Дистрибуира се у сарадњи

са дневним листом

Овај додатак уређује и издаје

Росијска газета (Москва),

која сноси сву одговорност

за његов садржајRUSSIA BEYOND THE HEADLINES www.ruskarec.ru

Број 9, 12. децембар 2012.

Росијска газета уређује прилоге o Русији у 27 водећих светских листова, укључујући Њујорк тајмс, Дејли телеграф, Фигаро и Зидојче цајтунг

Источносибирска Да урија, драгуљ Био -сфере: најста рије сте пе на свету и птичји центар Азије

Су-30СМ, ловацко ји својим мане -варским способ но-стима отва ра нову еру у пилотирању

Више тема на Интернет страници „Руске речи“

RUSKAREC.RU/18105RUSKAREC.RU/18407

Војска ПутовањаСАМО НА RUSKAREC.RU

Russia Today трећи најгледанији информативни канал у Британији

Шта је Рогозин заиста поручио у Београду

СТРАНА 2 СТРАНА 4

Политика и друштво ПогледиЗашто је правилан српскиакценат недостижан за Русе?

СТРАНА 2

Образовање

НАСТАВАК НА СТРАНИ 3

НАСТАВАК НА СТРАНИ 2

Плаво-бела поезијана Волги

Споменик вере и славе канског Казања, спаљен средином 16. века, обновљен је и поново от-ворен за вернике приликом обележавања 1000-годишњице оснивања древног града.

Данас је тешко и замислити сву некадашњу величанстве-ност ове џамије. Октобра 1552, док је престоница Kазањског Kаната лежала у рушевинама, водила се одлучујућа крвава битка за утврђења (главне стра-тешке позиције у граду) између војске Ивана Грозног и Тата-

КУЛЬТУРА.РФ

Над древним Казањским крем љом, као и пре пет ве-ко ва, поново се уздиже пре-лепа џамија, названа у част сејида, рат ника и песника, Кул-Шарифа.

Руски ислам Васкрсли украс древног Казања

Кул-Шариф је једна од нај-лепших светиња ислама

ФОТОГРАФИЈА МЕСЕЦАДевојке из сибирског клуба љубитеља зимског пливања „Крепиш“ трљају једна дру-гу снегом после купања у ле-деном Је нисеју. Температура ваздуха у Краснојарску је у том тренутку била испод нуле.Оваква пракса је већ векови-ма део народног живота у це-лој Русији. Класично руско пар но купатило („бања“) неза-мисливо је без трљања снегом или купања у леденој води по-сле седења у врелој воденој пари. Овакво челичење су ви-соко ценили и у руској вој сци: чувени војсковођа из 18.ве ка, Александар Суворов, који је као дете био веома болешљив, редовно се поли-вао леденом водом; ова прак-са је била обавезна и за ње-го ве војнике. Лекари тврде да регуларно „купање у снегу“ повећава радну способност и имунитет и подстиче доброрасположење. Две „Сибир ја-чке“ са фотографије сигурно доказују ово последње.

ЗДРАВЉЕЧЕЛИЧЕЊЕ НА РУСКИНАЧИН

ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ РУСКА РЕЧ

Како изгледа уобичајена сла галица црногорског при-морја, романтичних осећања и српских песама која ста-нов нике Русије наводи да се упусте у учење српског?

Руско-српски односи Љубав према „братској култури“ или нешто друго? Истраживања откривају праве мотиве Руса који уче српски

Зашто Руси уче српски језик?

Последњих година је на тржи-шту образовања у руској пре-стоници порасло интересовање за учење српског језика. Сто-тине ру ских грађана похађа кур севе и школе језика не би ли савладало овај словенски језик, који још увек за многе пред ста вља нешто врло егзо-тично и необично. У Москви мо жете би рати између десетак курсева, а слична ситуација је и у Санкт Петербургу. Просеч-на це на за двочас у групама од 3–6 полазника је око 800 рубaљa (или 20 евра).

Зашто ти људи бирају да уме-сто енглеског, немачког, фран-цуског, шпанског или ита ли-јан ског уче српски језик и за шта могу да га искористе?

Већина оних који уче српски (више од две трећине) су влас-ници некретнина на црногор-ском приморју (а њих, према ра зличитим подацима, има на десетине хиљада) или, пак, ру-ски грађани који редовно путују на одмор у Црну Гору, а у бу-ду ћ ности би желели, ако при-лике дозволе, и сами да поста-ну поносни власници пар це ле у овим крајевима. Припаднике ове групе (коју претежно чине

Лето на црногорском приморју и руско-српска пријатељства — најчешћи узроци који грађане Русије наводе на учење српског језика код куће

ра. Руској војсци је пошло за ру ком да заузме град тек када су сви браниоци тврђаве на челу са неустрашивим Кул-Ша ри-фом изгинули.

