Дистрибуира се у сарадњиса дневним листом

Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси

сву одговорност за његов садржај

Шта Мајкл Кирби не знао ослобођењу Београда

Политичке поруке познатих Пушкинових бајки

СТРАНА 3 СТРАНА 7

Погледи КултураРуски вирусолози у ЗападнојАфрици у рату против еболе

СТРАНА 5

Медицина

Број 20, 24. септембар 2014.

Росијска газета уређује прилоге o Русији у 29 водећих светских листова, укључујући Њујорк тајмс, Вашингтон пост, Дејли телеграф и Фигаро

ruskarec.ru, rs.rbth.com

Не пропустите ни веб-сајт ни штампана издања!

Штампана издања RBTH излазe месечно у воде ћимсветским листовима. Садржај пред ставља пажљивуселек цију текстова и анализа који приказују Русију

и ру ску тачку гледишта на најважније дога ђа је у земљи и свету.

Архива штампаних издања на српском:>> ruskarec.ru/e-paper

Наш сајт је живо место на коме се свако днев но појави велики број текстова и коментара чи талаца. Пратите Русију кроз на ше анализе, вести, раскошне фото-гале ри је, графиконе и видео-материјале,и учествујте у ди ску си ји са другим читаоцима!

Пријавите са за обавештења путем поште:>> ruskarec.ru/subscribe

ЕДУАРД ЧЕСНОКОВ„РУСКА СЕМЈОРКА“

„Дивља дивизија“ кавкаских муслимана ужасавала је непријатеље и — заробила Јосипа Броза.

Кавкаски горштаци у Великом ратуПрви светски рат „Дивља дивизија“: руски муслимани под барјаком „белог цара“

су ослобођени од обавезног слу-жења војног рока. Власти су сма трале да није безбедно на-ору жавати потенцијалне не при-јатеље којима је ратовање у крви. Тешко је рећи у којој мери је таква бојазан руских власти била оправдана. На пример, сре дином 19. века десетине истих таквих муслимана из пла нинских предела верно и одано су служиле у Царском конвоју, тј. у специјалној једи-ници која је била одговорна за личну безбедност руског импе-ратора.

На поклич „белог цара“, како су на Истоку звали владара Русије, одазвало се мноштво младих горштака, који су од

У лето 1914. по наредби импе-ратора Николаја II формирана је Кавкаска староседелачка ко-њичка дивизија, која је ушла у историју под називом „Дивља дивизија“. Највећи део чинили су муслимани. Њени припад-ници су се одважно борили на фронтовима Првог светског рата, а њихова невероватна хра б рост ужасавала је непри-јатеље.

Муслимани су у Руској Импе-рији већином живели на Кав-казу и у Средњој Азији и били Официри „Дивље дивизије“ генерала Корнилова НАСТАВАК НА СТРАНИ 6

ФОТОГРАФИЈА МЕСЕЦА

На Црвеном тргу је од 30. августа до 7. септембра одржан музи-чки фестивал „Спаска кула“ (једна од кула Московског кремља). У програму су учествовали музичари из Италије, Кине, Србије, Мексика, Швајцарске, Ирске, Јерменије, Казахстана и Турске.

СПАСКА КУЛАНАЈВЕЋИ СПЕКТАКЛ ВОЈНЕ МУЗИКЕ НА СВЕТУ

Русија и Украјина Циљ напора Москве је да се сачува ванблоковски статус Украјине и измени положај њених проруских региона

Шта Русија очекује од Украјине

НАСТАВАК НА СТРАНИ 2

ГЕВОРГ МИРЗАЈАН, НИКОЛАЈ СУРКОВ

Москва жели очување једин-ствене Украјине у којој се ува жа ва мишљење проруски настројених региона.

Москва је званично ставила до знања да Кијев треба да обраћа пажњу на мишљење Новорусије, тј. југоисточних региона земље чије становништво углавном говори руски и традиционално гравитира ка Русији. По речи-ма председника Владимира Пу-тина, циљ мировних преговора треба да буде „обезбеђивање ле гитимних интереса људи“ ко ји живе на југоистоку Украји-не. Москва се, међутим, катего-рично противи распаду Укра-јине. О томе непосредно све -до чи молба Владимира Пути-на упућена руководству Ново-ру сије да се очува формални те риторијални интегритет земље.

Главно питање нерешеноКијевске власти и самопрогла-шене републике су се 5. септем-бра у Минску договориле о при-мирју, размени заробљеника и отварању хуманитарних кори-дора. Истина, од тада су укра-јинске наоружане формације и проруски добровољачки одре-ди више пута оптуживали једни друге за кршење примирја.

Уосталом, главно питање и није прекид ватре, него будуће државно уређење Украјине.

Власти самопроглашених ре-публика говоре о независности Новорусије, али је ипак најве-ро ватније да ће бити створена кон федерација. У првом сусре-ту 1. септембра у Минску пред-ставници Донбаса су предлага-ли да се самопроглашеним ре публикама додели посебан статус, који подразумева соп-ствене ору жане снаге и сопстве-ни судски систем, а такође по-себан ре жим спољноекономске делатности, све до права на ступање у Царинску унију.

Кијев је већ учинио извесне уступке. Украјински парламент је 16. септембра усвојио закон о посебним овлашћењима ло-калних власти на подручју Дон-баса које контролишу доброво-ља чке снаге. Локалне власти неће моћи да буду смењене, имаће могућност да учествују у именовању судија и јавних тужилаца и формираће добро-вољну народну милицију. Га-рантује се слобода кориш ћења било ког језика и стимулише се трансгранична сарадња са Русијом.

Има и оних који се противе таквом решењу, како у Кијеву, тако и у Донбасу. „Јастребови“ у Врховној ради захтевају од Петра Порошенка наставак рата, а власти Доњецке и Лу-ганске Народне Републике (ДНР и ЛНР) траже да под њи-хо вом контролом буде читава

Први руски хуманитарни конвој од 300 камиона иде ка својим одредиштима у Доњецку и Луганску (август 2014)

PHO

TOSH

OT/

VOST

OCK

-PH

OTO

СЕРГЕЈ МИХЕЈЕВ / РОСИЈСКА ГАЗЕТА

© Р

ИА

„НО

ВО

СТИ

“

PHO

TOSH

OT/VO

STOCK

-PHO

TO

REU

TERS

© РИ

А „НО

ВО

СТИ“

Руско-украјински односи:ruskarec.ru/28167

02 УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРАПолитика и друштво

СПЕЦИЈАЛНЕ ДОДАТКЕ О РУСИЈИ У СВЕТСКИМ ДНЕВНИЦИМА УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“, ОРГАНИЗАЦИЈА „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“ ИЗ МОСКВЕ. У ОВОМ ТРЕНУТКУ ДОДАЦИ СЕ ОБЈАВЉУЈУ У СЛЕДЕЋИМ ЛИСТОВИМА: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • HANDELSBLATT, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА * LE SOIR, БЕЛГИЈА • ДУМА, БУГАРСКА • ПОЛИТИКА И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • VEČERNJI LIST, ХРВАТСКА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES, THE INTERNATIONAL NEW YORK TIMES, THE WALL STREET JOURNAL И FOREIGN POLICY, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ • THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • THE MAINICHI SHIMBUN, ЈАПАН • HUANQIU SHIBAO, КИНА • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • GULF NEWS И AL KHALEEJ, УЈЕДИЊЕНИ АРАПСКИ ЕМИРАТИ • SYDNEY MORNING HERALD И THE AGE, АУСТРАЛИЈА • NATION И PHUKET GAZETTE, ТАЈЛАНДЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА РЕДАКЦИЈЕ „РУСКЕ РЕЧИ“: EDITOR@RUSKAREC.RU. ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА НА HTTP://RUSKAREC.RU. „ПОЛИТИКУ“ ИЗДАЈЕ И ШТАМПА „ПОЛИТИКА НОВИНЕ И МАГАЗИНИ Д.О.О.“, МАКЕДОНСКА 29, 11000 БЕОГРАД, СРБИЈА. ТЕЛЕФОН: (+381 11) 330 1682. ТИРАЖ „ПОЛИТИКЕ“: 75.000 ПРИМЕРАКА

ШтаРусијаочекује одУкрајине

територија Доњецке и Луган-ске области. Кијев на то неће пристати, тако да ће преговори по свему судећи потрајати.

Украјина као тампон-зонаПо речима Сергеја Маркедоно-ва са Руског државног универ-зитета друштвено-хуманистич-ких наука (РГГУ), Русији је све једно како ће бити уобличен мировни споразум између Ки-јева и Новорусије. „За нас не ма значаја да ли ће се тај процес на зивати федерализација или конфедерализација. Тај про цес је само пут ка циљу, а циљ је да Украјина буде тампон-држа-ва и да се не претвори у инстру-мент за одвраћање Русије или за утицање на њу“, каже Мар-ке донов. То се, по ње говим ре-чима, може постићи само ако региони чије становништво го-вори руски остану у саставу Украјине (као противтежа ан-тируским елитама на западу зем ље) и ако им се обез беде ин-струменти за контролу спољне политике, економије и обра-зовања.

Овде се страни посматрач мо же запитати како се изјаве ру ског председника уклапају у подршку ДНР и ЛНР. На то пи-та ње политиколози одговарају да Кремљ једноставно неће до-зволити војни пораз Новорусије, јер би после њене предаје чи-тава Украјина би ла претворе-на у истурени по ложај Запада против Русије. Неутрални ста-тус Укра ји не је за Кремљ пи-тање од пр во разредног значаја. „Позиви да се уки не ванбло-ковски статус Укра јине изази-вају посебну узнемиреност у Кремљу“, изјавио је руски ди-пломатски извор листу „Комер-сант“. У том светлу може да се схвати и недавна одлука Беле ку ће да одбије молбу Укра јине да јој испоручи летално и не-летално оружје и пружи статус посебног стратешког партнера НАТО-а у сфери одбране.

Опасно одуговлачењеПоједини руски политиколози упозоравају да одуговлачење са преговарачким процесом може довести до распада укра-јинске државе, после чега Мо-сква неће имати другог избора него да подржи захтеве Ново-ру сије за независношћу. „Могу-ће је ширење борбених дејстава изван територије ДНР и ЛНР, као и колапс економије и ко-лапс социјалног и комуналног сектора, што може изазвати нову политичку кризу. Русија у тој ситуацији већ неће моћи да тражи компромисна решења, него ће морати да брине о ства-рању тампон-зоне између соп-ствене територије и тотално ан-тируски настројене Украјине, напола срушене и поражене у рату. Та зона може бити чита-ва територија Новорусије од Оде се до Харкова, и то би била нова делимично призната др-жава под протекторатом Русије, по угледу на Придње стровље“, каже за „Руску реч“ политико-лог Андреј Јепи фан цев.

Русија би желела да избегне такав сценарио, упркос мишље-њу увреженом на Западу. Кроз западну Украјину пролази га-совод из Русије у Европу. Поред тога, Москва би морала да издр-жава и обнавља те тери торије, с тим што би оте жа ва јућа окол-ност била то што оне не би биле међународно признате.

НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1

„Гађају школе, болнице и музеје“

ПИТАЊА И ОДГОВОРИ ШТА ПОВЕЗУЈЕ УКРАЈИНУ И КОСОВО

ТРИ РЕПОРТЕРА КОЈИМА СУ ДОБРО ПОЗНАТА РАТИШТА БИВШЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ И УКРАЈИНЕ ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „РУСКУ РЕЧ“ ПОРЕДЕ СВОЈА ИСКУСТВА

Многи аналитичари пореде до гађаје у Донбасу са оружа-ним конфликтом на Косову 1998–99, формулишући то овако: „Када се Србија борила против сепаратиста на Косо-ву, Запад ју је бомбардовао, акада Кијев то исто чини, За-пад га у томе подржава“. Сма-трате ли да су српска војска и полиција 1999. поступале на Косову исто као што поступају украјинске оружане снаге и при ватни батаљони 2014. у Дон басу?Коц: Не, наравно. Деловање „Ослободилачке војске Косо-ва“ било је усмерено на ства-рање моноетничке државе. Ин-тереси српског становништва у покрајини уопште нису узи-мани у обзир. Над Србима је вршено етничко чишћење, тј. геноцид. Осим тога, и саме идеје украјинских националних ба-та љона ближе су идеологији ОВК. У том смислу није корек-тно поредити ни Оружане снаге Украјине са Војском Србије. На пори ове друге нису били ус-мерени само на очување тери-торијалног интегритета држа-ве, него и на заустављање ге-но цида, док украјинске оружа-не структуре управо и врше тај геноцид. Преко 3000 погинулих за тако кратко време! Провео сам на истоку Украјине неко-лико месеци и добро сам видео да прецизност није јача страна украјинске артиљерије.Подубни: Није много коректно поредити та два рата, у првом реду због тога што је грађански рат у Украјини изазван држав-ним превратом у тој земљи. Житељи југоистока су трпели „наранџасту револуцију“ ко-лико су могли, трпели су „другу историју“, коју су ре-волуционари покушали да на-метну њи ховој деци, трпели су девал ва цију резултата Другог светског рата, чак су мало трпели и зимске догађаје на Мајдану у Ки јеву, а онда су одлучили да сами организују свој „мајдан“ и заузели су зграде локалних адми нистра-ција. Тада је по њима отворе-на ватра из тенкова. И то су

РУСКА РЕЧ

учи нили људи којима су „ле-гитимитет“ дали командири јуришних одреда национали-стичких организација. Ср бија се борила и за Србе на Ко сову, и за свој територијални инте-гритет. Нове власти у Ки јеву ни су цела Украјина.Стешин: Колико је мени позна-то, ОВК на Косову није поку-шала да пронађе политичко и мирно решење конфликта, као што су учинили проруски до-бро вољци на југоистоку Укра-јине када су организовали ре-ферендум о отцепљењу. Тешко је поредити деловање добро-вољаца и ОВК, јер конфликт у Донбасу нема изразиту етнич-ку и религијску компоненту. Овде су заратили људи исте кул туре и исте вере.

Српска јавност често изража-ва бојазан да Луганска и До-њецка Народна Република (ЛНР и ДНР) не дођу у ситу а -цију у којој су се нашли Срби у Хрватској. Може ли се догоди-ти да Русија ускрати помоћ ЛНР и ДНР?Коц: Ако се то догоди, онда ће Русија изгубити углед моћне државе, и та штета ће бити да-леко већа од штете од санкција. Осим тога, то би био чист пораз у кон фрон тацији са Вашинг-тоном, који, иначе, нисмо ми инцирали.Стешин: Русија је врло озбиљно проучила тужну судбину Срп-ске Крајине и Слободана Мило-

шевића. А то је битно, јер Запад најрадије дејствује по већ по-знатим и испробаним шемама. Мислим да је чврст став Русије у овом конфликту резултат са-гле давања праве суштине кон-фликта у бившој Југо сла вији.

Да ли су вам познати неки слу -чајеви ратних злочина и кр -ше ња обичаја ратовања којеје вршила једна или другастра на током конфликта у Но-ворусији?Коц: Било би наивно мислити да се у овом сукобу са једне стране налази све сам олош, а са друге само цвећке. То није тако, наравно. Ми не видимо шта погађају пројектили које испаљују добровољци, јер не-мамо могућност да радимо са друге стране. Кијев је све но-винаре из РФ једноставно про-гласио за персоне нон грата. Али зато ми видимо шта пога-ђају украјински пројектили. Када се гађају стамбени објекти и гину цивили, то су већ ратни злочини. Међутим, постоје и изопаченији облици војног „де-спотизма“. Том речју стручњаци из „Amnesty International“ на-зивају настране поступке при-падника украјинског ба таљона „Ајдар“. Практично се читав извештај састоји од сведочења цивила о отмицама, пљачкама, мучењима, погуб љењима... „Am nesty Internati onal“ нема тако детаљан извештај о зло-чинима доброво љаца.

Подубни: Као и у сваком рату, битанги има са обе стране. Мој субјективни утисак је такав да украјински војници чешће иду у крајност. Они отварају ватру из тешког наоружања не бира-јући циљеве, користе авијацију, системе плотунске ватре, арти-љерију и тактичке ракетне си-стеме „Точка-У“ за бомбар-довање густо насељених чет -вр ти, где нема положаја добро-вољачких одреда ДНР и ЛНР. Често сам размишљао о томе како је велика срећа што Ору-жане снаге Украјине немају тактичко нуклеарно оружје. А сада о добровољцима. Могу да се присетим неколико случајева пљачкања имовине. Кривци су кажњени по законима који ва же у рату, тј. стрељани су од-луком војног суда. Добровољци не отварају ватру по стамбеним четвртима.Стешин: Гађају се цивилни об-јекти: музеји, болнице, школе... Стално се гађају градови и чет-врти у којима нема добро во-љачких одреда. Свесно се бло-кира се излазак избеглица из градова, гађају се и уништавају електрична постројења и систе-ми за снабдевање гасом и водом. Примењује се неконвенционал-на муниција, пројектили са за-брањеним пуњењем, касетне бомбе и бомбе са белим фос-фором, а балистичке ракете ма-лог домета користе се за гађање стамбених објеката.

Сматрате ли да је могуће ре-шити конфликт мирним пу-тем? Може ли се сачувати Ук рајина каква је била пре рата?Коц: Решење мирним путем је могуће ако Кијев сам, без до-шап тавања западних „прија-теља“, покуша да реши своје проблеме. Међутим, врло је тешко данас и помислити да Кијев има какву-такву само-сталност. Украјина је у веома зависном положају због врло лоше економске ситуације, а Запад ће помоћи само уколи-ко се настави рат. Сумњам да ће се рат завршити поновним ус по стављањем територијалног суверенитета. Звучи тужно, али косовски преседан у овом слу-

чају иде на руку Новорусији.Подубни: Мени се чини да је пре ђена црта иза које више не ма повратка. Нема више оне Укра јине која је постојала до 21. фебруара 2014. Први пуцањ на Мајдану покренуо је процес распада земље и сада је глав-но питање у којој фази ће тај процес бити заустављен.

Александар Коц

Дмитриј Стешин

Јевгениј Подубни

РАТНИ РЕПОРТЕР„КОМСОМОЛСКЕ ПРАВДЕ“

РАТНИ РЕПОРТЕР„КОМСОМОЛСКЕ ПРАВДЕ“

РЕПОРТЕР СВЕРУСКЕ ДРЖАВНЕ ТЕЛЕВИ-ЗИЈ СКЕ И РАДИО-КОМПАНИЈЕ (ВГТРК)

Ратни репор-тер са Косо-ва, из Авгани-стана, Либије, Египта, Сирије и Украјине. Рањаван и заробљаван. Добитник државних награда. Са Д. Стешином ослобађао српске држављане отете у Либији.

Са колегом А.Коцем изве -ш тавао са мно -гих ратиш-та, „обојених револуција“ и из Черноби-ља. На Косову 2008. спроводио истрагу пово-дом изјава Карле дел Понте о трговини људским органима.

Аутор доку-ментарних филмова и специјалних репортажа. До-писник ТВ „Ру-сија 24“. ЧланАкадемије ру-ске телеви зи је. Боравио на многим ратиштима. Добитник државних награда РФ.

САГОВОРНИЦИ

Батаљон „Ајдар“ украјинске армије у зони сукоба са прору-ским добровољцима на истоку земље

Прочитајте пуну верзију: ruskarec.ru/33725

После ракетирања стамбе-не четврти у граду Снежно-је (околина Доњецка) од стране украјинске армије

© РИ

А „НО

ВОСТИ

“

ИТАР-ТАСС

03ПогледиУРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

Нема сумње да ће у будућ-но сти историчари из-двајати сусрет шефова чланица БРИКС-а одр-

жан 16–17. јула у бразилском граду Форталеза као један од преломних тренутака у исто-рији, као догађај који се може поредити са Наполеоновим по-разом код Ватерлоа 1815. или са јачањем британске, а затим и америчке империјалистичке доминације у свету. Очигледно је да Владимир Путин игра водећу улогу у стварању БРИКС-а као исто ријске ал-тернативе англо-америчком мо-нетарном и финан сијском си-стему.

Најважнији договор који је постигнут у овом сусрету сва-како је споразум о стварању та-козване Нове развојне банке са почетним капиталом од 50 ми-лијарди долара, који ће касније моћи да се увећа на 100 ми-лијарди. Поред тога, земље БРИКС-а су усагласиле ства-ра ње новог фонда девизних ре-зерви у висини од 100 милијарди долара, захваљујући чему неће бити нимало лако ни јефтино извршити још један финан-сијски напад попут оног из 1997, када је Волстрит напао „азиј-ског тигра“.

Председник Владимир Путин је агенцији ИТАР-ТАСС дао ве-лики интервју у коме је гово-рио о основним аспектима стра-тегије БРИКС-а: „Са вре мени свет је заиста вишеполаран, сло жен и динамичан. То је објективна реалност. Покушаји да се изгради модел међуна род-них односа у коме би се све од-луке доносиле из једног центра

Све чешће се суочавамо са извртањем историје, чак и на највишем нивоу — изјавио је заменик

ми нистра спољних послова Русије Алексеј Мешков у Бео-граду, на међународној конфе-ренцији „Велики рат и почетак новог света: актуелно подсећање за човечанство“, која се одржа-ва поводом стогодишњице по-четка Првог светског рата. И одмах је, у истом граду, његову мисао доказао министар САД у Србији Мајкл Кирби.

Истина, његови коментари на тему руско-српских односа, а нарочито на тему предстојеће посете председника Русије Вла-димира Путина Београду у ок-тобру, хронолошки се односе на Други светски рат, али тиме су они само још скандалознији и провокативнији. Амерички дипломата је покушао да се по-

Вилијем Енгдал

ЕКОНОМИСТА

ПетарИскендеров

ИСТОРИЧАР

ПОСЕЈАНО СЕМЕ БОЉЕГ СВЕТА

ШТА АМБАСАДОР САД У СРБИЈИНЕ ЗНА О ОСЛОБОЂЕЊУ БЕОГРАДА

не одговарају интересима међу-народних корпо рација САД или ЕУ, на пример компанијама „ExxonMobil“ или „Monsanto“.

Мада није јавно тако форму-лисана, ова примедба је у суш-тини напад на дефакто неоко-ло нијалну улогу ММФ-а и Свет ске банке, који својим „Ва-шингтонским консензусом“ спроводе политику оштрих еко-номских мера, активно се баве распродајом државних компа-нија и изазивају девалвацију националних валута. Таква по-литика иде на руку финан сиј-ским и индустријским интере-сима такозваних развијених зе маља.

инвестирања у економију Русије иду преко ММФ-а. Сам ММФ је под контролом Министарства финан сија САД. То је омо гу ћи-ло америчким корпо рација ма и Вол стриту да у Јељ циново вре ме пљачкају богатства Ру-сије. Исто тако су Бразил, а за-тим и Јужна Африка, били при-ну ђени да се 1980-их потчине диктату ММФ-а.

