Да ли је могуће ожи-вети неандерталце, наше злосрећне ри ђокосе европске рођаке?

Готско лице Москве:како је стил нетипи - чан за Русију ути цаона идентитет руске престонице

Више тема на Интернет страници „Руске речи“

RUSKAREC.RU/19905RUSKAREC.RU/19999

Путовања АнтропологијаСАМО НА RUSKAREC.RU

Дистрибуира се у сарадњи

са дневним листом

Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

RUSSIA BEYOND THE HEADLINES

ruskarec.ru

Посвећеност продубљивању знања о војној историји Русије

Рускиње у војној служби не маштају о јуришу

СТРАНА 3 СТРАНА 7

Политика и друштво Војска

Број 12, 27. март 2013. Росијска газета уређује прилоге o Русији у 28 водећих светских листова, укључујући Њујорк тајмс, Дејли телеграф, Фигаро и Зидојче цајтунг

„Ломоносов“, највишашкола на свету

СТРАНЕ 4–5

Образовање

НАСТАВАК НА С ТРАНИ 8

Стихијна сила уралских беспућа

Најпре су пронашли петоро ту-риста. Јуриј Дорошенко и Јуриј Кривонишченко су само у до-њем вешу лежали поред кедро-вог дрвета, на падини испод на-пуштеног шатора, од кога су били удаљени пола километра.

ОЛЕГ КАШИН, ДАРЈА ГОНЗАЛЕС

Деветоро младих излетника је 1959. погинуло у снежним беспућима Северног Урала под околно сти ма од којих се леди крв у жи лама. Отвара-ње старог пред мета 1990-их само је продубило мистерију.

Загонетке Шта је престравило и убило Дјатловљеву групу?

Игор Дјатлов, вођа групе тури-ста, био је обучен, али без обуће и у распареним чарапама — са вуненом чарапом на десној и па мучном на левој нози. Лежао је 300 m од кедра узбрдо на путу према шатору, са лицем у снегу, пригрливши брезу. Главом је био окренут у правцу шатора. Још 300 m даље на узбрдици ле жала је Зина Колмогорова. И она је била без обуће, и глава јој је била окренута према ша-тору. Даље на узбрдици, 180 m од Зине, лежао је Рустем Сло-бодин са пробијеном лобањом.

Напуштени шатор Дјатлов-ље ве групе: сви предмети су остали нетакнути

ФОТОГРАФИЈА МЕСЕЦА

Становници Владивостока, највећег града руског Да-леког Истока, обележавају последњи дан Масленице. Обичај спаљивања лутке која симболизује зиму вуче порек-ло још из паганске Русије.Без обзира на то што се ове године Масленица славила до-ста касно (11–17. марта), вре-ме у већини региона Русије ни мало не подсећа на жељно ишчекивано пролеће.

МАСЛЕНИЦАГОТОВА ЈЕЗИМА!

На десној нози му је била ва-љен ка са четири чарапе, а лева нога му је била боса. Остали су били пронађени знатно касније,

ЈЕЛЕНА ЧЕРЊЕНКОКОМЕРСАНТ

Влада Русије припрема ком-плексан програм развоја БРИКС-а који подразумева претварање ове заједнице у центар моћи и алтернативу све слабијем Западу.

БРИКС и темељи новог пореткаГеополитика Русија кроз БРИКС жели да понуди „историјску алтернативу и конструисање основних темеља новог поретка у свету“

и (у сарадњи са Западом или самостално, уколико Запад не испољи политичку вољу за так-вом сарадњом) конструисање основних темеља новог порет-ка у свету“. Према документу,

Московски лист „Комерсант“ је дошао у посед документа „Ру-сија у БРИКС-у: стратешки циљеви и средства за њихово до стизање“. На темељу тог до-кумента Влада РФ припрема „Ком плексан програм приме-не учешћа Русије у БРИКС-у ради убрзавања његовог еко-номског развоја и учвршћивања ње гових међународних поли-тичких позиција“. Из докумен-та следи да Москва види БРИКС као алтернативни центар свет-ске моћи уместо Запада који по ла ко силази са водеће пози-ције.

Документ је састављен у На-ционалном комитету за проу-ча ва ње БРИКС-а, основаном 2011. по указу тадашњег пред-седника Дмитрија Медведева. Председник комитета је Вја че-слав Никонов, први потпред-седник Комитета Државне Думе за међународне односе, а чла-нови су представници Руске ака демије наука, фонда „Руски свет“, Центра за политичка истра живања Русије и многих других структура. Цела анали-за је припремљена поводом са-мита БРИКС-а који се 26. и 27. марта одр жава у јуж но аф ри-чком граду Дурбану. На сами-ту уче ствују лидери зе маља чла ница: Бразила, Русије, Ин-дије, Кине и ЈАР.

Аутори документа полазе од тога да су светској политици и економији потребни алтерна-тивни центри моћи. У „кључне карактеристике савремене ме-ђу народне ситуације“ они убра-јају „нестабилност, неизбалан-сираност и кризу управљања

гло балном економијом“, и упо-зо равају: „Све је мање наде да ће западни свет смоћи снаге да самостално успостави стабилан светски поредак“.

„Ерозија онога што је старо“ да је шансу „да се изнедри не-што ново“. „Све су већи изгле-

ди да ће евроатлантски свет из-губити економску надмоћ, која му је у највећој мери обез бе-ђивала првенство, а самим тим ће и у моралном смислу изгу-бити водећу улогу, што отвара могућности за потенцијалне глобалне играче другачијег ге-

ографског и историјског порек-ла“, сматрају аутори. Они сма-трају да је појава БРИКС-а „изместила глобалну ини ци ја-тиву на подручје које је недав-но било на периферији“, а које сада треба „да понуди целом свету историјску алтернативу

Лидери земаља-чланица БРИКС-а. Руски аналитичари су уверени да ће се Запад постарати да спречи реализацију планова за јачање ове организације

НАСТАВАК НА СТРАНИ 2

PHO

TOXPR

ESS

LOR

I/LEGIO

N M

EDIA

© РИ

А „НО

ВОСТИ

“

ИТА

Р ТА

СС

PRES

S PH

OTO

REU

TER

S

02 Политика и друштвоРУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

УКРАТКО

У периоду између 2020. и 2025. број становника у Русији може достићи 148–150 милиона, из-ја вио је министар рада и со-ци јалне заштите Максим То-пилин. То ће се догодити у слу чају да се у наредним го-динама наталитет задржи на нивоу од 1,7 милиона људи годишње. Данас у Русији живи око 143 милиона људи.

Преговори које Нови Зеланд води са Русијом и другим зе-м љама Царинске уније (Бело-ру сијом и Казахстаном) о уво-ђењу зоне слободне трговине пре лазе у практичну раван. За вршене су консултације о укључивању новозеландских пре дузећа испоручилаца меса и млека у регистар предузећа која имају право да испоручују своје производе у целокупан ре гион Царинске уније.

150 милионадо 2025.

Нови Зеланд корак ближе Царинској унији

Према подацима Међународне организације произвођача мо-торних возила OICA, Русија је заузела друго место у Ев-ропи као произвођач 11% ау-то мобила и са те позиције по-тиснула Француску. Највећи произвођач у европском ре-гиону према показатељима из 2012. је Немачка. Прошле го-дине је на територији Европе произведено више од 17 ми-лиона путничких аутомобила.

Други у Европи по производњи аутомобила

Према резултатима незави-сног истраживања које је спровела комисија Међуна-род ног савета аеродрома, мо-сковски аеродром „Шере ме-тјево“ проглашен је за најбољи аеродром у Европи по квали-тету опслуживања путника. „Ше реметјево“ ће и даље про-ширивати асортиман услуга за путнике. Код терминала „Ае роекспреса“ постављене су скајп-кабине. У њима се на-лазе „тачскрин“ монитор, звуч ници и видео-камера.

„Шереметјево“ најбоље у Европи

СПЕЦИЈАЛНЕ ДОДАТКЕ О РУСИЈИ У СВЕТСКИМ ДНЕВНИЦИМА УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“, ОРГАНИЗАЦИЈА „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“ ИЗ МОСКВЕ. У ОВОМ ТРЕНУТКУ ДОДАЦИ СЕ ОБЈАВЉУЈУ У СЛЕДЕЋИМ ЛИСТОВИМА: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • SÜDDEUTSCHE ZEITUNG, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА * LE SOIR И EUROPEAN VOICE, БЕЛГИЈА • ДУМА, БУГАРСКА • ПОЛИТИКА И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • ELEUTHEROS TYPHOS, ГРЧКА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES И THE WALL STREET JOURNAL, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ • NAVBHARAT TIMES И THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • MAINICHI SHIMBUN, ЈАПАН • GLOBAL TIMES, КИНА • SOUTH CHINA MORNING POST, КИНА (ХОНГ КОНГ) • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • GULF NEWS И AL KHALEEJ, УЈЕДИЊЕНИ АРАПСКИ ЕМИРАТИ • SYDNEY MORNING HERALD И THE AGE, АУСТРАЛИЈАЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА РЕДАКЦИЈЕ „РУСКЕ РЕЧИ“: EDITOR@RUSKAREC.RU. ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА НА HTTP://RUSKAREC.RU. „ПОЛИТИКУ“ ИЗДАЈЕ И ШТАМПА „ПОЛИТИКА НОВИНЕ И МАГАЗИНИ Д.О.О.“, МАКЕДОНСКА 29, 11000 БЕОГРАД, СРБИЈА. ТЕЛЕФОН: (+381 11) 330 1682. ТИРАЖ „ПОЛИТИКЕ“: 75.000 ПРИМЕРАКА.

