈЕРЕ ЗА СПРЕЧАВАЊЕ КРАЂЕ МЕТАЛА

Једанаест удружења која заступају жељезнички сектор, те сектор енергетике и јавног превоза, као и индустрију рециклаже – сви који су веома погођени овим проблемом – позивају политичаре у ЕУ да предузму мјере за спречавање и борбу против крађе метала у Европи. Новоформирана коалиција је крајем маја издала заједничку изјаву у којој се наводе све области у којима је потребно предузети противмјере на нивоу ЕУ за ову појаву. Ова коалиција настоји подићи свијест о негативним утицајима крађе метала на функционисање и квалитет услуга од општег интереса, те о њеном

свеукупном утицају на јавни живот. У својој заједничкој изјави, ангажована удружења захтијевају од креатора политике ЕУ да предузму адекватне кораке из ове три области у којима је неопходна сарадња широм Европе, како би се допуниле постојеће мјере на државном нивоу и иницијативе које су већ предузеле све дотичне заинтересоване стране:

1. Правилна реализација и провођење постојећих закона о одлагању отпада широм Европе су од кључног значаја за спречавање неконтролисаног управљања металним отпадом. Поред тога, потребно је размотрити

предлагање нових мјера у вези са идентификацијом купаца и продаваца металног отпада, како би се омогућиле ефикасније и ефективније истраге и гоњења починилаца кривичног дјела крађе метала.

2. Имајући у виду прекогранични карактер крађе метала и њене везе са организованим криминалом, потребна је побољшана међународна координација и сарадња између органа за провођење закона, те боља размјена података.

3. Потребно је увести заједничке дефиниције и санкције, како би предвиђене казне за крађу метала биле пропорционалне стварном утицају и трошку овог кривичног дјела.

Коалиција активно заговара ове мјере како би осигурала да се проблеми у вези са крађом метала пажљиво разматрају међу политичарима у ЕУ.

Извор: CER

ПОЗИВ ПОЛИТИЧАРИМА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ НА АКЦИЈУ

Министар саобраћаја и веза Републике Српске Неђо Трнинић и

министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић,

потписали су 26. јуна, у Београду, Меморандум о сарадњи у области саобраћаја и саобраћајне инфраструктуре. Потписници су се обавезали да ће међусобно размјењивати искуства и информације и активно радити на развоју и имплементацији

заједничких пројеката из дјелокруга министарстава, којима се доприноси јачању међусобних веза између Републике Србије и Републике Српске. Стране су сагласне да се сарадња одвија у области жељезничког, друмског, водног и ваздушног саобраћаја, а која се односи на унапређење саобраћајног система и интермодалног транспорта, припреми пројектних задатака и промовисању заједничких регионалних пројеката на међународним скуповима, посебно пројеката за чије финансирање се може конкурисати у фондовима Европске уније, те покретању и реализацији заједничких пројеката и истраживања.

ЗАЈЕДНИЧКИ ИНТЕРЕСУ БЕОГРАДУ ПОТПИСАН МЕМОРАНДУМ О САРАДЊИ

CER ПОСЈЕТИО ЖЕЉЕЗНИЦЕ У БиХ И ЦРНОЈ ГОРИ

Представници Заједнице европских жељезница и инфраструктурних компанија (CER) крајем јуна посјетили су чланове из Босне и Херцеговине, Републике Српске и Црне Горе. У Сарајеву се разговарало о општој ситуацији жељезничког система БиХ, плановима и изазовима. У Подгорици, представници CER-а сусрели су се са министром саобраћаја и

поморства Црне Горе и разговарали о продужењу Основне мреже европских коридора (TEN-T) и коридорима у земљама Западног Балкана. Са представницима жељезничких компанија Црне Горе разговарало се о „statusuquo” у коме се налази Црна Гора када је ријеч о процесу придруживања Европској унији, као и о перспективама жељезничког саобраћаја.

Извор: CER monitor

ХРВАТСКА

СИМЕНС ЛАБОРАТОРИЈА У ЗАГРЕБУ Њемачки „Siemens” недавно је отворио у Загребу лабораторију за тестирање жељезничких телекомуникација. Постројење у лабораторији садржи различите типове жељезничких инфраструктурних телекомуникација за главне и споредне пруге, које

су подешене тако да потпомажу тестирање опреме и служе кориснику у обуци. Опрема укључује GSM-R и TETRA мрежу, различите врсте терминала, систем за снимање гласа и јавни разглас, системе за обрачун и управљање мрежом,

систем за информисање путника и хитне позиве, бежични интернет, телефонски систем (PABX IP) и систем за управљање видео надзором (CCTV). Извор: Railway Gazette

ВОЗ ВЕЛИКЕ ПОБЈЕДЕ Поводом обиљежавања 70 година од побједе над фашизмом у Београду је 12. маја отворена изложба посвећена ратним подвизима српских и руских жељезничара. „Воз велике побједе“, како су је назвали, изложба је у част свих који су дали свој живот за слободу, од Крфа, Зејтинлика, Београда, па до Москве и даље, јер без њих и њихове жртве не би било ни нас ни напретка. Предсједник Отвореног акционарског друштва „Руске жељезнице“ Владимир Јакуњин је на отварању изложбе рекао да побједа не би била могућа без руских жељезничара који су током Другог свјетског рата обновили чак 126 хиљада километара порушених пруга и изградили десет хиљада километара нових. Међу 120 фотографија и докумената који свједоче о подвизима и пожртвованом раду у ратно вријеме и доприносу жељезничара двије земље побједи у Другом свјетском рату, већина их се први пут нашла пред очима јавности.

