Дистрибуира се у сарадњиса дневним листом

Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси

сву одговорност за његов садржај

Самит Г-20 у Бризбејну:БРИКС против Г-7

Гатчина: од малтешких витезова до аероплана

СТРАНА 2 СТРАНА 8

Политика и друштво ПутовањаЗимски рат: пре 75 година отпочео је војни сукоб СССР-а и Финске

СТРАНА 6

Историја

Број 22, 26. новембар 2014.

Росијска газета уређује прилоге o Русији у 29 водећих светских листова, укључујући Њујорк тајмс, Дејли телеграф, Фигаро и Зидојче цајтунг

ruskarec.ru, rs.rbth.com

НИКОЛА ЛЕЧИЋ

Једна наизглед морбидна соба у Кунсткамери, еле-гантном барокном здању на обали Неве, представља својеврсни епицентар руског интелектуалног живота.

Вољене наказе Петра Великог

Музеји Како су се колекција наказа и Русија као научна велесила сусрели у визији Петра I

му је дао сам Петар Велики — Кунсткамера — једна је од нај-ста ријих зграда Санкт Петер-бурга. Упућенији ће зграду препознати и са грба данашње Ру ске ака демије наука.

Када посетилац прође про-сто рије са узбудљивим етно-лошким колекцијама које су са свих континената донели руски антрополози од 18. до 20. века, наићи ће на салу са безазленим називом: „Прве природњачке колекције Кунсткамере“ — у ко јој се налази најстарија му-зеј ска збирка, коју је сакупио ли чно Пе тар Велики почетком 18. века. Ако је неприпремљен, посетилац у тој сали може да

Музеј антропологије и етно-графије „Петар Велики“ Руске академије наука (МАЭ РАН) у Санкт Петербургу ове године обе лежава 300 година по сто ја-ња. Елегантно зелено здање у ко ме је музеј смештен, сагра-ђено у стилу петровског баро-ка на оба ли Васиљевског остр-ва на спрам Емита жа, позна- тије по свом старом имену које

ФОТОГРАФИЈА МЕСЕЦА

Први двоспратни електрични воз ЕШ2 у депоу Белоруске желез-ничке станице у Москви. Овакви возови ће ускоро превозитипутнике са московских међународних аеродрома. Вожња возо-вима компаније „Аероекспрес“ представља најудобнији начин да се дође до центра престонице, и траје само 30–40 минута.

На кули Кунсткамере налази се сферични астролаб који симбо ли зује Сунчев систем

САОБРАЋАЈСА АЕРОДРОМА ДО ЦЕНТРА МОСКВЕ НА ДВА СПРАТА

НАСТАВАК НА СТРАНИ 7

НАСТАВАК НА СТРАНИ 5

доживи приличан шок. На ста-ринским полицама у стотина-ма стаклених тегли у раствору сто је делови људских тела и ем-бриона украшених цвећем, мор ским створењима и малим чипканим прекривачима. У другим теглама стоје препари-рана новорођена деца и делови њихових тела са свим могућим врстама деформитета. Међу ви-тринама су распоређени мали костури сијамских близанаца сраслих на најразличитије на-чине и препарирана наказна младунчад разних животиња.

Натписи у сали воде посети-оца у бизарни свет развијене ин дустри је чувања мртвих тела са почетка 18. века, када су се мај стори са истинском усрд-ношћу такмичили у квалитету резања људских ембриона и инвен ци јама око тога шта и како сипати у мртве органе или

ПЕТАР ИСКЕНДЕРОВ

Иако је самит Г-20 у Бриз беј-ну показао да Запад нема намеру да промени политику према Москви, Војска Срби-је је одржала вежбе и са Русијом и са НАТО-ом.

Реанимација несврстаностиРусија и Србија Балансирање између војнополитичких сила у све јачој геополитичкој олуји: мудра стратегија или опасна игра?

вом „Срем 2014“, у којој су уче-ствовали и руски падобранци (вежба је тра јала од 6. до 16. новембра), а већ 17. новембра је кренула у акцију морнарич-ка пешадија САД у оквиру за-једничке војне вежбе Србије и Северноатлантске алијансе. Вежба Војске Ср би је и НАТО-а „Плати насти вук 15“ одржава се на полигону „Југ“ код Буја-нов ца и трајаће до 28. новем-

ни системи 9К 111 „Фагот“, де - сантна борбена возила БМД-2, оклопни транспортери БРД-М, минобацачи калибра 60 mm, ба-цачи граната РПГ-18 „Муха“ и стрељачко оружје.

У складу са планом ве ж бе, у циљу реализације изви ђачких дејстава на терену где се нала-зе условни терористи искр цане

Ни је се честито ни завршила так ти чка војна вежба оружа-них сна га Србије, највећа у последњих 30 година, под нази-

бра. Иако вежба званично има само скромни епитет „мултина-ционална“, практично све стра-не учеснице су чланице НАТО-а, а вежбу из серије „Пла ти насти вук“ у јулу ове године надгле-дао је и амбасадор САД у Ср-би ји, Мајкл Кирби.

Пробајмо да проникнемо у сми сао и садржај тих војних ига ра. Кулминација руско-срп-ских антитерористичких мане-

вара на полигону „Никинци“ у Срему била је специјална опе-рација заузимања и уни шта-вања базе условних паравојних јединица и ослобађања талаца. Према саопштењу информатив-не службе Министарства одбра-не Русије, „током заједничких дејстава десантних падобран-ских јединица и војно-транс-портне авијације ратног вазду-хопловства оружаних снага

Ру сије и специјалних јединица копнене војске оружаних снага Србије увежбани су задаци из-во ђења специјалне операције заузимања и уништавања базе условних паравојних јединица и ослобађања талаца“. Како на-води руска страна, приликом извођења операције ангажован је сав борбени арсенал који по-се дују поменуте јединице: пре-носни противтенковски ракет-

Припадник Оружаних снага Руске Федерације наполигону „Никинци“током вежбе „Срем 2014“

Не пропустите ни веб-сајт ни штампана издања!

Штампана издања RBTH излазe месечно у воде ћимсветским листовима. Садржај пред ставља пажљивуселек цију текстова и анализа који приказују Русију

и ру ско гледиште на најважније дога ђа јеу земљи и свету.

Архива штампаних издања на српском:>> ruskarec.ru/e-paper

Наш сајт је живо место на коме се свако днев но појави велики број текстова и коментара чи талаца. Пратите Русију кроз на ше анализе, вести, раскошне фото-гале ри је, графиконе и видео-материјале,и учествујте у ди ску си ји са другим читаоцима!

Пријавите се за обавештења путем поште:>> ruskarec.ru/subscribe

GETTY IM

AGES/FO

TOB

ANK

© РИ

А „НО

ВОСТИ

“

LEGIO

N-M

EDIA

AP

SHU

TTER

STO

CK/L

EGIO

N-M

EDIA

ТАСС

02 Политика и друштво УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

СПЕЦИЈАЛНЕ ДОДАТКЕ О РУСИЈИ У СВЕТСКИМ ДНЕВНИЦИМА УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“, ОРГАНИЗАЦИЈА „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“ ИЗ МОСКВЕ. У ОВОМ ТРЕНУТКУ ДОДАЦИ СЕ ОБЈАВЉУЈУ У СЛЕДЕЋИМ ЛИСТОВИМА: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • HANDELSBLATT, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА * LE SOIR, БЕЛГИЈА • ДУМА, БУГАРСКА • ПОЛИТИКА И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • VEČERNJI LIST, ХРВАТСКА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES, THE INTERNATIONAL NEW YORK TIMES, THE WALL STREET JOURNAL И FOREIGN POLICY, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ • THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • THE MAINICHI SHIMBUN, ЈАПАН • HUANQIU SHIBAO, КИНА • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • GULF NEWS И AL KHALEEJ, УЈЕДИЊЕНИ АРАПСКИ ЕМИРАТИ • SYDNEY MORNING HERALD И THE AGE, АУСТРАЛИЈА • NATION И PHUKET GAZETTE, ТАЈЛАНДЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА РЕДАКЦИЈЕ „РУСКЕ РЕЧИ“: EDITOR@RUSKAREC.RU. ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА НА HTTP://RUSKAREC.RU. „ПОЛИТИКУ“ ИЗДАЈЕ И ШТАМПА „ПОЛИТИКА НОВИНЕ И МАГАЗИНИ Д.О.О.“, МАКЕДОНСКА 29, 11000 БЕОГРАД, СРБИЈА. ТЕЛЕФОН: (+381 11) 330 1682. ТИРАЖ „ПОЛИТИКЕ“: 75.000 ПРИМЕРАКА

Патријарх московски и целе Русије Кирил боравио је од 14. до 16.новембра у Београду. Током посете он је освештао руски некро-пољ (на слици) и новоизграђени споменик императору Николају II, разговарао са представницима државе и СПЦ и примио почасни докторат Уни вер зитета у Београду из теолошких наука.

У самопроглашеној Доњецкој и Луганској Народној Републици 2. новембра одржани су избори за председнике и посланике народ-них савета. Став Министарства спољних послова РФ био је да Мо-сква те изборе „поштује“, али то, према речима помоћника пред-седника РФ Јурија Ушакова, не значи да их Русија и „признаје“.

У Пекингу је 5–11. новембра одржан Самит Азијско-тихоокеанске економске сарадње (АТЕС). Према речима стручњака, Русија је по-држала кинеску визију интеграције у овом региону, што је у складу са противљењем Москве и Пекинга плану САД о стварању Транс-пацифичког партнерства, из кога би Русија и Кина биле изузете.

У Москви 1. децембра почиње са радом Национални центар за управ љање одбраном, на чијем је стварању Министарство одбра-не по налогу председника РФ радило целе године. Из овог тај ногкомплекса вој ска може да прати ситуацију у целом свету и да аде-кватно реагује у случају нагле промене безбедносне ситуације.

РЕЛИГИЈАПАТРИЈАРХ РПЦ КИРИЛ У ПОСЕТИ БЕОГРАДУ

РУСИЈА И УКРАЈИНАОДРЖАНИ ИЗБОРИ У ДОЊЕЦКУ И ЛУГАНСКУ

ТИХООКЕАНСКИ РЕГИОНУ ПЕКИНГУ ОДРЖАН САМИТ АТЕС

БЕЗБЕДНОСТКОНТРОЛА ОДБРАНЕ ЗЕМЉЕУ ЈЕДНОМ ЦЕНТРУ

КАЛЕИДОСКОП

ЈУРИЈ ПАНИЈЕВ

Сусрет БРИКС-а у Бризбејну потврђује да сада унутар Г-20 са једне стране постоје „велика седморица“, која пред ста вљају Запад, а са друге „пе тор ка“ БРИКС-а.

Самит Г-20:БРИКС против Г-7

Геополитика Усаглашени политичко-економски наступ земаља БРИКС-а у Бризбејну

Након што је 15. новембра сти-гао на самит Г-20 у Аустралији, председник РФ Владимир Пу-тин је пожурио на састанак са лидерима земаља БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република). Ру ски лидер је од њих добио подршку по питању санкција, ко ја му је тренутно неопходна. Уследило је разматрање про-цеса оснивања заједничких фи-нансијских институција које ће во дећим земљама у развоју по-мо ћи да се изборе са последица-ма светске кризе.