БРИКС и темељи новог пореткадругих држава и коришћење међународних институција (пре свега Савета безбедности УН) за смену режима који некоме нису по вољи. Такав став и ина-че у последње време фигурира практично у свим спољно по-литичким документима РФ. У сфери економије Русија и њени парт нери, по мишљењу саста-вљача извештаја, треба да теже

реформисању „застареле ва-лут но-финансијске архитекту-ре“ и „успостављању демокра-тичнијег и праведнијег међу -народног економског режима“.

Документ говори и о против-речностима унутар БРИКС-а. Као „мине са одложеним деј-ством“ помињу се следећа пита-ња: проширење Савета безбед-ности УН (Русија и Кина су

сваки члан БРИКС-а има своје јаке стране: Кина има еко но ми-ју, Бразил има ресурсни и еко-лошки потенцијал, Индија де-мографски и научни, док је ЈАР капија афричког континен та. Снагу Русије аутори виде у њеној политичкој и војној моћи. Уједно, чланством у БРИКС-у свака од ових земаља остварује своје соп-ствене циљеве. „Русија сматра да ће у БРИКС-у моћи знатно да оснажи свој ‘преговарачки потенцијал’ и повећа мо гућности лобирања својих инте реса и иницијатива на ме ђу народној сцени“, каже се у до кументу.

Тренутно се БРИКС бави пр-венствено економијом. Међу-тим, како следи из извештаја, Москви иде у прилог да ова ор-ганизација добије на политичкој тежини. Њен највећи домет би био прелазак од хегемоније САД на „полицентрични поре-дак у свету“. При томе се у из-вештају у више наврата пона-вља став да је недопустиво меша ње у унутрашње послове

тивира“ те мине. „Русија има сна ге да уз помоћ свог аутори-тета стимулише партнере из БРИКС-а да превазиђу споро-ве“, наводи се у документу.

Аутори сматрају да је неоп-ходно створити стални се кре-таријат БРИКС-а и бан ку за развој (са оснивачким капита-лом од 50 милијарди долара и седиштем у Москви), банку за

међународне обрачуне земаља БРИКС-а (за пла ћа ња у наци-оналним валутама) и специјални антикризни фонд (од 240 ми-ли јарди долара). Чланице могу заједнички да решавају про-блеме у сфери безбедности и екологије. У циљу повећања „друштвеног и међу ци ви ли за-цијског потенцијала“ орга ни-зације предлаже се да у њу буде примљена нека исламска земља (нпр. Индо не зија или Турска).

Аутори документа су, међу-тим, уверени да ће се Запад по-старати да спречи реализацију ових планова, јер он у БРИКС-у види супарника и чини све како би тој организацији онемогућио да се учврсти на светској сцени. „Владајући кругови САД и ЕУ најрадије практикују селектив-но партнерство са земљама ‘пе-торке’ и уздају се у стимулисање неслагања међу чланицама групе и кочење процеса јачања БРИКС-а“, упозоравају ауто-ри. По свему судећи, документ који су припремили за владу РФ управо има задатак да то онемогући.

Русија се залаже за јачање политичке снаге БРИКС-а

НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1

VZ.RU

Председник Владимир Пу тин, вицепремијер Дмитриј Рого-зин и мини стар културе Вла-димир Медински подр жа вају враћање из забо ра ва хероја великих ратова 20. века.

Војна историја на дневном реду

Историја Руско војноисторијско друштво и „заборављени ратови“

организација тог типа у Русији и у Заједници независних држа-ва (ЗНД). Она обухвата више од 600 одреда за потрагу са укуп ним бројем од преко 40 хи-ља да људи.

Путин је обећао да ће бити присутан на отварању музеја посвећеног херојима Првог светског рата у Царском Селу. „Без обзира на потешкоће, му-зеј ће бити отворен 1. августа 2014. а ми Вас позивамо на ње-гово свечано отварање“, рекао је представник музејског ком-плекса „Царско Село“ Алексеј Рогатњев.

На састанку је размотрена и идеја изградње споменика вој-ницима Првог светског рата у Москви. „Већ смо покренули по ступак око споменика херо-јима Првог светског рата и јуче је одређено место где ће се он налазити. Изабрали смо дивно место на Поклоној гори, најбоље за такав споменик. Мислим да ћемо до 1. августа 2013. кон-курс привести крају и предста-вити најбоље радове“, саопштио је министар културе РФ Вла-димир Медински на састанку.

Држава ће пружати пуну подр-шку удружењима за потрагу и војнопатриотским клубовима, обећао је председник Путин на састанку са члановима Руског војноисторијског друштва (РВИО), одржаном у Ново-Ога-р јову у Московској области.

Истог дана је у Централном му зеју Великог отаџбинског ра та на Поклоној гори у Мо-скви одржан први конгрес РВИО. Друштво треба да обје-дини стручњаке из области исто рије, представнике оружа-них снага, друштвене и омла-динске организације, одреде за потрагу за настрадалима и вој-но патриотске клубове.

Данас су они којима је зада-так потрага за остацима и са-хра њивање палих бораца већи-ном обједињени у Савез одреда за потрагу РФ, и то је најбројнија

Министар је истакао да су на заседању конгреса пред ста вље-ни извештаји везани за снимање филмова посвећених Првом свет ском рату и за оснивање одго варајућег музеја. „Догово-рили смо се да обновимо теле-визијски канал под називом ‘Ру ски историчар’“, рекао је он.

Русија се спрема да 2014. обе-лежи 100-годишњицу од изби-јања Пр вог светског рата. Мно-гобројни узроци довели су до релативног заборава овог ра та у свести грађана Русије.

Путин је одобрио и предлог да се овековечи сећање на сов-јетске војнике који су погину-ли у Зимском (совјетско-фин-ском) рату 1939–1940.

Председник је такође затра-жио да се у Русији у потпуно-сти реши проблем сахрањивања посмртних остатака жртава из Великог отаџбинског рата. „Сви који се баве потрагом за настра-далима знају да овај проблем код нас још увек није решен, колико год то чудно изгледало. Требали бисмо да и тај проблем у Русији заувек решимо“, ис-такао је Путин.

Реконструкција „Рат 1916. године“ у оквиру Међународног војнопатриотског фестивала у Солнечногорску

Венецуелански председник Уго Чавес, који је Русији „отво рио врата Латинске Аме рике“, ући ће у историју због покушаја да створи „социјализам 21. ве ка“.

Губитак великог савезника

In memoriam Преминуо Уго Чавес

другим пројектима“, каже Вла-димир Сударев, заменик дирек-тора Института за Латинску Аме рику Руске академије на у-ка. Почетком 2012. су наруџбине Венецуеле процењене на 6–7 ми лијарди долара (не рачу на-јући кредит од 4 милијарде до-лара, који је Каракас добио за развој војно-техничке сарадње).

Енергетика је још једна ва-жна сфера сарадње са Русијом. Државна нафтна компанија Ве-нецуеле PDVSA и руски „На-ционални нафтни конзорцијум“ потписали су 2010. споразум о изградњи блока Хунин-6 у сли-ву реке Ориноко, у појасу нај-веће концентрације нафте и би-тумена на свету. Експлоатација нафте започета је у септембру прошле године. „Росњефт“ пла-нира да кроз две године почне индустријализацију налазиш-та Карабобо-2 на истом по дру-чју, а компанија „Интер РАО“ пла нира да у Венецуели изгра-ди термоелектрану на нафтни кокс снаге 300 MW.

„Управо је Чавес стварао по-во љну климу за руске енерге-ти чаре и индустријалце“, ка же Владимир Сударев. Ако на власт дође опозиција, полити-чка клима можда више неће бити тако повољна за руске компаније. Међутим, како каже Сударев, „Русија неће отићи из Ве нецуеле, јер ни сама опо зи-ција није заинтересована за та-кав ра звој догађаја“.

Петог марта је умро пред седник Венецуеле Уго Ча вес, један од најистакнутијих и најконтро-верз нијих светских лидера, који је на челу државе био од 1999.

Он је упутио отворени изазов САД, главном тр говинском парт неру своје зе мље, тако што је национализовао нафтне ак-тиве компанија Exxon Mobil, ConocoPhillips и Chevron, а успут и банке, руднике злата и елек тране. Председника САД Ба рака Обаму Чавес је јед ном назвао клов ном, а ње го вог прет-ходника Џорџа Буша Млађег ђа волом.

