Дистрибуира се у сарадњиса дневним листом

Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси

сву одговорност за његов садржај

Белоруске дипломатске акробације

„Ермитаж“: 250 година уметничког гиганта са Неве

СТРАНА 3 СТРАНА 8

Погледи КултураЧему су служили тајанствени лавиринти Крајњег Севера?

СТРАНА 7

Наука

Број 21, 29. октобар 2014.ruskarec.ru, rs.rbth.com

Росијска газета уређује прилоге o Русији у 29 водећих светских листова, укључујући Њујорк тајмс, Вашингтон пост, Дејли телеграф и Фигаро

АЛЕКСЕЈ ЛОСАН

Већина потписаних спора зу-ма и меморандума има на-чел ни карактер, али су у сфе ри желез нич ког сао-браћаја и енер гетике по сти-гнути конкретни ре зул та ти.

Шта је потписано у БеоградуЕкономија Током посете Владимира Путина Београду потписано је седам споразума

гетске ефикасности пред став-љају оквирне и начелне дого-воре.

Знатно конкретнији спора-зуми су потписани између „Же-лезница Србије“ и „РЖД Ин-тернешнел“, ћерке компаније РЖД, руског гиганта у сфери железничког саобраћаја. Према речима начелника одељења за аналитику Инвестиционе ком-паније „Русс-Инвест“ Дмитрија Беденкова, може се рећи да су најзначајнија два споразума о сарадњи на пољу изградње и модернизације железничке ин-фраструктуре у Србији. Српска страна ће, између осталог, до-бити 27 руских дизел мотор -них возова „Ласта“. Испорука

Током посете руског председ-ника Владимира Путина Бео-граду 16. октобра 2014. потпи-сано је седам споразума, ме -мо рандума и протокола.

Стручњаци сматрају да спо-разум о војнотехничкој сарад-њи, споразум о реадмисији и протокол о његовом спровођењу, споразум о узајамној заштити тајних података, споразум о размени података о царинској вредности робе и меморандум о разумевању у области енер- Парада Војске Србије у Београду 16. октобра 2014. НАСТАВАК НА СТРАНИ 6

ФОТОГРАФИЈА МЕСЕЦА

У великом броју области Русије усред јесени дошла је зима.Киша која је пала на рекордно ниској октобарској температуриније оставила за собом само уметничка дела Мајке Природе, као што је ова јаребика на слици, него и ванредну ситуацију и проблеме са струјом у многим градовима и селима.

ЛЕПОТА ОКТОБРАРЕКОРДНЕ ЈЕСЕЊЕ ХЛАДНОЋЕ ШИРОМ ЗЕМЉЕ

Русија и Србија 70 година после ослобођења Београда од стране Црвене армије и НОВЈ покушаји ревизије историје јачи су него икад

Српски путеви Црвене армије

НАСТАВАК НА СТРАНИ 4

ПЕТАР ИСКЕНДЕРОВ

Велики јубилеј је повод да се подсетимо како је Београд ослобођен од нациста и њи-хових домаћих сарадника.

Ослобођење Југославије од на-цистичких и фашистичких за-војевача током 1944. и 1945. од стране Црвене армије и Народ-ноослободилачке војске Југо-славије (НОВЈ) једна је од нај-блиставијих страница у исто -рији братских ратничких под-вига Русије и Србије. Није чудо што данас, у условима све веће међународне напетости и заош-травања геополитичке кон-фрон тације у свету, има све ви ше покушаја да се ревидирају догађаји из времена Другог светског рата, њихова сушти-на и њихова вредност.

Операција ослобођења Бео-града („Београдска операција“) трајала је нешто више од три недеље: од 28. септембра до 20. октобра 1944. Циљ операције није било само ослобођење пре-стонице Југославије, него и лик-видација главних снага нема-чке групе армија „F“, која је учврстила своје позиције у ис-точним и јужним областима југословенске територије. Поред тога, совјетска војна команда је поставила задатак да се пре-секу саобраћајнице које би мо-гле бити искоришћене за повла-чење немачке групе армија „Е“ из Грчке, Албаније и јужних региона Југославије преко Бе-

ограда у Мађарску. У том плану један од кључних циљева једи-ница Црвене армије и НОВЈ би ла је стратешка железничка магистрала Београд–Солун.

Ситуација у Југославији пре уласка Црвене армијеВојностратешка ситуација на Балкану почетком септембра 1944. била је следећа. На тери-то рији Југославије, Грчке и Ал-баније налазиле су се две не-мачке групе армија. Група ар мија „Е“ контролисала је јуж ни Балкан, а група армија „F“ северни део полуострва. Међутим, ситуација на другим деловима Источног фронта при моравала је немачко руко-водство не само да се брани, него и да повлачи своје снаге. Групи армија „Е“ пос тављен је задатак да се повуче у Мађарску и учврсти на новим позицијама на правцу у коме наступа Црве-на армија. То повлачење је тре-бало да покрива војна форма-ција „Србија“, која је форми -рана од јединица групе армија „F“. Хитлерова команда је до-нела такву одлуку после пораза нанетог Вермахту и његовим савезницима током операције Јаши–Кишињов, као и због из-ласка Бугарске и Румуније из рата и успеш ног напредовања совјет ске армије ка Балкану.

У том тренутку су и у Србији активно дејствовале јединице

Славље припадника Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије у ослобођеном Београду

Руско-српски односи:ruskarec.ru/15649

Не пропустите ни веб-сајт ни штампана издања!

Штампана издања RBTH излазe месечно у воде ћимсветским листовима. Садржај пред ставља пажљивуселек цију текстова и анализа који приказују Русију

и ру ско гледиште на најважније дога ђа јеу земљи и свету.

Архива штампаних издања на српском:>> ruskarec.ru/e-paper

Наш сајт је живо место на коме се свако днев но појави велики број текстова и коментара чи талаца. Пратите Русију кроз на ше анализе, вести, раскошне фото-гале ри је, графиконе и видео-материјале,и учествујте у ди ску си ји са другим читаоцима!

Пријавите се за обавештења путем поште:>> ruskarec.ru/subscribe

ИЗ

ПРИ

ВАТ

НЕ

КО

ЛЕК

ЦИ

ЈЕТА

СС

ТАСС

ИО

РШ

LOR

I/LEGIO

N-M

EDIA

ALAMY/LEG

ION

MED

IA

02 Политика и друштво УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

СПЕЦИЈАЛНЕ ДОДАТКЕ О РУСИЈИ У СВЕТСКИМ ДНЕВНИЦИМА УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“, ОРГАНИЗАЦИЈА „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“ ИЗ МОСКВЕ. У ОВОМ ТРЕНУТКУ ДОДАЦИ СЕ ОБЈАВЉУЈУ У СЛЕДЕЋИМ ЛИСТОВИМА: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • HANDELSBLATT, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА * LE SOIR, БЕЛГИЈА • ДУМА, БУГАРСКА • ПОЛИТИКА И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • VEČERNJI LIST, ХРВАТСКА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES, THE INTERNATIONAL NEW YORK TIMES, THE WALL STREET JOURNAL И FOREIGN POLICY, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ • THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • THE MAINICHI SHIMBUN, ЈАПАН • HUANQIU SHIBAO, КИНА • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • GULF NEWS И AL KHALEEJ, УЈЕДИЊЕНИ АРАПСКИ ЕМИРАТИ • SYDNEY MORNING HERALD И THE AGE, АУСТРАЛИЈА • NATION И PHUKET GAZETTE, ТАЈЛАНДЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА РЕДАКЦИЈЕ „РУСКЕ РЕЧИ“: EDITOR@RUSKAREC.RU. ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА НА HTTP://RUSKAREC.RU. „ПОЛИТИКУ“ ИЗДАЈЕ И ШТАМПА „ПОЛИТИКА НОВИНЕ И МАГАЗИНИ Д.О.О.“, МАКЕДОНСКА 29, 11000 БЕОГРАД, СРБИЈА. ТЕЛЕФОН: (+381 11) 330 1682. ТИРАЖ „ПОЛИТИКЕ“: 75.000 ПРИМЕРАКА

МАРИНА ОБРАЗКОВА

Стручњаци истичу да однос према геополитичким проблемима нема никакве везе са искреним мишље-њем руских грађана о Нем-ци ма или Американцима.

Мишљење о САД лоше, о ЕУ све лошијеЈавно мњење У протеклих неколико месеци приметно нагло погоршање мишљења грађана Русије о Европској унији

тираних грађана има позитив-но, а 36% негативно мишљење.

Недостатак симпатија према ЕУКако је за лист „Газета.Ru“ објаснио заменик директора „Левада центра“ Алексеј Граж-данкин, сада је мишљење гра-ђана Русије о САД лошије него икада, и на том нивоу стагни-ра, док се мишљење о Европској унији погоршава. „До те про-

блеме, рекао је за „Руску реч“ да мишљење које је формира-но због санкција може да се про мени чим конфликт буде решен. „Занимљиво је да се људи не оријентишу баш нај-боље у геополитичкој ситуацији. Они могу да имају негативно мишљење о Европи, али ако их питате шта мисле о појединим земљама, добићете другачији одговор, нарочито ако је човек боравио у земљи за коју га пи-тате и ако је упознат са њеном културом“, каже он. Петухов истиче да се мишљење грађана Русије стално мења. „На при-мер, током 1990-их је било обр-нуто. Тада је било распро-страњено прозападно распо -ложење“, објашњава он. „Те-шко је прогнозирати понашање, али можемо бити сигурни да ће се по окончању конфликта односи нормализовати након извесног времена.“

У овој фази је расположење грађана најбитније руским по-литичарима који планирају да учествују у наредним избори-ма, сматра Минченко: „С обзи-ром на такво јавно мње ње, тешко да на изборима могу по-бедити партије са прозападним ставовима“, истакао је он.

Мишљење грађана Русије о Ев-ропи и даље се погоршава. О томе сведочи ново истраживање руске невладине организације за испитивање јавног мњења „Левада центар“. Ова органи-зација је крајем септембра спровела анкету у којој је 68% испитаника изјавило да има лоше или веома лоше мишљење о Европској унији. У истражи-вањима спроведеним у мају и јулу 60% испитаника није одо-брило политику ЕУ, док је по-зитиван став према Европи крајем септембра изнело 19% испитаника (насупрот 27% у јулу).

Однос према САД није се мно-го променио и још увек је не-гативан. Према тој земљи и да ље гаји симпатије 17% гра-ђана Русије, исто као у мају и јулу, а негативно мишљење о њој има 73% испитаника. То није ништа „лично“, јер о са-мим Американцима 42% анке-

мене је дошло током протеклих месеци, када су грађани Русије схватили да се Европа неће оду-пирати притисцима САД и неће одступати од америчког курса, нити ће се држати умеренијих ставова“, каже социолог.

Јелена Филипова, водећи на-учни сарадник Центра за етно-графско-политичка истра-живања Института за етно -логију и антропологију Руске академије наука, рекла је за

лист „Газета.Ru“ да чак и ако се отклоне садашњи негативни фактори, тј. санкције, утицај пропаганде и конфронтација у Украјини, биће врло тешко ре-хабилитовати став грађана Русије о Европи и САД и подићи га до нивоа на коме је био пре кризе.