Како је саопштио помоћник председника РФ Јуриј Ушаков, лидери земаља БРИКС-а су то-ком сусрета заступали став да су санкције Запада против Ру-сије незаконите. „Сви су они из ја вили да санкције крше По-вељу УН и да спречавају еко-ном ски опоравак“, истакао је Ушаков.

„Путин је у Бризбејну дожи-вео низ ситних провокација, по-чев од тога да су га на аеродро-му дочекали државници нижег ранга, па све до оштрих изјава ка надског премијера Хар пера. Према руском председнику ра-зумевање су показали само пар-тнери из БРИКС-а“, сматра пред седник Цен тра за политич-ке техно ло гије Игор Буњин.

Међутим, главна тема кон-сул тација у Бризбејну била је реформа ММФ-а. У саопштењу за штам пу објављеном након су сре та такође се наводи да су лидери земаља БРИКС-а разо-чарани што реформе Међуна- род ног монетарног фонда нису реализоване и да су предложи-ли да се размотре могући по-тези у случају да САД до краја 2014. не ратификују одлуку о прерасподели квота.

Раздор унутар Г-20Притајено неслагање између БРИКС-а и ММФ-а траје одав-

се прекомерним одлагањем ра-тификације реформи ММФ-а не поштују заједничке обавезе лидера Г-20, које су усвојене још 2009.

„Сусрет БРИКС-а у Бризбејну потврђује да у оквиру Г-20 са једне стране имамо ‘велику сед-морицу’, која представља Запад, а са друге ‘петорку’ БРИКС-а. И све дискусије унутар Г-20 се воде између Запада и БРИКС-а, што се односи и на питање ре-форми међународних финан-сиј ских структура“, изјавио је за „Руску реч“ заменик пред-

седника научног савета Наци-оналног комитета за истра жи-вања БРИКС-а и директор Ин ститута за Латинску Амери-ку РАН Владимир Давидов. „САД грубо саботирају одлуку о новим квотама у ММФ-у. САД, као и увек, делују у духу једнополарног света, али то им се неће исплатити.“

БРИКС оснива пандан ММФ-уЛидери БРИКС-а су у Бризбеј-ну истакли да су споразуми о оснивању Развојне банке и за-јед ничког фонда условних де-виз них резерви, потписани у јуну на 5. самиту ове органи за-ције, „подигли сарадњу у ок-виру БРИКС-а на принци-пијелно виши ниво“. Они су у Бриз бејну најавили оснивање при временог Савета директора Нове развојне банке. Руково-дилац овог тела ће бити име-нован до следећег самита орга-ни зације, који ће се одржати за време руског председавања. Шести са мит БРИКС-а ће се одр жати, како је најавио Путин, 8. и 9. јула 2015. у Уфи.

Владимир Давидов је иста-као да земље БРИКС-а данас имају за циљ да продубе међу-собну сарадњу. „У оквиру БРИКС-а се издвојило неколи-ко пројеката који су изузетно прак тичног карактера, пре све-га оснивање нове Развојне бан-ке и фонда девизних резерви. Њихов укупан капитал је им-пресиван — 200 милијарди до-ла ра“, сматра Давидов.

Сарадња унутар БРИКС-а на предује и на другим фронто-вима. Према речима Путина, ин дустријска и технолошка са-радња је све ефикаснија, покре-ћу се нови заједнички пројекти у сфери енергетике, експло а-тације и прераде рудних богат-става, у агроиндустрији и у сфе-ри високих технологија.

„Ми заступамо заједничке ставове што се тиче међународ-не информационе безбедности и размењујемо искуства у ре-ша вању акутних социјалних про блема у сфери заштите здравља, образовања и науке“, додао је председник РФ.

Предлог Аустралије да се Русији не дозволи учешће на самиту није прошао, јер се такве ствари у Г-20 решавају консензусом

но. На Самиту Г-20 у септем-бру 2013. у Санкт Петербургу лидери БРИКС-а су изразили наду да ће до јануара 2014. ММФ реализовати петнаесту пре расподелу квота. Она се тиче повећања удела земаља „петор-ке“ у капиталу ММФ-а. Кина би по квотама заузела треће ме-сто после САД и Јапана, Индија осмо, а Бразил десето. Услед тога ће се смањити удео САД. Због тога Конгрес досад није ратификовао одлуку о прера-сподели квота. Притом шефо-ви држава БРИКС-а истичу да

И поред жестоке критике и про-токоларне заједљивости, пред-седник Путин је задовољан ре -зултатима самита Г-20 у Бриз-беј ну. Иако је Г-20 искључиво еко номски формат, сусрет је унапред схваћен као поприштежестоке конфронтације између Русије и Запада по украјинском питању. Домаћин самита, ау-стра лијски премијер Тони Ебот, предлагао је, на пример, да сеРусија искључи из списка зема-ља које учествују у самиту. Та идеја, међутим, није прошла, јер се таква питања решавају кон-сензусом, а он није постиг нут. Па ипак, САД, Велика Британија, Канада и Аустралија су у сами-ту виделе могућност да се Пути-ну приреди демонстративно „би-чевање“.

У таквим околностима Путин јесвој боравак у Аустралији почеосусретом са лидерима БРИКС-а. Тај сусрет је већ постао традици-оналан, јер шефови Русије, Ки-не, Индије, Бразила и ЈАР на тај начин демонстрирају заједничку позицију у оквиру Г-20, пре све-га по економским, али овога пу-

та и по политичким питањима.Са друге стране, Барак Обама је поново предложио светским ме-дијима мрачан асоцијативни низ: ебола, Русија, „Исламска држава“, а затим је одржао су-срет са лидерима ЕУ који је го-тово у потпуности био посвећен Украјини. Према Обамином ми- шљењу, ако Кремљ не променистав према Украјини, „наста ви-ће се изолација у којој се саданалази Русија“. Са таквим „прт-ља гом“ су стране приступиле ра-ду на заједничким седницама.

Један од најважнијих сусрета био је четворочасовни разговорПутина са немачком канцелар-ком Ангелом Меркел и председ- ни ком Европске коми си је Жан--Клодом Јункером. О том разго-вору се ништа не зна, али јеиз весно да су Немци орије н ти-сани на преговоре, а не на изо -лацију Русије. То је потврдио и министар еко номије НемачкеЗигмар Габријел: „Добро је штосу Ангела Меркел и [шеф дипло-матије] Штајнмајер усред сре ђе -ни на ди ја лог, а не на кон фрон-тацију, као остали. На пример, ја сматрам да је потпуно погрешна реа кција НАТО-а, који непреста-но звецка оружјем близу руских граница.“

АНАЛИЗА

„Украјински“ самит Г-20 само појачао конфронтацију

Андреј ИљашенкоПОЛИТИКОЛОГ

Више о Г-20:ruskarec.ru/g-20

AP

ТАСС

ТАСС

ТАСС

© РИА „НОВОСТИ“

03ПогледиУРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

Ујутро 8. новембра сам скочио као опарен — ус-павао сам се! Није ни-какво чудо — до касно у

ноћ сам састављао тезе за ре-ферат на конференцији посве-ћеној 25-годишњици пада Бер-линског зида. У новоотвореном комплексу на Потсдамском тргу са понешто старомодним нази-вом „Заједничка европска ку-ћа“ сутра се окупљају уредни-ци аналитичких часописа са простора од Лисабона и Рејкја-вика до Владивостока и Буса-на. Кућа је одавно постала евро-азијска, али центар носи име по иницијалној замисли Миха-ила Горбачова.

Журим на станицу да не за-касним на експресни воз Мо-сква–Берлин. Откако је пре шест година отворена брза пру-га на овој релацији, готово сам престао у Европу да путујем авионом... Али, какав је то не-обичан звук...

Тад сам се заиста пробудио. Зазвонио је будилник. Тмурно новембарско јутро било је у пот-пуном складу са вестима које су допирале са радија. У До-њец ку поново сукоби, има по-гинулих међу цивилима. Каме-рон је Русији запретио увође њем нових санкција. Почели су ма-неври НАТО-а на Балтику. За-једничка европска кућа је оста- ла у мојим сновима, а про слава 25-годишњице пада Берлинског зида на јави не слави је дин ство Старог света, већ напротив — његову нову поделу.

Савет безбедности УН је 11. новембра продужио на још годину дана ман-дат мировне опе рације

Европске уније EUFOR Althea у Босни и Херцеговини, која кон тролише реализацију Деј-тон ског споразума.

Мир у Босни је сада (као и ра није) крхак, али стабилан. Због тога се може рећи да гло-маз ни дејтонски политички си-стем није много ефикасан, али функционише. Сада заиста не ма етничких конфликата. Не-давни немири у више од 20 гра-дова ове земље, са уличним ту- чама и паљењем и демолира њем објеката, имали су очигледну социјално-економску позади-ну. Зато су западне чланице СБ УН гласале за продужење соп-ствене шеме, док су се остале земље придружиле пружању подршке моделу који функци-онише, утолико пре што је ово питање, генерално гледано, ван зоне њихових интереса. И само се једна од 15 чланица уздржа-ла од гласања. То је била Русија.

ФјодорЛукјанов

ПОЛИТИКОЛОГ

Станислав БорзјаковАНАЛИТИЧАР

ЕВРОПА КОЈУ СМО ИЗГУБИЛИ

ДОНБАС КАО РЕПУБЛИКА СРПСКА?

сија се нашла као препрека на путу победничког напредовања западног пројекта. Јер ЕУ не познаје другачији пут осим једностраног ширења своје прав не и нормативне сфере на

ног рата, а затим почели да је ок ружују различитим помоћ-ним конструкцијама. Пре или касније ови радови је требало да буду искоришћени против суседа и усмерени ка грађевини коју је Русија, постепено се опо-рављајући од кризе с почетка 1990-их, почела да обнавља и реконструише. И тако се у Ев-ропи поново појавио ров. По-мерен, додуше, према истоку у односу на онај који је конти-нент делио пре 25 година, али, у извесном смислу, још дубљи,

Где смо погрешили? Зашто смо Европу без подела, о којој смо сањали у годинама „нове политичке мисли“, изгубили и пре него што смо је стекли?

Берлински зид је био симбол апсурдности идеолошке кон-фронтације. Са његовим падом се чинило да су сви разлози за поделу нестали. Али, мада је овај став био заједнички, испо-ставило се да различите стра-не на различити начин виде пу-теве за превазилажење сукоба.

Горбачов је замишљао да ће изглед заједничке европске ку ће пројектовати „инжењери“ из два некада супротстављена табора. И да ће они заједнички подићи грађевину у којој ће свима бити пријатно, јер ће се поштовати жеље сваког учес-ника.