Чавес је 2005. заузео курс изградње „социјализма 21. ве-ка“ и формирања анти им пе ри-јалистичког фронта, најавивши стварање „осовине добра“ са Кубом и Боливијом, својим најближим савезницима. Упра-во тада је почело активно збли-жа вање Каракаса и Москве, углавном у војно-техничкој сфе ри. „Венецуела је Русији от-ворила врата у Латинску Аме-рику тиме што је масовно ку-повала руско наоружање и омо гућила руским компанијама да учествују у експлоатацији на фте и гаса, као и у многим

Уго Чавес приликом једне од својих посета Русији

ЈУЛИЈА ПОНОМАРЈОВА

Највећи успех БРИКС-а би био пре ла зак одхегемо ни је САД на „по лицен трични поредак у свету“

ње гове сталне чланице, а Инди-ја, Бразил и ЈАР нису), тери то-ријални спорови између Кине и Индије, ривалитет чланица за сировинске ресурсе, разли-ке у њиховим приступима ре-шавању проблема измене кли-ме, као и противречности ве зане за питања трговине. Међутим, по мишљењу аутора једно је си-гурно: Москва може да „деак-

© РИА „НОВОСТИ“

© РИА „НОВОСТИ“

© С

ЕРГЕ

Ј ВЕЊ

АВСК

И/Р

ИА

„НО

ВО

СТИ

“

AP

© АЛ

ЕКСЕЈ Д

РУЖИ

НИ

Н/РИ

А „НО

ВО

СТИ“

03ПогледиРУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

ПИСМА ЧИТАЛАЦА, КОЛУМНЕ И ИЛУСТРАЦИЈЕ ОЗНАЧЕНЕ КАО „МИШЉЕЊЕ“, КАО И ТЕКСТОВИ ИЗ РУБРИКЕ „ПОГЛЕДИ“ ОВОГ ДОДАТКА ИЗАБРАНИ СУ ДА

ПРЕДСТАВЕ РАЗНА СТАНОВИШТА И НЕ ОДРАЖАВАЈУ НУЖНО СТАНОВИШТЕ УРЕДНИКА ПРОЈЕКТА „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“ ИЛИ ЛИСТА „РОСИЈСКА

ГАЗЕТА“. МОЛИМО ВАС ДА ШАЉЕТЕ ПИСМА И КОМЕНТАРЕ УРЕДНИКУ НА EDITOR@RUSKAREC.RU

ДО ДА ТАК „РУ СКА РЕЧ“ ФИНАНСИРА, УРЕ ЂУ ЈЕ И ИЗ ДА ЈЕ „РО СИЈ СКА ГА ЗЕ ТА“ (МО СКВА, РУ СИ ЈА).ИН ТЕР НЕТ-СТРА НИ ЦА: RUSKAREC.RU * EMAIL: EDITOR @RUSKAREC.RU * ТЕ ЛЕ ФОН: +7 (495) 775 3114 ФАКС: +7 (495) 988 9213 * АДРЕ СА: УЛ. ПРАВ ДЫ 24, Д. 2, МО СКВА 125993, РОССИЯ.ЈЕВ ГЕ НИЈ АБОВ ИЗДАВАЧ И ДИРЕКТОР RBTH * ПАВЕЛ ГОЛУБ ГЛАВНИ УРЕДНИК ДОДАТАКА RBTHВЈА ЧЕ СЛАВ ЧАР СКИ ИЗВРШНИ УРЕДНИК ЗА ЈУЖНУ И ИСТОЧНУ ЕВРОПУ * НИ КО ЛА ЛЕ ЧИЋ ГО СТУ ЈУ ЋИУРЕД НИК СРПСКЕ РЕДАКЦИЈЕ * ИРИНА РЕШЕТОВА УРЕДНИК ИНТЕРНЕТ СТРАНИЦЕ „РУСКЕ РЕЧИ“ * ЈЕКАТЕРИНА ТУРИШЕВА, ИВАН НИКОЛАЈЕВ АСИСТЕНТИ СРПСКЕ РЕДАКЦИЈЕ * МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, МИША ЂУКАНОВИЋ, МАЈА ЈОНЧИЋ, БОЈАНА МИШКОВИЋ ПРЕВОДИОЦИ * АН ДРЕЈ ЗАЈ ЦЕВ ДИ РЕК ТОРФО ТО ГРА ФИ ЈЕ * НИ КО ЛАЈ КО РО ЉОВ ФО ТО ГРА ФИ ЈА * МИ ЛА ДО МО ГАЦКА ДИ РЕК ТОР ОДЕ ЉЕ ЊАПРЕ ЛО МА И ДИ ЗАЈ НА * АНДРЕЈ ШИМАРСКИ ДИЗАЈН * ИЉА ОВЧАРЕНКО ПРЕ ЛОМ

ЗА ОГЛА ША ВА ЊЕ У ОВОМ ДО ДАТ КУ МО ЛИ МО ВАС ДА СЕ ОБРА ТИ ТЕ ЈУ ЛИ ЈИ ГО ЛИ КО ВОЈ, ДИ РЕК ТО РУОДЕ ЉЕ ЊА ЗА ОД НО СЕ СА ЈАВ НО ШЋУ: JULIA.GOLIKOVA@RBTH.RU.

© 2012–2013 СВА ПРА ВА ЗА ДР ЖА ВА ФГБУ „РО СИЈ СКА ГА ЗЕ ТА“: АЛЕК САН ДАР ГОР БЕН КО ПРЕД СЕД НИК РЕДАК ЦИЈ СКОГ САВЕТА, ПА ВЕЛ НИ ГО И ЦА ГЕ НЕ РАЛ НИ ДИ РЕК ТОР, ВЛА ДИ СЛАВ ФРО ЊИН ГЛАВ НИ УРЕД НИК.

ЗА БРА ЊЕ НО ЈЕ КО ПИ РА ЊЕ, ДИ СТРИ БУ ЦИ ЈА ИЛИ ПРЕ У ЗИ МА ЊЕ СА ДР ЖА ЈА ОВОГ ИЗ ДА ЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧ НУ УПО ТРЕ БУ, БЕЗ ПИС МЕ НЕ СА ГЛА СНО СТИ „РО СИЈ СКЕ ГА ЗЕ ТЕ“. МО ЛИ МО ВАС ДА СЕ ЗА ДО ЗВО ЛУ ОБРА ТИ ТЕ НА ТЕ ЛЕ ФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR @RUSKAREC.RU. „RUS SIA BEYOND THE HE A DLI NES“ НЕСНО СИ ОД ГО ВОР НОСТ ЗА НЕ НА РУ ЧЕ НЕ ТЕК СТО ВЕ И ФО ТО ГРА ФИ ЈЕ.

САД су 20. марта пре та-чно десет година отпо-челе велику ратну кам-пању у Ираку без одо -

брења Савета безбедности УН. Инвазија на Ирак је имала за циљ да покаже како Америка мо же да контролише светске процесе и да у случају потребе мења њихов ток, али је резул-тат био управо супротан.

Погинуло је неколико десе-тина хиљада Ирачана. Што се тиче Американаца, они су из-губили неколико хиљада људи, и то не за време муњевите војне акције, него у процесу „нацио-налне изградње“ током наред-них година. Свргавање Садама Хусеина завршило се тако што сада највећи утицај на Багдад има Иран, најљући непријатељ САД.

Потрошене су стотине мили-јарди долара, што је само до-принело да ионако велики еко-номски проблеми постану још већи. Поверење у Америку је пољуљано, независно од тога да ли су званичници свесно ла-гали када су тврдили да Хусе-ин поседује „оружје за масов-но уништење“, или су од силне жеље искрено у то веровали.

Са гледишта неширења ору-жја за масовно уништење ефе-кат је такође супротан: они који су се тада двоумили у погледу стварања нуклеарног оружја са да су уверени да треба пожу-рити, јер само „Бомба“ може гарантовати да нећеш заврши-ти на вешалима.

„Демократизација“ Блиског Исто ка насилно је започета у Ира ку, а затим је стихијно пре-расла у „арапско пролеће“, што је обесхрабрујуће, јер се сви но ви режими ослањају на ра-спо ложење већине и сви су ан-

Bојни удар НАТО-а на Ју-гославију, који је почео 24. марта пре 14 година, био је први случај прав-

ног нихилизма у међународним односима после Другог светског рата.

Агресија Алијансе на сувере-ну државу извршена је без ре-зо луције Савета безбедности УН, само на основу геополитич-ких интереса нападача, тј. била је у супротности са нормама ме-ђународног права и никакви ху манитарни разлози нису је могли оправдати.

Да ли је Русија 1999. могла да спречи бомбардовање Ју-гославије? Данас видимо да НА ТО не примењује војну силу против Дамаска. Таква уздржа-ност НАТО-а према конфлик-ту на Блиском истоку у свету се често објашњава јачањем по-зиције Русије на међународној сцени и њеном војнотехничком

тизападно настројени. Све су то општепознате чињенице и го-тово да их не оспоравају чак ни они који су пре 10 година по здравили ослобађање од „нај-суровијег светског диктатора“. Погледајмо, међутим, рат 2003. из другог угла, тј. кроз призму последица које је он донео свет-ском систему.

Пре свега, он је ослабио са-мо поуздање САД, које су уочи ирачког рата (најпре у шоку од терористичких напада 11. сеп-тембра, а затим у стању свеоп-ште мобилизације) озбиљно по-челе да се позиционирају као свет ска империја. Садашња Оба мина уздржаност (релатив-на, али ипак необична за једног америчког председника) упра-

ФјодорЛукјанов

ПОЛИТИКОЛОГ

ЈевгенијШестаковПУБЛИЦИСТА

КАКО ЈЕ ИРАК ИЗМЕНИО НАШ СВЕТ?

КАКО ЈЕ АГРЕСИЈА НАТО-А НА СРЈ ИЗМЕНИЛА НАШ СВЕТ?

во је плод осмишљавања ирач-ког искуства.

Захваљујући ирачком рату Савет безбедности УН се вра-тио у међународну политику. Када су САД процениле да им ви ше није потребно одобрење нај вишег органа, изгледало је да је тиме стављена тачка на политичку улогу УН, и да моћне и самоуверене државе убудуће једноставно неће на њих обра-ћа ти пажњу.