Кул-Шариф је био сејид, тј. потомак пророка Мухамеда, рат ник, песник и мислилац. Ње му се приписује чувено дело „Победа Казањског Вилајета“, у коме су описана историјска дешавања из 1550, када је вој-ска Казањског Каната изво је-вала краткотрајну победу над Русима. Аутор је, међутим, пре-до сетио несрећу и написао да Казањ „нема откуд да очекује по моћ, осим заштите бога Тен-гри и помоћи ан ђе ла“.

Већ у лето 1551. војска Ивана Грозног је поново опколила

ИТАР-ТАСС

СЕРГЕЈ ЈОЛ

КИ

Н

ИТА

Р-ТА

СС

REU

TER

S/VO

STO

CK-P

HO

TO

АЛЕК

САН

ДРА

ЧАР

СКА

02 ОбразовањеРУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

УКРАТКО

Јевгениј Фјодоров, посланик владајуће „Јединствене Ру си-је“, предложио је да медији који се финансирају из ино-странства добију статус „стра-ног агента“. Закон који невла-дине организације са страним финансирањем означава на тај начин ступио је на снагу у новембру.

И медији постајустрани агенти?

На крају трећег тромесечја 2012. руски ТВ канал Russia To day („Русија данас“), који еми тује програм на енглеском је зику, заузео је треће место по гледаности на листи инфор-мативних канала Уједињеног Краљевства. Испред руског ка нала су само BBC News и Sky News. Ове податке објавио је BARB — британска ком па-нија за мерење аудиторијума (Bro ad casters Audience Re se-arch Board).

Вести RT уБританији уз BBC и Sky

Ивановска област РФ је на аукцији у Лондону купила архив слав-ног режисера Андреја Тарковског за 1,3 милиона фунти. Архив ће бити предат спомен-музеју у родном граду Тарковског, Јурјевцу.

ИСТОРИЈА ФИЛМААРХИВ ТАРКОВСКОГ СЕ ВРАЋАУ ДОМОВИНУ

Нови стручњаци напуштају елитну Московску школу менаџмента „Сколково“ са звањем MBA (мастер пословне админи страције). Пред седник савета ове школе је Дмитриј Медведев.

Имигранткиња из Централне Азије учи руски у московској вечер -њој школи бр. 90. Закон којим се радни имигранти обавезују на по зна ва ње руског језика ступио је на снагу 1. децембра.

ПОСЛОВНЕ ШКОЛЕНОВИ ЛИЦА НАУЧНОГ МЕНАЏМЕНТА

ЛЕКЦИЈЕ РУСКЕ РЕЧИРАД У РУСИЈИ САМО УЗ ОСНОВНО ЗНАЊЕ ЈЕЗИКА

КАЛЕИДОСКОП

ИГОР ГРЕКОВРУСКА РЕЧ

Када почну да уче српски, Ру си брзо схватају ће им за „мало другачији руски“ тре-бати много више труда него што су очекивали.

Језици О „ч“, „ћ“, „џ“, „ђ“, „се“, „ми“, „ме“ и другим стварима које загорчавају живот Русима

често траже да уче искључиво ијекавски изговор и латини чно писмо, јер је „у Црној Гори све на латиници“. Такве полазни-ке обично слабо занимају исто-рија и култура Црне Горе и чи-тавог региона, и они мало шта знају о разликама између на-рода и земаља бивше Југо сла-вије. Тако, на пример, на питање „Шта је то Република Српска?“ практично нико од њих не може тачно да одговори, а једно од нај чешћих питања које сами полазници постављају већ на пр вом часу гласи: „Можете ли да ми објасните ко је с ким тамо (у бившој Југославији) ратовао и због чега?“. Али зато ове даме и го спода доста добро познају цр но горска летовалишта, и чак

су посетили Цетиње или Острог и открили да су Црногорци „та-кође православни“.

Другу велику групу чине де-вој ке и жене заљубљене у Србе или Црногорце (преко 20% од укуп ног броја). Оне српски уче за то што желе да са вољеним чо веком и члановима његове по родице говоре на њиховом ма терњем језику. Рускиње има-

супруге пословних љу ди, при-сталице алтернативних стило-ва живота из средње класе и омладина жељна авантура) на учење језика често по кре ће исти мотив: неопходност свакоднев-не комуникације са ме штанима. Испоставило се, на име, (1) да у Црној Гори ретко ко говори ру-ски, и поред тога што је локал-ни туризам ори јен тисан пре-тежно на госте из Ру сије, (2) да енглески језик Црногорци такође често не разумеју (Ру си радо демонстрирају своје знање енглеског, иако је оно у ве ћини случајева прилично скромно), (3) да су на српском језику на-писани сви документи који су руским држављанима потре-бни за време њиховог боравка у Црној Гори.

У почетку су Руси убе ђени да је језик Црногораца само незна-тно „другачији ру ски“, да се „све разуме“ и да „ту уопште нема шта да се учи“, али се у пра кси брзо суочавају са си ту-а цијом у којој нико никог не ра зуме.