ГЛАС ЖЕЉЕЗНИЧАРА 26

ВОЗОВИМА ЖЕЉЕЗНИЦА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

НЕЗАБОРАВНО ПУТОВАЊЕДjечија граја, осмијеси и нестрпљење бањалучких малишана пред полазак воза, привукли су пажњу и путника и жељезничког особља на бањалучкој жељезничкој станици

Другу годину заредом, Жељезнице Републике Српске и Министарство саобраћаја и веза, у сарадњи са наставним особљем основне школе Бранко Радичевић из Бањалуке, реализовали су специјално путовање возом за бањалучке основце. Укупно 180 малишана, ученика шестих разреда ОШ Бранко Радичевић, у оквиру пројекта под називом „Незаборавно путовање“, уживало је у oвогодишњој вожњи возом од Бањалуке до Омарске. - И ове године, нама у Жељезницама Републике Српске задовољство је што смо на најбољи могући начин помогли и учествовали у реализацији овог пројекта. Свакако да је ово прилика да се млади ближе упознају са жељезницом, јер већина дјеце до сада није имала прилику да се вози возовима. Жељезнице РС су за ово школско путовање обезбиједиле три вагона и надамо се обостраном задовољству – рекао је дочекујући малишане у жељезничкој станици у

Бањалуци Сретко Тубак, директор Секције за саобраћајно-транспортну дјелатност. Поред добродошлице, као увод у путовање, бањалучки основци имали су прилику да погледају и документарни филм о Жељезницама Републике Српске под називом „Шине које живот значе“ те и на тај начин добију више информација о настанку и функционисању жељезничког саобраћаја на овим просторима. Помоћник министра саобраћаја и веза Весна Вожни истакла је да Министарство подржава овакав вид развијања свијести дjеце о жељезничком саобраћају и безбједности у саобраћају. - Ово је прави начин за презентацију путничког жељезничког саобраћаја и

свакако бих апеловала на грађане Српске да више користе жељезнички превоз јер је угоднији, комфорнији и безбједнији – додала је Вожни. За бањалучке основце обезбијеђен је посебан воз са три вагона у којима се током угодног путовања чула весела дјечија граја која је, ношена видљивим узбуђењем малих путника,

донијела осмијехе на лица и комплетном жељезничком особљу. Наставница ликовног васпитања из основне школе Бранко Радичевић, Биљана Вукичевић истакла је да се кроз реализацију школског пројекта дошло до податка да више од 80 одсто ученика није никада путовало возом. - Управо из тог разлога имали смо мотив више, да кроз сарадњу са Министарством саобраћаја и веза и Жељезницама Републике Српске реализујемо и ове године путовање возом за наше ученике. Прошле године путовали смо до Јошавке и наша искуства су одлична, сигурни смо да ће тако бити и ове године, као и да ћемо сарадњу наставити и у наредним годинама. Велико хвала Жељезницама

РС јер нам је обезбиједила ово бесплатно путовање – рекла је наставница Биљана Вукичевић. Бањалучки малишани нису крили узбуђење пред полазак воза. Милица Перић и Ђорђе Арсенов, ученици шестог разреда као и већина малишана, први пут су доживјели чари путовања жељезницом. - Очекивања су нам помијешана са узбуђењем. Очекујемо изненађење јер се до сада никада нисмо возили возом – углас су повикали основци. Ученица Сања Бајић такође своје прво путовање жељезницом доживјела је са својим другарима из школе, што јој је посебно драго због заједничког дружења. Каже да би након вожње до Омарске вољела да возом путује и на дужим дионицама, ван граница Републике Српске. Дајана, Кристина, Аника, Данијела, Теодора и Лука, другари из истог одјељења, смјестили су се у један купе, опремљени неопходним ситницама за путовање и великим осмијесима на лицима рекли су да ову вожњу и дружење током путовања неће дуго заборавити. Као партнери у организацији и реализацији ове вожње заједно са Жељезницама Републике Српске, учествовали су Министарство саобраћаја и веза РС и Удружење саобраћаја и веза у Привредној комори РС, које је обезбиједило аутобусе за превоз основаца од школе до жељезничке станице.

А.С.

Кроз бањалучку станицу дневно прође око пет стотина путника, знатно мање у односу на нека прошла времена, истакли су на бањалучкој жељезничкој станици са надом да ће се та ситуација у догледно вријеме промијенити. Највећи број путника из Бањалуке путује према Добоју и Сарајеву, те Новом Граду и Загребу.

Фото: Драган Ракић