Али убрзо се показало да сва-ко деловање наилази на непре-мостиве факторе уколико нема легитимитет који даје само Са-вет безбедности.

Може неко регрутовати „коа-лицију добровољаца“ уместо НАТО-а, као што је учинио До-

налд Рамсфелд, тадашњи ми-нистар одбране САД, али прав-ни вакуум ипак паралише све такве активности. Без формал-ног одобрења овлашћеног ор-гана може се збацити неки ре-жим, али се уместо њега не мо же изградити нешто што би било стабилно. Вашингтон је већ за време Џорџа Буша морао да преиспита свој однос према струк турама УН, које је био по-чео да третира као бесмислени ба ласт.

Савет безбедности и друге ин-ституције Уједињених Нација ни су идеални механизми, и као такве их многи критикују, али још увек нико није понудио неко практичније и темељније решење. За протеклих 10 годи-

на смо неколико пута имали прилике да видимо како про-цедуре у оквиру УН помажу да се изађе из наизглед безизлаз-них ситуација.

Захваљујући ирачком рату по стале су уочљивије политич-ке разлике између двеју обала Атлантика. Водеће земље Ев-ропе су одбиле да учествују у том рату. Наравно, после десет година се не може рећи да је тиме озбиљно уздрмано транс-ат лантско јединство, јер је он-дашње заоштравање односа у међувремену заборављено (а у Америци је тада чак било по-зива да се бојкотује све што има везе са Француском).

Па ипак, постало је јасно да НАТО неће вршити функцију

ције због непослушности. Ако оне одлуче да испоручују оруж-је сиријским побу ње ни цима, ни Русија ни Кина неће моћи да их спрече дипломатским сред-ствима, иако се и једна и друга јавно противе милитаризацији сиријског конфликта. Уоста-лом, ако би НАТО одлучио да у Сирији изврши војну опе ра-цију сличну оној која је изврше-на у Либији против режима Мо-амера Гадафија, Москва ни тада не би била у стању да заустави агресију дипломатским сред-ствима у оквиру постојећих ме-ђу народних институција. На-равно, нема ни говора о учешћу руских оружаних снага у си-риј ском оружаном конфликту на страни Башара Асада. Таква авантура је незамислива чак и као претпоставка.

Па ипак, руководство НАТО-а демонстрира присуство здра-вог разума и не меша се у си-риј ски конфликт. Чланице бло-ка су свесне да чак и посредно учешће Алијансе у сиријским до гађајима, уколико би се одви-

јало мимо међународних инсти-туција, може да постане доказ неефикасности тих структура у кризним ситуацијама и да их потпуно уништи. Мешање НА-ТО-а у грађански рат у Сирији подстакло би трку у наоружању у целом свету и приморало би многе земље које нису у запад-ном блоку да размишљају о стварању нуклеарног оружја као најбоље заштите свог суве-ренитета. Уверен сам да се Али-јанса уздржава од напредовања у сиријском правцу управо зато што сагледава све поменуте по-следице, а не зато што се боји евен туалног војног сукоба са Ру сијом.

Иако се о историји не може раз мишљати по принципу „шта би било кад би било“, слободан сам да претпоставим да се Мо-сква за време догађаја у Југо-сла вији 1999. не би одлучила на директан сукоб са Западом чак и да је имала знатно већи ме ђународни утицај. Сматрам да је погрешно повлачити па-ралеле између садашњег стања

у Сирији и онога што се дога-ђа ло у Југославији 1999, јер та два конфликта се разликују и по својој природи, и по силама које су са њима повезане, и по сво јим гео политичким после-дицама.

Ако се између ових конфли-ката може повући нека пара-лела, онда је то доследна пози-ција Русије, која се у оба случаја на свим међународним фору-мима залагала за дипломатско решење унутрашњих пробле-ма суверених држава, иако је сматрала да њене оружане сна-ге не могу бити коришћене за за штиту конкретних режима,

СЕРГ

ЕЈ ЈО

ЛК

ИН

НИ

ЈАЗ

КАР

ИМ

светског полицајца, јер већина његових чланица или уопште нису спремне за тако нешто, или би њихово учешће у тој уло зи било симболично. Наста-в ља се потрага за новом мисијом алијансе, и чини се да она у по-следње време почиње да се по-зиционира као регионална вој-на организација која решава задатке у непосредној близини првобитне, евроатлантске зоне своје одговорности.

За Русију то није много добра вест, јер засада је та „непосред-на близина“ концентрисана на југу, али постоји и њен источ-ни правац. Утешно је што су вој не могућности Европе све мање, а пажња Америке је све ви ше усмерена на Азију.

За руско руководство је ирач-ки рат постао прекретница из два разлога. Прво, он је веома сна жно пољуљао веру у дале-ковидост, срачунатост и раци-оналност западне политике. У Москви се од самог почетка го-ворило да таква авантура неће донети ништа добро, и испоста-вило се да је то било тачно, али Бела кућа се ни на шта није оба зирала.

Друго, заузет је курс на ја ча-ње сопствених могућности, тако да ће Русија сада спремно до-чекати сваку евентуалну си-туацију.

Моћници раде шта хоће и не-ма ју никаквог респекта према међународном праву. Зато и Ру-сија полази од тога да је могућ раз вој ситуације у било ком прав цу, тако да треба бити опре зан и спреман на све. То није стратегија, него тактика, и такав приступ ће бар неко време моћи да функционише.

Аутор је председник председ-ништва Савета за спољну и од брамбену политику и глав-ни уредник часописа „Русија у међународној политици“.

било да се ради о Слободану Ми лошевићу или о Башару Аса ду. Москва је увек дослед-но апеловала на партнере да се грађански конфликти у трећим земљама решавају на основу међународног права, путем пре-говора, сматрајући да је кон-трапродуктивно уништавати међународне институције које су после Другог светског рата створене управо у циљу спре-чавања нових конфликата.

Аутор је главни уредник спољ нополитичке редакције и модератор Дискусионог клуба „Росијске газете“.

сарадњом са режимом Баша-ра Асада. Из тога се даље изво-ди закључак да је Москва и пре 14 година могла спречити напад на Југославију, само да је њена реч тада имала политичку те-жину коју има данас.

По мом мишљењу, такви за-кључци су погрешни. Правни нихилизам у свету је данас већи него у време када је бомбардо-

вана СРЈ. Формално гледано, европске земље које подржавају идеју испоруке оружја си риј-ским побуњеницима не ризикују ништа. Оне имају право вета у Савету безбедности, имају огро-ман утицај у Бриселу и не мо-рају да мисле о томе хоће ли про тив њих бити уведене санк-

Правни нихилизам у свету је данас већи него у време када је бомбардована Југославија

04 ОбразовањеРУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

КУЛ Ь ТУРА.РФ

Слав но централно здање Мо-с ковског државног уни вер-зитета, гигант ски симбол сов јетског класи цизма, нај-ви ша је зграда на свету по-свећена образовању.

да положе неопходне пријемне испите. Предавања су држали најбољи професори, свако је могао да их посећује, тако да се често окупљао велики број слу-шалаца. Оваква демократичност била је узрок брзог развоја ове образовне установе. У 19. веку расте број факултета, а среди-ном 19. века наставу је похађало преко 1000 студената.

С обзиром да је зграда универ-зитета врло брзо постала тесна, за одржавање наставе је најпре изнајмљен, а затим купљен дво-рац кнеза Рјепина у Моховој ули ци, а затим и још шест пле-мићких кућа. Царица Катари-на Велика издваја 1785. из др-жавне благајне 125 хиљада ру баља за изградњу нове згра-де универзитета према пројекту архитекте Матвеја Казакова. Нажалост, првобитно здање није се сачувало до данас. Универ-зитет је током Наполеонове инвазије на Русију изгорео у по-

жару септембра 1812. заједно са

музејем, би-блиотеком,

умет ни ч-ким дра-го це но-сти ма и

на учним експонатима. Ме ђу тим, већ 5 го ди на касније започело је обнав љање изгореле гра ђе-вине, од које је био преостао само костур. Сред ства за обнову уни-верзитета сакупљана су широм света.

Студије на Царском москов-ском универзитету биле су зах-тевне и занимљиве, како сведо-че тадашњи студенти. Пре да-ва ња су почињала у девет ујутро, а дневни распоред се састојао од седам двочаса. Факултети ни су били тако строго подељени као данас. Студенти су могли да похађају предавања познатих професора из различитих обла-сти.

Међутим, убрзо су се у Русији почели одвијати драматични до-гађаји. Наступила је Октобар-ска револуција и дошло је до дубоке промене политич ког уре -ђења. Све то се битно одразило на уређење и званичну оријен-та цију универзитета. Треба на-поменути да је унутар настав-ног колектива дошло до озбиљне поделе на оне који су подржа-вали новонастале промене и оне ко ји су били про тив њих.

Сту денти и профе-сори који нису при-хватали нову поли-тичку власт морали су да напусте уни-верзитет. По ред то-га, под притиском нове власти обу стављен ј е р а д у свим оним прав цима фило зо-фије

Московски државни универзи-тет „Ломоносов“ је најпознатија и најугледнија образовна ин-сти туција у Русији и бившем Совјетском Савезу.

То је прва високошколска установа у руској историји у коју су могли да се упишу млади та-лентовани људи без обзира на социјални статус и имовинско ста ње. Прва генерација студена-та примљена је 1755, за време ца рице Јелисавете Петровне, мла ђе ћерке Петра Великог.