И зато, чим се врате у Мо-скву, крећу у потрагу за кур-севима „црногорског“ или срп-ског, у зависности од тога како њихови црногорски познаници нази вају свој језик. Квали те т-није школе језика нуде нарав-но једино курсеве српског, мада љубитељи Црне Горе при упису

ју прилику да упознају српске мла диће на већ поменутим пу-то ва њима у Црну Гору, али и у мо сковским ноћним клубови-ма, на факултетима или у неким дру гим ситуацијама.

О непознатој земљи ове де-вој ке обично знају само оно што им је пренео њихов изабраник, и што одражава његове ставо-ве и сазнања. Многе од њих сма-трају да Срби веома воле своју зе мљу, језик, православље и по-родицу, да имају много чистији и једноставнији поглед на жи-вот, да су у удварању активнији и романтичнији од „размаже-них“ руских мушкараца. Па чак и ако се прекине веза која је девојку подстакла на учење језика, она често има жељу да

Зашто Руси уче српски?

Квалитетније школе језика нуде једино кур севе српског, мада се при упису често тра жи „црногорски“

Паклена граматика и фонетика братског језикареч, само што значи „про лив“. Прича се како су осамдесетих го дина на сајму војне опреме представници СФРЈ написали транспарент „Наша армија — наш понос“, и да је то за Русе би ла главна атракција. Или дру ги познати случај. Током јед не школске екскурзије у Ср-бији московска ученица пита своју уморну српску колегини-цу: „Тебе трудно?“ („Да ли ти је тешко?“). На те речи Српкиња се трже, пре кр сти се и узвик-ну: „Ју! Боже сачувај!“

Руском језику је својствено ре дуковање самогласника и умек шавање сугласника. Рус не хотице изговара српске речи на свој начин: „адгавОр“ (од-говор), „притсјЕдњик“ (пред-седник) итд. Правилан српски

У почетку учење српског језика Русима изгледа „просто као пасуљ“: само промените акце-нат, сетите се застарелих речи, и већ можете да „набадате“. Међутим, у пракси се испо ста-вља да уче ње сродног језика кри је у себи многе замке.

Пре свега, компликују то мно гобројни међујезички паро-ними, тзв. „лажни преводиоче-ви при јатељи“. На пример, Руси се смејуље кад чују српску реч „понос“. У руском постоји таква Правилан српски акценат практично је недостижан за Русе

Упознавање српског језика и региона готово у свим случајевима почиње у Црној Гори

НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1

се и убудуће виђа само са Ср-бима.

Најзад, последњу већу групу чи не млади љубитељи нечега што долази из Србије (око 10% од укупног броја). Истра жи-вања показују да је то најчешће му зика Горана Бреговића (што ни је никакво чудо, јер он често наступа у Москви), песме на срп ском језику са Евровизије, филм „Црна мачка, бели ма-чор“ (љубитељи филма најче-шће и не знају да у њему нема много српског језика), неки срп-ски фудбалер или клуб.

Предавачи на курсевима срп-ског језика, од којих је ве ћи на тек недавно дипломирала на Московском државном уни вер-зитету „Ломоносов“, истичу да

им често полази за ру ком не са мо да полазнике науче језик, него и да их информишу о зем-љи и читавом региону, као и да оне који су на курс дошли углав ном због Црне Горе заин-те ресују за српску културу. Ка да Рус у извесној мери већ савлада језик и открије један сасвим нови свет, када погледа велики број добрих филмова, чује велики број лепих песама, про чита у оригиналу неког са-временог српског писца и члан-ке из новина, он једног лепог дана доноси одлуку да уместо у Подгорицу или Тиват отпутује у Београд. Већ после првог дана проведеног у српској престони-ци он схвата да ће тамо доћи још много, много пута.

ак це нат практично је недости-жан за Русе, као и изговор су-гласника „ч“ и „ћ“, „џ“ и „ђ“, које Руси обично изговарају као руско „ч“ (нешто између срп-ског „ч“ и „ћ“) и као руско „дж“, не разликујући их у го-вору: ћевапћић, џурџевак, итд. Русима није лако да науче и срп ске сугласнике „л“, „н“, „љ“ и „њ“. Они их изговарају при-сла њајући врх језика уз горње зубе и умекшавају их испред самогласника „и“ и „е“: „љице“, „њизапосљенаст“, итд. А позна-ту брзалицу са вокалним „р“ просечан Рус изговара додајући руско „ы“ испред српског „р“: „Навирх бирда вирба мирда“.

И све је то само фонетика. Шта рећи о страшној српској гра матици, на пример о обли-

цима помоћног глагола „јесам“ (који се у руском језику уоп-ште не користе), или о енкли-тичким облицима заменица (Руси тешко схватају разлику између „ми“ и „ме“), или о па-дежима који збу њују својом ме-ђусобном слич ношћу, као и слич ношћу са руским еквива-лентима. А тек глаголски об-лици и неухватљиви положај повратне заменице „се“...