Распад СССР-а и крах сов-јет ског модела Запад је проту-мачио као доказ своје безуслов-не супериорности — моралне, ис торијске и економске. И оно што је требало да буде посте-пено избалансирано зближа-вање, стварање новог квалите-та, претворило се у брзу по -де лу „совјетског наслеђа“. Та-кав метод стварања „зајед ничке европске куће“ према западним мерилима је могао бити успе-шан само у једном случају — ако би заједно са Совјетским Савезом иста судбина задеси-ла и Русију. А такав ризик је постојао — рушилачки импулс тешко је било зауставити. Да се Русија распала, европски ин-теграциони пројекат би њене делове, вероватно, на овај или онај начин временом прерадио. Али до тога није до шло, и Ру-

Јасно је зашто Русија није гласала против резолуције. Стални представник РФ при УН Виталиј Чуркин сам је рекао да је ситуација у БиХ и даље стабилна. Оно што није рекао, а што је сасвим очигледно, јесте да Русија не жели да преузме одговорност за могуће ризике. Ако би Москва у Савету без-бедности рекла „не“, то би зна-чило да улаже вето, а ако би тај крхки мир после укидања

мисије био нарушен, Русија би сносила сву одговорност за то.

Па ипак, Русија има веома битне примедбе на модел управљања у БиХ, због чега се Москва и одлучила за демарш и одбила да подржи резолуцију. Наиме, Русија сматра да је „дејтонски модел“ у потпуно-сти истрошен. Реално гледано, БиХ је конфедерација. Поде-

ље на је на два ентитета, и сваки ентитет живи својим животом. Функцију федералног председ-ника врше три представника, док функције надзора обавља високи представник (сада је то Аустријанац Валентин Инцко), који истовремено представља и УН и ЕУ. Москва сматра да је управо та инсти ту ција поста-ла сувишна и да БиХ треба да има потпуни суверенитет.

Међутим, и Запад сматра да је садашња конструкција вла-сти у БиХ врло лоше решење. Готово сваки корак владе може бити блокиран на некој инстан-ци. На Западу се непрекидно воде разговори о уставној рефо-рми у овој земљи. Таква рефор-ма наилази на подршку и у са-мој Босни, с тим што је тамо по државају углавном Бошњаци и Хрвати.

У тим разговорима се, међу-тим, обично прећуткује да би једна од тих „реформи“ било сту пање у НАТО. Ако би увође-њем новог модела Србима било одузето право вета, Алијанса би са радошћу примила Босну, и таква одлука би формално била донета демократским путем, јер Срба у Босни има тек

нешто више од 30%, а Бошњаци и Хрвати су већ одавно „за“.

Истина, НАТО се ретко по-миње у том контексту. Обично се помиње Европска унија, пре-ма којој Босна активно грави-тира. Чињеница је, ипак, да Са-рајево у догледној будућности свакако неће ступити у ЕУ, чак не због тога што је Босна суви-ше сиромашна земља. Главни разлог је институционална кри-за у самој ЕУ. Елите и станов-ништво многих земаља ЕУ крај ње су скептични према иде-ји даљег ширења Уније, тако да ће слични покушаји сиро-

ПИСМА ЧИТАЛАЦА, КОЛУМНЕ И ИЛУСТРАЦИЈЕ ОЗНАЧЕНЕ КАО „МИШЉЕЊЕ“, КАО И ТЕКСТОВИ ИЗ РУБРИКЕ „ПОГЛЕДИ“ ОВОГ ДОДАТКА ИЗАБРАНИ СУ ДА

ПРЕДСТАВЕ РАЗНА СТАНОВИШТА И НЕ ОДРАЖАВАЈУ НУЖНО СТАНОВИШТЕ УРЕДНИКА ПРОЈЕКТА „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“ ИЛИ ЛИСТА „РОСИЈСКА

ГАЗЕТА“. МОЛИМО ВАС ДА ШАЉЕТЕ ПИСМА И КОМЕНТАРЕ УРЕДНИКУ НА EDITOR@RUSKAREC.RU

ИН ТЕР НЕТ-СТРА НИ ЦА: RUSKAREC.RU * EMAIL: EDITOR @RUSKAREC.RU * ТЕ ЛЕ ФОН: +7 (495) 775 3114 ФАКС: +7 (495) 988 9213 * АДРЕ СА: УЛ. ПРАВ ДЫ 24, Д. 2, МО СКВА 125993, РОССИЯ.

ЈЕВ ГЕ НИЈ АБОВ ИЗДАВАЧ И ДИРЕКТОР RBTH * ПАВЕЛ ГОЛУБ ГЛАВНИ УРЕДНИК ДОДАТАКА RBTHВЈА ЧЕ СЛАВ ЧАР СКИ ГЕНЕРАЛНИ ПРОДУЦЕНТ RBTH * НИ КО ЛА ЛЕ ЧИЋ ГО СТУ ЈУ ЋИ УРЕД НИК СРПСКЕ РЕДАКЦИЈЕ RBTH * ИРИНА РЕШЕТОВА УРЕДНИК СРПСКЕ РЕДАКЦИЈЕ RBTHМИЛАН РАДОВАНОВИЋ, БОЈАНА МИШКОВИЋ ПРЕВОДИОЦИАН ДРЕЈ ЗАЈ ЦЕВ ДИ РЕК ТОР ФО ТО ГРА ФИ ЈЕ * НИ КО ЛАЈ КО РО ЉОВ ФО ТО ГРА ФИ ЈАМИ ЛА ДО МО ГАЦКА ДИ РЕК ТОР ОДЕ ЉЕ ЊА ПРЕ ЛО МА И ДИ ЗАЈ НААНДРЕЈ ШИМАРСКИ ДИРЕКТОР ОДЕЉЕЊА ДИЗАЈНА * ИЉА ОВЧАРЕНКО ПРЕ ЛОМ

ЗА ОГЛА ША ВА ЊЕ У ОВОМ ДО ДАТ КУ МО ЛИ МО ВАС ДА СЕ ОБРА ТИ ТЕ ЈУ ЛИ ЈИ ГО ЛИ КО ВОЈ, ДИ РЕК ТО РУОДЕ ЉЕ ЊА ЗА ОД НО СЕ СА ЈАВ НО ШЋУ: JULIA.GOLIKOVA@RBTH.RU.

© 2012–2014 СВА ПРА ВА ЗА ДР ЖА ВА ФГБУ „РО СИЈ СКА ГА ЗЕ ТА“: АЛЕК САН ДАР ГОР БЕН КО ПРЕД СЕД НИК РЕДАК ЦИЈ СКОГ САВЕТА, ПА ВЕЛ НИ ГО И ЦА ГЕ НЕ РАЛ НИ ДИ РЕК ТОР, ВЛА ДИ СЛАВ ФРО ЊИН ГЛАВ НИ УРЕД НИК.

ЗА БРА ЊЕ НО ЈЕ КО ПИ РА ЊЕ, ДИ СТРИ БУ ЦИ ЈА ИЛИ ПРЕ У ЗИ МА ЊЕ СА ДР ЖА ЈА ОВОГ ИЗ ДА ЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧ НУ УПО ТРЕ БУ, БЕЗ ПИС МЕ НЕ СА ГЛА СНО СТИ „РО СИЈ СКЕ ГА ЗЕ ТЕ“. МО ЛИ МО ВАС ДА СЕ ЗА ДО ЗВО ЛУ ОБРА ТИ ТЕ НА ТЕ ЛЕ ФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR @RUSKAREC.RU. „RUS SIA BEYOND THE HE A DLI NES“ НЕСНО СИ ОД ГО ВОР НОСТ ЗА НЕ НА РУ ЧЕ НЕ ТЕК СТО ВЕ И ФО ТО ГРА ФИ ЈЕ.

машне, и уз то делимично ис-ламске земље на крају очиглед-но бити блокирани. Због тога званична подршка Брисела и Берлина стремљењу Сарајева да ступи у ЕУ представља само мамац „варалицу“, тј. један од механизама за очување макси-малног утицаја на Босну.

У таквом контексту примед-бе Русије изгледају двојако. Са једне стране, Москви не одгова- рају додатне базе НА ТО-а у Ев-ро пи, а немешање у унутра шње ствари уз стављање акцен та на национални суверенитет по зи-ција је коју РФ увек заступа.

Али, постоји и друга стра на ме даље. Наиме, садашњи нее-фикасни модел фактички пред-ставља гаранцију да Босна неће постати чланица НАТО-а, јер је гото во извесно да ће Срби ста вити вето на такву одлуку. Управо зато поједини руски по-литиколози сматрају да је такво устројство идеално за Украјину, јер би њен источни део имао мо гућност да блокира одређене спољно по ли ти чке кора ке про-западног Кијева.

Аутор је политички комен-татор листа „Взгљад“.

јер његова суштина лежи не то-лико у идеологији, колико у разликама у култури и историји, као и у менталном неслагању.

Да ли је постојала шанса за изградњу истински заједничке европске куће? Да је опстао СССР — не као комунистичка империја, него као заједница формирана на основу зајед-ничких интереса, Европа је за-иста могла да се ује ди ни на принципу равно прав ности. Интеграција би лежала на два ослонца, на Бриселу и Москви. А резултат кон вергенције била би квали тативно нова структу-ра, у којој испоруке енергена-та никада не би изазвале кризу, демократију не би пратила пот-пуна деинду стријализација (као у балтичким земљама), а ста-новници са истока тог огром-ног пространства не би чинили јефтину и илегалну радну снагу на тржи шту њеног западног дела.

Могуће да је то утопија. СССР је био прешао тачку без поврат-ка, а ње гови западни опоненти, предосетивши могућност без-условне победе, нису били за-интересовани за договоре. Ако је тако, онда је Европа коју смо изгубили могла да постоји само у мислима идеалиста. Где ће за-увек и остати, запамћена зајед-но са потресним кадровима из касне јесени 1989, када је хиља-де срећних становника Берли-на славило што зида више нема. И искрено веровало да га никад више неће ни бити.

Аутор је председник Савета за спољну и одбрамбену поли-тику.

суседне земље, она је просто тако створена.

Запад није могао да призна Русију као равноправног твор-ца нове Европе. А Русија није хтела да пристане на подређену улогу.

Због тога је, уместо изградње заједничке европске куће, која би временом заиста постала евроазијска, почело „огра ђи-вање“ (enclosure), тј. ширење оне грађевине коју су западни Ев ропљани, уз активно учешће САД, подигли за време Хлад-

Садашњи неефикасни модел фактички пред-ставља гаранцију да Босна неће постати чланица НАТО-а

RUSSIA BEYOND THE HEADLINES (RBTH), УКЉУЧУЈУЋИ И ЊЕГОВО ИЗДАЊЕ НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ „РУ СКА РЕЧ“, ФИНАНСИРА РУСКИ ДНЕВНИ ЛИСТ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. ОВАЈ НОВИНСКИ ДОДАТАК ЈЕ ПРИПРЕМЉЕН БЕЗ УЧЕШЋА ДОПИСНИКА И УРЕДНИКА ПАРТНЕРСКОГ ДНЕВНОГ ЛИСТА „ПОЛИТИКА“. RBTH СЕ ФИ НАН СИРА ИЗ ДЕЛА ПРОФИТА ОД РЕКЛАМЕ И СПОНЗОРА, КАО И ОД СРЕДСТАВА РУСКИХ ДРЖАВНИХ УСТАНОВА. МИ ЗАСТУПАМО НЕЗАВИСНУ УРЕДНИЧКУ ПОЗИЦИЈУ И ПРЕДСТАВЉАМО РАЗЛИЧИТЕ ТАЧКЕ ГЛЕДИШТА НА ДОГАЂАЈЕ У РУСИЈИ И СВЕТУ КРОЗ КВАЛИТЕТНЕ ТЕКСТОВЕ И СТРУЧНА МИШЉЕЊА. ОД ТРЕНУТКА НАШЕГ ОСНИВАЊА 2007. ТЕЖИМО ДА ЗАДОВОЉИМО НАЈВИШЕ УРЕДНИЧКЕ СТАНДАРДЕ И ОБЈАВЉУЈЕМО НАЈБОЉЕ ПРИМЕРЕ НОВИНАРСТВА ИЗ РУСИЈЕ И О РУСИЈИ. НА ТАЈ НАЧИН ЖЕЛИМО ДА НАДОМЕСТИМО ЗНАЧАЈНУ ПРАЗНИНУ КОЈА ПОСТОЈИ У ПРИКАЗИВАЊУ НАШЕ ЗЕМЉЕ У ИНОСТРАНИМ МЕДИЈИМА. RUSSIA BEYOND THE HEADLINES ОБЈАВЉУЈЕ 29 НОВИНСКИХ ДОДАТАКА У 23 ЗЕМЉЕ СА УКУПНОМ МЕСЕЧНОМ ЧИТАЛАЧКОМ ПУБЛИКОМ ОД 33 МИЛИОНА ЉУДИ, А ТАКОЂЕ ОДРЖАВА 20 САЈТОВА НА 16 ЈЕЗИКА. КОМПЛЕТАН СПИСАК ШТАМПАНИХ ИЗДАЊА НАЛАЗИ СЕ НА ДНУ СТРАНЕ 2.