После смрти цара Петра, који је реформисао многе сегменте руског друштва, наступила су те шка времена за „младе“ обра-зовне установе у Русији. Кључне позиције у Академији наука и на Петербуршком универзите-ту заузели су странци, који нису би ли много заинтересовани за развој руске науке. Била је неоп-ходна национална високошкол-ска установа како би развој на-у ке у Русији добио потребан под стрек и подршку.

Покретачка снага у стварању такве институције био је вели-ки свестрани научник и еруди-та Михаил Ломоносов. Он је осми слио амбициозни пројекат осни вања универзитета за нада-рене студенте. Показало се, ме-ђу тим, да остварење ове идеје ни је једноставно. Наиме, чинов-ници су љубазно али упорно одбијали његов предлог. На крају је Ломоносов мо рао да се послужи лу-кавством и примени „заобилазни мане-вар“ — предао је про-је кат и статут универ-зитета Ивану Ива но-вичу Шувалову, миље-ни ку царице Јели-савете Петров-не. Шувалов је био ути ца-јан дворски човек, пре-фи њен и ин те ли ген-тан. Имао је жељу да се про слави као мецена и ус-пео је да од Се ната издеј-ствује одо-брење стату-та који је пре дложио Ломоносов. Је ли савета Пе тровна је

25. јануара 1755. потписала указ о оснивању Царског московског универзитета (узгред, отуд по-тиче традиција да се „Татјанин дан“ обележава као дан студе-ната).

Универзитет се у почетку на-лазио на Црвеном тргу (на месту где је данас Историјски музеј). Основана су три факултета: фи-лозофски, медицински и прав-

ни. На универзитету су поштовани врло де-мократични принци-

пи, делимично за-хва љујући томе што је и сам Ло-

моносов био са-моникли та-ленат по ре-клом „из ни-жих сло је-ва“ са ру-

ског Севера. Студенти су могли бити пореклом из свих слојева (осим кмето-ва), уз услов

Универзитетска библиотека

Студентско позориште

Библиотека Московског државног универзитета, отворена 1755, преко сто година је била једина општа, бес-платна и јавна библиотека у Москви. Данас њен јединствени фонд садржи 10 милиона књига, рукописа и пери-одичних издања. Њене услуге кори-сти око 65 хиљада читалаца.

Студенти Московског уни-верзитета су 1756. одигра-ли прву представу. Једна од трупа школованих на Универзитету чинила је ос-нову за формирање Цар-ског мос ковског позо-ришта, претходника Бољшог театра.

Московски државни универзитет данас има 380 катедри и 40000 студената и постдипломаца

УНИВЕРЗИТЕТИМОСКОВСКИ ДРЖАВНИ УНИВЕРЗИТЕТ ЈЕ ЈЕДИНА ШКОЛА У РУСИЈИ КОЈА ЈЕ ДАЛА 11 НОБЕЛОВАЦА. ЊЕГОВО ЦЕНТРАЛНО ЗДАЊЕ ЈЕ ПРАВИ СИМБОЛ МЕСТА КОЈЕ ЈЕ ОБРАЗОВАЊЕ ИМАЛО У СССР-У

НАЈВИША ШКОЛА НА СВЕТУALAM

Y/LEGIO

N M

EDIA

05РУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКАЈА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА Образовање

по себан ста тус, јер су ука зом председника Ру си је 2008. сте кле

академску независност која им даје право да само-

стално постављају своје образовне стандарде и развијају програме.

По броју радова у водећим научним ча сописима МГУ за-узима прво место у Русији. Последњих година универзитет је реализовао

читав низ но-вих програ-ма: отворени

су нови фа-култети, ла-

бо ра то ри је и катедре; по-кренути су но ви обра-зов ни про-гра ми и запо-чета научна истра жи ва-ња у 30 међу-ди сци пли-нар них про -грама.

3 1 Доктор физике има тематике, ака -

демик РАН и њен пот-пред седник Виктор Са - дов ни чиј од 1992. је ректор МГУ. Ра није јеова функ ција би ла из-борна, а од 2009. рек-тора бира председ ник Русије на пет година.

2 Осим великог централног здања,

Московски др жавни уни вер зи тет има на располагању преко 600 зграда и обје ка-та. Њихова укуп на површина износи око милион квадратних метара.

3 Московски уни-вер зитет није од

почетка носио име Ми-хаила Ломоносова. Оноје његовом називу до -да то 1940. Током свогдугог постојања Мо-сков ски универзитет је 12 пута мењао зва-нично име.

ЧИЊЕНИЦЕ О МОСКОВСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ

и историје који нису били у скла-ду са учењем ре волуције.

Упркос свим овим иску ше-њима, Московски универзитет је задр жао водећу позицију у високом школству. Већ 1934. студенти Мо сковског државног универзитета бране прве док-торске дисертације. Међутим, чим је про цес студија почео да се вра ћа у нормалу, поново су наступила тешка времена. У Другом светском рату преко пет хиљада студената и наставни-ка одлази на фронт. Образов-на делатност се привремено обуставља. Мада је већ у првим

послератним годинама обра-зовање поново значајно на-

предовало, осе ћао се велики недостатак на учних кадрова и квалификованих стручњака.

На дан прославе 800-го ди-шњице осни вања Москве, 1947, отпочела је реализација осам ве ликих грађевинских проје-ка та на Воробјовим горама. Ме ђу њима је био и нови ком-плекс зграда Московског уни-верзитета са централним небо-

дером. Управо то централно зда-

ње универ- зитета, гра-

ђено од 1949.

до 1953, постало је његов сим-бол. Већ 50-их година завлада-ла је права грозница полагања при јемних испита за упис на Мо-сковски универзитет. Буџет је био пет пута већи него у пред-ратном периоду, што је омо-гућило опремање научних лабо-раторија и слушаоница, отва - рање нових факултета и специ-ја лизованих лабораторија. Отва-рају се психолошки факултет, факултет за информатику и ки-бернетику, први геолошки фа-култет у Русији и Инстутут за источњачке јези-ке. Москов ски државни уни-верзитет данас има 39 фа-култета, 15 научнои-

страживачких ин сти-тута, 4 му зеја, око 380 катедри и 40.000 сту-дената и постдипло-маца. МГУ је једи-ни универзитет у у Русији који је дао 11 до-бит ника Нобе-лове награде.

Универзи-тет „Ломоно-сов“ данас спа да ме ђу три ви со ко -школ ске уста-нове у Ру сији које има ју

Московски државни универзитет „Ломоносов“

Стамбена зграда на Котељничком кеју (1938–52), 176 m. Има 700 станова, неколико продавница, пошту и биоскоп.

Министарство спољних послова (1948–53), 172 m. Уместо пето-краке звезде на врху има огроман грб СССР на висини од 114 m.

Хотел „Украјина“ (1953–57), 206 m (са шиљком). Данас је у овом здању смештен хотел „Редисон Ројал“.

Стамбена зграда на Кудринском тргу (1948–54), 156 m. Има пре-ко 450 станова и подруме спојене са великим склоништем.

Здање на Тргу Црвене капије (1947–52), 138 m. Данас се овде налазе „Корпорација Транстрој“ и станови.

Хотел „Лењинградски“ (1949–54), 136 m. Данас се у њему нала-зи хотел „Хилтон Москоу Лењинградски“.

СЕДАМ СЕСТАРА

Осим МГУ, постоји још шест „Стаљинових небодера“

Један од највећих универзитета на свету,предводник образовања и науке Русије и бившег СССР-а. Указ о оснивању Москов-ског универзитета потписала је царица Је ли-савета Петровна у јануару 1755. Централно здање МГУ је од 1953. до 1990. било нај ви-ша зграда у Европи.

При изградњи нове грађевине је

Добитници награда

Комплекс зграда Московског универзитета на Воробјовим горама

Дужина:

7 милиона кубних метара

земље

На грађевини се налазе највећи барометар и

термометар на свету. Њихов пречник је једнак пречнику

часовника

електричне мреже за

осветљење

Филдсова медаља — 6

Нобелова награда — 11

мреже централног

грејања

водоводне мреже

180милиона цигала

150 хиљада комада

намештаја

преко 53 хиљаде металних

конструкција

ископано

493 km 240 km 173 km

узидано

Универзитетски проспект

Ломоносовски проспект

Мич

урин

ски

прос

пект

Проспект Вернадског

набављено монтирано

Михаил Васиљевич ЛомоносовПрви руски природњак светског гласа, ерудита, хемичар и физичар. Израдио је пројекат Московског универзитета.