Са њом се не слаже Јелена Шестопал, шеф Катедре за по-литичку психологију Москов-ског државног универзитета „Ломоносов“ (МГУ). Она је уве-рена да су културне везе између Русије и Европе веома јаке, и да ће се после извесног време-на нормализовати. „САД ника-да нису биле претерано симпа-тичне грађанима Русије, али погоршање мишљења о Евро-пи заиста је ново понашање“, рекла је за „Руску реч“ Јелена Шестопал.

Добро мишљење о народу, лоше о државиДиректор Међународног инсти-тута за политичку експертизу Јевгениј Минченко истакао је у разговору са дописником „Руске речи“ да људи веома за-висе од мишљења које емитују медији, а медији често доливају уље на ватру. „Појављује се

занимљива контрадикторност“, каже Минченко. „Са једне стра-не грађани Русије доживљавају ЕУ као рђавог суседа, а са друге још увек имају добро мишљење о Европљанима.“ Он је преци-зирао да се такво расположење неће одразити ни на куповину европске робе, ни на благона-клоност према европским ту-ристима. „Грађани Русије праве разлику између одлука власти

неке државе и људи који у тој држави живе, на пример Грка или Немаца. Према томе, нека туристи буду без бриге“, пору-чио је он. Треба истаћи да „Ле-вада центар“ није постављао засебно питање о ставу према житељима ЕУ (независно од од-носа према Европској унији као административној целини).

Владимир Петухов, директор Центра за политичку анализу Руског независног института за социјалне и националне про-

Позитивно мишљење о ЕУ има само 19% грађана Русије

НИКОЛАЈ ЛИТОВКИН

Циљ истраге званичне Мо -с кве је „извођење пред лице правде оних који су одго вор-ни за злочине почињене у Украјини против станов ни-штва које говори руски“.

Кривични поступак за геноцид на истоку Украјине

Русија и Украјина Истражни комитет РФ покренуо кривични поступак против највиших украјинских војних званичника

тичког, војног, религијског или расног карактера’“, објашњава Маркин за „Руску реч“.

Истрага сматра да је војно руководство Украјине издава-ло наредбе за примену забра-ње ног оружја у борби против до бровољаца на југоистоку зем-ље. Тако су приликом гранати-рања Доњецка, Луганска, Слав-јанска, Краматорска и „других насељених места“ Доњецке и Луганске Народне Републике (ДНР и ЛНР) украјинске једи-ни це користиле системе пло-тунске паљбе „Град“ и „Ура-ган“, авионске ненавођене ра ке те са касетном бојевом гла-

вом, тактичке ракете „Точка-У“ и друге врсте тешког офанзив-ног наоружања са неселектив-ним дејством.

Услед тога је, према наводи-ма СК РФ, убијено преко три хиљаде и повређено преко пет хиљада цивила, док је 300 хи-љада становника ДНР и ЛНР, „стре пећи за свој живот и здравље“, било принуђено да пре ђе на територију Руске Фе-де рације.

Као одговор на оптужбе Мо-скве Генерално тужилаштво Украјине је покренуло кривич-не поступке против сарадника Истражног комитета Русије,

РФ није добио подршку ни Ме-ђународног суда правде у Хагу ни Хашког трибунала“, каже за „Руску реч“ независни војни стручњак Виктор Литовкин.

Аналитичар је подсетио да су западне земље после рата у Ју-гославији биле заинтересоване да ратне злочинце изведу пред суд и да питање геноцида исте-рају до краја. „Све ове трибу-нале оснивају победничке земље или коалиције, како би истакле своју праведност и ле-галност своје победе. Ако у питањима кажњавања крива-ца не постоји подршка међу на-родне заједнице, суд неће бити основан. Тако данас не постоје судови за западне починиоце ратних злочина у Либији, Ира-ку, Авганистану, Алжиру итд“, додао је Литовкин.

Како је изјавио портпарол Ис-тражног комитета РФ генерал--мајор јустиције Владимир Мар кин, главна истражна упра-ва Истражног комитета Русије (ГСУ СКР) кривични поступак је покренула против доскораш-њег министра одбране Украјине Валерија Гелетеја, начелника Генералштаба Оружаних снага Украјине Виктора Муженка, команданта 25. бригаде Олега Микаса, као и других лица са „неутврђеним идентитетом“ из 93. бригаде и највишег војног руководства земље. У њиховим поступцима ГСУ СКР препо-знаје карактеристике злочина који су представљени чланови-ма закона „организација уби-става, примена забрањених сред става и метода вођења рата и геноцид“ Кривичног закони-ка РФ.

Без међународне потернице Интерпола„Овде треба истаћи да Интер-пол у овом случају не пориче постојање кривичних елемена-та, али сматра да случај има претежно политички карактер. Члан 3. Статута Интерпола на-води да се ‘организацији кате-горички забрањује да се на било који начин меша или узима учешће у делатностима поли-

између осталог, и на основу чла-на „пружање помоћи терори-стичкој организацији“.

„Дефиниција геноцида подра-зумева дискриминацију изве-сне групе становништва на ос-нову националног, расног или религијског критеријума. Ја не видим такве мотиве у овом слу-чају. Међу становницима Дон-баса жртве ратних злочина би ли су и Руси и Укра јин ци, и не ма никаквог разлога да се го-вори о тако тешком злочину као што је геноцид“, изјавио је за „Руску реч“ заменик шефа Катедре за ус тав но и муни ци-пално право Националног ис-траживачког универзитета „Ви-сока школа еко номије“ Иља Шаблински. Према његовим ре-чима, оптужбе са обе стране има ју у знатној мери политич-ки карактер. „Оптужбе Укра-ји не можемо схватити ‘као од-говор’, пошто је у овом случају, благо говорећи, тешко пронаћи знаке ‘тероризма’. Са обе стра-не су гинули и Руси и Украјинци. Ради се, без сумње, о братоуби-ла чком сукобу“, истакао је Ша-блински.

Да ли ће се историја поновити?„Након последње у низу етапа осетијско-грузијског конфлик-та из августа 2008. или, како су овај конфликт назвали запад-ни медији, руско-грузијског рата, спроведене су исте овак-ве истраге ратних злочина. Међутим, до судских процеса није дошло и кривци нису каж-њени, јер Истражни комитет

„Нећемо заборавити геноцид у Славјанску, Мариупољу, Краматорску, Одеси, Доњецку и Лу-ганску“: плакат са улица Луганска

Замрла истрага о паду Боинга

Истрага пада малезијског Бо-инга у Украјини до данас није напредовала, констатовало је стално руско представништво при Уједињеним нацијама, а преноси РИА „Новости“. „Фак-тички је замрла истра га пада авиона MH17 малезиј ског авио--превозника“, изјавио је пред-ставник Руске Федерације при УН Алексеј Зајцев приликом свог обраћања на заседању 4. комитета Генералне скупшти-не УН. Осим тога, према речи-ма дипломате, „до данас није покренута истрага снајперске паљбе на Мајдану, масовне погибије људи у Одеси и у дру-

гим градовима“. Он је такође подсетио и да „нико није по-зван на одговор ност у вези са откривањем масовне гробнице поред Доњецка“.

Украјинска армија је приликом бомбар до -вања ДНР и ЛНР користила касетне бомбе

Током 1990-их је било обр нуто: тада је у Русији било распро-страњено прозападно расположење

Руско-украјински односи:ruskarec.ru/28167

© Р

ИА

„НО

ВОСТ

И“

REU

TER

S

© Р

ИА

„НО

ВОСТ

И“

03ПогледиУРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

Кијев је офарбан у плаво и жуто. Плаво-жуте ко-ване решетке, плаво-жу-те ограде око градилиш-

та, плаво-жути зидови, цветне леје, стубови уличних светиљки, поједини киосци (на пример, они са натписом „Украјински квас“), платна којима се покри-вају зграде приликом рекон-струкције... Ђаци фарбају огра-де у плаво и жуто, а одрасли им дају „за фарбу“.

Ишчекивање „руског бомбардовања“Кијев сваког тренутка очекује руско бомбардовање. „Само без панике!“ — са таквим апелом чак и озбиљна кијевска новин-ска издања објављују паничне чланке о изградњи приватних склоништа, о курсевима само-одбране уз помоћ аутомата за шеснаестогодишње девојке. Манипулише се представом о Ве ликом отаџ бинском рату (и баш тако га зову, а не Други светски рат): Кијев, кажу, није бомбардован још од тог рата, а и тада (то се наглашава) град није рушила немачка, него совјетска војска.

Владимир, коме је надимак Вова, дошао је у Кијев из Чер-новаца. Има тек нешто више од 20 година. Завршио је царин-ску школу, „хтео је да служи отаџ бини“. Он не види разли-ку између запада и истока Укра јине. По његовом ми шље-њу, између становника истока и запада никада није било ни-

Пре само пар година је би ло прилично тешко замислити да ће пред-ставница ОЕБС-а за

питања слободе медија Дуња Мијатовић посетити Белорусију. Поготово је чудно што је она скренула пажњу на приметан напредак у односима белору-ских власти према слободи не-државних медија, иако су неки новинари привођени и хапше-ни управо за време њене посе-те. У септембру је Минск посе-тила међуресорна делегација владе САД, а одржан је и се-минар у организацији Савета Европе.

Пре тога годинама није било никаквих контаката између За-пада и Белорусије, а Минск је у корену сасецао сваку диску-сију о проблемима као што су слобода штампе или демократ-ске вредности. Сада се, међутим, и о томе дискутује у сусретима. И Дуња Мијатовић, и чланови америчке делегације саопшти-ли су да су у Минску разгова-рали о тим питањима.

ТатјанаШабајева

НОВИНАРКА

Александар Искандарјан

ПОЛИТИКОЛОГ

КОЛЕКТИВНИ ПЛАВО-ЖУТИ ТРАНС

БЕЛОРУСКЕ ДИПЛОМАТСКЕ АКРОБАЦИЈЕ

јинском језику? Па то је држав-ни језик, схватате? Вова и ја лепо разговарамо све док ја не поменем реч „феде рализација“. Не, скаменио се Вова. Не! Феде-рализација је распад Украјине! Руски као други државни језик — то је ра спад Украјине! Какве везе имају са тим Белгија и Ка-нада? У Украјини може бити само један државни језик. Вова не зна историју, али ово за језик он добро зна.

То нимало не чуди, јер је Вова плод патриотског васпитања

Тако је чак и сада, после свих оних масовних миграција ста-новника западноукрајинских села, које су почеле када је Вик-тор Јушченко постао председ-ник. Никада раније нисам била у Кијеву, али ми потпуно несу-висло делује стопостотна до-минација украјинских натписа на радњама и рекламама у граду чији житељи разговарају на руском језику. Моји при-јатељи, међутим, који су у Ки-јеву живели у совјетско доба, не виде у томе ништа необич-но. Већ тада су у Кијеву укра-јинске школе биле уобичајена појава. И спомен-плоче су биле на украјинском језику, чак и ако је на њима писало да су Кијев посетили Пушкин, Вас-ње цов или Ломоносов. Али Украјина то не памти и не цени. Напротив, постоји мишљење да је „принудна русификација“ прекинута тек када је Украјина стекла независност, и само тиме се објашњава толико велики број оних који говоре руски.