ЕУ не познаје дру га-чији пут осим једно-страног ширења своје нормативне сфере на суседне земље

ИО

РШ

ИО

РШ

04 Економија УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

АЛЕКСЕЈ СЕРГЕЈЕВ

Показатељи економске са-радње Србије и Санкт Петер-бурга показују ста билан раст, док стручњаци указују и на велике перспективе у области туризма.

Санкт Петербург као центар руско--српске сарадње

Инвестиције У децембру се у Северној престоници одржава Други међународни конгрес „Санкт Петербург и словенски свет“

очу вање и богаћење заједничког наслеђа. Теме које су понуђене за ра з матрање показују широк спектар могућих заједничких интереса. Очекује се да струч-ња ци представе искуство својих градова у сфери развоја и подр-шке малим и средњим преду-зећима, искуство стварања ин-струмената за стимулисање еко номије (специјал не економ-ске зоне, техноло шки паркови, индустријске зо не, осни вање кла стера), достиг нућа у обла-сти туризма, нај ус пе шније кул-турне пројекте и примере раз-воја креативне индустрије.

Размена савремених инова-тивних пракси уз ослањање на језичку и културну бли скост уче сницима ће омогућити ква-литативно виши ниво сарадње. Стога није случајно што је одр-жа вање првог форума „Санкт Пе тербург и словенски свет“ уприличено прошле године по-водом обележавања 1150 годи-на од почетка просветитељске делатности браће Ћирила и Ме-тодија. Како је тада на це ре-монији отварања првог конгре-са истакао губернатор Санкт Петербурга Георгиј Полтавчен-ко, „за 300 милиона становни-ка наше планете словенски је-зици су матерњи. Ми имамо заједничко порекло и то треба да памтимо.“

Северна престоница и СрбијаУопште узев, показатељи еко-номске сарадње између Србије и Санкт Петербурга показују ста билан раст. Тако се 2013.

У Санкт Петербургу ће се од 7. до 10. децембра 2014. одржати Други међународни конгрес „Санкт Петербург и словенски свет“, значајна међународна манифестација, која има за циљ развој мултилатералног дија-лога међу словенским градови-ма Европе. На конгресу ће уче-ствовати челници градских управа, представници културе и предузетници из Србије, Македоније, Босне и Херце-говине, Бугарске, Пољ ске, Сло-вачке, Словеније и Чешке.

Учесници конгреса ће имати прилику да у оквиру двеју се-кција — културне и пословне — размотре актуелна питања културне политике и економ-ског раз воја својих градова, да одрже презентације, пронађу перспективне области сарадње и успоставе корисне контакте.

Према замисли организато-ра, овакав формат треба да пру-жи подр шку не само развоју би латералне сарадње између Санкт Петербурга и градова учесника, него има и шири за-датак — да буде платформа за квалитетан дијалог међу свим учесницима конгреса и да на тај начин поспеши удруживање и ширење словенских култура, прибли жа вање и разумевање међу словенским народима,

обим спољне трговине Санкт Петербурга са Србијом повећао за 17% у поређењу са претход-ном годином, и износио је 85,6 милиона долара, од чега се 11,3 милиона долара односи на из-воз у Србију, а на увоз 74,2 ми-лиона (увоз се у поређењу са претходном годином повећао за 23%). Увозили су се воће (35%), електричне машине и опрема (10%), алуминијум и производи од алуминијума (8%), производи од поврћа и воћа (6%), бродови, чамци и пловни објек ти (4%) и друга роба. Инве-сти ције у привреду града по-четком 2013. износиле су 40,4 ми лиона долара.

Сматра се да је перспектив-ни правац развоја сарадње об-ласт туризма, између осталог и верског туризма. Долазак већег броја туриста у Санкт Пе-тербург очекује се и у вези са одржавањем утакмица Свет-ског првенства у хокеју (2016)и Светског првенства у фудба-лу (2018). Како би град могао да прими све посетиоце, већ да-нас се ради на припреми по-требне инфраструктуре. Санкт Петербург се показао и као до-бро место за одржавање вели-ких конгресних догађаја: Пе-тербуршког међународног еко номског форума (ПМЕФ), Санктпетербуршког међуна-родног иновационог форума, Санктпетербуршког међународ-ног културног форума итд. Зва-ничне делегације из Србије уче-ствовале су на ПМЕФ-у 2008. и 2009. Данас Северна престо-ница у оквиру конгреса „Санкт

Георгиј Полтавченко, губернатор Санкт Петербурга

пут претекао Москву на ранг--листи глобалних финансијских центара „Global Financial Cen-tres Index“, коју израђује фи-нансијска компанија за консал-тинг „Z/Yen Group“. Према овом истраживању, објављеном крајем септембра 2014, Санкт

АЛЕКСЕЈ ЛОСАН

Уколико Москва и Пекинг оства ре своју намеру, то ће им омо гу ћити да смање ути-цај долара у светској енерге-ти ци, што у перспективи мо-же довести до раста инфла- торног притиска на САД.

Рубље и јуани уместо америчког долараФинансије Русија и Кина планирају да у обрачунавању међусобних трансакција пређу на националне валуте

ВТБ банке (друге велике руске државне банке) од почетка го-дине порастао је за 73%.

Обострана корист„Идеја о преласку на обрачу-навање трансакција у нацио-налним валутама у трговини изме ђу Русије и Кине уносна је за обе стране и позитивна са гледишта сарадње у оквиру БРИКС-а. У условима високе турбулентности на светском финансиј ском тржишту то може постати додатни елемент диверзифи кације“, каже Дми-триј Беденков, руководилац одељења за аналитику инвести-ционе компаније „Русс-Инвест“. По његовим речима, за Русију је такав прелазак важан с об-зиром на финансијске санк ције које су јој увеле ЕУ и САД.

„Постепени делимични пре-лазак на обрачунавање у на-ционалним валутама је сасвим реалан план, с тим што се он већ неколико година реа лизује, будући да у светској фи нан сиј-ској елити постоје оз биљне сна-ге које су за то заин тересоване“, слаже се Александар Дорофејев, генерални директор компаније за консалтинг „Аркаим“. До-душе, по његовим речима, у САД постоје снаге које нису ништа мање озбиљне, а заин-тересоване су за очување до-лара као главне јединице у обрачунавању трансакција. „Од

валуте, на пример у хонгконш-ке доларе и јуане“, изјавио је у септембру 2014. у интервјуу за „Руску реч“ Владимир Пота-њин, генерални директор и су-власник највећег светског про-изво ђача никла, компаније „Но риљски никл“.

По мишљењу аналитичара ин вестиционог холдинга ФИ-НАМ Антона Сорока, напу-штање долара је једна од нај-агресивнијих мера које у ду-го рочној перспективи могу битно да утичу на развој чита-ве светске економије. „Земље које стичу економску моћ по-челе су током последњих де-ценија постепено да се крећу у правцу смањења зависности од америчке валуте“, додаје он. То се по мишљењу Сорока дели-мично може рећи за уједињену Европу са еврозоном, а такође за Кину, која активно спрово-ди структурне реформе са ци-љем да јуан постане слободна конвертибилна валута. „Такав тренд је у овом тренутку тек у фази настанка. Огромна већина трговинских операција у свету врши се у америчким долари-ма, али у дугорочној перспек-тиви поменути тренд може ре-зултирати потискивањем до -ларске масе назад на територију САД, што може изазвати раст инфлаторног притиска [на аме-ричку економију]“, истиче Ан-тон Сороко.

Русија и Кина планирају да у обрачунавању међусобних трансакција пређу на рубље и јуане. То је на самиту Азијско-тихоокеанске економске сарад-ње (АТЕС) изјавио председник Русије Владимир Путин. По ње-говим речима, ако Русија и Ки на у обрачунавању трансак-ција пређу на рубље и јуане, до ћи ће до објективног опадања утицаја долара у светској енер-гетици. „Обрачунавање тран-сакција у рубљама и јуанима има добре перспективе, у дуго-рочном смислу, наравно. Ако ми учинимо тако велики корак, то ће значити да ће утицај до-лара у светској енергетици по-чети објективно да опада“, изја-вио је руски председник. После његове изјаве „Збербанка“, највећа руска банка, 18. новем-бра почела је да издаје акреди-тиве у кинеским јуанима, из-вршивши прве трансакције са једном од највећих руских ком-панија. Поред тога, обим тран-сакција у јуанима између ру-ских и кинеских клијената пре ко далекоисточне филијале

тога како ће се одвијати та кон-фронтација зависи брзина пре-ласка на националне валуте, али је очигледно да САД имају све мање могућности да на све

стране лобирају обрачунавање у доларима“, додаје Дорофејев. По његовом мишљењу, тај про-цес се објективно већ одвија, али осим руског председника још увек се нико од светских лидера није одважио да то по-себно акцентује.

Главна ограничењаПар рубља-јуан се од децембра 2010. користи у трговинским трансакцијама на Московској и Шангајској берзи. Међутим,

Кина засада ограничава валут-не операције у јуанима са ру-ским клијентима. Како је у сеп-тембру изјавио заменик руског министра финансија Алексеј Мојсејев, ако се укину та огра-ничења Русија и Кина ће по-ловину трговинског промета моћи да обрачунавају у јуанима и рубљама. Велике руске ком-паније већ активно раде са ки-неском валутом. „У овом тре-нутку смо део слободних средстава пребацили у азијске

„Но риљски никл“ је део слободних средстава пребацио у хонгконшке доларе и јуане

Од светских лидера само Владимир Путин отворено наглашава жељу да се тргује у на-ционалним валутама

Споразумевање — основа сарадње

Центар образовања и иновација

Катедра за словенску филоло-ги ју је једна од најстаријих на Санкт петербуршком државном универзитету. Следеће годинеће прославити 180 година по-сто јања. Данас се на њој можесту дирати српски, бугарски, пољ ски, словачки, украјински, хр ватски и чешки. Катедра има

У Санкт Петербургу се налази преко 320 научних организација и преко 90 руских високошкол-ских установа. Северна пре-стоница поседује и специјалну инфраструктуру намењену раз-воју иновација, на пример, по-словне инкубаторе „Ингрија“ и „Кристал“. Санкт Петербург је један од лидера у Русији по реализацији кластерског присту-па у индустрији. У граду успешно функционишу кластери аутомо-билске, фармацеутске и радио-електронске индустрије, кластер бродоградње, као и сектор IT технологија.