ОснивањеФормирана су три факултета: филозофски, правни и медицински

КњигеПри универзитету су у Моховој улици отворене штампарија и универзитетска библиотека. Започиње издавачка делатност у Русији

ОтварањеСвечано отварање главне зграде Универзитета на Воробјовим горама

РеновирањеЗавршен „Ремонт-2000“, пројекат уређења фасаде централног здања

Нова зградаОдлука Савета министара СССР-а бр. 803 „О изградњи нових зграда на Лењиновим горама“ (1700 m3простора, висине најмање 20 спратова у централном делу)

ЧасовнициНа свакој кули се налазе по два

часовника: Источни, Северни, Јужни и Западни. Пречник

бројчаника износи 8 m 74 cm

Шиљак маса 12 тона

Термометар

Барометар 1 m 40 cm

Дужина једног зрна у класу

7. Трећи наставни блок8. Биолошки и геолошки

факултет9. Факултет за стране

језике и Факултет за општу медицину

10. Ботаничка башта11. Спортски терен12. Стадион13. Стадион за бејзбол14. Школа јахања15. Зграда са три сале16. Трпезарија бр. 8

1. Централно здање2. Физички факултет3. Хемијски факултет4. Научно-истраживачки

рачунарски центар 5. Први хуманистички блок,

благајне, авио-компанија6. Други наставни блок

17. Трпезарија бр. 1018. Споменик Михаилу

Васиљевичу Ломоносову

19. Споменик Ивану Ивановичу Шувалову

20. Интелектуални центар — Фундаментална библиотека

21. Наставни блок бр. 122. Медицински центар23. Блок у изградњи

Централно здање Московског држав-ног универзитета је највиша зграда на свету посвећена образовању

LOR

I/LEGIO

N M

EDIA (7)

06 ЕкономијаРУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

ПИТАЊА И ОДГОВОРИ

IT стручњак као идол младих

JЕЛЕНА ШИПИЛОВА

Заменик министра за везе Марк Шмуљевич говори о томе шта треба учи нити да IT постане водећа „неси ро вин-ска“ грана индустрије и о томе шта странци могу да науче од Руса.

успешно конкуришу на свет-ском тржишту.

Све су то биле старт-ап ком-па није, али сада оне већ чине перспективан сегмент тржи шта информационих технологија. Питање је само да ли ће те ком-паније бити заинтересоване да остану у Русији, или ће преме-стити своје седиште у неку су-седну земљу или Америку.

Како задржати те компаније у отаџ бини?Постоје два пакета институци-оналних мера који су нај ва ж-нији за развој IT индустрије: по вољан порески режим и раз-вој кадрова. У нашој земљи ће до 2017. бити на снази пореске олакшице за предузећа у којима је 90% делатности везано за IT. Она плаћају порез од 14% уме-сто уобичајених 30%. То, ме-ђутим, није довољно ако жели-мо да задржимо ранији темпо ра ста. Сада радимо на томе да трајање пореских олакшица про дужимо до 2020. Важно је

Господине Шмуљевич, Мини-старство за везе планира да по дигне IT индустрију на ни во ко ји ће по обиму извоза би ти једнак војној индустрији. У којим вре менским оквири-ма се то мо же реализовати?Почетком 2000-их је извоз соф-т вера из Русије износио свега 200–300 милиона долара го ди-шње, а 2012. је по различитим про ценама достигао 4 мили-јарде. У последњих неколико година темпо раста је у просе-ку износио око 20% го дишње. Ру сија је 2012. продала другим земљама оружје у вред ности од око 15 милијарди долара. Ако се створе повољни услови, за неколико година ће мо се при-ближити тим број кама и у IT сегменту, без обзира на то што ће извоз оружја, како се очекује, бити у порасту. Па ипак, уве-ћа ње извоза соф твера није само по себи циљ. То је пре свега по-ка затељ хармоничног развоја ин формационих технологија.

За последњих 10 година раст из воза обезбеђивали су ги-ганти попут „Лабораторије Ка сперског“ или ABBYY. По-стоји ли потражња за произ-водима руских компанија сред ње величине или старт--ап компанија?Раст извоза је условљен и раз-војем аутсорсинга, а њиме се у Русији баве и компаније средње величине. Протеклих година је било успешних пројеката у об-ласти софтверских производа. То су, на пример, Ecwid (плат-форме за e-commerce које ус-пешно раде са Фејсбуком), „Про гноза“ (аналитички систе-ми за предузећа), Diasoft (ауто-ма тизација банкарских систе-ма и система осигурања) и многи други производи који

да држава у том погледу буде доследна. У не ким земљама по-стоји чак мо раторијум на „не-очекивано“ по горшање услова опорезивања. За стабилност ин-дустрије је бит но да компаније буду сигурне да се правила игре неће нагло променити.

На светском тржишту се сма-тра да руски програмери ла -ко ре шавају задатке које неуспевају да реше ни кине-ски, ни индијски, ни амери-чки стручњаци...Они од нас могу да науче шта значи „мућнути главом“. Упра-во је у томе наша предност и она покреће руски сегмент аут-сорсинга. Ми припремамо ква-литетне компјутерске инже-њере, али је њихов број мали. Данас у Русији мање од 1% за-послених ради у IT сектору. У САД тај показатељ износи 4%, а у европским земљама преко 3%. Министарство за везе треба озбиљно да ради на по пу ла ри-за цији професије. На 10. Кра-

снојарском економском фору-му, који је недавно одржан у Си биру, организовали смо ок-ру гли сто посвећен кадровском проблему у IT сегменту. На за-седању су учествовали пред-ставници IT бизниса, од старт--ап компанија до Јандекса и Мај крософта, као и велики ко-рисници IT услуга: Збербанка, Светска банка и др. Тамо су

усво јени неки постулати које ми већ почињемо да реали зу-јемо. На пример, посвећујемо ве ћу пажњу такмичењима у про грамирању.

Недавно су Американци на You- Tube поставили видео-клип у коме инжењери Мајкрософта,

Фејс бука, Твитера и Дроп бок са објашњавају важност уче ња програмирања. Да ли ми мо -жемо да урадимо нешто сли-чно?Нећемо баш копирати Амери-канце, али нешто обавезно тре-ба радити и у Русији. Видео--клипови су само један од мно-гих метода који могу бити ефи-касни. Наш глобални задатак је да IT стручњак постане сим-бол генерације, а да би се то по-стигло треба приказивати на телевизији емисије о овој об-ласти, причати у школама о пер спективама које нуди ова професија, организовати сусре-те са успешним IT стручњацима, можда снимити и ТВ серију са програмером у главној улози.

Да ли сте се у планирању раз-воја IT индустрије ослањали на искуство земаља које су успе шне у тој области?Нажалост, туђе искуство се не може тек тако преузети и при-менити у Русији. Ми имамо мно-

го тога што је само нама свој-стве но, имамо специфичне под водне стене. Али свакако па жљиво пратимо и искуство дру гих земаља. На пример, у Ин дији је покренут процес ли-берализације законодавства ве-заног за валутне операције и опције, и ми анализирамо њи-хово искуство. Валутне опције код нас још увек не представљају ефикасно средство мотивације. Ми се осла ња мо на искуство других зе маља у поступку за правну за штиту проналазака руских компанија, тако да у појединим правцима (у патент-ним ратовима, на пример) има-мо предност у том смислу што смо ухва тили залет са намером да су стигнемо конкуренцију.

У области инфраструктуре већ раз мењујемо са Сингапу-ром и Израелом искуство ства-рања на учно-технолошких пар кова. Има много тога што у Русији тре ба побољшати када је реч о ин формационим техно-логијама.

ЛИЧНОСТ

Марк Шмуљевич

Марк Шмулевич (1982) у Влади РФ одговара за развој IT секто-ра. Од 2009. до 2012. био је на челу одељења за развој бизни-са О.А.Д. „Руски космички систе-ми“. Оснивач је и члан савета директора ДОО „Руснавгеосет“, првог заједничког руско-аме-ричког предузећа у сфери сате-литске навигације, и уједно је извршни директор за развој Ру-ског квантног центра.

JЕКАТЕРИНА ЗАБРОДИНА

Може ли Србија рачунати на чланство у Царинској унији (ЦУ) у оквиру Евроазијског економ ског простора, а да уједно пре тендује и на члан-ство у Европској унији?

Украјина и Србија: две уније и две одлуке

Царинска унија Кијев и Београд морају да бирају између ЕУ и ЦУ

ница Царинске уније у више на врата су говорили о томе да су врата овог савеза увек отво-рена. Жељу да се прикључе ЦУ изражавале су чак и удаљене земље као што су Вијетнам, Си-рија и Нови Зеланд.

Што се тиче Србије, она је пре не колико година склопила би-латералне споразуме о сло бод-ној трговини са Москвом (28. ав густа 2000), Минском (31. мар та 2009) и Астаном (7. ок-тобра 2010). Међу трговинским партнерима Београда Русија по извозу заузима друго место, а по увозу је на петом месту. Еко-номске везе двеју земаља су веома тесне, и игра по једин-ственим правилима би значи-ла подизање сарадње на знат-но виши ниво.

Предности таквог потеза су очигледне. За извезену робу се не плаћају акцизе и ПДВ, што

После недавне посете Томисла-ва Николића Белорусији (11–12. марта) почеле су приче о то ме да би се Срби могли при-дружити евроазијском тржи-шту. Белоруски председник Алек сандар Лукашенко позвао је Србију да активира трговин-ску и економску сарадњу са зем љама Царинске уније (Руси-јом, Белорусијом и Казахста-ном), а Николић је са своје стра-не потврдио да би то било у ин те ресу његове земље.

Али у којој мери би таква ин-теграција могла бити реализо-вана? Званичници земаља чла-

свакако иде у прилог и произ-вођачима и потрошачима, који добијају могућност да по нижим ценама купују робу произведе-ну у земљама Царинске уније, с обзиром да је та роба осло бо-ђена царине. Али, оживљавање реалног сектора економије, раст

бруто домаћег производа и роб-не размене са другим чланица-ма Уније — све је то само једна страна медаље. Постоји и друга страна. Тешко да је такав сце-нарио прихватљив за Србију, будући да она као главне еко-номске партнере у иностран-

ству и даље види земље Европ-ске уније, поготово Немачку и Италију. Поред тога, иако су-седне балканске земље још увек нису постале чланице ЕУ, ипак је тежња ка уједињеној Евро-пи њихов апсолутни приори-тет. Србима никако не би одго-варало да остану изоловани у свом региону.