Сада, када постоје инсти ту-ције БРИКС-а као некакав кри-стал из кога ће се развити нови и правичнији светски економ-ски систем, ова организација има шансу да формулише „на-родни консензус“ или „Консен-зус Рио“, како га неки већ зову,

нису ефикасни, често не уроде плодом и у целини гледано осу-ђени су на неуспех.“

Владимир Путин истиче и сле дећу појаву: свих пет земаља, међу којима су и две чланице Савета безбедности УН са пра-вом вета, имају укупно 3 мили-јарде становника и једнодушне су у својим изјавама када је реч о принципијелним питањима међународних односа и Повеље УН. Са друге стране, Вашинг-тон и Брисел су данас, како се чини, потпуно заборавили да постоји такав документ, a Свет-ска банка и ММФ има ју обичај да одбијају да финансирају поједине пројекте само зато што

зиционира као зналац ситуације везане за ослобођење Београда 1944, али је само изнео на јавни увид своју невероватну неин-формисаност, некомпетентност и тенденциозност.

Мајкл Кирби је у интервјуу за београдски лист „Вечерње но вости“ изнео три тезе. Размо-трићемо их редом управо у све-тлу историјских чињеница, на чије познавање претендује ам-басадор САД.

Теза прва: „Зашто Путин до-лази у Србију? Због прославе годишњице ослобађања Београ-да? А Београд је ослободила и Трећа украјинска армија (група армија с Трећег украјинског фронта), као део Црвене арми-је.“ Позадина питања је јасна. Русија наводно покушава да при граби плодове славних по-беда јуначке украјинске војске, тј. своју антиукрајинску поли-тику већ преноси и на исто риј-ску раван.

Очигледно је да овом дипло-мати историја није јача страна.

Због тога ћемо одржати кратко предавање. Трећи украјински фронт, који је одиграо одлу чу-јућу улогу у ослобађању Бео-града, није имао никакве везе са данашњом „независном“ Укра јином, а његов назив по-тиче од назива главног правца војних операција приликом ослобађања СССР-а и земаља

Централне и Источне Европе од нацистичких окупатора. Тре-ћи украјински фронт је фор-миран на југозападном правцу 20. октобра 1943. тако што је Југозападном фронту дато ново име. Он је обухватао и 57. ар-мију, која се непосредно бори-ла за ослобођење Београда. Од

маја 1944. до јуна 1945. тим фрон том је командовао генерал армије и маршал Совјетског Са-веза Фјодор Толбухин, а ника-ко не Роман Шухевич, Степан Бандера или неки други про-нацистички „херој“ украјин-ских националиста.

Поред јединица Трећег укра-јинског фронта, у Београд ској операцији 1944. активно је уче-ствовао и 10. гардијски стре-ља чки корпус 46. армије Дру-гог украјинског фронта. Он је заједно са јединицама Народ-ноослободилачке војске Југо-сла вије форсирао Дунав, очи-стио леву југословенску обалу Дунава и Тисе од нациста и ос-лободио Панчево. Али ни Други украјински фронт нема никак-ве везе са савременом Укра ји-ном и њеним главним градом Кијевом. Он је такође форми-ран 20. октобра 1943. на југоза-падном правцу тако што је до-тадашњи Степски фронт добио нови назив. Од маја 1944. до краја рата тим фронтом је ко-

ПИСМА ЧИТАЛАЦА, КОЛУМНЕ И ИЛУСТРАЦИЈЕ ОЗНАЧЕНЕ КАО „МИШЉЕЊЕ“, КАО И ТЕКСТОВИ ИЗ РУБРИКЕ „ПОГЛЕДИ“ ОВОГ ДОДАТКА ИЗАБРАНИ СУ ДА

ПРЕДСТАВЕ РАЗНА СТАНОВИШТА И НЕ ОДРАЖАВАЈУ НУЖНО СТАНОВИШТЕ УРЕДНИКА ПРОЈЕКТА „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“ ИЛИ ЛИСТА „РОСИЈСКА

ГАЗЕТА“. МОЛИМО ВАС ДА ШАЉЕТЕ ПИСМА И КОМЕНТАРЕ УРЕДНИКУ НА EDITOR@RUSKAREC.RU

ИН ТЕР НЕТ-СТРА НИ ЦА: RUSKAREC.RU * EMAIL: EDITOR @RUSKAREC.RU * ТЕ ЛЕ ФОН: +7 (495) 775 3114 ФАКС: +7 (495) 988 9213 * АДРЕ СА: УЛ. ПРАВ ДЫ 24, Д. 2, МО СКВА 125993, РОССИЯ.

ЈЕВ ГЕ НИЈ АБОВ ИЗДАВАЧ И ДИРЕКТОР RBTH * ПАВЕЛ ГОЛУБ ГЛАВНИ УРЕДНИК ДОДАТАКА RBTHВЈА ЧЕ СЛАВ ЧАР СКИ ГЕНЕРАЛНИ ПРОДУЦЕНТ RBTH * НИ КО ЛА ЛЕ ЧИЋ ГО СТУ ЈУ ЋИ УРЕД НИК СРПСКЕ РЕДАКЦИЈЕ RBTH * ИРИНА РЕШЕТОВА УРЕДНИК СРПСКЕ РЕДАКЦИЈЕ RBTH * ЈЕКАТЕРИНА ТУРИШЕВА АСИСТЕНТ СРПСКЕ РЕДАКЦИЈЕ RBTH * МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, БОЈАНА МИШКОВИЋ, МАЈА ЈОНЧИЋ,ИВАНА КНЕЖЕВИЋ ПРЕВОДИОЦИ * АН ДРЕЈ ЗАЈ ЦЕВ ДИ РЕК ТОР ФО ТО ГРА ФИ ЈЕНИ КО ЛАЈ КО РО ЉОВ ФО ТО ГРА ФИ ЈА * МИ ЛА ДО МО ГАЦКА ДИ РЕК ТОР ОДЕ ЉЕ ЊА ПРЕ ЛО МА И ДИ ЗАЈ НААНДРЕЈ ШИМАРСКИ ДИРЕКТОР ОДЕЉЕЊА ДИЗАЈНА * ИЉА ОВЧАРЕНКО ПРЕ ЛОМ

ЗА ОГЛА ША ВА ЊЕ У ОВОМ ДО ДАТ КУ МО ЛИ МО ВАС ДА СЕ ОБРА ТИ ТЕ ЈУ ЛИ ЈИ ГО ЛИ КО ВОЈ, ДИ РЕК ТО РУОДЕ ЉЕ ЊА ЗА ОД НО СЕ СА ЈАВ НО ШЋУ: JULIA.GOLIKOVA@RBTH.RU.

© 2012–2014 СВА ПРА ВА ЗА ДР ЖА ВА ФГБУ „РО СИЈ СКА ГА ЗЕ ТА“: АЛЕК САН ДАР ГОР БЕН КО ПРЕД СЕД НИК РЕДАК ЦИЈ СКОГ САВЕТА, ПА ВЕЛ НИ ГО И ЦА ГЕ НЕ РАЛ НИ ДИ РЕК ТОР, ВЛА ДИ СЛАВ ФРО ЊИН ГЛАВ НИ УРЕД НИК.

ЗА БРА ЊЕ НО ЈЕ КО ПИ РА ЊЕ, ДИ СТРИ БУ ЦИ ЈА ИЛИ ПРЕ У ЗИ МА ЊЕ СА ДР ЖА ЈА ОВОГ ИЗ ДА ЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧ НУ УПО ТРЕ БУ, БЕЗ ПИС МЕ НЕ СА ГЛА СНО СТИ „РО СИЈ СКЕ ГА ЗЕ ТЕ“. МО ЛИ МО ВАС ДА СЕ ЗА ДО ЗВО ЛУ ОБРА ТИ ТЕ НА ТЕ ЛЕ ФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR @RUSKAREC.RU. „RUS SIA BEYOND THE HE A DLI NES“ НЕСНО СИ ОД ГО ВОР НОСТ ЗА НЕ НА РУ ЧЕ НЕ ТЕК СТО ВЕ И ФО ТО ГРА ФИ ЈЕ.

мандовао генерал армије и мар-шал Совјетског Савеза Родион Малиновски.

Ето, изгледа да је сада јасно ко је ослобађао Београд. И јасно се сагледава колико је апсур-дна и друга теза Мајкла Кир-би ја. Он се запитао зашто је Ср-бија на јубиларне свечаности позвала само Путина, када у ослобађању Београда нису уче-ствовали само Руси, него и пред ставници других народа бившег СССР-а.

Црвена армија је заиста би ла вишенационална, али се пот-чи њавала врховној команди у Москви и била је регуларна ар-мија Совјетског Савеза, тј. др-жаве чији је правни наследник данашња Русија. Ни украјинске, ни естонске, ни летонске једи-нице на фронтовима Другог свет ског рата нису вршиле ни-какве „независне“ војне опера-ције, изузев оних случајева када су биле у саставу Вермахта и казнених одреда СС дивизија. Изгледа да управо следбенике

ових других амбасадор САД жели да види на предстојећим меморијалним свечаностима у Београду. Али какве то има везе са историјским чињеницама и ослобађањем Београда?

Што се пак тиче треће тезе, она је посебно светогрдна упра-во у контексту догађаја веза-них за Други светски рат. Ам-басадор Кирби је револтиран што је руководство Србије од-лучило да у истом формату по-зове руководиоце Русије и Кине. „Наш став о посетама кинеских и руских званичника се разли-кује. Кинези скоро нису нико-га напали, а Руси јесу.“ СССР и Кина су у Другом светском рату били изложени разорној агресији нацистичке Осовине, тако да приче о „руској агре-си ји“ изгледају као светогрдно вређање успомене на милионе погинулих у том рату.

Чак и када је реч о данашњој Украјини, толико драгој срцу амбасадора САД у Београду, нема никаквих основа да се го-вори о „руској агресији“. Тамо је у току прави грађански рат, који против сопственог станов-ништва воде данашњи следбе-ници украјинских нациста из доба Другог светског рата.

Аутор је старији научни са-радник Института за слави-стику Руске академије наука.

који би допринео рационалном развоју националних економија, поди зању животног стандарда целокупног становништва и слаб љењу власти корумпира-не олигархије. Све говори у при-лог томе да пројекат „Консен-зус Рио“ већ функционише.

Владимир Путин је већ дао до знања да за пријем нових чла ница у БРИКС треба саче-кати док се консолидују ове но ве институције, али и поред тога Индонезија, Турска и многе друге земље у интензивном раз-воју већ чекају у реду за члан-ство. Та чињеница ствара оз-биљну противтежу ва шинг- тонској структури као једи ној светској суперсили.

Поред тога, Русија предлаже да се формира Мрежни универ-зитет као конгломерат водећих универзитета Ру сије, Кине, Бра-зила, Индије и ЈАР.

Данас Русија заједно са Бра-зилом, Индијом, Кином и ЈАР ствара нову породицу, у којој постоји здрав разум и бар мало саосећања или саучешћа са те-шком судбином других. Данас је Г-7 клуб пропалих економија: САД, Велике Британије, Ита-лије, Француске, Канаде и Ја-пана. Немачка је једина земља чија економија бар половично функционише.

БРИКС сада може да пређе на стварање алтернативе која ће узимати у обзир интересе чи-таве светске заједнице. Томе се ја надам и о томе сањам већ деценијама.