основне и постдипломске сту ди-је. Осим тога, српски, бугарски и други словенски језици предају се у Санкт Петербургу и у неким средњим школама, на пример у Школи бр. 479 („Школа словен-ских култура“) и у Школи бр. 595 („Школа словенске духовности и културе“).

Петербург и сло венски свет“ успоставља сарад њу на нивоу градова са Новим Садом, Новим Пазаром и Врањем.

Интересовање инвеститораКао други по величини град у Русији, Санкт Петербург је први

Петербург је напредовао за шест позиција на ранг-листи глобалних финансијских цен-тара и достигао 72. место, док је Москва, напротив, пала на 80. позицију. Рејтинг се засни-ва на пет параметара: услови за бизнис, финансије, инфра-структура, људски ресурси и репутација. Санкт Петербург је постао лидер међу регионима, што се одразило на обим стра-них инвестиција.

Петербуршке власти нуде зна чајне олакшице инвестито-рима који су заинтересовани да улажу у регион. Између оста-лог, градска управа је обећала да ће за предузећа увести по-во љан порез на земљиште, као и пореске олакшице за IT ком-паније и компаније у сфери ту-ризма. „Ми стварамо све неоп-ходне услове како би у наш град, који има низ геополитич-ких предности, дошле водеће домаће и стране компаније. Пе-тербург је отворен за сарадњу. У нашем портфолију данас има много пројеката чија би реали-зација била једнако повољна и за град и за наше партнере ин-веститоре“, изјавио је за „Руску реч“ губернатор Полтавченко.

ПРЕ

С-Ф

ОТО

REU

TER

S

05ВојскаУРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

Реанимација несврстаности

организације и техничко-так-тичким показа тељима ови ма-неври одговарају обиму војних вежби НАТО-а које се редовно изводе у Источној Европи.

С друге стране, маневри НА-ТО-а, укљу чу јући и недавно из-

ведену војну вежбу на Балти-ку, оријентисани су на увеж -бавање и реализаци ју сценарија одбране од условног противни-ка који напада спо ља. Није тај-на да се за улогу таквог против-ника по правилу бира Русија, утолико пре у са дашњим усло-вима заоштра ва ња геополитич-ке конфронтаци је око Украјине.

Стога је сценарио војне вежбе „Срем 2014“ ближи стварности.

ње између Истока и Запада. Међутим, СФРЈ је по свом ути-цају у свету дале ко превазила-зила садашње мо гућ ности Ср-бије. Зато политика српског ру ководства усмерена на истов-ремени развој сарадње и са НА-ТО-ом и са Русијом у контек-сту заоштравања украјинске кризе помало личи на блеф, на хазардерско подизање улога ра ди стицања материјално-тех-ничке и морално-политичке ко-ристи од обеју страна у глобал-ној геополитичкој конфрон -тацији.

Нема сумње да су на потезе српског руководства утицали добри резултати недавне посе-те председника Русије Влади-мира Путина Београду, мада би решавање војнотехничких пи-та ња пре требало приписати ра-нијој посети руског министра одбране Сергеја Шојгуа.

Што се пак тиче потенцијалног резултата садашње политике Србије у војној сфери, теорет-ски се може догодити да он буде позитиван. Па ипак, тај резул-тат неће много зависити од саме Србије. Судећи по доступним информацијама, Русији одго-вара садашњи формат прогре-си вног развоја војне сарадње са Срби јом. Чак и сам сцена-рио вежбе „Срем 2014“ из гле-да адекватно са гледишта војне концепције Русије.

Србији у овом случају опас-ност може претити са Запада. Питање је, наиме, колико дуго и у којој мери ће НАТО дозво-лити Ср бима да буду самостал-ни. На самиту Г-20 у Аустралији, завршеном управо за време „пре да ха“ између маневара, ни је забележен некакав нови приступ Запада изградњи од-носа са Ру сијом. У тим услови-ма српска игра подизања улога у војној сфери изгледа као још већи хазард, и још је већа веро-ватноћа да ће се она завршити ултиматумом Запада. Одговор на тај ултиматум ће подразу-мевати да се Београд мора ко-начно опре де лити на чијој стра-ни је Срби ја у садашњој гео-по ли тич кој кон фрон тацији.

су руске и српске из ви ђачке и специјалне јединице. Руски извиђачи су десантирани на задато подручје специјалним падобранским системима нове генерације „Арбалет-2“, а затим су дејствовали на борбеним ква-дроциклима — новим средстви-ма за превоз мобилних једи-ница.

Њихова дејства су покрива-ли војници специјалних једи-ница копнене војске оружаних снага Србије. Захваљујући њи-ма, а такође дејствима посада беспилотних летелица обеју стра на и пилота руског борбе-ног моторног змаја, успешно су откривени кључни ватрени по-ложаји и објекти условног про-тивника. Затим су снаге изви-ђачке јединице ваздушно-де -сантних трупа Русије на бор-беним квадроциклима и мотор-ном змају заједно са посадама беспилотних летелица изврши-ле додатно извиђање терена на коме су вршена заједничка деј-ства. Откривене групе услов-ног противника у повлачењу ликвидиране су од стране ре-зервних јединица.

Ток операције и борбену го-товост руских и српских једи-ни ца лично су проверили гене-рал-пуковник Владимир Ша-ма нов, командант Десантних падобранских трупа Русије, и генерал Љубиша Диковић, на-челник Генералштаба Војске Ср бије. Заједничка дејства то-ком маневара увежбавале су и јединице радиолошко-хемиј-ско-биолошке заштите и меди-цинске службе Русије и Србије.

Политичка компонентаТако изгледа војно-технички пре сек српско-руске војне ве-жбе. Међутим, далеко је важни-ја њена политичка компонен-та. Пре свега, треба истаћи да је ово највећа заједничка војна ве жба Русије и Србије у новијој историји двеју земаља, како по нивоу постављених задатака, тако и по обиму ангажованих ресурса. По карактеристикама

Он полази од тога да у данашње време главна опасност за мир и безбедност не потиче у толикој мери од кон кретних држава, ко лико од паравојних групација које могу да дејствују у било ком делу све та, па и на стра-тешки важном подручју Бал-кана и у другим ре гионима гло-балне „линије нестабилности“. У том смислу су одреди „Ис-ламске државе Ира ка и Леван-та“ најочигледнији, али ника-ко не и једини пример.

И НАТО и ОДКБА сада обратимо пажњу на чи-њеницу да су се на српском те-рену фактички пресекли ма-неври са учешћем Русије и САД. Та чињеница делује посебно ин-дикативно, јер сведочи о поку-ша јима садашњег руководства Србије да принципе своје по-литике, у највећој могућој мери усмерене на достизање подјед-наке трговинско-економске удаљености и од Европске уније

„Срем 2014“: највеће заједничке вежбе оружаних снага Русије (у предњем плану) и Србије у новијој историји

НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1

и од Русије, пренесе и на војно-политички терен у оквиру кон-фронтације између НАТО-а и Русије.

Саставни део поменуте кон-цепције представља маневри-сање између двају водећих вој-но политичких блокова на евро азијском простору, тј. изме-ђу НАТО-а (на челу са САД) и ОДКБ (на челу са Русијом). Србија од априла 2013. има ста-тус посматрача у Парламен-тарној скупштини Организације Уговора о колективној безбед-ности (ОДКБ). То јој ипак није сметало да први пут у својој но-вијој историји пошаље репре-зентативну делегацију Мини-старства одбране на челу са министром Братиславом Гаши-ћем у Велс на септембарски са-мит НАТО-а, на коме је главна тема била „руска претња“.

Као правна основа за слич-не покушаје грађења односа са НАТО-ом напоредо са јача њем војнотехничке сарадње са Ру-

си јом служи искуство учешћа Србије у заједничким акцијама са НАТО-ом у оквиру програ-ма „Партнерство за мир“, чији циљеви формално нису у су-протности са интересима Русије. Међутим, у данашњим услови-

ма, када се кривицом Запада обу ставља војнотехничка са-рад ња између Брисела и Мо-скве, доста су рискантни по ку-шаји српских власти да од сво је земље направе мост за одр жавање оваквих веза.

Наиме, у потезима Београда приме ћују се и реминисценције југословенске стратегије Покре-та несврстаних као полигона за успостављање глобалне сарад-

Успешност садашње двоструке војне политике Бео гра дане зависи много од саме Србије

Пентагон у Румунији, на само 500 km од Русије, гради базу ПРО са системом „Иџис“ („Aegis“)

Доста су рискантни покушаји Србије да одсебе направи мост заодржавање веза из-ме ђу Истока и Запада

ВИКТОР ЛИТОВКИН

Русија на Криму размешта оперативно-тактичке си сте-ме „Искандер“ и страте шке бомбардере Ту-22М3, ко ји могу да носе ра кете са ну - клеарним бо је вим главама.

Камуфлажни кишобран над Кримом

Стратешка безбедност Како ће Москва одговорити на све чешће уласке бродова америчке Шесте флоте у Црно море?

августа донеле одлуку да се на Криму разместе оперативно--так тички системи „Искан-дер-М“ и бомбардери Ту-22М3, који могу да изврше удар ви-сокопрецизним крстарећим ра-кетама Р-500, снабдевеним из-међу осталог и нуклеарним бо јевим главама. По речима Џејмса Инхофеа, члана Коми-тета за питања оружаних снага у Сенату САД, то не само да је директно кршење Споразума о елиминацији ракета средњег и малог домета, који су САД и СССР потписали 1987. (тим до-кументом су се стране обаве-зале да ће уништити постојеће балистичке и крстареће ракете копненог базирања чији је до-мет 500–5500 km, и да неће кон-струисати и производити нове такве ракете), него представља и непосредну опасност за чи-таву Европу.

Пентагон размешта велике вој не контингенте близу руске

ца „Москва“, стар преко 40 го-дина, онда је јасно да је појачање Црноморске фло те које пред-стоји у наредне две-три године неопходно.

Познато је да САД држе сло-боднопадајуће нуклеарне бомбе В-61 у Белгији, Холандији, Тур-ској и Немачкој. Руска арми ја не размешта своје тактичко ну-клеарно оружје на ту ђим тери-торијама. Сав арсенал тактич-ког нуклеарног оружја Ру сије налази се у централним скла-диштима на њеној терито рији.

Москва сматра да црномор-ски регион треба да буде сло-бодан од нуклеарног оружја и у више наврата је предлагала САД и другим земљама НАТО-а да потпишу одговарајући спо-разум, али засада није добила позитиван одговор.