Све у свему, просечан руски студент тешко учи српски и у почетку му се често све поме-ша у глави. Али, упорном уче-нику се све то после неколико месеци разбистри, и већ следећи ње гов долазак у земљу чији је-зик учи бива пропраћен много-број ним комплиментима за сјај-но знање!

© РИ

А „НО

ВОСТИ

“

СКО

ЛК

ОВ

О

© Р

ИА

„НО

ВОСТ

И“

© РИА „НОВОСТИ“

АЛЕК

САН

ДРА

ЧАР

СКА

АЛЕК

САН

ДРА

ЧАР

СКА

03РелигијаРУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

26. децембра

Руски резиме 2012. године facebook.com/ruskarec

twitter.com/ruskarec

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру! http://serbian.ruvr.ru

радио Глас Русије на српском језику

препоручује

Шаљите своје коментареи постављајте питања нашим ауторима!

editor@ruskarec.ru

ПИШИТЕ НАМ

Плаво-бела поезија на ВолгиКазањ. Врховни сејид Кул-Ша-риф био је приморан да посту-пи као дипломата и да пониз-но моли руске војводе за спа -сење града.

Након мучних преговора иза-сланици су прихватили услове Москве, међу којима је био и захтев да руској војсци предају сво ју владарку Сјујумбике са сином. Међутим, преговори су само одложили нови и кона-чни напад руске војске.

После исцрпљујуће опсаде Руси су у октобру 1552. пре шли у офанзиву и пробили одбрану Казања. Главна битка се оди-грала испред зидина џамије кан ског кремља. Према народ-ним предањима, Кул-Шариф је тада предводио одред мла-дих дервиша и суфија и бра-нио тврђаву све док при по в-лачењу није убијен на крову медресе.

Џамија је спаљена до темеља. Постоји, међутим, легенда о то ме да су контуре дрвене џа-ми је која нестаје у пламену оста виле тако снажан утисак на освајаче, да је одлучено да се ћање на њу буде овековече-но у облику цркве Василија Блаженог на Црвеном тргу у Москви, која је подигнута у част освајања Казања и све до данас остала један од нај пре по знат-љи вијих симбола Русије.

Са друге стране, летописи бе-леже да је величанствена са-борна џа мија по облику под се-ћала на емир ски дворац „Казик Јорти“. Око куполе, која сим-болизује је динство власти кана, у небо се уздизало осам ши ља-тих минарета као успомена на осам провинција Волшке Бул-гарије. Врхови минарета били су украшени сребрним српови-ма младог месеца — симболом власти Свевишњег.

Средином 1990-их је одлуче-но да се „у циљу одржања исто-ријског континуитета“ величан-ствена грађевина обнови као једно од доминантних обележја Казањског кремља. Џамија Кул-Шариф, заједно са црквом Бла говести, представља симбол поновног заједништва две глав-не религије у Казању — пра-во славља и ислама, што је био важан аргумент за укључивање Ка зањског кремља у списак Свет ске културне баштине УНЕ СКО-а.

Џамија је довршена и отво-рена 2005. То је симетрична гра-ђевина у чијој основи леже два квадрата пресечена под углом од 45 степени, што је чувени ис-ламски симбол Бисмиле („у Ала хово име”). Конструкцију џамије чини осам преломљених лукова који се међусобно секу. На њиховом врху лежи купо-ла у облику „казањске шапке“, тј. канове круне која се данас чува у Оружејној палати Мо-сковског кремља. Сребрни по-лумесец, као некада, блиста на врху сваког од четири главна минарета (висине 55 метара), као и на четири мања.

У овај комплекс, поред саме џамије, улазе и Музеј исламске културе Поволожја и древних рукописа, библиотека, издавач-ки центар и управа имама.

НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1Храмовируских религија

Џамија Кул-Шариф у Казању

Четири религије се у Русији сма трају традиционалним јер их већински исповедају наро-ди или региони који чине Руску Федерацију. То су православље, ислам, будизам и јудаизам. Та чињеница чини Русију ве-роватно једином земљом на свету где чак четири светске религије имају вишевековну историју и јединствено иску-ство узајамне коегзистенције, поштовања и прожимања, без обзира на привремене конфлик-те. У овом циклусу (који смо за-почели Новодевичјим манасти-ром у Москви и хурулом Буде Шајкјамунија у Елисти) „Ру скареч“ жели да предста ви срп-ским читаоцима нај зна ме ни-ти је храмове којима се руски грађани поменутих вероиспо-вести поносе и који одражавају њихов религијски идентитет. Сва ки од ових храмова, и древ-ни и нови, представља чита-ву књигу историје, уметности и спе цифичне филозофије, а сви за једно представљају најбоље све дочанство о специфичности и ширини мултинационалне и мул тирелигијске руске ци ви ли-за ције. Циклус ћемо завршити презентацијом Московске ко-ралне синагоге.