„Империја окорела у злу“У украјинском пасошу нема ру-брике „националност“. У све-сти овдашњег друштва постоји само једно обележје: држав љан-ство. И то држављанство је „Украјинац“. Тиме се Украјина такође упадљиво разликује од Русије, где Руси и грађани Ру-сије [русские и россияне — „ру-сијанци“ — прим. ред.] нису једно исто. Са украјинског гле-дишта свако ко је рођен у Укра-јини аутоматски је Украјинац, уколико он сам не тврди нешто друго. Међутим, тврдити нешто друго није било упутно, тј. није

каквих неспоразума док се Ру-сија није умешала. Он не види ни проблеме везане за ру ски језик. Тај језик није за брањен, каже Вова. А што су и у руским школама уџбеници на укра-

Такво активирање контака-та свакако не може бити слу-чајно, а тешко да је условљено и променама у унутрашњој по-литици Белорусије, из простог разлога што није ни било неких посебних промена. Покушаји нормализације односа између Запада и Белорусије директна су последица догађаја који се не одвијају у тој земљи, него у суседној Украјини. Још у марту је Лукашенко почео да пози-ционира Белорусију као неу-тралну земљу и предлагао је да она буде посредник у конфлик-ту. То је очигледно био декла-ративни сигнал Западу са ци-љем да се побољшају односи. Било је практично немогуће да Минск добије улогу правог по-средника. Тешко да би Белору-сија добила мандат УН за ми-ровну операцију. Поред тога, она и нема довољно ресурса. Њен мировни „контингент“ састоји се од чете од 30 људи. Може се додати још неколико десетина војника по уговору, али они не би били у стању да раздвоје супротстављене снаге на истоку Украјине.

Међутим, Запад је примио и схватио поруку: Белорусија не

подржава Русију безрезервно и спремна је да уложи мировне напоре. Нешто позитивнија ат-мосфера око Белорусије у по-следње време директан је ре-зултат тих корака Александра Лукашенка. Са једне стране, ти кораци су у суштини попули-стички, а са друге нису нимало рискантни.

Филигранско балансирање на ивици дозвољеног каракте-ристично је за Лукашенка од самог почетка његове политич-ке каријере. Треба, међутим, признати да ни Запад није имао много избора у новонасталој ситуацији. У контексту укра-јинске кризе белоруски режим већ не изгледа тако одиозно као раније. Конфронтирање са Ру-сијом ублажило је представу о „последњем диктатору Европе“ и потиснуло у други план пи-

тање људских права и европ-ских вредности. У условима ескалације тако велике геопо-литичке кризе Европи није до европских вредности, нарочи-то у тако важном региону као што је појас између Европе, Русије, Украјине и Балтика. У контексту догађаја у Украјини важност белоруске стабилно-сти је добила на значају и било би сулудо нарушавати је. Ни-коме није потребан Мајдан у Минску.

Ипак, тешко је рећи да ли је Минск већ стекао некакве ва-ж не поене.

У Белорусији ће 2015. бити одржани нови председнички избори. Скоро нико не доводи у питање њихов резултат, али њихова легитимизација је већ данас циљ белоруских власти. Има се у виду пре свега леги-тимизација у очима Запада. Ако властима пође за руком да се договоре са опозицијом, или бар једним њеним делом, и да јој се, рецимо, у замену за при-знање избора додели неколико места у парламенту, онда ће у тој новој ситуацији бити могућ договор са Западом. Тамо опо-зиција свакако неће моћи ни-

ПИСМА ЧИТАЛАЦА, КОЛУМНЕ И ИЛУСТРАЦИЈЕ ОЗНАЧЕНЕ КАО „МИШЉЕЊЕ“, КАО И ТЕКСТОВИ ИЗ РУБРИКЕ „ПОГЛЕДИ“ ОВОГ ДОДАТКА ИЗАБРАНИ СУ ДА

ПРЕДСТАВЕ РАЗНА СТАНОВИШТА И НЕ ОДРАЖАВАЈУ НУЖНО СТАНОВИШТЕ УРЕДНИКА ПРОЈЕКТА „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“ ИЛИ ЛИСТА „РОСИЈСКА

ГАЗЕТА“. МОЛИМО ВАС ДА ШАЉЕТЕ ПИСМА И КОМЕНТАРЕ УРЕДНИКУ НА EDITOR@RUSKAREC.RU

ИН ТЕР НЕТ-СТРА НИ ЦА: RUSKAREC.RU * EMAIL: EDITOR @RUSKAREC.RU * ТЕ ЛЕ ФОН: +7 (495) 775 3114 ФАКС: +7 (495) 988 9213 * АДРЕ СА: УЛ. ПРАВ ДЫ 24, Д. 2, МО СКВА 125993, РОССИЯ.

ЈЕВ ГЕ НИЈ АБОВ ИЗДАВАЧ И ДИРЕКТОР RBTH * ПАВЕЛ ГОЛУБ ГЛАВНИ УРЕДНИК ДОДАТАКА RBTHВЈА ЧЕ СЛАВ ЧАР СКИ ГЕНЕРАЛНИ ПРОДУЦЕНТ RBTH * НИ КО ЛА ЛЕ ЧИЋ ГО СТУ ЈУ ЋИ УРЕД НИК СРПСКЕ РЕДАКЦИЈЕ RBTH * ИРИНА РЕШЕТОВА УРЕДНИК СРПСКЕ РЕДАКЦИЈЕ RBTHМИЛАН РАДОВАНОВИЋ, БОЈАНА МИШКОВИЋ, МАЈА ЈОНЧИЋ ПРЕВОДИОЦИАН ДРЕЈ ЗАЈ ЦЕВ ДИ РЕК ТОР ФО ТО ГРА ФИ ЈЕ * НИ КО ЛАЈ КО РО ЉОВ ФО ТО ГРА ФИ ЈАМИ ЛА ДО МО ГАЦКА ДИ РЕК ТОР ОДЕ ЉЕ ЊА ПРЕ ЛО МА И ДИ ЗАЈ НААНДРЕЈ ШИМАРСКИ ДИРЕКТОР ОДЕЉЕЊА ДИЗАЈНА * ИЉА ОВЧАРЕНКО ПРЕ ЛОМ

ЗА ОГЛА ША ВА ЊЕ У ОВОМ ДО ДАТ КУ МО ЛИ МО ВАС ДА СЕ ОБРА ТИ ТЕ ЈУ ЛИ ЈИ ГО ЛИ КО ВОЈ, ДИ РЕК ТО РУОДЕ ЉЕ ЊА ЗА ОД НО СЕ СА ЈАВ НО ШЋУ: JULIA.GOLIKOVA@RBTH.RU.

© 2012–2014 СВА ПРА ВА ЗА ДР ЖА ВА ФГБУ „РО СИЈ СКА ГА ЗЕ ТА“: АЛЕК САН ДАР ГОР БЕН КО ПРЕД СЕД НИК РЕДАК ЦИЈ СКОГ САВЕТА, ПА ВЕЛ НИ ГО И ЦА ГЕ НЕ РАЛ НИ ДИ РЕК ТОР, ВЛА ДИ СЛАВ ФРО ЊИН ГЛАВ НИ УРЕД НИК.

ЗА БРА ЊЕ НО ЈЕ КО ПИ РА ЊЕ, ДИ СТРИ БУ ЦИ ЈА ИЛИ ПРЕ У ЗИ МА ЊЕ СА ДР ЖА ЈА ОВОГ ИЗ ДА ЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧ НУ УПО ТРЕ БУ, БЕЗ ПИС МЕ НЕ СА ГЛА СНО СТИ „РО СИЈ СКЕ ГА ЗЕ ТЕ“. МО ЛИ МО ВАС ДА СЕ ЗА ДО ЗВО ЛУ ОБРА ТИ ТЕ НА ТЕ ЛЕ ФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR @RUSKAREC.RU. „RUS SIA BEYOND THE HE A DLI NES“ НЕСНО СИ ОД ГО ВОР НОСТ ЗА НЕ НА РУ ЧЕ НЕ ТЕК СТО ВЕ И ФО ТО ГРА ФИ ЈЕ.

шта да реши, а нема никакве реалне шансе да добије пред-седничко место. Поједине ка-дровске промене у пољском ми-нистарству спољних послова и у Бриселу омогућавају Мин ску да се нада на убла жа вање става Брисела и Варшаве. Ако ништа друго, одлазак комесара за проширење и добросуседску по-литику Европске уније Штефа-на Филеа и министра спољних послова Пољ ске Радослава Си-корског ули ва наду да ће ди-намика односа Белорусије и Ев-ропе бити позитивна. Минск ионако одавно машта о избав-љењу од санк ција.

Наравно, могућност таквог развоја догађаја изузетно је ограничена. Белоруски пред-

седник је познат по прилично тврдим односима са ЕУ. И поред свих пропагандистичких поте-за очигледно је да је Белорусија најближи савезник Русије у ре-гиону, и то стратешки савез-ник.

Стога је мало вероватно да ће у односима између Бело-русије и Запада доћи до дра-стичне промене. Али може се учинити покушај да се из но-вонастале ситуације извуче не-каква корист. У таквим игра-ма руководилац Белорусије никада није имао премца.

Аутор је политиколог и ди-ректор Института за про-учавање Кавказа (Јереван, Јер менија).

имало смисла, с обзиром да Ру-сија четврт века није на то обра-ћала пажњу.

Украјина је свет у коме се Ру-сија третира као империја око-рела у злу. У том свету се Русији не признаје право на импери-јалистичко наслеђе, и зато се руше споменици Лењину, али се истовремено не доводи у пи-тање право саме Украјине на сов јетско наслеђе.

„А шта сте ви од њих очеки-вали?“, пита политички комен-татор Владимир Скачко. Он је један од „последњих Мохика-наца“ који су још преостали у Украјини. „За пет и по месеци ‘Антитерористичке операције’ убијено је 16.000 људи, а 5.000 је нестало. Не мислите ваљда да ће они признати да им је от-пор пружила шачица добро во-љаца?“

Украјинску подвојеност Ска-ч ко назива „когнитивна ди со-нанца“ и овако је објашњава: „Де ца код куће говоре руски. За тим одлазе у школу, а тамо се настава држи на украјинском. Али они који држе наставу ни сами не знају добро украјински. На крају деца не знају добро ни један ни други језик, и не умеју да оперишу сложеним појмовима. Таквим народом је лако управљати. Омладини је 23 године усађивана мисао: 'Ти си Украјинац и већ самим тим си најбољи'.

Душевни вакуум тражи да по сваку цену буде нечим испуњен. И ето, испуњен је том триви-јал ном идејом.“

Ауторка је новинарка „Лите-ратурне газете“.

које у Украјини званично по-стоји од основне школе. Укра-јинска власт је 23 године гајила такве као што је Вова, са кон-кретним циљем и без икаквог устручавања, и само у томе је увек била доследна. Међутим, и поред толиког обиља могућ-ности украјинска власт не би могла да реши ниједан задатак везан за украјинизацију, да јој у томе није помогла Русија.

Како то? Па, руски језик се у Кијеву говори три-четири пута више него украјински.