Председник Комитета за ору-жане снаге у Конгресу САД Ха-уард Макаун, председник пот-комитета за стратешке трупе Мајк Роџерс и председник пот-комитета за тактичке ваздуш-не и копнене снаге у Доњем до -му Конгреса Мајкл Тарнер об-ратили су се Бараку Обами са позивом да обу стави сваку са-радњу са Русијом. Како се на-води, повод је „разме штање так тичких носача нуклеарног оружја на Криму“.

Да ли „Искандери“ угрожавају Европу?По речима поменутих конгрес-мена, руске власти су почетком

територије, у Бугарској и Руму-нији. У румунском насељу Де-веселу гради се база противра-кетне одбране (ПРО) са си сте-мом „Иџис“ („Aegis“) и против-ракетним системима MS-3. Насеље Девеселу удаљено је око 500 km од Севастопоља. Уз све то, у Црно море редовно свра-ћају бродови америчке Шесте флоте наоружани истим тим системом ПРО „Иџис“ и кр ста-рећим ракетама „Томахавк“. Заједно са њима Црним морем плове и француски, ита ли јан-ски и турски ратни бродови.

Наоружавање КримаТо што се на Криму, на аеро-дрому „Гардијски“, размештају стратешки бомбардери Ту-22М3 који могу да носе крста-реће ракете са нуклеарнимбо јевим главама, комплекси „Ис кандер-М“, природан је од-говор на јачање присуства Аме-рике и НАТО-а близу руских граница. И то уопште није све оно чиме Москва већ наоружа-ва и чиме је спремна да наору-жа Кримско полуострво. Поред бродова и једи ница Црномор-ске флоте на полуострву се размештају и убу дуће ће тамо бити базиране ес кадриле ју -риш них авиона Су-24, јединице обалске одбране наоружане си-стемима „Бал“ и „Бастион“ са крстарећим противбродским ракетама „Уран“ и „Оникс“, самоходни артиље ријски систе-

ми „Мста-С“, самоходни про-тив тен ковски ракетни системи „Хри зан тема-С“, зенитно-ра-кетни системи „Пан цир -С1“, системи за радио-елек тронску борбу „Красуха“ и још много тога. Познато је да је Црномор-ска флота прилично застаре-

ла, пре свега због неконструк-тивних потеза Кијева, који је упркос свеобухватном спора-зуму изме ђу Русије и Украјине из 1997. спречавао не само об-нављање бродског састава ру-

ске војне групације, него и заме-ну старе борбене технике. Није чак до зво љавао да се врши мо-дер ни зација хидрографске опреме и светионика на обала-ма полуострва, што је доводи-ло у пи тање безбедност пловид-бе. Сада је дошло време да се надокнади све што је пропуш-тено.

Без нуклеарног оружјаУ Санкт Петербургу и Кали-њин граду се за Севастопољ гра-де нови разарачи и дизел под-морнице. Они ће почети да при стижу у флоту већ крајем ове године. Ако се има у виду да је најмлађи брод Црномор-ске флоте ракетни ховеркрафт „Самум“, и да је он произведен пре 25 година, и да је главни брод флоте, ракетна крстари-

Суперсонични страте шки бомбардер Ту-22М3 постиже брзину и до 2300 km/h

Руско-српски односи:ruskarec.ru/15649

Више о руској војсци:ruskarec.ru/18357

AP

© Р

ИА

„НО

ВОСТ

И“

06 Историја УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

Иако је температура пала на -30, совјетско руководство је плани- рало да кампању окон ча за пар недеља

РИНА БИКОВА

Совјетско-фински рат, који јебио и својеврсни финале Ру-ског грађанског рата и крва -ва увертира за Велики отаџ-бински рат, обележили су снег, хладноћа и — заборав.

Заборављенират на Северу

Совјетско-фински рат 30. новембра навршава се 75 година од почетка „Зимског рата“

тово до саме престонице Импе-рије, Санкт Петербурга.

Број становника Кнежевине је у том периоду порастао са 860 хиљада (колико их је било 1810) на готово три милиона (1910). У то време је фински на-род већ скупио довољно ресур-са да би могао гајити идеју о сопственом идентитету и неза-висности. Згодна прилика се указала после Револуције 1917. и парламент Финске је прогла-сио независност од РСФСР. Не-зависност Финске је исте годи-не признала и совјетска власт.

Бреме самосталностиМеђутим, већ у јануару 1918. и у самој Финској је почела ре-волуција, која је затим прерас-ла у грађански рат. За разлику од Совјетског Савеза, где су по-бедили „црвени“, у финској ва-ријанти те конфронтације по-бедили су „бели“, и то уз помоћ 15 хиљада немачких војника. После тога су у земљи почеле масовне репресије. Оне су се на-рочито дотакле руског станов-ништва Финске. Финци су у по-јединим областима убијали све житеље руске националности: официре, раднике, жене, стар-це и децу.

У историјским документима из овог периода сачувана су све-дочанства о томе како су по чи-тавој земљи брзо почеле да се ши ре идеје финског ултрана-ционализма и русофобије. Ис-поставило се да им независност није довољна. Финска елита је, наиме, хтела да реализује идеју о „Великој Финској“, и то зау-

Немачком, на чију помоћ је Ма-нер хејм и рачунао када је кра-јем 1930-их постао најути цај-нији човек у Фин ској. Он је још 1935. посетио Берлин, где је пре-говарао са Герингом и Рибен-тропом, и договорио се са њима да у случају рата Финска стави своју територију на располагање немачким трупама. Немачка страна је заузврат обећала Фин ској Совјетску Карелију.

Совјетско руководство је зна-ло за територијалне претензије Финске и хтело је да реши то питање мирним путем. Москва је током 1938. и 1939. предла-гала размену територија, спо-разум о узајамној помоћи и ку-повину или изнајмљивање те -риторије. Хелсинки је све пред-логе одбио. Прегово ри су до-спели у ћор сокак и 26. новем-бра се догодио тзв. Мај нил ски ин цидент, када су арти љериј-ском ватром са финске стра не убијена 4 совјетска вој ни ка. Као одговор СССР је 30. новембра наредио својим трупама да за-почну борбена деј ства. Истог да на је и председник Финске Ки ести Калио об јавио рат СССР-у.

Замрзнута офанзиваСовјетски Савез је званично фор мулисао циљ рата као оси-гурање безбедности Лењин -града, док су западне земље по-дозревале да је прави циљ за -у зимање територије Финске и њена совјетизација. Ти страхо-ви су били у складу са располо-жењем совјетске армије. Наиме, совјетски војници нису ишли у

Совјетско-фински рат 1939–1940, у Финској и на Западу по-знатији као Зимски рат, савре-меници су прогласили „забо -рављеним“. У контексту Дру-гог светског рата совјетско--фин ски конфликт заиста је у извесном смислу потиснут у дру ги план. Тема овог рата по-стала је популарна само међу онима којима добро дође свака прилика да искритикују „тота-литарни режим“ и да му се наругају због „неуспеха“. Пита-ње је, међутим, у којој мери је овај рат заиста био неуспех.

Под окриљем брижне империјеПоставља се питање када је и због чега Финска заиста поста-ла непријатељ СССР-а. У тра-жењу одговора потребно је вра-тити се на сам почетак стицања финске државности.

Швеђани су од 12. века поче-ли да освајају земље које су припадале финским племени-ма, која тада још нису била ор-ганизована као народност. Од тог доба су финским земљама владали шведски феудалци. Фин ци нису имали никакав об-лик аутономије, чак ни култур-не: фински је био третиран као језик „простих људи“.

Тако је било све до 1809, када је Финска ушла у састав Руске Империје по мировном спора-зуму у Фредриксхаму, којим је завршен Руско-шведски рат. За нешто више од сто година Ру ска Империја је некадашњу шведску провинцију претвори-ла у аутономну државу са соп-ственим органима власти, соп-ственом валутом, царином, па чак и армијом. Све руководеће положаје у Великој кнежеви-ни Финској, изузев функције генерал-губернатора, заузима-ли су Финци. Сви прикупљени порези остајали су у Кнежеви-ни, а фински је проглашен за зва нични језик, напоредо са шведским.

Поред тога, Кнежевини је 1811. дата руска Виборшка гу-бернија, формирана од тери то-рија које су припале Русији по мировним споразумима са Шведском из 1721. и 1743. Тада је граница Финске дошла го-

зи мањем дела совјетске тери-торије. (Према тзв. Валенијусо-вом плану из марта 1918. Финци су намеравали да заузму Пе-чен гу, Колско полу острво и зем ље до линије Бело море – је зе ро Оње га – река Свир – је-зе ро Ладога.)

Те 1918. фински генерал Карл Густав Емил Манерхејм јавно је обећао да ће припојити Фин-ској Источну Карелију. Он је био један од најбољих питома-ца Николајевског училишта за ко њичке официре и учесник

ру ско-јапанског рата. Чим је Финска стекла независност он је напустио руску армију и от-ишао у отаџбину. Убрзо је по-стао главни командант „белих“ у грађанском рату.

До 1939. Финска је пробала да освоји жељене територије два пута: 1918–20 и 1921–22. Иако је у оба рата поражена, Сов јетска Русија јој је уступи-ла област Печенге, Западну Ка-релију до реке Сестре, западни део полуострва Рибачиј и ве-лики део полуострва Средњи.

У потрази за компромисомПосле тога Финска више није испољавала жељу да самостал-но напада СССР. Млада држа-ва је имала најчвршће везе са

Рат који је обележила зима: марш бораца скијашког батаљона финске армије

Финску као освајачи, него као пријатељи финског народа и његови ослободиоци од јарма спахија и капиталиста.

Западне силе, у чију помоћ се Финска много уздала, углав-ном су јој помагале наоружањем и муницијом. Енглеско-фран-цуске снаге су правиле плано-ве за војну интервенцију про-тив Совјетског Савеза, али ти планови нису били реализова-ни због опасности да СССР у том случају уђе у Други свет-ски рат на страни Немачке. И поред тога је у борбама на стра-ни Финаца учествовало преко 11.000 добровољаца из Швед-ске, Норвешке, Данске, САД и других земаља.

Совјетско руководство је пла-нирало да војну кампању окон-ча за пар недеља, мада је у Ка-релији снег већ био до појаса, а температура пала до -30.

Главна препрека у офанзи-ви совјетских трупа била је тзв. „Манерхејмова лини ја“, ком-плекс одбрамбених об јеката из-међу Финског залива и Ладош-ког језера. После многих неу-спе ха, „Манер хејмова линија“ је проби јена почетком марта 1940. Одмах након тога Сов јет-ска ар мија је заузела Виборг.

Темпо офанзиве је био такав да су совјетски тенкови за не-колико дана могли ући у Хел-синки, после чега би постављање просовјетског руководства било само питање времена. Због тога је Финска понудила мировне преговоре не чекајући енгле-ско-француску интервенцију против СССР-а. Тако је 12. мар-

та 1940. склопљен мир, по коме се Финска обавезала да неће учествовати у коалицијама про-тив СССР-а. (Она је врло брзо прекршила ту обавезу, ка да је ушла у Други светски рат на страни Немачке.)