Аутор је амерички економи-ста, политиколог и члан међународне иницијативе „Постглобализација“.

Стварањем Нове развојне бан ке са сопственом управом и сопственим правилима која су потпуно независна од дик-тата ММФ-а, чланице БРИКС-а су дефакто први пут у после-ратном периоду извршиле ре-волуцију по питању односа пре-ма доларском систему. Тај си стем је досада држао под сво-јом контролом светски раз вој и једнострано га усмеравао.

Све земље БРИКС-а изузев Кине примале су своје времено кредите од ММФ-а, условљене врло строгим правилима. После распада СССР-а 1991. (што није прошло без учешћа САД) Ва-шингтон је издејствовао да сва

Украјинским фронтом нису командовали ни Шухевич ни Бандера, него маршал СССР-а Фјодор Толбухин

Више о БРИКС-у: ruskarec.ru/briks

RUSSIA BEYOND THE HEADLINES (RBTH), УКЉУЧУЈУЋИ И ЊЕГОВО ИЗДАЊЕ НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ „РУ СКА РЕЧ“, ФИНАНСИРА РУСКИ ДНЕВНИ ЛИСТ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. ОВАЈ НОВИНСКИ ДОДАТАК ЈЕ ПРИПРЕМЉЕН БЕЗ УЧЕШЋА ДОПИСНИКА И УРЕДНИКА ПАРТНЕРСКОГ ДНЕВНОГ ЛИСТА „ПОЛИТИКА“. RBTH СЕ ФИ НАН СИРА ИЗ ДЕЛА ПРОФИТА ОД РЕКЛАМЕ И СПОНЗОРА, КАО И ОД СРЕДСТАВА РУСКИХ ДРЖАВНИХ УСТАНОВА. МИ ЗАСТУПАМО НЕЗАВИСНУ УРЕДНИЧКУ ПОЗИЦИЈУ И ПРЕДСТАВЉАМО РАЗЛИЧИТЕ ТАЧКЕ ГЛЕДИШТА НА ДОГАЂАЈЕ У РУСИЈИ И СВЕТУ КРОЗ КВАЛИТЕТНЕ ТЕКСТОВЕ И СТРУЧНА МИШЉЕЊА. ОД ТРЕНУТКА НАШЕГ ОСНИВАЊА 2007. ТЕЖИМО ДА ЗАДОВОЉИМО НАЈВИШЕ УРЕДНИЧКЕ СТАНДАРДЕ И ОБЈАВЉУЈЕМО НАЈБОЉЕ ПРИМЕРЕ НОВИНАРСТВА ИЗ РУСИЈЕ И О РУСИЈИ. НА ТАЈ НАЧИН ЖЕЛИМО ДА НАДОМЕСТИМО ЗНАЧАЈНУ ПРАЗНИНУ КОЈА ПОСТОЈИ У ПРИКАЗИВАЊУ НАШЕ ЗЕМЉЕ У ИНОСТРАНИМ МЕДИЈИМА. RUSSIA BEYOND THE HEADLINES ОБЈАВЉУЈЕ 29 НОВИНСКИХ ДОДАТАКА У 23 ЗЕМЉЕ СА УКУПНОМ МЕСЕЧНОМ ЧИТАЛАЧКОМ ПУБЛИКОМ ОД 33 МИЛИОНА ЉУДИ, А ТАКОЂЕ ОДРЖАВА 20 САЈТОВА НА 16 ЈЕЗИКА. КОМПЛЕТАН СПИСАК ШТАМПАНИХ ИЗДАЊА НАЛАЗИ СЕ НА ДНУ СТРАНЕ 2.

АЛЕК

СЕЈ ИО

РШ

04 УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

Српске власти треба да буду свесне да „руски“ вектор није ништа мање значајан од „европског“

Економија

ПЕТАР ИСКЕНДЕРОВ

Да ли ће Србија успети да се извуче из ситуације у којој не жели да се одрекне ни „ев ропског пута“ ни увећања свог извоза у Русију — упр-кос опомени из Брисела?

Хоће ли се Србија одржати на више столица?

Русија и Србија Економска игра Београда „на више столица“ могла би да успе, али само у случају да се задовоље неки услови

вода из земаља ЕУ, сматра да би укупни губици ЕУ могли да износе 12 милијарди евра го-дишње. Притом је у европском буџету за компензацију ове штете из двојено само 400 мили-она евра. Истовремено, струч-њаци Орга низације за храну и пољопри вреду УН (FAO) исти-чу ургентну потребу да се ЕУ, када се ра ди о извозу произво-да обу хва ћених санкцијама Русије, преоријен тише на тр-жишта Азије, Латинске Аме-рике и карипског региона, што није нимало јед ноставно.

Шта, дакле, конкретно Бри-сел тражи од Београда и како изгледа могућа стратегија Ср-бије? Европска унија покуша-ва да најближе трговинско-еко-

номске партнере Русије из ре гиона југоисточне Европе и Заједнице независних држава (ЗНД) убеди да не повећавају извоз прехрамбених произво-да, који би требало да замене артикле на које се односи трго-вински ембарго. Сличне захте-ве ЕУ је упутила и другим зем-љама које су заинтересоване за чланство.

За ЕУ је кључно да ове земље не уведу државне супсидије ко-јима би стимулисале извоз у Русију. Управо је неувођење супсидија портпарол Европске комисије Петер Стано назвао „конструктивним ставом“ пре-ма овом питању. Другим речи-

требно — неутрално вођство, које негује отворене контакте у свим правцима. Швајцарска је то радила одлично и Србија би могла ус пешно да настави овај посао. Она има добре од-носе са Москвом и развија од-носе са Бриселом, а поседује и историју активног учешћа у ОЕБС-у“, веома тачно је при-метио Зани јер. Међутим, јасно је да, како би ова посредничка мисија успела, сам Запад треба да престане да врши притисак на Србију и да је приморава на избор између ЕУ и Ру сије.

Трећи фактор који је потре-бан је да Београд почне ак тив-није да користи постојеће ка-нале за развој економске са -рад ње са Русијом. То би омо-гућило српским властима да, формално поштујући ставове из документа који су добиле од Оскара Бенедикта, ојачају по-зиције Србије у структури спољ нополитичких и спољ но-економских приоритета Русије.

Међутим, како би се макси-мално искористили сви спољ-нополитички фактори и како би се „надиграла“ ЕУ у сфери пласмана прехрамбених про-извода, власти Србије треба јасно да схвате мултивектор-ски карактер сопствених наци-онално-државних приоритета и да буду свесне да је за Бео-град „руски“ вектор ништа ма ње значајан од „европског“.

Писмо које је премијеру Србије Александру Вучићу у име Ев-ропске уније уручио заменик шефа Делегације Европске уније у Србији Оскар Бенедикт довело је Београд у тешку си-туацију. И овог пута, као и у случају преговора са Пришти-ном, власти земље морају да балансирају на оштрици ножа како би сачувале политичку позицију у земљи и иностран-ству и како не би пропустиле повољне прилике у трговинско-економској сфери. Израз „се-дети на више столица“ у послед-ње време се пречесто користи. Садашња ситуација са Србијом представља случај када је овај израз сасвим на месту.

Многи српски медији су по-журили да поруку из ЕУ опишу као „демарш“. Међутим, много је тачнија оцена преми јера Ву-чића, који је изјавио: „Упо зо-рење које смо добили из Европ-ске уније схватамо на озбиљан на чин“.

Ради се о покушају руковод-ства ЕУ да води сопствену „дво-струку“ и чак „троструку“ игру. Њен циљ није толико да „казни“ Русију, тим мање Србију, ко-лико да сачува непромењене позиције на руском тржишту након што се актуелни рат санк цијама оконча. Комисија, коју је ЕУ формирала са по-себним задатком да изврши процену утицаја руске забране увоза пољопривредних произ-

ма, Европска унија у овом кон-кретном случају не тражи од Србије, Молдавије или Босне и Херцеговине да уведу санкције против Русије, него да не доз-воле пораст извоза како не би пореметиле постојећу структу-ру робне размене између Европ-ске уније и Русије из последњих година.

Првобитна реакција већине земаља које су део „европских интеграционих процеса“ била је суздржано негативна. Међу-тим, очигледно је да им је тешко да се супротставе Бриселу, по-себно ако се узме у обзир да је захтев Европске уније увијен у обланду фамозне „меке силе“.

Одговор Србије је формули-сан у веома опрезном тону. Пре-мијер Вучић истиче да „држа-ва нема потребе да даје под -стицаје извозу у Русију“. Према његовим речима, улазак у Ев-ропску унију остаје „стратеш-ки циљ“ земље, али Србија при-том „неће уводити санкције Русији“. Осим тога, треба иста-ћи да је противтежу генерално „пробриселски“ обојеним изја-вама Вучића поставио мини-стар спољних послова Ивица Дачић, који је срп ској јавности и Москви послао јасан сигнал позивајући да се „укину анти-руске санк ције“.

Оваква игра Београда могла би да успе, али само у случају да се задовоље неки услови. Први услов је ипак тај да Мо-сква и Брисел у догледној бу-дућности укину узајамне санк-ције. У супротном ће притисак на Београд од стране Брисела и ње говог савезника Вашинг-тона само наставити да расте. Група данских економиста је већ израчунала да је „еска-

За ЕУ је кључно да земље кандидати не уведу државне супсидије којима би стимулисале извоз у Русију

је већа робна размена Србиј е иРусије од јануара до априла о. г.у односу на исти период 2013.

милион долара вреди роба коју је Србија извезла у Русију од јануара до априла 2014.

милијарде долара износи укуп-ни спољ нотрговински дефицит Србије (јануар–април 2014)

14,8%

321

1,73

У БРОЈКАМА

лација тр говинског рата неиз-држива“ за Европску унију, и зато ће ЕУ, по њиховом ми-шљењу, одустати од антируских санкција „у року од 1–3 месе-ца, а Русија ће затим укинути своје санкције“.

Додатни подстицај развоју догађаја који одговара Србији могли би бити све већи фи нан-сијски проблеми у самој Ев-ропској унији. Нови шеф Ев-ропске комисије Жан-Клод Јун кер је за време своје недав-не посете Грчкој већ признао

да Европа још није изашла из кризе презадужености. Међу-тим, фактор који изазива нај-више забринутости у ЕУ је смањење пословне активности — изазвано, из међу осталог, прекидом сарадње са Русијом, који је иницирао сам Запад. У Не мачкој, „локомотиви“ европ-ске економије, индустријска предузећа су у јуну 2014. у од-носу на претходни месец забе-лежила смањење од 3,2% у ко-личини наруџбина. Према са општењу немачког министар-ства економије, то је нај већи пад од септембра 2011. Док су стручњаци „Блумберга“, напро-тив, прогнозирали да ће се на-руџ бине у индустрији пове ћати за 0,9%. „На смањење на руџ-бина су највише утицали гео-политички фактори и ризици“, наводи се у саопштењу Мини-старства економије Немачке.

Други фактор који може ићи на руку Србији је предстојеће председавање ОЕБС-ом у 2015. Генерални секретар ОЕБС-а Ламберто Занијер је већ изјавио да ће Београд бити у стању да настави залагања Швајцарске у правцу решавања украјинског конфликта. „Србија се налази у одго ва ра јућем положају како би одиграла улогу непристрас-ног посредника у овим сложе-ним окол ностима размимо и ла-жења из међу Истока и Запада. То је оно што је ОЕБС-у по-

АЛЕКСЕЈ ЛОСАН

Државни програм замене увоза домаћом произ вод-њом убзран санкцијама ЕУ и САД, као и девалвација рубље, довели су до раста производње у Русији.