Сигнал Европи: још у марту је Лукашенко почео да позиционира Белорусију као неу-трал ну земљу

RUSSIA BEYOND THE HEADLINES (RBTH), УКЉУЧУЈУЋИ И ЊЕГОВО ИЗДАЊЕ НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ „РУ СКА РЕЧ“, ФИНАНСИРА РУСКИ ДНЕВНИ ЛИСТ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. ОВАЈ НОВИНСКИ ДОДАТАК ЈЕ ПРИПРЕМЉЕН БЕЗ УЧЕШЋА ДОПИСНИКА И УРЕДНИКА ПАРТНЕРСКОГ ДНЕВНОГ ЛИСТА „ПОЛИТИКА“. RBTH СЕ ФИ НАН СИРА ИЗ ДЕЛА ПРОФИТА ОД РЕКЛАМЕ И СПОНЗОРА, КАО И ОД СРЕДСТАВА РУСКИХ ДРЖАВНИХ УСТАНОВА. МИ ЗАСТУПАМО НЕЗАВИСНУ УРЕДНИЧКУ ПОЗИЦИЈУ И ПРЕДСТАВЉАМО РАЗЛИЧИТЕ ТАЧКЕ ГЛЕДИШТА НА ДОГАЂАЈЕ У РУСИЈИ И СВЕТУ КРОЗ КВАЛИТЕТНЕ ТЕКСТОВЕ И СТРУЧНА МИШЉЕЊА. ОД ТРЕНУТКА НАШЕГ ОСНИВАЊА 2007. ТЕЖИМО ДА ЗАДОВОЉИМО НАЈВИШЕ УРЕДНИЧКЕ СТАНДАРДЕ И ОБЈАВЉУЈЕМО НАЈБОЉЕ ПРИМЕРЕ НОВИНАРСТВА ИЗ РУСИЈЕ И О РУСИЈИ. НА ТАЈ НАЧИН ЖЕЛИМО ДА НАДОМЕСТИМО ЗНАЧАЈНУ ПРАЗНИНУ КОЈА ПОСТОЈИ У ПРИКАЗИВАЊУ НАШЕ ЗЕМЉЕ У ИНОСТРАНИМ МЕДИЈИМА. RUSSIA BEYOND THE HEADLINES ОБЈАВЉУЈЕ 29 НОВИНСКИХ ДОДАТАКА У 23 ЗЕМЉЕ СА УКУПНОМ МЕСЕЧНОМ ЧИТАЛАЧКОМ ПУБЛИКОМ ОД 33 МИЛИОНА ЉУДИ, А ТАКОЂЕ ОДРЖАВА 20 САЈТОВА НА 16 ЈЕЗИКА. КОМПЛЕТАН СПИСАК ШТАМПАНИХ ИЗДАЊА НАЛАЗИ СЕ НА ДНУ СТРАНЕ 2.

Украјинској омладини је 23 године усађи ва -на мисао: „Ти си Украјинац и самим тим си најбољи“

КО

НСТ

АНТИ

Н М

АЛЕР

ИО

РШ

04 Историја УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

десант у Радујевцу и Прахову), једног дела 17. армије и јединица 14. корпуса НОВЈ. Совјетска гру пација имала је на распола-гању преко 3000 топова и ми-нобацача, око 500 тенкова и са-моходних артиљеријских оруђа, и око две хиљаде авиона.

Сусрет црвеноармејаца и партизанаДо сусрета јединица Црвене ар-мије и НОВЈ дошло је на под-ручју Крушевца, током чијег ослобађања су совјетске трупе координирале своја дејства са Титовим партизанима, али и са четницима Драже Михаи ло-вића. Управо су четници сво-јим дејствима приморали не-мачки гарнизон у Крушевцу да се преда, а затим су немачке заробљенике предали совјет-ским војницима. О томе је било говора у сусрету четничког пот-пуковника Драгутина Кесе-ровића са совјетским пуковни-ком Патовкином. (Током Бео -градске операције четници су поштовали вољу свог руковод-ства да се не боре против Црве-не армије, мада је било изоло-ваних инцидената: почетком октобра 1944. они су код Него-тина заклали неколико офици-ра 19. стрељачке диви зије, по-сле чега је совјетска команда издала наредбу да се четници не заробљавају ако пру же ору-жани отпор, него да се стрељају на лицу места.)

Према мемоарима маршала Бирјузова, житељи Југославије су изузетно топло дочекали јединице Црвене армије: „Ра-дост, узбуђење и срдачност југословенског народа смо ми, војници Црвене армије, осећали на сваком кораку“.

Совјетске, југословенске и бу-гарске јединице су, и поред же-стоког отпора непријатеља, за 10 дана пробиле немачку од-брану, прешле преко планин-ских превоја Источне Србије и 8. октобра форсирале Мораву

у два правца, на подручју Ве-лике Плане и Паланке. Тиме је завршена прва фаза Београд-ске операције, која се одвијала на фронту широком 300 km.

Друга фаза је почела четири дана касније, 12. октобра. У бој је ступио 4. гардијски механи-зовани корпус Црвене армије, који је пребачен из југоисточног дела Бугарске. Он је дејствовао координирано са Првом про-летерском и 12. пролетерском ударном бригадом НОВЈ. Ис-товремено је 10. гардијски стрељачки корпус 46. армије Другог украјинског фронта Црвене армије заједно са јединицама НОВЈ форсирао Дунав, ослободио леву обалу Дунава и Тисе и ушао у Пан-чево. Други украјински фронт је формиран од Степског фрон-

НОВЈ, које су се у јануару и фе-бруару 1944. пробиле на тери-торију Србије из правца Босне. Оне су у првој половини 1944. вршиле успешне операције про-тив Вермахта и усташа.

Нацистичке јединице на тери-то рији Југославије крајем сеп-тембра 1944. бројале су 200 хи-љада војника, и исто толико је било усташа и припадника дру-гих квинслиншких јединица. Поред тога, 30 хиљада четника се налазило углавном на тери-торији Србије, а на северу и се-вероистоку Југославије биле су размештене две мађарске ди-визије са укупно 25 хиљада војника. Јединице НОВЈ, које су учврстиле своје позиције у западним и централним обла-стима Србије, у том тренутку су бројале 350 хиљада људи. Совјетска команда је органи-зовала операције њиховог снаб-девања оружјем и муницијом ваздушним путем из база у Крајови (Румунија) и Софији (Бугарска). Поред тога, совјет-ски авиони су током 1944. са ваз духопловне базе у Барију (Италија) извршили 1460 лето-ва и доставили НОВЈ око 3000 тона војног терета.

Крајем септембра су на гра-ници Бугарске и Југославије, на подручју Видина, биле кон-центрисане јединице Трећег украјинског фронта. Овај фронт је формиран на југоза-падном правцу 20. октобра 1943. од Југозападног фронта Црве-не армије. Трећим украјинским фронтом је од маја 1944. до јуна 1945. командовао генерал арми-је и маршал Совјетског Савеза Фјодор Толбухин.

Истовремено су јужније, на тромеђи Бугарске, Југославије и Грчке, своје положаје учвр-стиле четири бугарске армије. Оперативно командовање овим армијама у циљу координације читаве операције преузело је руководство Трећег украјинског фронта. Одлуку о томе усагла-сили су лично совјетски лидер Јосиф Стаљин и командант НОВЈ Јосип Броз Тито током своје посете Москви недељу дана пре почетка Београдске операције. У том сусрету су ре-шена и сва питања везана за координацију деловања југо-словенских партизана и једи-ница Црвене армије. Поред тога, Стаљин је дао Титу гаранцију да ће совјетске трупе бити по-вучене из Југославије после осло бођења.

Истовремено је у склопу при-преме за ову операцију 17. ваз-духопловна армија СССР-а од 15. до 21. септембра 1944. ин-тензивно бомбардовала саобра-ћајнице на подручју Ниша, Скоп ља и Крушевца.

Копнена офанзива у оквиру Београдске операције почела је 28. септембра са подручја Ви-дина, а изводиле су је снаге 57. армије Трећег украјинског фронта, уз борбену подршку јединица Дунавске војне фло-тиле (која је поред своје транс-портне функције извршила и

та на југозападном правцу у исто време кад и Трећи (20. ок-тобра 1943). Од маја 1944. до кра ја рата тим фронтом је ко-мандовао генерал армије и мар-шал Совјетског Савеза Родион Малиновски. Према доступним подацима, у Београд ској опе-рацији је на разне начине уче-ствовало 200–300 хи љада сов-јетских војника.

Поменуте операције створи-ле су неопходне услове за завр-шну офанзиву на Београд из правца североистока. Истовре-мено је са југа према Београду напредовао 4. гардијски меха-низовани корпус.

Битка за БеоградБитке за ослобођење југосло-венске престонице отпочеле су 14. октобра. У њима су учество-вали црвеноармејци 4. гардиј-ског механизованог корпуса, затим 73. и 106. гардијска и 236. стрељачка дивизија, артиље-ријске бригаде, артиљеријски, минобацачки и самоходно-ар-тиљеријски пукови, зенитно-артиљеријска дивизија и три засебна зенитно-артиљеријска пука. Са југословенске стране у биткама за Београд учество-вало је осам дивизија Прве про-летерске и 12. пролетерске бри-гаде. Прве су у град ушле је-ди нице 4. гардијског механи-зованог корпуса генерала Жда-нова и југословенске дивизије пуковника Јовановића. Коман-дант 4. гардијског механизова-ног корпуса наредио је совјет-ским тенкистима да на тен -

ковима повезу борце Прве про-летерске бригаде који су тако извршили десант. Велику по-моћ јединицама Црвене армије пружио је мајор НОВЈ Марко Шијан. Он је совјетској коман-ди ставио на располагање план града на коме су била обеле-жена главна непријатељска ми-траљеска гнезда.

Престоница Југославије у пот пуности је ослобођена нешто касније, после жестоких борби. Било је то 20. октобра 1944. Бео-грађани су са одушевљењем до-чекали своје ослободиоце. Дан раније, 19. октобра, југоисточно од Београда ликвидирана је не-мачка војна групација у којој је било 20 хиљада војника.

Наредног дана, 21. октобра, јединице Трећег украјинског фронта ослободиле су Краљево. Тако је пресечена железничка магистрала Београд–Солун, тј. коначно је решен и други за-датак Београдске операције.

Трећи задатак операције био је да се одсеку правци повла-чења немачке групе армија „Е“ према Мађарској дуж Јужне и Велике Мораве. И он је решен у координацији са јединицама 13. корпуса НОВЈ и 2. бугарске армије. Захваљујући успешним заједничким операцијама осло-бођени су стратешки важни гра дови Ниш и Лесковац. Је-динице групе армија „Е“ биле су принуђене да ужурбано ме-њају правац повлачења и кре-нуле су према планинама Црне Горе и Босне, где су углавном разбијене.

200–300хиљада совјетских војника учествова-ло je на разне на-чине у Београдској операцији у септем-бру и октобру 1944.

4500бораца Црвене ар-мије и њених савез-ника погинуло је током Београдске опе рације, док је пре-ко 14 хиљада рањено

45000војника су то ком Бео-градске опе рације изгубили Вермахт и савезници, 10 пута више него Црвена армија и НОВЈ

У БРОЈКАМА

ИЗ УПУТСТВА РУКОВОДСТВА ТРЕЋЕГ УКРАЈИНСКОГ ФРОНТА СОВЈЕТСКИМ ВОЈНИЦИМА

" Друже војниче, водниче и официру! Ступио си на територију Југославије, која

нам је сродна по духу и крви. [...] Увек и на сваком месту се сећај да ниси дошао у Југославију да би јој наметао своје законе и обичаје, него да сустигнеш и

ЦИТАТ

Пред поход кроз Југославијууништиш Хитлерове разбојнике који беже под твојим ударци-ма. [...] Помажи становништву Југославије и војницима и офи-цирима Народноослободилачке војске Југославије у свему што доприноси нашој борби против заједничког непријатеља!

НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1

У Београдској операцији по-гинуло је око 4500 и рањено преко 14 хиљада бораца Црве-не армије и њених савезника. Вермахт и његови савезници изгубили су 45 хиљада људи.

Резултати Београдске операцијеНајважнији резултати Београд-ске операције, поред ослобођења престонице Југославије, били

су слом војне групације „Ср-бија“, потискивање групе ар-мија „F“ 200 km на север и ства-рање повољних услова за на-пре довање Црвене армије у офанзиви за ослобођење Ис-точне Европе, а поготово у ок-виру Будимпештанске опера-ције. Одреди српских четника Драже Михаиловића и хрват-ских усташа повлачили су се на север, према Словенији, у покушају да успоставе сарадњу са јединицама словеначких до-мобрана и остацима „Српског добровољачког СС корпуса“. Одре ди пронемачки настројене такозване „Владе националног спаса“ Милана Недића фактич-ки су престали да постоје као војна сила.

Крајем октобра су сов јетске и југословенске трупе заједно

ослободиле Војводину, а почет-ком новембра су једи нице Тре-ћег украјинског фронта извр-шиле прегруписавање у правцу Будимпеште и Беча, форсира-ле су Дунав и ослободиле тери-торије Југославије између Ду-нава и Драве. Слом немачких тру па то ком Београдске опера-ције омо гућио је јединицама НОВЈ да у новембру и децем-бру 1944. ослободе преостале делове Србије, Црне Горе и Македоније.

По завршетку Београдске операције јединице Трећег укра јинског корпуса пребаче-не су из Југославије у Мађарску, где је већ била у току офанзи-ва трупа Другог украјинског фронта.

У редовима Народноослобо-дилачке војске Југославије по-себно су истакнуте заслуге из-ванредних команданата. То су генерал Пе ко Дапчевић, коман-дант Прве армијске групе НОВЈ који је руководио јуришем на Београд са југословенске стра-не, генерал Коча Поповић, ко-мандант 2. армије НОВЈ, гене-рал Коста Нађ, командант 3. армије НОВЈ, генерал Петар Драпшин, командант 8. далма-тинског корпуса који је нанео одлучујући ударац „Срп ском добровољачком СС корпусу“.

Тако је текло ослобађање Бе-ограда и Југославије у година-ма Другог светског рата, у коме су одлучујућу улогу одиграле јединице Црвене армије уз по-др шку снага НОВЈ и у коор ди-нацији са њима.

Борбе за Београд биле су веома тешке. На слици: совјетски тенк испред београдске железничке станице

Слом Немаца у Бео -гра дској операцији омо гућио је НОВЈ дадо краја 1944. осло-боди остатак Србије

Стаљин је Титу дао гаранције да ће после ослобођења сов јетске трупе бити повучене из Југославије

Октобар 1944: совјетски војници и југословенски партизани улазе у престо-ницу Југославије

СРПСКИ ПУТЕВИ ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ ОСЛОБОЂЕЊЕ БЕОГРАДА

ИЗ

ПРИ

ВАТ

НЕ

КО

ЛЕК

ЦИ

ЈЕ

05УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА Историја

Совјетски стратези ослобођења

Фјодор Толбухин (1894–1949), маршал Совјетског Савеза. То-ком акција Црвене армије на територији Југославије командо-вао арми јама Трећег и Четвртог украјинског фронта. Народни херој Југославије

Сергеј Бирјузов (1904–1964), маршал Совјетског Савеза. То-ком 1944. био је начелник шта-ба 4. украјинског фронта. У Југославији награђен орденом Народног хероја и Партизан-ском звездом 1. степена

Владимир Жданов (1902–1964). Командовао 4. гардијским меха-низованим корпусом. Народни херој Југославије. Једна од глав-них улица у Београду носила је његово име, али су јој 1997. вратили старо име — Ресавска.

Споменик палим војницима Црвене армије на Тргу републи-ке у Београду, уклоњен после 1948.

„Мој деда је ослобађао Београд“

ДИНАРА ГРАЧОВА

НИКОЛА ЛЕЧИЋ, ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ

Једна млада Рускиња, допи-сница „Руске речи“ из Бео-града, чији је деда осло ба-ђао од оку патора град у ко -ме она сада живи, са читао-цима дели сво ја сећања и размишља ња.

Откуда слика совјетског вој-ника који Србију ослобађа, али узгред пљачка и силује? На ово тешко питање одго-вара историчар Никита Бон-дарев из Центра за евро ат -лантска истраживања Ру-ског нститута за стратешка истраживања (РИСИ).

и замолиле да изљубе своје војнике за лаку ноћ, јер сутра-дан је битка и не зна се шта ће бити после. Шта да се ради, деда им је дозволио. Сутрадан је Црно море постало црвено. Све девојке су изгинуле...

Морам признати, не могу ни да замислим како се деда осећао када је покушавао да пренесе своја сећања на папир. Позна-то је да многи борци који су били на првој линији фронта касније често нису желели да причају о том крвавом фраг-менту свог живота, а деда не само да је причао, него је и за-писивао.

У пролеће 1944. на основу Азовске основана је Дунавска флотила, у којој је деда био ко-мандир Првог артиљеријског вода 508. засебне мобилне артиљеријске батерије. Вод је спадао у сектор обалске одбра-

су их први пут испричали нису могли да замисле. Митови о зверствима утицали су на фор-мирање свести целог поколења Југословена. Рецимо, ако раз-говарате са Србином из старе београдске породице, чији су старији рођаци доживели осло-бођење Београда, чак и ако је он проруски настројен, у неком тренутку ће у разговору неиз-бежно почети да се појављују исти пропагандни антисовјетски митови: ми смо вам, наравно, захвални, и немојте погрешно да нас схватите, али ипак су се догодила сва та страшна зло-дела.

Нико и не каже да тога није било. Ја сам лично радио на архивској грађи из тог перио-да. Без сумње, то се дешавало, зато то и јесте рат. Али били су то појединачни случајеви и ис-трага је спроведена у свим так-вим ситуацијама, а совјетски војници и официри који су ухваћени врло строго су каж-њени. У већини случајева су от-пуштени из активне службе и послати у прогонство, а то је фактички било равно смрти.

Међутим, у Титовој пропаган-ди сви ови случајеви су преу-величани и данас је веома те-шко говорити о томе са Србима, јер ни у српској ни у нашој на-уци никада није дошло до кри-тичког осврта на те инфор-мације. Моје београдске колеге већ одавно говоре о томе да је потребно да се објави анти сов-јетска литература из Титовог времена са критичким комен-тарима и да се тек тада однос српске јавности према овим догађајима може променити.

У којој мери су због погоршања односа између СССР-а и Ју-

Свог деду по мајци видела сам само једном, када сам имала осам месеци. Било је то 1985. Деда је у нашој породици увек био главни јунак. Другачије није ни могло да буде, јер је он у Другом светском рату служио у Дунавској флотили, са којом је пола Европе ослободио од на-цистичких завојевача. И Бео-град је један од градова које је он ослободио. То је град у коме ја данас живим.

Мој деда Ибрагим Седајев родио се пре сто година, 23. фе-бруара 1914. Отишао је на фронт 1942, када му је било 28 година. Тада је бака већ носи-ла моју маму. Стаљинградска битка је била у пуном јеку. Осло бођење Новоросијска и Кри ма било је дедино „ватре-но крштење“. Та да је он слу-жио у Азовској ратној флоти-ли. Сећам се како сам још као дете читала школску свеску са светлољубичастим корицама, у коју је он калиграфским ру-кописом записао своја сећања. Свеска је касније нестала и једино што сам запамтила био је опис десанта у Керчанској луци, и вече уочи десанта, када су деди (а он је тада већ био ко-мандир) дошле девојке из вода

Како се после 1948. мењао од -нос јавности у Југославији ипостјугословенској Србији према чињеници да је Црвена армија земљу ослободила од нацизма? Какав је данас тај однос?Да није дошло до догађаја из 1948, историја сарадње СССР-а и Југославије била би историја успеха. Међутим, на однос пре-ма ратним догађајима све до данас снажно утиче Титова антисовјетска пропаганда из периода после 1948. Постоји злогласна књига под називом „Злочини под плаштом соци-ја лизма“, у којој се са злура-до шћу наводе детаљи о томе како совјетски војници пљач-кају цивиле и силују жене. Али након помирења Тита и Хруш-чова 1955. сви примерци ове књиге били су уклоњени из би-блиотека. Данас је то библио-графска реткост. Али опшир-ни цитати из ове књиге могу се наћи у једној другој анти со в-јетској публикацији из тог вре-мена — „Убијени људски обзи-ри: злочинства црвеноармејаца у Југославији“ (1953).

У српској колективној под-свести сви ти митови, ма како то било необично, настављају и даље да живе. Па и више од то га, приче о „зверствима вој-ника-ослободилаца“ добиле су такве детаље какве ни они који

бодиоце у своје станове. Како је писао деда, Срби су их бук-вално носили на рукама од ра-дости. Деду је примила једна жена, која је имала ћерку за удају. Ћерка јој је била бале-рина. Разуме се, младог руског ослободиоца нису остављали на миру, одмах су ударили у про-водаџисање. Деда им је објаснио да он у отаџбини има ћерку и жену коју много воли, али ба-леринина мајка није одустајала: „Па шта, једна је већ била с тобом у браку, сад нека мало буде друга“. Није се имало куд, деда је морао хитно да напусти тај стан. И то није био једини разлог. Братислава, Будимпеш-та и Беч су чекали свог осло-бодиоца.

Потпоручник Ибрагим Седајев

„ПРИЛИКОМ ЗАУЗИМАЊА БЕОГРАДА ДРУГ СЕДАЈЕВ ЈЕ У ИЗВРШАВАЊУ БОРБЕНОГ АРТИЉЕРИЈСКОГ ЗАДАТКА СРУШИО МОСТ ПРЕКО КОГА ЈЕ ПРЕЛАЗИО НЕПРИЈАТЕЉ, СУЗБИО ЈЕ ПАЉБУ ЈЕДНЕ БАТЕРИЈЕ, УНИШТИО ОСАМЗАПРЕЖНИХ КОЛА СА НЕПРИЈАТЕЉСКОМ ВОЈНОМ ИМОВИНОМ, УНИШТИО ДВА МИТРАЉЕСКА ГНЕЗДА И НЕПРИ-ЈАТЕЉСКЕ ВОЈНИКЕ У ЊИМА, ЧИМЕ ЈЕ ОБЕЗБЕДИО УСПЕХ АРМИЈСКИХ ЈЕДИНИЦА ПРИЛИКОМ ЗАУЗИМАЊА БЕО-ГРАДА“ — ИЗ ПОХВАЛНИЦЕ КОЈОМ ЈЕ И. СЕДАЈЕВ ОДЛИКОВАН ОРДЕНОМ ОТАЏБИНСКОГ РАТА ПРВОГ СТЕПЕНА

Ко прља сећање наЦрвену армију

ИНТЕРВЈУ НИКИТА БОНДАРЕВ

гославије страдали спомени-ци совјетским ослободиоцима и заједничке гробнице?Прилично су страдали. Споме-нике су рушили и односили на отпад, а посмртне остатке пре-бацивали у заједничке гробни-це или једноставно затрпавали. На њиховом месту су обично подизали споменике југо сло-венским партизанима. Касније, након поновног успостављања сарадње са СССР-ом, део спо-меника сов јетским војницима у Југославији је обновљен, а у Рузвелтовој улици у Београду је подигнуто совјетско спомен-гробље.