Званични Београд је одлучан у намери да издејствује члан-ство у ЕУ. Као што је познато, Србија је у марту 2012. званич-но добила статус кандидата за чланство и преговори могу да почну већ овог лета. Хоће ли Срби моћи истовремено да ра-чунају на тешњу интеграцију са алијансом која се формира око Москве? Одговор Брисела на то питање је категоричан: неће моћи. То се добро види на примеру Украјине, која стрик-тно мора да се „определи за Ис-ток или за Запад“, тј. да изабе-ре Москву или Брисел. Кијев би, као што је познато, желео да потпише са ЕУ споразум о асоцијацији и зони слободне тр-говине, али европски функци-онери су поставили ултиматум по коме Украјина између оста-лог има и обавезу да се одрек-не свих планова о учешћу у Ца-ринској унији.

Између ова два модела по-сто ји и трећи, средишњи, који

И украјински председник и опозиција сматрају да „Европа нема алтернативу“

Русија ствара квали-тет не компјутерске инже њере, али сада мање од 1% запосле-них ради у IT сектору

Руско руководство се већ изјаснило да статус посматрача у ЦУ не може заменити пуноправно учешће

са да украјинске власти актив-но лобирају. Оне су заинтере-соване да у Царинској унији добију статус посматрача са са-ветодавним правом гласа. Екс-перти, међутим, упозоравају да такав формат сарадње неће до-нети никакве реалне економ-

ске предности. Уосталом, руско руководство се већ изјаснило у том смислу да формула „3+1“ не може заменити пуноправно учешће у пројекту. По свему судећи, ни Београд не би имао већег успеха ако би се одлучио за такав приступ.

GET

TY IM

AGES

/FO

TOB

ANK

PRES

S PH

OTO

Извоз софтвера из Русије

НАТАЛИЈА МИХАЈЛЕНКО

REU

TER

S

07ВојскаРУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

JУРИЈ ГАВРИЛОВ

JУРИЈ ГАВРИЛОВ

У руској војсци служи 29 хиљада девојака и њихова служба открива неке за-нимљиве разлике између руске и америчке војске.

Иако је програм припреме и обуке за космонауте оба по-ла тех нички једнак, постоје мале разлике у његовом спро во ђе њу.

Рускиње у војној служби не маштају о јуришу

Војна служба У руској војсци се увек поштовао прећутни договор: нежнији пол треба, колико год је могуће, штитити од опасности

Космос На који начин припаднице лепшег пола у Русији и САД освајају космос и шта значи бити џентлмен ван наше планете?

ва око стадиона. Ово последње се доста често практикује у војсци САД.

Међутим, у руској војсци се увек поштовао прећутни џентл-менски договор: нежнији пол треба, колико год је могуће, шти тити од опасности, нарочи-то у ситуацијама опасним по живот. Пошто Министарство одбране РФ није издало ни једну наредбу по којој би даме биле ослобођене од слања у рат, оне су са својим јединицама и шта-бовима одлазиле у области где су постојали оружани сукоби. Па ипак, у борбеним форма-цијама практично нису виђене жене војници или официри. По-штовано је поменуто пра вило: жена може да служи у штабу, да буде везиста или да ради у санитету, а на прву бор бену ли-нију не мора ићи. Главе ће ме-цима изложити мушкарци.

Жеље да се иде на прву ли-ни ју фронта изгледа има само на филму. У животу је све дру-гачије. Када осете сав ужас, крв и прљавштину рата, чега има до вољно чак и у позадини, ру-ске жене нај че шће не маштају о јуришу. За што су се онда жене у америчкој војсци толико тру-диле да се из једначе са муш-карцима и равноправно уче-ствују у борбеним дејствима? Одго вор на то пи тање очиглед-но треба тражити у специфич-ном менталном склопу Амери-канаца и у кад ровској пракси

Пен тагона. Прекоокеанске даме изричито од бијају да их муш-карци за штите, па чак и у рату. Оне су тако васпитане. Осим тога, војна ка ријера жене у САД озбиљно је угрожена ако у досијеу нема по датака о њеном учешћу у борбеним опе ра ци-јама. Зато Аме риканке толико желе да учествују у борби.

Наше жене и девојке се не пла ше таквих службено-бор-бених ограничења. Најбоље међу њима могу добити чинове и напредовати у служби чак и ако избегну ровове на фронту. Према подацима Министарства одбране, у руској војсци је про-шле године било тридесетак „пуковника у сукњама“. Оне су најчешће на дужности у шта-бовима и служе у логистичким јединицама. Има и жена које су водници и командири ба-терија. Истина, мало их је, и чине свега 1,5% дамске војске од 29 хиљада жена.

Рускињама у војној служби ни-када званично није било за бра-њено да учествују у борбеним дејствима, као што је то био случај у америчкој војсци. У ру ској војсци нема поделе на „борбене“ и „неборбене“ задат-ке у зависности од пола. Ако дама носи еполете, командир има право да је пошаље у јуриш или у ров на првој борбеној ли-нији.

У последње време жене про-лазе кроз исту војну обуку као и мушкарци, а она обухвата га-ђање из ватреног оружја, ба-ца ње бомби, управљање мото-ризованом техником и вежбе суочавања са тенком. Даме носе униформу као и остали војници, али ни на полигонима не забо-рављају да се благо нашминкају. Командири углавном допуштају то од сту пање од прописа.

Ни у осталим сферама војног живота оне немају никаквих олакшица. У патролу и на де-журства жене одлазе исто као и мушкарци. Од њих се захте-ва строго поштовање правила службе. За преступе их ипак не кажњавају притвором и не терају их да под пуном ратном опремом трче неколико круго-

Даме чак ни на полигонима не заборављају да се благо нашминкају и ставе минђуше. Командири углавном допуштају то не-знатно одступање од прописа

Женска страна освајања космоса

канца Дениса Титоа, пр вог кос-мичког туристе са наше пла -нете, да на Марс пошаље брач-ни пар, руски стручњаци за кос-монаутику су истакли да је још преурањено говорити о таквом лету, између осталог и због тога што није превазиђен проблем космичке радијације и зато што би путовање на Марс било пре-

ма у космичком програму: „Шатл“ је имао могућност да „одвезе“ у орбиту 6 космонау-та, док посада руских космич-ких бродова броји највише три члана. Из тог разлога многи ко-смонаути напросто дуго чекају на ред да полете у космос.

Говорећи о односима између жене и мушкарца у космичкој посади, психолог ЦПК-а је на-

вео мишљење америчке жене--космонаута Лусид Шенон. По њеним речима, у току лета је важно пронаћи кључ за сваког члана посаде. Није смисао у томе да жена обави сав посао прецизно као мушкарци, него да створи пријатну психолош-ку климу у космичком броду. А ради тога жена може и да пре пусти мушкарцу да он буде џентлмен и уместо ње обави неке сложеније задатке, јер, ка ко она каже, „мушкарци то воле“.

„Програм припреме за летове у космос исти је и за мушкар-це и за жене“, објашњава Алек-сеј Темеров, представник Цен-тра за припрему космонаута (ЦПК) у славном Звезданом Гра ду поред Москве.

Међутим, извесне разлике ипак постоје. Оне се тичу жен-ског физиолошког циклуса. Ис-траживања су показала да жен-ски организам најбоље под носи екстремно оптерећење од 14. до 18. дана месечног циклуса. У складу са тим се и формира ра-според тренинга и провера за жене-космонауте, каже је Те-меров.

Руски одред космонаута да-нас има две представнице леп-шег пола. Једна од њих, Јелена Серова, полетеће у космос у другој половини 2014, а сада су у току њене припреме за лет. Те припреме се ни по чему не разликују од припрема муш-караца, нагласили су стручњаци ЦПК-а. Друга жена у руском космичком одреду је Ана Ки-

велики изазов за брачне везе космонаута. „Чак и ако некога много волите, замислите да га две и по године гледате у за-твореном простору. Теме за раз-говор ће неизбежно бити исцрпљене убрзо после старта, а онда се нагомилава психи чки замор од те особе. Шта им пре-остаје када се врате на Земљу? Да се разведу?“ Тако је плано-ве америчког космичког енту-зијасте прокоментарисао Вадим Гушчин, психолог ЦПК-а. „Дру га ће бити ствар када на Марсу будемо имали услове за живот, када саградимо тамо кућу, спроведемо воду и струју, посадимо цвеће... Тада ћемо и позвати брачне парове, па нека освајају планету.“

Руски стручњаци за космо-наутику су изнели и своје ви-ђе ње разлике између западног и руског приступа летовима же-на-космонаута у космос. Пре свега, по њиховим речима, мно-ге Американке су боравиле у космосу из политичких разло-га. То је била подршка феми-низму који је популаран на За-паду. Велика разлика у броју жена-космонаута између САД и Европе са једне, и Русије са друге стране, по речима стру-чњака, објашњава се разлика-

Јелена Серова током припрема за лет у космос у Звезданом Граду поред Москве

шла медицинску комисију за летове у космос и да у сваком тренутку може да приступи за-вршним припремама за лет. Тако су они демантовали гла-сине које су се појавиле у меди-јима да ће Брајтмановој можда бити ускраћена могућност лета у космичка пространства. Ко-ментаришући планове Аме ри-

Женски организам најбоље под носи екс-тремно оптерећење од 14. до 18. дана месечног циклуса

Шта и у ком броју раде жене у Војсци РФ?