Како санкције помажу раст привредеПривреда Упркос стагнацији бруто домаћег производа у Русији се опажа необичан пораст индустријске активности

бруара–марта 2014, то јест „ме-ке“ девалвације рубље почет-ком године.

Према речима главног ана-литичара Инвестиционе ком-паније UFS Алексеја Козлова, на основу показатеља из авгу-ста може се закључити да по-стоји неколико узрока за по-раст индустријске производње у Русији. „Први узрок је по-већана потражња за произво-дима металургије услед забра-не увоза из Украјине“, наводи аналитичар. Осим тога, према његовим речима, потражња за металима и другим производи-ма металургије везана је за реализацију пројеката из град-ње гасовода, између осталог, „Јужног тока“ до Европе и „Сна ге Сибира“ до Кине. „Дру-ги узрок је повећање држав-них наруџбина на пољу војне индустрије“, сматра Козлов. Као трећи узрок он наводи раст производње у оквиру прехрам-бене индустрије и пољопривреде због нужне замене увоза до-маћим производима.

као и смањење обима радова у грађевинско-инвестиционој сфери, негативно се одразило на кретање економских пара-метара“, објашњава она.

Ако се раст привредне про-изводње настави, према го-дишњим показатељима он мо же надмашити чак и прогно-зе Министарства економије од 1,7% годишње. Према истра-живању Института „Гајдар“, ако околности буду повољне, руска индустрија би раст могла да одржи до првог-другог квар-тала 2015, када ће замена увоза домаћом производњом у сфери прехрамбених производа, иза-звана забраном увоза хране из ЕУ и САД, дати свој повољан ефекат.

На тај начин руска економија би могла да изађе из стагнације. Међутим, према речима Анто-на Сорока, кон фрон тација са западним земљама ће се у сва-ком случају у кратко рочној перспективи негативно одрази-ти на темпо раста руске при-вреде.

Према истраживањима банке HSBC и Института за економ-ску политику „Јегор Гајдар“, у Русији се већ трећи месец за-редом бележи пораст инду-стријске производње.Пока-затеље су пре свега по бољшале компаније из сфере маши но-градње и металургије, које су повећале свој удео на домаћем тржишту услед забране увоза робе из Украјине. Осим тога, у августу 2014. њима су се при-кључили произвођачи из сфере прехрамбене индустрије, која се такође ослања на замену увозне робе домаћим произво-дима. Међутим, замена увоза није могла да да ефекте већ у јуну 2014, него је, према пода-цима аналитичара, привредни раст последица догађаја из фе-

Према речима аналитичара инвестиционог холдинга ФИ-НАМ Антона Сорока, највећи подстицај прерађивачкој ин-дустрији дала је девалвација рубље с почетка ове године, као и повећање извоза у Кину. „Произвођачи прехрамбених про извода данас стичу велику добит због наглог смањења по-

нуде сличних производа из увоза, који су им раније били озбиљна конкуренција“, додаје Сороко.

Индекс привредног раста у периоду од јануара до јула 2014. износио је 101,5% у односу на исти период прошле године, при чему је у Русији пораст пре све-га забележила прерађивачка

ин дустрија, објашњава Олга Изрјаднова, водећи научни са-радник Центра за макроеко-номска истраживања Институ-та за примењена економска истраживања Руске академије за народну привреду и држав-ну администрацију (РАНХиГС).

Међутим, раст производње је забележен само у мањем броју привредних грана. „Међу гра-нама које доживљавају застој, које су онемогућиле да БДП за-бележи раст у другом кварта-лу 2014, можемо да издвојимо сферу услужних делатности и финансија. Масовно укидање лиценци банкама, нестабилност рубље и повећани геополитич-ки ризици негативно су се одра-зили на делатност финансијских институција“, објашњава Алек-сеј Козлов. Према речима Олге Изрјаднове, смањена потражња за фосилним горивима из Ру-сије такође је негативно утица-ла на раст руске привреде. „Сма њење извоза сировина и њихових прерађевина, које су традиционално врло тражене,

Показатеље су пре свега побољшале компаније из сфере машиноградње и металургије

Руско-српски односи:ruskarec.ru/15649

GET

TY IM

AGES

/FO

TOB

ANK

REU

TER

S

05НаукаУРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

Пермафрост покрива око 70% Русије и ње-гов утицај на климу целог света могаоби да буде огроман

ГЛЕБ ФЈОДОРОВ

Домаћа вакцина против ебо-ле спремна је за тестирање. За то време, руским лекари-ма у Африци помаже иску-ство са кримско-конгоан-ском грозницом.

Русија на фронту против еболеМедицина Московски вирусолог који се у Африци бори са епидемијом еболе за „Руску реч“ говори о свом невидљивом непријатељу

терапију, добијате још 10%. Ако обезбедите и респираторну по-дршку, то значи додатних 20%. Уз хемостатичку терапију доби-јате још 10%. А ако уз све то бо леснику дате и имуносерум, шансе да преживи расту за још 25–30%“, каже Шчелканов.

Према његовим речима, хе-морагичне грознице, у које спа-да и ебола, опасне су због брзи-не ширења, као и због тога што се појављују на тешко доступ-ним местима: тамо где нема бол-ница болесник једноставно не може да добије помоћ. Уз одго-варајуће лечење смртност се може смањити на 5–10%.

„На пример, код нас је веома позната кримско-конгоанска хеморагична грозница. Због

оби чно живе у високим зонама тропске шуме, сами не оболевају у клинички израженом обли-ку, али вирус ослобађају кроз измет и пљувачку. Од њих се за раза преноси на примате. Ве-лики мајмуни, који су услед бо-лести слабо покретљиви и кло-нули, постају најлакши плен за ловце, на које се зараза затим преноси.

Зараза на људе прелази и од других врста слепих мишева. Добро термички обрађено месо слепог миша не представља опасност, али зараза је могућа приликом припремања меса. Једини начин за борбу против вируса је развијање вакцине и редовни мониторинг природних жаришта.

Руска експериментална вак-цина против вируса хемораги-чне грознице ебола предмет je претклиничких испитивања на жи вотињама и ускоро ће бити спрем на за тестирање на људи-ма, изјавила је у интервјуу за „Руску реч“ руководилац Фе-дералне инспекције за зашти-ту права потрошача и добро-бит људи (Роспотребнадзор) Ана Попова.

„Све иде у прилог томе да ће вакцина ускоро моћи да се примењује као превен-тива против еболе“, ре-кла је Попова, али ни је навела пре-цизне рокове.

У Гвинеји се тренутно на-лази специ -ја лизована бри гада ру-ских епидеми-олога и вирусо-лога са мобил -ном вирусолош-ком лабораторијом, чију основу чини возило КА-МАЗ-а. Руски специјалисти раде у болници „Донка“ у глав-ном гра ду Гвинеје Конакрију, одр жа вајући блиску сарадњу са Светском здравственом органи зацијом и „Лекарима без граница“.

Како смањити смртност?Сарадник Научноистраживач-ког института за вирусологију „Дмитриј Ивановски“ Михаил Шчелканов је у интервјуу за „Руску реч“ изјавио да вакци-на, чак и експериментална, мо же да помогне у борби про-тив вируса, али да је много важ-није да се пронађе одго варајућа терапија. Шчелканов је био у првој групи руских вирусоло-га који су упућени у Гвинеју по четком августа да пруже по-моћ у борби са епидемијом.

„Ако болеснику обезбедите одговарајућу симптоматску терапију, додајете 10% могућ-ности да преживи. Ако додате од говарајућу антиинфективну

непостоја ња санитарних норми у удаљеним селима у сов јетској Сред њој Азији смртност од ове болести је достизала и 50%.“

„Сасећи у корену“Основни проблем Западне Аф-рике је у томе што, с обзиром да епидемија није била зау став-љена у децембру 2013, када су почели да се појављују први слу чајеви, сада се, према речи-ма Шчелканова, „може зауста-вити само ако се тамо упути вој-ни контингент и ако се села међусобно потпуно изолују“. Али ни то не би помогло да се епидемија сасвим искорени.

Епидемију еболе је тешко за-уставити из два основна раз-лога. Као прво, инфекција спа-

да у природно жаришне ин -фек ције, а тренутно је практич-но немогуће контролисати про-цес циркулације вируса у при-родним шумским жариштима у Гвинеји, Сијера Леонеу и Ли-бе рији. За то су неопходни по-даци који се могу сакупити уз помоћ епидемиолошке стани-це, о чијем оснивању Русија пре говара са Гвинејом. Као друго, Западна Африка је једна од најсиромашнијих територија на свету, где практично не по-стоје санитарно-епидемиолош-ке службе.

Антисанитарни услови прео-владавају због административ-не неуређености многих земаља Западне Африке и високог ни-воа корупције, који не доз-

вољава чак ни да се квалитет-но реализују против епидеми-олошке мере. На пример, за је-дан и по долар инфицирана осо-ба може да напусти епидемио-лошки кордон.

Још је важно узети у обзир спе цифична локална верова-ња. Између осталог, обичај је да на сахрани сви присутни за-гр ле умрлог пре него што га по-ложе у земљу. Све то не допри-носи ефикасном искорењивању епидемије.

О природи вирусаПриродна жаришта грознице ебола налазе се на Северно гви-нејској висоравни у зони покри-веној шумом. Природни носи-оци су велики љиљци. Они

Према подацима Светске здрав-ствене организације на дан 18. септембра, у Западној Африци је заражено 5347 особа, а 2618 је умрло. Смртност је у просеку око 60%, што је мање него за време ранијих епидемија, када је смртност достизала чак 90%.Ова епидемија се може сма тра- ти највећом од времена откри-ва ња вируса 1976. Осим Гви не-је, Сијера Леонеа и Либерије, слу чајеви заразе еболом забе-ле жени су у Нигерији и Сенега лу.Према истраживању Оксфорд -

Највећа епидемија од 1976.

ИГОР РОЗИН, ГЛЕБ ФЈОДОРОВ

У јулу су на руском Крајњем Северу откривене џиновске рупе у тундри. Оне могу означавати почетак непо-вратних промена у клими наше планете.

Земља се отварана Крајњем Северу

Геологија На Јамалу су се у тундри летос појавиле тајанствене џиновске јаме

пр ва јама. Пре 40 година тем-пература је у просеку износи-ла око -8 степени, а сада је на појединим местима само -3. „Можда је управо због тога у подземним слојевима северне тундре почео процес издвајања метана из залеђених кристал-них наслага“, сматра геолог Кон стантин Ранкс.

Локални узгајивачи северних јелена открили су 21. јула још једну велику јаму у Јамало-Не-нецком Аутономном Округу. Она у пречнику има око 15 m, унутра се види снег.

За јаму се сазнало од локал-них узгајивача северних јелена. По њиховим речима, на том под ручју (90 km од села Анти-пајута) 27. септембра 2013. пало је небеско тело и видео се бле-сак. Још један узгајивач је ре-као да је видео само дим и не-

Науци није познато да још негде у свету на копну постоје тајан-ствене јаме попут оних које су се појавиле на Јамалу. Оне могу бити последица интензивне деградације вечно смрзнутог тла и личе само на геолошке „ожиљке“ који се налазе на дну северних мора.

Глациолози Субарктичког научно-едукативног полигона истичу да температура перма-фроста (вечно смрзнутог тла)неумољиво расте на подручју Бовањенковског налазишта га-са, близу кога је и пронађена

какву копрену, а затим блесак. Струч њаци из Научног центра за про учавање Арктика и Ин-ститута за криосферу Земље проучили су прву јаму, изме-рили зрачење и констатовали да је оно у границама нормале.