Раскошну унутрашњост храма додатно улепшава чак 2000 квадратних метара персијских тепиха

Спомен плоча постављена поводом почетка изградње џамије

Џамија Кул-Шариф

15–16. век у Казањском утврђењу подигнута је саборна џамија са осам минарета

1552. за време освајања Казања војска Ивана Грозног је порушила џамију престонице Казањског Каната

1995.председник Татарстана М. Шамијев потписао је указ о поновном подизању џамије

1996.постављено је спомен--обележје, започета је изградња

2005.званично отварање џамије

Зидове џамије чини осам пре-лом ље них лу ко ва који се на врху ме ђусобно секу. Оивичени ајетима (стиховима) из Ку-ра на, уклесаним у мермеру, и ор на ментима у виду плетеница. У зидове су хар монично по стављени ви-со ки прозори са преломљеним лу-ковима и цветним витражима.

Основу џамије Кул-Шариф чине два квадрата пресечена под углом од 45 степени, што у исламском свету означава Алахов благослов

улаз михраб женска галерија (налази се изнад сале за молитву)

капацитет џамије

капацитет церемонијалног трга

Купола висина пречник 36 m 17,5 m

Главни минарет висина 55 m

Архитектура џамије

Четири главна минарета распоређена су по угловима грађевине. Још два мала и два украсна минарета стоје на угловима улазне порте. Простор намењен за мушкарце и жене у џамији је раздвојен и има посебне улазе и излазе. Унутрашњи део грађевине има 5 нивоа, укључујући високо приземље и техничку етажу, а осим тога и неколико помоћних платформи.

Џамија је добила име по имаму сејиду Кул-Шарифу, једном од вођа одбране Казања

54°42'22,87" СГШ20°30'42,40" ИГД

2000 m2

персијских тепиха џамији је поклонила иранска влада; они покривају мушки и женски део џамије

Ватрогасна служба

Цере мо ни јал ни тргПлан комплекса

Поред саме џамије, комплекс чине и музеј исламске културе, издавачки центар, музејска библиотека и управа имама.

Комплекс џамије се налази у источном делу Казањског кремља

Најважнија џамија у Татарстану, једна од највећих у Европи, отворена је за вернике 2005. приликом обележавања 1000-годишњице оснивања Казања.

КУЛ

ЬТУР

А.РФ

КУЛ

ЬТУР

А.РФ

Галерија фотографија наruskarec.ru/17841

04РУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРАПогледи

СПЕЦИЈАЛНЕ ДОДАТКЕ О РУСИЈИ У СВЕТСКИМ ДНЕВНИЦИМА УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“, ОРГАНИЗАЦИЈА „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“ ИЗ МОСКВЕ. У ОВОМ ТРЕНУТКУ ДОДАЦИ СЕ ОБЈАВЉУЈУ У СЛЕДЕЋИМ ЛИСТОВИМА: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • SÜDDEUTSCHE ZEITUNG, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА * LE SOIR И EUROPEAN VOICE, БЕЛГИЈА • ДУМА, БУГАРСКА • ПОЛИТИКА И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • ELEUTHEROS TYPHOS, ГРЧКА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES И THE WALL STREET JOURNAL, САД • NAVBHARAT TIMES И THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • MAINICHI SHIMBUN, ЈАПАН • CHINA BUSINESS NEWS, КИНА • SOUTH CHINA MORNING POST, КИНА (ХОНГ КОНГ) • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • TODAY, СИНГАПУР • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • SYDNEY MORNING HERALD И THE AGE, АУСТРАЛИЈА ЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА РЕДАКЦИЈЕ „РУСКЕ РЕЧИ“: EDITOR@RUSKAREC.RU. ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА НА HTTP://RUSKAREC.RU. „ПОЛИТИКУ“ ИЗДАЈЕ И ШТАМПА „ПОЛИТИКА НОВИНЕ И МАГАЗИНИ Д.О.О.“, МАКЕДОНСКА 29, 11000 БЕОГРАД, СРБИЈА. ТЕЛЕФОН: (+381 11) 330 1682. ТИРАЖ „ПОЛИТИКЕ“: 75.000 ПРИМЕРАКА.