Шта је још важно у овој при-чи: 20. октобра 2009. Србију је посетио председник РФ Дмитриј Медведев. Између осталог, у ок-виру неполитичког дела ове по-сете он је у Београду открио спо меник Алек сандру Пуш-кину. Притом је он постав љен на истом месту где је некада ста јао споменик совјетским војницима ослободиоцима Бе-ограда. Да ли је у питању коин-циденција или не — тешко је ре ћи. Али овај догађај се може протумачити као одрицање од свих остатака совјетске про-шлости у руско-српским одно-сима у корист „традиционал-них“ идеала из пресовјетског времена. А то би могао бити је-дан од значајних разлога да се дефинитивно забораве подви-зи бораца Совјетске армије. Не треба дозволити да се тако нешто деси.

Да ли руска страна предузима неке активности на том пољу?Данас су руске организације цивилног друштва у Србији прилично активне. Друга ствар је што се оне углавном баве

Првим светским ратом и ими-грацијом. На пример, од новца „Гаспрома“ је подигнута капе-ла у част војника који су поги-нули у Првом светском рату и обновљени су гробови руских имиграната. Мислим да ако успемо да покренемо питање запуштених споменика из Дру-гог светског рата, још има шан-се да они буду спасени.

Шта се данас у српским шко-лама говори о ослобођењу Бе-ограда? Шта данас у Србији значи „ антифашизам“?У српским уџбеницима стоји да је совјетска војска, наравно, дала свој допринос победи. Али то је речено у таквом смислу као да се каже „хвала Русима, али ми бисмо се на крају кра-јева изборили и сами“. То није истина. Унутрашњост земље је у то време заиста била донекле

ослобођена захваљу ју ћи локал-ним антифашистима. Али ве-ома сумњам да су они имали снаге да заузму утврђени Бео-град. За то би им била потреб-на барем тешка артиљерија и авијација, а они ништа од тога нису имали. Београд је једно-став но могао да остане под оку-пацијом до маја 1945.

Данас, према речима српског социолога Тодора Куљића, „ан-тифашистички дискурс у савре-меној Србији у принципу не постоји. Патриоте фашисти чку окупацију и борбу против ње посматрају у контексту анти-западне, отаџбинске парадиг-ме, а либерали у оквиру анти-тоталитарне. И за једне и за друге комунизам и фашизам су једнако зло: у првом случају ради се о сукобу са интереси-ма српског народа, у другом —са идеалима демократије.“

не Дунавске флотиле, која је током борбених дејстава отва-рала паљбу по непријатељским артиљеријским положајима и преусмеравала њихову ватру на себе.

Убрзо је дедин вод укључен у пратећи обалски одред и оди-грао је важну улогу у пружању подршке борбеним дејствима Дунавске ратне флотиле у осло-бађању Румуније, Бугарске, Југославије, Мађарске, Чехос-ловачке и Аустрије од наци-стичких и фашистичких завоје-вача. Батерије обалског одреда су до 9. маја 1945. учествовале у обезбеђивању 20 десантирања и 25 пута су ангажоване за пружање артиљеријске подр-шке речном крилу копнених трупа. Оне су за то време униш-тиле велики број непријатељске живе силе и велику количину непријатељске технике. Арти-

љерија пратећег обалског одре-да пружала је значајну помоћ бродовима приликом пробоја кроз теснаце које је непријатељ блокирао. Артиљеријска паљба је имала одлу чујућу улогу у покривању бродова у њиховој пловидби до места десанта.

Када се шетам улицама Бе-ограда, често одлазим на обале Саве и Дунава и покушавам да замислим где се тачно налазио мој деда, које зграде је видео, са којим Србима је био у кон-такту после ослобођења. Успе-си пратећег обалског одреда пет пута су истицани у наредбама врховног команданта. Међу јединицама које су се истакле 22. октобра 1944. приликом ослобађања Београда поменут је и пратећи обалски одред Ду-навске флотиле.

Тада, у октобру 1944, Београ-ђани су разместили руске осло-

Прочитајте пуну верзију:ruskarec.ru/34595

Прочитајте пуну верзију:ruskarec.ru/34407

AFP/EASTNEW

S

ИЗ

ПРИ

ВАТ

НЕ

КО

ЛЕК

ЦИ

ЈЕ

ИЗ

ПРИ

ВАТ

НЕ

КО

ЛЕК

ЦИ

ЈЕ

ИЗ

ПРИ

ВАТ

НЕ

КО

ЛЕК

ЦИ

ЈЕ

ТАССТАСС

© РИ

А „НО

ВОСТИ

“

06 Економија УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

свега пружају могућност да се на нивоу корпоративног секто-ра води даљи дијалог, посебно када се ради о државним ком-панијама. Отвара се могућност размене технологија и покре-тања узајамних инвестиција“, каже Антон Сороко, аналити-чар инвестиционог холдинга ФИНАМ. Према његовим ре-чима, када се ради о споразу-мима који ће довести до реал-не финансијске размене, треба споменути договор о рекон-струк цији железничке мреже — вредност споразума је 150 милиона долара.

Шта је остало нерешено„Србија је одувек била поуздан савезник Русије. У тешкој кри-зи Београд је принуђен да тра-жи подршку“, сматра главни аналитичар Инвестиционе ком-паније UFS Алексеј Козлов. Пре ма његовим речима, посе-та Владимира Путина Београ-ду уприличена је у правом тре-нутку како би руско-српски односи добили нови подстицај. „У целини, сусрет делегација наших двеју земаља је прошао у позитивном духу и у будућ-ности се може рачунати на повећање постојећег обима са-радње, барем на основу спора-зума склопљених у Београду“, сматра Сороко.

Међутим, по мишљењу струч-њака, извесни елементи српско-руских пословних односа нису разматрани. Између осталог, руска страна је планирала да издејствује преиспитивање ре-жима опорезивања компаније НИС, у којој контролни пакет акција припада руској ком па-нији „Гаспром њефт“. Осим тога, како је за руску инфор-мациону агенцију ТАСС изјавио помоћник председника Русије Јуриј Ушаков, није решено ни питање дуга неких српских државних предузећа према НИС-у. „Руководство Србије нам је обећало да ће решити ту ситуацију, али засад обећање није испуњено. Крајем лета ове године у Србији је почела ис-трага околности под којима је дошло до приватизације ове компаније“, додао је Ушаков.

Према подацима руске стра-не, „Гаспром њефт“ је у модер-низацију НИС-а до сада уло-жио преко 2 милијарде долара.

во зова биће реализована на ос-нову руског државног извозног кредита вредног 800 милиона до лара, о којем су се министри финансија двеју земаља догово-рили још у јануару 2013. Први возови ће стићи у Србију за 15 ме сеци.

У Србији се већ користи 12 возова овог типа: они су били произведени специјално за пруге европске ширине. Осим тога, Србија и Русија су потпи-сале и споразум о рекон струк-цији три деонице трансевроп-ског железничког коридора.

Не само возовиОсим испоруке дизел моторних возова, програм сарадње обу-хвата изградњу и елек три фи-кацију 16 km другог колосека пруге Београд–Панчево, рекон-струкцију шест деоница транс-европског железничког кори-дора, као и обнову постојећег и изградњу другог, новог коло-сека на деоници Стара Пазова – Нови Сад. Поред тога, руски железнички стручњаци треба да реконструишу деоницу пруге Београд–Бар укупне дужине 200 km. Ови споразуми су део опсежног програма експанзије РЖД у Европи, што је стратегија коју руска компанија доследно спроводи.

Низ споразума се односи на енергетску сферу: српска стра-на ће добити нове испоруке гаса у замену за плаћање дугова. Конкретно, Русија и Србија су потписале споразум о испору-кама Београду до 5 милијарди кубних метара природног гаса годишње — до 2021. „Потписи-ва њем овог споразума Србија је за себе обез бедила дугороч-но снабдевање природним гасом и стабилност испорука током следећих 10 година. То је још је дан корак у јачању односа из-међу Србије и Русије, која је је-дан од наших главних спољно-политичких парт нера“, изјавио је после потписивања докуме-ната министар спољних посло-ва Србије Ивица Дачић.

Шта је потписано у Београду

Гас који се испоручује Србији намењен је искључиво за по-трошњу на домаћем тржишту. У додатном протоколу српска страна гарантује да ће до краја 2014. исплатити дуг од 40 ми-лиона долара за гас који је Ср-бији испоручен 1990-их. Осим тога, у најскорије време треба да почну радови на изградњи српске деонице гасовода „Јужни ток“. Како је изјавио шеф руске државе Владимир Путин, реа-лизација овог пројекта би Ср-бији донела преко 2 милијарде евра нових инвестиција, као и суштинско јачање енергетске безбедности земље.

Општи утисак„Међудржавни договори пре

Председници Путин и Николић и премијер Вучић посматрају потписивање споразума царинских служби РФ и Србије

НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1

Шта није потписано

Могуће решење проблема?

Међу потписаним документима нема новог споразума о Руско-српском хуманитарном центру за ванредне ситуације у Нишу. „Уговор је био припремљен али није потписан“, тврди ВладимирКудрјавцев, представник центрау Нишу за међународне везе. Пре ма његовим речима, овај до-кумент би олакшао рад центра. Могућност за потписивање до-кумента којим би се унапредио рад поменутог центра изазвала је забринутост на Западу, наро-чито у САД, чија се војна база„Бондстил“ налази на Косову,

На руском банкарском тржишту је у међувремену дошло до ин-дикативне пословне погодбе.Банка ВТБ је 20% акција своје кипарске ћерке компаније RCBBank Ltd. продала свом дугого-дишњем партнеру, банци „От-кри ће“ („Открытие“), на коју се санкције не односе. По ми шље-њу стручњака, ВТБ банка на тај начин жели да сачува кипарску RCB банку од санкција. Према речима аналитичара Јелене Фе-доткове, циљ ВТБ је да смањи свој удео у банци до нивоа ис-под 50%, јер тако предузеће гу-би статус ћерке компаније.

за ванредне ситуације (МЧС)„прикривеним руским обаве-штај ним пунктом“, без обзира на то што је центар у Нишу већ доказао шта му је права наме-на током недавних поплава које су погодиле Србију. Научни са-радник Одељења за савремену историју и социјално-политичке проблеме земаља Источне Ев-ропе Института за славистику Руске академије наука, Георгиј Енгељгарт, у изјави за издање „Слободна преса“ каже да по-стоје две варијанте: или је пот-писивање уговора о бази МЧС у Србији одложено због притиска из САД, или је уговор потписан без медијског публицитета.

АНТОН СВЕШЊИКОВ

Највеће руске банке и ком-паније су већ преко два ме-сеца под санк цијама. За све то време оне нису имале приступ западним финан-сијама.

Два и по месеца под санкцијамаБанкарство Како су се финансијске санкције одразиле на руске банке са „црне листе“ и да ли ће оне набављати новац из Азије?

зро коваће проблеме са рефи-нан сирањем на глобалном тр-жишту.