Научници су обратили пажњу на то да су близу кратера и 100-200 m унаоколо разбацани ко-

мади земље, што сведочи о томе да земљиште није потонуло, него избачено напоље. Поред тога, нису пронађени никакви угљенисани или нагорели ко-

мади, тако да се мо -же искљу чи ти и вер-зија са падом мете-ора. Научници прет-постављају да је за ле ђена земља из-бачена под моћним притиском одоздо, и да је тај притисак могао ство-рити метан. По речима Василија Бого јав љенског са Института за проблеме нафте и гаса РАН, такви отвори су досада приме-ћени само на дну арк тичких мора, али они нису истражени.

„Гасну“ вер зију потврђује и Марина Лејбман са Института за криосферу Сибирског оде-љења РАН. Она се пре ко 40 го-дина ба ви истра жи ва њем пер-мафроста и међу првима је по сетила отвор код Бова њен-кова.

„За мене је највеће изне на-ђење било то што на дотичном подручју није било ни какве људске делатности. Прве мисли су ми биле да је отвор резултат хаварије због истраживања при родног гаса“, рекла је Лејб-ман за „Ру ску реч“.

Ако су јамалске јаме заиста исте као отвори на дну Карског,

Разлог формирања ових јама би могло да буде ослобађање природног гаса из земље изазвано глобалним загревањем

Печорског, Баренцовог и дру-гих северних мора (у науци се за њих користи термин pock-marks, „ожиљци“), и ако се фор мирају услед експлозија природног гаса, онда то може бити опасно. Још увек недо-

вољно испитано, вечно смрзну-то тло у различитим облицима покрива преко 70% територије Русије, тј. око 12 милиона квад-ратних километара, и његов утицај на климу Русије и целог света је огроман.

Узрочник еболе је један од најопаснијих вируса познатих човечанству. Испитује се само у установама највишег степена сигурности (BSL-4)

Симптоми хеморагичне грознице ебола

Медицина у Русији: ruskarec.ru/medicina

Агенс за биолошко оружје?

" Као и ма који други вирус, ебола се може користити као агенс за биолошко

оружје. Као и салмонела и грип. Ако се у ру кама струч них људи нађе би ло који патоген, уз одго-ва рајућу примену они увек могу постићи своје циљеве.

Вештачки вирус?

" Заирска варијанта вируса еболе (Zaire ebola virus) није вештачки ви рус. Ми још

увек не умемо тако добро да ма-нипулишемо вирусима да бисмо могли да их стварамо. А и због

КОМЕНТАРИ

Михаил Шчелкановчега бисмо то ра дили ако их мо-жемо узети из природе?

Руска школа

" Дијагностика је у болници „Донка“ у Конакрију при-лично добро организована,

у вели кој ме ри захваљујући томе што је руководилац лабораторије, доктор Мага, завршио Московску државну академију ветеринарске медицине и биотехно ло гије „К. И. Скрјабин“ [на академији се учи ди јагностика вирусних инфекци-ја, а неке од њих, попут еболе, прелазе са жи вотиња на људе — прим. ред.].

ског универзитета, вирус би се мо гао појавити у 15 зе маља троп ске Африке, где у зони ри-зика живи 22 милиона људи.Још једна потенцијална опас-ност лежи у могућности да ви-рус мутира тако да може да се преноси не само директним кон-тактом са телесним течностима заражене особе, као сада, него и капљичним путем. Ову прет-поставку је изнео Мајкл Остер-холм из Центра за истраживања у области инфективних болести Универзитета у Минесоти.

НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКИ ИНСТИТУТ ЗА ВИРУСОЛОГИЈУ „ДМИТРИЈ ИВАНОВСКИ“, МОСКВА

REU

TERS

НИ

КО

ЛАЈ К

ОРО

ЉО

В

ИТА

Р-ТА

СС

06 УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРАИсторија

НИКОЛАЈ ПОСТЊИКОВ„ЕКСПЕРТ“

Страхоте Првог светског ра-та и данас нам могу дочара-ти писма његових учесника. „Руска реч“ преноси потре-сна сведочанства руских вој-ника са прве линије фронта.

Писма из времена када је дим заклонио сунце

Први светски рат Од вере у победу до ужаса пред апокалиптичним сценама смрти: Велики рат у писмима руских војника

дице добијају тужне вести о смр ти најближих. Тада људи рат почињу да доживљавају као личну катастрофу и постају свесни његове неминовности и страхоте. Руски официр пише: „На целом фронту се свакод-невно воде жестоке борбе. Мно-ги су остали на бојишту и још ће многи погинути. Ко може бити поштеђен? После борби бојишта су прекривена телима наших и немачких војника, убијених и преминулих од рана. Колико ће нас још погинути! Рат је неописив ужас! Свуда је смрт и разарање.“ Речи из пи-сма другог руског официра зву-че као својеврсни протест про-тив рата и очајнички апел: „Сва ко ко је учествовао у рату свестан је огромног зла које он носи. Људи би требало да теже да рата више никада не буде.“

Без милостиПопришта борби постају праве кланице. „Бранимо мост“, пише један руски војник. „Јуче су Нем ци покушали да пређу на нашу страну. Пустили смо их да дођу до средине моста а онда смо отворили тако јаку ватру да су бежали главом без обзи-ра. На мосту су остале гомиле лешева. Немци су данас поно-во покушали да пређу мост или бар да покупе лешеве. Наша артиљерија је прецизном ва-тром за тренутак очистила мост од тих кобасичара. Ипак, по

борбу: „Коначно се кроз строј пронела наредба: 'Спремите се за напад!'. Као да је струја про-шла кроз нас; једни проверавају и поправљају опрему, други ски дају капе и побожно се кр-сте, сви осећају да долази тај ве лики тренутак; убрзо се кроз строј проноси нова наредба 'На-пред!'; крстимо се и искачемо из ровова са речима 'Браћо! У напад, напред!'. Људи попут мрава искачу из ровова и ју-ришају на бајонете, гледајући у лице смрти.“

Први светски рат био је пун одри цања, крви, рововске пр-љавштине и бола због смрти рат них другова. Размере и жрт-ве овог рата до почетка 20. века биле су незамисливе за чове-чанство.

Када је почео Први светски рат у Русији је уведена „привреме-на одредба о ратној цензури“, ко јом је било дозвољено отва-рање и прегледање свих писа-ма са фронта, као и одузимање оних која су садржала повер-љиве информације. Тако су мно га писма сачувана до данас и налазе се у архивима. Најви-ше их је у Руском државном војно-историјском архиву, где се чува неколико томова писа-ма која су руски војници писа-ли са прве линије фронта.

Неподношљив ужас свакодневицеПочетком рата многи су били пуни илузија. „Непријатељ, на-равно, није за потцењивање, али није непобедив. Сви наши ве-рују да ћемо победити“, писао је пуковник Самсонов жени. „Цео народ саосећа са нама и сви желе да се боре против Не-маца“. У већини писама с по-чет ка рата попут рефрена се по нављају реченице пуне наде у скору победу.

Међутим, на бојиштима је све више погинулих, а многе поро-

сва ку цену су хтели да пређу на другу обалу. Загазили су у воду до врата, али наши ми-тра љесци их нису пустили да стигну ни до средине реке. Кажу да је после борбе вода постала цр вена. То ме не чуди јер је ту погинуло најмање 5 до 6 хиљада

Немаца, а сва тела су остала у реци.“

Други војник се са ужасом присећа сличних немилосрдних борби: „Лежали смо у ровови-ма и одбијали немачке нападе. Четири пута су прилазили на-шим рововима, најближе на око

400 корака. Могли смо јасно да им видимо лица. Успешно смо их одбијали. Повлачили су се под нашом јаком ватром. У рову сам лежао поред Сазонова. Пу-цали смо у њихове официре и крупније војнике. Добро смо их потпрашили, ђаво их однео! Ишли су ћутке, без иједног пуц-ња. Пуштали смо их да приђу довољно близу да можемо пре-цизно да пуцамо, а онда смо отва рали страшну ватру. Нај-ближи су падали као покоше-ни, а они иза њих су се брзо по-влачили. Мраз нам је ледио ко жу и коса нам се дизала на глави. Мислим да смо Сазонов, наредник и ја тог дана доста Не-маца послали на онај свет. Док су нам се приближавали лица су им бледела. То је било ужас-но и некако застрашујуће. Не дај Боже да се поново нађем у таквој борби!“

Тотално чишћењеНајстрашнија је дуготрајна артиљеријска при према пред напад. Људи осе ћају да од

њих не зависи ништа и немоћно приљубљени уз земљу чекају крај пуцњаве која као да ника-да неће престати. Колико је артиљеријска ватра била ин-тензивна видимо из писма ру-ског артиљеријског официра: „Артиљерија је немилосрдно тукла, дим је заклонио сунце, па се на више од пет корака ни шта није видело“.

Многи који су се нашли под тако јаком артиљеријском ва-тром доживљавали су нервни слом и „само им се плакало“, како је писао један официр. Они више нису могли поднети звук артиљерије, па би им сваки пуцањ терао сузе на очи: „Та не прекидна тутњава арти ље-ријских оруђа и експлозије гра-ната заиста не дају мира и уни-штавају нерве. Наш пуковник Желењин је почео да плаче као дечак, његови нерви то више не могу да поднесу. И Росољук стално рида.“

У ратном паклу већина људи је ипак успевала да влада собом и сачува здрав разум. Излази-ли су из ровова и кретали у на-пад под кишу метака. Ево како руски официр описује те крат-ке тренутке непосредно пред

Лево: писмо Фјодора Сосњина, војника Крон-штатског пешадијског пука. Писма са фронта често описују лица непријатеља која бледе ка-ко се ови приближавају смрти

Кавкаски горштаци у Великом рату

бачена на Југозападни фронт, где су се водиле тешке битке против Аустроугара.

Цару брат, војницима отацНајпознатији командант диви-зије од фор ми рања до почетка 1916. био је велики кнез Миха-ил Александрович, брат по-следњег руског цара. Био је из-врстан коњички официр, имао је огромну физичку снагу и ужи вао је велики ауторитет. По ред свега, 35-годишњи гене- рал-ађутант био је скроман чо-век, и без стра ха је долазио на најопасније положаје.

Са њим је дивизија учество-вала у заузимању Станиславо-ва (садашњи Ивано-Франковск на западу Украјине) и осло ба-ђању Галиције 1915. Михаил Алек сандрович, ко ме је тешко падало њего во царско порек-ло, стрељан је 13. јуна 1918, тј. живео је мало дуже од своје бивше ди визије, која је расфор-мирана почетком исте године.

Храброст без премцаО ратној тактици „староседе-лаца“ може се стећи предста-ва по следећем случају. У про-

И наравно, потпуно је погреш-но замишљати горштаке као некакав анахронизам у том „ра ту мотора“. Има ли су и мит-ра љезе и блиндирана кола.

Рађање легендеКоњаници из планинских кра-јева били су одлични за изви-ђање, диверзије и храбре ко-њичке упаде, али и поред све своје храбрости нису били ефи-касни у позиционом ратовању.Зато су постали важно пропа-гандно оруђе, јер се непријатељ дуж чи тавог Источног фронта ужасавао од самог помена див-ље дивизије. Европљанима, тј. Немцима и Аустроугарима, ду-боко у свест се урезала пред-става о дивљем азијском коња-нику који не зна за милост, што, уосталом, и није било тако да-леко од истине.