кина, и она је тренутно на обуци и припремама.

Говорећи о космичком лету Саре Брајтман (енглеске пева-чице која је платила за пут до Међународне космичке стани-це у 2015. години), представни-ци Центра за припрему космо-наута су истакли да је она са из ванредним резултатима про-

PHO

TOXP

RES

SН

АТАЛ

ИЈА

МИ

ХАЈЛ

ЕНК

О

ИТА

Р ТА

СС

08РУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРАЗагонетке

facebook.com/ruskarec

twitter.com/ruskarec

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру!

Шаљите своје коментареи постављајте питања нашим ауторима!

editor@ruskarec.ruruskarec.ru/18357

РУСКА ВОЈСКА ПИШИТЕ НАМ

било је ја сно да није било ни-каквих трагова страних лица или жи во ти ња. Много питања је оста ло без одговора. Зашто би млади, здрави људи, искус-ни путници, који су знали где је шатор и све што им треба да преживе, гледали у њега кроз ноћ остајући по луголи у снегу до смрзавања? У извештајима је писало да су сви имали ве-лика унутрашња крварења — која су их можда оне могућила да се крећу. Неки су имали и сломљена ребра. Је дан од чла-нова групе је имао смрскане кости лобање без спољ них по-вреда. Зашто су истрчали по-луголи из шато ра у сурову се-верноуралску зим ску ноћ? У извештајима је писало и да је на њиховим лицима, окрену-тим ка шатору, био остао израз неописивог страха. Шта су ви-дели? Да ли је нешто дошло у њихов шатор? Такође, они нису просто истрчали из шатора, кроз врата. Они су прорезали рупу на његовом крилу и кроз њу излетели напоље. По ја вила се и верзија извештаја по ко-јима су њихова тела била ра-диоактивна. Неки су имали и ве лике опекотине... И то није крај. Једна група, која је нај-даље побегла од шатора, напра-вила је лежај у снегу од грана четинара — али свеједно нису нађени у њему него неколико метара даље, смрзнути. Затим су се појавиле теорије о под-зем ној нуклеарној експлозији, тести рању неког тајног совјет-ског оружја, о паду ракете или сателита... Све то, ипак, не обја-ш њава најбизарнији детаљ: шта се десило са њиховим очима и језицима?

Приче о стравичној смрти ис-кусних младих туриста колале су деценијама пре него што ће се појавити први форуми на ру-ском Интернету посвећени по-ги бији групе.

Временом су те при че доби-ја ле све више из ми шљених и реалних детаља, преносиле су

зије погибије туриста, и очи-гледно је да је никада неће ни би ти. Па ипак, као и у сваком загонетном догађају, постоје скептици који су убеђени да „ни шта ту није загонетно“, и то убеђење им, изгледа, при чи-њава задовољство. Север, снег, зима... Па да: снег им је дошао главе. Или их је засула лави-на, или је снег толико падао, да им је затрпао шатор, тако да су они у паници и страху полу-наги побегли из шатора и онда умрли на мразу.

А шта ако ипак није снег? Се-верни Урал је хладно и не на-се љено подручје, нико га не по-знаје у довољној мери и под -једнако је вероватно да се ту могао налазити логор Гулага, или тајна нуклеарна фабрика, или полигон за тестирање тајног оружја, или је то једноставно некакво зачарано место. Наиме, представници аутохтоног север-ног народа Манси, који су у овим крајевима живели дале-ко пре него што су дошли Руси, називали су превој планином Деветоро мртвих. У Дјат лов-љевој групи је било управо де-веторо туриста.

Поврх свега, на ову тему су се водиле невероватно дуге и же стоке дискусије на Интер-нет-форумима, најпре на ло-калним, уралским, а затим и на московским. Прављене су мул тимедијалне презентације (фотографије из архива групе са злослутном електронском музиком у позадини), популар-ни писци детективских прича писали су чланке, а разнораз-ни ентузијасти су годинама про-учавали тај поход са свим ње-го вим детаљима и писали о томе књиге. „Дјатловманија“ је на тај начин постала један од нај-значајнијих феномена руског Интернета.

крајем пролећа, тј. кроз два ме-сеца. Људмила Дубињина је би -ла поред извора, на коленима, лицем окренута према извору, а поред ње су лежали загрљени Семјон Золотарјов и Алексан-дар Колеватов, док је Николај Тибо-Брињол лежао у води. Золотарјов је био без очију, Ду-бињина без очију и језика. Још се говорило и о чудној боји коже погинулих: црвенкастој или на-ранџастој.

То је био Совјетски Савез, 1959. година. Задатак последњег похода групе Игора Дјатлова био је да пређу 350 km ходајући на скијама по планинама Се-верног Урала. Био је то поход

нај теже категорије у коме је гру па тре бало да се попне на пла нину Отортен (на језику на-рода Манси то значи „Не иди тамо“). Међутим, 12. фебруара група није стигла на своје крај-ње одредиште, у насеље Вижај. Ноћ између 1. и 2. фебруара на падини планине Холатчахљ (што у преводу са језика наро-да Манси значи „Планина мрт-вих“) била је кобна за девето-ро студената Уралског поли -техничког универзитерта.

На сахрану учесника похода окупио се цео Свердловск (тако се тада звао Јекатеринбург).

Оно што је свима морало па-сти у очи јесте да су околности њихове смрти биле претерано чудне. Помишљало се да су их убили бегунци из неког од ло-калних логора Гулага или при-падници домородачког народа Манси. Међутим, из извештаја истражних органа — који су касније постали доступни —

се од уста до уста, из генерације у генерацију. Педесетих годи-на се у Русији тек рађао масов-ни туризам, и он се тада није асо цирао са фо то графисањем испред кул тур но историјских споменика, него са романтич-ним походима у неистражене крајеве велике зем ље, са ран-чевима, шаторима и песмама уз гитару. Судбина Дјат ловљеве групе за неколико генерација туриста је пред стављала први мит о коме је би ло тако заним-љиво и тако страшно распра-вљати ноћу по ред логорске ва-тре за време пре даха. Превој на чијој падини су погинули ту-ристи добио је име по Игору Дјатлову. Сада тамо стоји спо-мен-обележје. Поставили су га неки енту зи јасти.

Деведесетих година, после распада СССР-а, иследник Лав Иванов дао је неколико интер-вјуа. Управо он је тада, 1959, за творио случај оваквом фор-му лацијом: „Узрок њихове смр-ти била је стихијна сила коју људи нису били у стању да са-вла дају“. У интервјуима је он јасно наговестио да је та „сти-хиј на сила“ била везана за не-какву паранормалну појаву: НЛО, „снежни човек“ или „не-што у том стилу“.

Очигледно је архив иследни-ка Иванова био главни извор документованих сведочанста-ва везаних за догађај са Дјат-ловљевом групом. Чланови гру-пе су током похода све време водили дневнике и непрекидно су се фотографисали. Све фото-гра фије су биле приложене уз предмет. Постепено је тај фо-то-архив у целини постао до-ступан јавности. Весели изра-зи лица, старомодна одела и упе чатљиви пејзажи Северног Урала: планине и снег, снег, снег... Није било званичне вер-

Група младих туриста одлази на своје последње путовање — у један од најнеприступачнијих делова Русије

Јануар 1959: Људмила Дубињина се опрашта са Јуријем Јудином након што је одлучио да због болести напусти групу — и захваљујући томе остао жив. У позадини је Игор Дјатлов

Холивудска верзија приче

Земља спортског туризма

Задатак са огромним бројем по-лазних података и без тачног коначног решења представља идеалну причу за класичан хо-рор филм. Нови филм Ренија Харлина, „Тајна Дјатловљевог прелаза“ („The Dyatlov Pass In-cident“), вероватно се неће до-

По масовности туристичког по-крета Совјетски Савез је био ме ђу првима у свету. Када је реч о спортском туризму, 1975. је у СССР-у било преко 100 хи-ља да људи са звањем спорти-сте одређене класе, а звање мајстора спорта имало је пре-

пасти људима који су се годи-нама по форумима препирали о Дјатловљевој групи. Никоме се не допада када омиљена локал-на мистерија постаје део поп-културе, али изгледа да други кри теријуми за „супер причу“не постоје.

ко 600 спортских туриста. Про-шао је период слабљења спорт-ског туризма 1990-их и сада су поново у моди шатори, ранче-ви и песме уз гитару поред ва-тре. Регион Северног Урала је данас једна од најпопуларнијих дестинација спортских туриста.

Локални народ Манси називао је овај превој планином Деветоро мртвих. У групи Дјат-ло ва је било 9 људи

Стихијна сила уралских беспућа

НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1

ХолатчахљДо превоја се путује 14 дана. Од Јекатеринбурга треба пре-валити 1290km теренским во-зилом, и још 156km пе шке или на скијама, по 20km дневно. Ко успешно пређе Холатчахљ, („Планину мртвих“ на језику Мансија), одмах ће моћи да заноћи на Пре воју Дјатлова.

LOR

I/LEGIO

N M

EDIA

PRESS PH

OTO

PRESS PH

OTO

KIN

OPO

ISK

.RU