ПИСМА ЧИТАЛАЦА, КОЛУМНЕ И ИЛУСТРАЦИЈЕ ОЗНАЧЕНЕ КАО „МИШЉЕЊЕ“, КАО И ТЕКСТОВИ ИЗ РУБРИКЕ „ПОГЛЕДИ“ ОВОГ ДОДАТКА ИЗАБРАНИ СУ ДА

ПРЕДСТАВЕ РАЗНА СТАНОВИШТА И НЕ ОДРАЖАВАЈУ НУЖНО СТАНОВИШТЕ УРЕДНИКА ПРОЈЕКТА „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“ ИЛИ ЛИСТА „РОСИЈСКА

ГАЗЕТА“. МОЛИМО ВАС ДА ШАЉЕТЕ ПИСМА И КОМЕНТАРЕ УРЕДНИКУ НА EDITOR@RUSKAREC.RU

ДО ДА ТАК „РУ СКА РЕЧ“ ФИНАНСИРА, УРЕ ЂУ ЈЕ И ИЗ ДА ЈЕ „РО СИЈ СКА ГА ЗЕ ТА“ (МО СКВА, РУ СИ ЈА).ИН ТЕР НЕТ-СТРА НИ ЦА: RUSKAREC.RU * EMAIL: EDITOR @RUSKAREC.RU * ТЕ ЛЕ ФОН: +7 (495) 775 3114 ФАКС: +7 (495) 988 9213 * АДРЕ СА: УЛ. ПРАВ ДЫ 24, Д. 2, МО СКВА 125993, РОССИЯ.ЈЕВ ГЕ НИЈ АБОВ ИЗДАВАЧ И ДИРЕКТОР RBTH * ПАВЕЛ ГОЛУБ ГЛАВНИ УРЕДНИК ДОДАТАКА RBTHВЈА ЧЕ СЛАВ ЧАР СКИ УРЕД НИК „РУСКЕ РЕЧИ“ * НИ КО ЛА ЛЕ ЧИЋ ГО СТУ ЈУ ЋИ УРЕД НИК „РУСКЕ РЕЧИ“ИРИНА РЕШЕТОВА УРЕДНИК ИНТЕРНЕТ СТРАНИЦЕ „РУСКЕ РЕЧИ“ * ЈЕКАТЕРИНА ТУРИШЕВА АСИСТЕНТ РЕДАКЦИЈЕ „РУСКЕ РЕЧИ“ * МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, ИВАНА КНЕЖЕВИЋ ГЛАВНИ ПРЕВОДИОЦИАН ДРЕЈ ЗАЈ ЦЕВ ДИ РЕК ТОР ФО ТО ГРА ФИ ЈЕ * НИ КО ЛАЈ КО РО ЉОВ ФО ТО ГРА ФИ ЈА * МИ ЛА ДО МО ГАЦКАДИ РЕК ТОР ОДЕ ЉЕ ЊА ПРЕ ЛО МА И ДИ ЗАЈ НА * АНДРЕЈ ШИМАРСКИ ДИЗАЈН * ИЉА ОВЧАРЕНКО ПРЕ ЛОМ

ЗА ОГЛА ША ВА ЊЕ У ОВОМ ДО ДАТ КУ МО ЛИ МО ВАС ДА СЕ ОБРА ТИ ТЕ ЈУ ЛИ ЈИ ГО ЛИ КО ВОЈ, ДИ РЕК ТО РУОДЕ ЉЕ ЊА ЗА ОД НО СЕ СА ЈАВ НО ШЋУ: JULIA.GOLIKOVA@RBTH.RU.

© 2012 СВА ПРА ВА ЗА ДР ЖА ВА ФГБУ „РО СИЈ СКА ГА ЗЕ ТА“: АЛЕК САН ДАР ГОР БЕН КО ПРЕД СЕД НИК РЕДАК ЦИЈ-СКОГ САВЕТА, ПА ВЕЛ НИ ГО И ЦА ГЕ НЕ РАЛ НИ ДИ РЕК ТОР, ВЛА ДИ СЛАВ ФРО ЊИН ГЛАВ НИ УРЕД НИК.

ЗА БРА ЊЕ НО ЈЕ КО ПИ РА ЊЕ, ДИ СТРИ БУ ЦИ ЈА ИЛИ ПРЕ У ЗИ МА ЊЕ СА ДР ЖА ЈА ОВОГ ИЗ ДА ЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧ НУ УПО ТРЕ БУ, БЕЗ ПИС МЕ НЕ СА ГЛА СНО СТИ „РО СИЈ СКЕ ГА ЗЕ ТЕ“. МО ЛИ МО ВАС ДА СЕ ЗА ДО ЗВО ЛУ ОБРА ТИ ТЕ НА ТЕ ЛЕ ФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR @RUSKAREC.RU. „RUS SIA BEYOND THE HE A DLI NES“ НЕСНО СИ ОД ГО ВОР НОСТ ЗА НЕ НА РУ ЧЕ НЕ ТЕК СТО ВЕ И ФО ТО ГРА ФИ ЈЕ.

Вицепремијер Русије Дми-триј Рогозин био је 28. новембра у једнодневној посети Београ ду, где је

раз говарао са председником Србије Томиславом Николићем, председником владе и мини-стром унутрашњих послова Иви цом Дачићем и пр вим пот-пред седником владе и мини-стром одбране Александром Вучићем. Вицепремијер РФ раз мотрио је са представници-ма српских власти питања вој-но-техничке сарадње, укљу-чујући и сарадњу у оквиру мо дернизације српске технике ко ју реализује руска страна.