малена навикли да рукују но-жем, да се држе у седлу и да до бро гађају из пушке.

Дивизија је формирана од шест пукова: Ингушког, Чер-кеског, Татарског, Кабардин-ског, Дагестанског и Чеченског. Храбри момци су пристизали на сопственим коњима, са соп-ственим оружјем и у сопственој униформи, тј. у черкескама (кавкаским мушким капутима) и папахама (високим шубара-ма са равним врхом). Од држа-ве су добили само пушке и пла-ту од 20 рубаља месечно.

Служба у овој необичној једи-ници била је добровољ на, и зато је међу њеним вој ни цима и офи-цирима било и ру ских племића, прибалтичких Немаца, па чак и морнара Балтичке флоте. Па ипак, 90% „див ље дивизије“ чи-нили су муслимани. Тамо је било много племића из старих аристократских породица, али је у дивизији владао прави де-мократизам, јер су мерило би ле стварне ратне заслуге.

Крајем 1914, после четворо-месечне обуке, дивизија је пре-

леће 1915, када је тек попустио лед на рекама Галиције, стоти-ну горштака са јатаганима у зу-бима ноћу је препливало Дње-стар и прешло на другу обалу, где су били аустроугарски по-ложаји. „Староседеоци“ су тихо елиминисали стражаре и кре-нули према непријатељским ро-вовима, заштићеним бодљи ка-вом жицом. Нису имали спе -цијалне маказе за сечење жице (горштак неће да вуче са собом предмет који није од користи у непосредном боју), него су је д-но ставно на бодљикаву жицу набацали дагестанске бурке (огр таче од чоје) и тихо пре шли преко ње. Пришли су ровови-ма, а онда јурнули на непри-јатеља уз покличе из дубине гр-ла, наоружани само јата ганима. Аустроугари су у паници поче-ли да се повлаче, али су их на ко њима стигли други „старо-седеоци“, који су мало даље, низ водно, успели да пређу реку.

С обзиром да се дивизија са-стојала од 3450 коњаника, а за три године је у њој служило укупно око 10 хиљада војника и официра, лако је израчунати колико су губици били велики.

Велики кнез Михаил Александрович међу официрима 2. бригаде Кавкаске староседелачке коњичке дивизије (1914)

Размере и жрт ве Првог светског рата до почетка 20. века биле су незамисливе за човечанство

милијарди људи из 38 земаља били су увучени у Први свет-ски рат

милиона људи је убијено, 19милиона рањено, од којих су 3,5 милиона остали инвалиди

1,5

10

У БРОЈКАМА

НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1

НикитаБондарев

ИСТОРИЧАР

„Дивља дивизија“ је у борбенимдејствима на подручју села Мит-кеу у Буковини заробила аустро-угарског војника Јосипа Броза, будућег Тита. Постоји податак да је Брозу 1916. понуђено да сту-пи најпре у Српски добро воља -чки корпус, који се борио настрани Антанте, и да је он то од-био. Касније су му већ бољше-вици 1918. и 1920. нудили да ступи у просовјетске одредеаустроугарских ратних зароб ље -

ника, али је Броз и то одбио. Стога се може рећи да је иско-ристио заробље ништво да би прекинуо везу са аустроугар-ском армијом. Немам податке о његовом ступању у СКП(б) —Све савезну комунистичку пар-тију (бољшевика). Познато је само да је Броз већ после рата причао како је ступио у Партију, али то не потврђују формулари које је попуњавао у Коминтерни 1935–39. и 1941. Тамо он није написао ни једну једину реч о учешћу у Руском грађанском ра-ту и чланству у СКП(б). О томе је почео да прича тек после 1945.

Истина и легенде о заробљавању Јосипа Броза

Први светски рат: ruskarec.ru/30025

ИЗ

СЛО

БО

ДН

ИХ

ИЗВ

ОРА

GET

TY IM

AGES

/FO

TOB

ANK

(2)

ИЗ

СЛО

БО

ДН

ИХ

ИЗВ

ОРА

07КултураУРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

АЂАЈКАМАЛАКАРАН

Руска деца ра-сту уз стихове Алек сан дра Пу-шкина, а ве ћина одрас лих Руса зна напамет мно ге од ломке из ње го вих де-ла. Представља-мо скривени слој његових бајки, пун ош-трих политичких метафора.

Пушкинове бунтовничке бајкеКњижевност Како је најомиљенији песник Русије прикривено исмевао цареве, цркву и руско друштво 19. века

романтичне поеме и бриљантно дело „Евгеније Оњегин“.

Пушкинове контроверзне поеме поново су се појавиле 1825. у вези са неуспелом по-буном декабриста против им-ператора Николаја I. Ипак, вла-дар је допустио песнику да се наредне године врати из изгнан-ства, мислећи да је овај одустао од револуционарних ставова. Међутим, Пушкин је, заправо, одлучио да их дискретније из-ражава. До тог времена већ је стекао славу великог песника и био је свестан да сам импе-ратор будно мотри на његов рад. Ипак, ако прочитамо неке од бајки у стиху које су инспири-сане политичким дешавањима 1830-их, открићемо да су оне вишеслојне и да, осим очиглед-ног, имају и дубље значење.

Гвидон као Пушкин?У једној од Пушкинових првих бајки, „Бајка о цару Салтану“ објављеној 1831, говори се о цару који је себи за жену иза-

ност је у то време била веома снажна у Русији и напад на свештеника православне цркве сматрао би се хуљењем. Бајка је настала 1830, а објављена је постхумно 1840, при чему је, да би се избегао гнев моћне цркве, уместо свештеника главни лик био трговац. Међутим, у совјет-ским издањима у причи се по-ново појављује лик свештени-ка — јер то није било у суп -ротности са ставовима нове вла-сти у Русији.

Поред тога, бајка говори и о израбљивању, пошто је у то доба у Русији кметство још увек било дозвољено. На крају, кри-тикује се и исмева свештеник који жели да присвоји све за себе, о чему су после једног века комунисти такође говорили. Бољшевици су у радовима ру-ских писаца 19. века тражили поруке које су одговарале њи-ховој идеологији у стварању нове социјалистичке културе, и у том смислу Пушкинови ра-дови показали су се посебно плодним. Његови ставови према кметству, православној цркви и царистичкој држави саврше-но су се уклопили у комуни-стички поглед на свет. Стога је овај писац био посебно истицан и поштован у првим годинама од настанка СССР-а — чак и више него у 19. веку. Пушки-новим делима у потпуности је прожет и руски школски про-грам у наше време.

Пушкинова последња бајка у стиховима под називом „Бајка о златном петлићу“ написана је 1834, три године пре његове трагичне погибије у двобоју. Ова прича заснована је на „Ле-генди о арапском астрологу“ из збирке „Приче из Алхамбре“ Вашинготона Ирвинга и није била политички мотивисана. Међутим, када је Николај Рим-ски-Корсаков 1908. по мотиви-ма овог дела написао оперу, претворио ју је у сатиру на ра-чун династије Романових и Руско-јапанског рата, једног од највећих понижења које је ру-ска држава доживела у својој историји. „Бајка о златном пет-лићу“ била је последња опера Римског-Корсакова. Када је за-вршена, нашла се на удару цен-зора и први пут је изведена тек после смрти композитора.

Александар Пушкин (1799–1837) био је ро ђени бунтовник који је живео у доба када није постојала слобода говора. Како би избегао цензуру, своје поли-тичке поруке скривао је под велом бајки, користећи але го-рије и фине мета форе да би из-разио свој ироничан став и кри-тику тадашњег руског друштва.

Поред тога што су га још за живота сматрали великим пис-цем, Александар Пушкин је био и успешан државни службеник. Дипломирао је на Царскосел-ском лицеју, угледној образовној институцији коју је основао им-ператор Александар I и почео да ради у Колегијуму спољних послова Русије. Међутим, упр-кос томе што је био чиновник у самој влади (или можда баш због тога), Пушкин је био све-стан проблема у друштву и у својим делима критиковао је власт. Постао је члан тајног „Савеза благостања“ и напи-сао низ политичких поема које су кружиле у рукопису.

Изванредан и у изгнанствуПушкина је 1820. позвао гроф Михаило Милорадовић, гене-рал-губернатор Санкт Петер-бурга српског порекла, да об-јасни неке своје епиграме и ре волуционарне поеме које су у то време појавиле. У почетку су власти намеравале да пес-ника прогнају у Сибир, али је захваљујући интервенцији сво-јих утицајних пријатеља „само“ прогнан из Санкт Петербурга и послан у изгнанство на Кав-каз, у Молдавију и на Крим. Овај период постаје најплодније раздобље Пушкиновог ствара-лаштва: тада је написао бројне

људи губе све када жена поже-ли да влада морем.

Роберт Чендлер, истакнути преводилац руске књижевности, тврдио је да је рибарева жена карикатура Катарине Велике. Ова императорка свргла је са престола свог мужа Петра III и преузела власт, баш као што је то учинила рибарева жена у бајци. Водила је такође два рата против Отоманске Империје ради доминације на Црном мо-ру, а те неуспеле кампање биле су скупе и однеле су многе жи-воте.

Опасна бајка о попу и раднику БалдиДруге бајке крију различите и политички много ангажованије поруке. Пушкин је био атеиста, што је било неуобичајено за време у којем је живео и кру-гове у којима се кретао. Прича „О попу и његовом раднику Бал ди“ говори о лењом свеш-тенику ко ји искоришћава слабо пла ћеног радника. Религиоз-

Иван Билибин (1876–1942): Илустрација за „Бајку о царуСалтану“

Љубов Попова (1889–1924): Балда. Бајка о попу и његовом слуги објављена је без цензуре тек у 20. веку

Пушкин је био атеиста, што је било неуобичајено за време у којем је живео

ЈАРОСЛАВ ТИМОФЕЈЕВИЗВЕСТИЈА

Нови албум италијанске при-мадоне представља нео-бично стваралаштво итали-јанских мајстора који су пи сали на руском језику и дали бароку руска обележја.

Постоји ли руска барокна музика?

Руски барок је на Западу непо-знат. Како сте Ви дошли до ове теме?Још док сам била на конзерва-торијуму, професори су нам го-ворили да руска опера почиње делом „Живот за цара“ Миха-ила Глинке из 1836. А затим сам изводила барокну музику и све време сам наилазила на податке о томе да је велики број италијанских композитора од-лазио да ради у Петербург. А то је било 100 година пре Глин-ке! Запитала сам се ко су ти композитори и почела сам своје истраживање. Први пут сам у Русију дошла 2004, а прили-ком друге посете 2012. прона-шла сам фантастичан музич-ки материјал и сазнала из-ван редне приче не само о Ита-лијанима на двору, већ и о ве-ликим руским царицама које

јански композитори видели и разумели да на руску публику делује лагана и меланхолична музика и да су ову склоност у свом раду узимали у обзир. За мене је то изненађујуће откриће.

Да ли мислите да је данас пра во време за објављивање оваквог албума?Овај албум је лекција из толе-ранције и узајамног разумевања, јер ја показујем како су Ита-лијани и Немци изузетно ус-пешно и плодно сарађивали са Русима. Уметност је у стању да ситуацију ослободи напетости. Тако да је овај диск мој мали допринос помирењу.