Једно од могућих решења је да се девизни кредити узимају у земљи. Међутим, банке које се не налазе под санкцијама и имају приступ западном девиз-ном тржишту, а то су углавном банке средње величине, не могу да узимају новац по условима по којима то чине лидери на тржишту. Осим тога, свака бан-ка жели да заради на кредиту, додајући 1–2 процента камате.

Државне банке тренутно немају велике проблеме, јер им се на располагању налазе депозити грађана. Каматне стопе на де-позите још нису подигнуте тако да велике банке на тај начин добијају стабилан прилив гото-вине у рубљама по релативно ниској цени. То потврђују струч-њаци са којима је разговарала „Руска реч“, истичући да су главне тешкоће тек пред нама.

Главни проблем за банке пред ставља испуњавање девиз-них обавеза. Подсетимо да је банкарски сектор прошле го-дине на тржиштима кредита по-вукао преко 14 милијарди до-лара, од којих је 70% отишло бан кама под санкцијама.

У периоду од септембра 2014. до марта 2015. банке треба да врате 34 милијарде долара спољ ног дуга. Како истиче На-та лија Орлова, главни еконо-миста „Алфа-банке“, санкције које су увеле ЕУ и САД проу-

Тако да на крају овакав аранж-ман испада сасвим неповољан.

Што се тиче великих компа-нија на које се односе финан-сиј ске санкције, оне засад не наилазе на проблеме. „Многе компаније још нису потроши-ле ресурсе које су набавиле по-четком године, а неке од најве-ћих компанија чак су успеле пре рока да исплате део запад-них кредита“, објашњава Игор Дмитријев, заменик председни-ка Управног одбора Банке за по равнање и штедњу. Према

његовим речима, већ постоји тенденција повећаног креди ти-рања на домаћем тржишту, а пре дузећа кредите узи мају од великих приватних банака.

Тако руско Интернет издање РБК објављује да су нафтне ком па није „Росњефт“ и „Гас-пром њефт“ започеле пре говоре о кредитирању са неколико приватних руских банака. „От-како су се за највеће руске ко-риснике кредита затворила за-падна кредитна тржишта, нама се обраћају лидерске компаније, које раније на нас нису обраћале пажњу, и ми добијамо прили-ку да са њима преговарамо и нудимо им наше производе. По-слови засад нису склопљени, све је у фази преговора, али ни то само по себи није мало“, ре-као је за РБК начелник одељења за синдициране кредите „Ал-фа-банке“ Алексеј Петров.

Међутим, начелник сектора за синдицирано финансирање „Гаспромбанке“ Алексеј Кот-лов упозорава да руске банке неће моћи да спасу сваког. Пре-ма његовим речима, капитала на располагању нема довољно да може у потпуности да се компензује недостатак страних зајмодаваца и да се задовоље

све потребе у области креди ти-рања и инвестиција. Осим тога, многе банке радије повећавају своје резерве, него што капи-тал улажу у кредитирање, обја-ш њава стручњак.

Држава је спремна да дели-мично помогне државним бан-кама и великим компанијама.

Председник РФ Владимир Путин је 2. октобра на Инвести-ционом форуму у Москви пот-врдио да ће Русија банкама про-тив којих је Запад увео санкције пружити помоћ у повећању ка-питала. Према речима Антона Сорока, аналитичара инвести-ционог холдинга ФИНАМ, др-жава ће сигурно подржати првих пет банака са списка санкционисаних компанија.

Рефинансирање кредита у Азији?Према речима Кире Јухтенка, водећег аналитичара брокер-ске компаније FBS, убудуће ће државне банке у циљу да обе-збеде потребна девизна сред-ства повећати своје присуство на азијским финансијским тр-жиштима.

„Излазак на азијско тржи-ште је могућ и потребан, али и ту постоји озбиљан проблем, јер

Велике банке преко депозита грађана добијају стабилан при-лив готовине у рубљама по релативно ниској цени

то тржиште није тако велико као што се чини и тешко да ће сви који то желе моћи да пову-ку довољну количину средста-ва по каматним стопама које одговарају руским банкарима“, истиче Сороко. Азијска тржи-шта капитала су пре додатна перспективна опција за узима-ње релативно јефтиних зајмова.

недалеко од Ниша. Западни ме -ди ји, на пример „Дојче веле“, називају хуманитарну базу изакоје стоји руско Министар ство

TASS

© Р

ИА

„НО

ВОСТ

И“

TASS

07Наука и технологијаУРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

Током 1980-их Куба је у оквиру програма „Интеркосмос“ у орбиту послала свог првог космонаута

ЈЕЛЕНА БОЖКОВА

Према слову науке, шаре кружног облика биле су путо -кази у царство мрт вих. Али, има и оних који же ле да докажу другачију хипо тезу: да се ради о светионицима.

Тајанствени лавиринти Крајњег Севера

Археологија На Колском полуострву путници могу да наиђу на велике камене лавиринте, старе најмање 4000 година

поставили су путоказе да ту-ристи не би залутали.

Древни градитељи су лави-ринт изградили на полуострву савршено кружног облика. Про лази лавиринта грађени од камена зарасли су у траву и ма-ховину. Исти такви лавиринти налазе се на обали Белог и Ба-ренцовог мора, у скандинав-ским земљама и на Британским острвима.

Хипотезе и докази„Морепловцима је било потреб-но да обележе места где су могли безбедно да пристану, као и места одакле су од обале могли да се отисну на отворе-но море“, сматра Вадим Чер-нобров. „Због страха од олуја у древна времена људи су се трудили да плове дуж обале, али на многим местима су скраћивали пут пловећи кроз заливе или по отвореном мору. Лавиринти су били путокази који су древним морепловци-ма показивали пут дуж обале.“

Да би доказали своју теорију, учесници експедиције су де-таљно испитали лавиринте. По-кушали су да утврде на којој удаљености су били видљиви са мора. По мишљењу Черно-бро ва, лавиринти су били круж-ног облика како би мореплов-

ђени поред мора, на местима богатим рибом, древни људи су их можда користили за рибо-лов. Риба је упадала у компли-ковани лавиринт за време пли-ме и није могла да исплива из њега када наступи осека. У ову хипотезу такође мало ко верује.

По мишљењу Коткина, да би се тако ловила риба, било би потребно саградити много ла-вирината на малом растојању, као што рибари постављају мреже. То је, наравно, неиз вод-љиво.

Спорно је и питање када су лавиринти настали. Научници су средином 20. века њихову старост процењивали на 4 хи-љаде година. Неки савремени истраживачи тврде да су каме-ни лавиринти настали знатно ка сније.

„Сами лавиринти нам не от-кривају ништа, па је веома тешко прикупити поуздане до-казе и зато постоје различите претпоставке. Најважније је да се све хипотезе заснивају на већ провереним чињеницама“, ка же Коткин. „У сваком слу-ча ју, лавиринти су драгоцени археолошки објекти који гово-ре о једин ственој прошлости руског Севера.“

Истраживачи организације „Космопоиск“ су почетком ок-тобра ове године завршили експедицију на Колско полу-острво на крајњем северозапа-ду Русије, где је откривено више од пет тајанствених камених лавирината. Неки од тих архе-олошких споменика настали су 2000 година пре нове ере. Дакле, старији су од египатских пира-мида. Наука ове лавиринте повезује са рели гијским пред-ставама народа Севера. Али, директор „Ко смо поиска“ Ва-дим Чернобров и његова екипа желе да докажу да су они имали другу намену: они верују да су камене шаре лавиринта древ-ним морепловцима служиле као нека врста „светионика“.

До најпознатијег лавиринта изнад поларног круга Русије може се стићи пешице из гра-дића Кандалакша на југу Кол-ског полуострва (1296 km север-но од Москве). Стаза води кроз борову шуму, а волонтери ло-калне еколошке организације

ци могли да их виде са уда -љености од неколико киломе-тара током целог поларног дана, без обзира на положај сунца.

За време експедиције истра-живачи су више пута приме-тили да се лавиринт никада не налази у сенци стена или дрве-ћа, већ га сунчева светлост увек обасјава. Зато се као контраст истиче у оскудном поларном пејзажу. Занимљиво је да је ла-виринт видљив и данас, иако је обрастао маховином и ли-шајем. Контуре лавиринта се јасно виде чак и зими, под сне-гом дебљине 10 до 20 центиме-тара. Када би нападало још

Лавиринт поред градића Кандалакша

више снега пловидба се преки-дала до пролећа.

У научним круговима ова ква хипотеза „Космопоиска“ не на-и лази на одобравање. Већина научника сматра да су се ла-виринти користили у верским обредима, на пример у онима у којима се призивао богат улов рибе. Шаре кружног облика могле су да служе као „путо-кази“ у царство мрт вих који су душу умрлог спречавали да се врати у свет живих.

Верзију према којој су тајан-ствени лавиринти били оријен-тири за морепловце научници сматрају лаичком. „Могу ли

присталице такве хипотезе да наведу бар један историјски из-вор у коме неко од мореплова-ца прича о томе како му је ла-виринт помогао да се оријен- тише? Највероватније да не могу. Такви извори мени нису познати, а наука мора да се ослања на историјске податке“, објашњава научни сарадник Мурманског обласног зави чај-ног музеја Константин Коткин.

Богат улов у лавиринтуУ научним чланцима и студи-јама посвећеним лавиринтима наилазимо на још једну хипо-тезу. Пошто су лавиринти гра-

ТАТЈАНА РУСАКОВА

Космичке амбиције латино-аме ричких земаља јачају, а Русија им помаже да по ста-ну пуноправни чланови „ко-смичког клуба“.

Космос Државна дума РФ ратифи ко ва ла нацрт закона о сарад њи између Русије и Кубе у космичкој сфери

зума, сарадња ће обухватити ши рок спектар заједничких пројеката — од даљинског сон-дирања Земље из космоса до разраде технике и технологије у космичкој сфери и многим дру гим областима.

Текст документа се дотиче и питања заштите права на ин-телектуалну својину, регули-сања спорова између страна у случају конфликта, питања од-говорности и надокнаде штете.

Донета је одлука да се у циљу интензивнијег развоја зајед-ничких космичких програма роба која је специјално наме-ње на за употребу на заједничким пројектима приликом преласка царинске линије ослободи од царинских дажбина и пореза.

Историја сарадњеРуско-кубански заједнички про јекти у космичкој сфери по-тичу још од 1960-их. Кубанци су добијали податке о вишим сло јевима јоносфере помоћу ру-ских сателита, а у близини гра-да Сантијаго де Куба изграђена је станица која је надгледала сов јетске високоорбиталне на-учне сателите.

стационарној орбити. У наме-ри да повећа број таквих ста -ница на западној хемисфери, Русија води преговоре о њи-ховом размештању на тери-торији земаља Латинске Аме-рике. Споразум о размештању станица система ГЛОНАСС на Куби већ је ратификован. Ове године је одобрен нацрт зако-на о ратификацији споразума о космичкој сарадњи са Ника-рагвом, којим је такође угово-рено постављање земаљских станица ГЛОНАСС-а на терито-ри ји те земље. Преговори се воде и са Мексиком.

Латиноамеричким земљама које покушавају да реализују сопствене космичке програме неопходни су одговарајућа ин-фраструктура и технологије, а Русија је спремна да их усту-пи. Уз учешће руских научни-ка већ је конструисан перуан-ски сателит „Часки-1“, а руске ракете-носачи у орбиту већ лан-си рају аргентинске и уругвајске сателите.