Како саопштава сајт владе РФ, Рогозин је изјавио следеће: „Ми смо са нашим стручњацима ана лизирали могућности про-из водње војне опреме на те ри-торији Ср бије и уверили смо се да Србија у појединим сегмен-тима може да производи кон-курентно нао ружање и војну те х нику“. Александар Ву чић је са своје стране изјавио да ће до

ГЕОПОЛИТИКА ХАШКЕ ДОБРОТЕ

кра јине“. „Тај судски процес је праћен скандалозним околно-стима. Први пут у историји ме-ђународног пра восуђа сведоци су били изложени отвореном уцењивању и застра ши вању, а поједини су и физички ликви-дирани. Све се то дешавало у

Ослобађајуће пресуде које је Међународни криви-чни суд за бившу Југо-сла вију изрекао хрват-

ском генералу Анту Готовини и бившем герилском вођи ОВК Рамушу Харадинају дале су по-вода да се говори о субјек тив-ности и геополитичкој ангажо-ваности овог судског органа. Па ипак, не треба губити из вида да су за поменуте одлуке веза-не различите околности.

Ослобађање генерала Гото-вине и Маркача представља сим боличан гест подршке Хр-ват ској, која се спрема да по-стане чланица Европске уније, и уједно недвосмислену пору-ка новим властима Србије. Ме-ђу тим, када је у питању Ра муш Ха радинај, ситуација је ком-пликованија и сканда ло знија. Реч је о томе да Запад игра на карту крупније „косовске стран ке“, која треба да обез-беди унутрашњу политичку ста-билност у самопроглашеној др-жави и њену привлачнију слику у очима светске заједнице.

Руско Министарство спољних послова најоштрије се огласи-ло управо у вези са ослобађањем Харади наја, јер је оно потен-ци јално опасније са геополи-тичког гледишта. Ка ко се на-гла шава у изјави, „три бунал сма тра да нису доказана много-број на убиства, насилне депор-та ције, батинања, мучења, су-рово опхођење и други злочини према житељима српске и дру-гих националности који нису лојални ‘новим властима’ по-

атмо сфери потпуне правне не-до дирљивости и уз толе ри сање међународних органи зација на Косову“, истиче се у изјави.

Суђење Харадинају почело је у марту 2007. Заједно са њим су оптужени Идриз Балај и Ла хи Брахимај. Према оптуж-ници, „снаге ОВК које су деј-ствовале под командом и кон-тролом Рамуша Харадинаја, по кренуле су војну кампању са

циљем да успоставе контролу над територијом између села Глођане/Gllogjan (сви географ-ски називи везани за Косово у документима Хашког трибуна-ла наводе се у српској и албан-ској варијанти — П.И.) и Деча-ни/Deçan, [...] и да протерају Ср бе из села у којима су живе-ли“. Поред тога, снаге ОВК „на-ставиле су да врше нападе и на избеглички камп у селу Баба-

Према речима Дми-трија Рогозина, Русија није адвокат Србије него адвокат права и истине

Осуда Хара динаја била би добровољно само би чевање, на шта Запад свакако није спреман

Михаил Вашченко

ИСТОРИЧАР

ПетарИскендеров

АНАЛИТИЧАР

лоћ/Baballoq“ близу Дечана. У оптужници је писало и да је Рамуш Харадинај (по надимку „Смајл“ — „Осмех“) средином маја 1998. при седишту ОВК у Јабланици формирао заробље-нички логор, где су заробљеници мучени и стрељани.

Харадинај је од оптужби већ два пута ослобођен. Прва осло-бађајућа пресуда изречена је у априлу 2008, када је само про-глашавање независности Ко-сова и његово признавање од стране водећих земаља Запада постало реалност, што значи да ни Хашки трибунал више није имао потребе да шаље било ка-кве позитивне правне и дипло-матске сигнале Србији.

Реакција тужилаштва Три-бунала је била разумљива. Ту-жиоци су обезбедили 81 сведо-ка (оптужени нису ниједног) и њихова сведочења су у сваком случају била довољна за утвр-ђивање кривице, нарочито ако се узме у обзир непоузданост доказног материјала у много-бројним босанским процесима против Срба који су завршени изрицањем сурових казни. Кар-ла дел Понте, бивша главна ту-житељка Хашког трибунала, из јав љивала је како „нема сумње да су руке огрезле у крви и самом команданту, и његовом поверенику, и тамничару“. Ка ко је добро при ме ћено у из-ве штају лондонског Института за проблеме рата и мира, „[Ха-радинај] се сматра немилосрд-ним убицом, који је 1998–1999. руководио царством терора у области Дукађин на западном Косову“. Лист „Берлинер цај-тунг“, позивајући се на немач-ке тајне службе, назвао је Ха-

ра динаја једним од кључ них „кумова“ ма фије на Косову.