Италијанска примадона Чечи-лија Бартоли, објавила је ком-пакт-диск „Санкт Петербург“ са оперским аријама које су се певале на руском царском двору у 18. веку. У то време ев-ропски композитори су одла-зили у Русију у потрази за сла-вом и новцем. Њи хова музика је, међутим, до да нас остала не-позната широј јавности. Многе арије чије се партитуре чувају у библиотеци Театра „Мариин-ски“ овом приликом су сним-љене по први пут.

су их позивале — Ани, Јелиса-вети и Катарини.

Како сте бирали арије?Почињемо са бароком, а завр-шавамо са Чимарозом, компо-зитором класичне епохе — то су арије које су настале у пери-оду од 100 година. Овим албу-мом поручујемо све ту: постоји руска барокна музика! Радује ме што сам овом открићу дала 80-минутни допринос. За Ита-лијане је то такође ново саз-нање: наши композитори су пу-товали на многа места, али је петербур шки двор једно од нај-престижнијих. Тамо је боравио и Верди: поставио је на сцену „Моћ суд бине“, коју је написао спе цијално за „Мариин ски“.

Први пут у животу сте снимили и две арије на руском...

Тако је, јер странци који су ра-дили на двору компоновали су музику не само на италијанске текстове, него и на руске — кон-кретно, на основу либрета јед-ног од првих руских песника Александра Сумарокова. Од-лучила сам да то треба да отпе-вам онако како су зами слили аутори, тј. на руском.

Постоји ли разлика између ита-лијанског и руског барока?Све је то, наравно, италијанска музика. Али сам била изне на-ђена када сам открила да кроз њу провејава руски карактер. Посебно у арији Раупаха „Идем до смрти“. То је лагана музи-ка, меланхолична, мрачна и веома дубока. У њој осећам руску душу. То је италијанска музика која је већ упила утицај севера. И није случајно што

већи део диска чине лагане ари-је. Наравно, на албуму ћете чути и барокне украсе и колорату-ре. Међутим, преовладава дру-гачија музика — нежна и дирљива. Мислим да су итали-

ПИТАЊА И ОДГОВОРИ ЧЕЧИЛИЈА БАРТОЛИ

брао најмлађу од трију сеста-ра. Међутим, старије сестре по-стају љубоморне на њен нови положај, па када се она поро-ди, одлуче да и њу и сина, прин-ца Гвидона, затворе у буре и баце у море.

Буре са мајком и дететом до-спева на далеко острво и принц, који је у међувремену одрастао,

креће у лов где спасава преле-пог лабуда од грабљивице. Ла-буд ствара град у коме принц успешно влада. Птица се после неког времена претвара у прин-цезу која се удаје за принца Гвидона, и он се на крају среће са својим оцем, царем.

Ова при ча о раздвајању и по-новном су срету може се схва-

тити као суптилна алегорија самог Пу шки новог живота и вероватно је имала за циљ да убеди Ни ко лаја I да се песник заиста променио.

Рибица, рибарева жена и Катарина ВеликаНије сигурно да ли је импера-тор заиста увидео ову сличност између живота Пушкина и прин ца Гвидона, али је ипак до-зволио писцу да дело штампа, а чак је и наручивао његове књиге. „Бајку о рибару и ри-бици“ Пушкин је написао 1833. У њој се ради о једном рибару који је уловио златну рибицу, која обећава да ће му испуни-ти било коју жељу ако је врати назад у воду. Стари рибар и ње-гова жена цео живот су прове-ли у сиромаштву, и прилика да се обогате буди у жени снажну похлепу. Прво пожели да добије палату, потом да постане плем-киња, затим владарка неке об-ласти, а коначно и сама цари-ца. На крају приче двоје старих

Чечилија Бартоли (1966) је ита-лијански колоратурни мецосо-пран и једна од нај поз натијих певачица на свету. Славу је стекла извођењима Моцарта и Росинија, као и барокне музике. Више од 20 година сарађује са дискографском кућом Decca.

БИОГРАФИЈА

REU

TER

S

© Р

ИА

„НО

ВОСТ

И“

ИЗ

СЛО

БО

ДН

ИХ

ИЗВ

ОРА

ИЗ

СЛО

БО

ДН

ИХ

ИЗВ

ОРА

08 УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРАПутовања

ДМИТРИЈ СЕВАСТЈАНОВ

Ова острва, углавном не поз-ната у свету, обухватају арк-тичке обале, древне шуме Да леког Истока, споменике старих народа од костију и прелепе дрвене цркве.

Муромац (141 метар), много тер-малних извора и језера. На ос-трву данас живи око 6000 људи.

Острво Итуруп је, као и цео Курилски архипелаг, до 1945. припадало Јапану. Курилска острва су ушла у састав Сов-јетског Савеза након курилске десантне операције. Међутим, Јапан и даље претендује на ову

територију, што онемогућава потписивање мировног спора-зума између Русије и Јапана.

ИтигранУ Беринговом мореузу, неда-леко од увале Провиђења, на-лази се мало брдовито острво Итигран (Ыттыгран). На њему се налази знаменита Китова

ОљхонОљхон је највеће и једино на-сељено острво у сибирском је-зеру Бајкал. На бурјатском језику Ољхон значи „сув“ — јер нема ни једне једине реке ни поточића — иако је окру-жено Бајкалским језером, које у себи садржи петину незамрз-нуте слатке воде на планети.

Хужир је највеће насеље на Ољхону у коме, према попису од пре три године, живи 1200 становника. Житељи Хужира га шаљиво зову „главни град“. Насеље има неколико продав-ница прехрамбене робе и ре-сторана, цркву и ноћни клуб.

Недалеко од источне обале Ољхона налази се најдубље ме-сто Бајкалског језера (и свих је зера на свету) —1642 метара.

Природа на острву је врло бо-гата и разноврсна: степе, пеш-чане плаже са динама, чети-нарске шуме дуж обале, густе шуме ариша и реликтне јелове шуме, мраморне стене обрасле густом црвенкастом маховином и мочваре.

СахалинСахалин је са својих 76,5 хи-ља да квадратних километара највеће руско острво. После Ру-ско-јапанског рата 1905. Саха-лин је био подељен између Јапа-на и Русије, али је након Другог светског рата у целини припао СССР-у, а касније данашњој Русији.

Сахалин има око пола мили-она становника, од којих тре-ћина живи у Јужно-Сахалинску, једином већем граду на острву. Зима овде траје 7 до 8 месеци, а кратко лето је најчешће про-хладно и ветровито. Сахалин је богат налазиштима нафте, гаса, злата и угља. Ово острво углавном посећују љубитељи еколошког туризма јер се на њему налази неколико великих природних резервата са нетак-нутом природом, заштићени паркови природе и бројна при-родна лечилишта.

ИтурупОстрво Итуруп се налази у не-по средној близини Јапана и нај-веће је на Великом курилском гребену. Као и остала Курил-ска острва, Итуруп је вулкан-ског порекла: на рту Инкито налази се „земља охлађене ла-ве“, по којој се може претпо-ставити како је Курилски ар-хипелаг изгледао пре милион година.

На Итурупу се налази девет активних вулкана, један од највећих водопада Русије, Иља

але ја, јединствени споменик и светилиште древних Ескима, ловаца на китове. Претпоставља се да је Китова алеја настала у 14. веку. Овај загонетни споме-ник јединствен је не само на Чу-котки, већ и на целом подручју Арктика.

Китова алеја је дуга 300 ме-тара. Чине је два паралелна ре да лобања и костију китова. Бл и же мору поређане су лобање гренландских китова, распоре-ђене у 15 група по 2 до 4 лобање. Укопане су у земљу чеоним де-лом и уздижу се метар и по у висину. Нешто даље, на узви-шењу, паралелно се протеже ред начињен од чељусти кито-ва које су укопане у земљу вер-тикално, на дубини од око пола метра. Оне се уздижу 4 до 5 ме-тара изнад тла. Свака од ових џиновских китових чељусти тешка је 250–300 килограма.

Острво РатмановаОстрво Ратманова је нај ис точ-нија тачка Русије. Налази се у

средини Беринговог мореуза на само 3,7 километара од острва Крузенштерна, које припада САД. Острво Ратманова адми-нистративно је део Чукотског аутономног округа, али на њему више нема сталних становни-ка. На острву се налази само ба за руских граничара. До пре пола века ту су живели старо-седеоци Ескими, који су се пре-селили на Чукотско полуострво и на америчко острво Крузен-штерна.

На острву Ратманова се на-лази једна од највећих птичјих колонија у региону са преко 4 милиона примерака. У јуну 1976. овде је откривен и окер--жути колибри (selasphorus), једина врста колибрија која се може срести у Русији.

Земља Франца ЈозефаЗемља Франца Јозефа је архи-пелаг од 192 острва укупне површине преко 16 хиљада ква-дратних километара. Налази се у Северном леденом океану и

једна је од најсевернијих те ри-торија Русије и света. Острво при пада Приморском рејону Архангелске Области. На њему нема сталних становника, а по-времено овамо долазе истра-живачи, граничари и припад-ници јединица ПВО задужени за противракетну одбрану се-верних граница Русије. На јед-

ном од острва архипелага 2005. је отворена најсевернија по-штанска испостава на свету „Архангелск 163100“, која ради само средом од 10 до 11 ујутру. На територији архипелага на-лазе се бројне птичје летње ко-лоније, од сисара се срећу бели медведи и поларне лисице, а у водама око острва има фока,

Лево: Ољ хон (Бајкалско је зе ро), призор са Саха-лина и Итуруп (Курил-ски архипелаг). У сре-дини: кости Китове алеје на острву Ити-гран. Десно: Острво Ратманова (најисточ-нија тачка Русије), лед-ник Земље Франца Јозефа и погост на ос-трву Кижи.

мор жева и белих китова. 87% територије острва покривено је ледницима.

КижиАрхитектонски ансамбл Спа-со-Кишког погоста (ограђено гробље са парохијском црквом) налази се на острву Кижи, једном од 1650 острва језера Оње га, и убраја се у најважније знаменитости северозапада Ру-сије; пре више од 20 година упи-сан је на листу Светске башти-не УНЕСКО-а. Храм посвећен Преображењу Господњем висок 37 метара, са прелепим дрве-ним куполама, представља је-дан од најлепших при мера ру-ског средњо ве ков ног дрвеног не имарства. Према легенди, 22 куполе ове цркве, распоређене у неколико нивоа, саграђене су без иједног ексера.

Кишки погост је централни део првог руског музеја на от-вореном, Државног историјско-архитектонског и етнографског музеја-резервата „Кижи“.

Китова алеја на острву Итигран, саграђена од костију, била је светилиште древних Ескима

Земља Франца Јозефа је једна од најсевернијих територија Русије и света

Седам светова у морима и језерима

Острва Обилазак руских острва било би једно од најузбудљивијих путовања која се могу замислити

УВЕК ОНЛАЈН

Упознајте Србе који су писали руску историју!

Комплетна архива штампаних издања

ruskarec.ru/e-paper/archive

Читајте на својој омиљеној платформи!

РАЗМЕНИТЕ МИШЉЕЊЕ

НА

/ruskarec

/ruskarecruskarec.ru/21499

ruskarec.ru/recepti

29. октобра

Читајте нас поново у

„Политици“RUSKAREC.RU

Укуси и мириси свих руских епоха у Вашој кухињи: пратите рецепте „Руске речи“!

ALAM

Y/LE

GIO

N M

EDIA

ALAM

Y/LE

GIO

N M

EDIA

GEO

PHO

TO

GEO

PHO

TO

ALAM

Y/LE

GIO

N M

EDIA

ALAM

Y/LE

GIO

N M

EDIA

LOR

I/LE

GIO

N M

EDIA