Победа или пораз?У складу са мировним споразу-мом, Финска је предала 10% сво је територије СССР-у (в. карту), а граница је одмакнута 150 km од Ле њин града (пре рата је растојање било само 18 km). По мишљењу појединих ис то-ричара, управо та чиње ни ца је у великој мери помогла да хит-леровци не заузму град. То значи да је званични циљ СССР-а у том рату, тј. оси гу ра-ње безбедности Лењин гра да, по стиг нут.

Међутим, цена овог достигну-ћа била је веома висока. За 105 дана рата на страни Финске је по садашњим прорачунима по-гинуло 26.000 људи, а рањено је око 40.000. Губици совјетске армије су били далеко већи. У Црвеној армији је погинуло и не стало без трага 79.427 људи, а 188.476 људи је рањено или промрзло.

Други негативан резултат за СССР био је тај што је у руко-водствима многих земаља ство-рена слика о слабости Цр ве не армије. Са друге стране, слабе тачке совјетских трупа ни су ви-дели само њихови по тен цијални противници, него и командан-ти. Ближила се немачка инва-зија (22. јун 1941) и та искуства су била важ нија него икада.

Са нацистима у „Наставку рата“

нарочито активно учешће фин -ских трупа у Опсади Лењин гра-да. У финској историографији се учешће Финске у Другом свет-ском рату на страни Немачкеназива „Наставак рата“ („Jatko-sota“) и оправдава се довође -њем у везу са Зимским ратом. Поједини западни исто ричари су чак склони да Совјет ско-фински рат 1939–40. прика зују као деоДругог светског рата, али у сов-јетској и руској ис то риографији он се третира као засебан ло-кални конфликт који је у неком сми слу био наставак нерегули са ног територијалног спо ра из до-ба формирања Сов јет ске Русије.На слици: Карл Густав Манер-хејм и Адолф Хитлер, 1942.

Борци Црвене армије у артиљеријском нападу на утврђене финске положаје на „линији Манерхејма“

Територијални уступци Финске

Совјетско-фински рат 1939–40. фактички је био наставак двају совјетско-финских ратова, а онису опет били наставак Руског гра ђанског рата, који се водио1918–22. Резултат рата био је један од фактора који су утица-ли да Финска у Другом светскомрату учествује на страни силаОсовине. Тиме се објашњава и

AP

© Р

ИА

„НО

ВО

СТИ

“ (2)

НАТ

АЛИ

ЈА М

ИХА

ЈЛЕН

КО

07КултураУРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

Петрова жеља за зна-њем и визија како да промени Русију биле су повезане на дубок и креативан начин

Вољене наказе Петра Великог

ћао је 10 рубаља — што је у оно вре ме била сума за коју су могле да се купе бар три краве. Како би што више људи долазило да види његов „веома чудесни“ при зор („зе ло дивно!“ — како је волео да каже), сва ко ко би по гле дао експонате послу жен је „кафом, чашицом вот ке или ма ђар ским вином“.

Зашто наказе?Тако је настала колекција коју сада видимо. У сали Кунстка-мере као да нас посматрају от-во рене дечје главе са откриве-ним мозгом, фетус који у шаци држи сопствено срце, одрезане дечје ноге украшене чипкама и скорпионима, скелет петоме-сечног ембриона украшеног црвеном тракицом направље-ном од његових сопствених крв-них судова, дечји скелет са две главе, ембрион деформисан ен-цефалитисом, новорођено дете са џиновском главом (последи-цом хидроцефалије), много но-во рођенчади са две главе, три руке, рибљим реповома и без-бројним другим деформацијама лица и тела, све сложено по ло-гичном распореду... Лица иза ста кла често имају благ израз, нека изгледају као да су жива или да мирно спавају, док им је боја коже беличасто-румена. А на некима се могу видети фи ни трагови бола, замрзнути у времену, као на фотографији.

Док све то посматра, посети-оца обузима необична меша-вина дубоког естетског дожи-

самог императора, служила „на корист држави“. Деформитете је скупљао и излагао да би „љу-ди долазили и учили се“, јер „не уки верују да се такве нака-зе рађају од дејства ђаволског путем магије и клетви, чега не може бити, него [настају] због повреде унутрене“. Тако је нау-ка у Русији, за разлику од дру-гих развијених земаља, од самог почетка била замишљена као народна.

Чудеса природе и чудеса људскаКао што смо рекли, здање Кун-сткамере, првобитно саграђено да се у њу смести Петров „дивни призор“, постало је срце руске науке. Средишња кула Кунст-камере и данас осликава визије Петра Великог: на њеном врху је постављена кугла која симбо-лизује Сунчев систем, испод ко је стоји колекција беконов-ских „чудеса природе“. На тај начин здање Кунсткамере пред-ставља отелотворење везе ма-крокосмоса и микрокосмоса, баш као што су ренесансни твор ци „кабинета реткости“ и руски император желели.

И заиста, посетилац који се попне на више спратове Кунст-камере затећи ће тамо праву ризницу „чудеса људских“: ка-бинете првих руских научни-ка, књиге које су припадале лично Ломоносову, опсер ва-торију, велики Хоторпски гло-бус, салу у којој је заседала рана академија наука — једном реч-ју, место где је створена Русија као научна велесила.

фетусе како би заувек задржа-ли свој природни облик и боју. Очекивано, ова колекција често иза зива чуђење необавештених посетилаца, мада су, по речи-ма кустоса, „падања у несвест рет ка“. По туристичким сајто-вима се често могу пронаћи ми-шље ња да је музеј чудан, па чак и „досадан“: неки посетиоци не ра зу меју зашто би ишли у Санкт Пе тербург „да би гледа-ли деформисане фетусе“.

Мисаони епицентарМеђутим, посетилац се запра-во налази у филозофском епи-центру једне од најважнијих раскрсница руске интелекту-алне, а тиме и опште историје. Наиме, необична колекција и дословно и симболички стоји у корену руске науке и новог идентитета руске нације који је обликован огромном мисаоном енергијом Петра Великог.

Млади Петар Велики (1672–1725) упознао је „анатомске те-атре“ у Западној Европи током своје прве посете Холандији 1697–98. Тада је у Амстердаму ишао на предавања код најслав-нијег међу анатомима, Фреде-рика Ројсха. Када се вратио у до мовину, отворио је 1706. први „анатомски театар“ у Москви, која је тада још увек била пре-стоница. Руски император је по-некад и сам са ентузијазмом се-цирао људска тела за потребе ове експозиције.

Међутим, то није задовољило Петрову страст за знањем о чо-веку и његовом месту у приро-ди. Само годину дана након што је прогласио новоосновани Санкт Петербург престоницом Ру сије, наредио је да се на Неви изгради зграда у коју ће се сме-стити необичне и суштински важне колекције које је плани-рао да донесе. Као и у свим дру-гим питањима, Петрова жеља за знањем и визија како да про-мени Русију биле су повезани на дубок и креативан начин.

И тако, током своје друге по-сете Холандији 1717. цар је от-купио целу Рој схову колекцију за 30.000 гулдена, што је у оно време била сума довољна да се направи велики ратни брод са свом опремом. Драгоцена ко-лекција, којој је Ројсх посветио цео живот, са стојала се од сто-тина беспрекор но очуваних де-лова људских те ла и здравих и наказних ембриона, уметни-чки аранжираних у раствору са тајном формулом.

Пошто здање Кунсткамере још није било готово, колекција је једно време била смештена у палати бољара Александра Ки кина. Император није дожи-вео пресељење у нову зграду: тек 1728, три године после ње-го ве смрти, колекција је прене-та на своје садашње место.

Да би збирка била што бога-тија, Петар Велики је паралел-но са амстердамском купови-ном донео указ „О доношењу ро ђених наказа, као и прона-ђених необичних ствари“, како би „људи долазили и учили се“. За сваку људску или животињ-ску наказу рођену у Русији пла-

вљаја разоткривених делића малих органа — безбројних пре фињених жилица, цевчица и ткива прелепих живих боја које мирно пливају у раствору (што су стари анатоми и желе-ли), уважавања ка чудесности људ ског тела, неверице, сажа-ље ња, повремене краткотрајне тихе одбојности, разних идеја о животу и смрти и мисли о уму чудног императора који је ова створења волео и исто вре мено тако много изменио Русију.

Али, зашто наказе? Још је филозоф Френсис Бекон (1561–1626), један од главних архи-теката научног метода који да-нас имамо, сматрао да је изу -чавање деформитета један од фундаменталних задатака нове науке. Он је као равноправне сло јеве стварности — а тиме и као равноправна поља истра-жи вања — сматрао природу у нетакнутом виду и историју људ ских интервенција на њој. Између тих слојева налазе се

и својеврсне интервенције при-роде на самој себи, тј. разне не-обичности („чудеса“), у које спадају и — наказе. Њих је Бе-кон сматрао једнако природ -ним као и нетакнуту природу с једне стране, и техничке ин-тервенције на њој са друге. Ме-ђутим, управо је изучавање на-каза, тих „отклона од уоби ча-јеног хода природе“, сматрао фундаменталним средством за достизање крајњег циља, а то је овладавање самом природом — „прелаз од чудеса природе ка чудесима технике“.

Петар Велики је свакако био врло добро упућен у учења ове врсте и стога „Прве природ ња-чке колекције Кунсткамере“ откривају фасцинантан увид у поглед на свет тадашњих фи-лозофа и првих научника.

Народна наукаИ заиста, око овог семена је по-расло велико потомство. Русија је врло брзо постала једна од

нај већих научних сила на свету. У Санкт Петербург су похрли-ли страни научници, професо-ри и студенти, привучени из-врсним условима рада. Сама Кунсткамера је постала седиш-те Петербуршке академије на-ука, основане 1724. (Academia Scientiarum Imperialis Petropo-litana, данашња Руска акаде-ми ја наука).

То што је Русија почетком 18. века имала академију наука сврставало ју је у неколико нај-напреднијих земаља света. Али, постојале су и неке разлике, које је све Петар Велики пројек-товао у својим великим визи-јама. Наиме, руску академију и њене научнике у потпуности је финансирала држава, што је у то време било без преседана.

Дубљи увид у идеје које је Петар Велики поставио у осно-ве специфично руске науке от-вара се из његовог схватања функције колекције наказа. Та збирка је пре свега, по речима

НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1

Експонати тератолошког дела колекције ни после 300 година нису изгубили природну боју. Тајни liquor balsamicus био је мешавина свињске крви, берлинског плавила и оксида живе

„Уметник смрти“

Фредерик Ројсх (хол. Frederik Ruysch, рус. Фредерик Рюйш, 1638–1731), холандски анатом,достигао je највеће дубине у чуд ној вештини уметничко-науч-ног приказивања делова људ-ских тела. Желећи да експонате „вековима или чак зау век“ сачу-ва од пропадања, разрадио јеметод убризгавања стврдња ва-јуће воскасте мате ри је и у нај-мање крвне судове. Тиме је успе вао да у потпуности са чува оригиналну боју и облик органа.Важно је нагласити да је Рој схо-ва намера била да људско те-ло и његове скривене елементе представи као лепе. Он је и на-ка зне делове тела сматрао „ве-ома посебним задовољством за око“. Експонате је декорисао цвећем, лишћем, шкољкама и ве зеним тканинама и смештао их у тегле испуњене течношћу (liquor balsamicus) чију је форму-лу само он знао, добијајући тако права мала ремек-дела.