Па ипак, и поред свега тога, ла ко је било предвидети резул-тат разматрања жалбе. Главни разлог поновног ослобађања Ха радинаја састоји се у томе што је он „недодирљив“ као једна од кључних фигура за-падног (пре свега америчког) косовског пројекта. Он је десна ру ка главног протежеа САД на Косову — „премијера“ и бив-шег политичког руководиоца ОВК Хашима Тачија. Разбијање тан дема Тачи-Харадинај зна-чило би стварање политичког хаоса у покрајини. Oслобађање Харадинаја се одлично уклапа у стратегију Запада према Бе-ограду, на који се врши прити-сак после избора Николића за председника. И најзад, на пре-суду су имале утицаја и тесне везе које је Харадинај успоста-вио са појединим представни-цима западне политичке елите, између осталих са бившим ше-фом Мисије УН Сореном Је-сеном Петерсеном, бившим ми-нистром спољних послова Ве -лике Британије Робином Куком, и што је најважније, са потпред-седником САД у адми ни стра-цији Барака Обаме Џозе фом Бајденом. Јасно је да би у так-вим условима осуда Хара динаја била добровољно само би че-вање, на шта Запад свакако ни је спреман.

Аутор је доктор историјских наука и спољнополитички ко-ментатор „Гласа Русије“.

РАЗМИШЉАЊЕО „ОНОМ“ УСЛОВУ

краја го дине у Великој Плани бити отворена нова фабрика, где ће се у са радњи са Русијом производити оклопни транспор-тери и самоходна артиљеријска ору ђа „Но ра“, како за Војску Србије, тако и за извоз у Кенију и Бангладеш.

Поред тога, по речима Рогози-на, у најскорије вре ме Народ-на скупштина Ср бије ће доне-ти одлуку о упу ћи вању своје де легације на парла ментарну скуп штину Органи за ци је Уго-вора о заједничкој безбедности (ОДКБ), где ће добити статус стал ног посматрача. ОДКБ је вој ни савез који оку пља већину бивших чланица СССР-а.

Међутим, непосредни резул-тати Рогозинове посете Београ-ду остали су у сенци агенцијских извештаја о његовим изјавама о Косову. Неке информативне куће су пласирале овакве на-слове: „Рогозин саветује Србији да размисли о ступању у ЕУ по цену Косова“ (РИА „Новости“), „Рогозин предложио Србији да ступи у ЕУ по цену одрицања од Косова“ (Росбалт). Ако би се суштина изјава Рогозина за-

иста сводила на та кве „савете“, била би то у нај мању руку гео-политичка сен за ција.

Међутим, није било никакве сен зације. Изјаве руског вице-пре мијера имале су сасвим дру-гачији смисао. Дмитриј Рого-зин је заиста изјавио следеће: „Ако је за пријем у ЕУ услов да се призна Косово, треба да раз мислите о том услову. То је бе зобразан услов, [...] али то је ва ша суверена одлука и Русија ће подржати вашу одлуку“.

Кренимо од Рогозиновог са-вета да Србија „треба да раз-мисли“ о условима које ЕУ поставља. То је суптилна пору-ка, а не позив да се званична Ср бија одрекне Косова. Сушти-ну своје позиције, као и позиције Русије, Рогозин је изложио у на ставку реченице, ка да је из-разио свој негативан од нос пре-ма том „услову“ ЕУ. Тачно је да вицепремијер Русије није да-вао популистичке изјаве ко је би се допале некима у Ср бији, не го је у интервјуу за РТС ја-сно поручио: „Рећи ћу вам от-во рено, јесмо блиски пријатељи, али Русија није ваш адвокат.

Ми овде јесмо адвокати права и истине, а истина је у томе да Ко сово јесте неодвојиви део Ср-бије и ту ми бранимо ме ђу на-родно право“. По свему су де-ћи, Рогозин је српској јав но сти и властима једноставно дао до знања да Русија не може вр-

шити притисак на Србију и ус-ме равати српску унутрашњу и спољну политику. Москва ће бити принуђена да се у свом де-ло вању између осталог оријен-тише и на одлуке српског руко-водства, какве год оне биле.

Уствари, Дмитриј Рогозин је само другим речима изразио мисао министра спољних по-слова РФ Сергеја Лаврова, који је пре четири године рекао да „Руси не могу бити већи Срби од самих Срба“. То је још један политички сигнал Русије срп-ском руководству, које очигле-дно покушава да седи на две

сто лице, тј. жели да Србија по-стане чланица ЕУ и да не при-зна Косово као самосталну др-жаву. Било како било, влада Ср бије ће морати да се одлучи. А какву ће одлуку донети, то не може да предвиди ниједан екс перт. Због тога се може рећи да је ова помало оштра изјава руског вицепре ми јера сасвим исправна и да одговара геополи-тичкој реалности.

Аутор је доктор историјских наука и научни сарадник Ин-ститута за славистику Ру-ске академије наука.

Шира верзија наruskarec.ru/18657