Државна дума РФ је 22. окто-бра ра тификовала споразум из-међу Русије и Кубе о сарадњи у ис тра живању и коришћењу ко смичког пространства у мир-нодопске сврхе. Закон је унет у Државну думу у јулу ове го-дине, а сам споразум је потпи-сан још 2013. у Хавани током зва ничне посете премијера Дмитрија Медведева Куби.

Споразум се тиче заједничких пројеката у области геодезије, метеорологије, телевизијског и радијског емитовања, сателит-ске комуникације (укључујући постављање станицa за корек-цију и мониторинг система ГЛО НАСС). Стране такође пла-нирају заједничку разраду кос-мичке технике и нових техно-логија.

Уклањање царинских баријераКако се наводи у тексту спора-

телите за даљинско сондирање Земље, а центар на Куби је био потребан за обраду података добијених помоћу сателита. Ипак, данас се не зна ништа о стању овог пројекта.

У перспективи — ГЛОНАСССа Кубанцима су тада, током 2008, одржани прелиминарни разговори о руском сателит-

ском навигационом систему ГЛОНАСС, пандану америчког система GPS. Како би повећала прецизност свог навигационог система, Русија тежи ка макси-малном географском ши ре њу по зиција земаљских станица свог система, које добијају ин-формације са сателита на гео-

Руско-кубански заједнички пројекти у космичкој сфери потичу још од 1960-их. На слици: станица „Карибе“ на Куби

Русија жели већи број зе-маљ ских станица ГЛОНАСС-а на западној хемисфери

Русија и космичке амбиције Латинске Америке

LOR

I/LE

GIO

N M

EDIA

Поред тога, на Куби је у ок-виру совјетско-кубанске тех-ничке сарадње уз учешће сов-јетских стручњака била изгра .ђена станица за космичку ко-муникацију „Карибе“. Она је

постала један од елемената те-лекомуникационог система „Интерспутњик“, који је пове-зивао све телекомуникационе сателите социјалистичких зема-ља. Тај систем је постао други ме ђународни систем сателит-ске комуникације на свету по-сле система „Интелсат“.

Током 1980-их Куба је у кос-мос послала свог првог космо-наута у оквиру програма „Ин-теркосмос“ — био је то Ар -нал до Тамајо Мендез. Он је про-вео осам дана на совјетској ор-биталној станици „Саљут-6“.

Након распада СССР-а зајед-ничка сарадња у тој сфери (као и у многим другим) била је обу-стављена, али је, готово дваде-сет година касније, поново об-нов љена. Русија је још 2008. изразила намеру да помогне Ку би да изгради свој сопстве-ни космички центар. Како је за „Руску реч“ изјавио бивши ди ректор „Роскосмоса“ Анато-лиј Перминов, земље су наме-равале да заједно употребе са-

PHO

TOSH

OT/

VOST

OCK

-PH

OTO

©АЛЕКСАНДАР МОКЛЕЦОВ/РИА НОВОСТИ

08 УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРАКултура

вицу. Прошле го дине је отво-рена изложба „Савремена умет-ност Јапана“, на којој је по себну пажњу привукла инсталација Мотои Јамамото: на паркету у сали Главног штаба изложен је лавиринт направљен од соли.

Најважнији уметнички дога-ђај ове године је јубиларни де-сети европски бијенале савре-мене уметности „Манифеста“, који се одржава у Санкт Пе-тербургу и траје до 31. октобра. „У Русији никада раније није организована тако значајна из-ложба на врхунском нивоу“, каже директор „Ермитажа“ Михаил Пиотровски. „До сада смо организовали своје излож-бе од којих су неке биле заи ста добре, а неке лошије. Сада је у нашем музеју изложба наста-ла у Европи и за Европу. Ово-годишњи европски бијенале савремене уметности по први пут се одржава ван ЕУ.“

Историчар уметности Ната-лија Семјонова говори о специ-фичности музеја: „‘Ермитаж’ је једини музеј у Русији који има отворени депо где се чувају екс-понати који нису део сталне музејске поставке, али посети-оци ипак могу да их виде“. По мишљењу америчког новина-ра Џона Варолија, који је у Ру-сији живео 13 година и пише о руској култури, „Ермитаж“ се разликује од осталих великих музеја у свету самим тим што је смештен у тако јединственом здању какво је Зимски дворац: „На пример, ‘Лувр’ има инте-ресантнију ко лекцију, али се налази у згради која делује су-морно и непривлачно. Зимски дворац, тај величанствени а ипак удобни дом руских импе-ратора, толико плени својим ентеријером да понекад при-влачи више пажње страних по-сетилаца од саме колекције, која је не сумњиво једна од најбољих на свету.“

„Ермитаж“ ће велики јубилеј, 250-годишњицу постојања, обе-лежити по традицији 7. децем-бра. „Отворићемо нове и рено-виране делове музеја: источно крило зграде Главног штаба, нову зграду у Старом селу, згра-ду ‘Малог Ермитажа’ и депо по-ред музејског позоришта“, обе-

Руски државни музеј „Ерми-таж“ корисници највећег свет-ског туристичког портала „Trip Advisor“ прогласили су најбољим европским музејем. Иза „Ермитажа“ остала је га-лерија Академије лепих умет-ности у Фиренци и париски му-зеј „Д'Орсе“.

Иако постоји већ 250 година, за „Ермитаж“ је наступио пе-риод новог процвата. Музеј се тако ширио и развијао можда само у време Катарине Вели-ке, која га је основала. Импе-раторка је 1764. од берлинског трговца купила 225 слика хо-ландских, фламанских и ита-ли јанских сликара. Данас се у фондовима музеја чува 96 сли-ка из колекције Катарине Ве-лике која је првобитно била из-ложена у удаљеним просто -ријама дворца. Зато је музеј на-зван „ермитаж“, што на фран-цуском значи „самоћа“.

Током последњих десет годи-на у раду „Ермитажа“ догоди-ле су се велике промене: музеју је на коришћење предата згра-да Главног штаба која се нала-зи са друге стране Дворског трга. Зграда Главног штаба по-дигнута је 1829. Скоро два века овим зда њем одјекивала је шкри па официрских чизама, али сада ће је сменити тихи ко раци љубитеља уметности. Сада се ту налази стална по-ставка савремене умет ности која је по први пут добила по-себан простор у оквиру музеја чија је изложбена политика дуго била конзервативна.

У новим салама „Ермитажа“ последњих неколико година се одржавају изложбе које имају неједнозначан одјек у јавности. Тако је 2012. одржана контро-верзна изложба „Џејк и Динос Чепмен: весео крај“, на којој су амерички сликари у карика-турној форми изразили свој однос према стра дању у Ауш-

ћава директор Пиотровски. Најважнији циљ „Ермитажа“ у будућности је очување музеја као ризнице светског искуства у чувању уметнина и тежња да то искуство буде што доступније без намере да се уновчи бренд „Ермитажа“ као једног од во-дећих светских музеја.

„У свету стално покушавају да дефинишу критеријуме успе-ха музеја и неретко том питању при сту пају чисто статистички“, каже Пиотровски. „Међутим, прави критеријум успеха музеја је активно учешће у његовом раду и развоју како запосле-них, тако и посетилаца и жи-теља града и земље где се музеј налази. Велики музеј попут ‘Ер-митажа’ је отворена и слобод-на културна институција; у њему ради или га посећује ве-лики број љу ди, јер у таквом му зеју свако може пронаћи много тога инте ре сантног“.

О „Ермитажу“ брине и специја-лан одред мачака. Оне чувају уметничка дела од глодара још

ИЉА КРОЉ, ГЕОРГИЈ МАНАЈЕВ, ДМИТРИЈ РОМЕНДИК

„Ермитаж“, један од најбо-гатијих и најлепших свет-ских музеја и највећа риз-ница уметности у Русији, ове године обележава 250 годи-на постојања.

Музеји Планови славног санктпетербуршког музеја за наредна два и по века

Зимски дворац, главно здање „Ермитажа“ на ветровитојобали Неве у Санкт Петербургу, има више стотина раскош-них сала, од којих су многе саме по себи уметничка дела

„Ермитаж“: 250 година уметничког гиганта

Државни академски руски хор „А. В. Свешњиков“ наступа у Бољшом театру на гала-концерту поводом 200. рођендана Миха-ила Љермонтова (1814–1841). Иако је стварао само 13 година, Љермонтов се сматра водећим представником руског роман ти-зма. Филмови по његовим делима снимају се више од 100 година: још 1911. у Италији је екранизована поема „Демон“.

Светска премијера новог филма Никите Михалкова „Сунчаница“(„Солнечный удар“) одржана је 3. октобра у београдском Савацентру. У најновијем делу руског оскаровца глуме Викторија Соловјова и српски глумац Милош Биковић, а у реа лизацији су учествовали многи српски филмски радници. Сценарио је писанна основу истоименог романа нобеловца Ивана Буњина.

У Москви је 10–14. октобра одржан годишњи међународни фести-вал „Круг светлости“. Током овог догађаја најпознатије московске грађевине, као што су Бољшој театар, главно здање МГУ „Ломо-носов“ и ТВ-торањ „Останкино“, постају „платна“ за спектакуларне светлосне пројекције. На слици: светлосни ефекти на ВДНХ.

КЊИЖЕВНОСТ200 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА МИХАИЛА ЉЕРМОНТОВА

КИНЕМАТОГРАФИЈАСВЕТСКА ПРЕМИЈЕРА „СУНЧАНИЦЕ“ У БЕОГРАДУ

ФЕСТИВАЛИЦРВЕНА ЛИЦА КРУГА СВЕТЛОСТИ

КАЛЕИДОСКОП

Мачке-чувари у државној служби

милиона посетилаца годишње посети „Ермитаж“ и прође кроз стотине раскошних сала

милиона експоната, укључујући раритете из праисторије, анти-ке, словенског света и са Истока

запослених: њихови претходни-ци спасли су фонд музеја током Опсаде Лењинграда

2,5

3

2500

У БРОЈКАМА

од оснивања установе 1764. Радници музеја су установили да ако број мачака пређе 60, оне почињу да се боре између себе и да занемарују своје оба-везе. Маце имају чак и радне књижице са фотографијама, и о њима се води брига у сваком погледу — добро их хране, а ка-да се разболе — имају ветери-нарску негу. Постоји чак и Дан мачака Ермитажа, који се обе-лежава сваког 28. марта.

УВЕК ОНЛАЈН

Колекција текстова поводом 100 година Првог светског рата

Комплетна архива штампаних издања

ruskarec.ru/e-paper/archive

Читајте на својој омиљеној платформи!

РАЗМЕНИТЕ МИШЉЕЊЕ

НА

/ruskarec

/ruskarecruskarec.ru/30025

ruskarec.ru/imagi-nacija

Читајте нас поново у

„Политици“RUSKAREC.RU

Имаги-нација, национална има-гинација: зароните у чудесне светове руских уметника!

26. новембра

ALAMY/LEG

ION

MED

IASH

UTTER

STOCK

/LEGIO

N-M

EDIA

© Р

ИА

„НО

ВОСТ

И“

© Р

ИА

„НО

ВОСТ

И“

ТАСС

КО

МЕРСАН

Т