Музеј антропологије и етнографије „Петар Велики“ РАН — Кунсткамера

Кабинети чудеса„Кабинети чудеса“ или „театри света“, „кунсткамере“ („уметничке собе“, нем. Kunstkammer) били су по духу и пореклу ренесансне колекције које су имале за циљ да представе велики свет (макрокосмос) у малом (као микрокосмос). Овакви кабинети су настали крајем 16. века у Европи и били су луксуз богатих раних научника и аристократа.

Прве збирке које је набавио Петар Велики:

Први музеј у Русији и најстарија зграда на свету која је грађена као музеј

Колекција А. Себе: „Славна збирка животиња четворо нож них, птица, риба, змија, шкољки и других несвакидашњих творевина из Источне и Западне Индије“

Петар Велики „Хоћу да људи гледају и уче!“Прва астрономска

oпсервато рија Академије наука

На врху зграде је кула са сферичним астролабом који симболизује Сунчев систем.

Уз Кунсткамеру је 1887. дограђено

Музејско крило.

97 m

15

m4

8,5

m

Колекција анатомских препарата Ф. Ројсха: „Прве природњачке колекције Кунсткамере“

Укази Петра Великог„О доношењу рођених наказа и пронађених необичних ствари“; експонати су се чували у Москви

Преношење збирки у Санкт Петербург, у Летњи дворац; музеј добија име „Кунсткамера“

Руска Кунсткамера — са својом специјализова-ном колекцијом — била је прва таква збирка која је као прокламовани циљ имала образовање народа.

Према легенди, Петар Ве -лики је за време шетње по Васиљевском острву наишао на два необична бора. Грана једног дрвета урасла је у стабло другог тако да никако није било могуће одредити ком др -вету припада. Та реткапојава је, наводно, побу-ди ла Петра Првог да ту сагради Кунсткамеру.

Изградња нове зграде Кунсткамера се премешта у нову зграду

Отварање Кунсткамереза посетиоце у палати бољара Кикина

1704–1718

1714–1719 1718–1734

1719

ЈАН

ВАН

НЕК

(163

4-17

14):

АНАТ

ОМ

СКЕ

ЛЕК

ЦИ

ЈЕ Д

ОК

ТОРА

ФРЕ

ДЕР

ИК

А РО

ЈСХА

(1

683)

. МУЗ

ЕЈ А

МСТ

ЕРД

АМА

КУЛ

ЬТУРА.РФК

УЛЬТУРА.РФ

© РИ

А „НО

ВОСТИ

“

SHUTTERSTOCK/LEGION-MEDIA

08 Путовања УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

ВЕРОНИКА ПРОХОРОВА

Гатчина је била омиљена ре-зиденција Павла I и Алек сан-дра III, место за састанке Малтешког витешког реда и град у коме је рођено руско војно ваздухопловство.

Лењинградска Oбласт Гатчина, архитектонски бисер царске Русије, један је од најзагонетнијих градова у околини Санкт Петербурга

јалима Павла I. Павиљон је ош-тећен у Другом светском рату, када је статуа орла порушена.

Један од најромантичнијих објеката у Дворском парку је Грбави мост подигнут преко ка-нала који повезује Сребрно и Бело језеро. Грбави мост има три основна дела — два масив-на ослонца у облику тераса на обалама и међу њима извијен лук. Централна грађевина овог архитектонског ансамбла је

Павлов дворац (или Гатчински дворац). Њега је првобитно про-јектовао архитекта Антонио Ри-налди за грофа Орлова. То је ве лелепни замак на узвишењу поред Сребрног језера. Тро-спратну главну зграду са обе стране красе две високе пето-угаоне куле. Две бочне галерије воде ка двема помоћним ква-дратним грађевинама са затво-реним уну трашњим дворишти-ма (у који ма су се налазиле ору жарница и кухињске про-

подигнута је после рата у стро-гом и једноставном стилу. Пре рата је на њеном месту био из-дужени павиљон од црвене цигле са лучним прозорима.

Још једна знаменитост у Гат-чини је мали Приоратски дво-рац са пејзаж ним парком, из-грађен крајем 18. века по указу Павла I. Подигнут је на моч-варном терену, на самој обали Црног језера. Дворац је изузе-тан због тога што је, осим ви-соке куле и по сто ља, направљен од чисте про сејане земље, на-топљене у раствору креча и чвр сто набијене у калупе. Ову специјалну технику је користио архитекта Николај Лавов.

Било је планирано да овај дворац траје 20-ак година, а он стоји већ три века. Име дугује Малтешком витешком реду, који се налазио под покрови-тељством Павла I. Дворац је по-дигнут као резиденција Прио-ра — једног од највиших до-сто јанственика Реда, францу-ског емигранта принца Кондеа. Конде ипак није дошао у Гат-чину, а чланови Малтешког ре да су замак користили за сво-ја окупљања.

Многе улице у Гатчини носе имена руских и совјетских пи-лота, што није необично, јер је Гатчина позната по првој руској ваздухопловној школи. Наиме, у близини Гатчине је 1909. из-двојен простор за испитивање аероплана, а ту је основан и пр ви војни аеродром. На јесен наредне године почело је шко-ловање пилота у Офи цирској ваздухопловној школи, која је касније, са почетком Првог свет ског рата, трансформиса-на у Гатчинску високу авија-ци ону школу. У њој се школо-вао и познати пилот Петар Не стеров, који је први у вазду-ху извео „мртву петљу“, као и прво обарање непријатељске летелице сопственим авионом („таран“), приликом којег је и изгубио живот. У Гатчини је 2002. отворен једини Музеј историје авио-мотора у Русији.

Историја Гатчине почиње по-четком 18. века, када је цар Пе-тар Велики указом наредио да се на овом месту подигне имање и поклонио га својој вољеној сестри — Наталији Алексејевној. После смрти принцезе имање је неколико пута мењало вла-сника, док га императорка Ка-тарина Велика није поклонила свом миљенику грофу Григорију Орлову. Тада на овом месту по-чиње интензивна градња. После смрти грофа Орлова Гатчина је постала резиденција Павла I, који је ту живео 18 година и Гатчини доделио статус града и посебан грб. Касније је град припадао Марији Фјодоровној, затим Николају I, Александру I, Александру II и Николају II.

Једнодневна шетња градомГатчина је позната по Дворском парку. Царски дворац у њему изгледа као усамљени замак који се уздиже над глатком површином језера. Павиљон орла је једна од најстаријих грађевина у парку, подигнута за време првог власника Гат-чине, Григорија Орлова. Сма-тра се да га је пројектовао ар-хитекта Винченцо Брена. Па -ви љон чини кружни храм — ротонда висине 9,5 m. Форми-ран је као отворена колонада коју чини десет тосканских сту-бова, постављених у полукру-гу. Над стубовима је полукупо-ла украшена квадратним де -ко ративним елементима са ро-зетама и стилизованим обли-ком шкољке. На стилобат, подножје колонаде, воде три степеника од тесаног природ-ног камена. Над колонадом се некада налазила статуа једно-главог орла од белог мермера који је држао штит са иници-

сто ри је). На ви шим спратови-ма налазила се колекција ита-лијанског сликарства грофа Ор лова. Ка сније је Гатчина пре-шла у власништво Павла I, који је ангажо вао Винченца Брену да дворац реконструише.

На северу Дворског парка ве-лику територију заузима парк Зверињак, намењен за лов. Део Зверињака се назива Чудо-по-љана. То је посебно заштићена територија парка на којој расту ретке биљке.

Главна улица у Гатчини је Проспект 25. октобра, који води од кружног трга на уласку у Гатчину до рејона новоградње.

Између Проспекта 25. окто-бра и Орлове шуме пружа се рејон планске изградње — Хох-лово поље. Пре Октобарске ре-волуције овде су живеле двор-ске даме и други дворани. После Другог светског рата ту се на-лазило обданиште за децу са здравственим проблемима. Било је ту и гробље немачких војника, а сасвим недалеко од обданишта налазили су се оста-ци концентрационог логора, у којем је за време рата страдао велики број совјетских војних заробљеника. Већ 1950-их ту је почела изградња стамбеног насеља за запослене у Лењин-

градском институту за нукле-арну физику. Такође је обнов-ље на Улица Хохлова, тако што су старе дрвене куће уклоњене и на њи ховом месту подигнуте зи дане грађевине.

Затим долазимо до Улице Со-борна, и пошто се крећемо пре-ма центру, пред нама се појав-љују небескоплаве куполе ве ли чанствене цркве св. Павла. Неколико година пре Другог светског рата црква је рекон-струисана и претворена у Дом културе са биоскопом. За време рата у цркви су обновљене службе. У њој су се од Немаца скривали рањени официри Цр-вене армије.

Иза цркве почиње тзв. гат-чински „Арбат“. Некада је ту била пијаца, а данас су продав-нице, кафе-барови и рестора-ни. У близини је и тржни цен-тар. На некадашњем пијачном тргу налази се „Текстилна фа-брика“. Ова зграда носи такав назив откако је Павел I ту сме-стио раднице које су од зеленог и црвеног сукна шиле унифор-ме пруског кроја за његове вој-нике.

У Црвеној (Красној) улици се налази стара камена двоспрат-на зграда у еклектичном стилу. Њену унутрашњост чине дуги

ходници и велики број идентич-них врата. Ту се налазио затвор. У Гатчини је, узгред, био вели-ки број затвора са самицама у којима се могло само чучати и које су се звале „чаше“. Старо-седеоци кажу да су их напра-вили Немци.

Десно од пијаце је грандиоз-на црква Покрова Пресвете Бо-городице од тамноцрвене цигле. Црква је освећена 1914, а убрзо након тога је почео Први свет-ски рат. Црква је тако остала не о малтерисана. За време сов-јетске власти у њој се налазио магацин, а службе су обновљене 1980-их.

Дом за ПриораУ Гатчини се налази и вредна пажње Варшавска железнич-ка станица. Железница је у ово место стигла 1853. Данашња станична зграда бледожуте боје

Од малтешких витезова Од малтешких витезова до аеропланадо аероплана

Како доћиВозом од Санкт Петер-бурга (са Балтичке станице) до станице

Гатчина-Балтичка или Гатчи-на-Варшавска (нешто више од сат времена вожње), или линијским таксијем бр. 18 или бр. 100 са станице „Мо-сковска“ (40 минута).

Времеплов кроз царску Русију: Приоратски дворац са пејзаж ним парком (горе), Павлов (Гат-чински) дворац (доле десно) и Павиљон орла у Дворском парку (доле десно)

Интензивна градња у граду почиње када гаје Катарина Велика по клонила свом ми -ље нику грофу Орлову

УВЕК ОНЛАЈН

Нуклеарна Русија: колекција текстова о опасној науци

Комплетна архива штампаних издања

ruskarec.ru/e-paper/archive

Читајте на својој омиљеној платформи!

РАЗМЕНИТЕ МИШЉЕЊЕ

НА

/ruskarec

/ruskarec ruskarec.ru/15881

ruskarec.ru/18311

Довиђења у2015. години!

RUSKAREC.RU

Упознајте храмове четири традиционалне религије Русије!

SHU

TTER

STO

CK/L

EGIO

N-M

EDIA

(3)